2. osnovni principi monitoringa 2015

PowerPoint Presentation

Prethodno predavanjePojam i ciljevi monitoringa ivotne sredine.Zakonski i insitucionalni okvir osnov za vrenje monitoringa kvaliteta ivotne sredine U RSSadraj programa vrenja monitoringaObaveze zagaivaa u pogledu vrenja monitoringa kv. sr.Izvetavanje o kvalitetu iv sredine u RSIzvetavanje o kvalitetu sr u EU (struktura i nain funkcionisanja EIONET-a)DPSIR sistem izvetavanja

IIOsnovni principiMetode monitoring

Predmet: Monitoring kvaliteta ivotne sredineDoc. Dr Bogdana VujiOsnovni principiCilj MonitoringaKo vri monitoringStrategija monitoringa:Odreivanje parametara za vrenje monitoringaVrste merenja, vrste rezultata u monitoringu vreme izvoenja monitoringata je cilj monitoringa?Monitoring, praenje kvaliteta ivotne sredine, prvenstveno ima za cilj snimanje STANJA kvaliteta ivotne sredine kao i identifikaciju promena kvaliteta ivotne sredine tokom vremena (TREND) .Zato je Monitoring bitan ?identifikaciju zagaivaadefinisanje mera zatite, donoenje adekvatnih i pravovremenih odluka, formiranje informacionog sistema, reagovanje u akcidentnim situacijama iizvetavanje javnosti

Ko vri monitoring i podela odogovnosti Odgovornost za monitoring bi trebalo da bude podeljena izmeu nadlenih institucija i operatera (industrije) odnosno:da se nadlene institucije oslone na monitoring industrije (soptveni monitoring), a da sama nadlena institucija sprovodi nezavisni monitoring manjeg obima u cilju provere merenja koje sprovodi industrija ili pak za postizanje drugih ciljeva.Monitoring koji sprovodi nadlena institucija (ministarstvo ili pokrajinski sekretarijat preko ovlaene i akreditovane insitucije) ima prednost to uiva visoko poverenje javnostiALI Sopstveni monitoring ima svoje prednostioperater moe da ga iskoristi za sagledavanje svog procesa i njegovog uticaja na ivotnu sredinu, operater sa sigurnou moe da preuzme odgovornost za svoje emisije zagaujuih materija (naravno postoje standardi koji moraju biti ispunjeni pri sprovoenju sopstvenog monitoringa koji obezbeuju kvalitet i pouzdanost ovih podataka), kao najvanije moe da se pokae kao manje skupo za industriju.

Podela odgovornostiDetalji ovih odgovornosti i metoda koje se upotrebljavaju mogu biti definisani u programima monitoringa, emama, dozvolama, zakonskim aktima ili drugim relevantnim dokumentima.Za sprovodjenje dobre prakse , specifikacija ovih postupaka streba da sadri i sledee detalje:za koji monitoring je odgovorna nadlena institucijaza koji monitoring je odgovoran operaterstrategiju i ulogu svih uesnikametode i preventivne mere u cilju zatite za obe stranezahtevi izvetavanja

Strategija monitoringa

Koje supstance analizirati?Gde uzorkovati?Koliko dugo uzorkovati?Koliko uzoraka uzeti?DA/QC

Koju tehniku metod i opremu koristit?

Sakupljanje i interpretacija podatakaIzvetavanjeBezbednostIz kog medijuma uzeti uzorak?




Sakupljanje i interpretacija podatakaIzvetavanjeBezbednost

Iz kog medijuma uzeti uzorak?

Odreivanje parametara za formiranje monitoringaVrsta parametara koji e se meriti zavisi od samog proizvodnog procesa, sirovina, kao i ostalih hemijskih i drugih materijala i sredstava koji se neophodni da bi se dobio krajnji proizvod.

Prednost izabrati parametre koji e posluiti i za kontrolu rada samog postrojenja. NPR. kontrola NOx kod sagorevanja

Minimalni broj parametara, kao i granine vrednosti zagaujuih matrija definisana je odgovarajuim Zakonskim aktima:Pravilnik o GVE za vode, vazduh, zemljite, nivoi buke, zraenje...






Vremenski period za vrenje monitoringaOdreivanje vremena za vrenje monitoringa zavisi od tipa procesa i jo specifinije od emisije sa postrojenja. Trajanje monitoringa se mora odrediti tako da se dobiju podaci koji su reprezenatni za dato postrojnje, kao i da su podaci uporedivi sa podacima dobijenim sa drugih postrojenja.

Kada, koliko dugo vriti merenja i koliko uzoraka uzimati :Vremenski period za vrenje monitoringavreme kada je izvreno uzorkovanjevreme usrednjavanjafrekvencija merenjaVreme kada je izvreno uzorkovanjeOvaj podatak moe biti od velikog znaaja za dobijanje rezultata sa kojima se kasnije u tumaenju rezultata merenja mogu koristiti i drugi podaci kao to su: vrsta goriva ili sirovina koja je tada koriena, da li je postrojenje radilo po specifinim uslovima ili poveanim optereenjem (kapacitetom), kao i da li je postrojenje radilo pod normalnim ili vanrednim uslovima (startovanje postrojenja kada se po pravilu ocekuju fluktacije u radu, razliita curenja, ili odreeni kvarovi).Razmatranjem navedenih uslova moe se pristupiti drugaijem konceptu monitoringa iz razloga to zbog specifinih uslova rada postrojenja koncentracije polutanata mogu prekoraiti opseg mernog instrumenta

poetak merenja odnosi se na trenutak (npr. sat, dan, nedelja) kada je uzorkovanje ili merenje sprovedeno. Vreme usrednjavanja

Usrednjena vrednost se moe dobiti na razliite naine:Pri kontinualnom monitoringu, raunanjem svih dobijenih vrednosti u jedinici vremena. Ovaj tip monitoringa se obino postavlja za izraunavanje srednjih vrednosti koncentracija u relativno kratkom vremenskom roku od 10 ili 15 sec. Na primer, ukoliko se jedan rezultat odnosi na vreme od 15 sec, srednja vrednostok tokom 24h je matematiki izraunata vrednosti iz 5760 vrednosti.Uzorkovanjem tokom celog perioda merenja (kontinualni ili kompozitni uzorak) pri emu se dobija jedan mereni podatak.Uzimanje odreenog broja uzoraka sa jednog mesta tokom odreenog perioda i usrednjavanje tih podatakaodnosi se na vreme tokom kojeg je rezultat monitoring uzet kao reprezantitativan, pri srednjem optereenju (satno, dnevno, godinje vreme usrednjavanje). Frekvencija merenja Frekvencija moe da variara u zavisnosti od situacije, pa se na osnovu toga merenja dele na: kontinualna i diskontinualna (npr. od jednog uzorkovanja/god do on-line merenja koje pokriva period 24 asa/dan). Pri definisanju frekvencije monitoringa veoma je znaajno izbalansirati je sa drugim zahtevima monitoringa: karakteristikama emisije, rizika po ivotnu sredinu, praktinosti uzorkovanja, kao i cenom. Na primer, visoka frekvencija, odnosno esto merenje mogu se vriti za jednostavne i ekonomino ispaltive parametre (surogat parametre).

se odnosi na vreme koje proe izmeu individualnog uzorkovanja/merenja ili grupe merenja u procesu emisijeFrekvencija merenja Dobra praksa podrazumeva frekvenciju monitoringa u vremenskom okviru koji ne prouzrokuje tetene efekte. Na primer, ukoliko se pojave tetni efekti usled kratkotrajnog uticaja zagaujuih materija, tada je najbolje ee vriti monitoring. Frekvencija monitoringa treba biti revidirana ukoliko su nove informacije o uslovima procesa raspoloive. Postoji nekoliko pristupa u definisanju frekvencije monitoringa. Pristup baziran na potencijalnom riziku se najee koristi, iako su na raspolaganju i druge mogunosti. Frekvencija merenja (Reim monitoringa)Frekvenciju merenja odreuje: reim rada proizvodnog procesa na osnovu kojeg se mogu se odrediti razliiti nivoi potencijalnog rizika za oteenje ivotne sredine i to kroz: Verovatnoa prekoraenja graninih vrednosti

Posledice tih prekoraenja

Parametre koje treba uzeti u obzir prilikom procene verovatnoe prekoraenja granine vrednosti su:

Broj izvora koja doprinose emisjiStabilnost uslova proizvodnog procesaKapacitet postrojenja za preiavanje (filtri, PPOV)Potencijalna mehanika oteenja usled korozijeKapacitet industrijskog postrojenja da reaguje u sluaju havarijeStarost opremeReim rada (arni, diskontinualan, kontinualan)Inventar opasnih supstanci koje mogu biti isputene pri normalnim ili akcidentnim uslovimaZnaaj optereenja (visoke koncentracije, visoki protoci)Fluktacije u sastavu efluenta

Odnosi se na postrojenjeOdnosi se na pollutantPosledice tih prekoraenja

Trajanje potencijalnog oteenjaAkutni efekti supstanciLokacija postrojenjaStepen razblaenja u recipijentMeteoroloki uslovi

Numerika oznaka rizika Mala verovatnoa 1 Srednja verovatnoa 2 3 Velika verovatnoa 4 Elementi sistema koji se prate da bi se utvrdila verovatnoa prekoraenja granine vrednostiBroj izvora zagaenja koji doprinose ukupnoj emisiji Jedan Nekoliko (1-5) Brojni (>5) Stabilnost procesa Stabilan Stabilan Nestabilan Puferski kapacitet efluenata koji se koriste Efiksan Ogranien Neefikasan Kapacitet izvora i njegova mogunost da ublai dodatnu emisiju Efikasan Ogranien Neefikasan Potecijalna mogunost mehanikog ispada iz rada usled korozije Nema korozije Normalna korozija Velika korozija Fleksibilnost pri stvaranju proizvoda Samo za jedan proizvod odreenog kvaliteta Ogranien broj kategorija kvaliteta Sve vrste kvaliteta Katastar zagaivaa koji se oslobaaju ili mogu da se oslobode tokom havarije Nema katastra jer nije potreban Znaajan Veoma veliki katastar Maksimalni nivo koncentracije i protoka opasne supstance tokom havarije Znaajno ispod propisane MDK Na graninoj vrednosti GVZnaajno iznad GVElementi sistema koji se prate da bi se utvrdila ozbiljnost posledica koje nastaju u ivotnoj sredini zbog prekoraenja granine vrednostiTrajanje mogue havarije Kratko (< 1 h) Srednje (1 h do 1 dan) Dugo (> 1 dan) Akutni efekti opasne supstance hazardne karakteristike zagaivaa Nema Mogui Prisutni Poloaj postrojenja (blizina naselja) Industrijska zona Na propisanom rastojanju U naselju Stepen razblaenja u u mediju u kome se nalazi zagaiva Visoko razblaenje (oko 1000 puta) Normalno Nisko razblaenje (svega oko 10 puta)

2. Regularni do frekventni1-3x/dan - 1x/ned.da se detektuju neubiajeni uslovi-najedakvatniji je ravnomerno rasporeen monit4. Intenzivan (kontinualni ili monitoring visoke frekvencije 3-24x/dan)3. Regularni do frekventni (1-3x/dan ili 1x/ned)Povremen 1x/ mes.- 1x/god provera nivoa emisijeFrekvencija merenja u zavisnosti od stabilnosti procesa Filozofija koja stoji iza odreivanja vremena (SVIH) potrebnog za monitoring moe se ilustrovati kao na slici gde je prikazano kako emisija (vertikalna osa-Y) moe da varira u toku vremena (horizontalna-X osa).

Frekvencija merenjaProces A: Veoma stabilan proces. Vreme kada se uzima uzorak nije bitno, Vreme usrednjavanja takoe nije bitno,Frekvencija uzokovanja treba da bude diskontinualna jer e rezultati biti veoma slini i nezavisni od vremena koje je prolo izmeu dva uzorkovanja.

Proces B: Predstavlja tipian ciklini proces ili grupu procesa. Vreme kada se uzima uzorak i vreme usrednjavanja u ovakvim reimima rada moe biti ogranieno na period kada su svi procesi u toku; Frekvencija monitoringa u ovom sluaju moe biti ili kontinualna ili diskontinualna.

emisijavreme

Da li su granine emisione vrednosti fokusirane na pikove ili na ukupnu koliinu zavisi od prirodne/potencialno tetne emisijeUkoliko se tetni efekti mogu pojaviti i tokom kratkotrajnog uticaja polutanata, tada je vanije pratiti pikove nego kumulativno optereenje.

Vreme usrednjavanja:Veoma kratko vreme usrednjavanja se koristi za kontrolu pikova, Due vreme usrednjavanja koristi za praenje ukupne, kumulativne emisije.Frekvencija merenja: Visoka frekvencija merenja (kontinualni monitoring) je mnogo pogodniji za kontrolu pikova. Vreme kada vri uzorkovanje je veoma vano za kontrolu pikova, obzirom da se koristi kratak vremenski period za usrednjavanje.

Meutim to nije od velike vanosti za kontrolu ukupnog optrereenja, sve dok se upotrebljava dui vremenski period za usrednjavanje da bi se izbegli rezultati koji su pod uticajem povremenih kratkotrajnih pikova.C: Stabilan proces sa povremenim kratkim, ali izrazito visokim pikovima koji dorpinose ukupnim emisijamavreme

24

D: Predstavlja veoma promenljiv proces

U oba sluaja preporuuje se visoka frekvencija uzorkovanja (kontinualni monitoring), obzirom da niska frekvencija uzorkovanja nee dati pouzdane rezulate. Ovde je opet vana priroda, odnosno potencijalna opasnost emisije te dolazi do izraaja da li se prate pikovi ili totalna emisija. Vreme uzimanja zorakovanja je vano, Vreme usrednjavanja zavisi od:Da li je cilj kontrolisanje pikova -veoma kratko vreme usrednjavanja Da li se eli kontrola ukupne emisije due vreme usrednjavanjaz

Rezime Na kraju se moe zakljuiti da se za odreivanje vremena za vrenje monitoringa (vreme, vreme usrednjavanja i frekvencija merenja) u obzir moraju uzeti sledei faktori:Vreme tokom kog se mogu pojaviti tetni efekti na ivotnu sredinu, (npr 15-60 min za udisanje polutanata u ambijentalnom vazduhu, godinje taloenje za kisele kie, 1min do 8 sati za buku, 1 sat do 24 h za otpadne vode)Varijabilnost procesaVreme koje je potrebno da se dobije statistiki reprezentativan podatakVreme koje je potrebno za aktiviranje ureaja za uzorkovanje ili merenjeDobijeni podaci treba da su reprezentativni za svrhu koju se koriste, kao i da budu uporedivi sa podacima dobijenim sa drugih postrojenjaCiljevi za zatitu ivotne sredine



Koju tehniku, metod i opremu koristit?



Tehnike za vrenje MONITORINGA

direktna merenjamerenje surogat parametara (Emission relevant parameters-EPRs)bilans masedrugi prorauniemisioni faktoriBilo koja metoda da je upotrebljena (direktna merenja, surogat i dr) moraju biti u skladu sa relevantnom Standardnom Metodom, kao i u skladu sa sertifikovanom metodom merenja Standardna metoda mora biti izbarana, predloena ili specificirana za upotrebu u skladu sa programom monitronga od strane:kompententne institucije-uobiajena proceduraoperatera-uobiajeni predlog koji zahteva odobrenje nadlene institucijeeksperta-obino nezavisnog konsultanta koji moe predloiti u ime operatera; i ovaj predlog zahteva odobrenje nadleene institucijeDirektna merenja

Direkna merenjaKontinualni monitoringDiskontini monitoringIn situekstraktivniAutomatski(portabl instrumenti)manualniDirektna merenja-Kontinualna-Fiksni in situ (In-line) kontinualni instrumenti. Merna elija je smetena u kanal, cev ili u tok izduvnih polutanata. Ovi instrumenti ne vre uzorkovanje i obino su bazirani na optikim tehnikama. Odravanje i kalibracija ovih instrumenata je od velike vanostiFiksni on line (ili ekstraktivni) kontinualni instrumenti. Ovaj tip intrumenata ekstrahuje uzorak du linije uzorkovanja i transportuje ga do on-line merne stanice, gde se utorak kontinualno analizira. Obzirom da merna stanica moe biti izmetena od mesta uzorkovanja mora se voditi rauna da uzorak ostane stabilan du cele linije uzorkovanja.

Direktna merenja-Diskontinualna, pasivna merenja-Portabl diskontinualni intrumenti (automatski) koji se prenose sa mernog mesta na merno mesta i obino se sonda stavlja ne mesto gde se vri in situ analiza poluatanata.

Laboratorijska analiza uzoraka upotrebom fiksnih in situ uzorkivaa (manualni). Ovi uzorkivai sakupljaju uzorke u odgovarajue kontejnere. Iz ovih kontejnera se vri analiza uzorka tako to je kranji rezultata srednja vrednost koncentracije polutanata ukupne zapremine uzorka koji je sakupljen u kontejneru. Koliina uzorka koja je uzeta moe biti proporcionalna vremenu ili protoku.

In situ

Prednosti kontinulnog monitoringaKontinualni monitoring ima svoje prednosti u odnosu na diskontinualni monitoring u smislu da obezbeuje vei broja podataka koji su statistiki mnogo pouzdaniji, Ima mogunost identifikacije perioda nepovoljnih uslova proizvodnje kada je dolo do nepovoljnih emisija.

Surogat parametriSurogati su merljive i izraunljive promenljive koje imaju direktne ili indirektne veze sa emisijom koja treba da se meri i na taj nain daje, sama ili u kombinaciji sa drugim parametrima, dovoljno jasnu sliku o prirodi i razmeri emisije.Surogat parametri se koriste u sluajevima kada je:Surogat je blisko i konzistentno povezan sa direktnom vrednosti nekog parametraJeftinije i lake je pratiti surogat, tako da merenje surogata daje mnogo frekventnije informacijeUslovi procesa kada su surogati dostupni odgovaraju uslovima koji su poterebni za direktna merenjaDozvoljeno je korienje surogat merenja Na odgovarajui nain je propisano, opisano korienje ovih merenja

Surogat parametriOsnovne PREDNOSTI upotrebe surogat merenja su:Uteda novca, vea ekonominostVie kontinualnih informacija se dobije nego primenom direktnih merenjaPonekad obezbeuje veu tanost npr. Merenje sumpora u gorivu vs. direktno merenje SO2Daje rano upozorenje moguih akcidentnih emisija. Npr. Temperature sagorevanja upozorava na moguu povienu emisiju dioksinaProuzrokuje manje ometanje procesa proizvodnje od direktnih merenjaMogu se kombinovati sa informacijama dobijenih sa vie direktnih merenja, tako da se dobije mnogo jasnija slika o proizvodnom procesu. Npr. Temperature moe biti od koristi za energetsku efikasnost, emisiju polutanata, kontrolu procesa i odreenja oteenja postrojenja.

Surogat parametriOsnovni NEDOSTACI surogat merenja su:1. Mora se vriti kalibracija u odnosu na direktna merenja2. Surogat merenja obezbeuju vie relativne nego apsolutne vrednosti3. Surogat merenja mogu biti validna samo za odreene uslove proizvodnog procesa4. Ponekad su manje tana od direktnih merenjaNeke nacionalne regulative dozvoljavaju upotrebu surogat merenja. NPR. Kada su polutanti u otpadnom gasu u neprekidnoj korelaciji, kontinualna merenja mogu biti svedena na merenje osnovne zagaujue materije.

Surogat parametriNa osnovu jaine korelacije izmeu emisije i surogata mogu se izdvojiti tri osnovne grupe ovih merenja:I kategorija: daje pouzdanu kvantitativnu sliku o emisiji i moe zemeniti direktna merenja. Procena ukupne emisije VOC umesto individualnih komponenti ukoliko je sastav gasa i protok gasa konzistetntanIzraunavanje sastava otpadnog gasa iz sastava goriva, sirovina i aditiva.Odreivanje TOC/HPK umesto pojedinanihorganskih materijaII kategorija: daje pouzdanu sliku o sastavu emisije - kvalitativnimerenje elektroprovodljivosti umesto koncentracije pojedinanih metalaodeivanje mutnoe umesto koncentracije suspe. esticaTemperature gasa iz postrojenja za hlaenjeIII kategorija: daje pouzdanu sliku o operaciji instalacije/postrojenja i na taj nain daje optu sliku o emisiji -indikativniTemperatura gasa u kondezatoruPad pritiska, protok, pH, vlanost iz jedinice za filtracijuPad pritiska i vizuealna kontrola filtera

Bilans maseSledea jednostavna jednaina moe biti primenjena za izraunavanje balansa mase:

Ukupna masa U PROCES = Ukupna masa IZ PROCESA

Primenom ove jednaine na proces ova jednaina treba da poprimi sledei oblik:

Ulazi=Produkt+transferi+emisijaGde su:Ulazi - svi ulazni materijali potrebni za procesProdukti - proizvodi i nusproizvodi koji izlaze iz procesaTransferi - ukljuuje supstance koje su odbaene kao otpad, supstance koje se odlau na deponiju, kao i supstance se koje se koriste za reciklau, reprocesiranje, koje se preiuju ili oporavakEmisija - otputanja u vazduh, vodu, zemljite i ukljuuju i rutinske emisije i akcidentne emisije

PrimerIV korak: Identifikacija transfera i ispustaod ukupno 9000 t/god. otpada, 2800 t moe biti odneto sa mesta na odlagalite, dok app 6000 t moe biti poslato na tretman otpadnih voda pre ispusta u kanalizaciju. To indikuje 200 t otpada koji e biti otputen u ivotnu sredinu (vodu, vazduh).

A 10.000 t/godB 5.000 t/godVoda 20.000 t/godPROCESProdukti 22.000 t/godNusproizvodi 4.000 t/godOtpad 9.000 t/godI korak: Izraunavanje ukupnih ulaza u proces=masa A + masa B + masa vode II korak: izraunavanje ukupnih izlaza:= masa produkta + masa nusproizvodaIII korak: izraunavanje ukupne koliine otpadnih materijala= masa ulaza - masa izlazaIzraunavanjaanaliza gorivaEkpy,I =Qf xCi/ 100 x (MWp/EWf)x OpHrs

Gde jeEkpy,I-Godinja emisija polutanata I (kg/god)Ci upotreba goriva (kg/h)MWp-Molekulska masa polutanta koji se emituje (kg/kg-mol)EWf-Elemenatrna masa polutanta u gorivu (kg/kg-mol)OpHrs-asovi rada (h/god)Ci- koncentracija polutanta u gorivu(wt%)

PrimerEmisija sumpor-dioksida iz procesa sagorevanja lo ulja moe se izraunati na bazi sadraja sumpora u lo ulju. Ovaj pristup podrazumeva da se celokupni sadraj sumpora u lo ulju pri sagorevanju konvertuje u sumpor-dioksid. Tako za svaki kg S (EW=32) nastane 2 kg SO2 (MW=64).Primer:Maseni protok goriva (Q) = 20900 kg/hTeinski udeo S u gorivu (C) = 1.17 %Molekulska masa SO2 (MW) = 64Atomska masa S(EW) = 32Broj radnih sati (T) = 1500 h/godE = Q x C/100 x (MW/EW) x T = (20900) x (1.17/100) x (64/32) * 1500 = 733.590 kg/god

Emisioni faktoriEmisioni faktori su konstante koji se mogu pomnoiti sa podatkom o aktivnosti postrojenja u cilju dobijanja stepena emisije iz tog postrojenja:Stepen emisije = Emisioni factor * Podatak o aktivnosti(masa/vreme) = (masa/ jedinica protok)*(jedinica protoka/vreme)

Svaki parametar (zagaujua materija) za koju je definisana obaveza merenja ima svoju referentnu metodu.Referentne metode za pojedine parametre na vebamaStrategija monitoringa

Koje supstance analizirati?Kada uzorkovati?Koliko dugo uzorkovati?Koliko uzoraka uzeti?DA/QC



Gde uzokovati?

Kako izraziti rezultate monitoringaPostoji odreena zavisnost izmeu naina izraavanja podataka monitoringa i ciljeva monitoringa. Pri izraavanju monitoringa mogu se koristiti sledee jedinice mere, pojedinano ili u kombinaciji:jedinice koncentracijejedinice optereenja tokom vremenaspecifine jedinice i emisioni faktorijedinice termo efekatadruge jedinice vrednosti emisjienormalizovane jediniceJedinice koncentracijemasa po jedinici zapremine ( mg/m3, mg/l)zapremina po jedinici zapremine (ppm)

Ove jedinice esto su date i po jedinici vremena (sat, dan) , a koriste se za proveru pravilnosti rada procesa

Jedinice optereenja tokom vremenaIzbor vremenskog perioda za izraavanje optereenja je povezano sa tipom uticaja emisije na ivotnu sredinu:izraavanje optereenja u kratkom vremenu primenjuje se kod visokog kratkoronog optereenja na ivotnu sredinukg/s se obino koristi pri proceni posledica izliva/emisija opasnih supstanci ili pri specifinim uslovima koji mogu da prouzrokuju negativne zdravstvene efektekg/h se obino koriste za izraavanje emisije iz kontinualnih procesa.Kg/dan ili Kg/nedelja se obino koristi za procenu uticaja emisijeizraavanje optereenja na bazi dueg vremenskog perioda npr t/god, se uglavnom koristi za kada je dugotrajno optereenje ivotne sredine relevantan podatak, na preimer emisije sa efektima kiselih kia (emisija SO2 ili NOx), kao i za periodino izvetavanje odreenim institucijama.

Specifine jedinice i faktori emisije Bazirajne se na jedinice proizvoda, npr, kg/t proizvoda. One se mogu koristiti za meusobno poreenje razliitih procesa, nezavisno od aktualnog kapaciteta. Ovaj vid izraavanja takoe omoguuje evaluaciju trendova; vrednosti se zato ponaaju kao reperi, koji se mogu koristiti za izbor najbolje tehnologije. bazirane na jedinice ulaza, npr GJ (termalni ulaz), one se mogu naroito koristiti za procese sagorevanja i najee su nezavisne od veliine procesa, kao i za procenu efektivnosti pojedine opreme (npr. balans mase g(in)/g(out)).

Osnova jedinice mora biti jasno definisana i nedvosmisleno naznaena zajedno sa rezultatima. Na primer neophodno je naglasiti da li se jedinica odnosi na aktuelnu proizvodnju ili projektovani kapacitet.

Normalizovane jediniceZa neke jedinice se koriste pomoni parametri kako bi se izrazile vrednosti pri normalnim ili standardnim uslovima (pritisku, temperaturi, vlanosti i sadraju kiseonika). Tako je za gasovite polutante u otpadnim gasovima najea jedinica mg/Nm3 il g/Nm3.Svoenje rezultata monitoringa narmalizovane vrednosti je i zakonski definisana obaveza, a sve u cilju dobijanja uporedivih podataka. Vano je napomenuti da je prilikom izraavanja i iskazivanja normalizovanih jedinica, neophodno navesti upotrebljene referentne uslove.


Koje supstance analizirati?Kada uzorkovati?Koliko dugo uzorkovati?Koliko uzoraka uzeti?DA/QC



Gde uzokovati?

QA/QC

U cilju dostizanja odgovarajueg nivoa kvaliteta podataka, kao integralni deo procesa izvetavanja sprovodi se sistemProcedura osiguranja i kontrole kvaliteteta (Quality assurance/Quality control - QA/QC)

koje imaju za cilj organizaciju i sprovoenje svih aktivnosti tokom procesa izvetavanja.

2. osnovni principi monitoringa 2015

Documents