EdicijaKreativna {kola

Podu~avanje dece s te{ko}ama u u~enju u redovnoj nastavi

prvo izdanje

AutorSuzan Vajnbrener (Susan Winebrenner)

Naslov originalaTeaching Kids with Learning Difficulties in the Regular Classroom: Strategies and TechniquesEvery Teacher Can Use to Challenge & Motivate Struggling Students

Original edition published in 1996 by Free Spirit Publishing Inc., Minneapolis, Minnesota,U.S.A., http://www.freespirit.com under the title: Teaching Kids with Learning Difficulties in the Regular Classroom: Strategies and Techniques Every Teacher Can Use to Challenge & Motivate Struggling Students. All rights reserved under International and Pan-AmericanCopyright Conventions.

Za izdanje na srpskom jeziku©Kreativni centar 2010

Sa engleskog prevelaVesna Mostarica

UrednikNatalija Pani}

LektorIvana Ignjatovi}

Grafi~ki dizajnNeda Doki}

Priprema za {tampuLjiljana Pavkov

Izdava~Kreativni centar, BeogradGradi{tanska 8Tel. 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: infoªkreativnicentar.rswww.kreativnicentar.rs

Za izdava~aMr Ljiljana Marinkovi}, direktor

[tampaBRANMIL, Beograd

Tira`2.000

ISBN 978-86-7781-746-6

Suzan Vajnbrener

Prevela sa engleskog

Vesna Mostarica

Podu~avanje dece s te{ko}ama

u u~enju u redovnojnastavi

Strategije i tehnike koje svaki nastavnik mo`e da primeni da bi podstakao i motivisao |ake s te{ko}ama u u~enju

POSVETA

Svim onim divnim u~iteljima i nastavnicima koji su tokom godina velikodu{no doprinelinastanku ove knjige. I mom mu`u Nilu i mojim prijateljima, koji su me ljubazno

trpeli. I svoj mojoj deci – Stejsi, Keri, Danu, Melindi i Dijani – koja su mi poslu`ila kao modeli za razli~itost stilova u~enja i pomogla da razumem va`nost uskla|ivanja

svih tipova u~enika u u~ionici. Hvala vam.

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

1. Dobrodo{lica svim |acima u odeljenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Aktivnosti za dobrodo{licu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4Drugi na~ini stvaranja ambijenta u kojem su svi dobrodo{li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10

2. Svi se uklju~uju u u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Metoda karata sa imenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Zajedni~ko u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Jo{ neki na~ini uklju~ivanja svih |aka u u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. Razumevanje te{ko}a u u~enju i efikasno postupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Te{ko}e u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Darovitost i te{ko}e u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Druga stanja koja ote`avaju u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Jo{ neka stanja koja dovode do te{ko}a u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Socijalni problemi |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Rad u timu sa stru~njacima za specijalno obrazovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

4. Prilago|avanje nastave stilovima u~enja va{ih |aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Razumevanje stilova u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Stilovi u~enja i uspeh u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Podu~avanje |aka o stilovima u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Stilovi u~enja i vi{estruke inteligencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Nastava koja uzima u obzir razli~ite vrste inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Nastava koja uzima u obzir razli~ite stilove u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

5. Nastava tokom koje svi |aci mogu da u~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Pripisivanje odgovornosti za uspeh i neuspeh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Postavljanje ciljeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Metakognicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Stvaranje smislene i podsticajne nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52U~enje zasnovano na projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Vi{e mogu}ih nastavnih tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Upotreba informati~ke tehnologije za pomo} |acima u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

6. Podu~avanje ~itanja: pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

^itanje koje usmerava nastavnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Metoda jezi~kog iskustva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Pobolj{avanje te~nosti ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70U~enje ~itanja naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Pobolj{avanje razumevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75^itanje knji`evnih tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Podu~avanje ~itala~kim ve{tinama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Sadr`aj

V

7. Nastava pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

[ta da radite kada |aci mrze da pi{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88[ta kad |aci ne znaju o ~emu da pi{u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Proces pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Vizuelno i globalno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Ocenjivanje pisanja kod |aka s te}ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Kako se odnositi prema rukopisu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

8. U~enje o tome kako se u~i u prirodnim i dru{tvenim naukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Priprema za u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Jednostavno mapiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98Razumevanje nastavnih sadr`aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Pet trikova za brzo pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Uvo|enje reda u neorganizovani `ivot |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

9. Pobolj{anje uspeha |aka u matematici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Kako da se |aci s te{ko}ama u u~enju zainteresuju za matematiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Podu~avanje osnovama matematike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Jo{ nekoliko nastavnih tehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Matemati~ki problemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

10. Ocenjivanje nau~enog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Dileme koje prate ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125Tradicionalno naspram autenti~nog ( pr)ocenjivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Metode za autenti~no (pr)ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127\aci s te{ko}ama u u~enju i kontrolni zadaci i testovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Drugi na~ini (pr)ocene rada |aka s te{ko}ama u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

11. U~enje adekvatnog pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Izgledati glupo ili biti zao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138Intervencije kod neadekvatnog pona{anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140Pomo} |acima da nau~e da izaberu adekvatno pona{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Pobolj{avanje pona{anja celog odeljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155Re{avanje konflikata i vr{nja~ko posredovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

12. Uklju~ivanje roditelja kao partnera u u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Kako podsta}i roditelje da se uklju~e u rad {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Pitanje doma}ih zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160Produktivni sastanci roditelja i nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162Grupni roditeljski sastanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163Pitanja i odgovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

VI

Vremena se menjaju. Problemi s kojima se su -o~a vaju va{i |aci dramati~no su se uve}ali to komposlednjih godina. Od vas se tra`i da bu dete na -stav nik, roditelj, socijalni radnik, psiholog, osobaod poverenja, pa ponekad ~ak i da pru`ite ekonom -sku pomo}, a vi se verovatno ose}ate ra za peto dokraj njih granica. Ranije se specijalno obrazovanje|a ka sa znatnim te{ko}ama u u~e nju obavljalo ilipotpuno van redovne nastave ili uz pomo} posebnoobu~enih nastavnika prema posebnom programu.Vi ste vrlo malo u~estvovali u radu s takvom de -com. Sada su vam verovatno nalo`ili da u svojuredovnu nastavu uklju~ite i one |ake koji su ranijebili u spe cijalnim odeljenjima. Kako sve to mo`eteda postignete?

Mo`da vam je {kolska uprava obe}ala podr{kunekog posebno obu~enog nastavnika … ali na to nemo`ete ra~unati. A vidite i sami da ima mnogo vi{e|aka s posebnim potrebama nego nastavnika za ta -kve |ake. Svakako ne mo`ete da ra~unate na to da}ete dobiti potpunu pomo} u radu s tom decom.^ak nema mnogo izgleda ni za pomo} od nekolikosati! Brinete se i o tome kako }e se va{a deca iz re -dovne nastave pona{ati kada va{a pa`nja i energijabudu morale da se podele. Mo`da se pitate i da liste adekvatno obu~eni za sve {to se od vas o~ekuje.

Da biste bili uspe{an nastavnik |acima koji u~e ste{ko}ama, treba da shvatite da ta deca nisu obave -zno manje inteligentna ili manje sposobna od uspe -{nih |aka. Mnoga od njih jednostavno imaju manjesre}e, jer kod uspe{nih |aka postoji sagla snost iz -me |u na~ina na koji njihov mozak obra|uje infor-macije i ve{tina koje su neophodne da bi se ispuni-li tipi~ni {kolski zadaci. Kod neuspe{nih |aka tauskla|enost uglavnom ne postoji. Iako su mnogaod te dece ozna~ena kao nesposobna za u~enje,ta~ nije bi bilo re}i da su nesposobna za primenuod go varaju}ih metoda i tehnika u~enja. Mnoga od

njih nikada nisu podu~avana metodama koje su uskladu s na~inom na koji ona misle i u~e. Kad ihnau~imo odgovaraju}oj tehnici, njihovi problemi uu~enju znatno se smanjuju.

Kada se primenjuju prave metode, nije vi{epotrebno da se sadr`aj pojednostavljuje ili beskraj-no ponavlja. Na primer, mnogo godina su |aci koji-ma je ~i ta nje i{lo lo{e terani da nastave s po ku -{ajima da ~ita ju. Pretpostavljalo se da svako mo rada nau~i da ~ita, samo ako je dovoljno uporan.Tako|e, ka da smo u~ili decu da crtaju, pretposta -vljali smo da sva deca treba to da nau~e kako treba.Sad, kada znamo vi{e o na~inu na koji funkci o ni{eljudski mozak, moramo da radimo na uspostavlja-nju veze izme|u sadr`aja koji treba da se nau~i ina~ina na koji u~e na{i |aci. Kada se na|u pra veveze, poruka koja se {alje |acima s te {ko}ama uu~e nju jeste: Ti mo`e{ da bude{ uspe{an |ak!

Ova knjiga predstavlja {iroku lepezu nastavnihmetoda, tako da mo`ete na}i one koje odgovarajusva kom |aku u va{em odeljenju. Ove prakti~ne, la -ko primenljive strategije, tehnike i aktivnosti priku -plje ne su iz razli~itih izvora. U stvari, to i ~ini ovuknjigu jedinstvenom! Ne morate da preduzimatesop stvena istra`ivanja o tome kako u~iti decu da~itaju ili kako da zapamte broj~ane podatke. Is tra -`ila sam to za vas, a ova knjiga sadr`i najefikasnijemetode kojima se |acima s te {ko }a ma u u~enjumo ̀ e pomo}i da postanu uspe{ni u~enici. Jedno -stav no utvrdite koje slabosti u u~enju neki |akpokazuje, na|ite pravo poglavlje u ovoj knji zi i pri-lagodite strategiju tom |aku. Odmah }e te videtizna~ajno pobolj{anje. Primenom ovih strategijamo }i }ete da pomognete u~enicima da dostignu `e -ljeni nivo, umesto da sni`avate kriterijume.

U celoj knjizi nagla{ava se uverenje da se visokosa mopo{tovanje mo`e posti}i samo te{kim radom iis tin skim dostignu}ima. Kao {to je autorka i vaspita~

1

Uvod

dr Silvija Rim (Sylvia Rimm) rekla: Najsigurniji putdo visokog samopo{tovanja jeste uspeh u ne ~e mu za{ta se pretpostavljalo da }e biti te{ko! Svaki put kada|ake li{imo borbe – li{avamo ih prilike da izgradesamopo{tovanje. Oni moraju da nau~e da rade ono{to je te{ko da bi sami sebe cenili.

Zaista nema ni~eg tako mo}nog kao {to je na{aspo sobnost da svojim |acima prenesemo velikao~e kivanja u pogledu uspeha. Tokom godina mno -ge studije pokazale su da se tako dobija ono {tosmo o~ekivali! Na primer, studija Pigmalion iz {ez -de setih godina XX veka pokazala je da su se decadramati~no popravila kada je njihovim u~iteljimare~eno da }e ona biti izuzetno dobra u datoj godi-ni.1 U izve{taju koji je 1970. ameri~kom Kongresupodnela Predsedni~ka komisija za mentalnu retar-daciju navodi se da se neka deca pona{aju kao re -tar dirana kad su u {koli {est sati dnevno, dok sekod ku}e pona {a ju mnogo „normalnije“.2

Mi zaista ne znamo zasigurno koliko je |aka ko jesmo tokom godina ozna~ili kao spore ili ponavlja ~estvarno imalo neku vrstu te{ko}a u u~enju. Ne zna -mo jesmo li ta~no ozna~ili tu decu ili smo ih „prete-rano ozna~ili“. Od sada to ne}e biti va`no jer }estrategije date u ovoj knjizi verovatno pomo}i svim|acima koji se suo~avaju s te{ko}ama u u~enju.

Ne poku{avam da uskladim odre|ene strategijesa svakom specifi~nom kategorijom |aka u speci-jalnoj nastavi. Ove strategije su stvarala~ke i pred-stavljaju listu mogu}nosti koje mo`ete da koristiteda bi svi |aci u va{oj u~ionici bili uspe{ni. Najlep{eje to {to }ete videti da }e strategije koje funkcio-ni{u kod va{ih |aka s te{ko}ama u u~enju biti efi-kasne i kod druge dece.

Nemate {ta da izgubite, a mo`ete sve da dobije-te ako isprobate neku od metoda opisanih u ovojknji zi. Znate da }e va{i |aci koji se bore s te{ko }a -ma u u~enju nastaviti da se mu~e ukoliko ne dobi-ju potrebnu pomo}. Kad na|ete i primenite strate-gije koje funkcioni{u, predavanje i u~enje posta}eobostrano uspe{no iskustvo.

Obe}avam vam da }e ove metode biti efikasne iza vas i za va{e |ake. Njih smo sa uspehom prime-njivali i ja i mnogi drugi nastavnici. Kao stru~njak zastru~no usavr{avanje nastavnog osoblja, predstavila

sam ove ideje nastavnicima svih razreda. Odgovorje bio veoma pozitivan, a mnogi su mi rekli da je{teta to {to sve ove strategije nisu poznavali i rani-je tokom svoje karijere. Ova knjiga }e vam pomo}ida postanete jo{ bolji nastavnik. Samo treba dazapamtite: Ako |aci ne u~e na na~in na koji ih vi po -du ~avate, na|ite i primenite bolje prilago|enu meto-du, tako da mo`ete da ih podu~avate na na~in nakoji oni u~e.

Evo {ta }ete na}i u ovoj knjizi:• Prvo poglavlje sadr`i savete o tome kako da se svi

|aci u odeljenju osete dobrodo{lim, po{to su de -ca koja se ose}aju kao autsajderi potencijalnikan didati za lo{e pona{anje i nedovoljan uspeh.

• Drugo poglavlje predstavlja proverene i pravena~ine na koje svi |aci mogu da se uklju~e u sveaktivnosti u~enja.

• U tre}em poglavlju opisuju se razli~ite kategori-je koje se u specijalnom obrazovanju koriste priidentifikovanju |aka s te{ko}ama u u~enju i pru -`aju se sugestije za intervencije u vezi s nekim odtih problema.

• ^etvrto poglavlje poma`e vam da shvatite kakomo ̀ ete da pove}ate uspeh u u~enju kod svojih|aka s te{ko}ama u u~enju ako uskladite svoj stilpodu~avanja s njihovim stilom u~enja.

• Peto poglavlje govori o tome kako se u~enje od -vi ja i kako nastavnici mogu da doprinesu uspehusvih |aka.

• [esto i sedmo poglavlje predla`u vi{e metoda ko -je mo`ete da primenite radi pobolj{avanja uspe-ha u ~itanju i pisanju kod dece s te{ko}ama uu~e nju. Te metode odgovaraju svim ostalim kojese sada pri menjuju u podu~avanju ve{tinama~itanja i pisanja.

• Osmo i deveto poglavlje usredsre|eni su na u~e -nje raznih predmeta iz prirodnih i dru{tvenih na -uka i matematike. Po{to je ve}ina |aka s te {ko -}ama u u~enju u velikoj meri neorganizovana,osmo poglavlje obuhvata i sugestije za uvo|enjeorganizacije u njihov `ivot.

• Deseto poglavlje opisuje vi{e metoda koje }evam pomo}i da nadi|ete tradicionalno (pr)oce -njivanje i dobijete bolju sliku o tome {ta va{i |acis te{ko}ama u u~enju zaista u~e.

• Jedanaesto poglavlje koncentrisano je na pitanjapona{anja. Po{to se ~ini da |aci s te{ko}ama uu~e nju ~esto imaju probleme s pona{anjem, mo -`da }e vas iznenaditi to {to je ovo poglavlje goto-vo na kraju knjige. U stvari, kada se obrati pa`nja

2

1 R. Rosenthal, L. Jacobsen, Pygmalion in the Classroom, NewYork 1968.2 Izve{taj Kongresu 1970. Predsedni~ka komisija za mentalnuretardaciju.

na na~in na koji |aci u~e i kad se nastava prila -godi, problemi s pona{anjem postaju manje va -`ni, jer se lo{e pona{anje prore|uje!

• Dvanaesto poglavlje pru`a sugestije za uklju ~i va -nje roditelja u u~enje. Opisano je vi{e na~ina nakoje se uspostavlja veza s roditeljima – uklju~u ju -}i i one koji izgledaju nezainteresovano – i na kojeim se iskazuje dobrodo{lica u {koli.

Svako poglavlje obuhvata i Pitanja i odgovore,deo u kojem odgovaram na pitanja koja mi se naj -~e {}e postavljaju kada predstavljam ovu knjigu pri-likom odr`avanja razli~itih radionica.

Verujem da ova knjiga mo`e da vam pomogneda po mognete ve}ini svojih |aka koji imaju te{ko}eu u~enju.

Hajde da po~nemo.Suzan Vajnbrener

3

Da li se se}ate kako ste se ose}ali prvog dananove {kolske godine? Mo`ete li da se setite pitanjakoja su vam prolazila kroz glavu? Ho}e li u~itelj bitidobar prema meni? Da li }u se dopasti drugoj deci?Da li }e iko `eleti da sedne sa mnom za vreme u`ine?[ta ako mi bude bilo previ{e te{ko da u~im? Akomo ̀ ete da se setite tih briga, lako }ete mo}i darazumete kako se ve}ina va{ih |aka ose}a kad ulaziu u~ionicu.

\aci s te{ko}ama u u~enju imaju iste te brige, alimnogo ve}e. Sve {to mo`ete da uradite kako bistesvrsishodno pomogli |acima da osete da su dobro-do{li i prihva}eni doprine}e da se u du`em periodustvori atmosfera koja }e svu decu podsticati nau~enje.

Aktivnosti za dobrodo{licu

Pozdravi nekog…3

Trebalo bi da |aci tokom prvog dana u {koliu~estvuju u aktivnostima koje }e im pomo}i da sebolje upoznaju. Pozdravi nekog… jeste zabavanna~in razmene i otkrivanja zanimljivih informacija.Posle toga svi |aci zna}e imena vi{e svojih drugo-va. Prepoznavanje u hodnicima, drugim u~ionica-ma, trpezariji i dvori{tu poma`e svakom |aku da seoseti kao deo grupe.

Dajte svakom |aku primerak formulara Pozdravinekog… (str. 5). Dopustite im da petnaest minuta{etaju po u~ionici i da prikupljaju potpise drugarakoji odgovaraju opisu na formularu. (Primeri: Akoje Emilio celo leto proveo u gradu, on }e na}i tajopis i napisati svoje ime u odgovaraju}em polju.

Ako je Sara bila na izletu, ona }e svoje ime upisatiu ozna~eno polje.) Objasnite da svaki |ak mo`esamo jednom da se potpi{e na formularu nekogdru gara, a niko ne treba da se potpisuje na svompri merku. Trebalo bi da se svi potrude da prikupe{to vi{e potpisa. Kada se neki |ak potpi{e na for-mularu drugog u~enika, i jedan i drugi treba daka`u: Zdravo, [IME]. Drago mi je {to sam te upo -znao/upoznala!

UpoznavanjeKad god zatra`ite od |aka da rade u grupama,

dajte im vremena da se me|usobno upoznaju. Evojednog dobrog na~ina na koji mogu to da urade.

Podelite im nalepnice za imena. Recite im da usredini napi{u svoje ime. Onda im ka`ite da u uglo-vima napi{u odgovore na slede}a pitanja (ili vi smi-slite neka druga pitanja):• u gornjem levom uglu: Gde si ro|en/ro|ena?• u gornjem desnom uglu: [ta najvi{e voli{ da jede{?• u donjem levom uglu: [ta najvi{e voli{ da radi{?• u donjem desnom uglu: ^ime se izuzetno ponosi{?

Po{to |aci ispi{u nalepnice i zalepe ih na ode}u,treba da se podele u parove, ispitaju svog para, azatim da ga predstave grupi od ~etiri do {est drugih|aka.

Igra imenaNeka |aci sednu ukrug. Objasnite im da prvi |ak

treba da ka`e svoje ime i da zatim ukratko opi{ene {to {to voli da radi (primer: Boba. Kotrljanje

Nju Orleans

LUKA

^izburger

Da vozim bicikl Zaradio pareza bicikl

4

Dobrodo{lica svim |acima u odeljenju

3 Ova aktivnost i formular na strani 5 preuzeti su iz knjige: R.Fogarty, J. Bellanca, Patterns for Thinking: Patterns for Transfer,1991, IRI Skylight Publishing, Inc., Palatine, IL. Iskori{}eno sdozvolom.

obru ~a). Zatim slede}i |ak u krugu ponovi to {to jere~eno i doda svoje ime i ono {to on voli da radi(primer: Boba. Kotrljanje obru~a. Marija. Vo`nja bi -ci klom). Tre}i |ak }e ponoviti ono {to su rekli prvodvoje, zatim dodati svoje podatke i tako }e se svipredstaviti. Potrudite se da |aci shvate da svako odnjih mora da ponovi sve {to je re~eno pre nego {tododa svoje podatke. Saveti: Ako znate da neko deteima problema s pam}enjem, potrudite se da do|ena red na po~etku igre. Ako mislite da su manjikrugovi bolje re{enje, podelite grupu u dva dela.

Pregled interesovanjaU prvoj sedmici nastave podelite |acima kopije

formulara Pregled interesovanja (str. 7–8) da bi ihis punili kao doma}i zadatak. Ka`ite |acima da mo -gu da zatra`e pomo} ~lanova porodice prilikomispu njavanja formulara.

Kada |aci donesu formulare u {kolu, pro~itajte ihpa`ljivo i pogledajte ih ponovo vi{e puta tokom go -dine. Otkri}ete da ima mnogo na~ina na koje mo -`ete iskoristiti podatke iz tih pregleda. Primeri: Pre -dlo`ite {kolske projekte zasnovane na tim pregle -dima. Svakog dana odvojte nekoliko trenutaka daporazgovarate sa onom decom koja izgledaju kaoda nisu motivisana da u~e, a razgovarajte o njiho -vim interesovanjima. Time }ete im pokazati da vamse ona dopadaju iako nisu uspe{na u radu u {koli.

Slike: galerija idejaAko je to mogu}e, nabavite pro{logodi{nje {kol-

ske fotografije |aka i fotokopirajte ih da biste ihiskori stili u nekim aktivnostima koje predla`emo.Mo ̀ e te i vi da fotografi{ete |ake.• Dajte svakom |aku prostor na zidu ili tabli za

obave{tenja da izlo`i sve {to `eli – svoje fotogra-fije, fotografije svoje porodice i/ili prijatelja, nekirad kojim se posebno ponosi itd. Na taj na~inizbegava se poznato mu~no iskustvo |aka ~iji radnikada nije dospeo na tablu na kojoj pi{e Najboljiradovi.

• Neka svaki |ak napravi obele`iva~e za knjige sasvojom fotografijom na vrhu i potom ih ukrasikako god `eli.

• Fotokopirajte fotografije u~enika, dodajte adre-se i brojeve telefona, pa napravite razredni ime-nik koji }e deca dr`ati kod ku}e.

• Fotografi{ite decu prilikom razli~itih aktivnosti iizlo`ite te fotografije. Vodite ra~una o tome dana njima budu predstavljena sva deca.

Ljudi paketi4

Aktivnost Ljudi paketi uspe{no se sprovodi umla|im razredima kao pomo} deci da nau~e dapo{tuju i cene individualne razlike.

1. Sakupite razli~ite „lepe poklone“ (primeri:knji ga, igra~ka, {areni nakit, igrica) i obi~ne pred-mete (primeri: ka{ika, papirna salveta, ~arapa).Obi~ne predmete upakujte u veoma lepe pakete, a„lepe poklone“ u obi~an sme|i papir ili novine iuve ̀ i te ih kanapom. Paketi treba da budu razli~iteveli~ine i oblika. Stavite ih u veliku kartonsku kuti-ju i donesite u u~ionicu.

2. Zamolite |ake da sednu ukrug. Stavite paketepred njih. Zapitajte ih: Da li mo`ete da pogodite ukojim su paketima lepi pokloni? (Ve}ina |aka poka-za}e lepo upakovane pakete.)

3. Dajte |acima da otvore pakete. Razgovarajtes njima o tome da ne mo`emo da ka`emo {ta je upaketu ako gledamo samo njegovu spolja{njost.

4. Pozovite nekoliko |aka, jednog po jednog, dastanu pored vas, a drugi |aci neka ih opi{u kao dasu paketi. \aci treba da pomenu boju kose i o~i ju,visinu, ode}u, boju ko`e itd. Onda neka svaki „izlo -`eni“ |ak ka`e odeljenju ne{to zanimljivo o sebi,ono {to se ina~e ne vidi. To mo`e biti neka mi sao,ose}anje, iskustvo, pri~a o ljubimcu, ono {to vo li iliono {to ne voli, hobi, interesovanje ili talenat.

5. Uka`ite |acima na ovu analogiju: Kao {to nemo`emo da ka`emo {ta se nalazi u zamotanom pake-tu ako gledamo samo njegovu spolja{njost, ne mo ̀ e -mo da ka`emo ni {ta se sve nalazi u nekoj osobi (mi -sli, pona{anje, ose}anja, li~nost) posmatraju}i samonjenu spolja{nost.

Ponovite igru Ljudi paketi s vremena na vremetokom godine, naro~ito ako |aci po~nu jedni dru-gima da nadevaju ru`ne nadimke.

Na mesta! Pozor! Sad!U prvoj sedmici {kolske godine odvedite |ake u

fiskulturnu salu. Postavite ih u red prema zidu, naudaljenosti od {est do deset metara od zida, s tim{to svi moraju biti na jednakoj udaljenosti od njega.Recite im da kad ka`ete sad, oni treba da potr~e kazidu najbr`e {to mogu. Ka`ite im da }ete dunuti upi{taljku ~im prvi stigne do zida, a da ostali na tajznak moraju da se uko~e na mestu na kojem su sena{li.

6

4 M. A. Cummings, Fitchburg, WI, autor Individualnih razlika,objavila Liga B’nai B’rith protiv kleveta. Iskori{}eno s dozvolom.