1) Marko Raki , Mašinski fakultet Kragujevac, mail: rakic@serbiancafe.com

INŽENJERING BEZBEDNOSTI I UPRAVLJANJE RIZIKOM*

SAFETY ENGINEERING AND RISK MANAGEMENTMarko Raki 1),

Abstract: Institutions, laws, regulations, companies and individuals who are directly involved inachieving the goal of security are what is called a system of safety and health at work in onecountry. The purpose and objective of system safety and health at work is the prevention ofoccupational accidents, occupational diseases and other diseases related to work, as well asimproving working conditions. In the working environment, many influences affect the health andsafety of workers. Consequences of adverse working conditions are a work injury, occupationaldisease, the burden of workers, and the cost to the employer. All the circumstances, conditions,factors, actions, causes or situations that can cause injury or endanger the health of workers in theworkplace are called risk or hazard. In this paper was measuring one working facilities for theproduction of polystyrene packaging which are described hazards and provide comparativediagram of the measurement of temperature and humidity during the manufacturing process.Key words: Safety, working environment, hazard.

Abstract: , , , bezbednosti

. ( ),

, . . ,

, , . , , ,,

. u ovom radu je vrsheno merenjejednog radnog pogona za proizvodnju ambalaze od polistirena gde su detaljnije opisane shtetnostii opasnosti i date uporedno dijagramom kroz merenje temperature i vlaznosti vazduha tokomprocesa proizvodnje.Key words: Bezbednost, radno okruženje, opasnost.

1. UVOD

Ljudi svoje radne aktivnosti obavljaju uveoma razli itim uslovima i okruženju uzkoriš enje velikog broja razli itih sredstava za rad.Svako radno mesto nosi svoje specifi nosti iposebne zahteve koji se postavljaju pred radnika.Bez obzira na zajedni ke i posebne karakteristikerazli itih radnih mesta, može se sa sigurnoš u re ida svaki rad, u ve oj ili manjoj meri, može ugrozitibezbednost i zdravlje zaposlenog. Sve okolnosti,stanja, faktori, dejstva, uzroci ili situacije kojemogu izazvati povredu ili ugroziti zdravlje radnikana radnom mestu nazivaju se opasnosti odnosnoštetnosti.

Opasnosti deluju u kratkom vremenskomperiodu (vrlo esto u deli u sekunde) i izazivajupovrede radnika uklju uju i i fatalne. Opasnosti senalaze svuda oko nas ali radnik nije uvek izložennjihovom uticaju. Situacija u kojoj se radnik nalazi

u zoni dejstva odredene opasnosti naziva se opasnapojava. Naj eš e opasnosti na radnom mestu jesu:

mehani ke opasnosti (rotiraju i i pokretnidelovi mašina i opreme, slobodnokretanje delova i materijala, razli itiobradni procesi, sredstva unutrašnjegtransporta),elektri ne opasnosti (direktan i indirektankontakt sa delovima elektro instalacija iopreme pod naponom, elektri ni luk, udargroma),opasnosti vezane za karakteristike radnogmesta (rad na visini ili dubini, rad usku enom prostoru, klizanje i spoticanje,opasne površine sa kojima radnik dolazi udodir).

Štetnosti deluju u dužem vremenskom periodui izazivaju razli ita profesionalna oboljenja,odnosno oboljenja u vezi sa radom. Osnovne grupeštetnosti na radnom mestu jesu:

A-61

Štetnosti koje se pojavljuju u procesu rada(hemijske, fizi ke, biološke,mikroklimatske i klimatske, štetnozra enje, osvetljenje),Psihi ki i psihofizi ki napori (ru namanipulacija teretom, položaj tela u radu,stres, monotonija, razli iti obliciodgovornosti, rad sa strankama inovcem),Štetnosti vezane za organizaciju rada(prekovremeni rad, rad no u, rad posmenama, pripravnost za slu ajintervencija),Ostale štetnosti (nasilje na radnom mestu,rad sa životinjama, rad u blizini vode iliispod površine vode).

Po pravilniku zakona koji je objavljen uslužbenom glasniku "Sl. glasniku RS", br. 7/99,koje se ti e o postupku pregleda i ispitivanja radnesredine, opasnih materija, oru a za rad, instalacija isredstava i opreme li ne zaštite navodi da seispitivanje mikroklime (temperatura, brzinastrujanja vazduha i relativna vlažnost vazduha) vršiu radnoj sredini u kojoj se obavlja proces rada,odnosno u kojoj se zaposleni kre u, ili zadržavajuduže od dva sata u toku radne smene.

Ispitivanje mikroklime u radnoj prostoriji ijaje površina do 100 m2 vrši se najmanje na jednommernom mestu, a u radnoj prostoriji ija jepovršina ve a od 100 m2 ispitivanje se vršinajmanje i na svakih slede ih 100 m2 po jednomerenje.

Ispitivanje mikroklime u letnjem periodu vršise kad je spoljna temperatura iznad 20oC, a uzimskom periodu kada je spoljna temperaturaispod 5oC u uslovima kada rade svi tehnološkikapaciteti (oru a za rad, instalacije i dr.), kao iure aji za zagrevanje, klimatizaciju i ventilaciju.

Svaki radnik se u toku radnog veka susre e sabrojnim opasnostima i štetnostima. Zato je veomavažno da se one na odre eni na in vrednuju irangiraju kako bi se posebna pažnja posvetilaupravo onima koje predstavljaju najve upotencijalnu pretnju po bezbednost i zdravlje. Utom smislu se uvodi pojam rizika koji predstavljaindikator za definisanje stepena opasnosti,odnosno štetnosti. Rizik se definiše kaokombinacija verovatno e nastanka opasnogdoga aja (materijalizacija opasnosti ili štetnosti) itežine posledica tog opasnog doga aja (težinapovrede ili oboljenja koje nastaje dejstvomopasnosti ili štetnosti).

Osnovni cilj svih faktora sistema bezbednosti izdravlja na radu predstavlja smanjenje rizika naradnim mestima. Ovo se postiže primenompreventivnih mera i mera zaštite koje predstavljajuskup razli itih aktivnosti koje se preduzimaju radispre avanja povre ivanja ili ošte enja zdravlja

zaposlenih. Osnovne grupe preventivnih mera imera zaštite prema prioritetu u primeni su:

1. eliminacija opasnosti ili smanjenje rizikakroz sprovo enje redizajna tehnoloških procesa ilirekonstrukciiju sredstava za rad,

2. izmeštanje radnog mesta van opasnezone,

3. koriš enje zaštitnih naprava i drugihsredstava zaštite,

4. koriš enje sredstava li ne zaštite,5. sprovodenje organizacionih mera zaštite

(obuka, informisanje, razvoj bezbednih radnihrutina, znaci upozorenja, zvu na i svetlosnasignalizacija).

Opasnosti i štetnosti koje su, u ve oj ili manjojmeri, prisutne na svakom radnom mestu mogudovesti do povre ivanja ili narušavanja zdravljaradnika. Stepen konkretne opasnosti i štetnostidefiniše se preko rizika kao kombinacijaverovatno e i posledice opasnog doga aja.

Svaki radnik treba da bude upoznat saopasnostima i štetnostima koje su identifikovanena njegovom radnom mestu, kao i sa procenjenimnivoom rizika.

Preventivne mere i mere zaštite predstavljajuaktivnosti usmerene ka smanjenju rizika ieliminaciji opasnosti i/ili štetnosti.

2. MIKROKLIMATSKE ŠTETNOSTI

Pod "mikroklimom" se podrazumevaju lokalnezone u zatvorenom prostoru u kojima se vrednostiklimatskih parametara razlikuju od klimatskihuslova koji vladaju u okruženju. Prakti nomikroklima predstavlja klimatske uslove najednom radnom mestu. Osnovni parametrimikroklime su temperatura, vlažnost i brzinastrujanja vazduha. Od njihove vrednosti i odnosazavisi koliko smo se na radnom mestu ose atiprijatno što može veoma zna ajno uticati narezultate rada ali i na ukupno zdravstveno ipsihofizi ko stanje radnika. Neodgovaraju iparametri mikroklime dovode do poja anogzamaranja radnika, stresa i izazivaju razli itezdravstvene probleme, a kod produženog dejstva iozbiljna profesionalna oboljenja. Temperatura jeparametar iju vrednost radnici najlakše inajdirektnije ose aju, obzirom da se ovek ose augodno u relativno uskom temperaturskomopsegu. Optimalne granice su:

za kancelarijski rad od 23oC do 26oC (leti)i od 20oC do 24oC (zimi),laki fizi ki rad od 17oC do 21oC, srednjetežak fizi ki rad od 15oC do 18oC,odnosno od 12oC do 15°C za težak fizi kirad.

Kada je temperatura van ovih granica dolazi dopoja anog optere ivanja sistema za

A-62

termoregulaciju u ljudskom organizmu. Bez obzirana preporuke mnoga radna mesta su direktnovezana za rad u uslovima vrlo visokih ili vrloniskih temperatura što podrazumeva konstantanštetni uticaj na zdravlje radnika.Drugi važan parametar mikroklime jeste vlažnostvazduha. Optimalna vrednost relativne vlažnostivazduha iznosi od 40% do 70%. Pove anevrednosti vlažnosti vazduha dovode do poja anogznojenja, bržeg zamaranja i smanjivanja radnesposobnosti radnika. Strujanje vazduha na radnommestu može biti željeno (stimulisano) kadapredstavlja provetravanje ili ventilaciju radnihprostorija ali može biti i neželjeno, prirodnostrujanje vazduha odnosno promaja. Promaja,odnosno nekontrolisano strujanje je generalnoštetno i treba maksimalno smanjiti izlaganjeradnika. Ventilacija u radnim prostorijama možebiti prirodna i mehani ka. Prirodna ventilacija sepostiže provetravanje preko vrata i prozora. Uprincipu je manje efikasna a preporuka je dapovršina prozora mora biti oko 10% povrišne podau prostoriji kako bi se postigli zadovoljavaju irezultati.Kod mehani ke ventilacije vazduh se iz prostorijarazvla i preko sistema za ventilaciju saventilatorima, dok se svež vazduh ubacujeprirodnim putem ili tako e uz pomo ventilatora.Sistemi za ventilaciju se kombinuju sa filterimavazduha i centralnim klima ure ajima kako bi sepostiglo pre iš avanje i hla enje/grejanje vazduhakoji se ubacuje u radne prostorije. Vazduh uradnim prostorijama može sadržati brojneone iš iva e od kojih su naj eš i prašina, duvanskidim, vodena para, ugljen dioksid, razli itaisparenja, neprijatni mirisi, bakterije itd. Zbog togaje održavanje isto e i zadovoljavaju eg kvalitetavazduha u radnim prostorijama od velikog zna aja.Sistemi za ventilaciju su osnovno sredstvo zaodržavanje kvaliteta vazduha. Da bi oni efikasnoobavili taj zadatak neophodno je da se dobroodržavaju, a posebno da se redovno iste idezinfikuju elementi sistema za ventilaciju kakonebi došlo da razvoja opasnih bakterija. Uposlednje vreme klima ure aji su postali gotovoneizostavni deo mnogih radnih prostorija. Semsvoje korisne funkcije na održavanju temperature ivlažnosti vazduha u željenim granicama oviure aji mogu biti i izvor štetnosti po zdravljeradnika i to pre svega u smislu širenja bakterija inepovoljnom uticaju strujanja vazduha. Zbog togaih je potrebno pravilno i redovno održavati alokaciju radnih mesta pomeriti sa pravca direktnoguticaja vazduha koji izlazi iz klima uredaja. Naslici 1. prikazana je koncentracija estica uvazduhu.

Slika 1. – Broj estica po m3 vazduha

U cilju prevencije oboljenja koja mogu nastatiusled negativnog uticaja faktora mikroklime naradnom mestu, potrebno je preduzeti:

kontrolisati direktno sun evo zra enjezavesama, venecijanerima, roletnama,smanjiti temperaturnu razliku izme uglave i stopala,osigurati adekvatno strujanje vazduha,ose aj zagušljivosti može nastati kada jestrujanje nedovoljno a kada je prejakonastaje promaja,podesiti ure aj za klimatizaciju naodre enu temperaturu i vlažnost vazduha;izbegavati postavljanje radnog mestadirektno ispred ili ispod izlaza iz klimaure aja.

3. MERENJE MIKROKLIME URADNOM PROSTORU ZAPROIZVODNJU PLASTI NEAMBALAŽE I PROIZVODA

3.1 O mernim ure ajima

Model RH520 je prenosivi ure aj koji je fiksneprirode. Može se postaviti na zidu ili ravnojpodlozi. Ure aj ima napajanje preko AC adaptera amože se ubaciti i 3 baterije tipa AA koji služe kaopodrška u slu aju pada napona ili ako se merenjevrši na terenu (slika 2).

Slika 2. – Merni ure aj

Ekran ure aja se sastoji od:1. Grafika merenja temperature,2. Mera a iskoriš enosti memorije,3. Grani ne vrednosti merene veli ine,

A-63

4. Kursor, indikator alarma,5. Indikator zaklju avanja,6. Vreme,7. Izmerena veli ina relativne vlažnosti vazduha,8. Datum,9. Indikatori funkcija,10. Numeri ko o itavanje temperature,11. Numeri ko o itavanje relativne vlažnostivazduha,12. Indikator baterije.

Model RH390 (slika 3) je manji, prenosiviure aj koji nema internu memoriju. Ure aj jenamenjen trenutnom merenju temperature naterenu i o itava trenutne vrednosti temperatura saopcijom zadržavanja, zamrzavanja displeja sazadnjom o itanom vrednosti. Nema punja vekoristi isklju ivo baterije zbog rada na terenu.

Slika 3. – Ure aj RH 390

Ekran ure aja je monohromatski sapozadinskim osvetljenjem za rad u no nimuslovima na terenu. Ekran može prikazivatislede e rezultate:1. relativna vlažnost,2. ta ka kondenzacije,3. ta ka rose,4. oC /oF,5. prikaz temperature/ta ke kondenzacije/ta kerose,6. maksimum,7. minimum,8. slaba baterija,9. ekanje (zamrzava trenutnu vrednosttemperature radi o itavanja),10. relativna vlažnost vazduha,11. automatsko isklju ivanje.Kao tema ovog rada izvršeno je merenje vlažnostivazduha i temperature u radnom prostoru zaproizvodnju plasti ne ambalaže i proizvoda koji sekoriste u prehrambenoj idustriji konditorskihproizvoda i u privatnom stanu u sobi na petomspratu u zgradi u Kragujevcu. Merenje je izvršenou radnom prostoru, pogonu, gde se nalaze mašineza proizvodnju i preradu proizvoda od plasti nihmasa i u sobi u privatnom stanu. U prostoriji se

javljaju velike temperaturne varijacije tokomprocesa proizvodnje koje uti u na kvalitet izradesamog proizvoda a i na atmosferu u samompogonu gde radnici obavljaju posao u proizvodnji iodržavanju mašine. Mašina koja je glavni uzro niktemperaturne varijacije u pogonu je mašina zabrizganje plastike ARBURG. U pogonu su i drugemašine ali koje nemaju prevelik uticaj namikroklimu.Mašina za brizganje plastike radi na visokimtemperaturama od preko 120oC koja je neophodnaza topljenje plastike i brizganje u kalupe. Glavniproblem nastaje leti kada su spoljašnje temperaturepreko 30-35 stepeni celzijusa, tada rasladni iventilacioni sistemi moraju da rade bez prestankajer u protivnom zbog prevelike temperature dolazido deformisanja proizvoda jer alat ima ustaljenrežim hla enja i zbog prevelike temperature unutarpogona dolazi do neadekvatnog hla enja u alatutako da dolazi do škarta u proizvodnji kao i samimtim i do težeg uslova rada za radnike kojiopslužuju mašinu i rade u pogonu.Zbog velike temperature mikroklima u pogonupostaje jedva podnošljiva za radnike jer tada nijeproblem samo toplota ve i otrovni gasovi koji seosloba aju usled procesa izrade od plastike kojimože biti štetan dugoro no posmatrano.Konkretno za izradu pomenute plasti ne ambalažeotrovni gasovi su na minimumu jer se zaproizvodnju kutija od plastike koja se koristi uprehrambenoj industriji koristi PS (polistiren) kojinije toliko štetan za razliku od PVC plastike jerpolivinil-hloridi otpuštaju veliku koli inu toksi nihgasova koji su daleko opasniji od polistirena. Zbogtoga je u pogonu instaliran i poboljšan ventilacionisistem koji je rešio taj problem tako da je nakontoga izvršeno kontrolno merenje temperature ivlažnosti vazduha u pogonu tokom proizvodnje inakon proizvodnje u uslovima kada je mašinaugašena gde se samo vrši pakovanje proizvoda,sortiranje i recikliranje škarta.Merenje je vršeno ure ajima marke EXTECH,model RH520 i model RH390.

A-64

Slika 4. – Šematski prikaz pogona

Na slici 2 je prikazan ure aj koji je u tre emmerenju merio parametre vlažnosti vazduha itemperature. Ure aj je postavljen preko putamašine na udaljenosti od 3 metra radi dobijanjarezultata na koji previše ne uti e mašine. Na slici 4se vidi šematski prikaz prostorije i pozicije mernihmesta. Ventilacija je zatvorena zato što je merenjeobavljeno u zimskom periodu kada je ugašena jerje temperatura dostizala vrlo niske vrednosti te jezbog nemogu nosti rada u hladnoj prostorijiventilacija ugašena. Pozicija ventilacije jeprikazana na slici 4. U letnjem periodu se zaštitaod kartona skida i ventilacija se tada uklju uje radismanjenja temperature u radnom prostoru.

3.2. Rezultati merenja

Obavljena su tri merenja. Prvo merenje jeobavljeno u Kragujevcu u privatnom stanu u sobi ukojoj borave i u e studenti a zadnja tri merenja suobavljena u proizvodnom pogonu.

3.3. Prvo merenje

Merenje je zapo eto 11.10.2010 u 19 asova i 07minuta. Uzorkovanje i merenje temperature(Sample rate) na ure aju je podešeno da na svakih30 sekundi o ita srednje merenje trenutne

temperature. Parametri koji su mereni jesutemperatura, vlažnost vazduha, ta ka rose,temperatura kondenzacije.Merenje je vršeno u Kragujevcu u privatnom stanuu kome borave studenti.Na svim ovi graficima jasno se uo ava šablonoscilacije u zavisnosti koji parametri su mereni.Primarno merenje bila je temperatura i vlažnostvazduha ali ure aj upotpunjuje rezultate davaju ipodatke i o odnosu mešanja, ta ke rose itemperature kondenzacije.

3.4. Drugo merenje

Drugo merenje je obavljeno u Para inu u pogonuza proizvodnju ambalaže i proizvoda od plasti nihmasa tipa polistirena (PS). U pogonu je mašinaradila povremeno što se može videti na grafiku poskoku temperature. Prose na spoljašnjatemperatura je bila 16oC. Ure aj RH520 je stajaona zaštitnom poklopcu mašine iznad alata zabrizganje plastike i delu nad kome tehni arnadgleda proces izrade, (M1). Zaštitni poklopac jeautomatizovan tako da pri njegovom otvaranjuautomatika zaustavlja mašinu i proizvodnja staje.I na ovim dijagramima se jasno vidi šablonpromene parametara. Na slici 5 jasno se vidi padtemperature koji je nastao usled hla enja prostorijeu toku podešavanja mašine jer su ljudi zaduženi zaodržavanje stalno ulazili i izlazili iz pogona doradionice i spoljašnja vrata su bila stalno otvorenagde je spoljašnja tempertura bila oko 10oC.

3.5. Tre e merenje

Tre e merenje je obavljeno u istom pogonu gde idrugo merenje ali je ure aj pomeren 3 m dalje odmašine, slika 3, (M2).

3.6. etvrto merenje

etvrto merenje je obavljeno u radnom pogonu zaproizvodnju plasti ne ambalaže 22.12.2010.Merenje je zapo eto u 21 as. Merni ure aj jepostavljen na drugom kraju radne prostorije, 3metra od radne mašine da bi se smanjio uticajtoplote, (M3). Spoljašnja dnevna temperatura jeiznosila oko nule tako je temperatura prostorije utrenutku stopirane proizvodnje tokom no i bilaoko 10 stepena celzijusa. Zbog održavanja ipodešavanja mašine bilo je zastoja koji se nadijagramu vide da je zbog prestanka rada mašinetemperatura opala na 10 stepena celzijusa.Maksimalna temperatura tokom rada mašineiznosila je 28.5 stepena celzijusa iako jetemperatura pegle mašine 135oC. Tokom radamašine ventilacija je neprestano radila. Ventilacijaje proto nog tipa vazduha koji je na principu

A-65

izvla enja toplog vazduha ventilatorom.Ventilacija se može podesiti da se vazduh uduvavaiz spoljašnje sredine ali do sada to nije ra eno jerse prvobitno rešenje pokazalo kao optimalno.

3.7 Upore ivanje rezultata merenja

Nakon svih izvršenih merenja data je tabelagrafika uporednih prikaza oscilacija svih merenihparametara.

0

5

10

15

20

25

30

0:01

:12

2:24

:24

4:47

:36

7:10

:48

9:34

:00

11:5

7:12

14:2

0:24

16:4

3:36

19:0

6:48

21:3

0:00

23:5

3:12

2:16

:24

4:39

:36

7:02

:48

9:26

:00

11:4

9:12

14:1

2:24

16:3

5:36

18:5

8:48

21:2

2:00

23:4

5:12

2:08

:24

4:31

:36

1. ºC

1. ºC

2. ºC

3. ºC

Slika 5. -

0102030405060708090

100

0:01

:12

2:34

:18

5:07

:24

7:40

:30

10:1

3:36

12:4

6:42

15:1

9:48

17:5

2:54

20:2

6:00

22:5

9:06

1:32

:12

4:05

:18

6:38

:24

9:11

:30

11:4

4:36

14:1

7:42

16:5

0:48

19:2

3:54

21:5

7:00

0:30

:06

3:03

:12

% 1.

% 2.

% 3.

%

Slika 6. -

Na uporednom prikazu, slika 5., se mogu videtivariranje temperatura u zavisnosti od vremena utoku proizvodnje, zastoja mašine i prekida mašine.NAPOMENA. Radi boljeg pregleda grafika uzetoje vreme najdužeg vremena tako da dužinemerenja nisu iste što se može i videti nadijagramima.

Zaklju ak

Kao rezultat svih merenja izvršenih na gorepomenutim mernim lokacijama možemo zaklju itislede e:

Da je rezultat prvog merenja u privatnomstanu u kome borave studenti pokazao dasu uslovi optimalni i da je boravak u tojprostoriji prijatan u periodu u kome jemerenje izvršeno.Da su uslovi u proizvodnom pogonupodnošljivi u merenom vremenskomperiodu ali da ipak treba boljeklimatizovati prostor u smislu grejati gakada mašina ne radi u vreme remonta,servisiranja, održavanja, zamene alata isl.U merenom vremenskom periodu jer jetemperatura u pogonu u vreme održavanja

pala ispod optimalne za radni prostor.Jedno brzo merenje izmereno ure ajemRH390 negde oko pono i i posle pono izabeležena je temperatura od 2oS. Ovomerenje je pokazalo da usled jakihmrazeva pri remontovanju mašine morase klimatizovati prostorija jer jetemperatura daleko ispod optimalne.Praksa je pokazala, ali merenje nijeizvršeno, da je u letnjem periodutemperatura u toku proizvodnje dalekoiznad optimalne tako da je preporu ljivoda se pogon dodatno klimatizuje.Preporu uje se merenje i u letnjemperiodu.

LITERATURA[1] :[2] www.wikipedia.com[3] http://poslovi.infostud.com/info/opisi-

zanimanja/93/Inzenjer-zastite-na-radu/[4] www.zpr.fer.hrzpr[5] http://mikroklima.com.hr/zrak_zivot.htm[6] ,

, ,, 2009.

[7] , , ,

, 2009.