Стаза Православља

THE OFFICIAL PUBLICATION OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN THE UNITED STATES OF AMERICA AND CANADA

THE PATH OF ORTHODOXYVOLUME 42 OCTOBER 2007 NO. 10

continued on p. 3

Miroslav s̓ Gospel (Miroslavljevo Jevandjelje) was on display at the St. Sava Church on Vracar in Belgrade from September 20-23, 2007. Miroslav s̓ Gospel is the oldest and most valued Serbian Cyrillic manuscript, ecclesiastical book with very rich ornamentation, ordered by Serbian Knez Miroslav and completed around the year 1190.

MEDIEVAL SERBIAN GOSPELON DISPLAY

The eleventh Diocesan Days celebration in the Western Diocese was a historic moment. Its impact on Orthodoxy and certainly on the Serbian Orthodox Church in America is yet to be assessed.

The entire weekend, August 31 – September 2, 2007, was marked as the gathering of the Church of Christ. All in one accord and one heart united in One Faith to glorify the Triune God, Father, Son, and Holy Spirit. This liturgical and celebratory gathering was presided by His Grace Bishop Maxim, the hosting bishop, and by visiting bishop, His Eminence Metropoli-tan Christopher of the Midwestern Metropolitanate, and concelebrated by His Grace Bishop Porfi rije of Jegar, His Grace Bishop Irinej of Australia and New Zealand, His Eminence Metropolitan Joseph of Bulgarian Orthodox Church, His Grace Bishop Kyril of the Russian Orthodox Church, the clergy, the monastics, and the faithful.

The gathering started on Fri-day, August 31, with the Clergy conference and keynote address by His Grace Bishop Porfi rije on the topic “Our Pastoral Ministry”. The keynote address was followed by a keen discussion and refl ection on pastoral minis-try in America and continued well after the Vespers and dinner.

On Saturday, September 1, 2007, the Hierarchs, the clergy, the monastics, and the faithful gathered at the gateway to St. Sava mission to welcome the remains of Fr.

Sebastian Dabovic. This day the Hierarchi-cal Liturgy was presided by His Eminence Metropolitan Christopher and the homilist was His Grace Bishop Irinej, who on behalf of all Orthodox faithful gathered and in-deed all Orthodox people living in America welcomed Fr. Sebastian with the following words: “Welcome, our holy and venerable

Historic Diocesan Days in the Western Diocese

His Grace Bishop Maxim, the host bishop of the Diocesan Days, with His Eminence MetropolitanChristopherand His Grace Bishop Porfi rije, with the clergy and faithful at the Liturgy on

Sunday, September 2, 2007, in Jackson, California.

Father Sebastian! Welcome, O fi rst Serbian child born here on this American continent! Welcome back, holy missionary, you who spread Christʼs Gospel from one side of this continent to the other! Welcome, our holy and venerable father, you who have estab-lished the Serbian Orthodox Church here as her founding father during this past century!

Welcome, holy father, you who disregarded yourself for the sake of spreading the Gospel of Him Who gave life, resurrection and hope to you and to us; you who spread the Gospel in far-off Japan, Russia, Serbia, but most of all to us here on this American continent.…Wel-come to your home … to this town of Jackson…”

Following the Liturgy the in-terment of the remains in St. Sava Church and the blessing of the graves took place. The ossuary con-taining the remains of Fr. Sebastian was placed in front of the iconostas next to the throne of the Most Holy Theotokos. Many faithful drew near the remains, prayerfully and piously asking God to have mercy on them through the prayers of Fr. Sebastian.

The lecture on marriage and family life by His Grace Bishop Porfirije was delivered later in the afternoon. His Grace Porfi rije accentuated that marriage is a gift from God and that it exists as an opportunity to exercise love. Giv-ing an overview of home and fam-ily life, he said that parents need to pray (talk) to God about their

children. He observed that when children see their parents arguing (fi ghting), this is as painful and devastating to them as having major surgery without anesthetic.

On Sunday, September 2, the Hierar-chical Liturgy was presided by His Grace Bishop Maxim, the homilist was His Grace

WE CAN REFER TO IT AS THE EVENT “DEDICATED TO THE LIFE, WORK, AND LEGACY OF ARCHIMANDRITE SEBASTIAN”, THE TITLE GIVEN TO THE 2007 ANNUAL – A REVIEW OF THE LITURGICAL AND SPIRITUAL LIFE IN THE WESTERN DIOCESE.

September 1, 2007, marked a celebra-tion of great signifi cance for Orthodoxy in America, when the earthly remains of Archi-mandrite Sebastian Dabovich were interred in the St. Sava Church in Jackson, California. The fi rst of many churches founded by Fr. Sebastian (in 1894), the St. Sava Church is the oldest Serbian Orthodox church in the Western Hemisphere, and the oldest surviv-ing Orthodox church building in the Western United States.

The interment of Fr. Sebastian s̓ remains in this historic church was preceded by their transfer from the other side of the world. Hav-ing been born in San Francisco and having labored for most of his life as a missionary throughout the United States, Fr. Sebastian spent his last years in his ancestral land of Serbia, where he reposed on November 30, 1940, and was buried in Zhicha Monastery. After Fr. Sebastianʼs body was buried in the snow-covered ground of the Zhicha cemetery by his spiritual friend and fellow missionary St. Nicholai (Velimirovich) of Zhicha, his grave was marked by a simple cross.

In 1986, Mirko Dobrijevic, the future Bishop Irinej of the Serbian Orthodox Dio-cese of Australia and New Zealand, asked the late Bishop Stefan of Zhicha for permis-

Archimandrite SebastianʼsRemains return to America

sion to solicit funds for a proper marker on Fr. Sebastianʼs grave. Mirko was then the Director of Christian Education at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago, one of the churches founded by Fr. Sebastian. When Bishop Stefan gave his blessing for Fr. Sebastianʼs gravestone to be erected in Zhicha, the parishioners of Holy Resurrection Cathedral, as well as members of Fr. Sebastianʼs family, stepped forward with donations. Enough money was collected for the gravestone, on which Bishop Stefan had the epitaph inscribed: “The First Serbian American Orthodox Apostle.”

Soon afterward, iconographic render-ings of Fr. Sebastian began to adorn the walls of Serbian Orthodox churches in America. In 1988, when Leonidas Diamontopoulos was commissioned to fresco the interior of the Holy Resurrection Cathedral in Chicago, Mirko Dobrijevic sketched out iconographic renderings of Bishop Nicholai Velimirovich and Fr. Justin Popovich to be placed to the right of the iconostasis, and of Bishop Mardarije (the fi rst Serbian Orthodox bishop of America) and Fr. Sebastian to be placed to the left. In subsequent years iconographic frescos of Fr. Sebastian were painted by Fr.

continued on p. 3

THE PATH OF ORTHODOXY

The Path of Orthodoxy is a monthly publication with a double issue printed for the months of July and August. Subscriptions are $12.50 per year for U.S. residents and $15.00 per year (U.S. funds only) for Canadian subsribers.

PAGE TWO OCTOBER 2007

Letters to the editor are welcomed and encouraged. All letters and manuscripts submitted for publication must be signed and contain the author's name and address. Please send materials through email or MS Word format.

THE PATH OF ORTHODOXYThe Official Publication of the Serbian Orthodox Church

in the United States of America and Canada

Technical EditorVesna R. Meinert

Phone: 304-842-2927Fax: 304-842-9302

email: vgtm@earthlink.net

Serbian EditorV. Rev. Nedeljko Lunich

300 Stryker AveJoliet, IL 60437

Fax: 815-741-1883email: nedlunich300@comcast.net

English Section EditorsV. Rev. Rade Merick, Senior Editor

530 North Fourth StreetSteubenville, OH 43952

Fax: 740-282-0313email:radmerk@comcast.net

EDITORIAL STAFF

Rev. Milovan Katanic65 South Keel Ridge Road

Hermitage, PA 16148Phone:724-342-1198

email: frmilovan@stgeorgehermitage.org

V. Rev. Bratislav Krsic3025 Denver St.

San Diego, CA 92117Phone: 619-276-5827

email: FrBratso@aol.com

Business and Circulation AddressThe Path of Orthodoxy

P. O. Box 883 Bridgeport, WV 26330

EDITORIAL

continued on p.4

Once again our parishes have started church education programs. Leav-ing three months of summer break behind, September was a rather busy month for parish educators and clergy. They have spent many hours in putting the curriculum together and getting enough volunteers to see that the program is carried out.

The time to learn more about our Orthodox Faith is at hand. The clergy and the staff prayerfully consider how to keep the attendance steady. This often times results in more programs that are new, more meetings, and more exas-peration for all.

To alleviate this occurrence it is suggested to consider “the forgotten tools” that we Orthodox already have. These tools are the services of the daily liturgical cycle. It seems that before we immerse ourselves in daily cycle of services we try to come up with new ideas in how to communicate God s̓ word to our people. We engage in gathering all kinds of teaching techniques from secular educators. In doing so, we trap ourselves in the very thing we are try-ing to change, i.e. secularism.

The Divine Liturgy -the center of our life- is the greatest “tool” given to us by God to bring the reality of His presence into our life. Here from the very beginning, the gathered people are told what the destination of the service is, i.e. “…the Kingdom of the Father and of the Son and of the Holy Spirit...” Through the Liturgy, Christ offers Himself as food, and He teaches and leads His flock into the Kingdom of God. What we need is to implement the funda-mentals that have always been enjoyed by the Church, i.e. the daily prayer life and active participation in the Liturgy. There is no better teaching tool than the Divine Liturgy of the Holy Orthodox Church.

Of course, it is imperative then to educate ourselves first, in order to educate others. The Holy Fathers lived lives filled with the Holy Spirit, they received the best education of their time, and they were aware of the secular ideas that challenged the Christian world view. To follow the example of the Holy Fathers in transforming the world and elevating it to the level of the Church, we have to know our Orthodox Faith and Tradition. Our theology and Faith have to penetrate deep into our minds and hearts. Once the Faith finds deeps roots in our minds and hearts, it will naturally manifest itself in everything we do. This way Orthodoxy becomes a way of life and we become Christian educators in a full sense of the word.

While the Liturgy remains the center of our lives, the home is the primary place for giving and receiving Christian education. This means that parents are the primary educators, and not the church school teachers. Parents should never stop praying for their children; they should never stop talking to God and the Theotokos about their children. Good Orthodox parents always strive to learn how to effectively communicate love, self-esteem, respect, and the

EDUCATE WITH THE DESIRE TO SEEK THE

KINGDOM OF GOD AND HIS RIGHTEOUSNESS

Annual Assembly of the St. Sava Alumnito be held in November

The Alumni Association of the St. Sava School of Theology in Libertyville, Illinois at their recent conference call made plans for this yearʼs Annual Assembly of Alumni to be held November 5 and 6, 2007. The assembly will take place at the St. Sava Monastery in Libertyville. The first day will begin with Vespers and an Akathist Service, followed by dinner and a lecture (to be announced). On the following day the alumni will visit the Greek Orthodox Monastery in Kenosha, Wisconsin. For further information contact the President of the Alumni Association V. Rev. Aleksandar Vlajkovic at fatheraco@comcast.net

On Sunday, August 12, 2007, over 300 family, friends and loved ones joined together to celebrate the blessed ministry of Father Bozidar and Protinica Draskovic. Spanning over 38 years of service to Christ, the number of individuals they have touched with the Gospel is innumerable. This event was a testimony to their unending love and humility for all who are fortunate enough to know them and their family.

Amidst the beautiful banquet hall at the Marriott in Mission Valley, Dr. Vesna Rado-jevich served as master of ceremonies for a program that would be filled with celebration, laughter and tears of joy. Following Father Bratso Krsicʼs opening prayers and remarks, the St. George Choir led the faithful in the Lordʼs Prayer. As all enjoyed a delicious meal, Protopresbyter-Stavrophor Nikola Ceko from St. Stevenʼs Cathedral gave a moving speech about Father Bozidar, sharing funny stories and providing some personal insight on his relationship with Father and Protinica over many years. Next, Fatherʼs sister Mrs. Branka Batricevich had all of us in tears with a very eloquent and loving tribute

Proto StavroforBozidar Draskovic

Retires

to her brother and sister-in-law. Fa-therʼs daughters Marija and Milena provided all of us a testimony that only loving children can for their parents, inspiring and moving.

After all of the tears and laugh-ter, St. George Church President Mrs. Lydia Rhoads topped it off with many boxes of Altoids and a fantastic gift from all their loved

ones, enough money to purchase a new ve-hicle! A tribute to Father and Protinica would not be complete without our youth dancing Kolo, so the young adults took to the floor to dance Beogradjanka. With an angelic voice, Ms. Joanna Aud sang Emina for Father and Protinica. Protopresbyter-Stavrophor Velimir Petakovich ended the tribute with insightful thoughts on living life upon retirement.

We all know that it really is not pos-sible to retire from the priesthood. As a spiritual father, mentor, counselor, confessor and friend to so many people for so many years, Father Bozidarʼs influence can only increase through this new ministry. We all know that he and Protinica have not gone far from us and they are still here if we need them. We have the comfort that they are still praying for us and rest assured, we are pray-ing for them.

On behalf of all who know and love Father and Protinica Draskovic, we ask our Heavenly Father to grant them “Many Years!”

Deacon Paul Germain

When a popadija or protinica departs this life, the loss is keenly felt. A beloved wife of a priest of God has great responsibilities. She is an asset to the ministry of her husband.

We read in Holy Scripture: “He who finds a wife finds a good thing and obtains favor from the Lord.”(Prov.18:22). A Serbian protinica of many years once said being a popadija or protinica was a “calling.”

Beloved Popadija Elizabeth Stupar fell asleep in the Lord on August 9, the day the Holy Orthodox Church commemorates St. Panteleimon the Great Martyr and Healer.

It was fitting for Popidija Elizabeth to have fallen asleep on the day the Holy Or-thodox Church commemorates a martyr and healer. Popidija Elizabeth gave of herself in the support and care of her beloved husband Father Michael Mile Stupar and her family.

A devoted wife and mother, Popidija Elizabeth is greatly missed by her husband Father Mile, her son Mark and wife Cathy, her daughter Marta and husband Deacon Seraphim together with grandchildren Katie, Elizabeth and Joseph.

Family and friends know of the interest and devotion Popadija Elizabeth had for the ministry of her husband. She supported Fa-ther Mile when he went to Monastery KRKA. She supported his diaconate studies. She supported his work as the parish priest at St. Mary Serbian Orthodox Church in Clairton, Pennsylvania.

Popadija Elizabeth was a woman of prayer. Her prayers were very important in the life of son +Michael during the time of his severe illness and during his extended and successful recovery.

Popadija Elizabeth always made herself available when needed to sing responses in the Holy Divine Liturgy. She faithfully at-tended church services. She set an example for mothers and wives in supporting family members desiring to advance in education.

The Lord Jesus Christ is good and merci-ful. The Lord Jesus Christ provides healing and comfort when most needed. The Lord Jesus Christ mends the soul and eases the burden when the weight of life becomes most heavy.

Popadija Elizabeth knew the joy of receiving the Precious Body and Blood of Christ. She knew the joy of Holy Baptism and Holy Matrimony. Popadija Elizabeth knew the joy of witnessing ordinations in her own family. She knew the joy of seeing family members active in the Church.

Earthly life in initial form is time lim-ited. Orthodox believers falling asleep in the Lord look to the Resurrected Christ with hope at His Glorious Second Coming.

May beloved Popadija Elizabeth rest with the righteous where there is neither sickness, nor sorrow, nor sighing, but life everlasting. Memory Eternal!

Protopresbyter Rodney Torbic

In Memoriam

†Popadija Elizabeth Stupar

In the ecclesiastical Court of this Met-ropolitanate, divorce proceedings have been initiated by Tijana Timatyos (nee Grasa) against her estranged husband Roman Ti-matyos whose current address is unknown.

Whereas the husband s̓ whereabouts are unknown, and unless he responds to this public notice within 14 days from the date of publication of this notice, the Court hereby appoints Rev. Seraphim Milojkovic of Libertyville, IL., as proxy for the defendant, in accordance with Article 56 of the Statues for Ecclesiastical Courts, whereby this case shall proceed and be concluded, the decision of which shall be binding upon both parties.

From the office of the Ecclesiastical Court of the Serbian Orthodox Metropolita-nate of Midwestern America in Libertyvlle, Illinois. (ECC 27/2007)

In the ecclesiastical Court of this Metropolitanate, divorce proceedings have been initiated by Snezana Ubovic against her estranged husband David Allan Walczak whose current address is unknown.

Whereas the husband s̓ whereabouts are unknown, and unless he responds to this public notice within 14 days from the date of publication of this notice, the Court hereby appoints Rev. Seraphim Milojkovic of Libertyville, IL., as proxy for the defendant, in accordance with Article 56 of the Statues for Ecclesiastical Courts, whereby this case shall proceed and be concluded, the decision of which shall be binding upon both parties.

From the office of the Ecclesiastical Court of the Serbian Orthodox Metropolita-nate of Midwestern America in Libertyvlle, Illinois. (ECC 34/2007)

ECCLESIASTICAL COURT IN LIBERTYVILLE, IL.

THE PATH OF ORTHODOXYOCTOBER 2007 PAGE THREE

continued on p. 4

Theodore Jurewicz on the walls of the church at New Gra-canica Monastery in Grayslake, Illinois, and by Miloje Mil-inkovic on the walls of the St. Sava Church in Libertyville, Illinois; Holy Assumption Church in Sacramento, California; and the St. Sava Church in Jackson, California.

At St. Sava Church in Jackson, Fr. Sebastian had never been forgotten. The parishioners had erected a marble monu-ment to Fr. Sebastian in their cemetery, and for years they had cherished the hope that he would be “brought back” to them—that his remains would rest at the first church he founded in America.

One parishioner in particular, Deacon Triva Pavlov, took the initiative in turning this wish into reality. In 2006 he received the support of the newly enthroned bishop of the Serbian Orthodox Diocese of Western America, His Grace Bishop Maxim. In January of 2007 Bishop Maxim sent a letter to His Grace Bishop Hrizostom of the Diocese of Zhicha in Serbia, requesting that Fr. Sebastianʼs remains be brought from Zhicha to Jackson. This letter was sent along with a letter from the clergy and the parish council president of the Jackson parish, stating the same request. The matter was presented by Bishop Hrizostom at the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church in Belgrade, and the request was granted. Bishop Hrizostom then wrote to Bishop Maxim:

“Your Grace, in connection with the February 13/26, 2007 resolution, no. 145/section 94, of the Holy Synod of Bishops of the Serbian Orthodox Church, as a result of Your January 25, 2007 letter, E. no. 41, and the request of the St. Sava church-school parish of Jackson, California, we give Our Archpastoral blessing and approval that the bodi-ly remains of Archiman-drite Sebastian Dabovich be transferred from Zhicha Monastery to the church of St. Sava in Jackson. Your Graceʼs brother in Christ and co-worker—Bishop Hrizostom of Zhicha.”

News of Fr. Sebas-tianʼs return to America was greeted with joy by the Serbian Orthodox Dio-cese of Western America. Bishop Maxim set up a “Committee for the orga-nization of the transfer and welcome of Archimandrite Sebastian,” which pre-pared for the reception of Fr. Sebastianʼs remains in America and for their interment in the St. Sava Church in Jackson. It was decided that the interment would take place in con-junction with the “Dioc-esan Days” gathering of the Serbian Diocese of Western America, which

On Saturday, September 1, 2007, before theLiturgy the Hierarchs and the clergy processed from

the chapel set up at St. Sava mission to the gateof the property to solemnly welcome the remains of

Fr. Sebastian (Dabovich)

Porfirije, and Metropolitan Christopher greeted all during the banquet, recognizing the presence of many faithful from throughout the diocese and the west coast. He also noted that the first two Orthodox Churches in America were built by the Serbian Orthodox Church. He prayerfully wished that the spiritual growth in the Western Diocese will serve as an example to others as a new generation of the faithful and clergy readily profess the Faith. The program also included a special performance made by children singing “Ljudi Likujte”, which was greeted with tremendous applause.

The closing remarks were given by His Grace Maxim, who expressed his thanks to the Hierarchs, clergy, monas-tics and all the faithful for their support of this historic event in the life of the Western diocese and indeed of Orthodoxy in America. His Grace called Godʼs blessings upon the Western Diocese at the beginning of a new Liturgical year on September 14, 2007 (September 1, according to the Julian calendar).

A HISTORIC WESTERN DIOCESAN DAYS

Archimandrite Sebastianʼs Remains return to Americaoccurs every year at the St. Sava Mission in Jackson, a few miles from the church.

On Saturday, August 4, 2007, Fr. Sebastianʼs remains were exhumed from their grave in Zhicha Monastery. Before the exhumation, the Divine Liturgy was served in the thir-teenth-century Zhicha Mon-astery church. Archimandrite Gerasim of Zhicha presided, with Protopresbyter Dju-rica Gordic concelebrating and two deacons assisting. Protopresbyter Djurica was visiting from America, where he serves at the St. John the Baptist Serbian Orthodox Cathedral in San Francisco. It was by Godʼs Providence that this priest from Fr. Sebas-tianʼs birthplace and home-town in America was granted to be present in Zhicha for the event of Fr. Sebastianʼs exhumation.

That day a gentle rain covered the earth. Follow-ing the Liturgy, the above-mentioned clergy, the nuns of Zhicha Monastery, and assembled pilgrims ascended the hill above the monastery, where the monastic cemetery

is located. There Fr. Sebas-tian had been buried, along with former Bishops of Zhi-cha Stefan and Vasilije. After over two hours of digging, Fr. Sebastianʼs copper casket was unearthed and his bones were carefully taken from it. Immediately a Parastas (me-morial service) was held for Fr. Sebastian in the cemetery chapel.

The relics of Fr. Sebastian were sent to America on the following Wednesday. They arrived at the see of the Serbian Diocese of Western America in Alhambra, California, where Bishop Maxim clothed them in priestly vestments. Then, a few weeks later, they were taken to Jackson, where they were placed in a beautiful hardwood ossuary. During the preceding weeks, the ossuary had been lovingly made by Paul Sharp of the St. Gabriel Antiochian Orthodox Mission in the nearby town of Angels Camp—one of the many towns

originally evangelized by Fr. Sebastian.Saturday, September 1, six hierarchs, thirty priests, six

deacons, and numerous faithful gathered at the St. Sava Mis-sion in Jackson to celebrate the transfer of Fr. Sebastianʼs relics from Serbia and their interment in the St. Sava Church.

In the morning, the ossuary with the relics of Fr. Sebastian was met by the hierarchs, clergy and faithful in front of the Mission. It was carried in procession by three priests who now serve in parishes that Fr. Sebastian founded in the Western United States over a century ago (in Jackson, Los Angeles, and Butte), and by one priest who serves in a city where the Orthodox community was first organized by Fr. Sebastian (Seattle).

The hierarchical Divine Liturgy was then celebrated under a large canopy at the Mission. (The Liturgy was cel-ebrated outdoors at the Mission because the large number of people could not be accommodated at the St. Sava Church.) The liturgical celebration was presided over by Metropolitan Christopher of Mid-Western America (Serbian Orthodox Church), with the concelebration of Metropolitan Joseph of the USA, Canada and Australia (Bulgarian Orthodox Church), Archbishop Kyrill of San Francicso and Western America (Russian Orthodox Church Outside of Russia), and the Serbian hierarchs Bishop Irinej of Australia and New Zea-land, Bishop Porfirije of Jegar, and Bishop Maxim of Western America. The assembled priests and deacons, who belonged to several different Orthodox jurisdictions in America, took part in the service as well. All the dioceses of the Serbian Church in the United States and Canada were represented by the clergy and the faithful in attendance.

With Bishop Maximʼs blessing, during the Liturgy Dea-con Triva Pavlov was elevated to the rank of Protodeacon by Bishop Irinej. It was a fitting day for Deacon Trivaʼs eleva-tion, since, as we have seen, it had been through his initiative

continued from p. 1

continued from p. 1

THE PATH OF ORTHODOXYPAGE FOUR OCTOBER 2007

continued from p. 3that the dayʼs celebrations had been made possible.

At the conclusion of the Liturgy, a Parastas (memorial service) was served for Fr. Sebastian, with the blessing of koljivo. His Eminence Metropolitan Christopher presided, censing Fr. Sebastianʼs ossuary as he read and sang the prayers; and the hierarchs, clergy, and faithful participated in the singing.

Bishop Irinej then gave a moving sermon on the life of Fr. Sebastian. The sermon was spoken from the heart, without the aid of written notes. Hearing Bishop Irinejʼs inspired words, one could sense that this moment and this day were a prelude to Fr. Sebastianʼs formal glorification as a saint of the Church. It was a prelude worthy of the man whom it extolled.

Having greeted all those who had gathered, Bishop Irinej began by recalling Fr. Sebastianʼs humble burial in Zhicha Monastery many years previously, where he died with almost no possessions. “It was by all earthly standards and measures a pauperʼs funeral,” His Grace said, and yet “indeed in many ways it was the most regal of coronations. It was the ushering into the Kingdom of Heaven of a man born so long ago here in America.”

At this point, Bishop Irinej ceased to address his audi-ence and began to address Fr. Sebastian himself. In this he demonstrated that Fr. Sebastian, whose relics then lay in an ossuary in front of the iconostasis, was not dead but alive—that his immortal soul, having ascended to heaven to be with Christ and His saints, had been granted to be present with the faithful in Jackson that very day, even as his earthly remains awaited the General Resurrection.

Speaking alternately in English and Serbian, Bishop Irinej addressed Fr. Sebastian as follows: “Welcome, our holy and venerable Father Se-bastian! Welcome, O first Serbian child born here on this American continent! Welcome back, holy missionary, you who spread Christʼs Gospel from one side of this conti-nent to the other! Welcome, our holy and venerable father, you who have established the Serbian Orthodox Church here as her founding father during this past century! Welcome, holy father, you who disregarded yourself for the sake of spreading the Gospel of Him Who gave life, resurrection and hope to you and to us; you who spread the Gospel in far-off Japan, Russia, Serbia, but most of all to us here on this American continent.…

“Welcome to your home … to this town of Jackson, where you built in the year 1894 this magnificent temple dedicated to the first Serbian saint and enlightener, Sava. And that temple still stands, and you yourself will be ushered in in full glory by the hierarchs, the clergy, and the faithful of our Church, to rest in that sanctuary which you have built with your own hands, that sanctuary which stands here in testimony to your apostolic endeavors and missionary zeal on this continent.”

Still addressing his words directly to Fr. Sebastian, Bishop Irinej outlined some of the main events of his life. He then called to mind two parallel manifestations of Divine Providence—that, whereas the relics of St. Nicholai of Zhicha were brought from America to his birthplace in Lelich, Serbia (in 1991), so now the relics of Fr. Sebastian have made the opposite journey in having been brought to rest in his native state of California:

“It was Blessed Bishop Nicholai who laid you in the earth—the same earth from which you were taken and brought here to this your fatherland in America. And all according to Godʼs marvelous Providence, that same saint, Bishop Nicholai, who was born in Serbia and was buried here in America, returned to Serbia to lie in Lelich Monas-tery, where he radiates his joyful presence to all who come to venerate and call upon him, and where he is a source of enlightenment to this very day to our Serbian people. In like manner, the Holy Synod of Bishops of the Serbian Orthodox Church have deigned to return you, Fr. Sebastian, so that you will be a luminary here in Jackson, California, as St. Nicholai is in Lelich. Your teachings, your legacy, your life, all that you did for us will continue to glow and to radiate from your presence here among us. You are by all standards, as Bishop Nicholai wrote of you, the greatest missionary of the Serbian Orthodox Church in this past century.…

“And now you, holy Father Sebastian, freed from all earthly constraints, now again live and abide here among us. Teach us, holy Father Sebastian, to be missionaries as you were! Teach us, holy Father Sebastian, to give up all that we treasure, all that binds and fetters us to this earth, so that we too may find the same apostolic wings that you pos-sessed, so that we as you may help spread—each according to his ability and the gifts which have been bestowed upon

him—the Gospel and the teachings of our Lord, God and Savior Jesus Christ. Welcome home, our holy and venerable Father Sebastian. Pray to God for us, your sinful kinsmen. Holy Father Sebastian, as we pray for you, pray for us be-fore the throne of the Lord, before Whom you now stand in glory. Amen.”

Having thus finished his words to Fr. Sebastian, Bishop Irinej again addressed the assembled faithful, saying, “May God grant the day of his illumination and glorification to come! Until that very day, may the Lord God be with us. Thank you, and God be with you until we meet again in His Kingdom which will know no end. Amen.”

At the conclusion of Bishop Irinejʼs sermon, Bishop Maxim went to the opened ossuary and placed an archi-mandriteʼs pectoral cross on Fr. Sebastianʼs relics. He then poured wine, according to tradition, on the vestments that covered the remains.

The hierarchs came up to venerate the relics, followed by the clergy and faithful. Each person was given a card with an iconographic rendering of Fr. Sebastian from the church of St. Sava Monastery in Libertyville, Illinois. On the back of the card was printed a beautiful prayer written by Fr. Sebastian, from his sermon “Thoughts for Good Friday at the Passion and Burial of Christ.”

After the veneration by the faithful, the ossuary was placed in a hearse. A procession of cars followed the hearse through the historic town of Jackson, and soon arrived at

the St. Sava Church. There the aforementioned four priests carried the ossuary up the steep steps from the road to the hilltop church, passing through the cemetery. Halfway up, they were met by Protodeacon Triva, who guided the ossu-ary into the church.

The ossuary was placed on the ambo. By this time the church was tightly packed with people. Metropolitan Christo-pher anointed the vestments in the ossuary with wine for the second time. As he did so, everyone in the crowded church sang in unison “Vechnaya Pamyat” (Memory Eternal), so loudly and with such prayerful feeling that it seemed that the walls shook.

The ossuary was then placed in a waterproof concete vault that had been constructed beneath the floor on the right side of the church. As the priests were slowly lowering the ossuary into the vault, suddenly and spontaneously everyone broke into singing the Paschal troparion, “Christ Is Risen.” The troparion was sung in both Slavonic and English, and again it was poured forth with such feeling that the voices reverberated from the walls. “It was the most spiritually up-lifting moment of my life,” Protodeacon Triva now recalls. With their heartfelt singing, the faithful were proclaiming that, because of Christʼs victory over death, His faithful servant Fr. Sebastian now lived, and would live forever in God. This, Christʼs “trampling down death by death,” was the central point of the very Gospel that Fr. Sebastian had devoted his life to preaching and spreading, thus enabling countless others to gain eternal life in Christ as well.

When the ossuary had been placed in the vault, a concrete lid was placed over the vault, and on top of it was placed a marble headstone. On the headstone were inscribed the words that had been previously written on Fr. Sebastianʼs gravestone in Zhicha: “The First American Serbian Orthodox Apostle.” At the bottom of the new headstone were added words anticipating Fr. Sebastianʼs listing in the Calendar of Saints: “Holy Apostle Sebastian, pray for us!”

Behind the headstone had been placed a large, upright, hardwood “prayer box,” also made by Paul Sharp. On the front of it was inscribed a verse from the Epistle of St. Paul to the Ephesians which Fr. Sebastian had taken as his motto in his missionary labors: “Speak the Truth in Love” (cf. Eph. 4:15). Below that was a verse from the Psalms of David: “Precious in the sight of the Lord is the death of His Saints” (Ps. 115:6). In the conviction that Fr. Sebastian is indeed

among the saints, a slot was made in the top of the hardwood box, so that the faithful could put in it written requests for Fr. Sebastianʼs heavenly intercessions.

The site of Fr. Sebastian s̓ relics in the St. Sava Church in Jackson is now a place of pilgrimage for Orthodox Christians throughout America and the world. Together with the relics, the church treasures the miracle-working “Jackson Icon of the Mother of God,” which was donated by the churchʼs first hierarch, Bishop Nicholas (Ziorov) around the time of its consecration.

As Bishop Irinej indicated in his sermon, we now await Fr. Sebastianʼs formal glorification. The interment of his remains within the walls of the St. Sava Church, and the glorious spiritual celebration that surrounded it, may be seen as a step toward this yet-more-glorious moment. In the meantime, hierarchs of the Serbian Orthodox Church, together with hierarchs of other Local Orthodox Churches, have given their “Amen” to the cry that has sprung from the hearts of the faithful: “Holy Father Sebastian, pray to God for us!”

Hieromonk DamasceneSt. Herman of Alaska Serbian Orthodox Monastery

Platina, California

NOTES ON THE VENERATION OF RIGHTEOUS ONES:Bishop Irinej of Australia and New Zealand has noted that

veneration of righteous ones in the Church proceeds from Godʼs revelation: “God reveals the sanctity of the personʼs life, which evolves into local veneration by the faithful. In turn, that which God has revealed is crowned by the Church with a formal proclamation of glorification.”

Bishop Maxim of Western America writes concerning the veneration of righteous ones before their formal glorifica-tion: “In the Orthodox Church, veneration for a holy person is initiated by the pleroma of the Church—the clergy and the faithful. Usually veneration entails a concurrence of local respect and synodal recogni-tion. Sometimes the faithful begin to ask the holy personʼs intercessions on the local level, and later Orthodox hierarchs, based on what the people of God have already proclaimed through this veneration, make a conciliar decision to enter the name of the holy person in the Calendar of Saints (which is the Orthodox tradition)—an act commonly known as ̒ canoniza-tion ̓ or ʻglorification. ̓ Before the canonization, the Church does not celebrate services in

honor of the holy person. Not infrequently, however, the faithful ask that personʼs heavenly intercessions, paint ʻpre-canonization ̓ iconographic portraits of him, and in some cases even call him ʻsaint ̓(which means ʻholyʼ). Such was the case with St. Nicholai of Zhicha, who was called ʻsaint ̓by the faithful long before his name was entered into the Calendar of Saints by the Holy Assembly of Serbian Ortho-dox Bishops in 2003.”

truths of our Faith to their children. What children learn about Orthodox Christian faith at home will serve as a foundation for the rest of their lives.

In addition to home education, every commu-nity or parish activity becomes the manifestation of the Holy Spirit and of unity with God — or the lack of these things. This places a great responsibility on all the members of a parish. We all learn and we all teach.

In our Christian Education efforts, we are never alone. God aids us beginning at our baptism by sup-plying us with the grace of the Holy Spirit.

God and Church need to have priority in our lives. We need to make every effort to bring our children to church regularly, but most especially to the Divine Liturgy. The services of the Holy Orthodox Church are great “teaching tools”. It is imperative to explain the meaning of each service as well as to encourage active participation.

Our Orthodox Church, aside from the Bible, has great spiritual wisdom deposited in the writings of the Holy Fathers, Her sacred history, Lives of saints, hymnography, etc. All we have to do is to dig deep with only one desire, which is to seek the Kingdom of God and His righteousness, and to lead others towards it as well.

Protopresbyter Bratso Krsic

Archimandrite Sebastian

EDITORIAL

continued from p. 2

THE PATH OF ORTHODOXYOCTOBER 2007 PAGE FIVE

(First published in Serb National Federation Commemorative Book, 1951.)

In the time of Lincolnʼs presidency there existed already a notable Serbian colony in San Fran-cisco. Among other immigrants there were

two brothers, Nikola and Ilija Dabovich. They came from the village Sassovici in the district of Herzeg Novi, Bocca of Cattaro. They were related to other two well-known Serbian families, Shimrak and Radojevich, both from the same district in Bocca.

Ilija Dabovich had a pretty large family of lovely girls and two fine boys, Stefan and Jovan. And this Jovan, born on June 9, 1863, was the late Archimandrite Sebastian Dabovich, the first American-born Serbian priest, the first Serbian Orthodox Missionary, and the first head of the Serbian Orthodox Mission in America.

The first time I heard of Father Sebastian was in the house of Cheddo Mijatovich, the former ambassador of the Kingdom of Serbia at the court of St. James in London, about forty years ago. Mijatovich showed me two books written in English by the Rev. Sebastian Dabovich and published in the United States. He praised the books as be-ing very informative about the Orthodox Church and faith, and he praised very highly the author of those books whom he knew well. Said Mijatovich: “My friend Father Dabovich never fails to see me when-ever he arrives in London. He is a real churchman, knowing his business well and caring for nothing else.”

During the First World War in 1915 I arrived in San Francisco. Father Dabovich met me at the station. He introduced me to many Serbs in that city. He took me to the Russian church, of which the rector then was Father Theodore, who married one of his sisters. This Father Theodore later on became the famous Metropolitan of the Russian Church in America, and died in 1950.

Father Dabovich was closely connected with the Russians.As a young layman he went to Russia to study Theology. In Russia he became a monk, chang-ing his name from Jovan to Sebastian. By the Russian Archbishop he was appointed the head (Nachelnik) of the Serbian Church Mission in America. The Russian Archbishop, later the great Patriarch Tikhon, made him Archimandrite and gave him a golden cross. And yet his relations with the Russians had not been always smooth and friendly. Conflicts arose sev-eral times, as for instance in Jackson and Alaska. In Jackson, California, there was a large Serbian colony, but without a church. In 1894 Father Dabovich urged the Serbs to build a church. They were numerous and well-paid, working in a gold mine. They all agreed and started collecting money. Father Dabovich asked and received a contribution from the “Canada” Company which owned the mine. And so the church, dedicated to St. Sava, appeared on a dominating hill in Jackson, in the center of the Serbian cemetery. The Russian Bishop demanded that that church should be chartered as a Russian church. Father Dabovich, supported by the Jackson Serbs, vehemently opposed. And before the case was brought to the law court Father Dabovich succeeded in procuring a Serbian charter for the church. And this was the first Serbian church built on the soil of the New World.

Then in Alaska. There again Father Dabovich succeeded in constructing a small Serbian church of St. Sava in spite of Russian opposition. He converted to Christianity several Eskimo villages. The Russians claimed them for themselves. Similar conflicts happened in Galveston and Cincinnati. He was a righteous man, and as such, and as an American, he could not bear the too much grasping by anybody, and not even by the Russians, under whose ecclesiastic authorities he worked. But he was not a man of lasting grudge and enmity. Generally speaking he was a friend and admirer of the Russian Church. And the Russians respected him.

He went on from place to place preaching the Gospel and rousing the Serbs to build their own churches. The people responded to his call, and they built churches in several places, as in Los Angeles and Chicago. Of his activity in Chicago, the poet Proka Jovkich wrote enthu-siastically 1905 in the Serbian paper Srpska Nezavisnost, edited by Veljko Radojevich in San Francisco. In Chicago Dabovich organized a parish and erected a chapel on the same spot where now stands the magnificent Serbian church of the Resurrection. He was the first parish priest in that church. Proka Jovkich, helping Father Sebastian and seeing his evangelic zeal, decided to become a monk himself. But later he abandoned the idea. While in Chicago Dabovich started the first Serbian Church paper, Herald of the Serbian Church Mission. But he could not stay for long in one place. In 1917 Rev. Petar Stiyachich replaced

him in that great city, and he went on with his apostolic mission all over America from coast to coast. Thus many times he visited the lonely Serbian families in deserts and wildernesses to administer Holy Sacraments and bring consolation. He crossed the Atlantic 15 times and the Pacific 9 times. In Tokyo the Russian Archbishop Nikolai offered him to stay and serve in the Russian Mission in Ja-pan. But he was by vocation a wandering missionary, and could not stay there for long. But God sent another Serbian clergyman after him to Japan who stayed longer in the Russian Mission. That was Rev. Georgy Kodzich, a very remarkable man by his high learning and strict asceticism. This man, as an Archimandrite in San Francisco having no parish, worked as a manual laborer and acquired a mod-est house of his own, in which he arranged a chapel of St. John the Baptist and by his last will bequeathed it to the Serbian people in that westernmost great city. Thus what Father Dabovich had not done in his native city Father Kodzich did. Both of these men of God were candidates for Serbo-American bishops after the First World War. But it was fated otherwise. The true servants of the Lord are measured by their heart and character and not by a high hierarchical rank.

Archimandrite Dabovich could have been a bishop even in 1907. The Russian Archbishop wanted to ordain him as a Russian bishop for the Serbian people. But the Serbs did not want it that way. Archbishop Tikhon was sorry about that. He was eager to show his appreciation of Father Dabovich for all his wonderful work. Failing to make him a bishop, he did something else. Once when he celebrated the Holy Liturgy in the Serbian church in Chicago, he presented our Archimandrite with a precious mitre, which was worth 1,000 roubles in gold. But Father Dabovich quickly sold that precious gift and gave it to the church towards paying its debts. Such a man was he. He was absolutely unselfish. He remembered well the words of the apostle: “The love of money is the root of all evil” (I Tim. 6:10). His poverty amazed me when I met him once in New York in 1921. I invited him to lunch. Blushfully said he: “Thank you; I just took a roll of bread for my last five cents.” And salary? None. He lived on peopleʼs free donations. And still, even with empty pockets, he planned new journeys to Alaska, to Japan, and of course to Europe.

— But you are without means! I remarked.He smiled with his usual childlike and fascinating

smile and quoted the Bible: “The Lord will provide” (Genesis 22:8). And marvelously enough, the Lord always provided for His faithful servant.

He was a sincere and convinced believer and a Chris-tian missionary of world-scope. He traveled restlessly and preached and lectured indefatigably. He composed books, wrote articles, epistles, and thousands of private letters to laymen and priests with needed explanations, exhortations and encouragements. He spoke and wrote in Serbian, English and Russian. His clumsy handbag was always full with New Testaments, religious booklets, printed Sermons and tracts. Also with small crosses for boys and girls. All this he distributed freely. He never visited a Serbian family empty-handed. He remembered the apostolic words: “It is more blessed to give than to receive.”

Father Dabovich was well known among the Serbs in America and Canada. But not only among the Serbs, but among the Russians and other Orthodox peoples as well. He made many friends among the leaders of other denomi-nations. Often I was asked by the Episcopalians and oth-ers: “Do you know Father Dabovich?” He was decorated by the King of Serbia, by the Tsar of Russia, by the Prince of Montenegro, and by the Patriarch of Jerusalem.

When he crossed the Atlantic for the 15th time and came to Serbia, he remained there until his end. Patriarch Varnava gave him an apartment in Patriarshia, where

he stayed until 1938. Then he moved to Zhicha, where he stayed with us for some time, then again to Herzeg Novi. On his way to and fro he was steadily accompanied by Rev. Jovan Rapaich, whom he loved most of all and who took true filial care of the old man. Finally he returned definitely to Zhicha, his last resort. He stayed with us until the end of 1940. From there he wrote many letters to his American friends. In a letter to Mr. Niko Mussich he wrote: “My body is getting weaker and weaker. I would like to see once more the Golden Gate. All my dearest memories from childhood are concentrated in San Francisco and in the country I was born.” This letter has been published in I. Palandechʼs Ujedinjeno Srpstvo, March 6, 1941.

I visited him frequently, asking how the brothers served him. His heart was failing. Father Rapaich was with him day and night. The last time, on my return from the diocese, I went to see him. Sitting in an armchair he was breathing heavily and spoke in a whisper.

— Do you have any wish, Father? I asked.— Only the Kingdom of Heaven.He spoke no more. These were his last words,

representative of his entire career on earth. After that he gave up his spirit. He died on November 30, 1940.

The next day he was buried in the monasteryʼs cemetery alongside another famous Archimandrite, Father Raphael, erstwhile the Superior of the great Serbian monastery Hilandar in Sveta Gora, who died in Zhicha in 1937. During the night the first snow had covered the earth, and it was cold. Yet His Excellency the American Ambassador Arthur Bliss Lane sent the American Consul General from Belgrade to represent him at the burial. For Father Sebastian was an American citizen. Besides, Mr. Bliss Lane had great personal devotion to him, calling him “my spiritual father Dabovich.”

So ended the earthly pilgrimage of a great ser-vant of Christ and the greatest Serbian Missionary of modern times. He was a missionary by words, by deeds, and—what is the greatest of all—by his personal character. He was a viceless man. Meek and unpretentious, he was positive and constructive

in all his words and works. He never engaged in fruitless polemics. Externally he was a little, lean man, with beard. Just a priest the Serbian immigrants liked, remembering their bearded priests in the Old Country. And behold, he was American-born and not an immigrant. But his convic-tion was that an Orthodox priest ought to be recognizable as Orthodox by his exterior, too.

This of course is not a full biography but only a short survey or digest of the life of a man of God who for 53 years in the priesthood worked as a diligent bee to the glory of Christ our Saviour. Yea, and who worthily and nobly represented three great values: Orthodoxy, America and Serbia, equally loving all the three and equally serving all three.

Ten years have already passed since his death. Here is a man who indebted all the Serbian race, especially all the Serbs and all the Serbian organizations in America. Should that man remain without a monument or any sign of honor on the American soil? He does not need it. He did not wish it. All he wished to his last breath was the Kingdom of Heaven, which I believe he has obtained by the grace of his Lord. But his people need it; his posterity needs it. The Serbian people always cultivated the noble virtue of gratitude. Let them express their traditional gratitude to this remarkable Serbian—Father Sebastian Dabovich.

FATHER SEBASTIAN DABOVICHby St. Nicholai (Velimirovich) of Zhicha

"...a great servant of Christ and the greatest Serbian Mis-sionary of modern times. He was a missionary by words, by deeds, and—what is the greatest of all—by his personal character. "

St. Bishop Nikolai of Zhica

THE PATH OF ORTHODOXYPAGE SIX OCTOBER 2007

THE YOUTH PAGES OF THE PATH OF ORTHODOXY, OCTOBER 2007

OUR VIEW OUR VIEW OUR VIEWOUR VIEW

2ND ANNUAL YOUTH CONFERENCE OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN THE NORTH AND SOUTH AMERICA

AUGUST 7-11, 2007

More highlights

“The second year of the youth conference was

a success. I had a great time. Even though the first year was unbeliev-able the second year achieved even marks. All Orthodox teens should join us for next years conference, because Iʼll be there. The food, people, and even the religious services were very nice. It will be in California so all should come to the host state.”

Milos TasicSt. Stevens Cathedral, Alhambra, CA

“I think this years youth con-ference was very informative and uplifting. Like last year it

expands on your previous knowledge and allows you to grow spiritually and mentally. The activities were all meant to put us in real situations and test your faith. And of course, all the people are a fantastic group that all get along very well. This experience should be shared by all Orthodox teens, and I am looking forward to next year.”

Christian GuntherSt. Nicolas Church , Steelton, PA

Walking the Path to

Salvation

“This (conference) experience has taught me a lot about

my faith. I enjoyed all of the lectures and discussions. They really inspired me and encouraged me to learn and grow in my faith. I met a lot of new people and reunited some old friend-ships.”

Aco SretenovicHoly Resurrection Cathedral ,Chicago, IL

“This years conference was just as excellent as last years, but different.The two conferences we

had sparked our minds and spirit and opened us up to a stronger faith. Though, this year we learned how practical our path to salvation really is. Essentially the path we take is the growth of not just our knowledge of church traditions or the bible scriptures, but our growth in our faith toward God, our belief, our religious spirit. This past week in Chicago we found the steps to take in our life that lead us to a peaceful afterlife with Christ. They are not complicated steps – they are simply those small difficult sacrifices we

“I learned many new things about my Serbian Orthodox faith in the past four days. I got to also

enjoy many new experiences. Personally, I think I have grown and improved as a person here at the retreat. I had tons of fun and hope to come back next year.”

Mileva GvojicSt. Archangel Michael

Lansing, IL

“This conference was truly a great experience for me. I have learned so many things about my faith that I had

never known before. The presentations were put together very nicely and were very understand-able. This conference also introduced me to some new people who are now great friends. It was also great to see some friends that I havenʼt seen in a while. I am sure that I will definitely come to the youth conference next year.

Alex CoralicSt. Sava Cathedral, Milwuakee, WI

Breaking the ice by learning something about the other participants.

Milos Tasic (Alhambra, CA) venerating the cross after Matins on Thursday.

This cross contains a sliver of the cross Christ was crucified on.

Mr. Nick Radovancevic talking to the teens about the topic“Our Life is Not Our Own”need to make. It takes a lifetime to set yourself on the

path, and follow Jesus in his footsteps. That is why God gives us so much time in this life, to discover his ways and discover yourself.

The path is full of obstacles that need to be over-come, and with Godʼs undeniable love he tosses these obstacles in our way to trup us. Only to have ourselves stand up and see the face of God in eternal glory. That is this conference. And most of all, bringing these many Orthodox Christians together will grow the seeds of all of our faiths, no matter what. Any Orthodox youth can find their path in the Lord here, I know I found mine.”

Zack KriegerHoly Trinity, Pittsburgh, PA

“I learned a lot from the conference about my religion and my faith. Since this conference was my first it was

very inspirational to me. The Presentations and the guest speaker helped me understand more about my faith. I will definitely come back next year be-cause I had a lot of fun dancing and meeting friends. I will also come back because I really learned some-thing from all of this.”

Aleks KesicSt. Luke, Potomac, MD

THE PATH OF ORTHODOXYOCTOBER 2007 PAGE SEVEN

OUR VIEW OUR VIEW OUR VIEW OUR VIEWOur View is the official publication of The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee and is a regular feature of The Path of Orthodoxy. Comments can be directed to the committee via e-mail at: youth-ministry@earthlink.net, or via regular mail at: The Serbian Orthodox Youth Ministry Committee, 260 Sue Drive, Hummelstown, PA 17036.

More highlights

Below: The men praying togeth-er during Vespers on Wednesday in the beautiful New Gracanica

monastery church

Below: Team 1 from the team Olympics competition

Praying together in the chapel on the dormitory floor.

Above: “Untangling the knot” during recreation time the second day of

the conference.

Belov: Milica Trikic (Lansing, IL) and Zack Krieger (Pittsburgh, PA) look on

as Luke Backo attempts to sing his puttat mini golf on Thursday

Above: Team 3 were the winners of the team Olympics competition“Personally, I think

that this confer-ence helped me

grow so much as a person. I experienced things I never dreamed of. It was an amazing experience. I met some great people and also restored friend-ships that mean so much. Up until today, or this conference, I was a teenage girl who some-times thought she was on her own. But, this week I learned that we are never alone, that God is always with us. And as long as we have faith, everything will be alright. That is what I try rely on. Faith is one of the main compo-nents of my spiritual life.

The people I met here this week helped me realized that there are always good friends who are willing to help you at all times. And, honestly, it doesnʼt matter of the distance between our homes, what matters is that we will always be close in each otherʼs hearts. And if you ask me, I couldnʼt ask for more. I am thankful that I got the opportunity to come again to the conference and I hope that I will always be welcome, even if one day I canʼt come as a delegate, I am willing to devote my time as a chaperone.”

Milica TrikicSt. Archangel Michael, Lansing, IL

“I feel this was a fun and exciting experience. It really taught me a lot about my religion and I understand it better now. This was my first year here and I plan to

come back next year. It was nice to see old friends and meet new ones. I would recommend this to everyone.”

Nick CoraSt. George,Joliet, IL

“This yearʼs youth conference was a great experience. I have learned so much from both my peers, lectures,

and from just going to church more often. The lectures made me realize how many ways that Satan tries to tempt you in just one day, and he never stops. Just listening to the lecture made me really think about the decisions that I was making in my life. Also, being with people who are Ortho-dox Christians like you just makes this an amazing

experience even better. It now feels like I am not alone in this battle against Satan. My favorite part in this experience was probably the lectures since they have taught me so much. I would definitely come back next year and I would encour-age others to come as well.”

Rachel LytkowskiSt. Sava Cathedral, Cleveland, OH

“This confer-ence was a wonderful,

uplifting experience. Before I came I was expecting just a lot of speeches and lectures about the same subject over and over again which would be boring. But that is far from what I really experienced. There were speeches and lectures, but they were all interesting and wonderful. Not only were the speeches and lectures won-derful, but every experience that we experienced was wonderful. It really made me realize who I am and how my faith can change and help me. I will definitely be returning the next few years.”

Rachel PowellSt. Catherine’s, Boonstard, MD

"Many questions were an-swered for me during this conference. My favorite

question that was answered was about how wonderful Divine Liturgy really is. I under-stand now whatʼs happening and how God blesses the communion. I now see receiving communion in a different way than I ever did before. I will definitely come back to the con-ference next year because this conference makes me feel so good and I learn so much. I learned how to resist temptation and what I need to do to become a better Orthodox Christian. Overall, the youth conference was a wonderful experience.”

Melissa PochanSt. Sava, McKeesport, PA

THE PATH OF ORTHODOXY

Српска Секција

Стаза Православља

continued on p. 10

PAGE EIGHT OCTOBER 2007

Гост Епархије западноамеричке на епархијским данима 2007. године, епископ јегарски Г. др Порфирије стигао је у Лос Анђелес у петак, 24. августа. После дочека на аеродруму приређена је доксологија у Саборном храму Светога Стефана Првовенчаног. Сутрадан у петак, 25. августа, епископ Порфирије је са домаћим епископом Г. Максимом посетио парохије у Сан Дијегу и Сан Маркосу као и манастир Сретења Господњег код Ескондида на југу Калифорније.

Протојереј Братислав Кршић је у цркви Св. Ђорђа у Сан Дијегу дочекао двојицу епископа са њиховом пратњом у којој су били јеромонах Јован, јерођакон Јован, послушник Младен (Косић) и студент Александар Радовановић.

У поподневним сатима учињена је посета манастиру Сретење на југу Калифорније чија изградња почиње, ако Бог да, ове јесени. Ескондидо (Escondido) је град смештен на северу округа Сан Дијего. Име му на шпанском значи ‘’скривен’’. Заузима пространу долину заокружену стеновитим брдима. Град је основан 1888. године, и један је од најстаријих у овом округу. Град има благу климу.

У Сан Маркосу је служено вечерње, после кога је уследила вечера са свештенством и парохијанима. Месни свештеник Милан Вуковић дочекао је епископе са протом Велимиром Петаковићем и јеромонахом Нектаријем.

Света архијерејска Литургија у Сан Габријелу, 26. август

Ове године, у 13. недељу по Духовима, у цркви Св. Саве у Сан Габријелу било је посебно свечано. Не само зато што та недеља пада између Преображења и Велике Госпојине, него и због изузетне посете коју је овој парохији учинио гост Епархије западноамеричке, епископ јегарски Г. др Порфирије. Многобројни народ са свештенством сачекао је двојицу епископа, Порфирија и Максима, на улазу у храм, после чега је уследила света Литургија којој је началствовао гостујући епископ. Епископ јегарски се у беседи после прочитаног Јеванђеља обратио верницима нагласивши значај присуства и сведочења Православне цркве на Америчком континенту. Будући Црква Христа Богочовека, Космичког Спаситеља, наша Црква у овом свету има посебну мисију. Било би и сувише скромно ако бисмо је разумели просто као мисију чувања само националне културе и фолклора. Напротив, Црква је ради свих и самом својом природом превазилази све поделе у свету и роду људском.

Саслуживали су свештеници: Илија Дајковић, Петар Јовановић, Никола Чеко, Ђокан Мајсторовић, јеромонах Јован (Бабић) и јерођакон Јован (Станојевић).

На крају Божанске Литургије домаћи епископ се топлим и бираним речима захвалио госту.

После Литургије приређена је свечана посна гозба у црквеној сали.

Посета манастирима Св. Антонија (Florence) и Св. Пајсија (Sefford)У оквиру своје посете Епархији

западноамеричкој, епископ јегарски Порфирије је у држави Аризони посетио два православна манастира. У понедељак, у подне, је са епископом Максимом посетио мушки манастир преподобног Антонија у пустињи Аризоне у Флооренсу, где су срели духовника манастира старца Јефрема и с њим разговарали. У пратњи двојице епископа био је и свештеник Станислав Дурић из парохије Св. Николе из Финикса и студент Вук Милишић.

Поподне су стигли у женски манастир преподобног Пајсија где су за празник Успења Пресвете Богородице служили бденије а сутрадан и празничну свету Литургију. Епископ Порфирије је началствовао и беседио током богослужења.

Приликом ове посете, епископ Максим је духовника манастира јеромонаха Доротеја одликовао звањем протосинђела.

Током ове посете сестринство манастира је разговарало са епископима, а посебно је од епископа-госта добило корисне духовне савете за монашки живот.

Конференција свештенства Епархије западноамеричке

Епархијски дани у Епархији западноамеричкојГост Епархијских дана епископ јегарски Г. др Порфирије

На имању будућег манастира Сретења Господњег

Света архијерејска Литургија у Сан Габријелу, 26. Август

Епископи Максим и Порфирије са старцем Јефремом у ман. св. Антонија (Флоренс)

У петак, 31. августа 2007. године, у Џексону је одржана Свештеничка конференција на којој је говорио епископ јегарски Г. др Порфирије, у присуству епископа аустралијског и новозеландског Г. Иринеја, епископа западноамеричког Г. др Максима и бројног свештенства Епархије западноамеричке.

Тог јутра, епископи су са свештеницима обишли цркву Св. Саве у Џексону (најстарију српску цркву у Северној Америци). У посебном ковчегу у храму налазе се земни остаци архимандрита Севастијана Дабовића, који ће у суботи бити донети на Литургију у Џексону да би потом били враћени и сахрањени у храму Св. Саве. Епископи су са свештеницима одслужили мали помен о. Севастијану. Иначе, иконописање храма управо ових дана приводи крају познати иконописац Милоје Милинковић.

На конференцији која је почела у 14. часова у првом делу

је на пастирску тему говорио епископ Порфирије. У другом делу је било речи о животу и активностима унутра Епархије западноамеричке (публикације, литургијско вино, изградња манастира Сретење, итд.).

У касним поподневним сатима служено је вечерње, да би потом у великој сали Посета манастирима Св. Антонија (Florence) и Св. Пајсија (Sefford)

била послужена вечера за сав народ и свештенство. У оквиру програма на питања верника одговарали су епископи: митрополит средњезападноамерички Христофор, митрополит Јосиф из Бугарске јурисдикције, епископ аустралијско-новозеландски Иринеј, епископ јегарски Порфирије и домаћин, епископ западноамерички Максим. Тема око које је највише питања постављено била је мисија Православне цркве пред изазовима новг времена.

Света архијерејска Литургија у Џексону иПарастос архимандриту Севастијану Дабовићу

У суботу, 1. септембра 2007. године, у оквиру Епархијских дана, у Џексону је служена Божанска Литургиоја са парастосом архимандриту Севастијану Дабовићу.

Литургијско славље је предводио митрополит средњезападноамерички Христофор, уз саслужење митрополита Јосифа (Бугарска Патријаршија), архиепископа Кирила (Руска загранична црква), епископа: Иринеја аустралијско.новозеландског, Порфирија јегарског и Максима западноамеричког као и многобројног свештенства, првенствено из западноамеричке, али и многих других епархија и православних јурисдикција. На Литургији је џексонски ђакон Трива Павлов унапређен у чин протођакона.

Свечану и веома надахнуту беседу у спомен и част оца Севастијана изговорио је епископ Иринеј.

Литургији је претходио дочек земних остатака о. Севастијана на капији мисије Св. Саве у Џексону, одакле је литија кренула према скинији испод које је служена Литургија.

Ковчег су носили свештеници оних парохија које је пре читав један век основао овај велики мисионар и апостол Православља на Америчком континенту (о. Стеван Тумбас из парохије Св. Саве у Џексону, о. Петар Јовановић из парохије Св. Саве у Лос Анђелесу,

о. Расел Радојичић из парохије Свете Тројице у Бјуту, Монтана, и о. Илија Балаћ из парохије Св. Саве из Сијетла, Вашингтон).

Све време службе ковчег је био отворен, а после парастоса благочестиви народ је имао прилику да целива архимандрита Севастијана.

Потом је у цркви Св. Саве, првом српском храму на Америчком континенту (1894), одслужен мали помен, а ковчег са остацима свештеномонаха Севастијана је положен у посебан гроб унутар цркве. Епископ Максим је том приликом поздравио присутне архијереје, свештенике и народ и изразио захвалност свима који су допринели овом великом догађају.

Мали помен у мисији Св. Саве служен је и задужбинарима Тодору и Анђи Полић.

У поподневним сатима, епископ Порфирије је у оквиру конференције ‘’Породични живот’’ одржао запажено предавање ‘’Христос и деца’’. После вечерња је уследила вечера за сав присутни народ.

THE PATH OF ORTHODOXYOCTOBER 2007 PAGE NINE

Марс, Пенсилванија - Молитвено сабрање у Епархији источноамеричкој, са седиштем у Марсу, Пенсилванија, догађај је који остаје у лепом сећању свештенства и верника. Један од таквих догађаја који заузима посебно место у срцима верника јесте годишња прослава славе Епархијске капеле.

Епархијска капела посвеђена Св. Никодиму Српском с правом се сматра срцем Епархије, јер ту је резиденција Епископа источноамеричког Г. Митрофана, где Његово Преосвештенство редовно служи јутарња и вешерња богослужења и свету Литургију, када није одсутан, узносећи молитву Господу за поверено му стадо.

Духовна радост испунила је срца свештенства и верника, учесника на овогодишњој слави капеле, 8. септембра. Началствовао је епископ Г. Митрофан уз саслужење протојереја-ставрофора

Обред славског колача

Слава капеле Св. Никодима Српског,Епархија Источноамеричка

Драгољуба Малића, о. Герасима, игумана манастира Св. Германа у Платини, Калифорнија, проте Драгана Филиповића, проте Радни Торбића и ђакона Драгослава Косића.

О. Герасим, почасни гост овог духовног славља, произнео је упечатљиву проповед на свето Јеванђеље, да би се дотакао живота и пастирске службе Св. Никодима, у контексту улоге у Цркви српских архијереја, кроз векове.

На крају свете Литургије епископ Митрофан извршио је славски обред уз присуство и учешће најмлађих, наше деце. Трпеза љубави, под шатором у дворишту резиденције, уследила је после богослужења.

прота Радни Торбић(Узето са интернет странице Епархије источноамеричке)

ПОСТАВЉЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА

ЦРКВУ НА РАНЧА ПОЉУ

На митингу подршке владици милешевском Филарету на српско-црногорском граничном прелазу Ранча код Пријепоља, српски министар инфраструктуре Велимир Илић поставио је камен темељац за изградњу цркве на месту где је владика штрајковао глађу 11 дана и поручио да је ‘српски народ неуништив и да Срби морају да осете да је матица уз њих ма где били’.

‘’’Србија мора биит јака. Нека овај храм остане као помен када се један српски владика супроставио деобама и зидовима који се стварају’’, казао је лидер Нове Србије и најавио да ће та странка већ сутра уплатити 10.000 евра за почетак радова на изградњи цркве.

Он је на скупу, коме је присуствовало неколико стотина грађана с обе стране границе, рекао да је простор код граничног прелаза Ранча сада света земља и позвао вернике да помогну изградњу цркве.

Владика милешевски Филарет освештао је камен-темељац новог храма и благословио скуп.

Лидер црногорске опозиционе Српске народне странке Андреја Мандић, странке која је иницирала одржавање митинга, критиковао је власти у Црној Гори оценивши да је она ‘’државолика творевина те да никога не треба нападати када је назива квази-државом’’.

‘’Спроводи се асимилација над српским народом, уџбеници уче децу да су Срби окупатори’’, рекао је он и додао да подгоричким властима мора да буде јасно да Срби у Црној Гори нису ‘’неки нови Црногорци’’.

Он је оптужио државни врх Црне Горе да жели да из земље истисне владике који немају црногорско држављанство као и да репресијом, силом и подмићивањем праве од секте цркву.

Мандић је позвао посланике у Србији да што пре подрже закон који би Србима у Црној Гори омогућио да добију и држављанство матице.

Изразивши наду да ће ускоро кроз Црну Гору од Београда проћи ауто-пут, Мандић је позвао Србију да не одустаје од луке Бар и да учествује у приватизацији великих предузећа у Црној Гори.

Беседу је одржао дабробосански митрополит Николај који је захвалио домаћинима што су обезбедили земљиште за изградњу храма.

Он је похвалио рад владике Филарета и навео да је он за кратко време у својој епархији обновио многе светиње и подигао нове чиме је, како је поручио, лечио ране настале за време отоманске империје када су се у Србији светиње рушиле.

Протојереј Велибор Џомић критиковао је црногорске власти што је, како је рекао, владици дозвољено да у део милешевске епархије на црногорској територији уђе само уз пратњу полиције рекавши да је то срамота 21. века који представља еру слободе кретања.

Он је, међутим, истакао да је добра страна тога што ће црногорски полицајци добити најбољег вероучитеља те ће ‘’требати мало времена да се види ко кога прати - полиција владику или обратно’’.

Џомић, који је и подгорички парох, навео је да ће се место на којем је владика штрајковао глађу уместо Ранча убудуће звати Владичина Пољана.

Након одржаног скупа лидери СНС и НС Мандић и Илић су потписали Споразум о сарадњи те две странке.

(Узето са интернет странице РТС)

Догодине у Призрену!Интервју владике Артемија листу ‘’Дневник’’

- Док је састав новог перговарачког тима Београда још у контурама, као веома важно наметнуло се питање да ли на истој страни стола с Тадићем, Коштуницом, Самарџићем, Јеремићем и, евентуално, екпертима за поједине области, има - и колико - места за представнике косметских Срба?

-Ми који живимо на Косову сами не можемо да решавамо проблем, али, иако имамо пуно поверење у нашу државу, не дозвољавамо ни да то Београд ради без нас. Међутим, чињеница је и да имам дилему о томе ко би у том новом преговарачком тиму требало да представља косметске Србе. Јер, рецимо, међународна посредничка тројка је током недавног боравка у Приштини разговарала с људима из Српске листе, а који, заправо, никога не представљају јер је за њих на изборима пре три године гласало свега 0,03 одсто бирачког тела. Дакле, ако би они требало да буду ти који ће ући у преговарачки тим Србије, онда боље да не улазе. А ако се, пак, размишља о неким другим представницима Срба са Косова, онад је питање како изабрати оне који ће заиста репрезентовати став већине, рекао је за лист ‘’Дневник’’ владика рашко-призренски Артемије.

- Међународна посредничка тројка је јасно поручила да неће предлагати решење за статус Косова. Значи ли то да ћемо за 120 дана бити ту где и сада?

- Посредничка тројка би морала да створи услове за суштинске преговоре који би резултирали компромисом, а не да им циљ буде само да испуне тај прокламовани бонус од 120 дана, па да осванемо тамо где смо били и пре шест месеци. С друге, међутим, стране морамо имати у виду и да тројка не представља једну мисао, једну стратегију преговора, већ међу њима постоје дијаментрално супротни погледи, па чак и сукоби. А кад су такви пеговорачи, онда је тешко очекивати успех преговора. Бојим се, дакле, да је формирање ове тројке само интермецо, јер је, имајући у виду чврсти став Србије и Русије да не прихватају Ахтисаријев план, међународној заједници, а пре свега Америци и Европској унији, потребно време да пронађу излаз из блата у које су се сами увалили. У сваком случају, ови преговори неће и не могу донети напредак, тим пре што Албанци имају јасан сигнал да им је независност загарантована. И стога они неће прихватити ништа мање од те независности, а у таквим условима преговори су унапред осуђени на пропаст.

- Поново је у оптицају идеја поделе Косова?- То није нити може бити идеја о којој сме да се размишља.

Јер, подела би значила да се Србија ипак одриче дела своје

територије. Не свих 15 одсто, али 10 одсто сигурно. Тиме би еклатантно био прекршен Устав који смо лане донели. Таква стратегија је издајничка. Никаква подела не долази у обзир.

- Лидер СПОТ-а Момчило Трајковић је чак изјавио да би надгледана независност била мање зло од поделе?

- Од поделе би била боља и наметнута независност. Јер, све што је наметнуто, то је привремено. Међутим када се нешто пристане, онда је то стално. Наметнута независност може да се посматра и као нека врста окупације, а свака окупација траје одређено време па престане.

- Значи ли то да Срби полако долазе у ситуацију да ће им поздрав ускоро бити налик оном јеврејском ‘’Догодине у Јерусалиму’’?

- То већ јесте наша свакодневница. Ја годинама говорим ‘’Догодине у Призрену’’, а Срби протерани са својих огњишта говоре ‘’Догодине на Косову’’. И морамо ту идеју, ако треба, гајити и хиљаду, и две хиљаде година. Ми се Косова не можемо и не смемо одрећи никада, и ни под којим условима, и ни за било коју цену. Нуде нам улазак у Европску унију. Али, шта нам то добро може донети ЕУ ако она цепа и дроби нашу државу и наш национални идентитет?(Узето из листа ‘’Дневник’’)

Валдика Артемије

ИСПРАВКА(На крају странице 13 - завршни параграф)У допису ‘’Достојанствено испраћен протојереј-ставрофор

Драгољуб Денис Павићевић...’’ неприметно је изоставњен један одељак на завршетку странице 13 и почетку странице 16. Та грешка пресекла је континуитет дописа. Извињавамо се читаоцима.

Овако треба да стоји на крају странице 13:‘’Грчки викарни епископ Димитриос усрдно је поздравио

оца Дениса и његову породицу у име митрополита Јаковоса и своје лично. Истакао је своје дуго познанство са о. Денисом и указао на плодни пастирски рад о. Дениса.

Њ. Пр. епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, свима нама добро познати и омиљени, у овоме свету, Мирко Добријевић, изразио је радост што му се указала прилика да у својству епископа поздрави свог ментора и пароха о. Дениса и његову породицу. Епископ Ириенј је био дуги низ година секретар Епархије средњезападноамеричке и директор просвете при Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. У Чикагу је и примио свештеномонашки чин. Епископ Иринеј је евоцирао успомене на те дане. Поздрављен је спонтаним овацијама.

После тога бивши студенти Световладимирске академије под руководством проте-ставрофора Растка Трбуховића извели су неколико музичких композиција у част о. Дениса и његове породице.Осврт Њ. Впр. митрополита Христофора:

Однос Њ. Впр. митрополита Христофора и проте-ставрофора Дениса Павићевића није везан само за свештенопастирску службу о. Дениса. Отац Денис је рођен у јужном делу Чикага, у парохији Св. арх. Михаила, где је Високопреосвећени Митрополит био парохијски свештеник, о. Велимир Ковачевић, од 1962. до 1978. године. О. Денис је био младић (17 година), гимназијалац (High School student), када је Високопреосвећени (свештеник о. Велимир) постављен на дужност парохијског свештеника. (Даље се наставља у прошлом броју на страници 16).

са извињењем,о. Недељко Лунић

Уредник српске секције

THE PATH OF ORTHODOXY

Боривоје М. Карапанџић, Срби и Српска православна цркве у Америци и Канади /1865-1987/, Београд: Светосавска књижевна заједница, 2007:224

Веле да оно што није записано као да није ни постојало. Испада да је стварно тако. Јер заборав је сав и свуда (Милан Ракић, Опроштајна песма).

Ако није записано што се десило оно постоји док су живи учесници и сведоци догађаја. Али, колико дуго то траје? Много краће него ако је записано. Папир је дуговечнији од човека. Имао сам прилике да радим са рукописима писаним на кожи, бомбицину и папиру. Она прва два су трајнија од папира, али су и они писани на папиру дуговечни. Неки од њих које сам имао прилике да изучавам су били бар седам векова стари. А трају и даље. Оно што је сачувано у сећању учесника и сведока догађаја траје много краће јер, како каже Јован Дучић:

Све је у мени к’о на гробној плочи,Ја чувам прошлост од смрти што прети.Ал’ све узалуд; чим ја склопим очиТад све ће са мном за свагда умрети. (Опроштајна песма)И Боривоје Карапанџић зна за ову истину,

па записује догађаје о којима је остало нешто писмених података, и о онима у којима је био учесник и сведок. Пише и о људима које је познавао, оставља сведочанства на папиру да се, ако не заувек, оно бар што дуже памти.

PAGE TEN OCTOBER 2007

continued from p. 8

continued on p. 12

Света архијерејска Литургија, недеља 2. септембарУ недељу, 2. септембра 2007. године, у оквиру Епархијских

дана, у Џексону је служена Божанска Литургија. Литургијском слављу је началствовао епископ западноамерички Максим, уз саслужење митрополита средњезападноамеричког Христофора и епископа јегарског Порфирија као и многобројног свештенства. На крају службе беседио је митрополит Христофор.

На ове, једанаесте по реду, Епархијске дане, окупило се мноштво верног народа.

Свечани банкет за преко 300 гостију приређен је у мисијској сали, а госте су поздравили митрополит Христофор и епископ Максим, док је епископ Порфирије одржао свечано предавање које је публика на крају бурно поздравила. У програму су учествовала деца са песмом ‘’Људи ликујте’’ која је присутни народ ганула до суза, као и оркестар ‘’Кумови’’ са традиционалном народном српском музиком.

Епархијски дани

Литија са земним остацима архимандрита Севастијана

Епископи са служашчим свештенством

Епископи на светој Литургији у манастиру Св. Германа у Платини

Посета манастиру Св. Германа Аљаског у Платини, КалифорнијаПосле гостовања на Епархијским данима у Џексону, 1.

и 2. септембра 2007. године, епископ Порфирије је са својим домаћином епископом Максимом, у понедељак посетио манастир Св. Германа Аљаског у Платини (северна Калифорнија).

У понедељак ујутро је служена света Литургија којом је началствовао епископ Максим уз саслужење митрополита Јосифа (Бугарска црква), епископа Порфирија и двадесетак свештеника и свештеномонаха. Присуствовало је око 150 верника.

После Литургије је служена панихида упокојеном јеромонаху Серафиму (Роузу) на његовом гробу. Епископ Максим је по завршетку службе поздравио присутне и између осталог подсетио на значај апостолско-светоотачке вере у васкрсење целог човека, и душе и тела, насупрот увреженом веровању у то да је довољна само бесмртност душе. Рекао је и то да речи ‘’Вјечнаја памјат’’ упућују на Божију ‘’памјат’’, на Његово вечно сећање, без кога ништа на свету неће постојати. После трпезе љубави, гости су посетили Скит Свете Ксеније у Вајлдвуду, а потом отпутовали за Лос Анђелес.

(Узето са интернет странице Епархије западноамеричке)

ПАПИР ЈЕ ДУГОВЕЧНИЈИ

Бора М. Карапанџић

И све раније објављене Борине књиге су сведочанства о људима и догађајима. Заорао је он веома дубоку бразду у историографској књижевности. Слично древним хроничарима и Бора записује да се не заборави.

Борини извори за историјске записе су лична сећања, архиве и документи. Да би написао ову књигу Бора је сакупљао грађу четрдесет и пет година. Књига је била спремна за објављивање 1969. године када се прослављала 750-та годишњица независности Српске православне цркве. Била је спремна за штампу, али није штампана. Ђура Јакшић, у својој песми Падајте браћо је написао да су Срби хтели да помогну устаницима у Херцеговини, ал’ не да ђаво, ил’ не да Бог. Бог свакако није спречио објављивање Борине књиге 1969. године. Ни ђаво није имао ништа с тим. То су чисто људска посла.

На самом почетку књиге у Реч уз ову књигу, Бора исписује имена 44 староседилаца које је затекао када је 1950. стигао у Кливланд. Помиње их јер су заборављени. Чува успомену на њих јер су се до 1995. године сви преселили у вечност.

Касније, залази Бора у давнију прошлост. Помиње Ђорђа Шагића Фишера, првог Србина досељеника у Америку, капетана Михаиловића који се, у Америчком рату, од 12. априла 1861. године, до 26. априла 1865. године борио у армији Федерације...Срби се у Америци први пут помињу у листу ‘’Подунавка’’, 5. марта 1848.

године, у чланку С. Поповића, с насловом ‘’Срби у Америци’’..(стр. 37-38). У томе делу књиге Бора наводи колико се у најранијем добу досељавања населило Срба у појединим амричким градовима. Помиње то да је Никола Вујновић, из села Вујновић код Гомирја, био први Србин који се доселио у Питсбуршку област (стр. 38).

Много непознатих података о Србима у Америци и Канади износи Боривоје у својој књизи, али је свестан да није, и није могао, све обухватити. И себе и друге опомиње на то примедбом св. Николаја Охридско-битољског, сачуваном у његовој књижевној заоставштини:

Ко је мислио писати историју Срба у Америци од почетка до данас, тај је доста закаснио. Јер два су српска поколења отишла Богу на истину, а и треће је на измаку, док још три активно делају на америчком попришту живота, докле седмо плаче у колевци. (стр.19).

Из ове драгоцене књиге читалац прати трновити пут српских досељеника, грађење цркава, културни развој, успоне и падове у њиховом животу.

Поред изванредно занимљивог текста који баца светло на живот и рад Срба, од доласка првих Срба досељеника до данас, ова књига садржи велики број мало познатих или сасвим непознатих фотографија које илуструју тај живот и рад. Свака кућа у Америци, а добро би било бар и неке у Србији, морала би набавити ову драгоцену књигу која је неизбрисиви споменик

који чува податке о животу и раду Срба у Америци, у Цркви и ван ње. Они који пропусте да благовремено набаве ову књигу зажалиће.

Боривоје Карапанџић пише своје за историју важне књиге не себе ради, већ као своје послушање. У манастирима сваки монах има своје одређено послушање. Бора није монах, али и он свесрдно и мукотрпно врши своје добровољно изабрано послушање: чување онога што је било и што се не сме заборавити.

Да додамо још нешто. Бар некима, ако не свима, познато је да су многи писци у Србији и понеки у расејању добили разне награде. Неки од њих су објавили књиге-две, неки пет-шест.

THE PATH OF ORTHODOXYOCTOBER 2007 PAGE ELEVEN

Владика Григорије: Срби никада неће постати босанциБања Лука, 25. јул 2007 - Његово

Преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије изјавио је да Срби никада неће постати босанци, а Српска православна црква /СПЦ/ никада неће постати босанска, већ ће остати православна, хришћанска, српска црква.

Владика Григорије рекао је у интервјуу за ‘’Прес’’ да је СПЦ главни носилац српског идентитета и да они који опструишу потписивање уговора између СПЦ и БиХ ‘’чекају неко вријеме не би ли се можда Срби предомислили, па да више не буду Срби’’.

Оцјењујући да је СПЦ тренутно у БиХ обесправљена, владика Григорије истакао је да су Срби ‘’једна половина БиХ’’ и да немају никакав проблем да се боре на најсавременији и најдемократскији начин за очување свог постојања.

Владика Григорије нагласио је да га ‘’радује што је предсједавајућем Савјета министара БиХ Николи Шпирићу то апсолутно јасно и што ће успјети да ту ствар постави на право мјесто’’.

Према његовим ријечима, у Европи је питање идентитета један од главних проблема, тако да се и бошњаци боре за свој идентитет и Срби не треба да им то оспоравају.

Владика Григорије

‘’Ми Срби у БиХ, православни хришћани, немамо и никада нисмо имали проблем са националним идентитетом. То је за нас необична предност, јер нема теже ствари него да вас неко окарактерише као човјека или лице без идентитета. Срби имају проблем управо због тога што они који немају јасан идентитет атакују на њих’’, навео је владика Григорије.

(Извор ‘’Срна’’)

Данас је 28. јуни. Данас је Видовдан. Али ја, од пре 5-6 дана, о Видовдану размишљам и доживљавам га другачије, много другачије. Као и већина, да не кажем сви ми Срби, сам мислила да све знам о св. кнезу Лазару, Косовском боју и тој жртви. Пре неколико година сам прочитала и књигу св. владике Николаја Жичког ‘’Царев завет’’, која ми је сувопарне податке мог (не)знања оживела, одуховила, опипљива је постала и топла и густа крв мученика, крв те жртве.

Размишљам црно-црвено. Црно, јер су се тада, како наш народ каже, многи домови у црно завили, и црвено од силне крви која се тамо пролила. Али, црвено и због наде и оптимизма који нама та, за нас несхватљива жртва, улива. Нису се св. кнез Лазар и његова и наша духовна елита жртвовали тек тако и, ако смем да кажем, само за Царство небеско, него и за нас. Свевишњи Господ их је прославио и наградио онако како то Он уме ... а ми, ето већ више од шест векова их славимо и помињемо и дивимо им се, али смели то бити све.

Намеће се питање, како и колико се ми данас жртвујемо једни за друге. Није у питању ‘’одмеравање снага’’, и некаквих грандиозних подухвата. На крају крајева нико од нас незна која и колико, наизглед незнатна жртва нечија, може некоме од нас одшкринути врата ка путу спасења-вечном животу.

У нашој малој, споља неугледној кућици, али унутра правој црквици у Гринзбору, Северна Каролајна, скупили смо се у суботу, 24. јуна, за вечерњу службу и предавање в л а д и к е М и т р о ф а н а о Видовдану. Увек од Његовог Преосвештенства доста научимо, али овог пута смо директније и осетили његову љубав и жртву за нас.

У плану је био долазак и професора са теолошког факултета у Либертивилу, али у последњем тренутку гост је из породичних разлога отказао долазак. Владика није успео да обезбеди превоз авионом, и све је изгледало да до предавања и сусрета неће ни доћи. Али, правом пастиру те ‘’ситнице’’ не стоје на путу као забран, него су само препреке које се заобилазе, овај пут уз употребу мигавца. Кад ништа није успело, Владика је са својим веома тихим ђаконом Драгославом Косићем, кренуо на пут, од седам сати, колима. Није морао! Нама би наш о. Драган одржао беседу, значи да не бисмо били остављени без духа видовданског. Е, баш у томе и јесте жртва и љубав Владике за своју паству - што није морао, али је изабрао да испуни обећање.

Код нас, Владика и његов ђакон, су већ стигли пре пет сати после подне, пре свих анс, осим о. Драгана и наше увек вредне председнице Кола српских сестара, Јованке. Након кратког предаха, са свима нама су пошли до нашег новог имања на коме градимо наш храм. Оно је сада зарасло у метар високу траву, црвена прашина је утабана тешким грађевинским возилима и слоговима делова челичне конструкције, а на месту око белог, дрвеног крста, пободеног ту у фебруару ове године када је Владика и осветио ту земљу и темеље будућег

Прослава Видовдана у Гринзбору,Северна Каролајна

Владика Митрофан освећује земљиште у Гринзбору, Северна Каролајна, у месецу фебруару 2007.

храма, из земље извиру бетонски наговештаји цркве.‘’...Где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина,

складно спојена, расте у храм свети у Господу’’ (Ефес. 2,20-21).Дени, наш амерички извођач радова нам је све објашњавао, а ми само

се као деца радовали како ће овде бити улаз, онде место за свеће, тамо брод цркве, а тамо свети олтар. Све је оживело и конкретизовало се у нашим душама. ‘’У кога се и ви заједно уграђујете у обитавалиште Божије у Духу’’ (Еф. 2, 22). Није то више ‘’пусти сан’’ него, ако Бог да, блиска стварност. И Владика је био задовољан напредком, јер ће ова наша црква бити прва српска православна црква изграђена у Сверној Каролајни. Три црне мантије су лако, иако на преко 90 F, прелазиле по обрисима будуће цркве ка будућој сали, а ми смо већ осећали неко страхопоштовање и дух цркве. Уз Божију помоћ, и обећање градитеља, за 2-3 месеца ти радови би требали и да

се окончају. Онда креће унутрашње уређивање и кичење наше лепотице. Само да нам Господ помогне и стално буде уз нас, као и до сада.

Тај узтрептали дух смо сви пренели и само д о п у н и л и в е ч е р њ о м службом. Отац Драган је служио, а Владика и његов ђакон су достојанствено стајали поред неколико нас парохијана, и појали, а ми смо ‘’покушавали’’ да их пратимо у појању. Да сте нас, без Владиек и ђакона, некада чули, схватили бисте да је и то својеврсна жртва Владике и сваког слухисте. Но, служба је била ... достојна Видовдана.

У с л е д и л о ј е предавање, а ми смо као

ђаци поседали око Владике. Ми, гладна и жедна деца, а он, извор знања и надахнућа. Сав се и ликом покретима и душом уносио у причу. Не, не у причу, него у дочаравање догађаја. Потресно је описао значај и слику непрегледне колоне, десетине хиљада Срба које данима причешћују пред бој! Па тако два пута. Шта је и зашто тада учињено, шта је значило ... све је добило ново значење, али и значај. Но, ја сада нећу, нити бих умела да вам препричам то предавање, само могу да вам поручим да своје владике замолите да вама држе таква предавања као што је нама владика Митрофан.

Ето, зато ја сада другачије размишљам и осећам Видовдан, своје наслеђе, као и нашу малу, малу жртву коју приносимо да би ову земљу, али и своје душе обогатили још једном српском православном црквом.

Заиста нам је Господе дивно бити у гостима код Тебе.

(Узето са интернет странице Епархије источноамеричке)Пс. Захваљујемо се неименованој парохијанки на овом дивном допису.

Празник Успења Пресвете Богородице је у августу месецу прослављен свечано у целом Православљу. Храмовна слава се по правилу обележава истога дана, ма када она падала. Но у Америци, па и другде у тзв. дијаспори, није чудно ако се, поред редовне службе, централна прослава повеже са недељом. Тада је наиме народ у могућности да се одазове у највећем броју и да учествује у светој Литургији и трпези љубави која потом уследи са одговарајућим свечаним програмом и народним весељем. Управо, тако је ове године учињено у Сакраменту, Фер Оаксу, у парохији Успења

Света Литургија у Сакраменту, Калифорнија

Одликовање проте Данета Поповића напрсним крстом и звањем протојереја-ставрофора.

Богородичног. Иако је слава прослављена скоро 14 дана раније, опет је у недељу, 9. септембра 2007. године, служена архијерејска света Литургија са почетком у 10 часова. Њој је началствовао епископ западноамерички Г. Максим, уз саслужење протојереја-ставрофора Миладина Гарића, домаћег свечтеника Данета Поповића, протонамесника Миливоја Ђорђевића и ђакона Вилијама и Јована. У току Литургије епископ Максим је о. Дана унапредио у звање протојереја-ставрофора, вреднујући његов труд око Цркве Божије и богослужбеног живота.

1. Делегати, окупљени на 20-ој Конвенцији СНС-а у Виндзору, Канада, са дубоким поштовањем, хвалом и љубављу поздрављају и честитају Његовој Светости Патријарху српском Г.Г. Павлу на његовом неуморном раду у вођењу и управљању нашом светом Српском православном црквом, у духу црквене традиције и учења светих Отаца, следујући примеру Светога Саве.

2. Делегати још једном потврђују и изражавају непрекидну оданост, љубав и поштовање нашој светој Српској православној цркви и шаљу срдачне поздраве свима архијерејима СПЦ-е, свештенству и верницима у Северној Америци и свим српским земљама, као и широм света.

3. Делегати опет указују на обавезу Српског Народног Савеза, да и даље буде бастион Српства у Новом Свету, негујући наше српско наслеђе; бранећи и промовишући достојанствено српско име у Северној Америци и у свету.

4. Делегати похваљују ‘’Американски Србобран’’, други најстарији српски лист у свету и званични орган СНС-а, и честитају му 100-ту годишњицу. ‘’Американски Србобран’’ је глас америчких и канадских Срба, увек свестан своје улоге и одговорности у чувању свог високог угледа. ‘’Американски Србобран’’ чврсто стоји у одбрани Срба и српског имена. Са захвалношћу и поносом објављује указано му високо признање и доделу Ордена Светог Саве Првог степена, од стране Српске православне цркве.

5. Делегати, сабрани на 20-ој Конвенцији СНС-а, одају признање и честитају управницима и чланству СНС-а, локалним друштвима у САД и Канади на њиховој ревности, оданости и неуморним настојањима да помогну и подрже СНС. Позивамо управнике и присутне делегате да уложе напоре да до краја године упишу у Савез бар једног члана.

РЕЗОЛУЦИЈА Српског Народног Савеза

усвојена на Конвенцији

у Виндзору, Канада8. септембра 2007.

continued on p. 12

THE PATH OF ORTHODOXY

PAGE TWELVE OCTOBER 2007 Th

e Pa

th o

f Orth

odox

yO

ffici

al P

ublic

atio

n of

the

Serb

ian

Orth

odox

Chu

rch

in th

e US

A an

d Ca

nada

P.

O. B

ox 8

83

Brid

gepo

rt, W

V 26

330

Addr

ess

Serv

ice

Req

uest

ed

Non-

Profi

t Org

aniz

atio

nU.

S. P

osta

ge P

aid

Leet

sdal

e, P

A 15

056

Perm

it No

. 11

continued from p. 11

Бора је написао и објавио преко тридесет и пет књига и без мало две хиљаде чланака и дописа. Нека се онај од ненаграђених и награђених јави који је објавио више књига и чланака него што их је Бора објавио. А Бори није додељена ни најскромнија награда. Сваки од њих ми је дао један и исти одговор: још није време. Није било време док су комунисти владали Србијом. Није време сада када Србијом владају њихови синови и унуци, такозвани демократи. А када ће бити време? Када ће се награде додељивати по заслузи, а не по протекцији и помоћу веза?

Бори од свег срца честитамо објављивање ове књиге, захваљујемо за неуморни рад на књижевном пољу и на чувању прошлости и изношењу истине, без страха и без клањања.

Матеја Матејићпротојереј-ставрофор

Књига се по цени од $15 (урачуната поштарина) може наручити на адресу аутора: Bo-rivoje Karapandzich, 4057 W. 50th Street, Cleveland, OH 44144

ПАПИР

6. Делеагти одају признање и честитају Одбору за стипендије СНС-а, за њихово успешно управљање програмом и изражавају захвалност дародавцима са молбом да и даље указују помоћ својим прилозима.

7. Делегати, одлучно и отворено, се супростављају подржавању независности Косова и Метохије од стране Америчке Администрације. Делегати одају признање Његовој Светости Патријарху Павлу, владици Артемију и другим српским архијерејима, свештенству и монаштву на њиховој бризи, посетама Косову и Метохији, као и одлуци појединих да остану тамо да би пружили духовну и моралну помоћ и утеху остатку Срба на Косову и Метохији.

РЕЗОЛУЦИЈА

8. Делегати потсећају амерички и канадски народ да је српски народ био савезник Америке и Канаде у два светска рата и да су генерал Драгољуб (Дража) Михаиловић и његове четничке борбене јединице спасиле 500 америчких авијатичара од немачких нациста и њихових хрватских, босанско-муслиманских и албанских фашистичких савезника. Делегати одају признање херојском делу генерала Михаиловића и још једном позивају администрацију Председника Буша и амерички Конгрес да подигну споменик у спомен генеарла Драже у америчкој престоници, Вашингтону, Дистрикт Колумбија.

9. Коначно, делегати захваљују

Делегати 20-те Конвенције СНС-а у Виндзору, Канада

домаћинима 20-те Конвенције СНС-а, локалним савезним друштвима и српској канадској заједници Српске православне цркве ‘’Грачаница’’ у Виндзору, Канада, на њиховом изванредном гостопримству и честитају им на дивном српском центру.

10. Поздрављамо пренос земних остатака архимандрита Севастијана (Дабовића), Србина, првог рођеног у Америци, српског свештенослужитеља и мисионара, утемељача Српске парвославне цркве у Америци, на дан 2. септембра 2007. године, у храму Светога Саве у Џексону, Калифорнија, најстаријем српском православном храму у Америци, основаном 1889. године.

Одбор за резолуције(Превод са енглеског . Уредништво)

После дуге и тешке болести преминуо је 7. маја 2007. у Детроиту, Мичиген, Миломир Томић, члан цркве ‘’Раванице’’, председник СДД ‘’Београд’’ бр. 98 СНС и бивши српски добровољац.

Рођен је 24. јануара 1927. г. у Крушевцу, у честитој чиновничкој породици, која је осим њега имала још једног сина - Свету и кћерке Мацу и Катарину.

Миломир је завршио основну школу и нижу гимназију у Крушевцу. Ступио је у Трећи пук Српског добровољачког корпуса 1944. г., чије је седиште било у Крушевцу, а његов брат Света у Пети пук. У јесен 1944. г. обојица су се с добровољцима повукли у Словенију. Учествовао је са својим пуком 1945. г. у Крупској акцији, која је имала за циљ да прихвати црногорске четнике који су с војводом Павлом Ђуришићем покушали да се пробију преко усташке Хрватске. У тој акцији Миломир је био рањен. Искочио је из рањеничког транспорта и тако је избегао доцнију предају од стране Енглеза три добровољачка пука Титовим партизанима. После је с делом добровољаца прешао у Италију, где је у логору у Еболији завршио 5. и 6. разред гимназије. После је пребачен у Немачку, и по добијању статуса Ди-Пи емигрирао је у Енглеску. Затим је дошао у Канаду, да би ускоро прешао у Америку и настанио се у граду Детроиту, где се оженио и засновао своју породицу.

У Детроиту се свесрдно укључио у живот и рад црквеношколске општине цркве ‘’Раванице’’ и Савезног друштва ‘’Београд’’ бр. 98 СНС. Био је неколико узастопних година председник друштва ‘’Београд’’, као и делегат на конвенцијама СНС.

Важно је напоменути да је био активан и у добровољачкој заједници у Америци, па је с друговима добровољцима организовао, у јесен 1980. године, у Детроиту велики комеморативни скуп, посвећен 35. годишњици Кочевске трагедије, када су комунисти на Кочевском рогу побили дванаест хиљада словеначких домобранаца, три хиљаде српских добровољаца и хиљаду црнигорских четника војводе Павла Ђуришића. На овом скупу су учествовали сви српски добровољци из Америке и Канаде са својим свештеницима на челу с протом Властимиром Томићем и протом Радованом Миљковићем.

Сахрана Миломира Томића обављена је 12. маја 2007. године. Опело су служили српски свештеници цркве ‘’Раванице’’. Сахрањен је на српском гробљу у Детроиту, искрено ожаљен од породице и бројних пријатеља и сабораца. Породици изражавамо дубоко саучешће, а узносимо топле молитве Богу да у Царство своје прими праведну Миломирову душу, коме нека је вечна слава и хвала. Вјечна му памјат!

Бора М. Карапанџић,секретар СДД ‘’Братска Слога’’ бр. 15 СНС

У част и славу †Миломира Томића

-Великог друштвеног и националног радника-

Тренутно се ради на обнови монашких келија у поткровљу манастирског конака, док се у унутрашњости конака обија малтер и припрема потпуно унутрашње уређење.

Братство манастира Крке позива све православне Србе и све људе добре воље да помогну обнову овога манастира свете Лазарице, који је иначе метох манастира Крке. До II светског рата људи косовске долине памте да је у Лазарици живео калуђер, па се и ми надамо, чим се изврши обнова конака да ће у Лазарици поново живети монаси и узносити непрестану молитву Богу за ову дивну светињу и све поклонике манастира Лазарице

Обнова Далматинске ЛазарицеРадови на обнови манастира свете Лазарице на Далматинском

Косову су увелико у току

Конак у обнови са келијама у поткровљу

на Далматинском Косову. Добровољне прилоге можете

слати опуномоћеном представнику ипођакону Тоди Манојловићу на адресу:

Tode Manojlovic807 / 10 Woodman Dr. SHamilton, Ont. L8K YE1Canada

или на:Rev. Nedeljko Lunich300 Stryker AvenueJoliet, IL 60436

Свима приложницима г. Тоде Манојловић

ће послати лист Епархије далматинске ‘’Истина’’, где ће бити имена свих приложника.

Унапред хвала свим приложницима.

У недељу 13. по Духовима (26. август 2007.) Његово Преосвештентсво епископ горњокарловачки Г. Герасим служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Богородице Тројеручице у Доњем Будачком. У току свете Литургије епископ Герасим је замонашио искушеника Милоша Милковића, матуранта богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки, давши му монашко име Наум.

Ово је прво монашење након доласка епископа Герасима на катедру епископа горњокарловачких .

Његово Преосвештенство епископ Г. Герасим је у својој беседи поменуо значај и снагу монаштва у Цркви, јер је монаштво кроз векове сачувало чистоту и истину православља. Поред монаштва и свештенства

Обнова монаштва у Епархији горњокарловачкојПрво монашење у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у

Доњем Будачком

У средини са крстом и свећом у руци млади монах Наум (Милковић)

овом чину су присуствовали и верници Епархије горњокарловачке који су имали ту радост да молитвено учествују у овом догађају радосним за целу Цркву.(Узето са интернет странице Епархије горњокарловачке)

continued from p. 10