jelenagolubovic.weebly.comjelenagolubovic.weebly.com/uploads/2/5/3/7/25373008/...created date tpÙr+...

за разред основне школе

Српски језик

Српски језикРадна свеска уз читанкуза 6. разред основне школе

Наташа Станковић-Шошо

РА Д Н А С В Е С К АРА Д Н А С В Е С К А

УЗ ЧИТАНКУУЗ ЧИТАНКУ


Српски језикСР

ПС

КИ

ЈЕЗИ

К З

А 6

. РА

ЗРЕД

ОСН

ОВН

Е Ш

КОЛ

ЕР

АД

НА

СВ

ЕС

КА

УЗ

ЧИ

ТАН

КУ

ISBN 978-86-7762-155-1


РАДНА СВЕСКАУЗ ЧИТАНКУ 6

Српски језик за шести разред основне школе

Радна свеска уз читанку 6Српски језик за шести разред основне школетреће издање

аутор: мр Наташа Станковић-Шошоилустрације: Саша АрсенићРецензенти: проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у Београду

доц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом СадуСлавка Јовановић, професор српског језика, ОШ „Дринка Павловић“ у Београду

Графичко обликовање: „Total Idea“, Нови СадОбликовање корица: Милош АризовићЛектура: мр Горан Зељић

издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.Светозара Ћоровића 15/IV, 11000 БеоградТел.: 011/3348-384, факс: 011/[email protected], www.klett.rs

за издавача: Гордана Кнежевић-Орлићуредник: Александар РајковићШтампа: Графостил, Крагујевацтираж: 26.500 примерака

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у шестом разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00378/2008-06/01.

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Klett, 2010.

ISBN 978- 86-7762-155-1

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016 : 821-82 (075.2) (076)

СТАНКОВИЋ-Шошо, Наташа, 1971– Радна свеска уз читанку 6: српски језик за шести разред основне школе / Наташа Станковић-Шошо ; [илустрације Саша Арсенић]. - 3. изд. - Београд: Klett, 2010(Крагујевац : Графостил). - 95 стр. : илустр. ; 26 cm

Тираж 26.500.

ISBN 978-86-7762-155-1

COBISS.SR-ID 173942540

Садржај

ЧАРОЛИЈА РЕЧИ (обнављање градива из књижевности у 5. разреду) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Сунчане песме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Чаролија природе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Ко чита, тај зна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Причам ти причу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Покажи шта знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

СТИЛСКЕ, ЛЕКСИЧКЕ И СЕМАНТИЧКЕ ВЕЖБЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Стилске фигуре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Епитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Персонификација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Поређење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Ономатопеја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Контраст (супротност) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Хипербола (преувеличавање) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Градација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Апострофа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Истицање значења речи (интонацијом, нагласком, избором речи и паузама у говору) . .24Ортоепске вежбе (сугласници Ч, и Ћ; Џ и Ђ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Слободан Селенић, Очеви и оци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Лексичке и семантичке вежбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Игра речима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Стилске фигуре (провера знања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Стилска изражајна средства (провера знања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

МАШТАРИЈА РЕЧИ (књижевност у 6. разреду). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Породично благо (обнављање народне лирике) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Загонетање (обнављање народне епске поезије и прозе) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Мала вила (тумачење народне приповетке) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Народна епска књижевност (провера знања). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Покажи шта знаш (квиз) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Бранислав Нушић, Аутобиографија (разумевање текста). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Алекса Шантић, О, класје моје (тумачење социјалних мотива) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Јован Дучић, Село (аутодиктат) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Иво Андрић, Аска и вук (план за препричавање приповетке). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Rej Bredberi, Maslačkovo vino (tumačenje književnog teksta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Efraim Kišon, Moje zlato spava (obrada satirične pripovetke) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48М. Iljin, Priče o stvarima (razumevanje teksta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Henrik Sjenkjevič, Kroz pustinju i prašumu (obrada odlomka). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Игра асоцијација (обнављање ауторске прозе) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Драмска укрштеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Књижевна слагалица (провера знања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Облици казивања (провера знања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Књижевнотеоријски појмови (провера знања) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Аутобиографски подаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64То сам ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Аутопортрет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Биографија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Биографија моје другарице или друга . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Замена улога (дијалог и реплика). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Почетак састава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Завршетак састава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Припрема за писмени задатак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Писање састава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Subjektivna deskripcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Хронолошко приповедање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Ретроспективно приповедање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Књижевна дела и писци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Покажи шта знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86Завршни тест из књижевности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Решења задатака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

ЧАРОЛИЈА РЕЧИ (обнављање градива из књижевности у 5. разреду)

Народна књижевност:– лирске народне песме (митолошке и обредне)– епске народне песме старијих времена (о Немањићима и Мрњавчевићима)– народна проза (приче о животињама, бајке, новеле и шаљиве приче)– краће фолклорне форме (загонетке, питалице, изреке, пословичка поређења)

Ауторска књижевност (лирска, епска и драмска књижевна дела) Научни и информативни текстови

Књижевни родови, врсте и њихове одлике:– лирска песма (описна, љубавна, родољубива)– епска дела у прози (приповетке и романи)– драмске врсте (радио драма, једночинка и драма за децу)

Стилске фигуре (ономатопеја, епитет, поређење и персонификација) Облици казивања (приповедање у 1. и 3. лицу, дијалог, монолог, пејзаж и

портрет) Књижевнотеоријски појмови (мотив, тема, песничка слика, стих,

строфа, рима, књижевни лик)

Подсети се уз Чаролију речи (читанку за 5. разред) градива из књижев-ности и провери своје знање. Након сваког теста наћи ћеш поруку како да вреднујеш своје досадашње

знање. Сунчица ти показује како напредује твоје откривање и тумачење ове чаролије речи која се зове књижевност.

Погледајте шта смо све читали

у 5. разреду!

Хајде да се подсетимо.

6

Сунчане песме1. Сети се лирских песама које су написали наши познати песници. Ако пожелиш, прочитај их поново и на линију поред наслова сваке песме упиши назив лирске врсте којој та песма припада (понуђени одговори: љубавна, описна, родољубива песма).

а) „Поље“ Ј. Дучића – ; б) „Кад мати меси медењаке“ Б. В. Радичевића – ; в) „Домовина“ Д. Васиљева – ; г) „Зимско јутро“ В. Илића – ; д) „Лето на висоравни“ С. Раичковића – . (1)

2. Препознај песму из које су узети следећи стихови и допуни реченице:

„Сутра опет у зору доћи ће дивови они, и страшне сурове виле зденуће у сена многе мирисне главе миле.“

а) Стихови су из песме .б) Песник је .в) Основно осећање у песми је .г) Књижевни род је . (1)

3. Пронађи придеве у претходно наведеној строфи и подвуци их. (1)

4. Обрати пажњу на пренесена значења речи дивови, мирисне главе миле и откриј кога они у песми представљају:

а) Дивови: .б) Мирисне главе миле: . (1)

5. У подвученим стиховима употребљене су бројне стилске фигуре. Напиши на линијама њихове називе:

a) „Ливада крај реке сања.“ б) „Зрикавци тужно зричу.“ в) „Јутрос дођоше неки

дивови као храшће (1)у домовину трава.“

7

6. Употребљене стилске фигуре у песми имају улогу да:

а) верно опишу изглед природе у зиму;б) сликовито дочарају ливадски пејзаж; (1)Заокружи слова испред два тачна одговора.

7. Допуни реченицу:

Врста лирске песме у којој се описују лепота и богатство природе назива се или песма. (1)

8. Лирске песме могу бити написане и у прози. Једна од таквих јесте „Сунце“ Јована Дучића. Које две стилске фигуре препознајеш у реченици: „Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова, и бледих статуа, и као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних вода.“?

а) персонификација б) ономатопеја в) поређење г) епитет (1)Заокружи слова испред два тачна одговора.

9. Подвуци персонификацију у реченици:

„Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.“ (1)

10. Подвуци речи које се римују у песми „Лето на висоравни“ Стевана Раичковића и допуни следеће реченице:

„Ал’ преста... Тек са лишћа смоквеЦеде се капи. Дрхте локве.И већ од сунца блесну кришом:Корњачин оклоп опран кишом.“

У наведеној строфи римују се први и , и четврти стих. Таква рима назива се . (1)

Порука за тебe

1 – ПРОБУДИ СЕ.2, 3 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ.4, 5 – ДОБРО ТИ ИДЕ.

в) изразе ожалошћеност због нарушавања лепоте и хармоније у природи.

Број тачних одговора:

6, 7 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ. 8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.

8

Чаролија природе1. Пажљиво прочитај стихове из песме „Војводина“ Мире Алечковић:

„О обале Горе ФрушкеДунав јутрос пену расу,бела стада јагањаца

У наведеним стиховима лирски субјекат (јунакиња песме):а) приповеда о свом путовању кроз непознате крајеве;б) описује лепу војвођанску равницу;в) напушта домовину;г) чезне за својим завичајем и оживљава га речима.Заокружи слова испред два тачна одговора. (1)

2. У наведеним стиховима употребљене су бројне стилске фигуре. Допуни следеће реченице речима из наведених строфа:

„Север онда урлик пустии фијуче, и фијуче,и решета шевар густи,и дудове гране хучеи постану мртве водепо рекама људи ходе.“

а) Ономатопејске речи су: . (1)б) Придеви у функцији епитета су: . (1)

3. Подвуци персонификацију у претходно наведеним строфама. (1)

4. Раздвој речи на слогове у стиху „Лист трепери брезе беле“, па изброј колико има слогова.

Како се зове такав стих? (1)

5. У следећој строфи из песме „Зимско јутро“ Војислава Илића одреди врсту описа:

„Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни,И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брезиИ круже видокруг тавни.“

Овакав опис природе назива се . (1)

по зеленој трави пасу,зелен ћилим, стада бела,ја сам вас се зажелела.“

„Лист трепери брезе белеи уокруг жита жута,ја дудове берем зреле,док равницом око лута,за мене се Дунав пени,цвет из жита маше мени.“

9

6. Допуни следећу реченицу:

Песма у којој се исказује љубав према завичају, домовини и свом народу назива се или . (1)

7. Сети се лирских песама које су написали наши познати песници. Ако пожелиш, прочитај их поново и на линију поред наслова сваке песме упиши назив лирске врсте којој та песма припада (понуђени одговори: љубавна, описна, родољубива песма).

а) „Шашава песма“ М. Антића – ; б) „Кад отац бије“ Б. В. Радичевића – ; в) „Домовина“ Д. Васиљева – ; г) „Зимско јутро“ В. Илића – ; д) „Војводина“ М. Алечковић – ; (1)

8. Сети се песме из које су узети следећи стихови:

„Јечмена жута поља зрелаРечни се плићак зрачи;Купина сја сунчана, врела,Ту змија кошуљу свлачи.“

а) Наведени стихови су из песме . б) Песник је . (1)

9. Подвуци речи које се римују у песми „Домовина“ Душана Васиљева и допуни следеће реченице:

„Домовина, то није мртва грудакоја нас гвозденом руком веже;то је љубав за облак, што плови овуда,за песму, што се овде разлеже.“

У наведеној строфи римују се први и , и четврти стих. Таква рима назива се . (1)

Порука за тебе:

1 – ПРОБУДИ СЕ.2, 3 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ.4, 5 – ДОБРО ТИ ИДЕ. Број тачних одговора:

6, 7 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВO.10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.

10

Ко чита, тај знаПрепознај књижевни лик на основу наведених карактеристика и сети се наслова

књижевног дела у коме се он јавља.

1. Храбар и радознао дечак који је често правио несташлуке. Да би сео поред девојчице која му се допадала, испровоцирао је учитеља и добио батине.

а) Књижевни лик је . б) Наслов дела је . в) Роман је написао . (1)

2. Није волео школу. За разлику од родитеља и професора, који су сматрали да је неваљао и рђав ђак, он је о себи мислио све најлепше.


3. Пустолов и сањар који је пропутовао свет. После једног бродолома, нашао се на пустом острву.


4. Подморницом „Наутилус“ откривао је тајанствени морски свет. Тако је стигао и до Атлантиде.

а) Књижевни лик је . б) Наслов дела је .в) Роман је написао . (1)

5. Мајушан и добродушан дечак, приповедачев најбољи друг. Живео је у најмањој и најси-ромашнијој кући у улици.

а) Књижевни лик је . б) Наслов дела је .в) Приповетку је написао . (1)

6. Врсте епске књижевности су:а) приповеткаб) лирска песмав) роман

г) комедијад) баснађ) бајка

Заокружи слова испред четири тачна одговора. (1)

11

7. Препознај основне одлике епског књижевног рода:

а) приповедање о јунацима и догађајимаб) увек се завршава трагичнов) има развијену фабулу

Заокружи слова испред три тачна одговора. (1)

8. Напиши који је облик казивања заступљен у следећем одломку:

„Жика Дроња је био доста вредан и увек је ревносно учио лекције, али му некако Бог није дао да упамти што учи. Он, на пример, научи лепо лекцију из земљописа и да га тога часа запиташ, одговорио би ти реч по реч. Али док дође од куће до школе, а он заборави.“

Облик казивања: (1)

9. У наведеном одломку из приповетке „Прва бразда“ Милована Глишића подвуци делове текста који чине дијалог.

Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па се некуд жури.

– Куда ћеш ти, Душанка?– Ене-де! Зар и ти дође! – одговори Душанка готово као и збуњена. – Баш добро, да не остане кућа сама... Ето ја пошла до брала...– Е? А где је он?– На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. (1)

10. Међу наведеним особинама издвој оне које се односе на Миону:

а) пожртвованостб) себичност в) мудростг) лењост

Заокружи слова испред три тачна одговора. (1)



6, 7 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.

д) тврдичлукђ) разборитосте) завидљивост

г) кратка формад) објективност


12

Причам ти причу1. Сети се приче о дечаку и његовом псу Дингу, која је тумачена у 5. разреду. Ако сматраш да је потребно, поново прочитај приповетку и одговори на постављена питања.

„Иако ми је званично газда био господин Берки, ја сам ипак, душом и телом, припадао дечаку. Од свих људи на свету с њим сам се најбоље слагао и најбоље споразумевао. Мислим да су томе допринеле, осим његових година, и неке наше заједничке особине.“

а) Како се зове дечак о којем се приповеда? (1)б) Ко је приповедач у наведеном одломку? (1)в) Наслов ове приповетке је (1)г) Ко је то дело написао? (1)д) Шта је тема ове приповетке?

(1)

2. Које су особине заједничке главним јунацима ове приповетке (дечаку и његовом псу)?

а) осећајностб) нежноств) оданостг) брижност

Заокружи слова испред тачних одговора. (1)

3. Који су мотиви заступљени у наведеној приповеци:

а) нежностб) тугав) мржњаг) пријатељство


4. Допуни следеће реченице:а) Писани разговор између блиских особа које су просторно раздвојене бележи се у

. У горњем десном углу пише се место и датум. (1)б) Садржај писма почињеш словом. (1)в) Ако на крају писма желиш још нешто да додаш, стављаш скраћеницу за постскриптум

(обично латиницом), али се допушта и ћирилицом. Постскриптум на латинском значи „накнадно дописани додатак“ и ставља се у реду испод потписа. (1)г) Када се обраћаш једној особи из поштовања, заменицу ВИ пишеш почетним словом. Када се обраћаш већем броју особа, заменицу ВИ пишеш малим словом. (1)

д) равнодушностђ) жеља за авантуроме) охолост

д) разочарањеђ) равнодушносте) усамљеностж) љубав

13

5. Дечак је написао писмо господину Беркију. Међутим, заборавио је на правила која се односе на форму писма, па су се у писму поткрале грешке. Уочи четири пропуста и препиши правилно реченицу из његовог писма.

„Драги господине Берки, ово вам писмо пишем из далека и хоћу да вас поздравим и питам за здравље. Полако се привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мог изговора.“

(4)

6. Подвуци глаголе у одломку из дечаковог писма и запази у ком су глаголском облику. (1)

7. Како се назива такав глаголски облик? (1)

8. Коју радњу он означава?а) прошлу б) садашњу в) будућу (1)Заокружи слово испред тачног одговора.

9. Зашто је дечак написао писмо господину Беркију? (1)

10. Који облик казивања је заступљен у наведеном одломку из писма?а) дијалогб) приповедање у првом лицув) приповедање у трећем лицуг) описивањеЗаокружи слово испред тачног одговора. (1)


1, 2, 3, 4 – ПРОБУДИ СЕ.5, 6, 7, 8 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ.9, 10, 11, 12 – ДОБРО ТИ ИДЕ.

13, 14, 15 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.16, 17, 18 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.19, 20 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:

14

Покажи шта знаш1. Напиши називе стилских фигура истакнутих у следећим стиховима:а) „Јечмена жута поља зрела,

Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.“ (1)

б) „Ливада крај реке сања. Зрикавци тужно зричу.“ (1)

в) „И вече је као од фила. Отвара мати прозор у шир.Одједном букне цели свемирКао најслађа ванила.“ (1)

2. Рима је гласовно подударање речи на крају стиха. Пронађи парове речи које се римују у претходно наведеним катренима и допуни следеће реченице:

а) зрела – ; – свлачи; У првом катрену римују се и , други и стих. (1)Таква рима назива се . (1)б) – ванила; шир – ; У другом катрену римују се и четврти, и стих. (1)Таква рима назива се . (1)

3. Одреди врсту строфе и стиха у наведеним примерима:а) „Мама ми каже: шашаво моје, Стих:

шта се то збива у твојој глави?“ Строфа: (1)

б) „На висоравни, где је сјало Стих: Од сунца све ко огледало, Чини се сад да неће статиКиша и сунце опет сјати.“ Строфа: (1)

4. Које врсте лирских песама су својствене и народној и ауторској књижевности?а) љубавна песма; б) обредна песма; в) успаванка; г) митолошка песма. Заокружи слова испред два тачна одговора. (1)


1, 2 – НЕДОВОЉНО3, 4 – ДОВОЉНО

5, 6 – ДОБРО7, 8 – ВРЛО ДОБРО9, 10 – ОДЛИЧНО


СТИЛСКЕ, ЛЕКСИЧКЕ И СЕМАНТИЧКЕ ВЕЖБЕ

Стилске фигуре (епитет, персонификација, поређење, ономатопеја, контраст, хипербола, градација, апострофа) Истицање значења речи интонацијом, нагласком, избором речи и паузама у говору Ортоепске вежбе Лексичке и семантичке вежбе Стилска изражајна средства

Шта је сад ово?

Хајде да прочитамо, мора да је

нешто забавно!

16

Стилске фигуреЕпитет

1. Подвуци епитете у наведеним стиховима:

„Под прозором мојим Једна бреза белаБлиста се у сребруСвог снежног одела.“

2. Допуни следеће реченице:

а) Епитет је реч која стоји испред или иза и означава неку њену битну, сликовиту и значајну особину.б) Епитет је најчешће , а може бити и , (врста речи) (врста речи)нарочито у народној поезији.

3. Пронађи и подвуци две именице које имају функцију епитета у следећим стиховима:„Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит’ су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума.“

4. Допуни реченицу одговарајућим придевом:Насмејала се када је чула шалу на свој рачун. Напиши још три придева за које сматраш да ће у реченици имати највећу изражајну вредност.

5. Употреба епитета има значајну естетско-поетску функцију у књижевном делу. Подвуци епитете у следећем одломку из приповетке „Аска и вук“ Иве Андрића:

„Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа које се годинама слаже једно на друго, играла је ов-чица Аска, чиста, танка, ни још овца ни више јагње, а лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изјутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем.“

6. Писац употребом епитета у наведеном одломку успева да:а) сликовито дочара пејзаж; б) изражајно опише Аскину игру; в) реално опише природу и бића у њој.Заокружи слова испред тачних одговора.

17

Персонификација1. Подвуци персонификације у наведеним стиховима из песме „Сребрне плесачице“ Десанке Максимовић:

„Једноноге плесачице јелесмеју се, нишу, смеју,ломе у танким крстима.Снежне велове белелудо око себе веју.Трче на сребрним прстима.“

2. Персонификација у песми има улогу да:

а) сликовито дочара изглед зимског пејзажа у шуми;б) реално опише олујну мећаву;в) оживи изглед јела и представи зимску чаролију;г) опише изглед балерина на сцени.

Заокружи слова испред два тачна одговора.

3. Уз сваки субјекат допиши глагол (предикат) и тако створи персонификације у реченицама. Један пример је урађен.

а) Лишће . в) Звезде ми .б) Сунце иза брда. г) Месец ме посматра.

4. Уз следеће именице напиши атрибуте који ће заједно са именицом чинити персонифико-ване епитете. Један пример је урађен.

а) Несташно море. в) звезда.б) облак. г) зора.

5. Напиши субјекте који ће омогућити да следећи глаголи (предикати) постану персонифи-кације. Један пример је урађен.

а) пева. в) Поток шапуће.б) сања. г) посматра.

6. Оживи речима један предмет, биће или појаву из природе и напиши пример једне персо-нификације.

18

Поређење

1. Склопи од следећих речи реченице које ће бити пример за поређење: а) очи, су, њене, сијале, у, као, два, мраку, светла

б) облаци, над, се, као, бели, гомилају, нама, велики, јастуци

в) помрачење, изгледало, као, мађионичарска, Сунца, је, игра, нестварна

2. У народној поезији честа су поређења у којима изостаје реч као. Препиши стихове умећући овај поредбени везник тамо где је изостао у следећим стиховима:

„Црне очи два драга камена, обрвице морске пијавице, ситне зубе два низа бисера.“

3. Допуни одговарајућим речима следећа шаљива народна поређења и објасни њихово зна-чење:а) Гледа као теле .Значење поређења:

б) Лети као мува .Значење поређења:

в) Провео се као бос .Значење поређења:

4. Подвуци поређења у следећим стиховима из песме „Ратар“ Вељка Петровића:

„И кад је тако милује, у грудинесвесно му се тиха песма јави:проста ко земља, ко различак плави,суморна, блага, без големих жуди.“

5. Уметничка функција поређења јесте да:а) прикаже љубав ратара према земљи коју обрађује;б) покаже шта ратар не воли да ради;в) сликовито дочара осећања и расположења која ратар песмом исказује;г) саопшти да је ратар завршио посао.


19

Ономатопеја1. Ономатопеја је:

а) подражавање (имитирање, опонашање) звукова из природе;б) постепено набрајање слика, осећања или поступака ликова;в) давање људских особина стварима.Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Пронађи у наведеним стиховима из песме „Ратар“ Вељка Петровића речи које су онома-топејског порекла и напиши их на линији испод стихова:

„Он са ње кличе, с ње га сета мори...и када семе нечујно пуцкета,ил’ класје шушти, гиба се сред лета:он то разуме, то му земља збори.“

3. Напиши три реченице у којима ћеш употребити и речи ономатопејског порекла:а) б) в)

4. Подвуци ономатопеју у следећем одломку из романа „Мој дека је био трешња“ Анђеле Нанети:

„Слушао сам и чуо тихо, тихо пијукање, затим шум у лишћу.– То је гнездо сенице. Видиш ли маму која доноси храну младунцима?Нисам, заправо, видео ништа, али сам чуо лепет крила и онда много цију-цију. Ијаој, како су пиштали!– Ставља им храну у кљун – објаснио ми је дека. – А сад слушај још.Чуо сам јако зујање.– То су пчеле које иду у кошницу. Посисале су сок из цвећа и сада се враћају кући пуног стомака. Видиш ли их?Још сам слушао и учинило ми се да их видим, те јадне пчелице, тако великог стомака да због њега готово не могу да лете.“

5. Употребом ономатопеја писац жели да:

а) оживи слику природе о којој приповеда;б) употпуни карактеризацију ликова;в) покаже које животиње и инсекте дечак и дека не воле;г) покаже да је природа зими најлепша.Заокружи слова испред два тачна одговора.

20

Контраст (супротност)1. Контрастом се наглашава супротност између појмова, догађаја и ликова. Препознај те супротности у следећим реченицама и одговори на постављена питања:

„На језику мед, а у срцу јед.“а) Значење изреке: б) О каквој особи је реч?

„Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.“в) Каква је босиљак биљка? г) Шта пелен одликује? д) Значење изреке:

2. Антоними су речи које имају супротно значење. Напиши антониме следећих речи:а) љубав – мржњаб) радост – в) истина –г) врлина – д) младост –

3. Допуни реченице тако што ћеш употребити поједине антонимске парове и направити контраст.

а) Оставио бих ја њега, али .б) , али не волим да учим песме напамет.

4. Препознај и подвуци оловком различитих боја контрасте у следећим стиховима из наро-дне песме „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“. Напиши на линији речи супротног значења (антонимске парове) које откриваш у наведеним стиховима: краљица – љута Арнаутка;

„Ако т’ и јест родила краљицана чардаку, на меку душеку,у чисту те свилу завијала,а злаћеном жицом повијала,одранила медом и шећером;А мене је љута Арнауткакод оваца на плочи студеној,у црну ме струку завијала,а купином лозом повијала,одранила скробом овсенијем.“

5. Шта сазнајеш о пореклу јунака (Марка и Мусе) на основу наведеног контраста?Марко је .Муса је .

ђ) ћутати –е) запамтити – ж) доћи – з) затворити – и) куповати –

21

Хипербола (преувеличавање)

1. Запази хиперболе у наведеним стиховима из народне песме „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“:

„Коса му је до земљице црне,полу стере, полом се покрива;нокти су му – орати би могô;убила га мемла од камена.“

Објасни шта је преувеличано у наведеном опису Краљевића Марка.

2. Шта је народни певач хиперболом нагласио?

3. Запази хиперболу у наведеним стиховима:„Скаче под њим пуста бедевија,испод ногу камен излијеће:по три копља унапредак скаче,по четири небу у висине.“

Шта је преувеличано у наведеним стиховима?

4. Подвуци хиперболу у следећим стиховима из народне песме „Косовка девојка“:

„Кад девојка саслушала речи,проли сузе низ бијело лице,она оде свом бијелом дворукукајући из бијела грла:„Јао јадна, уде ти сам среће!Да се, јадна, за зелен бор ватим,и он би се зелен осушио!“

5. Хиперболом се у наведеним народним песмама:а) преувеличавају особине бића и предмета;б) исказују осећања ликова;в) преувеличава интензитет радње;г) стварима дају људске особине.

Заокружи слова испред тачних одговора.

22

Градација1. Градација је:а) набрајање слика и појава од мањег ка већем степену неке особине;б) постепено ређање осећања различите јачине;в) подражавање звукова из природе;г) поређење слика, осећања, појава међу собом по јачини (интензитету).

Заокружи слова испред три тачна одговора.

2. Уочи градацију у следећим стиховима из народне лирске песме „Највећа је жалост за братом“:

„За Ђурђем је косу одрезала,за девером лице изгрдила,и за братом очи извадила.Косу реже, коса опет расте,лице грди, а лице израста,али очи не могу израсти,нити срце за братом рођеним.“

У наведеним стиховима градација има функцију да:а) открије шта се десило ратницима;б) истакне осећања младе Ђурђевице;в) нагласи по јачини њену тугу и бол;г) истакне супротност у поступању лика и збивања у природи.Заокружи слова испред три тачна одговора.

3. Подвуци градацију у стиховима из песме „Вожња“ Десанке Максимовић и одговори на постављено питање:„Ко потоци после бурекоњи јуре,лете, беже.“Шта се постиже градацијом? .

4. Распореди по градацији (од најмањег до највећег степена) следеће речи у реченици и напиши бројеве изнад сваке речи: 3. 1. 2.а) Девојчица је била несрећна, нерасположена, тужна.

б) Киша сипи, роси, пљушти.

в) Сунце сија, милује, пржи.

23

Апострофа

1. Песниково обраћање стварима, апстрактним појмовима или одсутним ликовима као живим и присутним бићима назива се:

а) контраст б) градација в) апострофа

Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Подвуци апострофу у следећим стиховима Алексе Шантића:

а) „Наша мила Боко, невјесто Јадрана,покривена небом ко од плаве свиле,љепша си од твоје приморкиње вилеи свијетлија си од њеног ђердана.“

б) „О, класје моје испод голих брда,Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,Ко ми те штеди, ко ли ми те браниОд гладних птица, моја муко тврда?“

3. Апострофом се:

а) оживљава песников однос према стварима и одсутним личностима;б) наглашава блискост, непосредност у изражавању;в) скреће пажња на оно о чему се пева;г) описује пејзаж.


4. Апострофа се препознаје по томе што је:

а) обраћање најчешће у вокативу;б) обавезно коришћење запета у стиху;в) обраћање у локативу;г) увек на почетку стиха.


5. Наведи пример једне апострофе.

24

Истицање значења речи(интонацијом, нагласком, избором речи и паузама у говору)

Познато ти је да исте мисли можеш да кажеш на различите начине. Избор и ред речи у реченици, њена интонација (подизање и спуштање гласа), нагласак неке речи и паузе у говору одређују значење речи које изговараш.

Ако у реченици нагласиш једну реч више од друге, можеш да промениш значење те реченице. На пример:

Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се особа.) Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се радња.) Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се време вршења радње.) Да ли ти хоћеш да идеш сада у биоскоп? (Наглашава се место.)

1. Свака од наведених реченица у овом задатку има више могућих значења, у зависности од тога коју реч нагласиш. Изговори сваку реченицу наглас тако да она има значење дато у заградама, а затим подвуци наглашену реч.а) Ирина је јуче била у биоскопу. (Нагласи особу.)б) Милици се допала прича. (Нагласи објекат.)в) Марко тренира веслање лети. (Нагласи време.)г) Кадети веслачког клуба „Партизан“ победили су на овогодишњој регати у Београду. (Нагласи саму радњу.)

2. Следећу реченицу изговори мењајући наглашену реч: Милица је јуче пронашла јакну у школи.

При изговарању те реченице нагласи речи које дају одговор на постављена питања и напиши их.а) Ко је пронашао? б) Када је пронашла? в) Шта је пронашла? г) Где је пронашла?

3. Када желиш да покажеш да се једна мисао завршава а друга започиње, правиш паузе у говору. Оне се обележавају знацима интерпункције (запетом и тачком). Паузе правиш и при набрајању. Изговори следеће реченице и обрати пажњу на њихова различита значења:

Марко, Влада и Ненад играју кошарку у парку! (Неко се обраћа Марку и саопштава му шта се дешава у парку.) Марко, Влада и Ненад играју кошарку у парку.

Шта сазнајеш?

4. Прочитај следеће реченице и напиши запету на месту где у говору правиш паузу.а) Марко спусти весло у воду!б) Да ли ме чујеш Милице?в) Зона Јулијана и Наташа иду заједно на пливање.

25

5. Интонација се у реченици мења подизањем и спуштањем гласа током говора. Њом се најчешће истиче јачина осећања говорника. Изговарај упитном интонацијом следеће реченице:а) У јуну је пао снег на Фрушкој гори.Напиши следећу реченицу тако да јој интонација буде:

упитна:

б) Наши спортисти су освојили три медаље на Олимпијади у Пекингу! упитна:

6. Исправи у духу нашег језика ред речи у следећим реченицама:а) У телу здравом дух здрав.

б) Александар Ивковић јуниоре веслачког клуба „Партизан“ тренира.

в) Београд главни град наше земље на ушћу двеју река лежи.

7. Распореди речи тако да чине реченице:а) да, волиш, гледаш, ли, хорор, да, филмове

б) Сара, сутра, ће, на, са, клизање, ићи, Иваном

в) комедију, јуче, одељење, гледало, наше, је, „Избирачица“ Косте, позоришту, Трифковића, у, Народном

8. Многе речи имају по два или више значења. На линији поред реченице напиши значење употребљене именице лист. а) Отпао је и последњи лист. б) То сам прочитао у дневном листу.в) Маја је повредила лист. г) Док мама прави гибаницу, обавезно откинем један лист. д) Док сам писала домаћи задатак, случајно сам поцепала један лист.

26

Ортоепске вежбе(сугласници Ч и Ћ; Џ и Ђ)

1. Разликуј по изговору сугласнике Ч и Ћ. Изговарај речи: Чачак, чизма, човек, дечак, чичак, мач, меч и запази где језик додирује непце при изговору сугласника Ч:а) врх језика додирује предње непце сасвим близу горњих предњих зуба;б) задњи део језика додирује задње непце.Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Изговарај речи: ћурка, Ћуприја, ћилим, ноћ, кућа, ћевапчић и запази где језик додирује непце при изговору сугласника Ћ:а) задњи део језика додирује задње непце;б) врх језика је на унутрашњој страни доњих предњих зуба, а предњи и средњи део језика приближавају се предњем непцу.Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Разликуј по изговору сугласнике Џ и Ђ.Изговарај речи: џак, ђак, џип, ђипи. Запажаш да је Ђ звучан предњонепчани сугласник који се изговара:а) као Ћ (врх језика се ослања на унутрашњу страну доњих предњих зуба);б) задњи део језика додирује задње непце.Заокружи слово испред тачног одговора.

4. Изговарај брзо, један за другим сугласнике Ч и Џ. Изговарај речи: џеп, чеп. Запажаш да је Џ звучан предњонепчани сугласник који се изговара:а) на сличан начин као и Ч (врх језика додирује предње непце близу горњих секутића);б) ваздушна струја не наилази на препреку и излази кроз нос.Заокружи слово испред тачног одговора.

5. Упиши на сваку линију по један предњонепчани сугласник (Ч, Ћ, Ђ, Џ, Ж) који недостаје у речима:

ај, о ак, ро ендан, урка, ип, уприја, ут, ирилица, еп, аролија, у беник, ез, бу ет, ота бина, сре а, ивот.

6. Напиши предњонепчане сугласнике (Ч, Ћ, Ђ, Џ) у следећим речима и запази разлику у њиховом значењу:

ак (ученик); ак (врећа);

вра ати (гатати); вра ати (дати); ве е (савет);

ве е (почетак ноћи);ку е (штене);ку е (дом у множини);

ар (драж); ар (корист).

27

Слободан Селенић

Очеви и оци

„Бео меџу њима црнима, негован меџу њима, запуштенима, риџ, учтив меџу њима си-ровима – схватила сам одједном гледајучи га меџу друговима – мора се осечати као туџин. Било ми је жао.“

1. Мајклова мајка не прави разлику у изговору неких гласова зато што јој наш језик није матерњи. Уочи и подвуци у претходно наведеном пасусу гласове које она погрешно изговара. Исправи у табели црвеном оловком погрешан изговор гласова у речима.

Џ или Ђ Ч или Ћ

меџу – међу

2. У приповедању Мајклове мајке запажаш необичан ред речи у неким реченицама. Напиши у духу нашег језика следећу реченицу: „Он батргао се, лупао ногама, грцао се, а онда је брзо почео да се врача јер је он видео да то не може.“

3. Следећу реченицу препиши тако што ћеш подвучену именицу ставити у одговарајући падеж. Не заборави да исправиш и словне грешке:„Ту је била једна зграда на стубови, и у средини су биле кабине за родителе и професоре.“

4. Писац дозвољава свом лику да не разликује сугласнике Ђ, Ћ, Џ, Ч зато што:а) жели да покаже да странци никада не науче српски језик;б) на тај начин врши језичку карактеризацију лика;в) уверљиво дочарава неприлагођеност лика новој средини;г) показује да су странцима ти гласови веома слични.


28

Лексичке и семантичке вежбе1. У нашем језику постоје и речи које су преузете из других језика. Такве речи страног порекла зову се позајмљенице. Данас у српски језик продиру углавном речи из енглеског. Такве позајмљенице називају се англицизми.Препознај у датом низу речи позајмљене из енглеског језика и подвуци их:

компјутер, пејзаж, интернет, ајвар, филм, хардвер, ракија, бестселер, спорт

2. Погрешно је користити позајмљенице онда кад за то не постоји оправдан разлог. Препиши следеће реченице тако да замениш енглеске речи српским речима:а) Јелена је отишла у шопинг. б) На излету је било кул.

3. У Маштарији речи (читанци за 6. разред) на страни 88 наведене су различите позајмље-нице. Поново прочитај текст о њима, па одреди из ког су језика преузете следеће речи:

аналфабета, анулирати, оптимизам, соба, перспектива

а) из грчког језика: б) из немачког језика: в) из мађарског језика: г) из француског језика: д) из латинског језика:

4. Домаћа реч и позајмљеница могу да имају исто или сасвим приближно значење. Такве речи које имају различит облик, а исто или приближно значење називају се синоними. Уз следеће речи страног порекла напиши домаће синониме:

оџак – димњакшустер –авлија – емоција –

5. Када ти је неко посебно драг и волиш га, говором показујеш своја осећања. Употребљаваш речи одмила (хипокористике). Подвуци речи којима Лујо изражава љубав и нежност према Јаблану у следећем одломку:

„Устаде, приђе баку, па га стаде миловати, мазити и тепати му:– Добро се ти, Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси... Само шјутра! Рођени мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра!“

пенџер – наратор –друм – дескрипција –

29

6. Напиши хипокористике за следеће речи:

сестра – секабаба – деда – мачка – зец – Марко – Ирина – Вања – Александар – Ненад –

7. Уочи разлику у јачини испољених осећања. Распореди бројевима од 1 до 3 (од најмањег до највећег степена) следеће реченице:

а) Њој се допада Ненад. ( )б) Она воли Ненада. ( )в) Наташа се заљубила у Ненада. ( )

8. Напиши придеве и глаголе који ће појачати значења следеће реченице: Ситна киша пада цео дан. Реченице распореди по градацији (од најмањег до највећег степена).

а) киша цео дан.б) киша цео дан.в) киша цео дан.

9. Покажи да се особине бића и предмета могу означити мноштвом придева. Наведи придеве који ће описати особине руку. Упиши по један придев (атрибут) у празан простор сваког прста. На пример: нежне, пажљиве, брижне...

30

Игра речимаРечи страног порекла свакодневно улазе у српски језик. Чујеш их на телевизији,

радију, читаш у преводима филмова и дневној штампи. Англицизама (речи преузетих из енглеског језика) у нашем језику је из дана у дан све

више. Неки од њих постепено потискују домаће речи.

1. У следећем задатку наведени су такви англицизми. Твој је задатак да им не дозволиш да потисну домаћу реч. Откриј домаће синониме за термине и речи страног порекла и напиши их на линији. Понуђени одговори: обожавалац, предах, конкурс, напетост, суд, ружичаст, стручњак, праведан, одломак, дозвола. инсерт –трибунал –пинк –тајмаут –фер –

2. Препиши наведене реченице тако што ћеш дати прилику нашим домаћим речима да у њима дођу до изражаја:а) У Дому здравља плаћа се партиципација за специјалистички преглед.

б) Данас је расписан тендер за продају фабрике аутомобила у Крагујевцу.

в) Она никада не носи пинк боју.

г) Политичарима у нашој земљи често опада рејтинг.

д) Кошаркаши противничког тима затражили су тајмаут.

ђ) Од детињства имам проблема са респираторним органима.

е) На крају школске године осећам велику тензију.

ж) У нашој земљи се сви залажу за транспарентност рада.

з) Највише волим да плаћам кешом.

експерт –лиценца –тендер –тензија –фан –


31

Стилске фигуре(провера знања)

1. Напиши реченицу која ће бити пример за персонификацију: (1)

2. Уочи стилске фигуре у наведеним реченицама и напиши на линији њихове називе:а) „Звијезде су блистале и осмјехивале се, исто као и прије.“Стилска фигура је: (1)б) „Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно, Лазар бујан као про-лећна травка; Станко умиљат као мало јагње, Лазар већ напраситији; Станко је овлаш при-мао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети свога родитеља.“Стилске фигуре су: . (1)в) „Напољу се чуло звиждање.“Стилска фигура је: . (1)

3. Подвуци придеве у следећој реченици и напиши о којој стилској фигури је реч. а) „Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио.“ (1)б) Стилска фигура је: . (1)в) Овакав опис зове се: . (1)

4. Препознај стилске фигуре у стиховима из песама „Смрт мајке Југовића“ и „Марко Краљевић укида свадбарину“ и заокружи тачне одговоре. На основу наведених стихова нацртај у раму изглед Шарца. (1)

„Моја руко, зелена јабуко!Гдје си расла, гдје л’ си устргнута!“ а) контраст б) апострофа в) градација (1)

„А кад Марко саслушао речи,крену Шарца, оде низ Косово,добра Шарца врло расрдио,из копита жива ватра сева,из ноздрва модар пламен лиже.“г) хипербола д) ономатопеја ђ) епитет (1)



6, 7 – ИМАШ ВРЛО ДОБРО ПАМЋЕЊЕ.8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.

32

Стилска изражајна средства(провера знања)

1. Напиши реченицу која ће бити пример за хиперболу: (2)

2. Уочи стилске фигуре у наведеним реченицама и напиши на линији њихове називе:а) „Сањала о великим морима по којима се коралска острва љуљају као котарице цвећа.“Стилске фигуре су: . (1)б) „Неће бити блиједа и мршава, него пуна и румена; нити ће бити овако тужна и сјетна, него весела, те ће се с њиме, као и прије, шалити, носити га у наручју и пјевати му ону његову омиљену пјесму.“Стилске фигуре су: . (1)в) „Из даљине је одјекнуо други звиждук.“Стилска фигура је: . (1)г) „Ливада крај реке сања.“Стилска фигура је: . (1)

3. Подвуци придеве у следећој реченици и напиши о којим стилским фигурама је реч. а) „У овом шупљикавом и смежураном дворцу бујала је нека лака, мека а тиха фантазија, и док су друга деца напољу грајала и целог лета трчала од тарабе за једним лептиром, мала бледа девојчица сањала је у бурету своју робинзонијаду.“ (1)

б) Стилске фигуре су: . (1)

4. Препознај примере стилских фигура у стиховима из народних песама о Марку Краље-вићу и заокружи тачне одговоре. „Ој давори, ти Косово равно!“

а) поређењеб) апострофав) градација (1)



6, 7 – ИМАШ ВРЛО ДОБРО ПАМЋЕЊЕ.8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.10 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:

„Кад је Шарац сагледао вилу,по с три копља у висину скаче,по с четири добре унапредак:брзо Шарац достигао вилу.“

г) хиперболад) ономатопејађ) поређење (1)

Да видите шта сам

пронашао!

Ја ти показујем како напредује твоје

откривање и тумачење чаролије речи која се

зове књижевност.

МАШТАРИЈА РЕЧИ (књижевност у 6. разреду)

Народна и ауторска књижевност Књижевни родови и врсте У свету уметничког дела Тумачење дела светске и српске књижевности Форме приповедања Књижевнотеоријски појмови Књижевна дела и писци

Подсети се уз Маштарију речи (читанку за 6. разред) градива из књижевности и провери своје знање. Након сваког теста наћи ћеш поруку како да вреднујеш своје досадашње знање.

34

Породично благо(обнављање народне лирике)

1. Сети се народних лирских песама које су тумачене у 5. разреду. Ако сматраш да је потребно, прочитај их поново. На основу понуђених података, препо-знај врсте обредних песама и упиши их у леву колону табеле. Десну допуни податком који је у вези са митолошким песмама. Ово ће ти послужити као помоћ: А2 – народна лирска песма којом се призивала киша; А3 – назив песме певане на Ђурђевдан (6. маја); Б3 – наслов песме у којој вила зида град.

А Обредне песме су: Б Митолошке песме одликује:

А1 – краљичке песме Б1 – Настале су у доба паганских веровања.

А2 – Б2 – Певају о вилама, змајевима, Сунцу, Месецу и звездама.

А3 – Б3 –

А4 – Песма којој је Вук Караџић дао наслов „Пјесма домаћину од боље руке“ почиње стихом:

.

Б4 – У њима се чува првобитно веровање да све што човека окружује има душу, осећања и особине.

2. Препознај и упиши врсту народних лирских песама поред одговарајућих стихова (понуђени одговори: успаванка, сватовска песма, здравица и божићна песма).а)

ваздан – цео дан

сеница – бразда у земљи

босиљак – зељаста украсна биљка

наменити – посветити

Сад се Смиља сватовима нада,Ваздан данас улицу чистила,По улици сенице правила,По сеници босиљак сејала,На Јовину срећу наменила:„Ако буде добре среће Јова,Босиљак ће још с вечера нићи,У поноћ од два пера бити,А у зору, сватове купити.“

Врста лирске песме:

35

б) „Још Бога молимо и пречисту славу!Свети Никола, свјема нам помози!Ти нам дај винце весело пити,Весело пити, у части бити!“


в)Нинај, нинај, злато моје!Чуј, ђе ми те санак зове;Сан те љуби, и говори:„Ушикај се, драго моје.“


г)„Божић, Божић бата На обоја врата,Носи киту злата,Да позлати вратаИ обоја побоја.“


3. Повежи линијама почетак и крај реченице:

а) Породичне песме су обредне лирске народне песме.

краће песме које певају о животу у породици, или се певају искључиво у породичном кругу: успаванке, песме на бабинама и слично.

б) Сватовске песме су врста обичајних народних песама.

митолошке народне лирске песме.

4. Одреди којој врсти народне лирике припадају следеће песме: додолска песма, сватовска песма, успаванка, здравица, коледарска песма, тужбалица. Напиши њихове називе на понуђеним линијама.

Обредне песме: Обичајне песме: Породична песма:

36

Загонетање(обнављање народне епске поезије и прозе)

1. Прочитај одломак из народне епске песме „Свети Саво“:

„Просто да си Немањићу Саво,Проста душа твојих родитеља!Проста душа а честито тијело!Што носили, свијетло вам било!Што родили, све вам свето било!“

У наведеној песми српски народ благосиља светог Саву и његове родитеље зато што су:

а) освајали територију и проширили границе српске средњовековне државе;б) саградили Студеницу, Хиландар и бројне друге манастире;в) трошили новац на ратовање и куповину оружја;г) борили се на Косову.

Заокружи слово испред тачног одговора.

2. У лирској песми „Свети Сава“ Војислава Илића, Растко Немањић казује:

„Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.“

У свом монологу Растко:

а) открива зашто је побегао од куће и одрекао се престола;б) исповеда се светогорским монасима и тражи од њих дозволу да се замонаши;в) саопштава да се одрекао овоземаљске славе и власти и определио за духовне вредности;г) признаје да воли да путује и упознаје људе и непознате крајеве.


3. Подсети се стихова из народне епске песме која је тумачена у 5. разреду и допуни следеће реченице:

„Кад то виђе Тодоре везире,он извади од злата прстењеса бисером и драгим камењем:разасја се соба од камења,така му се учини ђевојка,да је љепша од бијеле виле.“

а) Наслов песме је . б) Име девојке је .

37

в) У опису сусрета Тодора везира и тајанствене девојке употребљена је стилска фигура која се зове . г) У наведеној епској песми на мегдан излазе Милош Војиновић и троглави .


а) Свети Сава је живео у веку. Подигао је са оцем манастир на Светој гори. Написао је „Житије светог Симеона“, прву сачувану . У њој је детаљно описао живот свог оца од замонашења до смрти. Изборио се за самосталност српске православне цркве и 1219. године постао први српски .

б) Марко Мрњавчевић је живео у веку. Био је син . Двор му се налазио у . У народној епској поезији познат је као Марко

. Послушао је савет своје мајке и правично пресудио у песми . Није дозволио ,

и да преотму власт младом Урошу, сину цара . Био је заштитник народа у песми .Неке његове мане откривају се у песми .

му је помогла да на непоштен начин победи , бољег јунака од себе.

в) Епска народна песма старијих времена опева јунаке и значајне догађаје из српс-ке историје до краја века и пропасти самосталних средњовековних држа-ва. У епским народним песмама косовског круга приповеда се о значајним јунацима који су учествовали у (1389) и (1448) косовском боју. И бугарштице и песме чувају спомен на те до-гађаје. Познати народни певачи били су: ,

и .

5. Распореди наведена дела према књижевним врстама:

„Косовка девојка“, „Свети Саво“, „Три јегуље“, „Урош и Мрњавчевићи“, „Цар Лазар и царица Милица“, „Дјевојка цара надмудрила“, „Двије љенштине“, „Смрт мајке Југовића“, „Чардак ни на небу ни на земљи“.

а) Бајке: б) Новела: в) Шаљива прича: г) Песма о Немањићима је:

38

д) Песма о Мрњавчевићима је:ђ) Песме о косовским јунацима су:


а) Народна приповетка у којој постоји преплитање чудесних (фантастичних) и реалисти-чних мотива, неодређеност времена, места и имена јунака назива се . Добро побеђује, али тек након што јунак савлада препреке и испуни све задатке. Увек има

крај.

б) је поучна прича у којој се животиње понашају као људи. Често се завршава поуком.

в) Народна прича у којој се описује један догађај или особина на духовит начин назива се .

7. Допуни реченице:

а) Предање је врста прозе. б) Предање засновано на човековом веровању у натприродна бића (виле, вештице, вампире, ђаволе) назива се . в) Врста усмене биографије о јунацима, историје о догађајима, територији, држави и зави-чају назива се предање.г) Предање о пореклу појава у природи и друштву, човекових особина, о настанку света, небеских тела, биљака и животиња назива се предање.

8. У наведеним одломцима препознај врсте предања и на линији напиши тачан одговор.а) „Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже-боље метне кокош на погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума. Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све (кокош, погача и чанак) претворило у корњачу (што је сакрио од свога кума). И тако постане корњача.“Ово је предање.

б) „Виле живе по великим планинама и по камењацима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником неће зла учинити док их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, те одмах умре.“Ово је предање.

39

Мала вила(тумачење народне приповетке)

Прочитај у читанци народну приповетку „Мала вила“, потражи значење непознатих речи и одговори на постављена питања. Тако ћеш самостално протумачити овај књижевни текст.

„Били краљ и краљица, па имали јединца сина. Кад је краљевић већ нарастао, просла-више његово шишано кумство и на част позваше највиђеније људе из свега краљевства.“ (Мала вила, одломак)

1. Шта ти је необично у овој причи?

2. Наведи пример једног чудног поређења, па протумачи његово значење.

3. Чији те је поступак највише изненадио у приповеци?

4. Када је краљевић упознао Малу вилу? 5. Које је све особине она поседовала?6. По чему је Мала вила другачија од осталих девојака из краљевства?

7. Где је краљевић упознао тајанствену лепојку црвене косе? 8. Шта је неприхватљиво у њеном понашању?

9. Који је догађај наговестио нестанак Мале виле?

10. Како се краљевић понашао према Малој вили на почетку приче, а како седам година касније?11. Зашто је краљевић прекршио дато обећање?

12. Наведи елементе бајке који недостају овој приповеци.

13. Како се прича завршава?14. Какав би крај она имала да је бајка?15. Зашто се Мала вила више никада није појавила?

40

Народна епска књижевност(провера знања)

Прочитај ова питања па одговори на њих попуњавајући табелу на следећој страни: А Како се зове? Б О ком јунаку је реч? В Чије су ово речи?

1. Стих од десет слогова, са паузом после четвртог слога.

1. ,,Који оно добар јунак бјеше на алату коњу великоме, са крсташем у руци барјаком, што сагони Турке у буљуке и нагони на воду Ситницу?“

1. ,,О мој брате, Бошко Југовићу! цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово,и тебе је благослов казао, да даш барјак, коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу,да имадем брата од заклетве.“

2.Народна песма дугог стиха.

2. ,,Он остави спомен роду српском,да се прича и приповиједадок је људи и док је Косова.“

2. ,,Немој, сине, говорити криво, ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога!“

3.Велики догађај (1389) који се опева у песмама старијих времена.

3. ,,Она иде на Косово равно,па се шеће по разбоју млада,по разбоју честитога кнеза,те преврће по крви јунаке.“

3. ,,Јаох мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!“

4. Песма у којој се на објективан начин приповеда о значајним јунацима и догађајима.

4. ,,Коса му је до земљице црне,полу стере, полом се покрива;нокти су му, орати би мого̂;убила га мемла од камена,поцрнио, као камен сињи.“

4. ,,Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке?кога тражиш по разбоју млада? или брата, или братучеда? ал’ по греку стара родитеља?“

5.Слепи гуслар, један од Вукових певача.

5. ,,Он издаде цара на Косовуи одведе дванаест хиљада,госпо моја, љутог оклопника!“

5. ,,Волим, брате, изгубити главунег’ љубити свој земљи душмана.“

6.Предање о пореклу човекових особина, појава у природи и друштву.

6.,,Господине, Арап-прекоморче,чудан јунак језди низ Косовона витезу коњу шареноме,добра коња врло расрдио,из копита жива ватра сева,из ноздрва модар пламен лиже;оће јунак на нас ударити.“

6.,,Голубане, моја вјерна слуго! ти одјаши од коња лабуда, узми госпу на бијеле руке, пак је носи на танану кулу; од мене ти Богом просто било, немој ићи на бој на Косово, већ остани у бијелу двору.“

7.Приповетка фантастичне садржине која увек има срећан крај.

7. ,,Једно му се срце уморило,а друго се јако разиграло,на трећему љута гуја спава;“

7.,,Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде!“


41

А Б В

1. (1) 1. (1) 1. (1)

2. (1) 2. (1) 2. (1)

3. (1) 3. (1) 3. (1)

4. (1) 4. (1) 4. (1)

5. (1) 5. (1) 5. (1)

6. скаска 6. (1) 6. (1)

7. (1) 7. (1) 7. (1)



13, 14, 15 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ. 16, 17, 18 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.19, 20 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.

42

Покажи шта знаш(квиз)

1. Ко је ко?

а) Један од најзначајнијих српских песника XX века. Аутор је песама „Поље“, „Село“ и „Сунце“.Ово је .

б) Наш велики драмски писац и приповедач. Написао је роман за децу Хајдуци и Аутобио-графију свог одрастања. Тумачене су његове једночинке „Кирија“ и „Аналфабета“.Ово је .

в) Један од највећих српских писаца XX века. Добитник је Нобелове награде за књижевност. Познате су ти његове приповетке „Деца“ и „Аска и вук“, као и лирски запис „Мостови“.Ово је .

2. Како се зове?

а) Најстарија српска књига, која је исписана крајем XII века по налогу хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. То је .

б) Једна од најпознатијих фресака српске средњовековне уметности из манастира Милешеве зове се .

в) Српски владар који је у XIV веку написао ћирилицом наш најзначајнији Законик. То је .

3. Владари и њихове задужбине

Распореди наведене манастире према томе који их је српски владар саградио:

Жича (око 1210), Хиландар (с краја XII века), Милешева (1218/1219), Сопоћани (XIII век), Грачаница (око 1320), Дечани (1327–1335).

Стефан Немања:Стефан Првовенчани:Владислав: МилешеваУрош I:Милутин: Стефан Дечански:

43

Бранислав Нушић

Аутобиографија (разумевање текста)

Опис сопственог живота од рођења до тренутка писања или само опис одређене етапе живота (детињства, младости) назива се аутобиографија.

Приповедање је у аутобиографији субјективно (лично), осећајно и искрено. У њој се приповеда о људима и догађајима из прошлости.

1. Прочитај одломак из Нушићеве Аутобиографије и одговори на постављена питања:

„Кад сам достигао за школу, сви су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у који се дете, као прокисло тесто, метне па му школа да форму и врати га родитељима печено.

Моје школовање, то је управо моја борба за опстанак и самоодржање. Та се борба јавља најпре у сукобу измеђ’ мене и мога оца, који се необично поносио тиме што му син иде у школу, док ја, посматрајући ствар са реалније тачке гледишта, нисам налазио да отац има довољно разлога поносити се. Затим се та борба развила и у борбу са фамулузом, који ме је, на молбу мога оца, просто одвукао у школу и којега сам ја том приликом ујео. Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу. Али се главна борба развила у току самога школовања, којом су се приликом сукобиле две тешке и непомирљиве окол-ности: пизма појединих професора на мене и моја пизма на поједине предмете. То је управо била непрекидна и дуготрајна борба, у којој су с једне стране били професо-ри и наука, а с друге – ја сам. Разуме се да сам, у тако неравноправној борби, готово увек ја морао да попустим, тешећи се при том и оном мудром народном изреком да паметнији увек попушта. Уосталом, морао сам попуштати већ и стога што су се професори у борби са мном, као својим противником, увек служили једним, у њих омиљеним али врло нечасти-вим средством, а то је: да свога противника, било на часовима било на испиту, увек питају оно што овај не зна. На тај начин одузели су ми могућност да у овој борби за самоодржање постигнем ма какав успех.“

а) Како је Нушић доживео полазак у школу?

б) Какво је мишљење имао о наставницима?

в) Шта им је замерао?

2. На који начин је Нушић описао своје ђачко доба у овом тексту?

а) духовито б) сатирично в) ироничноЗаокружи слово испред тачног одговора.

44

Алекса Шантић

О, класје моје(тумачење социјалних мотива)

Лирске песме у којима има највише социјалних мотива (нпр. тежак живот људи, патња сиромашних, друштвена неправда и неједнакост) називају се социјалне песме. Таква је песма „О, класје моје“ Алексе Шантића: О, класје моје испод голих брда,Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,Ко ми те штеди, ко ли ми те браниОд гладних птица, моја муко тврда?

Скоро ће жетва. Једно зрње зрије;У сунцу трепти моје родно село;Но мутни облак притиска ми чело;И у дно душе гром пада и бије... Сјутра, кад оштри заблистају српи,И сноп до снопа као злато пане,Снова ће тећи крв из моје ране...И снова пати, сељаче, и трпи... Сву муку твоју, напор црног роба,Појешће силни при гозби и пиру:А теби, само ко псу у синџиру,Бациће мрве... О, срам и грдоба!... И нико неће чути јад и вапај,Нити ће ганут бол пјану господу...Сељаче, гољо, ти си прах на поду,Тегли и вуци, и у јарму скапај... О, класје моје, испод голих брда,Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,Ко ми те штеди, ко ли ми те браниОд гладних птица, моја муко тврда?... Прочитај песму и одговори на постављена питања:1. Зашто је хлеб црн и „крвљу поштрапан“?

2. Ко су „гладне птице“ које нападају?

3. Како се према сељацима понашају имућни власници земље?

4. Како се осећа вредни ратар?

5. Због чега сељак пати?

45

Јован Дучић

Село(аутодиктат)

У поезији се води рачуна и о садржини и о форми песме. Напиши аутодиктат напамет научене песме „Село“ Јована Дучића. При том води рачуна о редоследу стихова у строфама, броју и изгледу строфа у сонету и интерпункцијским знацима.

46

Иво Андрић

Аска и вук(план за препричавање приповетке)

Подсети се из колико се делова (епизода које се надовезују једна на другу) састоји приповетка „Аска и вук“ Иве Андрића и направи план за њено препричавање.

Увод:

Заплет:

Кулминација:

Перипетија:

Расплет:

47

Rej Bredberi

Maslačkovo vino(tumačenje književnog teksta)

Pročitaj iz čitanke Maštarija reči odlomak iz romana Maslačkovo vino i samostalno protumači tekst odgovarajući na postavljena pitanja.

1. Šta je tema ovog odlomka?

2. Ko je glavni junak ove priče?3. Koje pojedinosti saznaješ iz uvoda?

4. Šta je Daglas zapazio i istakao u prvi plan?

5. Kako se dečak osećao po povratku iz bioskopa?

6. Zašto je Daglas želeo da kupi nove patike?

7. Kako je tata reagovao kada je saslušao njegovo objašnjenje?

8. Kakav mu je savet dao?

9. Kako je Daglas postupio kada je shvatio da mu roditelji neće kupiti još jedne patike?

10. Odredi koji je deo priče najvažniji pa objasni zašto tako misliš.

11. Šta je Daglas odlučio?

12. Na koji način je ubedio gospodina Sandersona da ga privremeno zaposli?

13. Šta je Daglas naučio?

14. Šta saznaješ iz zaključka ove priče?

15. Koje ti se Daglasove osobine dopadaju?

16. Kako se ti ponašaš u sličnoj situaciji?

17. Na koji način ostvariš ono što želiš?

48

Efraim Kišon

Moje zlato spava(obrada satirične pripovetke)

Kišonova zbirka satiričnih priča „Kod kuće je najgore“ jedna je od najpoznatijih knjiga ovog pisca. U njoj se na duhovit i podrugljiv način osuđuju neki ljudski postupci i mane. Priča koja sledi jedna je od takvih. Pročitaj je i odgovori na postavljena pitanja која se nalaze ispod teksta.

Ima dece koju nikakva sila ne može da natera da na vreme pođu u krevet. Naš Amir srećom ne spada u takve. On leže tačno kao sat. Takvo dete je pravo blago! U pola devet, ni minut pre ili kasnije, on ide na spavanje, a ustaje u sedam ujutro svež kao ružica, tačno po savetu lekara i po želji roditelja. Sve je samo stvar discipline.

Sav taj pedagoški uspeh ima samo jednu zvrčku: sve to uopšte nije istina. Ja naime lažem, lažem kao i svi roditelji. Amir u stvari leže između 23 sata i 30 minuta i 2 sata i 15 minuta, što zavisi od zvezda na nebu i od TV programa, a ujutro jedva četvoronoške izbaulja iz kreveta. Nedeljom i praznicima uopšte ne ustaje.

Mali se, istina, ne protivi da legne u 20 sati i 30 minuta kao što lekari preporučuju. Tačno u to vreme oblači pidžamu i leže u krevet, čak poželi roditeljima laku noć. Tek posle nekog vremena – recimo minut, minut i po – on ponovo ustaje da bi oprao zube. Zatim hoće nešto da popije, onda mora da piški, onda vrši pregled torbe da nije nešto zaboravio, onda opet nešto popije, usput pogleda crtani na televiziji, zatim se malo poigra sa psom, pa opet ide da piški, onda neko vreme u bašti posmatra puževe, posle toga gleda jordanski TV program a onda kreće u kaznenu ekspediciju tražeći po kuhinji nešto slatko. I tako sve do 2 sata i 15 minuta kada je vreme za spavanje.

Naravno da takav način života ostavlja tragove. Amir je bled, skoro proziran, s velikim tamnim krugovima oko očiju pa liči na duha sa naočarima. Učitelj nam se žali da ponekad usred časa zaspi i padne pod klupu. Preporučuje psihoterapiju. Pitao je takođe kada Amir ide na spavanje. Odgovorili smo mu: tačno u pola devet.

Dugo nas je mučila pomisao da sva ostala deca u našem komšiluku idu na vreme na spavanje kao ona mala Avital, Gidonova ćerkica. Gidon je u svojoj porodici zaveo apsolutnu poslušnost i čeličnu disciplinu – on je gazda u kući i tu nema diskusije. Avital ide u krevet tačno u 20 sati i 45 minuta. Sami smo se u to uverili kad smo jedno veče bili kod njih u gostima. U 20 sati i 44 minuta Gidon je bacio pogled na sat i samo mirno i kratko rekao:

‒ Tali. U krevet.Ni reč više. To je bilo sasvim dovoljno. Tali je ustala, poželela nam svima laku noć i otrupkala

u svoju sobu bez komentara. To se zove disciplina! Najbolja supruga na svetu i ja umirali smo od stida u našim foteljama, pri pomisli da u isto vreme naš sin Amir luta kod kuće polumračnim sobama kao Hamlet u Elsinoru. Stideli smo se tako sve do dva sata posle ponoći. U dva sata ujutro otvorila su se vrata i na pragu je stajala mala poslušna Avital, sasvim budna, držeći u ruci svežanj novina.

– A gde je nedeljni prilog? – upitala je.Sad je došao red na Gidona da umire od stida. Otada svim našim gostima pričamo da naša

deca tačno u minut idu u krevet.

49

U stvari mi vrlo dobro znamo šta je doprinelo tome da Amir ne može da zaspi na vreme. On se zarazio virusom nesanice za vreme šestodnevnog rata kad je radio cele noći javljao vesti sa fronta a mi nismo imali srca da ga oteramo u krevet. Tu pedagošku nesmotrenost plaćamo sada tako što ga puštamo da celu noć luta, pere zube, piški, igra se s psom, posmatra puževe i slično.Jednom sam zatekao Amira oko 3 sata noću u kuhinji kako pokušava da prokrijumčari bocu „koka-kole“ ispod ruke.

– Zašto ne spavaš, sine? – upitao sam ga.– Zato što mi je dosadno da spavam – glasio je prilično neočekivan odgovor.Pokušao sam da mu navedem primer mnogih životinja koje ležu sa suncem i ustaju sa

suncem, na šta mi on odvrati primerom sove koja mu je ideal još od mladosti, što će reći od prekjuče. Razmišljao sam da li bi bilo najbolje da ga dobro izudaram po guzi, ali se najbolja supruga na svetu usprotivila tome jer ne može da podnese da joj tučem decu. Nije mi preostalo ništa drugo nego da ga oštrim tonom oteram u krevet. Amir je poslušno otišao i do tri sata rešavao ukrštene reči. Obratili smo se psihoterapeutu koji nas je odmah upozorio da ništa ne pokušavamo na silu jer bi to moglo da se odrazi na njegov duševni život.

– Priroda će se sama pobrinuti ako joj za to damo priliku – reče nam.Dali smo prirodi priliku, ali ona je nije iskoristila. Kad sam jednom u pola četiri ujutro

zatekao Amira da kredom u boji crta avione po zidovima, toliko sam se rabesneo da sam smesta nazvao popustljivog psihoterapeuta.

S druge strane javio mi se umilni dečji glasić:– Tata spava.Spas je došao za praznik Pashe, kad školarci imaju raspust.Nije se dogodilo odjednom. Prvog dana školskih praznika Amir je ostao budan do 3 sata i

45 minuta a drugog dana nije sklopio oka sve do 4 sata i 20 minuta. I nama je njegov burni noćni život poremetio san jer, svakako, nismo mogli da ležimo i mirno brojimo ovce dok naše vlastito jagnješce luduje po kući.

Iz dana u dan je bilo sve gore. Amir je sve duže ostajao budan. Najbolja supruga na svetu htela je da ga dobro izdeveta po dupetu, ali sam se ja tome usprotivio budući da ne mogu da dopustim da mi ona tuče decu.

Jedne besane noći odjednom joj je sinula spasonosna ideja.– Efraime – reče i uspravi se u krevetu. – Koliko je sati?– Pet i deset – zevnuh.– Efraime, ja mislim da Amirovo vreme za spavanje više ne možemo da pomerimo unazad.

Zašto ga onda ne bismo pomerili unapred?Na prvi pogled je njena zamisao zvučala prilično revolucionarno, ali se kasnije pokazala

kao vaspitno vrlo mudra. Dali smo njegovim crveno oivičenim očima punu slobodu. Štaviše, podsticali smo ga da uopšte ne spava.

– Idi u krevet kad hoćeš. Tako je za tebe najbolje.Pokazalo se da je naš sin bio vrlo voljan da sarađuje, a evo i rezultata te saradnje.Trećeg dana zaspao je u 5 sati i 30 minuta i probudio se iza podneva.Osmog dana spavao je od 9 sati i 50 minuta do 18 sati i 30 minuta.Trinaestog dana legao je u 15 sati i 30 minuta i probudio se sav oran u ponoć.

50

Šesnaestog dana zaspao je u šest popodne, a ustao s prvim petlima.Poslednjeg, dvadeset prvog dana školskog raspusta, Amir je prevazišao samog sebe. Zaspao

je tačno u 20 sati i 30 minuta i probudio se tačno u 7 sati, baš onako kako lekari preporučuju. Na tome je i ostalo. Naš sin tako uredno leže i ustaje da po njemu možete da podešavate satove. Osim ako ne lažemo, kao i svi roditelji.

(preveo sa engleskog jezika Saša Novak)

1. Koje se ljudske mane na duhovit i podrugljiv način osuđuju u ovoj pripoveci?

2. Zašto pripovedač kaže da svi roditelji lažu?

3. Kako popustljivo ponašanje roditelja utiče na decu?

4. Uporedi likove iz ove pripovetke sa likovima iz komedije „Izbiračica“ Koste Trifkovića i navedi njihove sličnosti.

5. Zbog čega se Amir i Avital suprotstavljaju roditeljima?

6. Na koji način se ti suprotstavljaš odlukama svojih roditelja?

7. Kada ne voliš da ti se roditelji mešaju u život?

8. O čemu ne voliš da odrasli odlučuju umesto tebe?

9. Seti se još jednog književnog dela koje je tumačeno u 6. razredu, a u kojem postoje elementi satire i navedi ga. 10. Šta je u tom književnom delu predmet satiričnog smeha?

51

M. Iljin

Priče o stvarima(razumevanje teksta)

Pažljivo pročitaj priču „Istorija Marka i Julija“ M. Iljina i razmisli o značaju koji su časovnici imali nekada, a imaju ga i danas.

Istorija Marka i Julija

Pre više od dve hiljade godina ljudi su lako živeli bez časovnika. Ujutru vojnika budi rog, a građanina – petao, kako su tada govorili, a danju je lako bilo odrediti vreme prema suncu. Ali i tada u nekim slučajevima časovnik se nije smatrao kao luksuz, već kao neophodna stvar.

Sudije, na primer, nisu mogle bez časovnika. Da se suđenje ne bi odugovlačilo, one su svakom ko je hteo da održi govor određivale vreme. A zato je bio potreban časovnik.

Grčke i rimske sudije služile su se najjednostavnijim vodenim časovnikom. To je bio sud sa otvorom na dnu, iz kojega je voda oticala otprilike za četvrt sata. Vodeni časovnik se grčki zove „klepsidra“. Zato, kad su hteli da kažu da je nečiji govor trajao čitav sat, govorili su: „Njegov govor je trajao četiri klepsidre.“

Jednog govornika, koji je na skupu govorio čitavih pet časova uzastopce, prekinuli su najzad pitanjem:

– Ako toliko vremena možeš da govoriš bez predaha, koliko si klepsidri u stanju da ćutiš?Govornik se nije snašao šta da odgovori i uz opšti smeh je dokazao da ume i da ćuti.U jednoj staroj knjizi pročitao sam pripovetku o čoveku, kome je vodeni časovnik spasao

život.U Rimu su sudili jednom građaninu koji je bio optužen za ubistvo. Zvao se Marko. Postojao

je samo jedan svedok, njegov prijatelj Julije, koji ga je mogao spasti. Ali sud se bližio kraju, a Julija još uvek nije bilo.

„Šta mu se desilo?“ – mislio je Marko. „Da li je moguće da uopšte neće doći?“Po zakonu koji je tada postojao, tužilac, optuženi i sudija dobijali su podjednako vremena da

govore. Svaki od njih mogao je da govori po dve klepsidre, to jest po pola sata.Prvo je govorio tužilac. On je dokazivao da su sve činjenice protiv Marka. Treba ga osuditi na

smrt zbog ubistva. Tužilac je završio. Sudija je upitao Marka, šta može da kaže u svoju odbranu.Marku je bilo teško da govori. Od užasa mu se paralisao jezik, kada je video kako voda iz

klepsidre kaplje – kap po kap. Svaka kap je smanjivala nadu na spasenje. A Julija još uvek nije bilo.Jedna klepsidra se već završila, počela je druga. Ali tada se desilo čudo, kapi su počele da

padaju sporije, mnogo sporije nego ranije.U Marku je opet oživela nada. On je namerno otezao priču, govorio je o svojim rođacima,

koji su svi bili pošteni ljudi, o svom ocu, dedi, babi. Već je počeo da priča o sestričini svoje babe, kada je tužilac, nagnuvši se nad časovnik, uzviknuo:

– Neko je u sat bacio kamenčić! Evo zašto prestupnik govori ne dve, već najmanje četiri klepsidre.

52

Marko je prebledeo. Ali u isti čas gomila gledalaca se razmaknula i napred propustila Julija.Marko je bio spasen.Ali ko je bacio kamenčić u klepsidru?O tome u knjizi, iz koje sam uzeo priču o Marku i Juliju, ništa nije rečeno. Šta vi mislite, nije li

to učinio sudija sažalivši se na jadnog Marka?

(prevela sa ruskog jezika Lidija Subotin)

Razmisli o značaju koji časovnik ima za čoveka i odgovori na sledeća pitanja:1. Kakav časovnik pisac opisuje? 2. Navedi njegove karakteristike.

3. Po čemu se on razlikuje od današnjeg časovnika?

4. Na koje načine su još naši preci merili vreme?

5. Koje ljudske vrline se ističu u ovoj priči?

6. Šta je Marko uradio kada je shvatio da mu je časovnik saveznik?

7. Pročitaj sledeću rečenicu i otkrij na šta se ona odnosi:„Oslušneš – izgleda da u njemu lupa malo srce, a ako otvoriš poklopac – oči zaigraju od sveg tog pokreta i treperenja mnoštva točkova i točkića.“Oživotvoreno je opisan izgled stvari koja se zove .8. Zapazi i podvuci u sledećoj rečenici mesto u kojem je časovnik oživotvoren: „Sećam se da mi je u ranom detinjstvu, kada još nisam shvatio zašto postoji sat, klatno našeg sata izgledalo kao neki strogi čovek, koji ne prestaje da ponavlja nešto poučno. Na primer: Ne-moj, ne-moj Si-sa-t prstić.“9. Koji predmeti su tebi u detinjstvu izgledali kao da su živi?

10. Seti se pripovetke „Čudesna sprava“ B. Ćopića i objasni šta je deda Rade želeo da sazna gledanjem u časovnik.

11. Zašto je on jedino prema toj čudesnoj spravi osećao strahopoštovanje?

12. Šta je deda Rade mislio kada je za časovnik rekao da je živ?

13. Kako se on osećao nakon saznanja da časovnik radi?

14. Navedi tri najvažnije osobine časovnika.

53

Henrik Sjenkjevič

Kroz pustinju i prašumu(оbrada odlomka)

A za to vreme kamile su jurile kao vihor po pesku blistavom od mesečeve svetlosti. Spustila se duboka noć. Mesec, ispočetka veliki kao točak i crven, pobledeo je i uzdigao se visoko. Udaljeni pustinjski brežuljci prekriše se srebrnom parom kao od muslina, koja ih ne zakloni sasvim nego ih pretvori u neka svetleća priviđenja.

S vremena na vreme dopiralo je tužno zavijanje šakala iza mestimično rasutog stenja.Opet prođe jedan čas. Staša obgrli rukom Nelu i pridržavao je, hoteći tako da ublaži zamorno

truckanje u mahnitom jurenju. Devojčica ga je sve češće zapitkivala zašto tako jure i zašto nema ni šatora, niti njihovih očeva. Staša se najzad reši da joj kaže istinu koja se morala otkriti.– Nela, – reče – skini rukavicu i pusti je neprimetno na zemlju.– Zašto, Staša?A on je pritište uza se i odgovori nekako neobično nežno:– Učini to što ti kažem.

Nela se držala jednom rukom za Stašu i bojala se da ga pusti, ali se pomože na taj način što poče rukavicu skidati zubima – sa svakog prsta posebice – i najzad, kad je sasvim skide, pusti je na zemlju.– Posle nekog vremena pusti drugu – javi se Staša. – Ja sam već bacio svoje, ali će se tvoje lakše opaziti, jer su otvorene boje.

A kad vide da ga devojčica gleda upitnim pogledom, on nastavi:– Nemoj da se prestrašiš, Nela... Ali vidiš... može biti da mi nećemo sresti ni tvog ni mog oca..., i da su nas ovi gadni ljudi ukrali. Ali se ne boj... jer ako je tako, za nama će poći potera. Sigurno će nas stići i oteti. Zato sam ti rekao da baciš rukavice, da bi potera našla trag. Zasad ne možemo učiniti ništa drugo, ali ću docnije nešto smisliti, samo se ti ne boj i uzdaj se u mene...

Ali kad je Nela saznala da neće videti taticu i da jure nekud daleko, u pustinju, poče drhtati od straha i plakati. Istovremeno se privijala uza Stašu i kroz jecanje pitala zašto su ih ugrabili i kuda ih vode. On ju je tešio kako je umeo, i to skoro istim rečima kojima je njegov otac tešio gospodina Raulisona. Govorio je da će njihovi očevi i sami poći u poteru za njima i obavestiće sve posade duž Nila. Najzad ju je uveravao, neka se ma šta desi, on je nikad neće ostaviti i braniće je uvek.

Kod nje su tuga i čežnja za ocem bili veći čak i od straha, te dugo nije prestajala plakati – i leteli su tako, oboje sumorni, kroz svetlu noć, po bledom pustinjskom pesku.

A Staši se nije stezalo srce od žalosti i straha, nego i od stida. Za sve ovo što se desilo, doduše, nije bio on kriv, ali se seti svoje davne hvalisavosti, zbog koje ga je otac tako često korio. Ranije je smatrao da nema takve prilike u kojoj ne bi umeo da se snađe; smatrao je sebe za nekog nepobedivog junaka i bio spreman da izazove ceo svet. A sad je shvatio da je bio mali dečak s kojim svak’ može učiniti šta hoće – i da eto sad leti na kamili protiv svoje volje samo zato što tu kamilu s leđa goni poludivlji Sudanac. Osetio je da je time strašno unižen, ali nije video nikakva načina da se odupre. Morao je sam pred sobom priznati da se prosto boji – i ovih ljudi, i ove pustinje, i toga što njega i Nelu može snaći.

Ipak je iskreno obećavao, ne samo njoj nego i sebi, da će nad njom bdeti i da će je braniti, pa makar po cenu svoga života.

Nelu je bio umorio plač i ludo jurenje, koje je trajalo već šest časova, te je počela najzad dremati, a ponekad bi i potpuno zaspala. Staša je znao da onaj ko padne s kamile u trku može ostati na mestu mrtav, pa je privezao Nelu za sebe konopcem koji nađe na sedlu.

54

Ali posle nekog vremena učinilo mu se da trk kamile postaje sporiji, mada su sad letele po glatkom i mekom pesku. U daljini su se nazirali brežuljci, a u ravnici se počeše javljati noćne obmane, obične u pustinji. Mesec je na nebu svetleo sve bleđi, a pred njima su se, međutim, javljali čudni, ružičasti oblaci, koji su, potpuno prozračni, izatkani samo od mesečine, mileli nisko. Ko zna zašto su se oni stvarali i kretali se napred, kao da ih je gonio lak vetar. Staša je video kako su burnusi Beduina i kamile postajali ružičasti kad su ušli u taj osvetljeni prostor, a onda ceo karavan obujmi tanana ružičasta svetlost. Ponekad su oblaci dobijali plavičastu boju i tako je bilo sve do brežuljaka.

Kod brežuljaka kamile su još više usporile trčanje. Okolo se sad videlo stenje koje je štrčalo iz peščanih kupa ili je bilo razbacano u divljem neredu po nanosima. Zemljište je postajalo kamenito. Prešli su nekoliko udubljenja zasejanih kamenjem, koja su bila nalik na korita usahnulih reka. Katkad su im preprečavali put klanci koje su morali obilaziti. Životinje su počele gaziti oprezno, prebirajući nogama, kao u igri, između suvih i tvrdih bokora, koje su stvarale jerihonske ruže, kojima su nanosi i stene bili obilno obrasli. S vremena na vreme pokoja kamila bi se spotakla i bilo je jasno da im je trebalo dati odmora.

I doista se Beduini zaustaviše u jednom dubokom klancu.

(preveo sa poljskog jezika Đorđe Živanović)

1. Šta je tema ovog odlomka?

2. Kuda su se uputili junaci priče?

3. Kako se oni kreću?

4. Šta je neobično u njihovom putovanju?

5. Preko kakvih predela vodi put ka tajanstvenom odredištu?

6. O čemu Staša razmišlja?

7. Zbog čega su Staša i Nela zabrinuti?

8. Kako su se oni osećali?

9. Zbog čega se Staša postideo?

10. Seti se još nekih romana u kojima se pripoveda o avanturama junaka i navedi ih.

55

Игра асоцијација(обнављање ауторске прозе)

Препознај књижевне јунаке на основу следећих навода и попуни табелу:

1 – „Драги мој дедице, Константине Макаричу! – писао је.“2 – „Боже, да ми оздрави мајка! – тако ће рећи. Тада, нема сумње Бог ће га послушати, те јој послати здравље.“3 – „Био би несречан да је изгубио, али није био сречан зато што је добио бедну награду: звали су га именом, био је Михајло, а не више Риџи као мало пре тога.“4 – „Стари ме усједе на свој кревет, стави ми сат у руке и без даха се загледа у моје прсте. Кад је навијање било готово и сат зацактао јасно и равномјерно, он га узе у руке, принесе десном уву и сав озарен прошапута.“5 – „Ја јој дам кифлу, коју сам јој сваког петка куповао, јер сам четвртком после подне зарађивао на крајцарицама бар толико да сам могао по једном недељно кифлом да јој изразим симпатију и пажњу.“6 – „Знам о чему ћеш ми писати“, рече она.„Не знаш“, рече он.„Знам“.

Наведи име књижевног лика и дело из ког су наведене реченице.

Именуј јунаковo главно осећање у причи.

Наведи најважнију особину књижевног лика о коме је реч.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

56

Драмска укрштеница

1 2 3

4

5

6

7 8 9

10 11

12

13

14

15

Водоравно (хоризонтално)1. Прво слово азбуке; 2. Развој догађаја у драми; 4. Предмет у коме се чувају вредности (новац, злато); 5. Уметник који реализује драмско дело у позоришту или на филму; 6. Презиме аутора приповетке „Дечак и пас“; 7. Разговор између две особе; 10. Иницијали имена и презимена аутора романа „Очеви и оци“; 12. Поздрављање глумаца пљескањем ру-кама (множина); 13. Тематска и драматуршка целина у драмском тексту; 14. Демонско биће са којим Биберче излази на мегдан; 15. Уређај преко кога се слуша радио драма.

Усправно (вертикално)2. Сценска реализација драмског дела у позоришту, на телевизији, филму или радију; 3. Плакат са обавештењима о позоришној представи и подели глумачких улога; 4. Датив једнине именице сека; 5. Двадесето слово азбуке; 7. Један књижевни род; 8. Јунак у драм-ском делу; 9. Уметница која глуми у позоришној представи или на филму; 10. Део чина у драми; 11. Антоним (реч супротног значења) речи јава; 14. Иницијали презимена и имена нашег нобеловца.

57

Књижевна слагалица(провера знања)

Пажљиво прочитај наведене реченице и одговори на постављена питања. Поред одломака напиши назив одговарајућег облика казивања (на пример: дијалог, приповедање у првом или трећем лицу, монолог, портрет, пејзаж):

1. „Подизао је Скадар на Бојани и зазиђивао моје лутке, тражио мравима ртењачу, презао скакавце у кола од карата, и више ишао на глави него на ногама.“

а) Име лика о коме се говори:б) Писац: в) Дело:г) Облик казивања: (1)

2. „– А знаш га навити, велиш?

– Знам.– Дедер.“а) Имена ликова који разговарају:б) Писац: в) Дело:г) Облик казивања: (1)

3. „Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице.“

а) Име лика о коме се говори:б) Писац: в) Дело:г) Врста описа: (1)

4. „Волела сам сунце, светлост, лептире, бубице и цврчке.“а) Књижевни лик је:б) Писац: в) Дело:г) Облик казивања: (1)

5. „А чему нам служи народ, будало једна. Ја ћу га натерати да ради ако треба и десет година, и то џабе, буди сигуран. И то неће бити мали дворац који није ни за шта. Хоћу да саградим такву тврђаву о коју ће сваки нападач да поломи зубе.“

а) Књижевни лик је:б) Писац: в) Дело:г) Облик казивања: (1)

58

6. „Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин.“

а) Књижевни лик је: б) Писац: в) Дело:г) Облик казивања: (1)

7. Облици казивања (форме приповедања) у књижевном делу су: описивање (опис природе, лика, спољашњег или унутрашњег простора), приповедање (у првом или трећем лицу; хронолошко и ретроспективно), монолог, унутрашњи монолог, дијалог и полилог. Пронађи одговарајући назив за наведени текст у загради и попуни табеле:

1. (ДЕСКРИПЦИЈА) (1)

2. (НАРАЦИЈА) (1)

а) (пејзаж)

(1)

б) (портрет)

(1)

а) (приповедач говори о себи) (1)

б) (приповедач говори о неком другом) (1)

в)

(ентеријер) (1)

г)

(екстеријер) (1)

в)

(приповедање по реду) (1)

г)

(приповедање по сећању) (1)

3. (разговор лика са самим собом) (1)

4. (разговор ликова међу собом) (1)

5. (забележено размишљање лика) (1)

6. (разговор више ликова истовремено) (1)



13, 14, 15 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.16, 17, 18 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.19, 20 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:

59

Облици казивања(провера знања)

1. Препознај врсту описа у следећем одломку и допуни реченице:

„Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило.“

а) Овакав опис зове се . (1)б) Подвуци епитете у опису природе. (1)

2. „Био је то ситан, мршав, али врло жустар и бодар старчић од својих шездесет пет година, вечито насмејаног лица и пијаних очију.“

Овакав опис зове се . (1)

3. Препознај врсту описа у следећем одломку и допуни реченице:

„Куће наседају једна на другу, јер улице на много места једна другу на глави носе. Улични басамаци између два теренска плочишта увек су окомити и подсећају на манастирска стубишта. Усред града искочи лагум.“

а) У наведеном одломку описује се град који се зове . (1)б) Такав опис спољашњег простора назива се још и . (1)в) Подвуци персонификацију у наведеном одломку. (1)

4. Понекад се у прози хронолошко приповедање прекида сећањем на неки прошли догађај, као што је то случај у приповеци „Вањка“ А. П. Чехова:

„Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка.“

а) Подвуци у наведеном одломку пример приповедачевог сећања. (1)б) Овакво приповедање назива се . (1)

5. Пажљиво прочитај наведене реченице и одговори на постављена питања. Поред одло-мака напиши назив одговарајућег облика казивања (на пример: дијалог, приповедање у првом или трећем лицу, монолог, портрет, пејзаж):

„Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: Да се прво нагледам овог чуда невиђеног.“

60

а) Име лика о коме се приповеда: (1)б) Облик казивања наглашене реченице: (1)в) Дело: (1)

„Имала је рупицу на образу и пегав прћаст носић. Мирисала је на дивљу детелину.“

г) Име лика о коме се приповеда: (1)д) Дело: (1)ђ) Врста описа: (1)

„Дјевојчици заиграше усне. Она погледа по свима редом да се увјери узимају ли они озбиљно то што Стриц говори.“

е) Име лика о коме се приповеда: (1)ж) Дело: (1)з) Облик казивања: (1)

6. а) Подвуци дијалог:

„– Шта ћемо сад? – упитах.– Знам једно место – рече.– Колико има времена откако си украо овог коња? – упитах.“ (1)

б) Имена ликова који разговарају: (1)в) Дело: (1)



13, 14, 15 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.16, 17, 18 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.19, 20 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.


61

Књижевнотеоријски појмови(провера знања)

1. Препознај врсте наведених стихова својствених епској народној песми:

а) ,,Милош ће ти невјеру на Косову учинити!“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.10.11. 12.13.14.15.

Стих: (1)

б) ,,Славу слави / српски кнез Лазаре“ 1. 2. 3. 4. пауза 5. 6. 7. 8. 9.10. Стих: (1)

2. У песми „Ратар“ Вељка Петровића друга строфа се не завршава тачком као и остале. Вероватно се питаш зашто је до тога дошло. Ако пажљивије погледаш, запазићеш да се последњи стих друге строфе: „боре, у мучној борби узоране“ преноси у први стих треће строфе и тек тада се реченица завршава тачком. Тај необичан поступак се у поезији назива опкорачење.

Песник је желео да опкорачењем истакне неке речи, па их је зато пренео из једне строфе у другу и пореметио уобичајен завршетак строфа. У стиху „боре, у мучној борби узоране“ посебно се наглашава тежак живот сељака.

Опкорачење настаје онда када се мисао не заврши у једном стиху него се пренесе у други. Обрати пажњу још једном на наранџастом бојом истакнут пример опкорачења у овој песми.

Пред ногама му полегле, спокојне,богате бразде, и како их гледа,ко своја добра и марљива чеда,безмерна нежност облева му знојне

боре, у мучној борби узоране.Он воли земљу ту, на којој стоји,напорним радом, знојем што је гноји,на којој своје он тавори дане.

Наведи пример опкорачења из песме „Село“ Јована Дучића:

(1)

3. Како се назива облик песме састављене од 14 стихова распоређених у два катрена и две терцине? Такав облик песме назива се . (1)

4. Основне карактеристике лирске поезије јесу:

а) субјективностб) осећајноств) драматичностг) музикалност


д) приповедни слојђ) сажетост изразае) сликовитостж) објективност

62

5. Рима је:

а) понављање истих сугласника у целом стиху;б) подударање гласова и слогова на крајевима речи;в) понављање истих самогласника у целом стиху.Заокружи слово испред тачног одговора. (1)

6. На линији поред сваке строфе упиши врсту риме која је у њој заступљена (на пример: парна, укрштена, обгрљена):

а) „Кад год те њихов сјај заголицавидећеш мајку и родни крајСвако срце има свог свицасвоју ливаду, реку и гај!“

Врста риме: (1)

7. Допуни табелу:

Према броју самогласника који се римују, постоји: (3)

Строфе се према броју стихова деле на: (3)

а) рима – ако је подударање само у једном слогу (луг – друг) г) катрене (строфе од стиха)

б) рима – ако је подударање у два слога (рука – лука; време – шећерлеме)

д) дистихе (строфе од стиха)

в) рима – ако је подударање у три слога (прелије – врелије; топио – попио)

ђ) терцине (строфе од стиха)



б) „И презирем тугу, заборављам бољу,Јер у мени тече крв предака моји’,Мученика старих и јунака којиУмираху ћутке на страшноме кољу.“

Врста риме: (1)

6, 7 – ИМАШ ВРЛО ДОБРО ПАМЋЕЊЕ.8, 9 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.10–14 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.


КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Аутобиографија Аутопортрет Искрено о себи Биографија Писање састава (описивање, приповедање, исказивање осећања и размишљања) Развијање изражајних способности ученика у писању састава (почетак и завршетак састава, хронолошко и ретроспективно приповедање) Припрема за писмени задатак

И сасвим лично!

Коначно нешто

познато!

64

Аутобиографски подациЗапажај и бележи значајне појединости из свог живота. Наведи најважније аутобио-

графске податке.

Име: Надимак: Презиме: Дан, месец и година рођења: Место рођења: Мама се зове: Тата се зове: Моје сестре (рођене, од стрица, од тетке, од ујака):

Моја браћа (рођена, од стрица, од тетке, од ујака):

Налепи овде своју

фотографију.

65

Име су ми дали: Напиши шта знаш о свом имену.

*(Белешка о имену може да садржи основне податке о пореклу имена и његовом значењу. Као на пример: Милица је народно српско женско име, деминутив од имена Мила. Словен-ског је порекла. Припада групи најстаријих и најраспрострањенијих женских имена код нас. Ово име први пут је забележено у руком писаним књигама из XIII века. Тако се звала српска кнегиња Милица која је живела у XIV веку.)

66

Догађај који памтим:

Моја интересовања (спорт, уметност, језици, хоби):

Волим:

Не волим:

Обрадује ме:

Моји пријатељи:

67

То сам јаНа занимљив, духовит и оригиналан начин напиши састав о себи на задату тему. Не

заборави да будеш и самокритичан/-на и опишеш своје врлине, али и мане.

68

АутопортретОпиши речима свој физички изглед, држање и понашање. Узми у обзир следеће еле-

менте: боју очију и косе, изглед лица, висину, тежину, карактеристичне гестове (покрете тела), мимику (изразе лица), понашање, говор... Представи себе реално, трудећи се да опи-шеш праве детаље. Тако ћеш успети да на занимљив начин представиш себе другима. Тако ћеш омогућити и онима који те не познају да на основу овог описа замисле твој изглед.

69

БиографијаОпис живота неке личности назива се биографија. У року од пет минута испричај свом пару из клупе нешто о себи. Саслушај и опис

његовог/њеног живота. Труди се да запамтиш главне податке из излагања свог вршњака. Подсети се најважнијих чињеница из његове/њене биографије и напиши их у подсетнику заједно са свим детаљима (додатним информацијама) којих се присетиш.

Најважнији биографски подациИме и презиме:Датум и место рођења:Подаци о родитељима:

Пребивалиште и адреса стана:

Основна школа коју похађа:Нека друга школа у коју иде:Успех у досадашњем школовању:

Основна интересовања: Хоби који воли: Омиљена уметност:Спорт којим се бави:Шта све уме да ради:

У чему ужива: Такмичења и резултати:

ДетаљиПосебна интересовања:

Омиљени предмети у школи: Област коју теже савладава: Најбољи другови и другарице: Како проводи слободно време:

Шта не воли да ради: Кућни љубимац: Омиљена књига: Најлепши филм: Музика коју слуша: Позоришна представа коју памти: Спортови које прати: Остало:

70

Биографија моје другарице или другаНа основу подсетника, напиши кратку биографију свог друга или другарице из

одељења. Истакни само најважније податке о животу, интересовањима, досадашњем образовању, способностима и успесима особе о којој пишеш. У биографији немој износити осећања, размишљања и сећања. Нека подаци буду истинити, јасно исказани и сажети.

71

Замена улога(дијалог и реплика)

За разговор је потребно двоје. Учећи да будеш добар слушалац, вежбаш и да будеш добар говорник. Добри слушаоци допуштају другима да говоре, гледају говорника у очи и пажљиво слушају његово излагање. Добар говорник јасно и разговетно говори. Труди се да оно што каже буде разумљиво и на једноставан начин изречено. Док говори, гледа саговор-ника у очи и прати његову гестикулацију.

У овом вежбању пружа ти се прилика да будеш и говорник и слушалац. Замисли да су твоји родитељи деца, а ти њихов родитељ. Маштовито пиши о себи и начину васпитања својих родитеља. Напиши на који начин би били награђивани и кажњавани њихови несташлуци. Саопшти своја размишљања у дијалогу са родитељима. Напиши састав на једну од понуђених тема:

1. Саслушај ме пажљиво!2. Мислим да и одрасли греше

3. Посматрам себе очима других...4. Ниси ти центар света!

73

Почетак саставаУвод је почетни део сваког састава. Његова је улога да заинтересује читаоца за причу и

мотивише га за даље читање. Прва реченица уводи читаоца у причу и зато је сваки почетак важан. Најважније је да почетак буде занимљив, сажет и сликовит. Ако прича има добар почетак, читалац је нестрпљив да сазна шта ће се следеће десити и наставља читање.Прочитај следеће примере, упореди их и одговори на постављена питања:

а) Ноћила сам у кући своје пријатељице. Биле смо у њеној спаваћој соби у поткровљу. Чула сам нешто на степеништу. Био је то само њен досадан млађи брат који је долазио да нас гњави.

б) – Пст! – прошапутала сам дрмајући Венди. Нисам желела да је будим, али је пуцкетање паркета било застрашујуће. Имала сам утисак да нисмо биле саме у њеној спаваћој соби у поткровљу. Шта је могло да се шуња около горе у тами?

1. Који је почетак занимљивији?

2. Образложи због чега.

3. Пред тобом је други одељак из приче „Богојављенска ноћ“ Светозара Ћоровића. Прочи-тај наведени дијалог, замисли почетак ове приче и напиши га на линијама предвиђеним за то.

„– Мајко, боли ли те пуно?– Ох... боли...А он је тихо поглади по образу.– Не бој се, све ће проћи!Па се опет окрене и гледа као прије. По свему небу осуле се звијезде и као да се смјешкају на њега.“

74

Завршетак саставаЗавршетак је последњи део сваког састава. У њему се најчешће закључује главна мисао

теме и даје завршни суд. Закључак састава представља одговор на главну идеју теме.Прочитај још једном одломак из приповетке „Богојављенска ноћ“ Светозара Ћоровића

и доврши причу о дечаку и његовој болесној мајци на свој начин.

„Зора је осванула кад се пробудио. Полако отвори очи, протрља их, па онда погледа око себе. Сјети се оне свјетлости и како је молио Бога за мајку.Полако устаде и погледа на њезино мјесто.“

75

Припрема за писмени задатакЗа писање писменог задатка припремаш се скоро на свим часовима српског језика. Сам

час пред писмени задатак представља једну од вежби како да успешно одговориш на задату тему. Пред тобом је мали подсетник који ти може помоћи:

1. Пре писања неопходно је да разумеш о чему треба да пишеш и направиш план свог излагања. Групиши живописне појединости о којима ћеш писати, идући од познатијих детаља ка оним новим и занимљивијим.

2. Не заборави да групу реченица повезаних главном мишљу издвојиш параграфом (пасусом). То ћеш постићи тако што ћеш прву реченицу (у којој се налази тема параграфа) започети увученим редом.

3. Настој да реченица буде разумљива и написана правилним књижевним језиком. С времена на време промени тон којим излажеш своје мисли. На тај начин ћеш унети живост у задатак.

4. Када завршиш састав, прочитај га поново.Обрати пажњу на правопис и граматичку правилност написаног текста. Провери како су у саставу растављене речи на крају реда, како су употребљени знаци интерпункције (запета, знаци навода), велико и мало слово. Запази стилске грешке (понављање истих речи, коришћење фраза) и исправи их.

5. Настој да твој рукопис буде читак и читљив.

76

Писање саставаДанило Киш

Улица дивљих кестенова

„Господине, да ли бисте знали да ми кажете где се налази Улица дивљих кестенова? Не сећате се? А мора да је негде овде, имена се више и не сећам. Али знам поуздано да је негде овде. Шта кажете, нема овде нигде улице с дрворедом кестенова? А ја знам, господине, да она ту мора да постоји, немогуће је да успомене толико варају.

Да, још пре рата... На углу се налазила школа, а пред школом артески бунар. Не мислите, ваљда, да сам све то измислио. У тој школи сам ишао у први разред, а пре тога у забавиште. Учитељица се звала госпођица Фани, наша учитељица, да, тај што седи поред ње, то сам ја, Андреас Сам, моја сестра Ана, Фреди Фукс, вођа наше банде... Да, господине, одлично, сада сам се сетио.“ Улица мора да се звала Бемова улица, јер ја сам био борац у банди чувених бемоваца, чији је вођа био Фреди Фукс (звани Аца Дугоња), Фолксдојчер. Сјајно господине, да није било овог нашег разговора, ја се уопште не бих сетио да се та улица звала Бемова улица, по чувеном пољском генералу, четрдесетосмашу. Да ли Вам, можда господине, то име говори нешто: Бем, Бемова улица. О, да, извините, наравно Ви се не можете сетити, уколико нисте ту живели пре рата, но бар бисте могли знати да ли има ту негде нека улица с дрворедом дивљих кестенова? Ти су кестенови цветали с пролећа, тако да је цела улица мирисала помало отужно и тешко, осим после кише. Тада је, измешан са озоном, мирис дивљег кестеновог цвета лебдео свуда наоколо.

Ох, ја сам се запричао, опростите, мораћу да питам још неког, мора да има неког ко ће се сетити те улице, пре рата се звала Бемова, а била је засађена дрворедом дивљих кестенова.

Зар се не сећате, господине? Ни Ви? Ето, све што још могу да Вам кажем, то је да је на углу био један бунар, артески, испред школе. У близини је била касарна, лево, иза угла, на другом крају улице. Ми, деца, дотле смо смели да одлазимо. Ту саобраћај није био жив. А на углу, код касарне, почињале су шине (мали жути и плави трамваји). Да, господине, заборавио сам Вам рећи да је поред дрвореда кестенова, с десне стране, било уочи рата ископано склониште, у цикцак. Ту је боравила наша банда. Да Вам, можда, тај податак неће помоћи да се сетите: било је ископано велико склониште. Наравно, свуда је било склоништа, али добро се сећам да дивљих кестенова није било осим у нашој улици. Наравно, све су то детаљи, но хоћу само да Вам кажем да се сасвим поуздано сећам да је та улица била засађена дивљим кестеном, а ово, господине, ово је багрем, а бунар нигде не видим, па ипак ми се чини да је то немогуће, можда сте Ви погрешили, мора да се нека друга улица звала Бемова, ова ми се чини премала. Уосталом, хвала Вам, проверићу.

(Данило Киш, Рани јади, одломак)

Нека те одломак из приче „Улица дивљих кестенова“ Данила Киша подстакне да напишеш састав на тему Улица мог детињства.

77

Пре него што започнеш писање, направи план излагања. Опиши изглед своје улице водећи рачуна о:

предметима и појавама а) Опис насеља. Изглед улице из даљине. Опис годишњег доба. Временске прилике.б) Опис спољашњег простора (екстеријера): изглед фасада зграда, кућа, продавница, опис парка, дрвећа; карактеристични детаљи у простору и супротности (некад и сад; старо и ново; познато и непознато).

људима и животињамаа) Изглед и понашање комшија, пролазника, пријатеља из улице.б) Животиње – љубимци улице.в) Опис игара и дружења у улици.

мислима и осећањимаа) Тужно осећање при сећању на изглед улице у прошлости.б) Радосни тренуци одрастања у њој.

Улица мог детињства

79

Subjektivna deskripcijaOpisivanje može biti:

оbjektivno (kada se opisuje stvaran izgled predela, ljudi, unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora) i subjektivno (kada se opisuju utisci o pejzažu, ljudima, enterijeru ili eksterijeru i u mašti

oživljavaju na originalan način).

1. Na osnovu svog iskustva i mašte proširi i konkretizuj sledeća uopštena zapažanja i obogati ih značajnim pojedinostima. Opiši obične predmete iz svog okruženja na drugačiji način. Oživi ih u mašti i stvori subjektivnim opisom na originalan način:

a) Telefon je progovorio.

b) Televizor je oživeo.

c) Stanovnici mog kompjutera.

2. Zamisli, opiši i nacrtaj jedan predmet koji će se tek izumeti i koristiti u XXI veku. Tema je:

Čudesna sprava

81

Хронолошко приповедањеОпиши једно породично славље (рођендан, славу, празнично окупљање, недељни

ручак), користећи облик хронолошког приповедања (приповедање по реду догађања). Тема је:

Данас нам је диван дан

82

Ретроспективно приповедањеЈедан наш писац је написао: „Мислити на неког, то је већ љубав.“ Нека те ова мисао

подстакне на размишљање о драгим људима. Сети се неког догађаја из прошлости који је утицао на твоје понашање и ставове данас.

Опиши своја осећања, расположења и размишљања по сећању. Настој да свако ко чита састав може да замисли особу о којој пишеш, догађаје о којима приповедаш и наслути твоја осећања. Напиши састав на тему Моја прва тајна. Док пишеш, користи претежно облик ретроспективног приповедања (сећање на догађаје и људе из прошлости).

Моја прва тајна

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Ко чита, тај зна

Воли ме –не воли

ме...

84

Књижевна дела и писци1. На линији испред имена књижевног јунака упиши одговарајући број који стоји испред имена аутора у чијем се делу тај лик јавља. Једно име је сувишно.

1. Коста Трифковића) Малчика 2. Гроздана Олујићб) Аска 3. Бранислав Нушићв) Седефна ружа 4. Иво Андрићг) Вањка 5. Антон Павлович Чеховд) Лујо 6. Петар Кочић (1)

2. Подвуци имена оних ликова који се:а) помињу у приповеткама „Поход на Мјесец“ и „Чудесна справа“ Бранка Ћопића: Раде, Арам, Баја, Вањка, Петрак, Сава; (1)

б) помињу у приповеткама „Дечак и пас“ и „Вереници“ Данила Киша:Анди, Зона, Ана, Лилика, Отавијано, Јулија Сабо. (1)

3. Препознај ликове по начину њиховог путовања.

а) Фармер је срео Мурада и Арама који су јахали његовог коња. Мада је схватио да су му они украли коња, није реаговао.Лик је из дела . (1)б) Залутала је у шуми. Лепотом својих покрета избегла је смрт.Лик је из приповетке . (1)в) Желео је да његов бик победи Рудоњу. Зато је пошао на пут.Лик је из приповетке . (1)г) У поход на Месец пошао је сам. „Изгледало је као да га је неки невидљиви коњ вукао или наш дечак терао невидљивим штапом.“Лик је из дела . (1)

4. Повежи линијама наслове књижевних дела са називима књижевних врста којима припадају.„Аска и вук“ роман„Шљива“ комедија„Хвала сунцу, земљи, трави“ родољубива песма„Избирачица“ дитирамб„Наслеђе“ описна песма приповетка (1)

5. Препознај на основу понуђених података наше познате писце:

а) Реформатор језика и правописа. Сакупљао је и записивао народне песме и приповетке. Написао је и „Житије Ајдук Вељка Петровића“.Ово је: (1)


85

б) Српски песник и лекар који је живео и стварао у 19. веку. Писао је и за децу и за одрасле. Препознаћеш га по песмама: „Мали коњаник“, „Пачија школа“, „Жаба чита новине“, „ Дете и лептир“.Ово је . (1)

в) Српски приповедач, романсијер, есејиста, књижевни критичар, путописац и преводи-лац. Препознаћеш је по приповеци „Буре“ и записима „У родном селу“ и „Београд“.Ово је . (1)

6. Препознај женске ликове у Трифковићевој комедији Избирачица по следећим каракте-ристикама. (Упиши имена ликова на одговарајућа места.)а) Размажена јединица која свакоме ману нађе. Дрска је и неваспитана према родитељима и укућанима. (1)б) Мудра девојка, скромна и радна. (1)в) Жели да се угледа на друге и живи попут њих. (1)

7. На линију испред наслова књижевног дела упиши слово које стоји уз име песника. Једно име је сувишно.а) Војислав Илићб) Вељко Петровић „Свети Сава“в) Десанка Максимовић „О пореклу“г) Сергеј Јесењин „Ратар“д) Мирослав Антић „Плава звезда“ђ) Ђура Јакшић „Вече“ (1)

8. Љубав је у 41. песми Градинара опевана као:а) хармонија б) бол в) радост г) чежња д) стрепња ђ) несигурностЗаокружи слова испред четири тачна одговора. (1)

9. Песма Прва љубав Мирослава Антића поручује о љубави:а) Љубав треба неговати и чувати.б) Заљубљена особа не схвата да је љубав пролазна.в) Мислити на неког, то је већ љубав.Заокружи слово испред тачног одговора. (1)

10. Наведи наслов једне љубавне песме. (1)



13, 14 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.15, 16 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.17, 18 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО.


86

Покажи шта знаш1. Напиши називе стилских фигура истакнутих у следећим стиховима:а) „А кад Марко саслушао речи,

крену Шарца, оде низ Косово,добра Шарца врло расрдио,из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово.“ (1)

б) „Потегоше перне буздоване, стадоше се њима ударати;буздован’ма пера обломише,бацише их у зелену траву; од добријех коња одскочише, шчепаше се у кости јуначке и погнаше по зеленој трави.“ (1)

в) „Ја босиљак сејем, мени пелен ниче.“ (1)

2. Према броју слогова у стиху одреди врсту стиха у наведеним примерима из народне поезије:а) „А кад Марко саслушао речи.“ Стих: (1)

б) „Играло је девет брата.“ Стих: (1)

3. Допуни следеће реченице:а) Обичајне лирске народне песме су: ,

и тужбалице. (1)б) Старе лирске народне песме које су се певале у оквиру женидбених обичаја (прстено-вање, прошевина, дочекивање сватова и венчање) називају се песме. (1)в) Успаванке су . (1)

4. Песме дугог стиха називају се . (1)

5. Епске врсте у прози јесу:а) епска песма г) еп (1)б) бајка д) приповеткав) басна ђ) романЗаокружи слова испред тачних одговора.


1, 2 – НЕДОВОЉНО.3, 4 ДОВОЉНО.5, 6 ДОБРО.

9, 10, 11, 12 – ДОБРО ТИ ИДЕ. 7, 8 ВРЛО ДОБРО.9, 10 ОДЛИЧНО.

87

Завршни тест из књижевности1. Пажљиво читај песму „Село“ Јована Дучића и тумачи је одговарајући на следеће захтеве:

а) Тема ове песме је

. (1)б) Наведи по један главни мотив који откриваш у свакој строфи.1.2. 3. 4. (1)в) Опис природе, као што је у овој песми, зове се . (1)

2. Обрати пажњу на форму песме „Село“ Ј. Дучића и допуни следеће реченице:а) Песма је састављена од стихова распоређених у два

(строфе од четири стиха) и две (строфе од три стиха). (1)б) Такав облик песме назива се . (1)

3. Препознај примере стилских фигура у првом катрену наведене песме.а) Епитети су: (1)б) Персонификације су: (1)в) Наведи пример једног поређења у првој строфи.

(1)

Виторог се месец заплео у грањуСтарих кестенова; ноћ светла и плава.Кô немирна савест што први пут спава,Тако спава море у немом блистању.

Чемпресова шума бдије; месец на њуСипа своје хладно сребро; одсијаваМодро летње иње са високих трава.Затим крик. То крикну буљина на пању. Рибарско сеоце полегло на стенуИ сишло у затон; и кроз маглу млечнуЈедва се назире, кô кроз успомену.

Све је утонуло у тишину вечну.Ни шума, ни гласа; само једноликоИзбија часовник ког не чује нико.

88

4. Шта нарушава хармонију ноћног пејзажа? (1)

5. Наведи карактеристике лирике које запажаш у наведеној песми.

(1)

6. Којој књижевној врсти припада песма „Село“ Јована Дучића? (1)

7. Која је врста риме заступљена у катренима? (1)

8. Подвуци једно опкорачење у песми. (1)

9. а) Растави речи на слогове у првом стиху ове песме. Испод сваког слога напиши његов редни број.

(1)б) Како се зове такав стих? (1)

10. Прочитај следећи одломак из комедије „Избирачица“ Косте Трифковића и одговори на следеће захтеве:„Јован: Ево једно писмо!Малчика: Дај овамо. (Јован преда и оде – Малчика чита адресу.) „Госпођици Малчики“... Гле, гле, још ће бити какво љубавно писмо!...(Отвори и прочита.) Ко би се томе надао?! (Смеје се.)“ а) Која је форма приповедања заступљена у наведеном одломку?

(1)б) Подвуци све дидаскалије (ремарке) у наведеном тексту. (1)

11. Дидаскалије су:а) упутства упућена публици за време трајања позоришне представе;б) помоћ читаоцу драмског текста да замисли изглед сцене, односно амбијента, мимику и гестове драмских лица;в) упутство редитељу и глумцима како да поставе драмско дело на сцену.Заокружи слова испред тачних одговора. (1)



13, 14 – ВРЛО ДОБРО ТУМАЧИШ.15, 16 – ОДЛИЧНО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.17, 18 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ САВРШЕНО. Број тачних одговора:

89

Решења задатака

Сунчане песме1. а) описна (дескриптивна) песма, б) љубавна песма, в) родољубива (патриотска) песма, г) описна (дескриптивна) песма, д) описна (дескриптивна) песма. 2. а) „Покошена ливада“; б) Десанка Максимовић, в) тужно (елегично) осећање, г) лирика (лирска поезија, лирски). 3. страшне, сурове, мирисне, миле. 4. а) косачи, б) биље, цвеће на ливади. 5. а) персонификација, б) ономатопеја, в) поређење. 6. б), в). 7. описна или дескриптивна песма. 8. в), г). 9. плачу ветрови 10. Римују се први и други, трећи и четврти стих. То је парна (паралелна) рима.

Чаролија природе1. б), г). 2. а) фијуче, фијуче, хуче, б) густи, мртве, дудове, беле, жута, зреле. 3. маше. 4. Лист тре-пе-ри бре-зе бе-ле. То је осмерац (стих од 8 слогова). 5. пејзаж. 6. родољубива или патриотска песма. 7. а) љубавна песма, б) љубавна песма, в) родољубива песма, г) описна песма, д) описна песма. 8. а) „Поље“, б) Јован Дучић. 9. Римују се први и трећи, други и четврти стих. То је укрштена рима.

Ко чита, тај зна1. а) Томас Сојер (Том Сојер), б) „Доживљаји Тома Сојера“, в) Марк Твен. 2. а) дечак Бранислав, б) „Хајдуци“, в) Бранислав Нушић. 3. а) Робинзон Крусо, б) „Робинзон Крусо“, в) Данијел Дефо. 4. а) капетан Немо, б) „Двадесет хиљада миља под морем“, в) Жил Верн. 5. а) дечак Дима, б) „Селидба“, в) Стеван Раичковић. 6. а), в), д), ђ). 7. а), в), д). 8. приповедање у трећем лицу. 9.– Куда ћеш ти, Душанка? – Ене-де! Зар и ти дође! – одговори Душанка готово као и збуњена. – Баш добро, да не остане кућа сама... Ето ја пошла до брала... – Е? А где је он? – На њиви тамо иза лаза... Рече да му однесем ручак. 10. а), в), ђ).

Причам ти причу1. а) Андреас Сам (Анди), б) пас Динго, в) „Дечак и пас“, г) Данило Киш, д) пријатељство дечака и пса и туга због растанка. 2. а), в), г), ђ). 3. б), г), е) ж). 4. а) писму, б) великим, в) P.S., г) великим. 5. Драги господине Берки,

Ово Вам писмо пишем из далека и хоћу да Вас поздравим и питам за здравље. Полако се привикавам на нове другове у школи, али ми се сви ругају због мог изговора.6. пишем, хоћу, поздравим, питам, привикавам се, ругају се. 7. презент. 8. б). 9. Зато што се осећао усамљено и тужно у новом окружењу, а недостајали су му пас Динго и пријатељи из завичаја. 10. б).

Покажи шта знаш1. а) епитети, б) персонификација и ономатопеја, в) поређења. 2. а) зрела – врела; зрачи – свлачи. У првом катрену римују се први и трећи, други и четврти стих. Таква рима назива се укрштена рима. б) фила – ванила; шир – свемир. У другом катрену римују се први и четврти, други и трећи стих. Таква рима се назива обгрљена рима. 3. а) стих: десетерац, строфа: дистих; б) стих: деветерац, строфа: катрен. 4. а), в).

90

Епитет1. бела, снежног. 2. а) именице, б) придев, именица. 3. Турци изјелицe, сиротиња раја. 4. духовиту, оригиналну, необичну, детињасту, грубу, нову... 5. а) зелених, уских, сивих, тешких, букових, глатком, смеђем, чиста, танка, лака, покретна, бела, врбова, сивкаста, танке, светла. 6. а), б).

Персонификација1. смеју се, нишу, смеју, ломе, трче. 2. а), в). 3. а) Лишће шапуће (говори, пева, бежи, трчи, игра се...). б) Сунце се сакрило (је побегло, склонило се, отишло је...) иза брда. в) Звезде ми се осмехују (ми намигују, ми машу, ми говоре...).4. б) Љут (тужан, уплашен, разочаран, намргођен, нерасположен...) облак. в) Насмејана (расположена, несташна, детињаста, безбрижна, добра, весела...) звезда. г) Сањива (уснула, поспана, одсутна, занимљива...) зора. 5. а) Шума (река, дрво, поток...) пева. б) Ливада (поље, Месец, кућа...) сања. г) Улица (трамвај, солитер, мост...) ме посматра.

Поређење1. а) Њене очи су сијале као два светла у мраку. б) Над нама се гомилају облаци као велики бели јастуци. в) Помрачење Сунца изгледало је као нестварна мађионичарска игра. 2. „Црне очи као два драга камена, обрвице као морске пијавице, ситне зубе као два низа бисера.“. 3. а) Гледа као теле у шарена врата. Значење: гледа са неразумевањем. б) Лети као мува без главе. Значење: брзоплето (непромишљено) се понаша. в) Провео се као бос по трњу. Значење: провео се лоше; имао је неприлике. 4. „проста ко земља, ко различак плави,“ 5. а), в).

Ономатопеја1. а). 2. кличе, пуцкета, шушти. 4. пијукање, шум, лепет, цију-цију, су пиштали, зујање. 5. а), б).

Контраст1. а) Једно говори, друго мисли, треће ради, б) о дволичној (лицемерној) особи, в) лековита, миришљава, користи се као зачин, г) горка, отужна, не користи се у исхрани, д) Очекује добро, а деси се нешто супротно (неповољно, лоше). 2. б) туга, в) лаж, г) мана, д) старост, ђ) говорити, е) заборавити, ж) отићи, з) отворити, и) продавати. 3. а) Оставио бих ја њега, али неће он мене. б) Волим да читам поезију, али не волим да учим песме напамет.4. „Ако т’ и јест родила краљица на чардаку, на меку душеку,у чисту те свилу завијала,а злаћеном жицом повијала,одранила медом и шећером;А мене је љута Арнауткакод оваца на плочи студеној,у црну ме струку завијала,а купином лозом повијала,одранила скробом овсенијем.“

91

Контрасти: краљица – љута Арнаутка, чардак – код оваца, на меком душеку – на плочи студеној, у чисту свилу завијан – црним струком завијан, злаћеном жицом повијан – листом купине повијан, храњен медом и шећером – храњен скробом овсеним. 5. Марко је господског порекла, одрастао на двору у благостању. Муса потиче из народа, пореклом је странац и одрастао је у немаштини.

Хипербола1. Преувеличане су дужина косе и ноктију Марка Краљевића. 2. Народни певач је хиперболом нагласио дужину тамновања Марка Краљевића у турском затвору. 3. Преувеличана је способност коња да лети „небу под облаке“. 4. „Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио.“ 5. а), б), в).

Градација1. а), б), г). 2. б), в), г). 3. а) јуре, лете, беже. б) Изражајно се истиче брзина кретања коња у трку. 1. 2. 3. 1. 2. 3.4. б) Киша роси, сипи, пљушти. в) Сунце милује, сија, пржи.

Апострофа1. в). 2. а) „Наша мила Боко, невјесто Јадрана,“, б) „О, класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани,“, 3. а), б), в). 4. а), б).

Истицање значења речи 1. а) Ирина, б) прича, в) лети, г) победили су. 2. а) Милица, б) јуче, в) јакну, г) у школи. 3. Сазнајеш да дечаци играју кошарку у парку. 4. а) Марко, спусти весло у воду! б) Да ли ме чујеш, Милице? в) Зона, Јулијана и Наташа иду заједно на пливање. 5. а) У јуну је пао снег на Фрушкој гори? б) Да ли су наши спортисти освојили три медаље на Олимпијади у Пекингу? 6. а) У здравом телу, здрав дух. б) Александрар Ивковић тренира јуниоре веслачког клуба „Партизан“. в) Београд, главни град наше земље, лежи на ушћу двеју река.7. а) Да ли волиш да гледаш хорор филмове? б) Сара ће сутра ићи са Иваном на клизање. в) Наше одељење је јуче гледало комедију „Избирачица“ Косте Трифковића у Народном позоришту. 8. а) са дрвета, б) у часопису, в) на нози, г) једну кору, д) папира.

Ортоепске вежбе1. а), 2. б), 3. а), 4. а). 5. чај, оџак, рођендан, журка (ћурка), џип (чип), ћуприја, жут, ћирилица, џеп, чаролија, уџбеник, џез, буџет, отаџбина, срећа, живот. 6. ђак, џак; врачати, враћати; веће, вече; куче, куће; чар, ћар.

Слободан Селенић: „Очеви и оци“1. меџу – међу, риџ – риђ, туџин – туђин, осечати – осећати, гледајучи – гледајући.

92

2. Он се батргао, лупао ногама, грцао се, а онда је брзо почео да се враћа јер је видео да то не може.3. Ту је била једна зграда на стубовима, и у средини су биле кабине за родитеље и професоре. 4. б), в), г).

Лексичке и семантичке вежбе1. компјутер, интернет, филм, хардвер, бестселер, спорт. 2. а) Јелена је отишла у куповину. б) На излету је било опуштено. 3. а) аналфабета, б) анулирати, в) соба, г) перспектива, д) оптимизам. 4. оџак – димњак; шустер – обућар; авлија – двориште; емоција – осећање; пенџер – прозор; наратор – приповедач; друм – пут; дескрипција – описивање. 5. „Јабо, наруцај. Руцај, бате, колико ти дуса подноси! Рођени мој, мили мој, драги мој Јабо – само шјутра!“ 6. сестра – сека; баба – бака; деда – дека; мачка – маца; зец – зека; Марко – Маки; Ирина – Ика; Вања – Вањка; Александар – Аца; Ненад – Неша. 7. а) 1, б) 3, в) 2. 8. а) Крупна киша сипи цео дан. б) Досадна киша лије цео дан. в) Неуморна киша пљушти цео дан. 9. вредне, неуморне, сигурне, пажљиве, нежне, уморне...

Игра речима1. инсерт – одломак, трибунал – суд, пинк – ружичаст, тајмаут – предак, фер – праведан, експерт – стручњак, лиценца – дозвола, тендер – конкурс, тензија – напетост, фан – обожавалац. 2. а) У Дому здравља се плаћа учешће за специјалистички преглед. б) Данас је расписан конкурс за продају фабрике аутомобила у Крагујевцу. в) Она никада не носи ружичасту боју. г) Политичарима у нашој земљи често опада углед (популарност). д) Кошаркаши противничког тима затражили су предах (одмор). ђ) Од детињства имам проблема са дисајним органима (органима за дисање). е) На крају школске године осећам велику напетост. ж) У нашој земљи се сви залажу за јавност (отвореност) рада. з) Највише волим да плаћам готовином.

Стилске фигуре2. а) персонификација, б) контраст, епитет и поређење, в) ономатопеја. 3. а) дугу, смеђу, грахорасте, румено, б) епитет, в) портрет. 4. а), б), г), ђ).

Стилска изражајна средства2. а) епитет, поређење, б) епитет, контраст, в) ономатопеја, г) персонификација. 3. а) шупљикавом, смежураном, лака, мека, тиха, мала, бледа, целог, б) епитет, контраст. 4. б), г).

Породично благо1. А2 – додолске песме, А3 – ђурђевске песме, А4 – „Војевао бели Виде, коледо“, Б3 – „Вила зида град“. 2. а) сватовска песма, б) здравица, в) успаванка, г) божићна песма. 3. а) Породичне песме су краће песме које певају о животу у породици, или се певају искључиво у породичном кругу: успаванке, песме на бабинама и слично. б) Сватовске песме су врста обичајних народних песама. 4. Обичајне песме су: сватовске песме, здравице, тужбалице. Обредне песме: додолске песме, коледарске песме. Породичне песме су: успаванке.

93

Загонетање1. б). 2. б), в). 3. а) „Женидба Душанова“, б) Роксанда, в) хипербола, г) Балачко. 4. а) Свети Сава је живео у 12. веку. Подигао је са оцем Стефаном Немањом манастир Хиландар на Светој гори. Написао је „Житије светог Симеона“, прву сачувану биографију. Изборио се за самосталност српске православне цркве и 1219. године постао први српски архиепископ. б) Марко Мрњавчевић је живео у 14. веку. Био је син Вукашина. Двор му се налазио у Прилепу. У народној епској поезији познат је као Марко Краљевић. Послушао је савет своје мајке Јевросиме и пресудио правично у песми „Урош и Мрњавчевићи“. Није дозволио Вукашину, Угљеши и Гојку да преотму власт младом Урошу, сину цара Душана. Био је заштитник народа у песми „Марко Краљевић укида свадбарину“. Неке његове мане откривају се у песми „Марко Краљевић и Муса Кесеџија“. Вила му је помогла да на непоштен начин победи Мусу, бољег јунака од себе. в) Епска народна песма старијих времена опева јунаке и значајне догађаје из српске историје до краја 15. века и пропасти самосталних средњовековних држава. У епским народним песмама косовског круга приповеда се о значајним јунацима који су учествовали у Првом (1389) и Другом (1448) косовском боју. И бугарштице и десетерачке песме (епске песме) чувају спомен на те догађаје. Познати народни певачи били су: Филип Вишњић, Тешан Подруговић и Старац Милија.5. а) „Три јегуље“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, б) „Дјевојка цара надмудрила“, в) „Двије љенштине“, г) „Свети Саво“, д) „Урош и Мрњавчевићи“, ђ) „Косовка девојка“, „Цар Лазар и царица Милица“, „Смрт мајке Југовића“. 6. а) бајка; срећан. б) Басна, в) шаљива прича. 7. а) усмене. б) митолошко (демонолошко) предање. в) културно-историјско предање. г) етиолошко предање. 8. а) етиолошко, б) митолошко.

Народна епска књижевностА1. епски десетерац , А2. бугарштица, А3. Први косовски бој, А4. епска песма, А5. Филип Вишњић, А6. етиолошко предање (скаска), А7. бајка, Б1. Бошко Југовић, Б2. Милош Обилић, Б3. Косовка девојка, Б4. Марко Краљевић, Б5. Вук Бранковић, Б6. Марко Краљевић, Б7. Муса Кесеџија; В1. царица Милица, В2. Јевросима мајка, В3. Марко Краљевић, В4. Орловић Павле, В5. Косовка девојка, В6. цар Лазар, В7. Марко Краљевић.

Покажи шта знаш1. а) Јован Дучић, б) Бранислав Нушић, в) Иво Андрић. 2. а) „Мирослављево јеванђеље“, б) Бели анђео, в) цар Душан. 3. Стефан Немања – Хиландар, Стефан Првовенчани – Жича, Владислав – Милешева; Урош I – Сопоћани, Милутин – Грачаница, Стефан Дечански – Дечани.

Игра асоцијација1. Вањка, „Вањка“; туга, меланхолија, љубав, усамљеност, несигурност, патња, умор, исцрпљеност...; радан, послушан, детињаст, радознао, сналажљив... 2. Дечак, „Богојављенска ноћ“; забринутост, брига, стрепња, несигурност, страх, нада, жеља, љубав...; наиван, детињаст, племенит, пожртвован, пажљив, нежан... 3. Мајка странкиња, „Очеви и оци“; забринутост, преоптерећеност, љубав, страх, поверење...; пожртвована, посвећена, брижна, аналитична, одговорна...4. Деда Раде (дјед Раде), „Чудесна справа“; пријатељство, љубав, забринутост, нада, усамљеност...;

94

наиван, детињаст, тврдоглав, старомодан, плашљив, радознао...5. Бранислав, „Аутобиографија“; заљубљеност, осећајност, нежност, пажљивост...; осећајан, детињаст, пажљив, искрен, сналажљив... 6. Јулија Сабо, „Вереници“; љубав, стидљивост, искреност, пријатељство, осећајност..; искрена, стидљива, преосетљива, детињаста...

Драмска укрштеницаВодоравно: 1. А; 2. РАДЊА; 4. СЕФ; 5. РЕЖИСЕР; 6. КИШ; 7. ДИЈАЛОГ; 10. СС; 12. АПЛАУЗИ; 13. ЧИН; 14. АЛА; 15. РАДИО. Усправно: 2. РЕЖИЈА; 3. АФИША; 4. СЕКИ; 5. Р; 7. ДРАМА; 8. ЛИК; 9. ГЛУМИЦА; 10. СЛИКА; 11. САН; 14. АИ.

Књижевна слагалица1. а) брат, б) Исидора Секулић, в) „Буре“, г) приповедање у 3. лицу. 2. а) деда Раде и дечак Баја, б) Бранко Ћопић, в) „Чудесна справа“, г) дијалог. 3. а) Јелица, б) Јанко Веселиновић, в) „Хајдук Станко“, г) портрет. 4. а) девојчица, б) Исидора Секулић, в) „Буре“, г) приповедање у 1. лицу. 5. а) Јерина, б) Владимир Хулпах, в) „Смедеревска тврђава“, г) приповедање у 1. лицу.6. а) дечак (Бранислав), б) Бранислав Нушић, в) „Аутобиографија“, г) приповедање у 1. лицу. 7. 1. ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА), а) опис природе (пејзаж), б) опис лика (портрет), в) опис унутрашњости просторије (ентеријер), г) опис спољашњости просторије, насеља, панораме града (екстеријер), 2. ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА), а) приповедање у првом лицу (приповедач говори о себи), б) приповедање у трећем лицу (приповедач говори о некоме другом), в) хронолошко приповедање (приповедање по реду), г) ретроспективно приповедање (приповедање по сећању: од садашњости према прошлости), . МОНОЛОГ (разговор лика са самим собом), 4. ДИЈАЛОГ (разговор ликова међу собом), 5. УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ (забележено размишљање лика), 6. ПОЛИЛОГ (разговор више ликова истовремено).

Облици казивања1. а) пејзаж, б) планинских, прозрачном, јутарњем, бјеличастој, магличаста, тиморно. 2. портрет. 3. а) Београд, б) екстеријер, в) искочи, наседају, носе. 4. а) „Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка.“, б) ретроспективно приповедање. 5. а) вук, б) унутрашњи монолог, в) „Аска и вук“, г) Јулија Сабо, д) „Вереници“, ђ) портрет, е) Луња, ж) „Орлови рано лете“, з) приповедање у 3. лицу. 6. а) – Шта ћемо сад? – упитах. – Знам једно место – рече. – Колико има времена откако си украо овог коња? – упитах. б) Арам и Мурад, в) „Лето лепог белца“.

Књижевнотеоријски појмови1. а) петнаестерац, б) епски десетерац.2. „Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава.“ 3. сонет. 4. а), б), г), ђ), е). 5. б). 6. а) укрштена рима, б) обгрљена рима. 7. а) мушка рима, б) женска рима, в) средња (дактилска) рима, г) четири, д) два, ђ) три стиха.

95

Књижевна дела и писци1. а) 1., б) 4., в) 2., г) 5., д) 6., 2. а) Раде, Баја, Петрак, Сава, б) Анди, Ана, Јулија Сабо. 3. а) Џон Бајро, „Лето лепог белца“, б) Аска, „Аска и вук“, в) Лујо, „Јаблан“, г) дечак, „Бајка о дечаку и Месецу“. 4. „Аска и вук“ – приповетка, „Шљива“ – описна песма, „Избирачица“ – комедија, „Хвала сунцу, земљи, трави“ – дитирамб, „Наслеђе“ – родољубива песма. 5. а) Вук Стефановић Караџић, б) Јован Јовановић Змај, в) Исидора Секулић. 6. а) Малчика (Избирачица), б) Савета, в) Јеца. 7. а) „Свети Сава“, в) „О пореклу“, б) „Ратар“, д) „Плава звезда“, ђ) „Вече“. 8. б), г), д), ђ). 9. а), в).

Покажи шта знаш1. а) хипербола и епитет, б) епитети, в) контраст, 2. а) десетерац, б) осмерац. 3. а) сватовске песме, здравице; б) сватовске песме; в) Успаванке су породичне песме које се певају приликом успављивања деце. 4. бугарштице. 5. б), в), д) ђ).

Завршни тест из књижевности1. а) опис ноћног пејзажа на мору; б) 1. опис месечине на мору, 2. чемпресова шума и ноћни стражар у њој (крик сове), 3. уснуло сеоце, 4. часовник повремено ремети ноћну тишину, в) пејзаж. 2. а) Песма је састављена од четрнаест стихова распоређених у два катрена (строфе од четири стиха) и две терцине (строфе од три стиха). б) Такав облик песме назива се сонет.3. а) виторог, старих, светла, плава, немом, б) заплео се, спава, в) кô немирна савест што први пут спава. 4. Крик буљине (сове) ремети тишину ноћи. 5. сликовитост, сажета форма, музикалност, субјективност... 6. описна (дескриптивна) песма. 7. обгрљена рима. 8. Виторог се месец заплео у грању, Старих кестенова;9. а) Ви-то-рог се ме-сец за-пле-о у гра-њу, б) дванаестерац. 10. а) дијалог, б) (Јован преда и оде – Малчика чита адресу.) .(Отвори и прочита.), (Смеје се.), 11. б), в).

jelenagolubovic.weebly.comjelenagolubovic.weebly.com/uploads/2/5/3/7/25373008/...created date tpÙr+...

Documents