ISTRAŽIVANJE MARKETING RADIONICEŠta kažu studenti?

“You’re hired!” - Intervju sa Kelijem Perdruom, pobednikom “Šegrta”

Na Berlin!

44. BROJ MONOPOLLIST-a

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, MAJ 2006

GODINA IX - BROJ 44

EKONOMSKA SITUACIJA U SRBIJIRadovan Jelašić

www.monopollist.org

3

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FAKULTET: Milica NIKOLIĆEKONOMIJA: Milica LAZAREVIĆDRUŠTVO: Sanja AVRAMOVIĆMOZAIK: Milan MATEJIĆ

DIZAJN I PRIPREMA: TriD

LEKTOR: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Ruža Ristanović, Mladen Stevanović, Slobodan Britvec, Mar-ko Simendić, Vladimir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Branko Kubat, Ana Šantak, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Prethodni period obeležili su politički nemiri u Srbiji, a razlog je bio zaista ozbiljan. Zacrtani put ka Evropskoj uniji zaustavljen je. Posle dugo upozoravanja, pretnji i opo-minjanja, čelnici EU odlučili su se na ono čega smo se pribojavali. Proces stabilizacije i pridruživanja je stopiran, pa je tako naša zemlja ponovo u opasnosti da još više zaostane za susedima, a to, valjda, niko normalan, ne želi.Paralelno sa problemima u Srbiji, druga država članica Zajednice nalazi se pred naj-većim pitanjem u skorijoj istoriji. Sa Srbijom ili ne, pitanje je sad!? Niko sa sigurnošću ne može reći šta donosi nezavisnost Crne Gore, ali je svakako dobro što će se tom problemu, već jednom, stati na kraj. Sigurno je da ovakav odnos nikome ne koristi, a kako ćemo živeti sutra, videćemo uskoro.Ono što nam lepo predstoji jeste smotra svetskog fudbala u Nemačkoj. Posle dugo vremena, naša se zemlja nalazi na jednom takvom događaju, a među ljudima ponovo se oseća ona sportska strast koja je, nekako, “isparila” u poslednje vreme. A ako nam junski ispitni rok, ove 2006. godine, bude najgori do sada, apelujemo na sve da se ne ljute jer jednom je Mundijal u Nemačkoj. “Cela je nacija reprezentacija!”

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

04 ŠTA KAŽU STUDENTI?07 ZAŠTO MORAMO DA ZNAMO DA NAPIŠEMO PROPRATNO PISMO?09 MENADŽERIJADA = TAKMIČENJE + SUPER PROVOD + DOBRO DRUŽENJE10 ŠTA SE DEŠAVA IZA KULISA12 PROJECT PRAXIS LOADING. PLEASE WAIT.14 EKONOMSKA SITUACIJA U SRBIJI DANAS IZ VIZURE GUVERNERA16 GODINA INVESTICIJA17 SASVIM (NE)OBIČNA... 22 „YOU’RE HIRED!“24 KONAČNO: RAZLAZ!26 NA BERLIN!28 BITI ILI NE BITI, PITANJE JE SAD!31 SLAVLJENJE RAZLIČITOSTI ILI SOCIJALNO-EVOLUTIVNA KOČNICA?36 IZLAZ NA TVRÐAVI37 AMERIČKI FUDBAL KOD NAS40 JEDNA OVCA, DVE OVCE, TRI OVCE...43 DIPLOMA IZ DRUGOG UGLA45 VENI – VIDI - VIDIĆ46 RUDARSTVO U SREDNJOVEKOVNOJ SRBIJI

Uvodnik

Sadržaj

4

Istraživanje Marketing radionice

Šta kažu studenti?Marketing radionica je u sklopu svojih aktivnosti tokom maja meseca sprovela istraživanje čiji je cilj bio ispitivanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu. Korišćen je stratifi kovani uzorak koji je obuhvatio Ekonomski, Arhitektonski, ETF, Građevinski, Fakultet političkih nauka, FON, DIF, Farmaceutski, Filološki, Filozofski, Hemijski, Matematički, Fizički, Fizička hemija, Biološki, Mašinski, Medicinski, Poljoprivredni i Pravni fakultet. Ispitivanje je sprovedeno na 1020 studenata pomenutih fakulteta.

Studenti su u sklopu projekta is-punjavali upitnik koji je sadržao 37 pitanja koja su se odnosila na ak-tuelne teme u našem društvu, kao što su: odlazak i razlozi odlaska iz zemlje, funkcionisanje institucija u Srbiji, problem vojne obaveze, problem saradnje sa Haškim tribu-nalom, pristupanje Evropskoj Uni-ji, popularnost političara i političkih partija i slično.

Posle terenskog rada na fakulte-tima, na kojima su članovi Marke-ting radionice naišli na odličan od-ziv studenata, pristupilo se obradi podataka. Posle obrade došlo se do veoma zanimljivih informacija koje izražavaju stavove studena-ta, a koji se na neki način mogu projektovati i na celo društvo i si-tuaciju u njemu.

STUDENTI OPTIMISTIZanimljiv podatak je da studenti, i pored loše političke i ekonomske situacije u zemlji i opšte nefunkci-onalnosti institucija i države nisu pesimistički nastrojeni, tj. većina njih ocenjuje dobro svoj sadašnji

život i svoju budućnost. Konkret-no, prema informacijama koje su dobijene iz istraživanja 45,94% studenata ocenjuje svoj život kao dobar, 34,28% ocenjuje svoj život kao osrednji, dok samo 9,21 % daje izrazito loše i loše ocene. Što se tiče očekivanja u budućnosti 46,71 % predviđa sebi dobar život u budućnosti dok samo 8,73 % daje izrazito loše i loše ocene.

EGAL ZA HAGAko se osvrnemo na poslednje političke događaje koji se odnose, da podsetimo, na prekid prego-vora o stabilizaciji i pridruživanju EU, takođe možemo dobiti veoma zanimljiva i može se reći aktuelna razmišljanja studenata. Ti podaci se, pre svega, odnose na pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Mišljenja po tom pitanju se neo-predeljena, jer imamo jednak pro-cenat studenata koji kažu da treba sarađivati i da ne treba sarađivati, a taj procenat je 41 na obe stra-ne. Kao posledica skoraš-njih događaja u tribunalu 70,89% studenata smatra da procesi nisu objektivni i pravedni. Naslanjajući se na ove informacije bitno je istaći da 57,87% studena-ta smatra da saradnja sa tribunalom uslovljava put u evropske integracije (23,92% je zaokružilo NE), dok 45,58% sma-tra da je put ka EU jedini kojim Sr-bija u ovom trenutku treba da kre-ne (35,17% je kao svoje mišljenje

reklo NE). Ako nastavimo i dalje priču koja je vezana za temu EU i Haga možemo istaći da bi 54,12% mladih koji studiraju u Srbiji na-pustilo svoju matičnu zemlju, a 45,13% njih bi želelom da živi u EU. Možda je to baš onaj proce-nat koji bi sarađivao sa Hagom?

POLOVINA STUDENATA NE BI DA GLASAU Srbiji, „zemlji neblagostanja“ (57,51% ocenjuje ekonomsku si-tuaciju u zemlji kao lošu, a ako se dodaju oni koji smatraju da je izra-zito loše, dobijamo „zadivljujućih“ 85,18%), kao nametnuta obaveza, o kojoj se možda najviše govori i razmišlja, pojavljuje se politika. Na pitanje koje glasi „Koliko ste zainteresovani za politička deša-vanja“ više od polovine ispitanika (52,84%) je zaokružilo modalitete „mnogo“ i „osrednje“. Pri tome se 23,79% ispitanika izjasnilo da ih politika zanima „malo“. Studenti

najviše poverenja imaju u Borisa Tadića (30,38%), a zatim u Čedo-mira Jovanovića (14%) i Aleksan-dra Vučića (13,65%). Posle njih slede članovi sadašnje Vlade Srbi-

45,94% studenata ocenjuje svoj život kao dobar, 34,28% ocenjuje svoj život kao

osrednji, dok samo 9,21 % daje izrazito loše i loše ocene. Što se tiče očekivanja

u budućnosti 46,71 % predviđa sebi dobar život u budućnosti dok samo 8,73

% daje izrazito loše i loše ocene.

Studenti najviše poverenja imaju u Borisa Tadića (30,38%), a zatim u Čedomira Jovanovića (14%) i Aleksandra Vučića (13,65%). Posle njih slede članovi sadašnje Vlade Srbije i SCG (i bivši, naravno): Vojislav Koštunica (11,95%), Mlađan Dinkić (8,87%), Vuk Drašković (1,37%), Velja Ilić (7,51%) i Miroljub Labus (0,68%).

5

je i SCG (i bivši, naravno): Vojislav Koštunica (11,95%), Mlađan Dinkić (8,87%), Vuk Drašković (1,37%), Velja Ilić (7,51%) i Miroljub Labus (0,68%). Možda je ovo dobar pu-tokaz nekim političarima da shvate studente kao jednu od svojih ciljnih grupa? Kao najpopularnije politič-ke partije se navode: DS (15,96%), SRS (10,48%), LDP (4,6%) i DSS (4,31%). Kao najpopularnija partije se (slučajno ili ne) nameće „ne bih glasao/la“ sa impresivnih 55,24%.Nezaobilazno pitanje SCG, kao i samog istraživanja, jeste budući status Kosova i rešenje crnogor-skog „problema“. 52,39% ispita-nika smatra da će „Srce Srbije“ steći nezavisnost posle dugoroč-nih pregovora, a 24,55% misli da će Kosovo biti podeljeno na srpski i albanski deo. Što se tiče Crne Gore mišljenja su, može se reći, nepodeljena. Studenti su se u istraživanju izjasnili sa 48,62% da će Srbija i Crna Gora (simbolično nazvana „dva oka u glavi“) posle 21. maja steći nezavisnost. Njih 22,68% misli da ništa neće biti re-šeno. Što se tiče „želja“, uslovno rečeno, 44,3% studenata smatra da SCG ne treba da opstane, su-protno tome se nalazi 34,68%.Uzećemo još u obzir i činjenice da 75,39% studenata smatra da na Univerzitetu postoji neki oblik ko-rupcije, da je po mišljenju 62,96% studenata privatizacija sprovede-na (i dalje se sprovodi) uglavnom i veoma loše i da 36,35% najviše gleda B92 (tu su i RTS sa 18.01%, Pink sa 15,55%, BK sa 10,51%, STB sa 4,25% i ostali sa 15,32%).Nadamo se da su istraživanja sta-vova Vaših kolega, iako prepuna procenata, bar malo i zanimljiva. Još da napomenemo da je funk-cionisanje svih navedenih institu-cija (među kojima je najpopularni-ja Srpska Pravoslavna Crkva sa 24,8% glasova, a pri tome 58,89% studenata nema poverenja u insti-tucije) ocenjeno sa ispod 3 (uglav-nom oko 2,5) na skali od 1 do 5. Uživajte...

M.K.

Da li treba sarađivati sa Haškim tribunalom?

Ne znam18%

Da41%

Ne41%

Najvažniji uslov koji treba ispuniti da bi došlo do ekonomskog razvoja?

Izgradnja institucija i pravne države

34%

Mir i sigurnost8%Prestanak političkih

razmirica20%

Narod treba više i pametnije da radi

26%

Saradnja sa međunarodnim institucijama

26%

Kakav je vaš odnos premaaktuelnoj Vladi Srbije?

Podržavam Vladu Srbije7% Vlada treba da

podnese ostavku 27%

Vladi treba izglasati nepoverenje u Skupštini

10%

Neodređen odnos prema Vladi

10%

6

Fakultetske vestiOvih dana časopis MonopolList, postao je deo Evropske

organizacije studentskih listova – SPINE (Student press in Europe). Ostvarena je iskrena i korisna saradnja sa zagrebačkim listom «Menadžer», koji je jedan od nosilaca ove organizacije. Po svemu sudeći, i studentski časopisi iz okolnih zemalja postaće članovi i time će se stvoriti regionalna SPINE organizacija. U planu je razmena tekstova između časopisa članica, čime ćemo u MonopolListu čitati stavove kolega iz Hrvatske, Slovenije, Češke, Mađarske, Austrije, Nemačke, Finske i mnogih drugih evropskih zemalja.

Izvinjavamo se kolegama što nismo uspeli da uradimo tradicionalni intervju sa novim dekanom, prof. Markom Backovićem, kao što smo obećali. Zbog velikog broja neodložnih obaveza, dekan nije mogao da odgovori na naša pitanja.

Čitaonica je još uvek nerešen problem. Dobili smo uverenje od prodekana za nastavu, Biljane Jovanović-Gavrilović, da se radi na pronalasku odgovarajućeg prostora za novu čitaonicu. Slušaonice 18 i 19 će biti privremeno rešenje i još jednom je potvrđeno da će klupe iz stare čitaonice sa IV sprata biti prenete u ove sale. Takođe, biće ugrađeni klima uređaji, postavljene zavese, a postoji i mogućnost probijanja zida, kako bi se dobio veći zajednički prostor.

U periodu od 15. do 20. maja održana je Menadžerijada na Kopaoniku, a uporedo sa njom na Ohridu – tradicionalna Ekonomijada. Pošto su oba takmičenja održana u vreme zaključenja ovog broja MonopolLista, nismo u stanju da vas izvestimo o uspesima naših studenata. Izveštaje, utiske i fotografi je ćete moći pročitati i videti na sajtu www.monopollist.org ili www.menadzerijada.co.yu.

U organizaciji AIESEC-a je u od 13-14 maja, 2006 održan FIDES (Financial Development Seminar) uz učešće velikih fi rmi: «Citadel», «PriceWaterHouse Coopers», «Banka Intesa», «FocusCapitalPartners». Učesnici su dobili i odgovarajuće sertifi kate, a na seminaru su se razmatrali slučajevi iz prakse koji bi bili od koristi studentima. Ono što se moglo primetiti jeste veliki broj učesnika, a u pauzama su bili posluženi osveženjima koje je obezbedio «Craft Foods». Seminar je bio dobro organizovan i bilo je zadovoljstvo prisustvovati.

U organizaciji Resora za saradnju sa privredom Saveza studenata Beograda, na Ekonomskom fakultetu je održana tradicionalna Nedelja srpske privrede. Gosti našeg fakulteta su bili ministar fi nansija Mlađan Dinkić, guverner NBS Radovan Jelašić, direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić i mnogi drugi čelnici preduzeća iz naše zemlje.

BELA MASKA

Gostovanja kreatora domaće ekonomske politike i velikog broja privrednika postala su svakodnevica u poslednja dva meseca na našem fakultetu. Tokom proslave Dana fakulteta i Nedelje srpske privrede gost je bio guverner Jelašić, a zatim smo imali priliku da čujemo i vidimo u dva navrata ministra Dinkića. Pored njih, gosti fakulteta su bili i brojni direktori banaka, osiguravajućih društava, uzornih preduzeća... Na ovaj način studentima je omogućeno da neposredno čuju bitne informacije, učestvuju u raspravama postavljanjem pitanja i ostvare kontakte. Nadamo se da će fakultet i privreda imati sluha za ovakva dešavanja i u narednom periodu.

CRNA MASKA

U javnim prostorijama Ekonomskog fa-kulteta zabranjeno je pušenje od sep-tembra prošle godine. Jedino mesto gde studenti pušači mogu da „smire svoje nerve“ u zgradi fakulteta jeste Klub. Ne-davno je u prvoj prostoriji Kluba postav-ljen znak za zabranjeno pušenje, no čini se da ga niko ne poštuje niti iko sankcio-niše pušače. U ovom delu se prodaju pre svega hrana i piće, a kupci su i pušači i nepušači. Da bi nepušači „bezbedno“ di-sali u ovom delu neophodno je da imaju gas masku, s obzirom na koncentraciju duvanskog dima. Hrana stoga ima ukus piksle ili opušaka cigareta. U drugoj pro-storiji su u toku čitavog dana zatvoreni prozori, a ne postoji ventilacioni sistem, te i pušači imaju problem – guše se u sopstvenom duvanskom dimu. Apeluje-mo na nadležne da sankcionišu pušače u prvoj prostoriji i da im obezbede ade-kvatne uslove za zadovoljenje ovog po-roka u drugoj.

Studentska unija Ekonomskog fakulteta, uz saradnju Ekonomskog foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacije Ekonomskog fakulteta, organizovala je tirbinu na temu «Ekonomska politika Srbije u 2006. godini». Gost tribine bio je ministar fi nansija Mlađan Dinkić, koji je studentima i brojnim novinarima izložio Nacionalni investicioni plan.

7

Propratno pismo

Zašto moramo da znamo da napišemo propratno pismo?Koliko je danas bitno da pored CV- ja kandidat ima i dobro napisano propratno pismo i šta nam ono znači kada konkurišemo za posao.

ŠTA JE CL?Tehniku pisanja CV-ja smo izložili u prethodnom broju, ali šta je CL? Da, život je težak... Toliko muke samo da bi se prijavili za posao! U ovom posttranzicionom, postso-cijalističkom, postkomu-nističkom, i post „šta sve ne“ društvu, ovo je još jedan od istrumenata koji je neophodno poznavati. Pa, da vidimo.Propratno pismo, State-ment of purpose, Cove-ring letter - skraćeno CL. Sigurno ste načuli nesto o tome. Ono je jedan od važnih marketinš-kih poteza, jer ukoliko ima puno dobrih kandidata, poslodavac od-lučuje na osnovu nijansi. A dobro propratno pismo može napraviti razliku u vašu korist.

ČEMU SLUŽI (A UZ TO I NE RADI)? Propratno pismo je prvi od koraka u procesu selekcije, kojim se is-pituju vaše veštine pisane komu-

nikacije, sposobnosti, inicijativa i entuzijazam. Ono treba da ubedi poslodavca da ovo nije samo još jedan CV koji ste poslali, da želi-te baš TAJ posao (iako ste kon-kurisali još na deset mesta), da

pokaže da ste upoznati sa fi rmom, konkretnom oblasti, dešavanjima na tržištu, sa vrednostima fi r-me i da dokažete ono što ste napisali u CV-ju - a to je da ste upravo Vi osoba koju oni traže. Zapamtite - nikad, ali nikad, ne biste

smeli slati CV bez propratnog pi-sma (osim ukoliko suprotno nije naglašeno).

POČETAK JE UVEK NAJTEŽIPre nego što počnete, neki uop-šteni savet bi bio da razmislite o sebi, svojim ciljevima, željama, obrazovanju. Zašto baš Vi? Ali nemojte ponavljati ono što ste na-pisali u CV-ju, dajte nešto novo. Pažljivo pogledajte uputstva koja

su data u oglasu, tj. profi l koji se traži. Imajte u vidu da ste samo je-dan od mnogih aplikanata. Ako se ne istaknete kao originalni, intere-santni i drugačiji (jer Vi to i jeste, zar ne?), vaše šanse se smanjuju.Imajte na umu stvari koje se čitaju između redova - vaša motivacija, kompetentnost, informisanost, i sl. Sve potkrepite dokazima, demon-strirajte sve primerom.

Budite selektivni, kad god vam daju određeni fond reči kog se morate držati, ispoštujte ga (iako

ćete baš tada imati puno da piše-te i šta da kažete). Ovo pokazuje da posedujete jednu bitnu veštinu, a to je da znate da odvojite bitno od nebitnog, što je važno za sva-ki posao. Ne bi bilo loše da sebi napravite neki kratak pregled, kog ćete se držati u pisanju. Na primer, nećete potrošiti 900 reči na uvod , ukoliko je limit 1000. Međutim ako ste napisali samo 600, ostavite tako, ne pišite samo da biste po-punili limit.U gornjem desnom uglu napište svoje podatke. Nešto niže, u le-vom bloku, ime osobe kojoj se obraćate i njenu funkciju. Dobro bi bilo da saznate ime osobe koja

Nikad, ali nikad, ne biste smeli slati CV bez propratnog pisma (osim

ukoliko suprotno nije naglašeno).

Davalac stipendije želi da bude siguran kome daje novac i da će taj

novac biti upotrebljen na pravi način, odnosno da ćete Vi završiti studije.

8

donosi odluku (možda da obavi-te neki telefonski poziv?). Ako to nije moguće, naslovite na direk-tora ljudskih resursa. Poslodavca oslovite sa „Poštovani“, ako znate ime, odlično, ako ne, neka ostane samo „Poštovani“.Kratko i jasno: ne budite dosadni, neko to zaista čita (tj. bolje za vas da pročita). CL treba da bude logi-čan zaključak vaše prijave.

STRUKTURAPropratno pismo idealno se sastoji od 4 paragrafa. U prvom delu oba-

vezno navedite za koju poziciju aplicirate, kako ste čuli za posao i sl. Znači, ovde recite šta želite da radite.Drugi pasus: sumirajte sve što ste radili do sada: završili fakultet, važne kurseve koje ste prošli do sada, prakse i ostalo. Ovo ne bi trebalo da bude ponavljanje ono-ga što ste rekli u CV-ju, već da ima neku svoju poentu, a to je šta ste Vi za to vreme naučili (da je svaki kupac važan i sl.). Nemojte reći da ste naučili kako sa ljudima, jer su to neke stvari koje će verovatno svi istaći. A Vi ipak želite da budete drugačiji. U ovom segmen-tu pomenite i vaše profesionalne ci-ljeve, stavite ih u vezu sa onim što ste do sad ra-dili. Ukažite na svoje dugoročne planove, šta ste radili da ih ostva-rite (pa ako nema ništa drugo, studirate zbog toga) i kako će ta konkretna pozicija uticati na vaše planove. Držite se iskustva, knjiga koje ste pročitali, časova koje ste pohađali.

Treći deo: šta se nadate da ćete naučiti? Šta očekujete? To nikako nije dobra karijera ili dobra plata. Vi tražite fi rmu koja može dobro da iskoristi sve Vaše kapacitete. Bitno je da to što kažete dobro upakujete.Poslednji paragraf oslikava Vašu motivaciju za prijavljivanje, ono što o fi rmi znate, bilo iz iskustva sa nji-ma (radili ste kod njih kao volonter, učestvovali na nekom projektu...). Najvažnije je da se skrene pažnja na ključne tačke iz vašeg CV-ja, detalje bitne za posao. Ovde nije loše da dodate ono za šta nije bilo mesta u CV-ju.Ovu zadatu strukturu Vi ne mora-te pratiti, ukoliko želite da vaš CL izgleda drugačije, to je u redu. Ali, bitno je da su jasni elementi (vaše sadašnje stanje, željeno stanje, i pozicija kao veza između ta dva).U nekim slučajevima CL treba da bude ručno pisan, ali to će biti po-sebno naglašeno. U svakom slu-čaju, trebalo bi bar da bude pot-pisan.Završite sa «Srdačan pozdrav», «U očekivanju buduće saradnje» i sl.

MOTIVACIONO PISMOU akademske svhe obično se tra-ži motivaciono pismo ili Statement

of purpose. Ukoliko se prijavljujete na neki inostrani uni-verzitet, za letnju školu, program ili stipendiju, vrlo je verovatno da će Vam tražiti motiva-ciono pismo. Ovo je neka vrsta CL-a, ali za razliku od njega, nema određenu for-

mu. Neka opšta pravila za pisanje ispoštujte i ovde, ali motivaciono pismo se razlikuje od svih doku-menata koje ste popunjavali. Do-bro motivaciono pismo daće Vam šansu da Vas izaberu, iako vam ocene nisu tako dobre. U motivacionom pismu trebalo bi da napišete što više ličnih stvari

o sebi, da Vas, Vašu ličnost pred-stavi izbornoj komisiji. Zato je sva-ko motivaciono pismo drugačije - nema univerzalne forme. Međutim, i ovde važi pravilo veza-no za jedinstvenost vašeg pisma. To možete učiniti tako što ćete navesti neku alarmantnu izjavu, koja je vezana za temu školova-nja/kursa za koji se javljate, što će skrenuti pažnju čitaoca i pokazati da poznajete tematiku. Možete i navesti neki citat, ali nemojte ci-tirati samo da bi citirali, odnosno, ukoliko to nema nikakve veze sa temom.U svakom slučaju, počnite nečim zanimljivim. Međutim, ukoliko ka-žete da ste odmalena želeli da budete naučnik koji će istraživati fl uktuaciju radne snage ili nešto slično, ne očekujte da vam se jave. Morate pokazati da ste od-lučni, motivisani i ozbiljni. Ovo je naročito bitno za sve vrste stipen-dija u inostranstvu. Oni žele da budu sigurni kome daju novac i da će taj novac biti upotrebljen na pravi način, odnosno da ćete Vi završiti studije.Neki logičan red koji treba da us-postavite je sličan motivacionom pismu:1) Trenutno stanje (obrazovanje i eventualno radno iskustvo);2) Pozicija za koju se javljate;3) Vaši akademski i profesionalni ciljevi.Srećno!

Milijana KOMNENIĆ

Očekuje se da poznajete termine, ali složene reči neće dovesti do toga da izgledate pametno (naročito ukoliko niste sigurni šta znače).

9

Svake godine tokom maja meseca Menadžerijadu poseti preko 1.000 budućih menadžera, od kojih 250 takmičara i preko 750 studenata željnih druženja, upoznavanja i dobrog provoda.Na Menadžerijadi, u svojstvu stručnog žirija, prisustvu-je i veliki broj profesora i asistenata sa svih fakulteta - učesnika, kao i predstavnici mnogih fi rmi iz Srbije.

ISTORIJAT MENADŽERIJADE Prva Menadžerijada održana je 2003. godine, među-tim na njoj nisu učestvovali studenti sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Druga, održana naredne 2004. godine, obeležena je prvim učešćem studenata Ekonomskog fakulteta (Beogradski univerzitet) i osvojenim prvim mestom u generalnom plasmanu.Na trećoj Me-nadžerijadi 2005. godine studenti našeg fakulteta osvojili su drugo mesto u general-nom plasmanu.Četvrta Menadžerijada održava se od 15.- 20. maja ove godine na Kopaoniku.

ŠTA SVE MOŽETE DA OČEKUJETE NA MENADŽERIJADIOve godine generalni organizator Menadžerijade je «Megatrend univerzitet», a učesnici su sa 16 fakul-teta iz Srbije ( ekonomski fakulteti – Beograd, Subo-tica, Niš, Kragujevac i dr., FON, FTN Novi Sad, «BK univerzitet», «Univerzitet Singidunum» i dr.).Na Menadžerijadi se odvijaju dve vrste takmičenja: edukativna i sportska.Edukativno takmičenje na Menadžerijadi sastoji se u nadmetanju predstavnika svakog fakulteta - učesni-ka i obuhvata:• Takmičenje u znanju – ekipa od tri člana odgovara na pitanja iz različitih ekonomskih oblasti (menad-

žment, fi nansije, marketing, trgovina i dr.);• Takmičenje u debati – ekipa od dva člana koja se, poštujući pravila kreativne komunikacije, suprotstav-lja argumentima suprotne ekipe;• Case study – ekipa od pet članova koji rešavaju konkretan poslovni problem određene fi rme sa do-maćeg tržišta.Sportsko takmičenje obuhvata nadmetanje u fudba-lu, košarci, odbojci, tenisu i šahu.

KAKO DA ODETE NA MENADŽERIJADU Veliki broj studenata koji posećuju Menadžerijadu nisu neposredni učesnici u takmičenjima. Preko 750 studenata svake godine posećuje Menadžerijadu zbog druženja i mnogobrojnih žurki koje se organi-

zuju. Zagarantovan je dobar provod, upoznavanje sa studentima iz svih delova Srbije, kao i uspostavljanje do-brih odnosa sa pro-

fesorima i asistentima.Pravo učešća imaju svi studenti, a takmičarima koji reprezentuju fakultet u oblastima znanja i sporta plaćen je boravak. Studentska unija Ekonomskog fakulteta u saradnji sa Debatnim klubom studenata ekonomije organizuje kvalifi kaciono takmičenje u kvizu znanja i u debati a pobednici predstavljaju naš fakultet na Menadžerijadi.Ono što sigurno ne bi trebalo da propustite tokom studiranja je odlazak na Menadžerijadu ili neko slič-no okupljanje. Takmičenja u znanju i sportu, upozna-vanje ljudi iz cele Srbije, druženje i žurke do zore su ono čega ćete se najradije sećati kada završite fakul-tet. Nemojte da dozvolite da jedino što ćete poneti sa fakulteta budu ispiti i učenje. Zato razmislite o tome da se sledeće godine prijavite.

Milica LAZAREVIĆ

Jedan od vidova okupljanja studenata van fakulteta

Menadžerijada = takmičenje + super provod + dobro druženje Menadžerijada je studentski projekat koji je zaživeo pre tri godine i izrastao u tradicionalno takmičenje studenata ekonomije i menadžmenta. Ona okuplja veliki broj studenata iz cele Srbije koji ispoljavaju svoje znanje u edukativnom i sportskom takmičenju. Na Ekonomskom fakultetu menadžerijadu organizuje Studentska unija Ekonomskog fakulteta (SUEF) u saradnji sa Debatnim klubom studenata ekonomije (DKSE).

10

Student prodekan – funkcija ili položaj

Šta se dešava iza kulisaPoput državnih izbora na velikoj sceni, jednom godišnje se na malim scenama fakulteta odvija slična predstava. Svi glumci, šaptači, pomagači, kostimografi i scenografi su tu, sa talentom koji ponekad ume da zapanji i pozitivno i negativno. Na pozornici su svi korektni, ali šta se dešava kada sa te iste pozornice siđu?

PRVI ČIN – IZBORIMandat studenta prodekana tra-je godinu dana. Po isteku ovog vremenskog perioda studentske organizacije, Uprava fakulteta ili sami studenti mogu da traže or-ganizaciju novih izbora. Najčešći slučaj je da studenti nisu dovoljno upućeni, a da je Uprava fakulteta rešila da se ne meša u izbor studenata i zbog toga se zainteresovani pojedinci organizuju i najčešće uz podršku Studenske unije ili Sa-veza studenata organi-zuju nove izbore. Oko uslova kandidature se uglavnom dogovara sa Upravom fakulteta i postavljaju se pravila kako bi izbori bili re-gularni. Pre svega, da bi se bilo koji student kandidovao za ovu funkciju potrebno je da ga predloži jedna od studentskih organizacija ili da pojedinac sakupi potreban broj potpisa i preda spisak zajed-no sa kandidaturom. Kandidati koji skupljaju potpise su nezavisni kandidati. Cela ta situacija pod-seća malo na veliku audiciju gde svi konkurišu samo za jednu ulo-gu. Na nekim fakultetima studenta prodekana biraju studenti glasa-njem, na nekim ga bira Naučno nastavno veće, i često se gleda prosek kandidata, uspeh u studi-ranju i slično. Student prodekan je osoba koja je tu da zastupa prava studena-ta, da im obezbeđuje bolje uslo-

ve studiranja, rešava njihove fa-kultetske probleme i uopšte da predoči Upravi fakulteta stavove studenata o određenim pitanjima i da se na taj način dođe do ne-kog kompromisnog rešenja kojim bi svi bili zadovoljni. Naravno, ko-munikacija mora da bude obostra-na. Zbog toga je druga strana ove

funkcije da se saslušaju stavovi Uprave, zahtevi, programi, ideje i da se na adekvatan način saopšte studentima. Sve u svemu, cilj je da se ostvari kvalitetna saradnja kako ne bi dolazilo do neprijatnih situacija, malverzacija i opšteg nezadovoljstva.Kada studenti biraju studen-ta prodekana javljaju se broj-ni problemi. Više glasova će imati onaj kandidat čiji tim ljudi “iscima” najviše studenata na hodniku da glasaju. Kao i na državnim izborima o regular-nosti brine unapred određena komisija. To deluje pomalo smeš-no i možda nepotrebno, ali često

se dešavalo da jedan student glasa na pet različitih indeksa, da se ne poklapa ime i prezime sa matičnim brojem, da su listići na-knadno ubačeni i slično. Kad se sve sabere i oduzme, na kraju sve bude u najboljem redu i posle par nedelja svi zaborave da je i bilo neke frke oko izbora. Tada su već

sve oči uprte u novoizabra-nog predstavnika i u to koliko se i za šta zalaže.

DRUGI ČIN – FUNKCIJAJedan od argumenata koji se javljao više puta u korist starog studenta prodekana i produženja njegovog man-data je između ostalog i taj da novom studentu treba bar tri meseca da se uhoda i da vidi kako sve funkcioniše. U praksi se pokazalo da su baš tih prvih par meseci mandata

najplodonosniji. Naime, kada novi student preuzme funkciju, željan dokazivanja, uspeha i sprovođe-nja u kampanji izloženih ciljeva, stvari kreću same od sebe da do-laze na svoje mesto. Obaveze se

samo pojave niotkuda i u trenutku sve ostalo postaje sporedno jer

Pre svega, da bi se bilo koji student kandidovao za ovu

funkciju potrebno je da ga predloži jedna od studentskih organizacija

ili da pojedinac sakupi potreban broj potpisa i preda spisak zajedno

sa kandidaturom.

11

sva energija odlazi na studentska pitanja. Taj prvi period je period pravog rada, potpune posveće-nosti poslu i takoreći, period kada je student prodekan samo i jedino funkcija.Većina promena koje su donekle zasluga studenta prodekana se mahom potcenjuju, jer studenti nemaju predstavu koliki njegov angažman je potreban da se bilo šta ostvari. Za početak samo pisa-nje zahteva i molbi koje se skoro svakodnevno prosleđuju je rela-tivno dug postupak. Svaki zahtev mora da se stavi na papir u odre-đenoj formi i da se u četiri primer-ka odnese u pisarnicu na overu i zavođenje. Dva primerka se zadr-žavaju i nose u molbi naznačenoj osobi kako bi se izbeglo čekanje da ona stigne iz pisarnice. Kada naznačena osoba odobri molbu tek tada se ona može koristiti za određenu namenu. Kada se nešto izvrši potrebno je kratak izveštaj proslediti nadležnim osobama, jer sve mora biti evidentirano. Narav-no, tu su i redovne sednice, sa-stanci, razgovori sa profesorima,

Upravom fakulteta, Savetom fa-kulteta i slično, što podrazumeva veliku upućenost studenta prode-kana u sva dešavanja na svim go-dinama. Pri tome objektivnost ne sme da izostane, a pristrasnost je nešto što svakako nije primereno u takvim situacijama. Pristup, stav i način na koji se nastupa su neki od ključnih faktora uspeha, a po-vrh svega bitno je neizmerno veli-ko strpljenje.

TREĆI ČIN – POLOŽAJKoja je razlika između funkcije i položaja? Osnovna razlika je u tome što položaj podrazumeva neke benefi cije koje pojedinac koji ima neku funkciju može da iskori-sti za lične ciljeve. Funkcija s dru-ge strane je preduslov za položaj i ona sa sobom nosi dozu odgo-vornosti i obaveza koje pojedinac mora da poštuje zbog ostvarivanja opštih ciljeva. Često se za vreme izbora vrte pitanja tipa ’’Zašto bi neko hteo da bude student prode-kan, šta on ima od toga?’’. Takva pitanja su sasvim na mestu pošto pre ili kasni-je može da se desi da se neki opšti cilj preklopi sa ličnim. Sigurno da je motiva-cija za kandidaturu došla zbog ličnog nezadovoljstva pojedinca nečim, ali sve dok isključivo lični ciljevi nisu ispred ostalih to nije zloupotreba dobijenog položaja. Opet, iza kulisa je moguće neke stvari i sakriti. Niko neće da traži iglu u plastu sena i da dokazuje da li su neke sumnje tačne ili nisu, ali sigurno da postoje načini na koje

student prodekan može da iskori-sti svoju funkciju za lične ciljeve. Olakšice na ispitima naravno da ne postoje, ali možda može da se desi da se pojavi ponuda o nekom seminaru, praksi ili slično za koju je konkurs otvoren, a da studenti jednostavno ne saznaju ništa o tome jer se mesta popune prijatelima i poznanicima. Ali sve su to male stvari koje mogu da se dese, a ne moraju, i koje niko ne može i ne želi da proverava. Dokle god su prava studenata adekvat-no zastupljena i svi zadovoljni op-

štom situacijom, problema neće biti. U suprotnom može doći do konfl ikata kada sve, čak i najma-nje stvari, ispli-vaju na površinu. Tada kreće prlja-va igra i nekad su ljudi spremni

da se zarad malih stvari spuštaju na jako niske grane. Treba naći objektivan stav i ne dozvoliti da se sav trud za vreme mandata zabo-ravi zbog ličnih interesa koji mogu da preovladaju. Student prodekan je osoba jakog karaktera, objektiv-nih stavova i pre svega osoba koja drži do sebe.

Marija NENADOVIĆ

Većina promena koje su donekle zasluga studenta prodekana se mahom potcenjuju, jer studenti nemaju predstavu koliki njegov angažman je potreban da se bilo šta ostvari. Za početak samo pisanje zahteva i molbi koje se skoro svakodnevno prosleđuju je relativno dug postupak.

12

KAKVO JE STANJE NA NAŠEM FAKULTETU KADA JE PRAKSA U PITANJUNepostojanje praktičnih iskusta-va svim studentima predstavlja veliki problem prilikom zapošlja-vanja, bilo pre ili nakon diplomi-ranja. Problemom nisu pogođeni samo studenti, već i Ekonomski fakultet koji dobija sve ozbiljniju i brojniju konkurenciju na polju obrazovanja iz oblasti ekonomi-je. Naš fakultet zbog neposto-janja prakse u svom redovnom programu gubi korak sa ostalim fakultetima u zemlji, u kojima je stručna praksa redovna aktiv-nost. Ovim su pogođene i same kompanije koje zapošljavaju studente koji nisu spremni za izazove koji ih očekuju, niti su upućeni u posao koji treba da obavljaju. Tek zaposleni diplom-ci daleko više vremena gube na uklapanje u fi rmu i samim tim su u startu u nedostatku. Umesto da početkom svoje karijere što više vremena posvete stručnom usavršavanju, moraju izdvajati vreme da, bukvalno, u praksi prolaze i uče ono što su već u teoriji savladali na studijama. Najveći broj studenata po završetku fakulteta ima veliki pro-blem u pronalaženju sebe u određenom poslu, jer nemaju jasnu predstavu šta se od njih očekuje da obavljaju kao diplomirani ekono-misti u određenoj fi rmi.Marketing Radionica je po-četkom zimskog semestra 2004./2005. godine sprovela istraživanje među studentima Ekonomskog fakulteta sa že-ljom da proveri da li su studenti zainteresovani za prakse, koji je to vremenski period koji bi oni proveli na praksi , kao i koje su najpoželjnije fi rme u našoj zemlji u kojima bi oni obavljali praksu.Upitnik je sproveden na uzorku od 274 studenta. Pošto su za

početak projekta ciljna grupa bili studenti koji su pri završetku fa-kulteta tj. studenti treće i četvrte godine kao i apsolventi, u uzor-ku su najviše učestvovali stu-denti četvrte godine (80%) zatim studenti treće godine (17,8%) i najmanje apsolvenata (2,2%). Moramo napomenuti da je mali broj apsolvenata posledica i na-čina sprovođenja ankete pošto su studenti mahom anketirani na predavanjima, a apsolven-ti ih manje pohađaju od ostalih studenata.

ŠTA STUDENTI MISLE O PRAKSI72,8% studenata ocenjuje prak-su kao veoma značajnu za kompletiranje svog obrazova-nja, 74,1% studenata smatra da bi praksu trebalo da prođu svi studenti i da ona mora da bude sastavni deo nastavnog plana i programa na našem fakultetu na završnim godinama studija.Iskustvo i znanje stečeno na

praksi 95,6% studenata ocenjuje kao značajno ili veoma značaj-no za dobijanje željenog posla. Nažalost, na našem fakultetu praksu je pohađalo svega 7,4% studenata dok ostali nisu imali tu priliku. Ipak 97% studenata tre-će i četvrte godine je spremno da ode na neplaćenu praksu u neku od fi rmi u našoj zemlji.Kada je u pitanju dužina traja-nja prakse, 58,5% studenata smatra da je optimalni period trajanja prakse mesec dana. Najveći broj studenata našeg

Novo iz Marketing Radionice

PROJECT PRAXIS LOADING. PLEASE WAIT.Projekat «Praxis» je nastao kao odgovor na neke nedostatke koje smo uočili u toku obrazovanja studenata na Ekonomskom fakultetu. Najveći problem studenata EKOF-a je što kada završe fakultet nemaju najjasniju sliku šta ih očekuje i šta se, pre svega, očekuje od njih kada zakorače u poslovni svet. Logičan odgovor je bio da nedostaje upravo to upoznavanje sa poslovnim svetom još u toku studija i iz toga se izrodila ideja za projekat. Istraživanje koje smo sproveli je to i potvrdilo. U pilot fazi projekta smo došli do još nekih zapanjujućih podataka, recimo da većina studenata nije u stanju da samostalno sastavi svoj CV, još uvek ne znaju ni kako u stvarnosti izgleda posao za koji se školuju i šta oni konkretno na njemu treba da obavljaju.

97,8 % studenata ocenjuje praksu kao veoma značajnu za kompletiranje

svog obrazovanja, 74,1% studenata smatra da bi praksu trebalo da

prođu svi studenti i da ona mora da bude sastavni deo nastavnog plana

i programa na našem fakultetu na završnim godinama studija, a praksu

na našem fakultetu pohađalo je svega 7,4% studenata!

fakulteta očekuje da na praksi, pre svega nauči da primeni teorijska znanja stečena na studijama i da uz to stekne neka nova praktična znanja do kojih nije moguće doći na fakultetu. Nešto manje njih uz to očekuje i da na praksi ostvari i kontakte koji će im pomoći u ka-snijem razvoju karijere.Što se tiče oblasti ekonomije iz ko-jih bi studenti Ekonomskog fakul-teta želeli da imaju praksu prvi na listi želja je sektor bankarstva i fi -nansija (31,6%) , zatim oblast mar-ketinga (24,6%), a za njima slede računovodstvo i revizija(18,4%) i trgovina (11,4%).Najpoželjnijim kompanijama za obavljanje prakse naši studenti smatraju «Delta Holding» i «Koka Kolu», a za njima slede «Nelt» i «BAT». Veliki broj studenata nema jasnu predstavu gde bi želeo da ode na praksu, tačnije u koju fi rmu već navode samo sektore ili mar-keting agencije.

KAKO TEČE REALIZACIJA PROJEKTARealizacija projekta «Praxis» je

počela u martu 2005. godine i do sada su obavljene neke od plani-ranih aktivnosti. Cilj projekta je da se obezbedi praksa studentima EKOF-a u fi rmama koje posluju u našoj zemlji. Taj cilj je i delimično ostvaren u pilot fazi projekta. Na-ime, posle kontaktiranja velikog broja fi rmi u Beogradu kao i širom Srbije, MR je obezbedila praksu za oko 20 studenata našeg fakul-teta. Najbolja saradnja napravlje-na je sa «Zepter bankom», koja je omogućila praksu za 11 studenata završne godine, zatim sa «Eksim bankom» (dva studenta) i «Hemo-farmom» iz Vršca (tri studenta iz Vršca). Ove godine projekat je počeo da se sprovodi u aprilu. MR se nada da će naići na bolji odziv poslo-davaca i da će rezultat toga biti veći broj obezbeđenih praksi nego prošle godine. U toku projekta se obavljaju brojne aktivnosti, počev od nastupa u medijima i direktnog kontaktiranja fi rmi, pa sve do oba-veštavanja studenata, prikupljanja njihovih biografi ja i prikupljanja njihovih iskustava posle obavlje-ne prakse. Pre početka realizacije

projekta sprovedena je kampanja u medijima koja je imala za cilj obaveštavanje poslodavaca o po-stojanju «Praxis»-a i ona je već re-zultirala nekim preliminarnim kon-taktima sa određenim fi rmama. Već su dogovoreni i sastanci sa određenim fi rmama koji su rezula-tat direktnog kontaktiranja. U slu-čaju dogovora o saradnji studenti će biti blagovremeno obavešteni putem plakata koji će se nalaziti na oglasnim tablama, kao i preko sajta fakulteta. MR želi da pozo-ve sve studente koji su zaintere-sovani za pohađanje prakse da svoju poslovnu biografi ju pošalju na e-mail radionica_marketing@yahoo.com. Važna činjenica je da selekciju kandidata ne vrši MR već pojedine fi rme koje omoguća-vaju praksu, tako da je isključena mogućnost bilo kakve pristrasno-sti u selekciji od strane MR. To će dovesti do toga da na praksu idu studenti odgovarajućeg profi la, koji odgovaraju konkretnoj fi rmi i u krajnjoj instanci će doći do bliže i prisnije saradnje između posloda-vaca i MR.

Anđela DUKOVSKI

13

14

Proslavi koja je organizovana povodom 69 godina postojanja fakulteta, između ostalih prisus-tvovao je i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Iskoristili smo ovu priliku da ugov-orimo intervju sa guvernerom za MonopolList. Poseta NBS bila je veoma prijatna i svi, počevši od guvernera, bili su veoma srdačni i spremni da odgovore na sva naša pitanja.

KOLIKO JE INFLACIJA OZBILJAN PROBLEM U SRBIJI?MonopolList: Koliko je Narodna banka Srbije danas nezavisna in-stitucija i koliko politička situacija utiče na vaš rad?Radovan Jelašić: Ja sam uveren da, nezavisno od onoga šta se

dešava u političkoj sferi, ni jedan potez koji je Banka učinila u pre-thodne dve godine nije doveo do većeg sukoba. Politika radi svoj deo, a mi svoj, makar to bilo i nepopularno. Ponekad, pomalo sarkastično kažem da mi nismo «deda-mrazovi», nego smo tu na zadatku da postignemo osnovni cilj, koji u ovoj fazi i periodu tran-zicije uopšte nije lak. Zaista treba da iskoristimo sva raspoloživa sredstva, kojih ima dovoljno, za smanjivanje infl acije i održavanje makroekonomske stabilnosti. U formalnom smislu, nezavisnost se ogleda u tome da ja, kao guvern-er, prisustvujem sednicama Vlade Srbije, a ministar fi nansija sedni-cama Monetarnog odbora, tako da su sve strane vrlo dobro up-oznate sa onim što se ovde radi.

Pored samostalnog rada postoje i zajednički projekti, pre svega vezani za rad sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom. Koordinacija postoji, i naravno da se javljaju različita mišljenja. Međutim i mi smo sves-ni šta je interes Vlade, a i Vlada šta je naš osnovni cilj.ML: Infl acija je ekonomska tema broj jedan u javnosti. Da li je ona zaista najveća opasnost, kao što neki kažu i koliko štete donosi?RJ: Kao i širom sveta, tako i u Srbiji, infl acija je stvar koja narušava neke osnovne ekonom-ske postulate i koja najviše do-prinosi neravnomernoj raspodeli dohotka i značajnom rasloja-vanju društva. Tržišni akteri ne razmišljaju više o produktivnosti, boljim tržištima ili o racionalizaciji, već isključivo razmišljaju šta će biti sa infl acijom ili kursom. Ne bi bilo dobro da im to bude fokus po-slovanja, a o životnom standardu i da ne govorimo. Problem je i sa određivanjem penzija i plata, pri čemu infl acija «pojede» ta pri-manja ukoliko se ona redovno ne usklađuju, što će sada, recimo, osetiti penzioneri, jer se u njiho-vom slučaju to vrši šestomesečno. Infl acija je i neki vid dodatnog poreza, kojim država, takoreći, ubira novac od građana koji dobi-jaju novac, koji se kasnije «topi». Prema tome, da postoji nešto važnije od infl acije, onda bi to stajalo u Zakonu o Narodnoj banci Srbije, a ne bi joj kao osnovni cilj bilo povereno očuvanje stabilnosti

Intervju sa guvernerom Radovanom Jelašićem

Ekonomska situacija u Srbiji danas iz vizure guvernera JelašićaDa li je infl acija najveći problem u našoj zemlji, zbog čega je stopa obaveznih rezervi podignuta sa 40% na 60%, šta guverner misli o kratkoročnim kreditima koje nam nude banke i još mnogo toga u nastavku teksta.

15

cena. Mi svim svojim merama, koje nisu popularne, pokušavamo da utičemo na infl aciju. U prva tri meseca ove godine imali smo relativno nizak nivo infl acije, ali smo i tada rekli da nema razloga za opuštanje. Međutim, u aprilu se ona ubrzala, a i u maju ćemo, verovatno, imati nešto višu in-fl aciju. U junu se očekuje dodatni pritisak, pre svega zbog isplate stare devizne štednje i zaista bi bilo dobro kada bi se ova infl aci-ja, koja na godišnjem nivou već iznosi 15,6 odsto, što pre spustila na nivo bliži jednocifrenoj. Još je bitno istaći da NBS ne radi «tar-getiranje» infl acije, što rade neke zemlje u okruženju, jer je potre-ban razvoj kompletnog instrumen-tarijuma za efi kasnije sprovođenje monetarne politike. Zato ističemo da je potrebna još prisnija sarad-nja sa Ministarstvom fi nansija, u vezi sa onim šta će oni kao Vlada učiniti na suzbijanju infl acije.ML: Koji je po Vašem mišljenju najveći razlog tako visoke infl acije kod nas?RJ: S jedne strane veliku ulogu ima pritisak iz inostranstva kroz visok priliv kapitala, ali ima tu i automatizma, tačnije psihološkog efekta, praktično straha od rasta cena. Takođe, domaća tražnja, koja se značajno povećava, ima sve veći uticaj na infl aciju, ali i ne-postojanje jedne prave konkuren-cije. Proizvodnja sokova i piva, kao i bankarske usluge su, izgle-da, danas jedini segmenti u kojima postoji prava konkurencija.

KOLIKO SU MONETARNA I FISKALNA POLITIKA USKLAÐENE?ML: Koliko će državne investicije koje je najavio ministar Dinkić Vama otežati posao suzbijanja in-fl acije?RJ: Po defi niciji, svako povećanje javne potrošnje nije dobrodošlo što se tiče smanjenja infl atorne stope, što se uči već na prvoj godini fakulteta. Ipak, prvo treba

sačekati pa videti na koji način, u kom vremenskom periodu i gde će se vršiti ta ulaganja. Tek se onda može vršiti procena uticaja tih in-vesticija na infl aciju. U svakom slučaju, bilo bi dobro da se javna potrošnja smanji i da se pruži još više prostora privatnom kapitalu, jer NBS sada vodi prerestriktivnu politiku zbog ulaska privatnog kap-itala koji nam «podgreva» domaću tražnju, pa imamo visoke barijere što se tiče obaveznih rezervi. Ako mi povećavamo barijere ulaska privatnog kapitala, bilo bi dobro da se to onda ne nadomesti ne-kim državnim kapitalom, odnosno javnom potrošnjom. Trebalo bi up-ravo da bude obrnuto, da država manje ulaže, za šta bi se za NBS otvorio prostor da uđe više privat-nog kapitala. Ovo potvrđuje i do-datno zaduživanje od oko 2.2 mili-jarde evra u toku prošle godine, kao i strane direktne investicije u visini od oko 1.5 milijarde evra. Dakle, privatni kapital u velikoj meri želi da uđe u Srbiju i to čini.ML: Da li će ekspanzivna fi skalna i restriktivna monetarna politka dovesti zemlju u recesiju?RJ: Sigurno je da u borbi protiv infl acije nije dobro reagovati samo merama monetarne politike, već i merama fi skalne politike. Ja sma-tram da uvek ima prostora da fi s-kalna politika malo više uradi, ali, sa druge strane, ne vidim nikakve koristi od toga da se po starim dobrim, balkanskim principima međusobno optužujemo, a svi za-jedno gledamo kako infl acija ras-te. Mi smo svoj deo posla odradili i svako ko želi da pomogne više je nego dobrodošao, a sa stanovišta fi skalne politike, dodatna podrška u vidu smanjenja javne potrošnje je, takođe uvek, više nego dobrodošla.

KRATKOROČNI KREDITI ZA I PROTIVML: Mislite li da naši građani možda nisu još uvek dovoljno svesni kakve kredite uzimaju?RJ: Ja se iskreno nadam da to

RADOVAN JELAŠIĆ rođen je 1968. godine u Baji,

Mađarska. Diplomirao je 1992. na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu i magistrirao fi nansije 1995. na Univerzitetu u Ilinoisu,

Čikago, SAD.Bankarsku karijeru otpočeo je u Deutsche Bank u Frankfurtu,

gde je četiri godine radio kao regionalni menadžer u Odeljenju

za centralnu i istočnu Evropu. Od 1999. godine, kada prelazi u McKinsey&Company Inc. u

Frankfurtu, radi na projektima u bankarskom sektoru u

Nemačkoj, Poljskoj i Bugarskoj, vezanim za kreditno fi nansiranje,

privatizaciju, preuzimanje kompanija, organizaciono

restrukturiranje, fi nansiranje korporacija i izradu strategije za

hipotekarno poslovanje.Na funkciji viceguvernera

Narodne banke Jugoslavije/Srbije radi od decembra 2000.

do jula 2003. godine. Za to vreme rukovodi razvojem i

sprovođenjem restrukturiranja bankarskog sektora, reformom sektora kontrole, pregovorima

o svim programima vezanim za fi nansijski sektor sa

Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom

i Evropskom unijom, reorganizovanjem Sektora

za informacionu tehnologiju, osnivanjem Odeljenja za

fi nansiranje srednjih i malih preduzeća i organizacijom

tehničke pomoći u Narodnoj banci.

Posle političke smene rukovodstva Narodne banke

Srbije u julu 2003. godine, na kratko vreme zasniva radni

odnos u HVB banci u Beogradu. Narodna skupština Republike

Srbije imenuje ga za guvernera Narodne banke Srbije 25.

februara 2004. godine, a na tu funkciju stupa 1. marta iste

godine.

16

nije istina i nadam se da su barem studenti Ekonomskog fakulteta objasnili svojima iz okoline šta danas znači uzeti kredit. Sigur-no je da ove kredite neće vratiti država, niti bankari ili akcionari, a neće ih «pojesti» ni infl acija, već kako se dan vraćanja duga bude približavao može doći do prodaje stana, zemljišta, kuće… Razume se da banka može da vrati depo-zit samo ako naplati dati kredit. Ipak su ovo ozbiljne stvari i ljudi bi trebalo da budu odgovorniji jer sami stavljaju potpis na ugovore. Trebalo bi da obiđu više banaka, da se raspitaju o uslovima, da razmisle, pa tek onda da pristu-pe potpisivanju ugovora, jer posle toga nema nazad. Na građanima je da odluče kojim će putem kre-nuti – putem provere više ponu-da i kontrola ili po sistemu «uđeš, izađeš i gotov si».ML: Poznato je da je tražnja za kreditima u Srbiji slabo elastična. Poslednji korak NBS bio je povećanje stope obaveznih rezer-vi banaka na 60%. Ukoliko ni ovo ne donese očekivane rezultate, šta može biti sledeći korak?RJ: Svuda se u svetu protiv infl a-cije bori povećanjem kamatne sto-pe, a ne smanjenjem. Od septem-bra 2002. godine u NBS tačno se zna šta ko radi ukoliko se infl acija povećava i ne koriste se nikakvi

izgovori. Mi smo povećali stopu obaveznih rezervi isključivo na kratkoročno zaduživanje banaka u inostranstvu i na kratkoročne de-pozite iz inostranstva, pošto sma-tramo da ne treba da privlačimo «vruć» kapital, koji, sa jedne strane može brzo da se «obrne»

i vrati, a zatim može da izazove i neke monetarne probleme i pro-bleme u vezi sa kursom. Takođe je veoma interesantno da, iako je bankama povećana stopa rezervi

sa 18-19% krajem prošle godine na 40%, nismo primetili da se to odrazilo na povećanje kamatnih stopa za korisnike kredita, već su banke našle amortizer kroz smanjenje svojih kamatnih marži. Mi pooštravamo uslove, a banke ne mogu da dižu kamate jer ih pritiska konkurencija. Činjenica je da je tražnja stanovništva za kreditima neelastičnija od tražnje privrede, koja može i direktno da se zadužuje u inostranstvu, ali ja mislim da bi se ovde posti-gao bolji efekat kada bi se kredi-ti izražavali u dinarima. Ljudi bi tada sigurno bolje razmislili da li da se zadužuju po efektivnoj kamatnoj stopi od 30% u dina-rima, nego sada sa kamatnom stopom od 10-11% u devizama, ali naravno uz deviznu klauzulu koja im određuje pravu cenu kre-dita. Niti jednom našom odlukom nismo hteli nešto da zabranimo i smatramo da naša fi zička lica nisu prezadužena, ali je ozbiljan problem da se nivo zaduživanja duplirao u toku prošle godine. Dakle, nama je problem novo, a ne postojeće zaduživanje. Narav-no, i na građanima je da odluče

hoće li se sada zaduživati, uprkos kampanji banaka da je kredita «još malo pa nestalo». Ja vam tvrdim da će kredita samo biti više, a nikako manje, samo mi ne želimo da ih bude previše.ML: Kako sada stoje stvari, mislite li da ćete morati da uvedete neke administrativne mere?RJ: Do sada nismo primenjivali nikakve direktne administrativne mere, dakle nema nikakve zabra-ne zaduživanja. Mi ćemo sa naše strane pokušati sve da uradimo da do takvih direktnih administra-tivnih mera ne dođe. Naravno, kao ni ništa drugo, ne može se ni to di-rektno isključiti. Ja ne verujem da bi mi trebalo bilo kome da branimo da se zadužuje, ovo je ipak demo-kratsko društvo gde svako radi šta želi. Najvažnije je da postoji alter-nativa, da postoji mogućnost izbo-ra, a sa administrativnim merama bi takve alternative onemogućili, što je zaista nepoželjno.

NEŠTO O BUDUĆOJ MONETARNOJ POLITICIML: Kada će kod nas, kao instru-ment monetarne politike, zaživeti operacije na otvorenom tržištu u pravom smislu te reči?RJ: Mi smo duplirali stopu opera-cija na otvorenom tržištu, pa repo-transakcije, sa današnjim danom, iznose oko 42 milijarde dinara. Cilj je da se bankama omogući da biraju da li da kupe hartije od vrednosti NBS sa 23-24% kamate na godišnjem niovu ili da odobre kredite. Visoke kamatne stope kod repo-operacija služe da bi banke smanjile nivo kredita, i da ne bi povećavale dodatno zaduži-vanje u inostranstvu. Operacije na otvorenom tržištu će više zaživeti kada ljudi postanu senzitivniji na kamatne stope, ali i kada dinar još više uđe u pore celokupne privre-de. Interesantno je da su, oni koji su štedeli u evrima, ostvarili ne-gativan priliv, pa sada mogu kupiti manje nego onda kada su oročili novac, jer je infl acija u prošloj go-

Sigurno je da ove kredite neće vratiti država, niti bankari ili akcionari, a neće ih «pojesti» ni infl acija, već kako se dan vraćanja duga bude približavao može doći do prodaje stana, zemljišta, kuće…

17

dini bila 17,7%, devalvacija oko 10%, a kamata na oročene evre maksimalno 6,7%.ML: Planirate li štampanje nekih novih apoena novčanica ili prome-ne postojećih?RJ: Trenutno su u štampi novča-nice od 10 i 20 dinara, koje su u određenoj meri redizajnirane, ali isto tako do kraja ove godine pla-niramo jedan konkurs po kome bismo od 2008.-2009. godine kre-nuli sa jednim kompletno novim serijalom novčanica, sa novim tehničkim rešenjima jer falsifi katori ne spavaju. A što se tiče apoenske strukture, ona će najverovatnije ostati ista.

PRAKSA ZA STUDENTE ZAVRŠNIH GODINA U NBSML: Poznato je da NBS prima studente na letnju praksu već par godina unazad. Kakva su vaša iskustva po tom pitanju i na koje probleme ste nailazili u radu sa studentima?RJ: Ja ne nailazim na probleme

sa studenatima, već su to pro-blemi unutar institucije. Kada se krenulo sa praksom 2003. godi-ne, postojao je otpor unutar same Banke, dok već danas kolege tra-že više studenata koji bi kod njih radili. Treba biti realan i sagledati ono što se zaista može naučiti u ta dva meseca. Mislim da je naj-bitnije da studenti izvuku neke informacije iz institucije, jer oni neće sigurno postati, na primer, pravi supervizori u sektoru za su-perviziju za dva meseca, ali će uspeti da steknu osećaj šta i kako se tu radi i da li je to ono što zai-sta žele sutra da rade. Potpuno je

nerealno očekivati da ljudi sa 22-23 godine koji su izašli direktno sa fakulteta, a niko im nije pružio šansu da negde provedu mesec-dva, imaju dovoljno iskustva i znanja. Ove godine ćemo uvesti i praksu da student ne boravi dva meseca samo na jednom, već na dva radna mesta. Smatram da su preduzeća u državnom, odnosno javnom vlasništvu, u obavezi da prime nove ljude, jer treba da po-kažu da su zaista državne institu-cije, od društvene koristi. Takođe, mi za neke studente obezbeđuje-mo stipendije do završetka studi-ja i držimo im otvorena vrata da dođu i rade u Narodnoj banci.

GUVERNER PRIVATNOML: Koja vam je prva asocijacija kada se spomene Ekonomski fa-kultet u Beogradu?RJ: Mojih pet godina provede-nih tamo! Snažan utisak koji sam poneo sa fakulteta jeste jedna ogromna razlika u kvalitetu profe-sorskog kadra. Ja se sećam onih koji su predavali kao da su u XIX

veku, ali i onih koji su išli ispred svog vremena. I po-što postoji ta velika razlika sa stanovišta kvaliteta, da budem otvoren, mi po prvi put sada kada primamo lju-de više ne vezujemo zapo-šljavanje u Narodnoj banci direktno za završene studije na Ekonomskom ili Pravnom

fakultetu. Dakle, svako je dobro-došao. Poznavajući sve to, čovek se pita gde će se ti ljudi, sa takvim znanjem, sutra zaposliti. Prave se ljudi koji bi trebalo da rade na najboljim mestima, da budu dobro plaćeni, a sa druge strane znanje sa kojim izlaze je ponekad zaista diskutabilno. Postoji jedan deo koji je fantastičan, jedan ogroman potencijal, ali tranzicija ne treba da se odnosi samo na bankar-ski sistem i privredu, već na celo društvo, pa i na fakultete. Fakultet treba sam da pronađe svoje me-sto jer konkurencije ima više nego dosta, a pitanje je kako će se kon-

kretno Ekonomski fakultet u sve-mu tome snaći. Sigurno je da sa stanovišta potencijala ima najbolje osnove, ali kao i u bankarskom si-stemu, kada je pre 4-5 godina naj-bolje polazne osnove imala jedna «Vojvođanska banka», a danas ju je pretekla «Rajfajzen banka», ne znači da će u periodu od nekoliko

godina biti pobednik.ML: Kako izgleda jedan radni dan guvernera i kako provodite ono malo slobodnog vremena koje preostane?RJ: Jutros sam imao gostovanje u «Beogradskoj hronici», potom otvaranje «Tehnobanke». Zatim jedan interni organizacioni sasta-nak i sastanak sa internom kon-trolom, pa potom ručak sa jednom stranom delegacijom. Kasnije sastanak sa predstavnicima «Siti banke» i drugim bankarima, gde je potrebno objasniti im nove uve-dene mere i na kraju, nažalost sve češće, moram se pojavljivati na večernjim skupovima. I posle sve-ga, nema dana kada ne ponesem deo posla i kući. Slobodno vreme provodim sa porodicom, vozim se biciklom sa svojom decom ili se šetamo gradom. Radimo u našoj bašti, gde imamo paradajz, papri-ku, salatu, jagode i čekamo novu sezonu da pravimo pekmez. Ja sam osoba koja baš i ne voli da ide na prijeme, jer vas tamo obič-no vuku za rukave ili još gore, po-činju da vas hvale. To je ono što zaista ne volim, jer mnogo više pomaže kvalitetna i argumento-vana kritika nego kada vas neko preterano hvali. I što kažu, ti su obično oni koji će vam prvi zabo-sti nož u leđa, ali to je nekako deo ove naše Srbije.

Intervju vodili:Nikola ĆIRKOVIĆ

Milica NIKOLIĆ

Sigurno je da u borbi protiv infl acije nije dobro reagovati samo merama monetarne politike, već i merama fi skalne politike. Ja smatram da uvek ima prostora da fi skalna politika malo više uradi.

Do sada nismo primenili nikakve direktne administrativne mere,

dakle nema nikakve zabrane zaduživanja.

18

LOŠA INFRASTRUKTURA I NESTRUČNOST – GLAVNI PRIVREDNI PROBLEMIPredstavljajući Nacionalni inve-sticioni plan, ministar je naglasio odlučnost države da preduzme aktivniju ulogu u stvaranju povolj-nog ambijenta za investiranje. Loši koncepti razvoja lokalnih or-gana vlasti i nepostojanje kvalitet-ne infrastrukture u velikom broju opština u Republici, su jedan od ključnih problema za povećanje grinfi ld (greenfi eld) investicija u zemlji. Drugi, ne manje značajan, problem je defi cit stručnog kadra sa kojim se naša zemlja ozbiljno suočava. Pozitivan primer rada lokalnih organa vlasti, prema re-čima ministra, je opština Inđija i njen predsednik Goran Ješić, koji će, najverovatnije, postati njegov savetnik. Jedna od mera za spre-čavanje odliva kadrova iz zemlje je i uvođenje posebnih olakšica za poslodavce koji zaposle pri-pravnike do 28 godina, tako što će ih tri godine osloboditi plaća-nja poreza.

INFLACIJA JE PROBLEM, A NE OPASNOSTPitanje infl acije, ministar posmatra kao problem, ali ne i opasnost. Država je, kroz niz mera, ograničila javnu potrošnju što utiče na smanjenje rasta infl a-cije. Stopiranje isplata iz

budžeta onim opštinama koje ne-realno povećavaju plate zaposle-nima ili cene usluga javnih pre-duzeća, jedna je od mera kojim se ograničava javna potrošnja. Kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru, Dinkić je nagla-sio da je to moguće samo u onim preduzećima i ustanovama koje smanjuju broj zaposlenih, jer na taj način fond plata ostaje isti, ali se broj korisnika smanjuje, što utiče na povećanje pojedinačnih zarada.

PRIVATIZACIONI PRIHODI NISU IZVORNI PRIHODI BUDŽETAGovoreći o privatizaciji, Dinkić se osvrnuo i na nejasnoće koje su prisutne u delu naše javnosti oko trošenja prihoda od privatizacije. Naime, prihodi od privatizacije nisu izvorni prihodi budžeta i, kao takvi, ne ulaze u projektovani sufi cit. Prihodi od privatizacije se iskorištavaju za pokriće eventual-nog defi cita budžeta (što nije za-beleženo prošle godine, jer smo imali sufi cit budžeta) i ulaganje u

“Kada je u pitanju privatizacija NIS-a, ona će se, najverovatnije,

sprovoditi na sledeći način: je dan deo ak ci ja će se pro da ti, je dan deo bes plat no ide rad ni-

cima u po se ban fond, dok će se je dan deo doka pi ta li zo va ti, ali sve

to za jed no ne će pre ći 49 od sto ak ci ja kom pa ni je.”

Tribina: “Ekonomska politika Srbije u 2006. godini”

Godina investicijaMinistar fi nansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić, gostujući na Ekonomskom fakultetu, prezentovao je studentima “Ekonomsku politiku za 2006. godinu”. Ministar je predstavio Nacionalni investicioni plan, govorio o problemu infl acije, javnoj potrošnji i o postignutim rezultatima u oblasti sređivanja javnih fi nansija i fi skalnog sistema. Studenti su, nakon što je ministar završio planirano izlaganje, uzeli aktivno učešće postavljajući pitanja o aktuelnim pitanjima naše privrede.

realizaciju Nacionalnog investicio-nog plana. Kroz privatizaciju “Mobi 63”, “Vojvođanske banke” i “Pa-nonske banke”, od čega se oče-kuje minimum 1,3 milijardi evra, obezbediće se dovoljno sredstava za realizaciju Nacionalnog investi-cionog plana.

SMANJENJE POREZA NA PLATE NA 12%Ve će ras te re će nje pri vre de, ka ko na ja vlju je mi ni star, po sti ći će se i smanjenjem po re za na pla te. Na i-me, u pri pre mi je no vi za kon, či ja se pri me na pla ni ra od idu će go di-ne, gde bi se od re di la osno vi ca ko-ja ne će bi ti oporezovana. Tre nut no je ova sto pa 14 od sto. “Pla te do od re đe nog iz no sa, na pri mer do 5.000 di na ra, ne će se uop šte opo-re zi va ti. Sve ono iz nad to ga opore-zi va će se sto pom ko ja će bi ti ni ža od do sa da šnje, naj vi še 12 pro ce na-ta”, naglasio je ministar. U interakciji sa studentima, mini-star je odgovorio i na veliki broj pi-tanja koja su mu bila postavljena.

Odgovarajući na jedno od pitanja, Dinkić je zaključio da je jedina, istinska, opasnost po privredu naše zemlje – stopiranje reformi.Tribinu su organizovali Studentska unija Ekonomskog fakulteta i Eko-nomski forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji.

Milen KAKUĆA,moderator tribine

Intervju sa Kori Udovički

Sasvim (ne)obična... Kori Udovički je predsednik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), organizacije koja se bavi razvojem ekonomskog istraživanja i obrazovanja u jugoistočnoj Evropi. Od 1993. do 2001. godine, gospođa Udovički radila je u Međunarodnom monetarnom fondu, a 2001. godine vratila se u Beograd kao specijalni savetnik ministra fi nansija i ekonomije u Vladi Srbije. Godine 2002. Udovički je postala ministar za energetiku i rudarstvo u Vladi Srbije, a sledeće godine izabrana je za guvernera Narodne banke Srbije. Ovu funkciju obavljala je do februara 2004. godine. Udata je i ima troje dece.

FREN je osnovan u u saradnji Ekonomskog fakulteta Univerzite-ta u Beogradu i Centra za visoke ekonomske studije (CEVES), ne-vladine organizacije posvećene ekonomskoj nauci. Inicijator u oba slucaja bila je Kori Udovički, koja je i predsednik upravnog odbora FREN-a i glavni i odgovorni ured-nik “Kvartalnog monitora”, koji objavljuje FREN.MonopolList: Odakle je potekla ideja o formiranju FREN-a?Kori Udovički: Ideja o formiranju FREN-a nastala je u težnji da se zainteresovani kvalitetno informi-šu o privrednim kretanjima u Srbi-

ji. Akcenat je na fi nansiranju pro-grama koji je osmišljen na način da razvija, podstiče i usavršava postojeće istraživačke kapacitete kroz istraživačke projekte, identi-fi kovane kao prioritetno značajne za kreiranje politike informisanja. Početkom oktobra 2005., FREN je izdao svoj prvi broj “Kvartalnog monitora” (QM), sa izveštajima o makroekonomskim, fi nansijskim i korporativnim trendovima i anali-zama ekonomske politike u Srbiji.ML: Da li ste odmah naišli na po-dršku ili je bilo potrebno neko vre-me da se projekat pokrene?KU: Kome god sam ideju spome-

“Tr go vi na je vi so ko mo no po-li zo va na kod ve li kih su per-mar ke ta. Do bro je da doma ći pri vat nik ku pi stra nu tr go vi nu, jer ti me obez be đu je po li cu za srp sku robu u ino stran stvu. Spre ča va nje stva ra nja me ga-mo no po la u tom slu ča ju le či se ula skom dru gih ve li kih tr go-vin skih ku ća na na še tr ži šte”, od go vo rio je ministar na pi ta-nje stu de na ta u ve zi sa po ten-ci jal nom ku po vi nom na re la ci ji “Del ta” - “Mer ka tor”.

19

nula, svi su bili oduševljeni, ali od toga da ljudi pokažu interesovanje do toga da se nešto ovakvo rea-lizuje je dug put. Bilo je potrebno savladati i formalne prepreke i obezbediti sredstva i donatore i još uvek smo u početničkim vo-dama i uhodavamo se. Donatori su nam rekli da se prvo pokaže-mo u nekim projektima da bi nam obezbedili ozbiljnije institucional-no fi nasiranje.ML: Koji su najveći problemi sa kojima se suočavate pri uređivan-ju QM-a?KU: Problem je u tome što su in-stitucije koje proizvode podatke i same slabe, prave greške za koje ni ne znaju da su napravile, a problem je pristupačnost. Za sva-ku brojku mora da se piše pismo, da saznate gde je problem ako se neka serija čudno ponaša. U princi-pu mora da se razvije veća kultura pristupačnosti i ubrzaju procedure. QM jako kasni zbog svega toga.ML: Koliko naša statistika pruža verodostojne podatke?KU: Naša statistika je u celini do-sta slaba i to iz dva razloga: jedan je tranzicija - naši sistemi priku-pljanja statističkih podataka su pri-lagođeni jednoj drugoj vrsti privre-de, a drugi - državne institucije su usmerene da prikupljaju podatke u procesu kontrole podanika, a ne u procesu da se prikupe informacije u analitičke svrhe i to je u velikoj meri problem i sa Narodnom ban-kom i Ministarstvom fi nansija.

ŠTA JE SA IZVOZOM?ML: U kojim oblastima bi Srbija mogla da poveća svoj izvoz? Da li je to samo proizvodnja organske hrane koju sada svi potenciraju ili nešto drugo?KU: Jedan od problema je u tome što ekonomisti pokušavaju da tipu-ju na “pobednike”. Ako pogledate nivo zemalja kojima mi težimo, vi-dećete da su veoma malo specija-lizovane. Danas se međunarodna trgovina vodi unutar fi rmi. To znači da ako ste vi multinacionalna kom-panija koja ima pogon u petnaest

zemalja i oni isporučuju jedni dru-gima delove, vi faktički trgujete u okviru jedne kompanije. Rastući prinosi su postali tako veliki da je i potreba za diferencijacijom i specijalizacijom porasla i to pre-vazilazi granice čak i mnogo većih zemalja nego što je naša tako da nema nikakvog smisla više raz-mišljati o industrijskim granama kada razmišljamo o izvozu već treba da razmišljamo o preduzeći-ma: kako dovesti multinacionalne

“pobedničke” investitore u Srbiju. U kojoj meri će da se razvija naša prehrambena industrija zavisi od regulativa koje omogućavaju da se posluje bez prepreka i možda to postane jedna od naših kompa-rativnih prednosti, ali od ozbiljnijeg uključivanja u međunarodne po-dele rada nema ništa dok ne kre-nu investicije tih velikih preduzeća koja treba međusobno da trguju i sa teritorije Srbije.

MONETARNA I FISKALNA POLITIKAML: Da li mislite da je sadašnja fi -skalna politika odgovarajuća ? KU: Fiskalna politika je uspela da donekle uspori rast troškova ali ne i ozbiljnije da krene da menja strukturu tih troškova. Za prome-nu strukture troškova potrebno je

da se promeni način funkcionisan-ja javnog sektora i to je problem koji je širi od fi skalne politike, to je problem Vladine politike uopšte. Ne postoji svest da se način na koji naša država funkcioniše mora promeniti.ML: Kako komentarišete Dinkićev investicioni plan?KU: Najavljena fi skalna politika ima dve komponente: investicioni plan i smanjenje poreza. Jako sam zabrinuta i zbog jedne i druge,

najviše zbog poreza. Kada investi-cioni plan krene da proizvodi infl a-torne efekte to može brzo da se „popravi” zaustavljanjem ili smanji-vanjem trošenja. Ali kad jednom smanjite poreze nema povratka. Podaci za 2005. godinu kao i po-daci za prvi kvartal 2006. godine govore da poreski prihodi nisu bili tako jaki kao što se misli i po mom mišljenju bilo bi krajnje neodgovor-no sada ići na smanjivanje pore-skih stopa. Priče da investicije ne vode u infl aciju su laičke - mi smo blizu potencijalnog privrednog ra-sta i svaki porast tražnje izazvaće ubrzanje infl acije.ML: Kako obuzdati priliv stranog kapitala a istovremeno ne zatvoriti privredu? Kakav će uticaj na po-slovanje banaka imati povećanje obaveznih rezervi na 60%?

20

KU: Za sada još uvek nema reše-nja za problem naše ekonomske aktivnosti, potrebno nam je mno-go više stranih direktnih investicija koje će da nas vode u pravo uklju-čivanje u međunarodnu podelu rada, a ovo što sad imamo proi-zvodi preveliku infl aciju. Verovatno je reč o tome da veliki deo kapitala koji ulazi izvana ide u “nerazmen-ljivi sektor” privrede - nekretnine i sl. Srbija ima relativno mali fi skalni defi cit i naša privredna struktura pokazuje neskladne odnose izme-đu visoke infl acije i niskog fi skal-nog defi cita i tako visok priliv ka-pitala uz nisko očitovanje grinfi ld investicija. Mi moramo da radimo na promeni privredne strukture i smanjivanju potrošnje jer posto-janje ovakve infl acije govori da je ta potrošnja, ma koliko mi mislili da malo trošimo, i dalje na mno-go većem nivou nego što bi sme-la da bude. Kroz fi skalnu politiku se može mnogo snažnije delovati na privrednu strukturu nego kroz monetarnu politiku. Monetarna politika ima zadatak da uspostavi cenovnu stabilnost i to je bolno ali ona ne bi morala da radi ovo što trenutno radi da je fi skalna politika učinila svoje. Zbog svega ovoga možemo da računamo da će doći do rasta kamatnih stopa.ML: Da li su građani Srbije preza-duženi?KU: Mi sada imamo takvu borbu banaka na tržištu baš zato što su naši građani vanredno nezaduže-ni. Mi smo mnogo manje zaduže-ni od Hrvata. Međutim pitanje je kojom se brzinom zadužujemo i kako će to biti vraćeno.

PRIVATIZACIJAML: Koji su osnovni razlozi zbog kojih bi Srbija morala izvršiti priva-tizaciju?KU: Dokle god nemamo jasno određene svojinske odnose, tom imovinom se ne raspolaže na naj-produktivniji način i nema fi nan-sijske discipline. Bez privatizacije nema ni efi kasnog pružanja uslu-ga na tržištu koje bi privukle inve-

stitore kako strane tako i domaće.ML: Koliko je dosadašnja privati-zacija opravdala očekivanja?KU: Pitanje je šta su bila očekiva-nja. Očekivanja kada se krenulo u tranziciju 1989. godine su izneve-rena, kao i u ovoj rundi tranzicije. Nažalost, niko nije smislio formulu za pravednu i efi kasnu - produk-tivnu privatizaciju. Stavljena u ta-kav kontekst, naša privatizacija relativno dobro teče, ali bih volela da vidim podatke o uspehu tih pre-duzeća posle privatizacije. Novine uvek češće pišu o neuspešnim nego uspešnim slučajevima, a sveobuhvatnih analiza nema.ML: Koje su Vaše najveće zamer-ke na stanje našeg sekundarnog tržišta? KU: Svrha fi nansijskih tržišta je da prenose kapital iz manje u više produktivne oblasti. Moja glavna zamerka je što apsolutno nema napora da se tu uvedu pravila igre koja zaista vode ka tome da se kapital preliva u najproduktivni-je svrhe (i time da se bogate oni koji dobro upravljaju kapitalom), već se dešava preraspodela druš-tvenog bogatstva po burazerskim principima.

NESTO O SEBIML: Zašto ste se opredelili za eko-nomiju?KU: To je smešna priča, sećam se kad sam bila četvrta godina u gimnaziji da su me pitali šta ću da upišem, a ja sam rekla pravo i eko-nomiju neću! Međutim u toku te godine sam upoznala jednog eko-nomistu koji je govorio o razvojnim temama i onda sam shvatila da je to to. Kod mene i dalje važi marks-tističko gledište da je ekonomija ta koja uslovljava društvene odnose i pošto me oni zanimaju, ekonomija je bila logičan izbor.ML: Da li je teže bilo biti guverner ili ministar?KU: Pa bez sumnje, teže je bilo biti ministar. Ma koliko se mi žalili da država mnogo troši, ona je daleko siromašnija. Što god vi za-mislite, a zamislite dosta toga jer

su veliki pritisci kao i očekivanja, ruke su vam vezane jer nema do-voljno sredstava i kadrova dok je u Narodnoj banci daleko usklađeniji odnos ciljeva i sredstava.

ML: Šta vam je ostalo u lepom sećanju sa Jejl univerziteta?KU: Pa recimo, radila sam interdis-ciplinarne studije na trećoj godini postdiplome i u međuvremenu sam

postala majka, pa se trebalo orga-nizovati. Bez problema sam mogla u kolicima da vodim bebu na čas, ali to je ubrzo postalo nemoguće jer se beba “specijalizovala” da spava na putu do fakulteta, a kad počnu predavanja, među svim onim nobelovcima i studentima koji su planirali da postanu nobe-lovci, ona bi digla glavu i počela da priča! U principu, najveća karakte-ristika Jejla je manje formalizma, a mnogo više ulaženja u suštinu onoga čime se bavimo.ML: S obzirom da ste jako zauze-ti, da li imate slobodnog vremena i kako ga provodite?KU: Svaki trenutak koji mi ne otme posao, posvećen je mojoj porodici sa kojom uživam kad god mogu. Uveče kad stignem s posla “gluva-rimo” po kući, a onda „teram” decu u krevet. Gledam da nedeljom na-pravimo lep ručak, da idemo kod rodbine i na Adu jer volim izlaske u prirodu. Jedino što se trudim da učinim za sebe je da odvojim malo više vremena za sport.

Intervju vodilaAna ŠANTAK

anasantak@hotmail.com

“Pa bez sumnje, teže je bilo biti ministar. Ma koliko da se mi

žalili da država mnogo troši, ona je daleko siromašnija. Što god vi zamislite, a zamislite dosta toga jer su veliki pritisci kao i

očekivanja, ruke su vam vezane jer nema dovoljno sredstava,

kadrova dok je u Narodnoj banci daleko usklađeniji odnos ciljeva i

sredstava.”

21

22

Intervju s Kelijem Perdruom, pobednikom „Šegrta“

„You’re hired!“ Na televiziji B92 imali smo priliku da gledamo rijaliti šou „Šegrt“ i nakon Bila Rančića posao u Trump Organisation dobio je Keli Perdru. Da sve „celebrities“ nisu nedostupne pokazuje i ovaj intervju. Sa Kelijem smo razgovarali o učešću u “Šegrtu“, radu s Donaldom Trampom, biznisu generalno i principima koje treba poštovati u životu i poslovanju.

ML: U našoj zemlji je nedavno završeno emitovanje druge sezone serijala “Šegrt”. Čestitamo Vam na pobedi! Recite nam koji je bio Vaš os-novni motiv da se prijavite za učešće u “Šegrtu”, s obzirom na to da ste već bili uspešan preduzetnik?Keli Perdru: Hvala na čestitkama! Za mene je učešće u „Šegrtu“ bilo više od intervjua za posao kod Donalda Trampa. To je ujedno bila pri-lika da pokažem sve svoje sposobnosti i liderske prin-cipe čitavom svetu, kao i in-tervju sa svim mojim budućim zaposlenima, poslovnim part-nerima i investitiorima. Obez-bedio mi je dobru platformu i publicitet za sve nove po-slovne poduhvate.ML: Koje veštine i sposob-nosti iz Vašeg prethodnog poslovnog iskustva su Vam bile od najveće pomoći da pobedite svaki put kada ste bili vođa tima i, konačno, da pobedite kao Šegrt?KP: Četiri puta sam pobe-dio kao vođa tima (project menager). U mojoj knjizi, “Preuzmi komandu: 10 princi-pa liderstva koje sam naučio u vojsci i primenio tokom rada sa Donaldom Trampom (TAKE COMMAND: 10 Lead-ership Principles i Learned in the Military and Put to Work for Donald Trump), naveo sam neke od najvažnijih principa do-brog vođstva koje sam primenio to-kom učešća u “Šegrtu” i moje obuke u vojsci. Timski rad, planiranje i integ-ritet su bila tri najznačanija faktora za moju pobedu u Šegrtu.

ML: Imali ste priliku da radite za “Tramp korporaciju”, jednu od najuspešnijih i najpoznatijih kompanija u svetu. Kak-vo je Vaše iskustvo u radu sa gospodi-nom Trampom? Kako ocenjujete nje-gove liderske sposobnosti i uticaj na motivisanost ljudi koji rade u njegovoj kompaniji?KP: Donald je izvrstan vođa. On je u velikoj meri posvećen poslu i vode

ga velike ideje. Kod svojih zaposlen-ih najviše ceni lojalnost. Radio sam za njega 14 meseci i bilo je sjajno. Naučio sam dosta o poslu sa nekret-ninama, ali još više o marketingu i brendiranju.

ML: Koje su bile Vaše osnovne dužnosti u “Tramp korporaciji” i da li će se vaša saradnja nastaviti u budućnosti?KP: Tokom jednogodišnjeg rada za Tramp korporaciju, učestvovao sam u radu na dva projekta u vezi sa nekretninama, projektu proizvodnje fl aširane vode i zajedno sa Donal-dom osnovao sam novu kompaniju

- Trump Direct Media. Ono što sam primetio je da je Don-ald pasionirani preduzetnik i da podržava preduzetničke aktivnosti unutar svoje kom-panije. Međutim, želeo sam da se ponovo posvetim sop-stvenom biznisu, tako da sam napustio Trampa krajem feb-ruara ove godine.ML: S obzirom na to da je Vaše prethodno radno iskust-vo vezano za IT industriju, da li je bilo teško prilagoditi se poslu sa nekretninama?KP: Ne. Mislim da je mnogo teže raditi u IT-ju. Posao sa nekretninama je jednostavniji i bilo mi je zadovoljstvo da učim o tome. Trenutno, moja porodica i ja, završavamo dva različita projekta sa nekret-ninama. U okviru prvog, uložili smo 50 miliona dolara u izgradnju skladišnih kapac-iteta, a drugi projekat je vezan za izgradnju i razvoj rezervata za lov i ribolov.

ML: Pošto se trenutno bavite poslovima s nekretninama, možete li nam reći kak-vo je trenutno stanje na tržištu nekret-nina u SAD-u – da li je prisutna recesija ili ekspanzija? Koje su Vaše prognoze budućeg razvoja ovog tržišta?

23

KP: Kao i svako drugo, tržište nekret-nina je vođeno osnovnim principima ponude i tražnje. Što veća tražnja u odnosu na ponudu, više su i cene. Tenutno je prisutna velika tražnja na ovom tržištu i verujem da će tako os-tati i ubuduće.ML: Koji biznis smatrate boljim: nekret-nine ili informacionu tehnologiju?KP: Oba sektora nude velike izazove i mogućnosti i sigurno ću nastaviti sa radom i u jednoj i u drugoj delatnosti.ML: Po Vašem mišljenju, šta je ključni faktor za uspeh u biznisu?KP: U svojoj knjizi sam izdvojio de-set liderskih principa koje smatram kritičnim za uspeh u životu i bilo kom biznisu. Najvažniji princip je integritet, po kome sam i nazvao poslednje po-glavlje svoje knjige. To je nešto što treba održati. Niko vam ga ne može oduzeti, a pomoći će Vam da kreirate lični brend. Ne mislim da treba biti iskren samo prema drugima, već treba biti veran sopstvenim željama i pozivu.

ML: Koje su, po vašem mišljenju glavne predispozicije da bi neko bio dobar preduzetnik?KP: Mislim da su strast, istrajnost i planiranje tri najvažnije stvari kada je u pitanju preduzetnički uspeh.ML: Šta Vas čini dobrim i uspešnim preduzetnikom? Da li mislite da

Vam je Vojna akademija pomogla da usavršite neke veštine koje su bitne i u poslovanju?KP: Apsolutno! Veštine koje treba da poseduje svaki vođa, a koje sam naučio i usavršio na Vojnoj aka-demiji, značajno su mi pomogle u preduzetničkim poduhvatima. Ali ovo ne znači da treba da pohađate vojnu školu da biste razvili ta načela. Svako može samostalno da razvije liderske sposobnosti. Zbog toga sam i napisao knjigu.ML: U kojoj meri je američko formalno obrazovanje u saglasnosti sa potre-bama za odgovarajućim veštinama u biznisu?KP: Ja sam bio u prilici da steknem široko formalno obrazovanje. Pored Vojne akademije završio sam i Fakultet za biznis i pravo na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu. Svaki od ovih programa mi je pomogao na svoj način da se suočim sa poslovnim izazovima. Pored toga, veoma cenim i iskustvo iz svakodnevnog života. Često je neophodna kombinacija for-malnog i neformalnog obrazovanja za kreiranje uspeha. ML: Da li mislite da je moguće da neko započne spostveni biznis bez prethod-nog radnog iskustva? Kolike su šanse da neko bude uspešan rukovodilac bez prethodnog iskustva kao “podređeni”? KP: Najbolje vođe koje poznajem veoma dobro znaju i kako da slede. Verujem da dobri lideri moraju i to da iskuse. Ako ne znaš kako da izvršavaš naređenja, teško da ćeš znati da ih izdaješ. Međutim, nije neophodno ra-diti za poslodavca, pa započeti sop-stveni biznis. Danas kompanijama upravljaju timovi. Ako oko sebe imate jak, raznovrstan i kreativan tim, možete stvoriti veliku i uspešnu kompaniju i bez prethodnog iskustva i rada za nekoga.ML: U današnje vreme mnoge knjige se bave temom kako uspeti u biznisu i kako biti dobar vođa. Koje su glavne ideje Vaše knjige koje je izdvajaju od ostalih sa sličnom tematikom? Da li razmišljate da napišete jos neku?KP: Glavna tema moje knjige je lid-erstvo. Želim svima da prenesem znanje i iskustvo u kreiranju liderskih sposobnosti. Dobio sam dosta pohva-

la i dobrih predloga vezanih za tema-tiku ove knjige, tako da razmišljam o pisanju još jedne. Inače, svima onima koji bi želeli da pišu poručujem da to nije ni malo jednostavan posao! Sada, u većoj meri, cenim ljude koji se bave pisanjem.ML: Pretpostavljamo da ste veoma zauzeti poslom. Šta radite u slobodno vreme, van kancelarije? Imate li neki hobi?KP: Pošto obožavam da razvijam kompanije, to ne doživljavam kao posao. Iskreno govoreći, mislim da najuspešniji ljudi imaju uravnotežen život. Mislim da nije dobro usmeriti se samo na jednu stvar i to nazvati uspehom. Od svoje devojke naučio sam dosta o vinu. Volim da putu-jem, igram golf i čitam krimi romane. Vežbam svakodnevno jer mi je veo-ma bitno da ostanem u dobroj fi zičkoj kondiciji. ML: Gospodine Keli, hvala Vam puno što ste nam izašli u susret, bila nam je čast da imamo upravo Vas za sa-govornika.KP: Hvala i Vama. Ukoliko neko ima bilo kakva pitanja, može ih postavti na forumu u okviru mog veb sajta www.kellyperdew.com. Sve najbolje!

Intervju vodila: Sanja AVRAMOVIĆ,missanja2000@yahoo.com

Zahvaljujem se Ivani Bojanović i Mi-ljanu Pavloviću na pomoći u pripremi i relaizaciji ovog intervjua.

„Šegrt“ (The Apprentice) je rijaliti šou koji se u SAD-u emituje od 2004.

godine na NBC televiziji. Domaćin je Donald Tramp, a glavna nagrada je posao u njegovoj fi rmi i godišnja

plata od 250.000 dolara. U takmičenju učestvuje 18 kandidata, podeljenih u

dva tima. Tokom 16 nedelja, kandidati žive u posebno opremljenom

apartmanu i svake nedelje imaju jedan zadatak na kojem rade timski

i biraju vođu (project menager). Rad oba tima nadgledaju Trampovi

najodaniji poslovni partneri, a tu ulogu su najčešće imali Kerolin

Kepčer i Džordž Ros. Pobednički tim biva nagrađen, dok tim koji izgubi

odlazi u salu Upravnog odbora „gde će neko biti otpušten“ (D. Tramp).

Keli Perdru (Kelly Perdew) je rođen 1967. godine u Kentakiju. Završio je Vojnu Akademiju West Point kao najbolji kadet generacije. Nakon rada u vojsci SAD-a upisao je studije na UCLA, gde je diplomirao na odseku Pravo i Biznis. Karijeru preduzetnika započeo je kao ko-osnivač nekoliko internet kompanija i kompanija za marketing i produkciju (motorpride.com, eteamz.com, active.com, K12, LLC). Između ostalog, radio je i za Deloitte konsalting. Nakon učešća u „Šegrtu“ postao je voditelj emisije „GI Factory“ na Millitary channel-u, piše kolumu za millitary.com, a januara ove godine objavljana je njegova prva knjiga „Take command“. U jednom američkom časopisu Keli je predstavljen kao „simbol uspeha koji se postiže zahvaljujući napornom radu, disciplini i odricanju“.

24

Kao što je poznato, 21. maja u Crnoj Gori biće odr-žan referendum na kome će se građani ove države izjasniti o njenom budućem državno-pravnom statu-su. Tada će konačno biti odlučena sudbina Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kako sada stoje stva-ri posle referenduma državna zajednica će otići u prošlost. Međutim, njena sudbina bila je već rešena onoga dana kada je i konstituisana na osnovu Be-ogradskog sporazuma. Slobodno rečeno, posma-trajući sa trenutnog aspekta, ona se može nazvati «paradoks-državom» jer u međunarodnoj praksi ne postoji slučaj da je trajanje jedne države vremenski oročeno. Država sama za sebe sigurno ne može

postojati, ona mora imati neki smisao i svrhu. U da-našnje vreme, država je pre svega javni servis koji treba da bude efi kasan i transparentan u zadovo-ljenju različitih potreba građana. Koncepcija drža-

21. maj – dan odluke

KONAČNO: RAZLAZ! Još nekoliko dana ćemo udisati vazduh u zajedničkoj državi, a potom po onoj staroj narodnoj: «Kud koji, mili moji». Neki su od tog zajedničkog vazduha već pokupili sve viruse, nakon čega će verovatno biti potreban i širok spektar antibiotika kako bi se adaptirali na nova strujanja.

Vreme je da se Srbija okrene sama sebi, da rešava svoje probleme, kojih ionako

ima previše, a ne da brine o ekonomskoj održivosti Crne Gore. Žalosno je što većina predstavnika političke elite Srbije još veruje u opciju zajedničke države govoreći da je to

najbolja opcija i najbolji put u Evropu.

Propagandni plakat

25

ve u savremenom smislu pruža upravo ovakvu sliku. U tome se i ogleda njena celishodnost. Ako stvari posmatramo kroz takvu prizmu logično je da je jedna dr-žavna administracija odgovorna našim potrebama. Državna zajednica u svom sa-dašnjem formatu realno gledano ne ide u korist većini već samo uskom krugu ljudi kojima je vrše-nje državnih funkcija čist honorar-ni posao. Jednostavno, sve nad-ležnosti koje su sada poverene zajedničkoj administraciji, Srbija i Crna Gora kao samostalne drža-ve mogu efi kasnije obavljati. Ono najvažnije je da bi u tom slučaju vršenje tih nadležnosti daleko ma-nje koštalo. Sa ekonomske strane Srbija i Crna Gora već i sada funk-cionišu kao dva zasebna subjekta

dok se formalno nalaze pod jed-nim državnim kišobranom. Obič-no dve ili više država zajedničke ekonomske interese usmeravaju u određene integracione tokove. Tako u praksi susrećemo različi-te integracione forme, od saveza država pa do onih najčvršćih – fe-deralnih. U našem slučaju Crna Gora, koja je ekonomski daleko slabija od Srbije i kojoj je Srbija prirodno ekonomski potrebna,

više insistira na razdvajanju nego Srbija. Prema tome, ekonomski interes za održavanje nekog za-jedništva sam po sebi nije bitan.Sa pravnog aspekta, s obzirom da su i ranije činjeni razni državno-tvorni eksperimenti, sve je mogu-će. U prilog tome ide i sama forma državne zajednice. Istorijat držav-nih odnosa Srbije i Crne Gore u poslednjih petnaest godina jasno je pokazao da uobičajene forme državno-pravne organizacije nisu

ni malo jednostavne kada ih treba primeniti na naš slučaj. Sa stanovišta federalizma, koji kao svoj osnovni postu-lat postavlja ravnopravnost federalnih jedinica, veoma je teško uspostaviti neke pri-rodne, ravnopravne odnose između dve države; jedne sa milionskom populacijom, i druge, sa nešto više od pola miliona stanovnika. U takvim okolnostima pravlje-ni su kompromisi, pa čak i na štetu Srbije, samo da bi

se očuvala zajednička država od koje, realno gledano, Srbija nije imala neke veće koristi. Da pored ove dve države, zajedničku drža-vu obrazuju još najmanje dve kon-stituante, tada bi takva zajednica imala određenog smisla. Ovako dolazi do jedne neprirodne situ-acije da veliki moli malog da za-jednički žive, čineći sve da malog

na to privoli. Jednostavno, hteli mi to priznati ili ne, krediti za očuva-nje zajedničke države su davno potrošeni. Vreme je da se Srbija okrene sama sebi, da rešava svo-je probleme, kojih ionako ima pre-više, a ne da brine o ekonomskoj održivosti Crne Gore. Žalosno je što većina predstavnika politič-ke elite Srbije još veruje u opciju zajedničke države govoreći da je to najbolja opcija i najbolji put u Evropu. U tom svom stavu spre-mni su da povlađuju do besvesti kako bi bili na okupu. Ovakva politika «svi pod isti koš, pa po-sle neka se polako kotrlja» Srbiji nije nikada dobro donela. Posled-nja dešavanja najbolje pokazuju srpsku kratkovidost, jer je priču oko deobe trebalo završiti još pre 1992. kada se i raspala SFRJ. Ovako nam ostaje da taj proces sada završimo, što je i bolje nego da odnose između dve države još više komplikujemo. Konkre-tan potez, nakon svih pravnih ek-sperimentisanja, trebalo bi povući u pravcu mirnog razdvajanja po uzoru na češko-slovački model. Da je ovo učinjeno pre više od de-cenije izbegli bismo razne stereo-tipe u odnosima dveju država koji se sada veštački stvaraju. Sve se to čini kako bi se ostvario krajnji cilj – po svaku cenu nezavisnost Crne Gore, odnosno očuvanje zajedničke države. Oba cilja su legitimna. Ovaj poslednji je toliko «ižvakan» da je postalo potpuno besmisleno govoriti o njemu kao alternativi.Konačno, došao je čas da Srbija obnovi svoju državnost i nezavi-snost, i tako krene na put evrop-skih integracija. Ovo je prirodan proces kojim napokon možemo stvoriti jednu državnu tvorevinu koja će imati svoj smisao i za koju se vredi boriti. Shodno tome, stva-ri treba posmatrati u ovom svetlu, bez suvišne patetike. Kako kaže Hegel: «Da je nešto valjalo, ono bi i trajalo». Zato, nezavisna i slo-bodna Srbija ostaje jedini izbor.

Mladen STEVANOVIĆ

Obično dve ili više država zajedničke ekonomske interese usmeravaju u određene integracione tokove. Tako u praksi susrećemo različite integracione forme, od saveza država pa do onih najčvršćih – federalnih. U našem slučaju, Crna Gora, koja je ekonomski daleko slabija od Srbije i kojoj je Srbija prirodno ekonomski potrebna, više insistira na razdvajanju nego Srbija.

Početak kraja zajedničke države - formiranje Državne zajednice

26

Bliži se festival fudbala!

Na Berlin!Euforija u kojoj se nalazi nacija i u kojoj se očekuje Svetsko prvenstvo u fudbalu se može porediti sa onim pred prvenstvo u Francuskoj 1998., kada je naš nacionalni tim predstavljao nepoznanicu svetskoj fudbalskoj javnosti i kada je nacija, posle sjajno odigranih kvalifi kacija, od njih puno očekivala. Santračevi izabranici su nas tada razočarali i ostavili nekim budućim generacijama da učine ono što oni nisu mogli. Mnogi misle da je trenutak velikog povratka došao...Pre neki dan dok sam prolazio kroz hol fakulteta u jednom uglu sam video grupu kolega koji su bili raspoređeni u krug, pričali i nešto međusobno prosleđivali. Pomi-slio sam da gledaju neke skripte ili knjige. Kad sam se približio, video sam da razmenjuju sličice fudbalera. Kolege od 25 godina, apsolventi, pobegli sa predavanja i menjaju sličice! Fudbalska gro-znica trese sve redom, još je malo ostalo do prve utakmice.Poslednjih nekoliko godina su za ljubitelje najvažnije sporedne stva-ri na svetu u Srbiji bile jako frustri-rajuće. Loš nastup na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998., još gori na Evropskom prvenstvu u

Holandiji i Belgiji 2000., propušta-nje Svetskog prvenstva u Japanu i Koreji 2002. i Evropskog prven-stva u Portugaliji 2004., pa tužan nastup naših klubova na evrop-skoj sceni (sem možda učešća Partizana u Ligi šampiona, mada isto slabog, i kampanje u Kupu UEFA istog kluba sledeće godine) su doveli do toga da se na fudbal

u Srbiji gleda kao na sport koji je na umoru, te da će nas zadesiti ista sudbina kao i severne susede Mađare, koji u fudbalu predstav-ljaju jadan ostatak nekadašnje ve-ličine. I baš kada smo se pomirili sa nesretnom sudbinom i okrenuli sportovima u kojima još uvek va-žimo za nekakav faktor, desilo se nešto čudno. Kvalifi kaciona grupa nije bila laka, utakmice sa Španijom i Belgijom su u najavi bile izuzetno teške, a posle debakla u prethodnoj seriji kvalifi kacija protiv Azerbejdžana, strepeli smo i za ishode utakmi-ca protiv Bosne i Hercegovine i Litvanije. Posebno što su za re-prezentaciju počeli da igraju ljudi koji nam nisu ulivali veliko pove-renje, poput Žigića, Saleta Ilića, Dragana Mladenovića ili Ognjena Koromana. Međutim, utakmice su pokazale da smo pogrešili. Ke-žman i Žigić su odlično funkcio-nisali u napadu, Koroman je lepo vukao po desnom krilu, Đorđević uneo stabilnost i iskustvo, Stan-ković je bio standardno dobar, a Duljaj je pokupio svaku loptu na sredini koju je mogao. Posebno se istakla odbrana, koja je u celim kvalifi kacijama primila jedan gol, što je i najveća tekovina rada Ilije Petkovića u poslednje dve godine. Rezultat je bio fascinantan: kvali-fi kacije bez izgubljene utakmice, samo jedan primljen gol, prvo me-sto u grupi i direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Što je najbitni-je, stvorena je stabilnost i mirno-ća u igri koja je bila poremećena samo u utakmici protiv Španije na

Vinsente Kalderonu, ali red je da i mi jednom imamo malo sreće.Fudbaleri koji su izneli kvalifi kacije i ostali koji su u opticaju da budu pozvani u nacionalni tim su uglav-nom imali dobru sezonu u svojim klubovima. Kežman se posle neus-pešne avanture u Čelsiju skrasio u Atletiku gde sa Toresom čini izvan-redan napadački tandem. Žigić je imao fantastičnu sezonu u Crvenoj zvezdi i na meti je nekoliko veli-kih evropskih klubova. Ljuboja se iskazao u Štutgartu gde je posti-gao nekoliko važnih golova. Savo je standardno odličan i nije mali njegov doprinos odličnoj poziciji Osasune u španskom prvenstvu. Od napadača je odličnu sezonu imao i Marko Pantelić u berlinskoj Herti, dok je Mirko Vučinić iskakao iz sivila igre i rezultata Lećea ove sezone, pa će se uskoro preseliti u Romu ili Inter. Od veznih igrača

Rezultat rada Ilije Petkovića u poslednje dve godine je bio fascinantan: kvalifi kacije bez izgubljene utakmice, samo jedan primljen gol, prvo mesto u grupi i direktan plasman na Svetsko prvenstvo. Što je najbitnije, stvorena je stabilnost i mirnoća u igri koja je bila poremećena samo u utakmici protiv Španije na Vinsente Kalderonu.

Plavi

Na Berlin!

27

najbolje se pokazao De-jan Stanković, standardno dobar u baksuznom Interu. Fino je igrao i kapiten Olimpijakosa iz Pireja Predrag Đorđević i Sale Ilić u Galatasaraju. Otkrovenje prven-stva, ukoliko bude pozvan, mogao bi biti i Veljko Paunović, koji je u Hetafeu odigrao sezonu svog živo-ta. Koroman je, nažalost, napravio veliku grešku i otišao u Portsmut, u kojem nije odigrao nijednu uta-kmicu u prolećnom delu prven-stva, pa je veliko pitanje u kakvoj će biti formi u Nemačkoj. Vukić je isto imao veliki peh da se po-vredi i odsustvuje veći deo prolećne poluse-zone, mada se na poslednjoj utakmici lige između Parti-zana i podgoričke Budućnosti, gde je odigrao 45 minuta, videlo o kakvom se talentu radi. Najvred-niji deo reprezentacije, odbrana, je bila fanta-stična. Ivica Dragutino-vić je standardni levi bek fi naliste Kupa UEFA Sevi-lje, Krstajić stub odbrane Šalkea, Gavrančić glavni u Dinamu iz Kijeva, a najve-će otkrovenje kvalifi kacija, Nemanja Vidić, je konačno opravdao priče koje su o njegovom talentu kruži-le Evropom prešavši u slavni Mančester junaj-ted, gde se za kratko vre-me našao u prvoj postavi. Pored gore nabrojanih, treba istaći i ne-koliko sjajnih mladih igrača koji bi još mogli da se nađu na spisku Ilije Petkovića za Svetsko prvenstvo, a koji su svojim igrama svakako za-služili da budu uzeti u razmatranje: Dušan Basta, Aleksandar Luković i Boško Janković iz Crvene zvez-

de, Marko Lomić, Nenad Đorđević i Nemanja Rnić iz Partizana. Jedna stvar postoji koja bi mogla da osujeti planove ovoj kvalitetnoj generaciji srpskih i crnogorskih fudbalera, a to je nepovoljan žreb koji nas je smestio u tako-zvanu ’’grupu smrti’’ zajedno sa Argentinom, Holandijom i Oba-lom Slonovače. Ipak se preteru-je u precenjivanju snage naših protivnika u grupi, a delimično na scenu stupa i poslovična srpska

kuknjava. Argentina je svakako jedna od najjačih ekipa na

svetu, ali ekipa koja ima svojih mana: tanki su

na poziciji golmana a velika konkurencija kvalitetnih igrača u sredini terena bi mo-

gla da izazove i kon-traefekat. Holanđani

su znatno podmladili ekipu i ovo će biti prvo veliko takmičenje ove

generacije, bez David-sa, Sejdorfa, Makaja, sa

dosta neiskusnih igrača AZ-a, Fejenorda i Ajaksa, a predvodiće ih Marko van Basten, koji je svakako ve-

lika fudbalska legenda, ali je neiskusan kao trener.

Moguće je da ćemo najveće muke imati sa Obalom Slonovače, mladom i poletnom

ekipom koja će hteti da se dokaže celoj svetskoj fudbal-skoj javnosti. Možda je bolje što smo u jakoj grupi. Odigraćemo tri jake utakmice, pa ako prođemo u narednu rundu, to će biti dokaz kvaliteta i zrelosti ekipe, a ako pak ne prođemo, nećemo se obrukati. A i red je da vratimo Holanđanima za onih 6:1 iz Roterdama 2000., i

Argentincima za ispadanje na pe-nale u polufi nalu prvenstva u Italiji 1990. godine.Postoji još jedan ugao iz kojeg bi trebalo posmatrati ovo Svetsko prvenstvo. Krajem maja meseca ćemo valjda konačno znati kakva je sudbina ove naše zajedničke države. Velika je verovatnoća da će već sledeću rundu kvalifi kacija za Evropsko prvenstvo igrati od-vojeno Srbija i Crna Gora (mada

postoji teškoća pošto su već određene kvalifi kacione grupe, a nove članice UEFA bi mogle da se uključe u takmičenje tek u slede-ćoj rundi kvalifi kacija), pa je tako moguće da je ovo poslednji put da nastupa zajednička država. Ako je verovati Dejanu Savićeviću, Crna Gora će od jeseni imati svoju fud-balsku reprezentaciju, bez obzira na ishod referenduma. Tako će se konačno završiti jedno poglavlje u našoj fudbalskoj istoriji, a početi novo, nadamo se još bolje i uspeš-nije. Biće svakako novina otići na stadion i konačno čuti svoju himnu i videti svoj tim koji igra pod svojim imenom i svojom zastavom.Na stranu to kako ćemo na prven-stvu mi proći, takmičenje obećava da bude najbolje do sada. Ima da se nagledamo Ronaldinja i Žu-ninja, Rikelmea i Mesija, Totija i Del Pijera, Lampara i Džerarda, Zidana i Anrija. Svakako vredi u to uložiti mesec dana svog života. Dakle, ko još nije polepio sličice u album, nek požuri, još malo i poči-nje praznik fudbala, mesec dana uživanja i radosti, koji ćemo, na-dam se, prepričavati svojoj deci, govoreći im o podvizima srpskih i crnogorskih fudbalera.

Dejan ZEC

Bolje je što smo u jakoj grupi jer ćemo odigrati tri jake utakmice,

pa ako prođemo u narednu rundu, to će biti dokaz kvaliteta

i zrelosti ekipe, a ako pak ne prođemo, nećemo se obrukati jer

nismo ispali od nekih pacera

Menjaža

Berza sličica kod hotela Moskva

28

Izveštaji medija svakodnevno odzvanjaju vestima: „Kvarovi na nuklearnim centralama i elektranama”, „Zabranjen rad postrojenja i rafi nerija”, „Otvoreno prvo reciklažno dvorište u Srbiji”, „Oštro kažnjeni zagađivači životne sredine“, „Labudovi umiru kao nikada ranije“, „Rat za vodu uskoro počinje“, „Afrič-ki lavovi izumiru“, „Procenat žena obolelih od raka dojke veći za čak 15%“... Stiče se utisak da uprkos svemu ovome, svest i stavovi ljudi o globalnom za-gađenju nisu ni malo za pohvalu. Da li je razlog tome ljudska samoživost ili pak neinformisanost? Razloge na stranu, važno je da se nađe rešenje i da sopstveni doprinos da više ne bude tako. Svedoci smo različitih ekoloških poremećaja kao što su: prenaseljenost, uništenje vrsta, globalno zagreva-nje, poremećaj u lancu ishrane, različite vrste epide-

mija, zagađenje i manjak hrane, zagađenje vazduha, klimatski poremećaji, povećan nivo radijacije itd. No, krenimo redom. Kao smernice uzmimo vodu, vazduh i zemljište koje se svakodnevno uništava našom ili nepažnjom drugih. Sa pojavom različitih vrsta mašina

koje će ljudima omogućiti srećniji i lagodniji život na-ilazimo i na drugu stranu medalje - zagađenje. Vaz-duh koji udišemo, voda koju pijemo i zemlja koja nas hrani i kojom hodamo postaju drastično zagađeni.

KAKO „ZAKRPITI“ OZONSKE RUPE U OMOTAČUKao što je poznato, sloj ozona štiti celokupan život na zemlji od štetnog ultraljubičastog zračenja. Naj-veća koncentracija ozona se nalazi u stratosferi, od 10 do 50 km iznad površine zemlje. Kada se omotač istanji nastaju takozvane ozonske rupe. Kako nauč-nici tvrde, pozicije ozonskih rupa se menjaju i smatra se da je stanje po tom pitanju na Južnom polu znat-no lošije nego na Severnom zbog klimatskih uslova. Gubitak ozona iznad Arktika je bio najveći u periodu od ’93. do ’96.-te godine. Ohrabrujuća činjenica je da se velika količina novčanih sredstava odvaja u fond koji omogućava rešavanje problema ili bar značajan napredak na ovom polju. Međutim, umesto da če-kamo da drugi reše naš sopstveni problem, bilo bi korisno da se sami potrudimo i preduzmemo nešto. Za početak bi bilo dobro da prestanemo da koristi-mo dezodoranse iako nas prodavci marketinškim trikovima nagovaraju da uradimo upravo suprotno. Dezodorans spada u grupu raspršivača koji je po-red halona i velikog broja supstanci iz hemijske i pe-trohemijske industrije jedan od najvećih krivaca za nastajanje rupa u ozonskom omotaču. Još jedan po-datak o izrazito štetnom dejstvu je to da 95% dezo-doranasa sadrži aluminijum-hlorohidrat (aluminium chlorohydrate) koji izaziva rak dojke kod žena.

ZEMLJA – KUVANJE NA TIHOJ VATRIJoš jedan od alarmantnih problema koji se javlja je efekat staklene bašte i globalno zagrevanje. Usled prevelike količine gasova nastalih sagorevanjem fo-silnih goriva (drveta, benzina, nafte, zemnog gasa...) dolazi do apsorpcije velike količine toplote. Iako je kasno da se zaustavi globalno zagrevanje, stučnjaci tvrde da će se smanjenim korišćenjem fosilnih goriva i povećanjem broja drveća i zelenih površina načiniti

Kuda nas vode trenutni stavovi po pitanju zagađenosti planete na kojoj živimo?

Biti ili ne biti, pitanje je sad!Ukoliko što pre ne shvatimo sopstveni značaj u sistemu očuvanja životne sredine, neće nas više ni biti! Slično dinosaurusima nestaćemo bez traga, razlika je samo u tome što je o njihovom nestanku postojao neko posle njih ko će da govori o njima.

Moguca budcnost

29

značajan korak koji će omogućiti zdraviji život na na-šoj planeti. Istraživanja govore da ukoliko nastavimo sadašnjim tempom možemo najkasnije do kraja XXI veka da očekujemo totalno iscrpljivanje rezervi fosil-

nih goriva. Ovo nas upućuje na to da tražimo nove izvore energije. Ideja je da se u tu svrhu iskoristi energija sunca, vetra i vode. Upo-treba solar-ne energije smatra se bitnom u narednom periodu, kako za funkcionisanje pojedinih uređaja, tako i za grejanje. Korišćenje modernizovanih vidova vetrenjača (energi-ja vetra) napreduje iz dana u dan. Geotermalni izvori su izuzetno pogodni za prime-nu zbog činjenice da su zalihe upravo ove vrste energije znat- no veće od ukupnih zaliha nafte, uranijuma, prirodnog gasa i uglja zajedno.

„JEDNU NOJEVU BARKU MOLIM VAS, SA DODATNOM OPREMOM – ZAŠTITOM OD NUKLEARNIH NAPADA, EKO-FILTEROM I MOTOROM NA SOLARNI POGON“Svedoci smo velikih poplava, kako u našoj zemlji tako i ostatku sveta. Globalno otapanje ledenih površina je pojava koja nažalost postaje uobičajena. Nuklearni ratovi, izumiranje i ubijanje životinja, epidemije i razli-

čite mutant vrste starih i tek otkrivenih bolesti sastavni su deo naše sadašnjosti, a obojiće i našu budućnost ukoliko se ne izborimo da bude drugačije. Dobar pri-mer inicijative kod nas dolazi u oblasti recikliranja ot-padnih materija. Iako je to u zemljama zapada rutina,

a vrlo često i obaveza, mi i na ovom polju kaskamo za razvijenim zemljama u kojima je svest o celokupnoj problematici na znatno višem nivou. I kod nas postoji Agencija za reciklažu koja se bavi preradom razne vr-ste otpada. Kategorizacija otpada se vrši prema pro-pisima Agencije za reciklažu koji su u skladu sa Zako-nom o postupanju sa otpadnim materijama. Jedan od najvećih problema je odlaganje medicinskog otpada kao i eventualne zaraze koje mogu da nas sačekaju na svakom koraku. Ukoliko znamo da je potrebno od 600 do 1000 godina da se razloži jedna konzerva koja

je bačena u prirodu, jasno je da su nam potrebne ba-rem kante za đubre za

tu namenu. Na taj način posebne vrste otpada prerađujemo

i ponovo vraćamo u proizvodnju i upotrebu, a izbegavamo akti-

viranje novih resursa iz prirode. Ako na

pravilan način odložimo kon-

zervu, u topionici možemo čak i da do-bijemo novac za to.

Ukoliko vam očuvanje zemlje od uništenja nije dovoljna motiva-

cija za ovu vrstu akcije, setite se ma-terijalne satisfakcije. Trenutno je u pripremi nov Zakon o postu-panju sa otpadnim materijama. Nadajmo se da će on uspeti da

ukaže na značaj ovog problema i p r o š i r i vidike u pravom smeru.

LIČNI DOPRINOS = PREŽIVLJAVANJEUkoliko se pitate na koji način možete da doprinese-te očuvanju životne sredine to znači da nije još sve izgubljeno. Istina je da mi nismo doktori koji se u la-boratorijama bore da pronađu lek protiv neizlečivih bolesti, nismo ni naučnici koji pronalaze rešenja za

Istraživanja govore da ukoliko nastavimo sadašnjim tempom možemo najkasnije do kraja XXI veka da očekujemo totalno iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva. Ovo nas upućuje na to da tražimo nove izvore energije. Ideja je da se u tu svrhu iskoristi energija sunca, vetra i vode.

Pre nego što bacite nešto u prirodu, setite se koliko će taj sekund vašeg nemara skupo koštati i vas i vaša pokoljenja.

30

nove vrste energije, nismo ni zakonodavci koji sa-stavljaju različite vrste zakona koji rešavaju pitanja ove problematike, ali jesmo stanovnici planete Ze-mlje koji igraju važnu ulogu u celokupnom procesu očuvanja planete. Možemo da napravimo značajne uštede vode ukoli-ko vodimo računa kada se kupamo, peremo sudove, automobile i odeću, zalivamo zelene površine i re-dovno vršimo popravke instalacija u kući. Energiju možemo da uštedimo tako što smanjimo grejanje, sprečimo promaju, ugasimo svetlo kada nam nije ne-

ophodno, kupujemo aparate koji omogućavaju ušte-du energije i novca, potpuno isključimo električne uređaje kada idemo na duže vreme od kuće, umesto da ih ostavimo na stendbaju, ukoliko redovno održa-vamo i otapamo frižidere, gašenjem automobilskog motora na semaforu, itd. Nismo ni svesni da imamo izbor i prilikom kupovine, da možemo da izaberemo zdraviju varijantu koja često znači i više novca koji ostaje u novčaniku. Ukoliko kupujemo voće i povr-će bez pesticida i konzumiramo organski proizvede-nu hranu, kupujemo pamučnu odeću i predmete od prirodnih materijala napravićemo značajan korak ka zdravom životu. Prilikom kupovine sredstava za či-šćenje treba kupovati samo ona na kojima su tačno navedene supstance koje sadrže, a posebnu pažnju treba obratiti na njihovu toksičnost. Upravo te štetne supstance možete prepoznati po slikama sa mrtvač-kim glavama u nekom uglu, tako da i ukoliko niste stručnjak za hemiju možete jasno da procenite šta je dobro a šta izrazito loše za vas i vašu okolinu. Pre nego što bacite nešto u prirodu setite se koliko će taj sekund vašeg nemara skupo koštati i vas i vaša po-koljenja. Samo jedan litar motornog ulja nepovratno zagadi čak 1000 litara vode!Očuvanje prirodnog okruženja je tema koja zahteva mnogo više pažnje od ove koju smo danas posvetili.

Postoje organizacije koje se neumorno bore da za-štite našu planetu. Jedna od njih je „Grin Pis“ (Green peace - njihov web sajt je: http://www.greenpeace.org/international) koja vredno radi već dugi niz godi-na (od 1971.). Akcije koje sprovodi su mnogobrojne - od zaštite okeana, šuma i ugroženih vrsta do zau-stavljanja genetskog inženjeringa i nuklearnih pret-nji. „Grin Pis“ je jedna od najmoćnijih organizacija u ovoj oblasti, ali oni ističu da je moć u nama samima i pojedinačnom doprinosu.Složićete se da je inicijativa koju pokažemo veoma

važna i donosi neizmerno veliku korist celokupnom očuvanju životne sredine. Ukoliko odmah ne posta-nemo svesni toga, ni Nojeva barka nas neće spasiti i omogućiti da opstanemo na sopstvenoj planeti. Tuž-no, zar ne?

Jelena LJUBIŠIĆ

Aktivisti Grin Pisa u akciji

31

Odgovor na ovakvo pitanje svakako nije jednosta-van. U vidu treba imati istoriju nacionalizma kao mo-derne evropske tvorevine, koja je postala jedan od najboljih političkih izvoznih artikala počev od XVIII veka. Uopšte uzev, epoha nacionalnih država tra-je nekih 220 godina. Osećaj lojalnosti koji se kao spona javljao u različitim društvima sam po sebi nije ništa novo – međutim, treba imati u vidu da su rani-je uporišne tačke ovakvih osećaja počivale samo u pripadnosti istoj klasi, klanu ili recimo plemićkoj di-nastiji. Ova izuzetno bitna antropološka konstanta će kasnije neumitno izrasti u jedan od stubova diferen-cijacije nacionalnih bića i postati konstruktima naci-onalne prošlosti. Nacionalizam nastaje kao odgovor na političke, socijalne i ekonomske krize modernih zapadnih društava, to jest u slučajevima fundamen-talnog poremećaja poverenja u pravila i propise. U većini slučajeva, kao jedini „legitiman“ odgovor se primenjuje revolucija, koja treba da označi diskon-tinuitet sa prethodnim institucionalnim ustrojstvom. Novija antropološka i sociološka istraživanja ruše dosadašnju predstavu o nacionalizmu kao dominanti u mentalnoj svesti individue. Naspram toga, uvede-na je ideja koegzistiranja više različitih svesti koje se smenjuju. U isto vreme, individua je svesna svojih različitih identiteta – ona može biti otac, političar, rad-nik, Vojvođanin, Beograđanin. Zavisno od trenutne situacije, svaki od ovih identiteta dobija na prioritetu. Ponekad se svi ovi identiteti objedinjuju pod jednim i daju mu dodatnu psihološku inerciju. Ovakvu teori-ju je zastupao francuski sociolog Pjer Burdije, koji je smatrao da uvek postoji više habitusa: polni, profesi-onalni i dr. Ovakva istraživanja su takođe doprinela potvrdi koju nalazimo u osnovnim tvrdnjama istoriciz-ma: svi istorijski fenomeni dolaze i prolaze. Tako je ozbiljno izražena i sumnja u moć nacionalizma.

KULA OD KARATANacionalizam je u svojim početnim, razvojnim na-čelima sadržao obećanje da će se po uklanjanju privilegovanih strukturalnih hijerarhija uspostaviti zajednički i ravnopravni život svih pripadnika jed-

ne nacije. Naravno, ovakvu utopističku proklama-ciju možemo videti ne samo u rano-liberalnom na-cionalizmu zapadnih zemalja, već i u transfernom nacionalizmu nezapadnih država. Nama su poznati primeri zasnovani na vlastitom iskustvu iz devede-setih godina. Ovakva ideja nacionalne demokratije, uprkos svom sanjarskom nadrealizmu je samo do-datno pojačala privlačnu snagu ideje nacionalizma. Međutim, čak i u dosadašnjim istorijskim primerima, nacionalizam je svuda vodio uspostavljanju jedne tvrde, nefl eksibilne, nemilosrdne i ne baš pretera-no tolerantne zajednice sa praksom zapostavljanja svakoga ko je drugačiji na internom planu. Primera ima svugde: Irci i katolici u Velikoj Britaniji, fašističke pojave u NDH i Italiji, posleratne afričke države… A negativnom bilansu znatno je doprinela Nemačka sa svojom politikom koja je imala katastrofalne posle-dice po Poljake i jevrejske Nemce. Humana utopija nacionalizma, koja je tako romantičarski na samom svom početku obećavala miroljubivi svet građanskih pripadnika nacije, izgubila je svoj početni pacifi zam i nevinost već u XIX veku. Međutim, ovakva utopi-ja i dalje pokušava da održi iluziju proklamovanog mirotvorstva svojom najatraktivnijom tvorevinom - Ujedinjenim Nacijama. Miroljubivost nacionaliz-ma i miran nastanak nacionalnih država je retkost:

Nekada su se ljudi delili po veri, zatim po partijama, i na kraju po nacijama.

Slavljenje različitosti ili socijalno-evolutivna kočnica?Nacionalizam predstavlja relativno nov socijalni fenomen koji se počeo proučavati ozbiljnije tek nakon Prvog svetskog rata, a obeležio je XX vek. Da li prisustvujemo sumraku nacionalizma i usponu „svetskog građanstva“?

Razvoj nacionalizma u Evropi

32

Norveška, Island, Kanada, Japan i države karipske unije su minijature koje više stvaraju pravilo o laž-nom nacionalističkom pacifi zmu nego što potvrđuju njegovu postojanost. Glavni problem nacionalizma i nacionalne države sastoji se u nesposobnosti da

na zadovoljava-jući način reše unutrašnje i spo-ljašnje probleme i uspostave tra-jan mir ili ih pak, reše na bolji na-čin nego što su to činili raniji dr-žavni i ideološki sistemi. Šta više, u nastojanju za u n u t r a š n j o m integracijom i z a s t u p a n j e m

prema vani, obe izazivaju ekstremno zaoštrene konfl ikte. Ako postoje (u izuzetnim slučajevima), kompromisi i ustupci, onda se uglavnom isti zasni-vaju na obuzdavanju nacionalnog duha i nacional-no-državnog egoizma.

KO PIJE, A KO PLAĆA?Ideal političke moralnosti koju su proklamovali Vudro Vilson i Vladimir Illič Lenjin u ideji samoopredeljenja naroda, ostavljajući je u amanet kao međunarodno-pravnu maksimu, urodio je katastrofal-nim posledicama koji iznova nameću potre-bu da se on precizira i pravilno defi niše. Ovo pravo, koje se analo-gno prenosi iz zapad-nog sistema vrednosti sa individue na naciju (svako ima individual-no pravo na samoo-predeljenje), postaje psihomotorno gorivo za secesijski i tran-sferni nacionalizam, što se manifestuje „balkanizacijom“ i „afrikanizacijom“ – na-stajanjem mnogobroj-nih patuljastih država koje nemaju realne šanse za ekonomski, politički, i vojni opsta-nak. Alternativa koju Vlada Republike Srbi-

je zastupa na Kosovu podseća na moderno rešenje koje vodi ka alternativi nacionalizmu: neograničena zagarantovanost svih osnovnih prava, kao i pravo na regionalnu i kulturnu autonomiju u sklopu federativnog konstrukta, treba da zauzme mesto izbledelog ideala suverene nacionalne države. Obezbeđenje upravo tih prava bi ljudima dalo onu meru autonomije kojoj je pr-vobitno težilo pravo na samoopredeljenje naroda. Još jedna opasnost nacionalizma koja je na ovim prosto-rima postala politička svakodnevnica, ali se zahvalju-jući političkoj amneziji naših građana prenebegava, je večita mogućnost da se nacionalizam u nekoj kriznoj situaciji pretvori u radikalni nacionalizam sa ekscesiv-nom politikom; „izabrani narod“, „sveta zemlja“ i njena egzistencijalna ugroženost (zvuči poznato, zar ne?), „istorijska misija“ sa svojim svekolikim težnjama. U ovakvim slučajevima do izražaja dolazi upravo nacio-nalistička dogmatika sa težnjom da nipodaštava prav-ne barijere, izopačava, tiraniše i uspostavlja političku despotiju. Krizni sindrom Nemačke između 1914. i 1933. godine uveliko podseća na naše devedesete: prvi totalni rat, težak poraz posle prvobitne euforije, mnogo mrtvih, ranjenih i raseljenih, gubici teritorija, hiperinfl acija, privredna depresija. Upravo ovakve eg-zistencijalne krize daju priliku harizmatičnim vođama. Paralela se može povući sa engleskim i francuskim šovinizmom ili pak „sovjetskim patriotizmom“ iz 1941. godine. Još jedan veliki problem, koji je naročito na našim prostorima došao do izražaja je forsiranje na-cionalne homogenosti na multietničkim prostorima i

u policentričnim zajednicama. Primeri sa katastrofalnim posle-dicama su takođe brojni: Afrika, indijski potkontinent, jugiostok Azije i Okeanija, Rusija, Engle-ska, Nemačka. Kao alternativa ovome se može ponuditi mak-simum autonomije sa mirolju-bivom koegzistencijom ljudi različitih kulturnih svojstava. Ovakav program će neumitno biti primenjen i na Balkanu, a uvod u ovakvu priču predstavlja upravo objedinjavanje Balkana u posebnu tržišnu zonu. Da bi jedan ovakav projekat uspeo, potrebno je promeniti prioritete i potisnuti ideju suverene naci-onalne države, a umesto toga fokusirati se na garancije ljud-skih i osnovnih prava u dobro uređene demokratije. Ovakvi primeri su se dobro pokazali u nekim regionalno uređenim državama. Austrijski teoretičari Karl Rener i Oto Bauer su već

Nacionalizam nastaje kao odgovor na političke, socijalne i ekonomske krize modernih zapadnih društava, to jest u slučajevima fundamentalnog poremećaja poverenja u pravila i propise. U većini slučajeva, kao jedini „legitiman“ odgovor se primenjuje revolucija, koja treba da označi diskontinuitet sa prethodnim institucionalnim ustrojstvom.

33

u XIX veku došli do ovakvog za-ključka. Ovakav princip autonomije je nesumnjivo povezan sa poveća-nim materijalnim izdacima, ali ova-kvi izdaci su sitnica naspram troš-kova otvorenog konfl ikta. Logični razvoj ovoga je uspostavljanje fe-

deralističkog sistema decentrali-zacije vlasti, koji je svoju uspešnu potvrdu dobio u Severnoj Americi, Nemačkoj (posle Drugog svetskog rata), a pozitivan trend je uspostav-ljen i u Evropi. Međutim, u Evropi i dalje postoje centralističke tradicije koje ustupaju mesto političkom ra-zumu – Francuska, Engleska, Itali-ja i neke istočnoevropske države; zatim mnoge države u Africi, Indo-neziji i Indiji.

ŠTA DALJE?Što se više produžava agonija i stagnacija u okviru statusa quo, utoliko će teže biti izvršavati pro-mene. Na mesto nacionalizma treba da stupi novi politički razum koji treba da bude osnova za le-gitimnost modernih država. Reč je o istinitoj, modernoj demokratskoj državi, pravnoj, socijalnoj i državi sa ekološkim samoočuvanjem. Upravo ovi ciljevi i ostvarenja su novi obrazac delovanja u svetu. Monopol nacionalizma se polako kruni i postaje deo političke isto-rije, da bi ustupio pijedestal poli-tičke mudrosti ovakvom novom konceptu.

Marko TRIFKOVIĆ

Još jedan veliki problem, koji je naročito na našim prostorima došao do izražaja je forsiranje nacionalne homogenosti na multietničkim prostorima i u policentričnim zajednicama.

Ruski nacionalisti

34

Specifikacije euro metalnog novca

€ kovaniceEvro ili euro, Evropa ili Europa. Ma koliko svi oni hteli da budu isti i jedinstveni, svaka članica želi da bude posebna. EVRIĆI NISU ISTIMožda ste primetili ako ste even-tualno dolazili u kontakt sa špan-skim, italijanskim ili grčkim novčići-ma od 1€ i 2€ da se među sobom razlikuju. Evro novčići se razlikuju po nacionalnim stranama od ze-mlje do zemlje članice Evropske monetarne unije. Za sada su samo na slikama, ali možda ih u neka bolja i srećnija vremena vidi-mo i uživo.

POČETAKOd 1. januara 2002. godine evro banknote i metalni novac postaju deo svakodnevog života za pre-ko 300 miliona ljudi u evro zoni. Postoji sedam denominacija evro novčanica i osam denominacija novčića. Dizajn banknota je in-spirisan arhitektonskim stilovima iz sedam perioda evropske kul-turne istorije i identičan je za sve zemlje članice Zone jedinstvene valute. Dok je zajednička strana evro novčića, koja opisuje tri ra-zličite mape Evrope, ista za sve zemlje monetarne unije, drugu

tzv. nacionalnu stranu novčića odlikuje gravura nacionalnog identiteta svake države članice. U osnovi monetarnog sporazuma čak je i Monaku, San Marinu i Va-tikanu dozvoljeno da emituju svoj sopstveni metalni novac. Sve novčanice i novčići su zakonito sredstvo plaćanja u bilo kojoj ze-mlji Evrolenda.

SIGURNOSNE ODLIKE METALNOG NOVCAEvro novčići imaju visokosigur-nosne karakteristike za automat-sko iščitavanje. Oni mogu biti korišćeni za automate kroz celo evro područje - bez obzira gde su emitovani. Sofi sticirana „bimetal“ i „sendvič“ tehnologija je ugrađe-na u novčiće od €1 i €2. Materijal novčića od 10, 20 i 50 centi je je-dinstvena legura koja je jako teška za topljenje i koja se koristi isklju-čivo za ovaj metalni novac. Slova oko ivice novčića od €2 i korišće-nje jedinstvene kombinacije meta-la za 10, 20 i 50 centi čuvaju ih od falsifi kovanja.

ZAJEDNIČKA STRANA METALNOG NOVCA

Zajednička strana evro novčića, u zavisnosti od vrednosti na njima, ima tri različita dizajna: na novčići-ma od 2€ i 1€ prikazana je Evrop-ska unija pre proširenja 1. maja 2004. godine, dok su na novčići-ma od 50, 20 i 10 centi prikazane pojedinačne zemlje članice EU pre gorepomenutog, najvećeg proširenja. Dok skromnih 5, 2 i 1 cent imaju izgraviranu Evropu u odnosu na Aziju i Afriku. Ovu za-jedničku stranu „evrića” je dizajni-rao Luc Luycx iz Kraljevske Belgij-ske Kovnice.

NACIONALNE STRANE

BELGIJABelgijski novčići prikazuju Kra-lja Alberta II i njegov monogram – veliko ″A″ ispod krune, između 12 zvezda Evropske unije.

NEMAČKANovčići od 1€ i 2€ prikazuju Sa-veznog orla, tradicionalni simbol nemačkog suvereniteta, među 12 zvezda Evropske unije. Brande-nburška kapija, koja simbolizuje rascep i kasnije spajanje Nemač-ke pojavljuje se na novčićima od 10, 20 i 50 centi. Hrastova granči-ca, koja podseća na dizajn starog nemačkog novčića – feninga, je prikazana na vrednostima od 1,2 i 5 centi.

GRČKANovčić od 2€ predstavlja sce-nu iz spartanskog mozaika koji prikazuje Evropu, grčku mitsku ličnost po kojoj je nazvan naš kontinent. Na novčiću od 1€ pri-kazana je sova – motiv preuzet sa prastarog atinskog novčića od 4 drahme. Na novćićima od 10, 20 i 50 centi prikazane su vode-će grčke ličnosti iz 18-og, 19-og i ranog 20-og veka, dok su atinska trirema, korveta, i pomorski tan-ker, korišćeni za vreme Grčkog rata za nezavisnost (1821-1827), prikazani na novčićima od 1, 2 i 5 centi, respektivno.

ŠPANIJALik kralja Huana Karlosa I je repro-dukovan na novčićima od 1€ i 2€. Migel de Servantes, otac španske književnosti, je prikazan na 10, 20 i 50 centi i odražava univerzalnost čoveka i njegovog rada. Katedrala Santijago de Kompostela, jedna od najpoznatijih hodočasničkih destinacija na svetu, je prikazana na novčićima od 1, 2 i 5 centi.

Dok je zajednička strana evro novčića, koja opisuje tri različite mape Evrope ista za sve zemlje monetarne unije, drugu tzv. nacionalnu stranu novčića odlikuje gravura nacionalnog identiteta svake države članice.

35

FRANCUSKANa novčićima od 1€ i 2€ je pri-kazano drvo - simbol života, kon-tinuiteta i rasta. Ono je okruženo republičkim motom „Sloboda, Jed-nakost, Bratstvo” („Liberté, Égali-té, Fraternité”). Klasična tema sejača je ugravirana na novčićima od 10, 20 i 50 centi, dok se mlada i ženstvena Marianne, simbol fran-cuske republike, nalazi na 1, 2 i 5 centi.

IRSKA Svi irski novčići imaju istu nacio-nalnu stranu koja prikazuje keltsku harfu, tradicionalni simbol Irske. Reč „Irska” je prikazana na irskom (Éire).

ITALIJANovčić od 2€ prikazuje Rafae-lov portret Dantea Aligierija. Na novčiću od 1€ prikazan je crtež Leonarda da Vinčija koji ilustruje idealne proporcije ljudskog tela. Na 10, 20 i 50 centi se nalaze Botičelijeva slika „Rađanje Vene-re” i Bokonijeva skulptura i sta-tua cara Marka Aurelija Antonija. Ostali novčići prikazuju Castel del Monte (1 cent), Mole Anto-nelliana (2centa) i Koloseum (5 centi).

LUKSEMBURGSvi novčići prikazuju lik Njegovog visočanstva velikog vojvodu Hen-rija. Reč „Luksemburg” je napisa-na na luksemburškom jeziku (Lët-zebuerg).

HOLANDIJAKoriste se dva različita dizajna - oba sa kraljicom Beatris iz profi la. Na 1€ i 2€ sa desne strane profi la

stoje reči na holandskom „Beatris, kraljica Holandije” Na novčićima od 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi iste reči su ispisane u krug oko pro-fi la. Dvanaest zvezda Evropske unije su takođe prikazane na oba dizajna.

AUSTRIJANa kovanici od 2€ prikazan je por-tret radikalnog pacifi ste Bertha von Šutnera. Volfgang Amadeus Mocart, čuveni austrijski kompo-zitor, je prikazan na novčiću od 1€. Neke od najpoznatijih građe-vina Beča krase novčiće od 10 centi (Katedrala Sv. Stefan), 20 centi (Palata Belvedere) i 50 centi (zgrada Secesije). Na novčićima od 1, 2 i 5 centa prikazane su bilj-ke iz Austrije.

PORTUGAL1€ i 2€ prikazuju neke od grbova i zamkova Portugalije smeštenih među dvanaest zvezda Evropske unije. Kraljevski žig iz 1144. godi-ne je prikazan u centru. Centralni deo novčića od 1, 2 i 5 centi sa-drži prvi kraljevski žig Portugala iz 1134. godine i ime zemlje.

FINSKACvet i plod bobica se pojavljuje na novčiću od 2€, dok je motiv dva labuda u letu prikazan na 1€. Lav glasnik iz mitologije se nalazi na 1, 2, 5, 10, 20 i 50 centi.

MONAKONa 2€ se nalazi se Njegovo viso-čanstvo princ Renije III, okružen sa 12 zvezda EU. Na novčiću od 1€ nalazi se dupli portret Njego-vog visočanstva princa Renijea III i njegovog naslednika princa Alberta iz profi la, isto okruženih sa 12 zvezdica. 10, 20 i 50 centi

prikazuju prinčev žig. 1, 2 i 5 cen-ta prikazuju grb prinčeva, vladara Monaka.

SAN MARINOZgrada Vlade (Palazzo Pubblico) je prikazana na 2€, dok 1€ prika-zuje zvanični grb republike. Tri kule, Guiata, Cesta i Montale su prikazane na novčiću od 50 cen-ti. Na 20 centi prikazan je svetac Marino, po ugledu na platno Gu-ercino škole, a na 10 centi se na-lazi bazilika San Marino. Novčići od 1, 2 i 5 centi prikazuju treću kulu, kip slobode i i prvu kulu res-pektivno.

VATIKANSvi novčići prikazuju lik Njegove svetosti pape Jovana Pavla II, vla-dara države Vatikan, u levom pro-fi lu. Reči «Città del vaticano» su prikazane zajedno sa 12 zvezda EU i inicijalima dizajnera i gravira (GV i UP). Međutim aktuelna je druga serija novčića koja je uve-dena nakon smrti pape u proleće 2005. godine. Dizajn svih novčića sada pokazuje svete ambleme Vatikana.

2€ KOMEMORATIVNI NOVČIĆISvaka država članica evrosistema može da emituje komemorativne novčiće od 2€ jednom godišnje. Ovi novčići imaju iste karakteristi-ke i svojstva kao i zajednička stra-na normalnih novčića od 2€. Ono što ih čini različitim je njihov ko-memorativni dizajn na nacionalim stranama. Jedino 2€ denominaci-je mogu biti iskorišćene za ovakvo emitovanje. Oni su zvanično sred-stvo plaćanja kroz celu evro zonu, to znači da mogu da se koriste i da moraju biti prihvaćeni kao bilo koji drugi evro novčić. Ova prak-sa je počela 2004. godine kad je prvu ovakvu kovanicu emitovala Grčka u skoro 50 miliona primera-ka da obeleži i sačuva uspomenu na Olimpijske igre u Atini 2004. godine.

Anđela DUKOVSKI

36

Najluđa žurka u Evropi

Izlaz na tvrđavi Srbija će ove godine ugostiti mnoge svetske

muzičke zvezde koje su je u velikom luku zaobilazile prethodnih godina. Muzički festival

Exit, koji će biti održan od 6. do 9. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi, ove godine nudi

najzvučnija i najaktuelnija imena iz sveta muzike.

NAJBOLJE U EVROPINa novosadskom Exitu, koji je prestižni britanski magazin «Gar-dijan» proglasio za najbolji evrop-ski festival, pojaviće se zvezde: Morisi, Kelis, Pet Shop Boys, Bi-lly Idol... Prema rečima Dragana Ambrozića, muzičkog selektora Exita, glavne zvezde prvog dana festivala na glavnoj bini biće gru-pe: Franz Ferdinand, Cardigans i The Cult. Drugog dana publici će se predstaviti Kelis i Morisi. Grupa Him i Billy Idol nastupiće 8. jula, koji će, kako je obećao Ambrozić, odsvirati nekoliko pesama zajed-no. Festival zatvara britanski sa-stav Pet Shop Boys.

NOVO NA EXIT-UGeneralni menadžer Exit tima, Bojan Bošković, najavio je ključ-nu novinu ovogodišnje manife-stacije - dve potpuno nove bine World music stejdž i Hip hop stej-dž. Dance arena će i ove godine, osim najspektakularnijeg plesnog podijuma na otvorenom u Evropi, objediniti i još dva manja punkta u blizini: Happy Novi Sad stejdž i DJ super stars stejdž.

INTERESOVANJEPrema rečima Bojana Boškovića, već vlada ogromno interesovanje za Exit i do sada je prodato oko 10.000 kompleta ulaznica, a re-

zervisano skoro 15.000. Pošto se posetioci festivala Exit iz Za-padne Evrope najviše interesuju za klabing, očekuje se da će ovo-godišnji program, na kojem će se kao glavne zvezde pojaviti Nick Worren, Dave Clarke, Eric Prydz i David Guetta, biti na maksimal-nom nivou.

EVERYONE’S INVITED„Očekuje se rekordan broj strana-ca. Pored posetilaca iz država u

okruženju, za dolazak u Novi Sad su zainteresovani i ljudi iz Zapadne Evrope, naročito iz Engleske gde je već prodato 2.000 ulaznica. Proda-ja karata u regionu počinje 8. maja, u Beogradu i Srbiji 1. juna, a ne-što pre toga će regionalni promo-tivni muzički karavan ‘U pokretu’, uz podršku ‘Tuborga’ kao stalnog partnera, krenuti u obilazak većih gradova bivse SFRJ, Zagreba, Lju-bljane, Sarajeva i Banja Luke. Pro-motivne kampanje u inostranstvu, pre svega u Francuskoj i Engleskoj već su u toku, pa je realno očekiva-ti da će ove godine biti maksimalno ispunjena Petrovaradinska tvrđa-va, brojem od 45.000 posetilaca.“, kaže Bošković.

CENA - PRAVA SITNICARezervacije ulaznica za Exit festival će trajati do ponoći 31.05.2006. godine. Trenutna cena ulaznice je 5990 dinara. Na svakih 1000 rezervisanih ulaznica cena će se povećavati za 100 di-nara. Jednodnevne ulaznice biće puštene u prodaju 1. juna, dok ove godine dvodnevnih ulaznica neće biti u prodaji.

KAMPOVANJEI ove godine Exit kamp će ugostiti preko 8000 ljudi. „Kamp se nalazi u opuštajućem ambijentu parka između Dunavskog keja i Student-skog grada i postao je jedan od zaštitnih znakova festivala. Hilja-de posetilaca Exit festivala iz svih krajeva sveta koji su u njemu rani-je boravili stvorili su tu autentičnu atmosferu“, kaže Sonja Milošević, potparol Exita.

AKCIJAU okviru festivala Exit tim je po-krenuo akciju „Studiraj bolje, imaš pravo na to“. „U zemljama koje su kao i mi u tranziciji, samo 20% mla-dih nastavlja svoje obrazovanje. U Nemačkoj je taj broj duplo veći, dok u Engleskoj i Francuskoj 50% učenika odlazi na fakultete“, ističe Sonja Milošević. Brojke u Srbiji govore da je veliki deo mlade ge-

Konacno u Beogradu

37

neracije neiskorišćen, a problem nedovoljnog broja visoko obrazo-vanih ljudi ogleda se i u robovanju stereotipima. „Sve se to odražava ne samo na privredni razvoj, već ima i jasne političke posledice. Cilj ove kampanje je da visoko obra-zovanih bude 20% u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji.“, navodi Sonja Milošević.

PRE EXITANajavljen u Beogradu, pa odjav-ljen zbog koncertne neupotre-bljivosti Arene, britanski muzičar Sting, bivši lider grupe The Police, nastupiće 19. juna u Novom Sadu, na Petrovardinskoj tvđavi. U okvi-ru turneje Broken Music, Sting će gostovati u mnogim mestima u Evropi u kojima do sada nikada nije bio, kao i onima koje je zao-bišao tokom prethodne Sacred

Love turneje 2004. godine. Na aktuelnoj turneji Sting nastupa sa četvoročlanim bendom, u kojem je i njegov dugogodišnji prijatelj i sa-radnik gitarista Dominik Miler koji je za Monopollist izjavio: „Na na-šim turnejama uvek smo zaobila-zili Srbiju. Znamo da u vašoj zemlji imamo puno fanova, zbog toga želimo da dođemo i „otprašimo“ 3 - 4 sata svirke. Možda ostanemo i duže, ko zna“. Pored Stinga „Vre-lo muzičko leto“ počinje 3. juna nastupom grupe Apokalyptica na Tašmajdanu, a zatim slede The Rollingstones 7. jula na Hipodro-mu. U avgustu se očekuje dolazak grupe Simply Red.

Mile BIJELIĆ

Naši igrači, 6. maja ove godine doži-veli su još jedan veliki uspeh. Na sta-dionu Obilića otvorena je prva SELAF sezona (Southeastern European Li-gue of American Football). Pred oko 2000 gledalaca beogradski Vukovi nadmašili su slovenačke Ljubljana Sil-verhawks rezultatom 34-14. Utakmica je organizovana kao pravi spektakl, karakterističan za Vukove, sa čirlider-sicama i koncertom popularne hip-hop grupe «Beogradski sindikat».Razgovarali smo sa šefom Pres služ-be SELAF-a Branimirom Milovanovi-ćem i pokušali da saznamo trendove u razvoju ovog interesantnog sporta u Srbiji.Monopollist: Kako ste zadovoljni početkom SELAF-a?Branimir Milovanović: Imajući u vidu da je tog dana bio veliki pravo-slavni praznik Đurđevdan i da je bilo još četiri sportska događaja u tom trenutku, poseta od preko 2000 ljudi je sasvim pristojna za naše uslove. Na većini utakmica mnogo popular-nijih sportova kod nas nema toliko publike.ML: Kada i kako je Američki fudbal osvojio srpske terene?BM: Priča je već legendarna. Sve je počelo s prenosima NFL utkamica na 3K pre više od pet godina kad je grupa entuzijasta krenula sa prvim okupljanjima koja su kasnije dovela do formiranja prvih timova.

KLUBOVI U SRBIJIML: Koje sve lige se igraju u Srbiji i

koliko timova trenutno postoji?

BM: Trenutno se kod nas igraju dve lige. SAFS (Savez Američkog Fud-bala Srbije) liga u kojoj učestvuje 11 timova iz cele Srbije. Liga je podelje-na na dve konferencije, Jug i Sever i igra se bez opreme. Druga liga koja se igra kod nas je SELAF (Southea-stern Europe League of American Fo-otball) u kojoj učestvuju 4 naša kluba (Dukes Novi Sad, Legionari Sremska Mitrovica, Kragujevac Wild Boars, Vukovi Beograd) i Ljubljana Silver-hawks. Ova liga se igra sa opremom i čine je klubovi koje su prošle godi-ne zauzeli prva četiri mesta u Kupu Srbije.ML: Američki fudbal se u Srbiji igra iz ljubavi i entuzijazma i još uvek nije dostigao svoju punu profesionaliza-ciju, a samim tim i komercijalizaciju, dok je u svojoj postojbini jedan od najprofi tabilnijih biznisa. Da li sma-trate da će se nešto tako dogoditi i kod nas?BM: Nadam se da hoće, ali smo još uvek jako daleko od toga. Taj sport je u Americi nacionalni sport i ima jako dugu tradiciju. Jasno je da su oni od toga napravili veliki šou i veliki biznis.

Sve što ste želeli da znate o Američkom fudbalu....a niste smeli da pitate

Američki fudbal kod nasAmerički fudbal postaje sve prisutniji i popularniji i u našoj zemlji, za šta je možda najznačajnija pobeda reprezentacije naše zemlje u utakmici sa Slovenijom u oktobru 2005. godine, pred prepunim stadionom Obilića, sa fantastičnim rezultatom 38:0.

Gost prosle godine - Igi Pop

Srbija - Slovenija

38

Treba biti realan, mi smo kilometri-ma daleko od toga i igrački i mar-ketinški i organizaciono.

DALJI RAZVOJ I PREPREKEML: Koje su prepreke razvoju AF u Srbiji?BM: Prepreka je mnogo i naila-zimo na njih na svakom koraku. Od toga što nema sponzora ni za najosnovnije stvari, kao što su troškovi puta, preko jedne vrste medijske izolacije koja se, moram priznati, popravlja.ML: Koliko je AF skup sport i kako se klubovi izdržavaju?BM: Skuplji je od ostalih kolektiv-nih sportova. Jedan najosnovniji komplet opreme košta oko 250 evra, a ako znamo da jedan tim mora da broji bar 40 igrača, lako je izračunati. Neki klubovi su na budžetu svojih opština i situacija je generalno mnogo bolja u unu-trašnjosti nego u Beogradu, što je po meni potpuno neverovatno ako znamo da je trenutno najbolji tim u zemlji upravo iz glavnog grada. Uglavnom se izdržavaju od čla-narina i priloga dobrih ljudi koji su uglavnom jednokratni.ML: Da li timovi i liga dobijaju neku podršku i pomoć od Ministarstva za sport republike Srbije?BM: Ne. Nikada nismo dobili dinara. Vlada jednostavno nema sluha, što je tipično za ovu zemlju, ali i tužno. Mislim da je Američki fudbal sport koji treba da dobije više pažnje, jer ima potencijala da se razvije u nešto veće, a to bi mnogo lakše te-klo kada bi neko iz Ministarstva za sport to uvideo sada. Nedostatak vizije je, nažalost bolest od koje če-sto pate u ministarstvima.

KRITIKE..ML: Ono zbog čega često kritikuju ovaj sport je visok nivo agresivno-sti i da zbog svih tih ’’krupnih mo-maka’’ više liči na borbe gladijatora nego na sportsko nadmetanje. Da li je to samo predrasuda i koliko je zapravo fi zička konstitucija bitna za igrača AF?BM: Ovo je delimično tačno. Ame-rički fudbal je spoj brzine i snage i potrebna je jedna doza agresiv-nosti da bi se bavili ovim sportom. Međutim, ovim sportom mogu da se bave i oni koji imaju 150 kg i oni od 70kg. To je savršen timski sport gde svako može da pronađe mesto za sebe. Bitno je da igrač voli sport i da je spreman da podredi sebe eki-pi. Sve ostalo moze da se nauči.

ML: Postoji mišljenje da je Ame-rički fudbal više sport ’’za dečake’’ nego što ga mogu pratiti i žene. Da li postoji neka statistika o od-nosu muškaraca i žena u publici na našim utakmicama i kako se sve žene mogu uključiti u AF?BM: Zvanična statistika ne posto-ji, ali ono što se primeti na svakoj utakmici jeste da je mnogo više devojaka na tribinama. Valjda im prijaju te helanke koje nose igra-či. Šalim se, Američki fudbal jeste sport koji žene ne mogu da igraju, ali svaka osoba, bez obzira na pol, može da uživa u ovom sportu. Na-ravno, ako prepozna sve čari koje ovaj sport odvajaju od ostalih. Kod nas, od ove sezone, postoje žene sudije, njih tri i to je trend koji se sve više širi. U Sloveniji, Italiji, Au-striji i širom Evrope ih ima. U ekipi Vukova, pomoćnik glavnog trene-ra i statističar je žena. Potredsed-nik kluba iz Novog Sada je žena.

Osim ovoga, žene mogu da budu i čirlidersice bez kojih jedna utakmi-ca nema tu draž.ML: Kako se ljudi u Srbiji mogu in-formisati o AF?BM: Svaki tim ima svoj sajt, ali se vesti mogu pročitati na www.safsr-bija.com i www.selaf.com.

MEDIJSKA PODRŠKAML: Da li postoji zainteresovanost medija za prenos utakmica?BM: Za sada ne. Gašenjem 3K smo ostali i bez prenosa NFL-a i to je ozbiljan problem. Postoje pregovori sa nekim medijima oko prenosa ali još uvek se ništa ne zna.ML: Ulaz na utakmicu Vukovi - Sil-verhawks je bio besplatan. Da li je to inače praksa na utakmicama i koje sve akcije se preduzimaju za-rad popularizacije sporta?BM: To je praksa širom Srbije. Ulaz na sve utakmice je bespla-tan i tako će verovatno ostati još neko duže vreme jer želimo ovaj sport da približimo gledaocima što je više moguće. Postala je praksa da igrači pred svaku utakmicu po svojim gradovima dele fl ajere ko-jima pozivaju svoje sugrađane na utakmicu.ML: Kada ćemo opet ugostiti neki strani tim?BM: Postoje neki planovi za go-stovanje Budapest Wolves-a ovog leta, Slovenci bi trebalo da dođu ovde još tri puta. U planu je pro-širenje lige sledeće godine koje bi uključilo Trst, Budimpeštu, Beč i neke timove iz SAFS lige.

Neva BOJOVIĆ

39

EKIPASvaki tim ima na raspolaganju 54 igrača od kojih za jednu utakmicu može da prijavi 45, a na samom terenu svaka ekipa broji po 11 igrača. Svaki tim ima tri međusobno nezavisne postave: napadačku (offense), odbrambenu (defence) i tim za specijalne zadatke (special team). Ovo su NFL pravila, dok je kod nas malo drugačije. Ekipa ne mora da ima 54 već 35 igrača i u specijalnom timu često igraju igrači koji igraju i u napadu i u odbrani u zavisnosti od pozicije. Šest od je-danaest igrača imaju pravo da budu u kontaktu sa loptom. Ostali su tu da sačuvaju kvoterbeka ili da naprave prostor za trčanje. VREMEUkupno vreme u NFL ligi je podeljeno na četiri petnaestomi-nutna perioda (quarters), sa poluvremenom posle druge če-tvrtine. Ipak, sat se stopira posle određenih akcija i utakmica može trajati mnogo duže. Ako je posle isteka regularnog vre-mena rezultat izjednačen igra se dodatnih 15 minuta, u kome važi pravilo zlatnog gola ili iznenadne smrti (sudden death), tj. utakmica se završava u trenutku kada jedan tim postigne poen i taj tim se proglašava pobednikom.Kod nas se igra 4x10 minuta, a u Evropi 4x12, po NCAA pravilima (koledž liga).TERENDužina terena je 100 jardi (91.44m), a širina 53 jardi (48.46m). Najznačajniji deo terena je end zona. End zona predstavlja polje od dodatnih 10 jardi na svakoj strani terena i to je pro-stor u kome se postižu poeni. Na terenu postoji minimum pet sudija (maksimum je sedam).PRAVILA IGREIgra počinje početnim udarcem (kickoff). Lopta se postavlja na specijalno postolje na liniju koja označava 35 jardi polo-vine terena odbrambene ekipe, a određeni igrač iz odbram-bene ekipe (kicker) je šutira što dublje u polovinu protivnika. Određeni igrač iz specijalnog odreda napadačke ekipe (kick return man) pokušava da uhvati loptu i da trčanjem osvoji što više jardi. Cilj napadačke ekipe je da osvoji što više jardi i tako se što više približi protivničkoj end zoni. Na početku napadačka ekipa ima četiri pokušaja da osvoji 10 jardi i time osvoji novi prvi daun (fi rst down). Ukoliko napadačka ekipa ne uspe iz četiri pokušaja da osvoji 10 jardi, gubi posed lopte.OSVAJANJE PROSTORA I ZAUSTAVLJANJEOsvajanje prostora na terenu se može vršiti trčanjem i doda-vanjem, a jedan od načina zaustavljanja protivničkog napada je obaranje (tackle). Igrač je oboren kada barem jednim ko-lenom dodirne tle i akcija se tada prekida. Akcija se prekida i u slučaju kada igrač koji nosi loptu izađe van terena ili sudija proceni da ne može više da napreduje (to je pravilo da bi se zaštitili igrači, ako tri do četiri defanzivca zaustave napadača, sudija može da proceni da on više ne može da napreduje i

tako prekine akciju.)

TDTačdaun (touchdown) je glavni način poentiranja koji donosi 6 poena. Može se postići unošenjem lopte u protivničku end zonu, hvatanjem dodavanja u protivničkoj end zoni, hvatanjem ničije lopte (fumble) u protivničkoj end zoni ili hvatanjem po-četnog udarca u protivničkoj end zoni ako lopta pre toga nije dotakla tle i nije bila dodirnuta od strane protivničkih igrača. Neposredno posle postignutog tačdauna, lopta se postavlja na liniju koja označava 3 jarda od protivničke end zone. Napa-dačka ekipa u tom slučaju ima dve opcije. Izvođenje PAT (po-int after touchdown) ekstra poena, pri čemu šuter napadačke ekipe treba da šutne loptu kroz gol i tada napadačka ekipa do-bija 1 poen. Druga varijanta je pretvaranje za dva poena (two-point conversion), pri čemu napadačka ekipa treba da unese loptu u end zonu protivničke ekipe na isti način kao kada se postiže tačdaun, a ukoliko uspe u tome dobija 2 poena.Ukoliko napadačka ekipa ne može da postigne tačdaun iz tri pokušaja, mogu u četvrtom da pokušaju da poentiraju šutem iz polja (fi eld goal) koji donosi 3 poena. I konačno, ukoliko igrač napadačke ekipe bude uhvaćen sa loptom (tackle) u svojoj end zoni protivnička ekipa dobija 2 poena, što se na-ziva sejfti (safety).KAZNE (PENALTIES)Najčešće kazne su holding - nepropisno držanje igrača (do-zvoljeno je samo u širini ramena), kazna je 10 jardi sa ponav-ljanjem dauna. False start - ukoliko neko od igrača napada simulira početak igre pre snepa, kazna 5 jardi sa ponavlja-njem dauna. Illegal block in the back - nepropisno guranje sa leđa igrača bez lopte, kazna 15 jardi i ponavljanje dauna. Pass interference - ometanje protivnika prilikom hvatanja lopte (zabranjen kontakt pre dodira igrača sa loptom).

POZICIJE Napadačke postave igrača su:

- centar (center) - dodaje loptu kvoterbeku. Nakon što doda loptu, on postaje nepodesan hvatač tako da se on i ne računa u tih 6. Petorica igrača ofanzivne linije nemaju pravo da hvataju loptu- kvoterbek (quarterback) – mozak ekipe, organizuje napad, baca loptu hvatačima ili je dodaje trkačima, a može i sam trčati sa njom- krilni hvatači (wide receivers), hvataju dodavanja i dalje osvajaju prostor trčanjem- trkači (running backs), preuzimaju loptu od kvoterbeka i osvajaju prostor trčanjem- tajt endovi (tight ends), mogu obavljati funkciju šestog igrača ofanzivne linije, ili hvatati loptu kao hvatači.Odbrambenu postavu čine:- defanzivna linija (defensive line), prva linija odbrane, najkrupniji igrači, pokušavaju da probiju ofanzivnu liniju protivnika kako bi došli do kvoterbeka i time prekinuli napad- lajnbekeri (line-backers), pokušavaju da zaustave trkače, osu-jete dodavanja, ili kvoterbeka u osvajanju prostora sa loptom- kornerbekovi (cornerbacks), brane dodavanja kvoterbeka ka kril-nim hvatačima, a takođe i pomažu zaustavljanju trčanja- sejfti (safety), zadnja linija odbrane- tim za specialne zadatke ulazi u igru u situacijama kada se se lopta šutira nogom (kickoff, punt, fi eld goal, extra point).

PRAVILA

40

Studentski problemi: da li da ustanem ili da odustanem?

Jedna ovca, dve ovce, tri ovce...„Verujem u reinkarnaciju, ali ne verujem da postoji život pre podneva.“ reči su Florens King, koje odlično opisuju dnevni bioritam mnogih studenata. Problem ove koncepcije je praktične prirode.SANJAM, DAKLE POSTOJIM!U biologiji se često ispostavi da su stvari komplikovanije nego što na prvi pogled deluju, i ovakvo pravilo naročito važi za spavanje. Ovo je postalo očigledno pre ne-kih 50 godina otkrićem REM faze sna (REM – Rapid Eye Move-ment). Ovo je stanje u toku sna koje se odlikuje izuzetnom aktiv-nošću mozga, brzim pokretima očiju i živopisnim snovima. Upra-vo je visoka moždana aktivnost za vreme REM faze zaslužna za

razbijanje postojeće dogme – da spavamo zbog proste potrebe za odmorom, i pokrenula je čitavu lavinu novih pitanja o pravoj funk-ciji spavanja. Praktično iskustvo takođe može da zavara i kada izučavamo ostale aspekte sna – da ljudi zapravo „tonu u san“ i da je to spor proces kao i da su budnost i spavanje dva potpuno odvojena stanja. Naprotiv, sam čin prelaska iz budnog u stanje

spavanja je prilično brz. Postoje mnogi klinički slučajevi koji bele-že takve poremećaje sna u ko-jima pacijenti zapravo „plutaju“ između spavanja i budnosti. Neki od ovih primera su zaista nevero-vatni. Za vreme Drugog svetskog rata, zabeležen je slučaj nemač-kog vojnika koji je zaspao u toku marša, pritom nastavljajući da maršira u snu još nekoliko kilo-metara pre nego što su ga probu-dili! Uprkos tome, najvažnija oso-bina spavanja je i dalje – odmor. Studentski život je specifi čan po mnogo čemu, a jedna od bitnih stavki studentskog života koja se zanemaruje i ne do-bija odgovarajući tretman je – spavanje. Aktivan student-ski noćni život podrazumeva izlaske koji neretko počinju u dvanaest sati, obeleženi su alkoholom ili nekim psihoak-tivnim supstancama i inten-zivnom fi zičkom aktivnošću, a završavaju se ranom zo-rom. Šta to zapravo propu-štamo i kakve posledice na studente ovakvo ponašanje ostavlja? Najčešće posledi-ce ovakvog ponašanja možemo osetiti tek sledećeg dana.

USTATI ILI ODUSTATI?Postoje ljudi (studenti) koji se svako jutro bude bez časovnika, ustaju iz kreveta istog trenutka kada otvore oči i koji su odmah raspoloženi, budni i puni energije. Najčešće ih ne volimo ili im zavi-dimo zbog ovoga. Oni koji obično preferiraju ustajanje oko podneva

neretko imaju utisak da je ceo svet u zaveri protiv njih. Mnoge službe rade do podne, pa se uglavnom vodi trka sa vremenom – umesto da žurimo ne bismo li stigli rani-je, žurimo da ne bismo (opet!) zakasnili dvadeset minuta. Naro-čito ne na ispit. Dobra vest je da nismo mi krivi. Studije koje su se bavile istraživanjem šema spava-nja ustanovile su da je ritam spa-vanja genetički predodređen i da dok 60% ljudi odlazi na spavanje između deset i dvanaest časova noću, ostatak gasi svetla i zaputi se u pravcu kreveta dva sata rani-

je ili kasnije. Činjenica koja i dalje ostaje jeste da i dalje svi moramo rano na fakultet (ili posao), te za one koji nameravaju da ostanu malo duže budni, evo nekoliko praktičnih saveta.

RESTARTUJTE SVOJ BIOLOŠKI SATUprkos tome što noćobdije ne mogu da zamene mesta sa rano-raniocima, postoji mogućnost kali-

Studentski život je specifi čan po mnogo čemu, a jedna od

bitnih stavki studentskog života koja se zanemaruje i ne dobija odgovarajući tretman je – spavanje. Aktivan studentski

noćni život podrazumeva izlaske koji neretko počinju u dvanaest sati, obeleženi su alkoholom ili

nekim psihoaktivnim supstancama i intenzivnom fi zičkom aktivnošću,

a završavaju se ranom zorom.Spavanje je izuzetno bitan deo ljudske aktivnosti

Ko rano rani...

41

briranja vaših navika za minimal-no šezdeset do devedeset minuta. Jednostavno odlaženje u krevet ranije neće pomoći. Naći ćete se

u situaciji da ležite u krevetu i pi-tate se šta to radite. Umesto toga, ostanite budni koliko želite, ali uvek ustanite u isto vreme ujutru. Kada časovnik krene da zvoni, dugme za prekidanje alarma bo-lje da vam ne bude u domašaju. Ustanite čim ga isključite, jer ste u suprotnom izgubili bitku! Probajte da odolite iskušenju da spavate duže vikendom – ovakvi luksuzi zapravo samo zbunjuju vaš bio-loški sat. Uprkos tome što vreme koje provedete svake noći u snu može da varira, kada se vaše telo navikne jednom da ustaje u isto vreme, postoji velika verovatno-ća da ćete biti i sami prinuđeni da odete u krevet malo ranije.

I BI SVETLO...Naravno, postoje i neke tradi-cionalne metode. Pre nego što je ljudska vrsta otkrila blagodeti električne energije, ljudi su išli u krevet mnogo ranije. Naime, ne samo da su na taj način štedeli petrolej, već i jednostavno nisu imali neke naročite zabave u ve-černjim satima. Na neki način po-stalo je očigledno da svetlo prilič-no utiče na naš dnevni bioritam. Priroda stvari je takva da hormon melatonin reguliše telesni časov-nik svojim povećanim prisustvom noću, a smanjenim danju. Melato-nin se luči iz hipofi ze kada naše oči registruju mrak. Suprotno od toga, izlaganje dnevnoj svetlosti u jutarnjim časovima pomaže nam

da se razbudimo i nivo melato-nina u organizmu se smanjuje. Ovakav prirodan redosled stva-ri može biti vrlo koristan po nas.

Uveče treba ugasiti svetla par časova pred spavanje. Čitanje ili slušanje muzike su bolji uvod u san nego ze-vanje i gledanje u televizor. Ukoliko se probudite tokom noći, izbegavajte da palite svetlo. Izlaganje svetlu je ne-ophodno čim se probudimo. Jutarnja šetnja ili džoging su idealni za funkcionisanje or-ganizma (dokazano je da u

jutarnjim časovima, pre doručka, organizam troši duplo više kalo-rija nego uveče) kao i uživanje u jutarnjim zracima sunca uz kafu ili čaj. Neke noćobdije se „kunu“ u ovakav način buđenja i tvrde da vrlo često dobro osvetljena soba omogućava da se probude i pola sata do sat vremena ranije nego što su planirali.

I IDEMO, RAZGIBAVANJE!Iako je sa velikim procentom vero-vatnoće prva stvar koju pomislimo kada sat ujutru zazvoni zabranje-na za ispisivanje u novinama, a poslednja jutarnje razgibavanje, mnoge studije ukazuju na to da blage vežbe ujutru pomažu u bu-đenju i prilagođavanju ranorani-lačkom bioritmu. Ujutru je, ipak potrebno malo više zagrevanja, budući da su tada telesna tem-peratura i fl eksibilnost malo niži u odnosu na ostatak dana. Dvade-set do trideset minuta vežbanja će napuniti baterije za dobar deo dana.

NALOŽITI FURUNUVećina noćobdija retko ima vreme-na za doručak pre nego što krene u akciju. Nije zgodno jesti dok tr-čimo za autobusom, ne bismo li stigli na vreme na fakultet, čak ni u varijanti „pola pije, pola Šarcu daje“. Za većinu noćobdija omilje-ni obrok jeste večera. Na nesreću, ovo je loše za organizam. U studiji

gde su učesnici jeli jedan obrok od 2000 kalorija svaki dan, oni koji su izabrali obilnu večeru su dobili na težini. Klub „doručkara“ je, napro-

tiv, izgubio na težini. Jutarnji obrok daje organizmu dodatnu energiju za predstojeći dan. Kafa ili čaj ta-kođe pomažu, makar prva tri sata. Samo, ne treba preterivati jer će se jutarnji „turbo“ pretvoriti u „vo-žnju u leru“.

OČAJNIČKE MEREAko je nakon ovih saveta budilnik i dalje vaš arhineprijatelj, i dalje možete pribeći poslednjem utoči-štu – samoobmanjivanju i izgovo-rima. Podesite satove u vašoj kući da idu unapred. Držite oči zatvo-rene kada to radite, da ne biste znali koliko tačno idu unapred. Da li imate pet, deset ili petnaest mi-nuta da odremate? Nećete zaista znati. Podrazumeva se da nema varanja i virenja dok podešavate satove!Ništa od ovoga što smo naveli nije „magično rešenje“ za noćobdije. Bilo da je dobro ili loše, ovo ipak jeste svet ranoranilaca. Ipak, ako vam je za utehu Vinston Čerčil, Elvis Prisli i Napoleon Bonaparta su bili noćobdije, pa su ipak neka-ko uspeli da izađu sa tim na kraj. I naravno, uvek postoji nada da će jednog magičnog dana „povampi-rena“ studentarija da se vrati sa dobrim delom sveta u normalu – dok svi budemo spavali.

Marko TRIFKOVIĆ

Studije koje su se bavile istraživanjem šema spavanja ustanovile su da je ritam spavanja genetički predodređen i da dok 60% ljudi odlazi na spavanje između deset i dvanaest časova noću, ostatak gasi svetla i zaputi se u pravcu kreveta dva sata ranije ili kasnije.

Ugasite Sunce jos samo pet minuta!

42

Slavni ekonomisti

Diploma iz drugog uglaDa li ste ikada čuli za Adama Smita, Pola Semjuelsona ili Džona Kejnsa? Ako niste, verovatno ne studirate ekonomiju. Pored njih ima još mnogo ljudi koji su svojim radom obeležili svetsku ekonomiju. Njihove knjige su udžbenici, teorije se izučavaju i primenjuju u praksi, mnogim vladama i korporacijama su savetnici. Međutim, van svoje struke oni su nepoznati. Ko su ljudi koji su završili ekonomski fakultet, a poznatiji su od najvećih ekonomista? KEVIN KOSTNERRođen je 1955. u Kaliforniji. Godine 1973. upisao je Državni univerzitet u Kaliforniji. Pored studiranja, pet puta nedeljno je uzimao časove glume i ra-

dio je honorarno u mar-ketinškoj agenciji. Kada je diplomirao 1978. godine, zaposlio se u marketinškoj agenciji u Okrugu Oranž. Odlučio je da se potpuno posve-ti glumi kada je slučajno upoznao Ričarda Barto-na u avionu. Napustio je posao i preselio se u Los Anđeles. Početak je

bio naporan: radio je kao vozač kamiona, vodič i ribar. Sedam godina nakon diplomiranja, ulogom

u fi lmu „Silverado“, Kevin je postao svetska zvezda. Njegovu karijeru su obeležili usponi i Oskar za „Ples sa

vukovima“, kao i debakl s fi lmom „Vodeni svet“. Da-nas se pored glume pono-vo bavi biznisom - sa bra-tom ima naftnu kompaniju kao i ranč u Kaliforniji na kome uzgaja konje.

ARNOLD ŠVARCENEGERPrva asocijacija na ovo

ime je verovatno „Terminator“. Arno-ld je rođen 1947. godine u Austriji, u gradiću Thal. U Ameriku je došao 1968. godine bez znanja engleskog jezika i sa 20 dolara u džepu. Bavio se bodibildingom i osvojio je rekordnih 6 uzastopnih titula Mister Olimpija iz-među 1970. i 1976. godine i bio pro-glašen za najjačeg čoveka na planeti. Pored bodibildinga Arnold je studirao na Univerzitetu u Viskonsinu, gde je 1978. diplomirao na međunarodnom marketingu i poslovnom menadžmen-tu. Filmom je pokušao da se bavi još 1970. godine, ali je njegov prvenac „Herkules u Njujorku“ prošao nezapa-ženo. Proslavio ga je fi lm „Konan Var-varin“ iz 1982. godine. Švarceneger je postao jedna od najplaćenijih zvezda Holivuda. EKONOMSKA STRANA MR. OLIMPIJEZajedno sa kolegama Silvesterom Staloneom i Brusom Vilisom okušao se u ugostiteljstvu, sa lancem restora-na „Planeta Holivud“. Posle tri godine na berzi lanac je bankrotirao i cena ak-cije je sa 32 pala na samo jedan dolar. Arnold se povukao i prodao svoje ak-cije. Trenutno je na poziciji guvernera Kalifornije i planira da se opet kandi-duje. Švarceneger je i počasni doktor nauka. Univerzitet u Viskonsinu mu je 1996. godine dodelio počasni dokto-rat za njegov humanitarni rad, a 2002. dobio je i drugi počasni doktorat od Čapman Univerziteta iz Kalifornije.

RONALD REGANRonald Regan, 40. američki pred-sednik, imao je veoma interesantnu karijeru. Bio je spasilac, radio vodi-

telj, glumac i guverner Kalifornije pre nego što je 1981. u svojoj 69-oj godini postao predsednik. Malom broju ljudi je poznato da je Regan 1932. godine diplomirao ekonomiju i sociologiju na Eureka koledžu u Ilinoisu. Nije imao visok prosek, ali je na koledžu bio poznat kao sportista i član navijač-kog tima. Posle diplomiranja, radio je na radiju, da bi debitovao sa fi lmom „Ljubav je u vazduhu“, 1937. godine. Glumio je u 53 holivudska fi lma.

EKONOMSKI DEO LIČNOSTIU svoja dva mandata Regan je sma-njio državnu regulaciju i poreze, a za-počeo je i pregovore sa Sovjetskim Savezom. Njegova politika je dovela do velikih problema sa budžetom i ra-sta nezaposlenosti, ali je Regan ostao upamćen kao jedan od najpopularnijih američkih predsednika. Umro je u Los Anđelesu, 2004. godine.

KOLINANajpoznatiji fudbalski sudija na svetu, Pjerluiđi Kolina, rođen je u Vijaređu 1960. godine. Kao tinejdžer igrao je fudbal i bio poznat po crvenim kartoni-ma. Arbitriranjem je počeo da se bavi sa 17 godina. Studirao je na Univerzi-tetu u Bolonji, gde je diplomirao eko-nomiju 1984. godine. Zaposlio se kao fi nan-sijski savetnik u banci u Vijaređu i nastavio je karijeru sudije. Njegov prepoznatljivi imidž nije posledica hira već bo-lesti alopecije, od koje je oboleo 1986. godine. Za italijansku Prvu ligu

Švarceneger je i počasni doktor nauka. Univerzitet u Viskonsinu mu je 1996. godine dodelio počasni doktorat za njegov humanitarni rad, a 2002. dobio je i drugi počasni doktorat od Čapman Univerziteta iz Kalifornije.

Najpoznatiji fi lmski Robin Hud

Ispit eliminatorNajpoznatiji ćelavac na svetu

43

počeo je da sudi 1991., a 1995. go-dine dobio je znak FIFA. Vrhunac nje-gove karijere bilo je suđenje na fi nalu Svetskog prvenstva 2002. godine, na utakmici između Brazila i Nemačke. Kolina je postao prepoznatljiv kao naj-bolji i najpoznatiji sudija na svetu. Čak je i Italijanska federacija pomerila sta-

rosnu granicu za sudije kako bi Kolina mogao da produži karijeru.

BUSSINESS IS BUSSINESSNjegova knjiga „Moja pravila igre“ po-stigla je veliki uspeh. Nažalost, morao je da prekine karijeru sudije zbog su-koba interesa, kada je 2005. godine potpisao 800.000 evra vredan ugovor sa „Opelom“, koji je u isto vreme bio i sponzor fudbalskog kluba Milan. Koli-na se povukao iz suđenja, sa titulom doktora koju je dobio od Univerziteta iz engleskog grada Hala za velike za-sluge u sportu.

DONALD TRAMPMnogo je poznatih ljudi iz sveta biznisa, ali nije-dan se ne može meriti sa Donaldom Trampom. Njegov fenomen je teško objasniti; da li je poznatiji zbog brakova i veza, lič-nog marketinga, ili zbog njegove čuvene frizure. Tramp je rođen 1946.

godine u Njujorku. Njegov otac je imao razvijen biznis sa nekretninama i Donald nije imao problema da upi-še najbolje škole. Posle vojne škole upisao je Fordam univerzitet, koji je napustio nakon dve godine. Upisao je Varton školu fi nansija na Univerzi-tetu Pensilvanija. Kada je diplomirao, 1968. godine, pridružio se ocu u po-slu sa nekretninama. Tramp je imao

epizodnu ulogu u fi lmu „Sam u kući 2“ i bio gost u serijama: „Princ sa Bel era“, „Dadilja“, „Seks i grad“, „Dosije X“ i „Mapet šou“. Uvek je glumio sebe (naravno). Ono što je interesantno je činjenica da Tramp nije ni približno dobar biznismen koliko je veliki šou-men i zvezda. Sredinom 1990. godine

bio je na rubu bankrota, kada je njegov lični dug iznosio blizu milijardu dolara. Samo su ga njegovo ime i reputacija spasi-li od stečaja. Od imena Tramp napravio je brend. Pored posla sa nekretninama, lansirao je Tramp mineralnu vodu, a ne-davno je otvorio i on-line univer-

zitet. Tramp je nastavio da širi svoje carstvo i 2004. je na televiziji NBC po-čelo emitovanje realiti šou programa „Šegrt“ gde on bira ljude koji će raditi za njegovu kompaniju. Ovaj šou se emitovao i kod nas na televiziji B92. Časopis Forbes je procenio Trampovo bogatstvo na 2,6 milijardi dolara, što ga čini 83. najbogatijim čovekom na svetu, ali pored Bila Gejtsa, verovatno i najpoznatijim.

SPISAK SE NE ZAVRŠAVADiplomiranih ekonomista ima i među političarima, sportistima, muzičarima. Predsednik FIFE Sep Blater, kao i generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Kofi Anan, završili su ekonomske fa-kultete. Džordž Buš, predsednik SAD završio je Harvardsku poslovnu ško-lu. Šekil O’Nil je 2004. dobio master diplomu iz menadžmenta. Džin Keli, najveća zvezda mjuzikala, nije zavr-šio umetničke škole, već ekonomiju. Pored njih, ima dosta poznatih ličnosti koji su pokušali i nisu završili fakultet. Mik Džeger je 1960. godine upisao prestižni London School of Economi-cs, ali je odustao posle godinu dana

i osnovao Ro-lingstonse. Klint Istvud je odustao od poslovnih stu-dija na Koledžu Los Anđeles, a Benisio del Toro je studije ekono-mije zamenio stu-

dijama glume.

EKONOMIJA – PROMAŠAJ ILI POGODAK?Koja je poenta? Da li su ovi ljudi na fakultetu samo gubili vreme? Tramp je imao nasleđen novac, a Švarceneger sigurno nije uspeo zahvaljujući diplo-mi. Sa druge strane Bil Gejts, naj-bogatiji čovek na svetu, nije završio fakultet. Interesantno je da je teško naći ženu koja je završila ekonomski fakultet i onda uspela u šou biznisu. Možda zbog toga što su žene od-lučnije i znaju šta žele, a možda je i razlog prikrivena nejednakost polova na zapadu. Na američkim fakultetima i poslovnim školama samo 30-40% upisanih studenata su žene. Najbo-lje je reći da diploma nije kraj, već samo početak obrazovanja. U Srbiji se ljudi uče da ceo život rade jedan posao, što nije dobro. Možda je naj-bolji primer Bastero Merilend. Nije za-vršio fakultet, ali je ispunio cilj mnogih

studenata ekonomije i zaposlio se u banci. Radio je tamo skoro 40 godi-na i bio menadžer. Posao je prekinuo samo za vreme Drugog svetskog rata kad je bio instruktor u vojsci i zabav-ljač. Tada je počeo da se zanima za glumu. Sa 57 godina je dobio otkaz i odlučio je da se posveti glumi, i gle - 1984. godine dobio je ulogu koja ga je proslavila širom sveta – ulogu pen-zionisanog mornara, Alberta Trotera u „Mućkama“. Dakle, nikad nije kasno. Sami biramo svoj put i šta ćemo raditi, diploma je samo papir na kome piše koji smo fakultet završili. Na kraju, možemo postaviti pitanje: Ko je po-znatiji - Kolina ili Kejns?

Branko KUBAT

Časopis Forbes je procenio Trampovo bogatstvo na 2,6 milijardi dolara, što ga čini 83. najbogatijim čovekom na svetu, ali pored Bila Gejtsa, verovatno i najpoznatijim.

Mik Džeger je 1960. godine upisao prestižni London School

of Economics, ali je odustao posle godinu dana i osnovao Rolingstonse. Klint Istvud je

odustao od poslovnih studija na Koledžu Los Anđeles, a Benisio

del Toro je studije ekonomije zamenio studijama glume.

Osmeh od milijardu dolara

Za vreme rata... nisam radio u banci

44

Čovek sa planete Kripton

VENI – VIDI - VIDIĆMnogi tekstovi koje sam pročitao o ovom čoveku mahom počinju rečima „Najverovatnije najtalentovaniji odbrambeni igrač SCG...“ aludirajući na njegovu mladost i igranje u našoj i Ruskoj prvoj ligi, koje ipak nemaju visok rang i renome u svetu. Nemanja Vidić jeste mlad i budućnost jeste pred njim, ali on je svojom igrom već zaslužio da bez ikakvih dodatnih atributa bude nazvan našim najboljim odbrambenim igračem i stubom odbrane naše reprezentacije, kao i jednim od najboljih odbrambenih igrača sveta. Mogli su da ga nazovu najtalentovanijim pre nešto više od dve godine kada je u jednom od svojih prvih nastupa za reprezentaciju bukvalno sam zatvorio sve prilaze golu našeg tima i pokazao kakav je igrač.Posle tri sezone u Crvenoj zvezdi i dvanaest postignutih golova na 67 utakmica, kada se očekivalo da ode u neki od najvećih evrop-skih klubova Vidić, na iznenađe-nje mnogih, prelazi u Spartak iz Moskve (na 27 utakmica postigao dva gola), da bi stvari došle na svoje mesto krajem prošle godine kada je Nemanja potpisao ugovor sa Mančester junajtedom (Man-

chester United).Povod za ovaj tekst sam našao na ofi cijelnom sajtu Crvenih Đavola tj. navija-ča Mančestera. Na temi posve-ćenoj Nemanji Vidiću, navijači su na pomalo šaljiv način izra-zili svoje divlje-nje prema na-šem igraču.

O njemu, sudeći po navijačima u Engleskoj, kolaju razne priče. Niko sa sigurnošću ne može reći da li je on čovek ili još jedno biće sa planete Kripton koje je umesto novinarstvom rešilo da se bavi

fudbalom. Za njega kažu da spava sa upaljenim svetlom. Ne zato što se on plaši mraka, već zato što se mrak plaši njega! Postoje i razne sage o njegovoj nadljudskoj snazi. Kada on trči, tvrdi se da se i ne pomera, zemlja je ta koja se okreće pod njegovim nogama. Dok vežba u tere-tani sprave su te koje jačaju. Jedini razlog zašto je Ameri-ka napala Irak, a ne Manče-ster ili Severnu Koreju je taj što Koreja i Mančester imaju oružje za masovno uništenje. Postoji i legenda koja kaže da je Nemanja Vidić jednom došao u sukob sa Brus Li-jem, došlo je do bitke između njih dvojice. Rezultat su bili Džet Li i Džeki Čen.I još par zanimljivosti vezanih za ovog igrača. Kažu da Nemanja stalno trepće zato što je jednom prilikom popio celu kutiju tableta za spavanje. Takođe on ne čita knjige, jednostavno ih fokusira po-gledom dok ne dobije informacije koje želi. Na jednoj proslavi svog rođendana pojeo je veliku tortu pre no što su klupske kolege sti-gle da mu saopšte da je unutra striptizeta. Naučno je utvrđeno da suze Nemanje Vidića leče tumor, problem je što on nikada ne plače. Ako vam se slučajno javi na tele-fon čućete „kreni“, to ne znači da

počnete sa pričom, već da počne-te da trčite i spasavate živu glavu, jer ste ga uznemirili.Inače Nemanja je jako ponosan na činjenicu da je njegovo ime ana-gram za „Satanina noćna mora“ (psssssssst, znamo svi da nije, ali ko se usuđuje da mu protivureči!). I za kraj jedno upozorenje ljubi-teljima video igrica. Ako nekim slučajem (koji se graniči sa ne-mogućim) u nekoj fudbalskoj igri pobedite tim u kom igra Nemanja Vidić vaša igračka konzola će ek-splodirati.Više informacija možete naći na linku: http://www.redcafe.net/showthre-ad.php?t=110745.

Adrian STOJANOVIĆ

Naučno je utvrđeno da suze Nemanje Vidića leče tumor, problem je što on nikada ne plače.

Neki postovi navijača Mančestera u originalu: „Nemanja Vidic recently had

the idea to sell his urine as a canned beverage. We know this beverage

as Red Bull.” “Nemanja Vidic once visited the Virgin Islands - now it’s

just the Islands.”

45

Ekonomski život kroz vekove (3)

Rudarstvo u srednjovekovnoj SrbijiNa teritoriji centralnog Balkanskog poluostrva, od najstarijih vremena sve do danas, rudno bogatstvo je predstavljalo osnovu iz koje su se dalje razvijale skoro sve privredne delatnosti. Bogata nalazišta srebra, olova, gvozdene rude, u određenoj meri i zlata, su privlačila još Grke i Rimljane. Ako zanemarimo poljoprivrednu proizvodnju i sitno zanatstvo koje je postojalo da bi se zadovoljile sopstvene potrebe, privreda u srednjovekovnoj Srbiji je doživela ekspanziju tek kada se počelo sa eksploatisanjem rudnog bogatstva.

USLOVI ZA RAZVOJ RUDARSTVAIstraživanjima je utvrđeno da su plemeniti metali na srpskoj terito-riji eksploatisani još u periodu ne-posredno po doseljavanju Slovena na Balkansko poluostrvo i njiho-vom prelasku na sedelački način života. Gvozdena ruda je obrađi-vana za potrebe izrade oružja i primitivnih poljoprivrednih alatki, a srebro za izradu jednostavnog nakita. Sve do sredine XIII veka, kada se Srbija sve više okreće ka jugu i jugoistoku i kada bogati bivši vizantijski predeli postaju deo inte-resne sfere srpskih vladara, Srbija je opisivana kao jedna siromašna, varvarska zemlja. Za vreme Uroša I, a posebno za vreme kralja Milu-tina, činjeni su veliki napori da se srpska privreda postavi na stabil-niji oslonac, da se ojača, kako bi mogla da iznese teret ekspanzio-nističke politike prema Vizantiji.

KRITIČAN DOGAÐAJPosebno je razvoju srpskog rudar-stva išao na ruku rat između dve najveće evropske trgovačke sile, Đenove i Venecije (1378. – 1382.), koji je izazvao paniku na svetskom tržištu, pa je srebro poskupelo skoro 25%, a prekid u trgovini koji je izazvao rat su iskoristile Srbija i Bosna da preko Dubrovnika pla-siraju sopstveno srebro na evrop-sko tržište. Koliko je rudarstvo

značilo za srpsku privredu govori i jedan podatak iz knjige nadzor-nika dubrovačke kovnice iz 1422. godine: samo preko Dubrovnika je iz Srbije u Evropu izvezeno 5,67 tona srebra, što je bila jedna pe-tina celokupne proizvodnje srebra u Evropi! Još ako se uzme u ob-zir činjenica da Srbija nije izvozila samo preko Dubrovnika, sa pra-vom se može reći da je Srbija u XV veku bila prvi izvoznik srebra u Evropi i da je od rudarstva zavisila celokupna srpska privreda.

SASINajvažniji potez koji je učinjen u pravcu razvoja rudarstva u Srbiji je bilo dovođenje Sasa, iskusnih ne-mačkih rudara. Njima su date veli-ke povlastice i već od sredine XIII veka se pojavljuju u Srbiji, da bi ih u XIV veku već bio jako veliki broj. Oni su vremenom asimilovani od domaćeg stanovništva, ali o veli-kom broju rudara Sasa svedoče i neki toponimi: selo Sase na Goliji, Saševo u dolini Ibra, Sasin-polje

kod Pljevalja i drugi. Dokaz njiho-vog boravka u Srbiji je i pojavljiva-nje nemačkih naziva za zanatlije šuster i šnajder u dokumentima iz

XV veka. Najznačajnije sasko na-selje u Srbiji je bilo Brskovo kod današnjeg Mojkovca, koje je ipak brzo bilo napušteno, jer izgleda da je rude brzo nestalo. Odatle su se Sasi proširili u druge krajeve, posebno na obronke Kopaonika, na planinu Rudnik i u Srebrenicu u Podrinju. Istorijska uloga Sasa je što su sa sobom doneli znanje i rudarsko iskustvo, terminologiju, organizaciju proizvodnje i organi-zaciju rudarskih naseobina.

GLAVNA NALAZIŠTA RUDNOG BLAGAGlavna oblast u kojoj su eksploa-tisana rudna bogatstva je bio ko-paonički basen, bogat srebrom,

Posebno je razvoju srpskog rudarstva išao na ruku rat između

dve najveće evropske trgovačke sile, Đenove i Venecije (1378.

– 1382.), koji je izazvao paniku na svetskom tržištu, pa je srebro

poskupelo skoro 25%, a prekid u trgovini koji je izazvao rat su

iskoristile Srbija i Bosna da preko Dubrovnika plasiraju sopstveno

srebro na evropsko tržište.

Ruda srebra

46

olovom, cinkom i zlatom, gde su se razvili mnogi rudarski centri: Trepča, Plana, Bjelasica, Kovači, Lizađe, Zaplanina, Ostarići, Kopo-rići, ali pre svih Novo Brdo. Novo Brdo se nalazilo u župi Topolnici, današnjoj Krivoj Reci. U XIV i XV veku grad je beležio stalni rast i napredak, te je postao najveći i najznačajniji grad u srpskoj sred-njovekovnoj državi. Broj stanovni-ka je uveliko prelazio 10.000 ljudi, sa trgovačkim kolonijama, dubro-vačkim i kotorskim. O bogatstvu ovog grada su kružile prave le-gende, a podaci koji su sačuvani o prihodima iz novobrdskih rudnika te legende delimično i potvrđuju. Francuski putopisac Bertrandon de la Brokijer je 1433. napisao da srpski despot ima godišnji prihod od Novog Brda od preko 200.000 dukata, a franjevac Ivan Kapistran

pominje cifru od 120.000 dukata. Posebno je čuveno bilo novo-brdsko glamsko srebro ili glama, odnosno srebro sa velikim prime-sama zlata. Ono je bilo izuzetno cenjeno na tržištu i italijanski kupci su se otimali za ovu cenjenu ko-vinu.

NALAZIŠTA BLIZU GRANICEPored kopaoničkog, značajan je bio i rudnički basen. Tragovi rudar-ske delatnosti su pronađeni oko Velikog i Malog Štruca, a najviše je eksploatisan kraj oko reka Je-senice, Desoptovice i Majdanske reke. Upravno središte se nalazilo na reci Jesenici. Razvoj rudničkog basena je bio ometan političkim okolnostima, budući da se tu na-lazila srpsko-mađarska granica, koja se često menjala, a taj bogat kraj je bio predmet sukoba izve-

snih oblasnih gospodara. Usled svega toga prihod od rudničkog basena je bio znatno manji od pri-hoda iz Novog Brda, procenjuje se na nekih 4.500 dukata godišnje.

DRINSKI RUDNICIVeoma bogato područje je bila i podrinjska rudarska oblast. Manjih i većih rudnika je bilo i sa jedne i sa druge strane Drine. Na desnoj obali Drine eksploatisana su na-lazišta u Trešnjici i Lipniku, Crnči, Bohorini, Zajači i Krupnju. Od sre-dine XIV veka rudarstvo se razvija i sa bosanske strane reke Drine, posebno u Srebrenici, čije samo ime sugeriše na njeno bogatstvo. Već krajem XIV veka i u XV veku, Srebrenica predstavlja izuzetno razvijen grad, sa velikom proizvod-njom srebra i olova. Kao i u Rud-niku i u Novom Brdu, u Srebrenici je postojala kovnica novca. Ipak, u svojoj istoriji, ovaj grad se nalazio uglavnom u okvirima bosanske dr-žave, mada je u periodu od 1413.

do 1439. bio u srpskim rukama. Prihodi od srebreničke carine se procenjuju na 25.000 do 30.000 dukata godišnje, što je velika svota novca, mada se ne može porediti sa novobrdskim prihodima.

RUDARSKO ZAKONODAVSTVOVrhunac razvoja rudarstva u Srbi-ji je bio na početku XV veka, od-nosno period vladavine despota Stefana Lazarevića. On je 1412. godine izdao Zakon o rudnicima i poseban Statut Novog Brda. Time su konačno potvrđene odredbe važećeg rudarskog prava u Srbiji. Zakon su sastavili ljudi vični rudar-stvu iz nekoliko rudarskih mesta u Srbiji, a despot ih je samo potvr-dio. Njime su regulisana mnoga pitanja organizacije rada, prava pojedinih učesnika u proizvodnji i pitanja zaštite interesa rudara u odnosu na vlasnike rudnika. Ovaj zakon je znatno doprineo stabili-zaciji uslova u proizvodnji i daljem razvijanju rudarstva. Čak je bio i osnova za potonje turske rudar-ske propise, i to ne samo na po-dručju Srbije.

ULOGA DUBROVNIKAVažnu ulogu u eksploataciji rudnika imali su Dubrovčani. Oni su raspo-lagali velikim kapitalom, trgovač-kim iskustvom i mogućnostima da plasiraju robu na evropsko tržište. U XV veku čak osnivaju preduzet-nička društva i sami otkupljuju rud-nike i topionice po Srbiji i bave se neposredno proizvodnjom. Bave se i istraživanjem novih potencijal-nih lokacija za otvaranje rudnika. Tako se mnogi Dubrovčani trajno nastanjuju u srpskim gradovima, pa čak učestvuju i u političkom životu. Recimo, u Novom Brdu su Dubrovčani imali obavezu zidanja i čuvanja grada, a u slučaju rata su bili dužni da brane grad. Može se reći da je broj Dubrovčana u jednom gradu i snaga njihove ko-lonije odraz koliko je neki grad bio bogat i razvijen.

Dejan ZEC

Važnu ulogu u eksploataciji rudnika imali su Dubrovčani. Oni su raspolagali velikim kapitalom, može se reći da je broj Dubrovčana u jednom gradu i snaga njihove kolonije odraz koliko je neki grad bio bogat i razvijen.

Kralj Milutun

Ostaci Novog Brda

9. LETNJA ŠKOLAEKONOMSKE POLITIKE

MAKROEKONOMSKA POLITIKAMERENJE POSLOVNE KLIMERAZVOJ LJUDSKIH RESURSA

MENADŽMENTLIDERSTVOLOBIRANJE

SOCIJALNA POLITIKAPRIVATIZACIJA

EKONOMIJA TRANZICIJE

Škola je namenjena studentima završne godine, apsolventima i postdiplomcima ekonomije, prava, FON-a, FPN-a i ostalih srodnih fakulteta, mlađim od 26 godina iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Republike Srpske, i Federacije BIH. Škola je besplatna i trajaće od 10. do 28. jula 2006. godine

Predavači su eminentni stručnjaci iz zemlje i inostranstva

Konkurs je otvoren do 31. maja 2006. godinePrijave dostaviti poštom ili lično na adresu: Institut za ekonomska i socijalna istraživanja (ESPI), Topličin venac 11/I, 11000 Beograd ili e-mailom na adresu office@institutespi.org

Prijava treba da sadrži motivaciono pismo, kratku biografiju, jednu preporuku profesora sa fakulteta.Kandidati će najkasnije 3. juna 2006. godine biti pozvani na testiranje koje će biti održano u prostorijama Instituta 10. juna 2006. godine

Sve informacije možete dobiti na telefone 011/ 33 46 086 i 011/ 33 46 172ili na www.institutespi.org