julija.pdf 3. str

4 5

Copyright © 2010 by an ne For ti erFirst published by Ballantine Books, an imprint of The Random House Publishing Group, a division of Random House, inc., New York.Translation rights arranged by Writer’s House llc., New York.all rights reserved.Translation Copyright © 2010 za srpsko izdanje, laGuNa

Naslov originala

an ne For ti erJu li et

Mojoj voljenoj majci Brigit Maling Eriksen, čije su velikodušnost i golemo istraživanje

omogućili nastanak ove knjige.

6 7

EPi GRaF

Idi te, pri čaj te to na še zlo no vo.Pu sti će pràve, a ka zni ti vi ne.Tu žni je pri če da l’ ikad svet do biod Ju li ji ne i Ro me o ve ko bi!

Šek spir*

* Ovaj na vod, na vo di na po čet ku sva ke gla ve i svi osta li na vo di iz Ro mea i Ju li je Vi lje ma Šek spi ra uze ti su iz pre vo da Ži vo ji na Si mi ća i Si me Pan du ro­vi ća. (Prim. prev.)

8 9

Ka žu da sam umr la.Sr ce mi je sta lo, i pre sta la sam da di šem – u oči ma sve ta bi la

sam istin ski mr tva. Ne ki ka žu da me ni je bi lo tri mi nu ta, ne ki ka žu če ti ri; lič no, po či njem da mi slim da je smrt umno go me stvar shva ta nja.

Bu du ći da sam Ju li ja, pret po sta vljam da je tre ba lo da je pred vi­dim. ali to li ko sam že le la da ve ru jem da ovo ga pu ta to ne će opet bi ti ista ona sta ra ža lo sna tra ge di ja. Da će mo, ovo ga pu ta, za u vek osta ti za jed no, Ro meo i ja, i da na šu lju bav vi še ni ka da ne će pre­ki nu ti mrač na sto le ća iz gnan stva i smr ti.

ali Bard se ne da pre va ri ti. Sto ga sam umr la jer ta ko mo ram, ka da mi je po ne sta lo tek sta, i pa la na trag na iz vor stva ra nja.

O, do bro pe ro! Ovo je tvoj list.Evo i ma sti la, pa da poč nem.

PROlOG

10 11

I

12 13

Tre ba lo mi je vre me na da shva tim oda kle da kre nem. Mo glo bi se re ći da je mo ja pri ča po če la pre vi še od šeststo go di na, jed nom drum skom pljač kom u sred njo ve kov noj To ska ni. ili sko ri je, ple­som i po ljup cem u ka ste lu* Sa lim be ni, ka da su se mo ji ro di te lji pr vi put sre li. ali ni šta od to ga ni ka da ne bih sa zna la da mi je dan do ga đaj ni je pre ko no ći pro me nio ži vot i na te rao me da ot pu tu­jem u ita li ju u po tra zi za pro šlo šću. Taj do ga đaj bio je smrt mo je ba ba­tet ke Ro uz.

um ber tu je tre ba lo tri da na da me pro na đe i sa op šti mi ža lo­sne ve sti. ima ju ći u vi du mo ju sa vr še nu ume šnost u umet no sti ne sta ja nja, za pa nje na sam što mu je to uop šte po šlo za ru kom. S dru ge stra ne, um ber to je od u vek imao čud no va tu spo sob nost da mi pro či ta mi sli i pred vi di kre ta nje, a uz to, u Vir dži ni ji po sto ji tek ogra ni če n broj let njih kam po va po sve će nih Šek spi ru.

Ne znam ko li ko du go je sta jao ta mo i po sma trao po zo ri šnu pred sta vu iz stra žnjeg de la pro sto ri je. Ja sam, kao i uvek, bi la iza po zor ni ce, od već za o ku plje na de com, tek stom nji ho vih ulo ga i re kvi zi ti ma da bih oko se be pri me ti la išta dru go dok se za ve sa ni je

* ital.: za mak, dvo rac, ve le lep na vi la. (Prim. prev.)

i.i

Avaj, ka kva je krv umr lja laka me ni ulaz ove grob ni ce?

En Fortije14 Julija 15

– Znam. ali… – uz ma kla sam i obri sa la oči. – Je l’ Dže nis bi la ta mo?

um ber tu se oči su zi še kao i uvek kad se pomene mo ja se stra bli zna ki nja. – Šta ti mi sliš? – Tek ta da sam, iz bli za, pri me ti la da de lu je po vre đe no i ogor če no, kao da je mi nu lih ne ko li ko no ći pro­veo opi ja ju ći se ne bi li ika ko za spao. ali mo žda je nje mu to bi lo pri rod no. Bez tet ke Ro uz, šta će se do go di ti s um ber tom? Ot ka ko sam zna la za se be, njih dvo je ve zi va lo je nu žno or ta štvo nov ca i sna ge – ona je glu mi la bel le* ko ja ve ne, on str plji vog ba tle ra – i upr kos raz li ka ma, ni ona ni on oči to ni ka da ni su hte li da ži ve jed no bez dru gog.

lin koln je bio ne u pa dlji vo par ki ran kraj ja me za va tru, i ni ko ni je vi deo um ber ta ka ko sta vlja moj sta ri ra nac u pr tlja žnik pre no što mi je s od me re nom sve ča no šću otvo rio zad nja vra ta.

– Ho ću da se dim na pred. Mo lim te?Za vr teo je gla vom u znak ne go do va nja i otvo rio su vo za če va

vra ta. – Znao sam da će se sve ras pa sti.ali na for mal no sti ma ni ka da ni je in si sti ra la tet ka Ro uz. Prem da

je um ber to bio njen na me šte nik, od u vek se pre ma nje mu od no si la kao da je član po ro di ce. Taj gest, me đu tim, ni ka da ni je uz vra ćan. Kad god bi tet ka Ro uz po zva la um ber ta da nam se pri dru ži za sto lom na ve če ri, on bi je sa mo po gle dao sa zbu nje nom tr pe lji vo­šću, kao da se iz no va ču di što ga ona upor no po zi va i ni ka ko da shva ti. On je sve svo je obro ke jeo u ku hi nji, uvek ih je ta mo jeo i uvek će ih ta mo je sti, i čak ni ime bla gog Bo ga – iz go vo re no s ra stu ćom raz dra že no šću – ni je ga mo glo ube di ti da do đe i sed ne s na ma, čak ni na Dan za hval no sti.

Tet ka Ro uz je um ber to vu oso be nost pri pi si va la čud no va to­sti Evro plja na i glat ko pre la zi la na pre da va nje o ti ra ni ji, slo bo di i ne za vi sno sti ko je bi se ne iz be žno za vr ši lo ta ko što bi upe ri la u nas vi lju šku i frk nu la: – i za to ne ide mo u Evro pu na od mor. Po seb no ne u ita li ju. Kraj pri če. – lič no sam bi la pri lič no si gur na

* Franc.: le po ti ca. (Prim. prev.)

spu sti la. Po svr šet ku ge ne ral ne pro be ko ja se odr ža la tog po po­dne va, ne ko je za tu rio bo či cu sa otro vom, i u ne do stat ku bo ljeg, Ro meo je sa mo u bi stvo mo rao da iz vr ši tik­tak bom bo ni ca ma.

– ali od njih do bi jam go ru ši cu! – po ža lio se de čak, sa svom op tu ži vač kom za bri nu to šću jed nog če tr na e sto go di šnja ka.

– Od lič no! – re kla sam, od u pi ru ći se maj čin skom po ri vu da mu na me stim pli ša ni še šir na gla vi. – To će ti po mo ći da osta neš u li ku.

Tek po sle, ka da su se sve tla po pa li la, a de ca me iz vu kla na bi nu da me oba spu za hval no šću, na zre la sam po zna tu pri li ku ko ja je sta ja la ne da le ko od iz la za, po sma tra ju ći me kroz apla uz. Ozbi ljan i na lik ka kvom ki pu u svom tam nom ode lu i kra va ti, um ber to je štr čao kao usa mlje ni šaš ci vi li za ci je u pra i skon skoj mo čva ri. Od u vek je ta ko iz gle dao. Ne se ćam se da sam ga ika da u ži vo tu vi de la da je obu kao i je dan je di ni ko mad ode će ko ji bi se mo gao sma tra ti neo ba ve znim. Za um ber ta, ka ki ber mu de i po lo ma ji ce bi li su odev ni pred me ti mu ška ra ca ko ji ne ma ju vi še ni jed ne vr li­ne, čak ni sti da.

Ka sni je, ka da je na va la za hval nih ro di te lja po če la da je nja va i ka da sam naj zad mo gla da si đem s po zor ni ce, na krat ko me je za u­sta vio di rek tor pro gra ma, ko ji me je uhva tio za ra me na i sr dač no pro dr mu sao – pre do bro me je po zna vao da bi pro bao da me za gr li. – Od lič no si ovo iz ve la s klin ci ma, Džu li! – pre us hi će no je ka zao. – Smem po no vo da ra ču nam na te be za na red no le to, zar ne?

– Sto po sto – sla ga la sam, pro du živ ši. – Bi ću ov de.Na po kon pri la ze ći um ber tu, uza lud sam tra ži la ono ma lo

ra do sti u uglo vi ma nje go vih oči ju što je obič no bi lo tu ka da bi smo se po sle du žeg vre me na opet sre li. ali na nje go vom li cu ni je bi lo osme ha, čak ni tra ga od nje ga, i ja sa da shva tih za što je do šao. Ćut ke mu za ko ra čiv ši u za gr ljaj, po že le la sam da imam moć da okre nem stvar nost na o pač ke kao da je pe šča ni sat, i da ži vot ni je ne što što ima kraj, već da je pre pro la zak kroz ma le nu ru pu u vre­me nu, ko ji se ve či to po na vlja.

– Ne pla či, prin či pe sa – re kao mi je u ko su – njoj se to ne bi svi­de lo. Ne mo že mo svi ži ve ti več no. ima la je osam de set dve go di ne.

En Fortije16 Julija 17

Čim smo pre šli prag ula znih vra ta tet ka­Ro u zi ne ku će, shva ti la sam na šta mi sli. Svi ve li ki por tre ti u pre dvor ju bi li su po ski da ni i sa da sta ja li po re đa ni uza zid po put prestupnikâ pred stre ljač kim vo dom. a ve ne ci jan ska va za ko ja je od u vek sta ja la na okru glom sto lu is pod lu ste ra već je bi la ne sta la.

– ima li ko ga? – drek nu la sam, ose tiv ši ta las be sa ka kav ni sam ose ti la od svo je pre đa šnje po se te. – Je li ko još živ?

Glas mi je od je ki vao kroz ti hu ku ću, ali čim je bu ka za mr la, za ču la sam užur ba ne ko ra ke u hod ni ku na spra tu. No upr kos svo joj gre šnič koj hit nji, Dže nis je na ši ro kom ste pe ni štu mo ra la da se po ja vi u se bi svoj stve nom uspo re nom ma ni ru, u tan koj let­njoj ha lji ni ko ja joj je is ti ca la ras ko šne obli ne da le ko bo lje no da ni je ode nu la ni šta. Za stav ši za fo to gra fe svet ske štam pe, za ba ci la je du gu ko su sa spo rom sa mo do pad no šću i, pre no što je po če la da si la zi, upu ti la mi nad men osme jak. – Vi di, vi di – pri me ti la je, dra že sno hlad nim to nom – vir dži na ri jan ka* je još ži va. – Tek ta da sam pri me ti la ak tu el nog mu škar ca sed mi ce ko ji je išao tik iza nje, raš ču pan i za kr va vlje nih oči ju, ona ko ka ko čo vek već iz gle da po što pro ve de iz ve sno vre me na sa mo sa mo jom se strom.

– Žao mi je što sam te raz o ča ra la – re kla sam, bup nuv ši ra nac na pod – mo gu li da ti po mog nem da iz ne seš dra go ce no sti, ili vi še vo liš da ra diš sa ma?

Dže ni sin smeh zvu čao je kao ki ne ski zvon či ći na kom šij skom tre mu, oka če ni ta mo sa mo da bi vas je di li. – Ovo je ar či – oba ve­sti la me je, u svom po slov no­neo ba ve znom sti lu – on će nam da ti dva de set hi lja dar ki za sve ovo sme će.

Dok su mi pri la zi li, obo je sam ih gle da la s ga đe njem. – Baš je ve li ko du šan. Oči to ga ji strast pre ma đu bre tu.

Dže nis me oši nu le de nim po gle dom, ali br zo se ob u zda. Od lič­no je zna la da mi ni ma lo ni je sta lo do nje ne na klo no sti, i da me nje zin gnev sa mo za ba vlja.

* Že na ko ja je ujed no de vi ca i ve ge ta ri jan ka. (Prim. prev.)

da um ber to vi še vo li da je de sam pro sto za to što vla sti to dru štvo sma tra da le ko bo ljim od ono ga što mi ima mo da mu po nu di mo. Ta ko je se deo, spo ko jan u kuj ni, sa svo jom ope rom, svo jim vi nom, i svo jim po sve do zre lim ko ma dom par me za na, dok smo se mi – tet ka Ro uz, Dže nis i ja – pre pi ra le i smr za va le u tr pe za ri ji pu noj pro ma je. Da sam ima la tu mo guć nost, i ja bih sva ki tren sva kog da na pro vo di la u ku hi nji.

Dok smo se te no ći vo zi li kroz mrač nu do li nu Še nan doa, um ber to mi je pri čao o tet ka­Ro u zi nim po sled njim sa ti ma. umr­la je mir no, u snu, po sle ve če ri ko ju je pro ve la slu ša ju ći sve svo je omi lje ne pe sme Fre da aste ra, jed nu po jed nu puc ke ta vu plo ču. Ka da je za mro po sled nji akord po sled nje kom po zi ci je, usta la je i otvo ri la sta kle na vra ta što vo de u vrt, že le ći mo žda još jed nom da udah ne mi ris or lov nja ka. Dok je sta ja la ta mo, sklo plje nih oči ju, re kao mi je um ber to, du ge čip ka ne za ve se le pr ša le su bez zvu ka oko nje nog vre te na stog te la, kao da je već duh.

– Je sam li is prav no po stu pi la? – upi ta la je, ti ho.– Na rav no da je ste – bio je nje gov di plo mat ski od go vor.

Ka da smo se do ko tr lja li na tet ka­Ro u zin kol ski pri laz, bi la je po noć. um ber to me je već bio upo zo rio da je tog po po dne va iz Flo ri de sti gla Dže nis s di gi tro nom i bo com šam panj ca. To, me đu tim, ni je ob ja šnja va lo dru gi ma čo mo bil par ki ran pred sa mim ula zom.

– iskre no se na dam – re kla sam, iz va div ši svoj ra nac iz pr tlja­žni ka pre no što je um ber to do nje ga sti gao – da ovo ni je gro bar. – Tek što sam to iz go vo ri la, bi mi ne pri jat no zbog sop stve ne neo­zbilj no sti. Ni ma lo ni je li či lo na me ne da ta ko ne što ka žem, i to se de ša va lo sa mo ka da bih se na šla do volj no bli zu svo joj se stri da bi ona mo gla da me ču je.

Tek okr znuv ši po gle dom ta jan stve ni auto, um ber to je na me­stio sa ko ona ko ka ko se pred bit ku na me šta ne pro boj ni pr sluk. – Bo jim se da po sto je raz ne vr ste sa hra nji va nja.

En Fortije18 Julija 19

vra ta. Na po lju na te ra si, lju blje ne tet ka­Ro u zi ne sak si je od pe če ne gli ne se de le su kao oža lo šće ni u redu, s ne u te šno klo nu lim cve to­vi ma. Bio je to neo bi čan pri zor. um ber to je vrt uvek odr ža vao u sa vr še nom sta nju, ali mo žda vi še ni je pro na la zio za do volj stvo u svom ra du sa da ka da mu ga zda ri ce i za hval ne pu bli ke vi še ni je bi lo.

– iz ne na đe na sam – re kla je Dže nis, vr te ći pi će u ča ši – što si i da lje ov de, Pti či ce. Da sam na tvom me stu, do sad bih već bi la u Ve ga su. Sa sre br ni nom.

um ber to ni je od go vo rio. Još mno go go di na ra ni je pre stao je da se obra ća ne po sred no Dže nis. ume sto to ga, po gle dao je u me ne. – Sa hra na je su tra.

– Ne mo gu da ve ru jem – ka za la je Dže nis, kla te ći no gu pre ba­če nu pre ko na slo na za ru ku – da si sve to is pla ni rao ne pi tav ši nas.

– Ona je ta ko že le la.– Tre ba li da zna mo još ne što? – Dže nis se oslo bo di la iz za gr­

lja ja na slo nja če i iz rav na la ha lji nu. – Pret po sta vljam da će mo svi do bi ti svoj deo? Ni je se za lju bi la u ne ku čud nu fon da ci ju za kuć ne lju bim ce ili ne što slično?

– Smi ri se ma lo! – re koh oštro, i tre nu tak­dva Dže nis je za i sta de lo va la uko re no. Za tim je gur nu la to pod te pih kao što je uvek či ni la, i po no vo po seg nu la za bo com dži na.

Ni sam je udo sto ji la ni po gle da dok je glu mi la tra pa vost, po di­gav ši svo je sa vr še no do te ra ne obr ve ka ko bi nam sta vi la do zna­nja da za ce lo ni je na me ra va la da si pa baš to li ko. Kao što se sun ce po la ko sta pa lo sa ob zor jem, ta ko će se i Dže nis ubr zo sto pi ti sa le žalj kom, pre pu šta ju ći dru gi ma da tra že od go vo re na ve li ka ži vot­na pi ta nja dok god joj stal no do li va ju pi će.

Ta kva je bi la otkad sam je pam ti la: ne za si ta. Kad smo bi le ma le, tet ka Ro uz se raz dra ga no sme ja la i uz vi ki va la: – Ta de voj­či ca, mo gla bi da pro gri ze ru pu u li ci tar skom za tvo ru i da se ta ko iz ba vi – kao da je Dže ni si na ha la plji vost ne što či me se tre ba di či­ti. S dru ge stra ne, tet ka Ro uz je bi la na vr hu lan ca is hra ne i – za raz li ku od me ne – ni je ima la če ga da se bo ji. Otkad sam zna la za se be, Dže nis je mo gla da na nju ši mo je skri ve ne slat ki še gde god ih

Ro di la sam se če ti ri mi nu ta pre nje. Šta god ona ura di la, ili re kla, ja ću uvek bi ti če ti ri mi nu ta sta ri ja. Čak i ako je – u Dže ni si noj gla­vi – ona bi la hi per so nič ni zec a ja tro ma kor nja ča, obe smo zna le da mo že raz me tlji vo da me vr ti oko ma log pr sta do mi le vo lje, ali da me ni ka da ne će su sti ći i sma nji ti taj ma le ni raz mak iz me đu nas.

– Pa – re če ar či, gle da ju ći u otvo re na vra ta – bri šem ja. Dra­go mi je što smo se upo zna li, Džu li… Je ste Džu li, zar ne? Dže nis mi je is pri ča la sve o te bi… – Ner vo zno se na sme jao. – Sa mo ta ko na sta vi! Vo di mir a ne lju bav, kao što ka žu.

Dže nis je umil no ma ha la dok je ar či iz la zio, pu stiv ši da se za njim za lu pe vra ta s mre žom za ko mar ce. ali čim se on udaljio dovoljno da nas ne čuje, nje no an đe o sko li ce po sta de de mon sko, na lik ho lo gra mu ka kav se vi đa na Noć ve šti ca. – Da se ni si usu­di la da me ta ko gle daš! – pre zri vo je od bru si la. – Po ku ša vam da nam za ra dim ne ki no vac. Dok nam ti ni šta ne za ra đu ješ, ako se ne va ram?

– ali ja ne mam ni ta kve… tro ško ve. – Klim nu la sam gla vom gledajući najnovije promene na njoj, upa dlji vo vi dlji ve is pod uza ne ha lji ne. – Re ci mi, Dže nis, ka ko uop šte uspe va ju da sve to str pa ju ta mo unu tra? Kroz pu pak?

– Re ci mi, Džu li – po dra ža va la me je Dže nis. – Ka kav je ose ćaj ka da ti ni šta ne str pa ju ta mo unu tra? Ni ka da!

– iz vi ni te, da me – ka zao je um ber to, stav ši uč ti vo iz me đu nas kao što je to či nio ne bro je no pu ta do tad – ali smem li da pred lo žim da ovu oča ra va ju ću pre pir ku nastavimo u bi bli o teci?

Dok smo je su sti gli, Dže nis se već sme sti la u tet ka­Ro u zi nu omi lje nu na slo nja ču, sa džin­to ni kom ko ji je la god no po či vao na ja stu ku s mo ti vom lo va na li si ce, ko ji sam ja iz ve zla kao uče ni ca če tvr tog raz re da sred nje ško le dok je mo ja se stra bi la u lo vu na plen što ho da us prav no.

– Šta je? – po gle da la nas je s lo še pri kri ve nim ga đe njem. – Ne mi sli te da je po la cir ke osta vi la me ni?

Sa svim je li či lo na Dže nis da po ku ša da zapo de ne sva đu oko ne kog ko je mr tav, te sam joj okre nu la le đa i od še ta la do sta kle nih

En Fortije20 Julija 21

očaj nič ki se na da ju ći da ću bi ti pre ki nu ta pre no što iz re če ni gla gol bu dem mo ra la da ve žem za ne ki obje kat.

Kad smo sa hra nji va li tet ku Ro uz li lo je kao iz ka bla, a gro blje je de lo va lo tu rob no go to vo isto ko li ko sam se ja ose ća la. Dok sam sta ja la ta mo kraj nje nog gro ba, te ške ka plje ki še pa da le su mi sa ko se i me ša le se sa su za ma ko je su mi te kle niz obra ze; pa pir ne ma ra mi ce ko je sam po ne la od ku će odav no su se u mo jim dže po­vi ma pre tvo ri le u ka šu.

Prem da sam či ta vu noć pro pla ka la, ni ma lo ni sam bi la sprem na za ose ćaj ža lo sne ko nač no sti ko ji me je pre pla vio dok su san duk na kri vo spu šta li u ze mlju. Ta ko ve li ki san duk za tet ka­Ro u zin vre­te na sti stas… sa da na jed nom za ža lih što ni sam za tra ži la da vi dim te lo, čak i ako bi njoj bi lo sve jed no. ili mo žda ne bi? Mo žda nas po sma tra od ne kud iz da le ka, u že lji da nas oba ve sti ka ko je bez­bed no sti gla. Bi la je to ute šna za mi sao, do bro do šlo od vra ća nje od stvar no sti, i ja po že leh da mo gu u to da po ve ru jem.

Je di na oso ba ko ja na kra ju sa hra ne ni je li či la da uto plje nog glo da ra bi la je Dže nis, u pla stič nim či zma ma s dva pe dlja vi so kim pot pe ti ca ma i s cr nim še ši rom ko ji je uka zi vao na sve sem na oža­lo šće nost. Za raz li ku od nje, ja sam bi la u svom iz da nju ra to bor ne ka lu đe ri ce, ka ko je to um ber to jed nom pri li kom na zvao; ako su Dže ni si ne či zme i njen iz rez go vo ri li do đi ova mo, mo je glo ma zne ci pe le i do vr ha za kop ča na ha lji na za si gur no su go vo ri le gu bi se.

Na sa hra ni se po ja vi la tek ša či ca lju di, ali sa mo je go spo din Ga la ger, naš po ro dič ni advo kat, ostao da po raz go va ra s na ma. Ni Dže nis ni ja ni ka da ga do tad ni smo sre le, ali tet ka Ro uz je o nje­mu pri ča la to li ko če sto i s to li kom lju ba vlju da je taj čo vek mo gao bi ti sa mo raz o ča ra nje.

– Ču jem da si pa ci fist ki nja? – re kao mi je, dok smo za jed no od la zi li sa gro blja.

– Džuls obo ža va da se bi je – ka za la je Dže nis, za do volj no ko ra­ča ju ći u sre di ni, ne oba zi ru ći se na to što se ki ša s obo da nje nog

ja tut nu la, a us kr šnja ju tra u na šoj po ro di ci bi la su bur na, gru ba i krat ka. Ne iz be žno su se za vr ša va la ta ko što bi je um ber to pre ko rio što je ukra la mo ja us kr šnja ja ja, dok bi Dže nis – ko joj je sa zubâ ka pa la čo ko la da – pro ce di la is pod kre ve ta da joj on ni je ta ta i da joj ne mo že go vo ri ti šta da ra di.

Naj vi še mi je sme ta lo to što je iz gle da la kao da joj ulo ga ne pri sta je. Nje na ko ža tvr do gla vo je od bi ja la da oda svo je taj ne; bi la je glat ka po put bli sta ve gla zu re na svad be noj tor ti, a cr te li ca pre fi nje no iz va ja ne kao voć ki ce i cve ti ći od mar ci pa na u ru ka ma vr hun skog po sla sti ča ra. Ni džin ni ka fa ni stid ni gri ža sa ve sti ni su uspe va li da raz bi ju tu osta klje nu fa sa du; bi lo je to kao da u se bi ima traj no pro le će ži vo ta, kao da sva kog ju tra usta je pod mla đe na iz kla den ca več no sti, ni dan sta ri ja, ni gram te ža, i da lje ne u to lji vo glad na sve ta.

Na ža lost, ni smo bi le jed no jaj ča ne bli zna ki nje. Jed nom, u škol­skom dvo ri štu, slu čaj no sam ču la ka ko me je ne ko na zvao Bam­bi jem na štu la ma i, iako se um ber to na sme jao i re kao mi da je to kom pli ment, me ni se ni je ta ko či ni lo. Čak i ka da sam pre ra sla svo je naj ne spret ni je do ba, zna la sam da i da lje po red Dže nis de lu­jem štr klja sto i ma lo krv no; ku da god bi smo išle ili šta god bi smo ra di le, ona je bi la mrač na i neo b u zda na ono li ko ko li ko sam ja bi la ble da i po vu če na.

Kad god bi smo za jed no ušle u ne ku pro sto ri ju, svi re flek to ri bi se istog tre na okre nu li ka njoj, i ma da sam sta ja la tik do nje, bi la sam sa mo još jed na gla va u pu bli ci. Me đu tim, ka ko je vre me od mi­ca lo, sa ži ve la sam se sa svo jom ulo gom. Ni ka da ni sam mo ra la da bri nem o to me ka ko ću za vr ša va ti svo je re če ni ce, jer ih je Dže nis ne iz o stav no za vr ša va la ume sto me ne. a u onim ret kim pri li ka­ma ka da bi me ne ko upi tao ka kve su mi na de i sno vi – obič no uz pri stoj nu šo lju ča ja s ne kom od tet ka­Ro u zi nih su set ki – Dže nis bi me od vu kla do kla vi ra, gde bi po ku ša va la da svi ra dok bih joj ja okre ta la no te. Čak i sa da, sa dva de set pet go di na, i da lje bih se uz vr po lji la i po ste pe no se uko pa la u raz go vo ru s ne znan ci ma,

En Fortije22 Julija 23

– Da kle – re kla je, sta vlja ju ći mi ru ži ča ste vi kle re u ko su dan uoči na še ma tur ske ve če ri – ovo ti je po sled nja pri li ka.

Po gle da la sam je u ogle da lu, zbu nje na nje nim ul ti ma tu mom ali spre če na da re a gu jem zbog nje ne na na­ze le ne ma ske od bla ta ko ja se bi la osu ši la i sko re la na mom li cu.

– Znaš… – na pra vi la je ne str plji vu gri ma su – po sled nja pri li ka da ski neš mrak. u to me i je ste fo ra ma tur ske ve če ri. Za što mi sliš da se ti po vi do te ru ju? Za to što vo le da đu ska ju? Ma da aj! – Po gled­nu la me je u ogle da lu, pro ve ra va ju ći ka ko na pre du je. – ako to ne ura diš na ma tur skoj ve če ri, znaš šta ka žu. Da si pre ne ma ga lo. a pre ne ma ga la ni ko ne vo li.

Su tra dan uju tro, po ža li la sam se da me bo li sto mak, i ka ko se ma tur sko ve če bli ži lo, bo lo vi su bi li sve sna žni ji. Na po slet ku, tet­ka Ro uz je mo ra la da po zo ve su se de i da im ka že kako je bolje da nji hov sin pro na đe se bi dru gu pra ti lju za ve če; u me đu vre me nu, po Dže nis je do šao spor ti sta po ime nu Troj i ona je ne sta la u di mu i škri pi gu ma.

Po što je či ta vo po pod ne slu ša la mo je ste nja nje, tet ka Ro uz je po če la da na va lju je da ode mo u ur gent ni cen tar u slu ča ju da je u pi ta nju upa la sle pog cre va, ali um ber to ju je smi rio re kav ši da ne mam tem pe ra tu ru i da je si gu ran ka ko ni je ni šta ozbilj no. Dok je on ka sni je te ve če ri sta jao ta mo kraj mo je po ste lje i gle dao me ka ko pro vi ru jem is pod po kri va ča, uvi de la sam da zna tač no šta se de ša va i da je, na ne ki ču dan na čin, za do vo ljan što sam iz ve la tu pre va ru. Obo je smo zna li da kom šij skom si nu kao ta kvom ni šta ne fa li, s tim što na pro sto ni je od go va rao opi su mu škar­ca ka kvog sam za mi sli la za svog lju bav ni ka. a ka da već ni sam mo gla da do bi jem to što že lim, mi li je mi je bi lo da pro pu stim ma tur sko ve če.

– Di k – re če sa da Dže nis, po mi lo vav ši go spo di na Ga la ge ra bli­sta vim osme hom – što ne bi smo pre šli na stvar? Ko li ko?

Ni sam čak ni po ku ša la da se ume šam. Na kra ju kra je va, čim Dže nis do bi je svoj no vac, oti ći će u več na lo vi šta želj ne to bo žnje žen ke, i za u vek će mi se sklo ni ti sa oči ju.

še ši ra sli va pra vo na nas dvo je – i da se ga đa pred me ti ma. Je ste li ču li šta je uči ni la Ma loj si re ni…?

– Do sta s tim – re kla sam, po ku ša va ju ći da na ru ka vu pro na­đem su vo me sto da bih po sled nji put obri sa la oči.

– O, ne bu di ta ko skrom na! Bi la si na na slov noj stra ni!– a ču jem da te bi po sao ide od lič no? – Go spo din Ga la ger

po gle da u Dže nis, po ku šav ši da se osmeh ne. – Mo ra da ni je la ko sva ko ga usre ći ti?

– usre ći ti? Joj! – Dže nis za dla ku iz beg nu da uga zi u ba ru. – Sre ća je naj ve ća pret nja mom po slo va nju. Naj va žni ji su sno vi. Raz o ča ra nja. Ma šta ri je ko je se ni kad ne ob i sti ne. Mu škar ci ko ji ne po sto je. Že ne ko je se ni ka da ne mo gu ima ti. Tu le ži no vac, i ta ko iz sa stan ka u sa sta nak, iz sa stan ka…

Dže nis je na sta vi la da pri ča, ali sam ja pre sta la da slu šam. Bi la je to jed na od naj ve ćih svet skih iro ni ja, to što se mo ja se stra ba vi la pro fe si o nal nim pro vo da dži sa njem, jer ve ro vat no je bi la nej ne ro­man tič ni ja oso ba ko ju sam u ži vo tu upo zna la. upr kos po ri vu da oči ju ka sa svi ma do jed nog, mu škar ce je vi de la kao ni šta dru go do buč ne elek trič ne bu ši li ce ko je uklju čiš ka da su ti po treb ne i is klju čiš čim za vr šiš po sao.

Za ču do, kad smo bi le de ca, Dže nis je bi la op sed nu ta ti me da sve svr sta va u pa ro ve: dva pli ša na me dve di ća, dva ja stu če ta, dve čet ke za ko su… čak i u da ne ka da smo se sva đa le, sta vi la bi obe na še lut ke na po li cu jed nu do dru ge za pre ko noć, po ne kad, gle ču da, ta ko da bu du za gr lje ne. S te stra ne mo žda i ni je bi lo neo bič no što je za po ziv oda bra la pro vo da dži sa nje, bu du ći da je u spa ri va nju lju di bi la pra vi prav ca ti No je. Je di na ne vo lja bi la je u to me što je ona, za raz li ku od nje ga, odav no za bo ra vi la za što to ra di.

Te ško je re ći ka da su se stva ri pro me ni le. u ne kom tre nut ku u sred njoj ško li da la je se bi za da tak da ras pr ši sve sa nja ri je ko je sam ja ika da ima la o lju ba vi. Me nja ju ći mom ke kao jef i ne hu la hop ke, Dže nis je po seb no uži va la u to me da iza zi va u me ni ga đe nje opi­su ju ći sve i sva ko ga pre zri vim slen gom, zbog če ga sam se ja pi ta la za što se že ne uop šte dru že s mu škar ci ma.

En Fortije24 Julija 25

te sta ment. – Po gle dav ši ga pra vo u oči, vi de la sam ka ko se vr po lji pod mo jim po gle dom. – Ne što se ov de do ga đa iza mo jih le đa…

– Ni ka da ni si ume la da gu biš – Dže nis mi je upala u reč, uži va­ju ći u mom be su s pa ko snim osme hom na li cu – eto šta se do ga đa.

– Evo… – drh ta vim ru ka ma, go spo din Ga la ger uz škljo caj otvo ri ak tov ku i pru ži mi je dan do ku ment. – Ovo je tvoj pri me rak te sta men ta. Bo jim se da ne ma mno go mo guć no sti za ospo ra va nje.

um ber to me je pro na šao u vr tu, ka ko ču čim u se ni ci ko ju je on za nas po di gao ka da je tet ka Ro uz za ra di la upa lu plu ća i pa la u po ste lju. Seo je kraj me ne na mo kru klu pu, ali ni je iz neo ni ka kvu opa sku na moj de ti nja sti ne sta nak, već mi je sa mo pru žio bes pre­kor no is pe gla nu ma ra mi cu i gle dao me ka ko is tre sam nos.

– Ne ra di se o nov cu – re kla sam, bra ne ći se. – Je si li je vi deo ka ko se ce ri? Je si li čuo šta je re kla? Nju ni je bri ga za tet ku Ro uz. Ni ka da je ni je bi lo bri ga. Ni je fer!

– Ko ti je re kao da je ži vot fer? – um ber to me je po gle dao po dig nu tih obr va. – Ja ni sam.

– Znam! Sa mo ne raz u mem… ali sa ma sam kri va. uvek sam mi sli la da je bi la ozbilj na u tome što se jed na ko op ho dila pre ma obe ma. Po zaj mi la sam no vac… – Za ri la sam li ce u ša ke ka ko bih iz be gla nje gov ne tre mič ni po gled. – Ni šta mi ne go vo ri!

– Je si li go to va?Za vr te la sam gla vom. – Ne maš poj ma ko li ko sam go to va.– Do bro. – Otvo rio je sa ko i iz va dio suv ali bla go sa vi jen žuć­

ka sto sme đi ko ve rat. – Jer ona je že le la da uzmeš ovo. To je ve li ka taj na. Ga la ger ne zna. Dže nis ne zna. Ovo je sa mo za te be.

Sme sta sam po sta la sum nji ča va. Ni ma lo ne na li ku je na tet ku Ro uz da mi ne što da je iza Dže ni si nih le đa. S dru ge stra ne, ne na li­ku je na nju ni to da me iz ba ci iz te sta men ta. Oči to ni sam po zna va la maj či nu tet ku ono li ko do bro ko li ko sam mi sli la da je po zna jem, ni ti sam do sad u pot pu no sti upo zna la se be. Kad sa mo po mi slim da mo gu da se dim ov de – i to baš da nas od svih da na – i da pla čem

– Pa – ka zao je go spo din Ga la ger, sme te no se za u sta viv ši na par kin gu, od mah do um ber ta i lin kol na – bo jim se da se bez ma lo ce lo kup no bo gat stvo svo di na ima nje.

– Vi di – re če Dže nis – svi zna mo da je po la­po la do po sled nje pa re, u re du, pa haj de on da da se osta vi mo glu po sti. Ona ho će da po vu če mo be lu cr tu po sred ku će? u re du, mo že mo i ta ko. ili… – sleg nu la je ra me ni ma kao da joj je sve jed no – mo že mo jed no stav no da je pro da mo i po de li mo no vac. Ko li ko?

– isti na je da se na kra ju… – go spo din Ga la ger me sa ža lje njem po gle da – go spo đa Džej kobs pre do mi sli la i od lu či la da sve osta vi go spo đi ci Dže nis.

– Šta? – po gle da la sam u Dže nis pa u go spo di na Ga la ge ra pa u um ber ta, ali ni sam na i šla ni na ka kvu po dr šku.

– Bok te! – Dže ni si no li ce oza ri se ši ro kim osme hom. – Ma to ra je ipak ima la smi sla za hu mor!

– Raz u me se – na sta vio je go spo din Ga la ger, oštrijim tonom – od re đe na svo ta osta vlje na je sa stra ne za go spo di na… za um ber ta, i po mi nju se iz ve sne ura mlje ne fo to gra fi je ko je je va ša ba ba­tet ka že le la da do bi je go spo đi ca Džu li.

– Ne ma fr ke – re kla je Dže nis, šireći ruke – ose ćam se ve li ko du šno.– Sa mo ma lo… – po vu kla sam se ko rak, mu če ći se da ob ra dim

vest. – Ovo ne ma ni ka kvog smi sla.Ko li ko god mi je se ća nje una zad se za lo, tet ka Ro uz je da va la

sve od se be da se pre ma obe ma na ma od no si jed na ko; po bo gu, hva ta la sam je čak i ka ko bro ji ora he u na šem ju tar njem mu sli ju ka ko bi se uve ri la da jed na ni je do bi la ko ji ko mad vi še od dru ge. a o ku ći je uvek go vo ri la kao o ne če mu što će – u ne kom tre nut­ku u bu duć no sti – pri pa sti obe ma. – Vi, de voj ke – obi ča va la je da ka že – stvar no mo ra te na u či ti da se sla že te. Ja ne ću ži ve ti več no, zna te. a ka da me vi še ne bu de bi lo, vas dve će te de li ti ovu ku ću.

– Ja sno mi je da si raz o ča ra na… – re kao je go spo din Ga la ger.– Raz o ča ra na? – Do šlo mi je da ga zgra bim za oko vrat nik,

ali ume sto to ga za bi la sam ru ke u dže po ve, naj du blje što sam mo gla. – Ne moj te mi sli ti da ću pa sti na ovu pri ču. Ho ću da vi dim

En Fortije26 Julija 27

Evo šta mo raš da ura diš. Uzmi ovaj ključ i oti đi u ban ku u pa la ti To lo mej. U Si je ni. Mi slim da je od se fa. Bio je u ta šni tvo je maj ke ka da je umr la. Ima la je ona ta mo fi nan sij skog sa vet ni ka, čo ve ka po ime nu Fran če sko Ma ko ni. Pro na đi ga i re ci mu da si ćer ka Da jen To lo mej. Da, po sto ji još ne što. Pro­me ni la sam vam ime na. Te bi je pra vo ime Đu li je ta To lo mej. Ali ovo je Ame ri ka. Mi sli la sam da Džu li Džej kobs ima vi še smi sla, no ni to ni ko ne ume da sro či. Ku da ide ovaj svet? Ne ma ri, ima la sam lep ži vot. Hva la ti. Da, još ne što: Um ber to će ti da ti pa soš sa tvo jim pra vim ime nom. Ne mam poj ma ka ko se to sre đu je, ali ni je va žno, pre pu sti će mo to nje mu.

Ne ću da se opra štam. Vi de će mo se po no vo u ra ju, ako Bog da. Ali že le la sam da se po sta ram da do bi ješ ono što ti pri­pa da. Sa mo se pri pa zi ta mo. Vi diš šta se de si lo tvo joj maj ci. Ita li ja ume da bu de kraj nje čud no va to me sto. Tvo ja pra ba ba se ta mo ro di la, na rav no, ali da ti ka žem, ni ko je ni je mo gao od vu ći na trag ni za sav no vac na sve tu. U sva kom slu ča ju, ne go vo ri ni ko me šta sam ti re kla. I pro baj da se vi še sme ješ. Imaš di van osmeh, ka da ga ko ri stiš.

Lju bim te i Bog te bla go slo vioTet ki ca

Tre ba lo mi je ma lo vre me na da se opo ra vim od pi sma. Dok sam ga či ta la, go to vo da sam mo gla da ču jem tet ku Ro uz ka ko ga dik ti ra, pod jed na ko ljup ko ve tro pir na u smr ti ko li ko je bi la i za ži vo ta. Ka da sam za vr ši la s um ber to vom ma ra mi com, on ni je hteo da je uzme na trag. ume sto to ga, re kao mi je da je po ne sem u ita li ju, ka ko bih ga se se ti la ka da pro na đem svo je ve li ko bla go.

– Ma daj! – is tre sla sam nos po sled nji put. – Obo je zna mo da ne po sto ji ni ka kvo bla go!

uzeo je ključ. – Zar ni si ra do zna la? Tet ka ti je bi la uve re na da je tvo ja maj ka pro na šla ne što stra ho vi to vred no.

zbog nov ca. iako se bli ži la še zde se toj ka da nas je usvo ji la, tet ka Ro uz nam je bi la kao maj ka, i tre ba lo bi da se sti dim što uop šte že lim od nje još ne što.

Ka da sam ko nač no otvo ri la ko ve rat, vi de la sam da se u nje mu na la ze tri stva ri: pi smo, pa soš i ključ.

– Ovo je moj pa soš! – uz vik nu la sam. – Ka ko je ona…? – po no­vo sam po gle da la u stra ni cu s fo to gra fi jom. Bi la je to mo ja fot ka, nema šta, i moj da tum ro đe nja, ali ime ni je bi lo mo je. – Đu li je ta? Đu li je ta To lo mej?

– To je tvo je pra vo ime. Tet ka ti ga je pro me ni la ka da te je do ve la ova mo iz ita li je. Pro me ni la je i Dže ni si no.

Bi la sam za pa nje na. – ali za što?… Otkad ti znaš?Spu stio je po gled. – Što ne pro či taš pi smo?Raz vi la sam dva li sta har ti je. – Ti si ovo pi sao?– Ona mi je dik ti ra la. – um ber to se tu žno na sme šio. – Hte la

je da bu de si gur na da ćeš mo ći da pro či taš.Pi smo je gla si lo ova ko:

Naj dra ža Džu li,

Za mo li la sam Um ber ta da ti dâ ovo pi smo po sle mo je sa hra ne, te pret po sta vljam da to zna či da sam mr tva. Bi lo ka ko bi lo, znam da si još lju ta što vas ni ka da ni sam vo di la u Ita li ju, ali ve ruj mi ka da ti ka žem da je to bi lo za va še vla sti­to do bro. Ka ko bih ika da se bi opro sti la ako bi vam se ne što de si lo? Ali sa da si sta ri ja. I ta mo, u Si je ni, po sto ji ne što što je tvo ja maj ka osta vi la za te be. Sa mo za te be. Ne znam za što, ali ta kva ti je bi la Da jen, bog da joj du šu pro sti. Pro na šla je ne što, i to je na vod no i da lje ta mo. Po sve mu su de ći, da le ko je vred ni je od sve ga što sam ja u ži vo tu po se do va la. Za to sam od lu či la da po stu pim ova ko, i ku ću osta vim Dže nis. Na da la sam se da će mo sve ovo mo ći da iz beg ne mo i da za bo ra vi mo na Ita li ju, ali sa da po či njem da mi slim ka ko bih po gre ši la da ti ni sam re kla.

En Fortije28 Julija 29

ona je sa mo pre vr nu la oči ma i ka za la: – Ov de le ži Džuls, ko ja ni je ima la bog zna ka kav ži vot, ali jed nom za ma lo ni je oti šla u ita li ju.

Raz u me se, mo ra la sam da odem.Ka da su is pred ita li jan skog par la men ta po le te le pr ve ka me ni ce

– ko je su ba ci la mo ja dvo ji ca sa put ni ka, Sem i Greg – shva ti la sam da mi u tom tre nut ku ni šta ne bi bi lo dra že do da sam po no vo u svo joj so bi u stu dent skom do mu, s ja stu kom pre ko li ca. ali bi la sam za ro blje na u ru lji kao i svi osta li, a ka da se rim ska po li ci ja za si ti la na ših ka me ni ca i Mo lo to vlje vih kok te la, sve nas je „pokr­sti la“ su zav cem.

Bio je to pr vi put u ži vo tu da sam za te kla se be ka ko mi slim: sa da bih mo gla da umrem. Pa da ju ći na as falt i gle da ju ći svet – no ge, ru ke, blju vo ti ne – kroz iz ma gli cu od bo la i ne ve ri ce, pot pu no sam za bo ra vi la ko sam i ku da moj ži vot ide. Mo žda sam, po put mučenikâ od sta ri na, ot kri la ne ko dru go me sto; ne što iz me đu ži vo ta i smr ti. ali on da se bol vra tio, a s njim i pa ni ka, i tre nu tak ka sni je to na jed nom vi še ni je de lo va lo kao re li gi o zno is ku stvo.

Me se ci ma ka sni je, stal no sam se pi ta la je sam li se ika da u pot­pu no sti opo ra vi la od događajâ u Ri mu. Ka da bih na te ra la se be da o to me raz mi šljam, ob u zeo bi me za bri nja va ju ći ose ćaj da i da lje za bo ra vljam ne što ključ no u ve zi s tim ko sam – ne što što se pro su lo na onom ita li jan skom as fal tu, i što se ni ka da ni je vra ti lo.

– isti na. – um ber to otvo ri pa soš i sta de da pro u ča va mo ju fo to­gra fi ju. – Re kli su Džu li Džej kobs da ne sme da se vra ti u ita li ju. ali šta je sa Đu li je tom To lo mej?

Zgra nu la sam se. Eto um ber ta, ko ji me još ko ri što se obla čim kao de te cve ća, ka ko me na go va ra da kr šim za kon. – Pred la žeš li mi ti to…?

– Za što mi sliš da sam dao da se ovo na pra vi? Po sled nja že lja tvo je tet ke bi la je da odeš u ita li ju. Ne moj mi slo mi ti sr ce, prin­či pe sa.

Vi dev ši iskre nost u nje go vim oči ma, po no vo sam mo ra la da sa vla da vam su ze. – ali šta ćeš ti? – upi ta la sam, osor no. – Što ne

– Za što mi on da ni je ra ni je re kla? Za što je če ka la da… – po di gla sam ru ke uvis. – To ne ma ni ka kvog smi sla.

um ber to za čki lji. – Že le la je. ali ni ka da ni si bi la tu.Pro tr lja la sam li ce, po naj vi še da bih iz be gla nje gov op tu ži vač ki

ne tre mič ni po gled. – Čak i ako je bi la u pra vu, znaš da ne smem da se vra tim u ita li ju. Str pa li bi me iza re še ta ka dok ka žeš bri tva. Znaš da su mi re kli…

Za pra vo, oni – ita li jan ska po li ci ja – re kli su mi mno go vi še no što sam ja ika da po de li la s um ber tom. ali on je znao ono naj va­žni je. Znao je da su me jed nom uhap si li u Ri mu na an ti rat nim de mon stra ci ja ma, i da sam pro ve la kraj nje ne pre po ruč lji vu noć u ta mo šnjem za tvo ru pre no što su me u svi ta nje iz ba ci li iz ze mlje i re kli mi da se ne vra ćam. Znao je i to da ni sam bi la kri va. ima la sam osam na est go di na, i sa mo že le la da odem u ita li ju i vi dim me sto gde sam se ro di la.

Če znu ći pred ogla snim ta bla ma na svom ko le džu s kit nja stim ogla si ma za stu dent ske eks kur zi je i sku pe kur se ve je zi ka u Fi ren­ci, na i šla sam na ma le ni po ster ko ji je osu đi vao rat u ira ku i sve ze mlje ko je u nje mu uče stvu ju. Jed na od tih ze ma lja, uz bu đe no sam ot kri la, bi la je i ita li ja. Na dnu stra ni ce na la zio se spi sak da tu ma i od re di šta; svi za in te re so va ni bi li su do bro do šli da se pri dru že. Ne de lju da na u Ri mu – uklju ču ju ći i put – ne bi me sta ja lo vi še od če ti ri sto do la ra, a upra vo ta svo ta bi la mi je osta la na ban kov nom ra ču nu. Ni sam ni slu ti la da je raz log za ta ko ni sku ce nu to što go to vo si gur no ne će mo osta ti či ta vu ne de lju, i da će ra čun za naš po vrat ni let i sme štaj za po sled nju noć – uko li ko sve pro đe po pla nu – pla ti ti ita li jan ske vla sti, to jest ita li jan ski po re ski ob ve zni ci.

i ta ko, s ve o ma ogra ni če nim raz u me va njem o ci lju tog pu to­va nja, vra ća la sam se do po ste ra ne ko li ko pu ta pre no što sam se na po kon pri ja vi la. Te no ći, me đu tim, dok sam se pre vr ta la u po ste lji, zna la sam da sam po gre ši la i da ću gre šku mo ra ti da is pra­vim što je pre mo gu će. ali ka da sam su tra dan uju tru re kla Dže nis,

En Fortije30 31

Ko li ko god mi je se ća nje una zad se za lo, tet ka Ro uz je či ni la sve da bi spre čila Dže nis i me ne da ode mo u ita li ju. – Ko li ko pu ta mo ram da vam go vo rim – ima la je obi čaj da ka že – da to ni je me sto za fi ne de voj či ce? – Ka sni je, shva tiv ši da mo ra da pro me ni pri stup, za vr te la bi gla vom kad god bi ne ko otvo rio tu te mu, i uhva ti la se za sr ce kao da je i sa ma po mi sao na to me sto do vo di na prag smr­ti. – Ve ruj te mi – pro mu klo bi re kla – ita li ja ni je ni šta dru go do jed no ve li ko raz o ča ra nje, a ita li jan ski mu škar ci su svi nje!

uvek sam joj za me ra la na tim neo bja šnji vim pred ra su da ma pre ma ze mlji u ko joj sam se ro di la, ali na kon onog svog is ku stva u Ri mu, na kra ju sam se ma nje­vi še slo ži la s njom: ita li ja je ste raz o ča ra nje, a u po re đe nju s ita li ja ni ma – bar onim uni for mi sa­nim – svi nje su go spo da.

Slič no, kad god bi smo je ne što pi ta li o svo jim ro di te lji ma, tet ka Ro uz bi nas pre ki nu la iz re ci to vav ši istu sta ru pri ču. – Ko li ko pu ta mo ram da vam ka žem – za gun đa la bi, lju ta što smo je osu je ti le usred či ta nja no vi na u nje nim ma le nim pa muč nim ru ka vi ca ma ko je su spre ča va le da joj ma sti lo do spe na ša ke – da su vam ro di­te lji po gi nu li u auto mo bil skom ude su u To ska ni ka da ste ima le tri go di ne? Na Dže ni si nu i mo ju sre ću – ili ta ko bar gla si na sta vak

po đeš sa mnom? Mo gli bi smo za jed no da pro na đe mo to bla go. a ako ga ne pro na đe mo, do đa vo la s njim! Po sta će mo gu sa ri. Kr sta­ri će mo mo ri ma…

um ber to pru ži ru ku i vr lo mi ne žno do dir nu obraz, kao da je znao da se, jed nom ka da odem, vi še ni ka da ne ću vra ti ti. i da, sret ne mo li se opet, to ne će bi ti ova ko; da ne će mo se de ti za jed no u deč jem sklo ni štu, le đi ma okre nu ti spo lja šnjem sve tu. – Po sto je ne ke stva ri – ti ho je re kao – ko je jed na prin ce za mo ra da ura di sa ma. Se ćaš li se kad sam ti re kao… da ćeš jed no ga da na pro na ći svo je kra ljev stvo?

– To je bi la sa mo pri ča. Ži vot ni je ta kav.– Pri ča je sve što ka že mo. ali ni šta što ka že mo ni je sa mo pri ča.Za gr li la sam ga, još ne sprem na da po đem. – a ti? Ne ćeš osta ti

ov de, zar ne?um ber to za žmir ka go re u dr ve nu gra đu s ko je je ka pa la vo da.

– Mi slim da je Dže nis u pra vu. Vre me je da se stara Pti či ca pen zi­o ni še. Tre ba lo bi da ukra dem sre br ni nu i odem u Ve gas. Po tra ja­će mi ot pri li ke ne de lju da na, mi slim, ka kve sam sre će. Sto ga me oba ve zno po zo vi ka da pro na đeš svo je bla go.

Na slo ni la sam mu gla vu na ra me. – Te be ću pr vog oba ve sti ti.

i.ii

Iz va di svo ju alat ku; evo dvo ji ce iz Mon ta gi je ve ku će.