5. autorsko pravo

7/28/2019 5. Autorsko Pravo

1/12

55..AAUUTTOORRSSKKOO PPRRAAVVOO


2/12

AUTORSKO PRAVO

- 2 -

AUTORSKO DELO(lan 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima)

11..Plagijat se ne ogleda u preuzimanju injenica iz tueg autorskog dela, ve u preuzimanju

onoga to to delo ini duhovnom tvorevinom. U sporu o povredi autorskog prava lice kome sepripisuje plagijat ima poloaj nunog jedinstvenog suparniara.

Iz obrazloenja:Prema lanu 2. stav 1. Zakona o autorskom pravu i srodnim pravima, autorsko delo je originalna

duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj formi. To svojstvo ima i feljton tuioca "Kako su ne-

stali niki bogatai" objavljen u asopisu "V..." 1995. godine. Tuilac, stoga, uiva zatitu za sluajpovrede njegovih moralnih i imovinskih autorskih prava, u smislu lana 172. pomenutog zakona.

Meutim, zatita pretpostavlja prethodnu povredu prava, a ona, u ovom sluaju, nije utvrena na ne-

sumnjiv nain.

Kako je autorsko delo duhovna tvorevina, njegova povreda se ne moe ogledati samo u preuzi-

manju injenica iz autorskog dela, ve i onoga to to delo ini autorskom tvorevinom. injenice sudeo stvarnosti a ne ljudskog duha i zato njihovo preuzimanje, samo po sebi, ne moe biti povreda

autorskog prava.

Poto se povreda autorskog prava ne moe ispitati bez uea onog koji se oznaava kao plagi-

at, ovaj spor se moe reiti samo uz uee pisca feljtona "U oekivanju Zakona o denacionalizaciji neki niki sluajevi". On u ovoj parnici ima poloaj nunog jedinstvenog suparniara, u smislu la-na 201. ZPP, pa tuba moe biti povuena samo prema oba tuena. Nuno jedinstveno suparniar-

stvo ne doputa pojedinano povlaenje tube.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, G. 11/2002 od 07.03.2002. god.)

22..

Ne predstavlja autorsku samostalnu intelektualnu tvorevinu prilagoavanje opteg modela

sistema vrednovanja poslova i radnih zadataka organizacionim potrebama poslodavca koji jeuinjen od strane njegovog radnika u izvrenju redovne radne obaveze.

Iz obrazloenja:Prilagoavanje Opteg modela sistema vrednovanja poslova i radnih zadataka posebnoj organi-

zaciji u kojoj je tuilac bio zaposlen ne predstavlja autorsku samostalnu intelektualnu tvorevinu, ve

e to rad tuioca izvren u okviru njegovih radnih obaveza, a na takvom radu tuilac nije mogao stei

autorsko pravo, saglasno odredbi lana 23. Zakona o autorskom pravu. Prema utvrenom injeni-

nom stanju, tuilac je kao radnik tuenog, koristei Opti model sistema vrednovanja poslova i rad-nih zadataka, objavljen u strunoj publikaciji, isti prilagodio specifinim potrebama organizacionog

dela tuenog. Na utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kad je tubenizahtev tuioca odbijen kao neosnovan.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, G. 4/01 od 10. 04.2002. god.)


3/12

AUTORSKO PRAVO

- 3 -

33..

Autorska moralna i imovinska prava pripadaju autoru od trenutka nastanka autorskog dela.

Iz obrazloenja:Ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da grafiko idejno reenje o kome je tuilac za-

kljuio ugovor o autorskom pravu sa njegovim autorom, ne predstavlja autorsko delo. Autorsko delo u

smislu l. 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Sl. list SRJ br. 24/98) je originalna duhovna tvo-

revina autora, izraena u odreenoj formi, bez obzira na njegovu umetniku naunu ili drug vrednost,

njegovu namenu, veliinu sadrinu i nain ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegovesadrine. Autorska moralna i imovinska prava u smislu l. 8. istog Zakona pripadaju autoru od trenutka

nastanka autorskog dela a ne tuiocu koji je koristio idejno reenje za svoj proizvod. Ipak, lanom 92.

istog Zakona je propisano da, ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvravajui svoje

radne obaveze poslodavac je ovlaen da to delo objavi i nosilac je isklju

ivih imovinskih prava na nje-govo iskoriavanje u okviru svoje registrovane delatnosti u roku od 5 godina od zavretka dela, ako op-

tim aktom ili ugovorom o radu nije drugaije odreeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu zavisnood efekta iskoriavanja dela. Stavom 2. istog lana autor dela stvorenog u radnom odnosu zadrava na

tom delu sva autorska prava osim prava iz stava 1. tog lana.

(Iz reenja Vieg privrednog suda, P. 7573/00 od 06.02.2001. god.)

IZMENA AUTORSKOG DELA UZ SAGLASNOST AUTORA(lan 17. Zakona o autorskim i srodnim pravima)

44..

Nema povrede autorskog prava i kad autor konkludentno pristane na izmenu autorskog dela.

Iz obrazloenja:U pesmi "Gde je sada moja Janja", iji je autor tuilac, izvedene na Festivalu gradskih pesama i

romansi "N. '94", u tekstu i notama dolo je do izvesnih izmena, ali se tuilac sa tim izmenama sa-glasio. Umetnika komisija Festivala traila je od tuilaca da svoju pesmu prilagodi kriterijumima

festivala ili da pesmu povue iz konkurencije. Tuilac se opredelo za prvu opciju i tako konkludent-

no pristao na promene u njegovom autorskom delu, u smislu lana 17. stav 1. taka 3) Zakona o

autorskom pravu i srodnim pravima. Otuda se ne moe uzeti da su njegova autorska prava povree-

na. Pogotovo, da ih je tueni povredio. On, u ovoj prilici, nije delovao kao fiziko lice, ve kao

umetniki direktor i lan Umetnike komisije Festivala.

Poto se tuilac saglasio sa izmenama pesme izvedene na Festivalu, ne moe prema tuenom is-ticati zahteve, kao da saglasnosti nije bilo. Ali moe insistirati da njegovo delo svi drugi koriste u ne-

izmenjenom obliku. Pesmarica u izdanju organizatora Festivala "N. '94" nije, meutim, izvan pri-

stanka tuioca na objavljivanje pesme sa izmenama. Zato su njegovi zahtevi i bili neosnovani.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. I 4460/2002 od 28.11.2002. god.)


4/12

AUTORSKO PRAVO

- 4 -

IMOVINSKA PRAVA AUTORA

(lan 19. Zakona o autorskim i srodnim pravima)

55

.

.

Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose. Autorski ugovor sezakljuuje u pismenoj formi, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Iz obrazloenja:Presudom Okrunog suda u B... usvojen je tubeni zahtev i tueni je obavezan da tuiocima plati

autorsku naknadu, sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom poev od dana podnoenja tu-

benog zahteva, zajedno sa trokovima parninog posrtupka. Prvostepeni sud je utvrdio da se tuilacpo osnovu zakljuenih ugovora sa tuenim obavezao da preda pakete pisama navedene u ugovori-

ma, to je on i izvrio, s tim da tueni svoju obavezu isplate autorskog honorara nije izvrio, pa kakonije bilo sporno da je tuilac predao, a tueni primio pakete pisama koja su predmet ugovora, sud je

naao da je tubeni zahtev osnovan i obavezao tuenog na isplatu autorskog honorara. Naime, lan

19. Zakona o autorskim i srodnim pravima propisuje da autor ima pravo na ekonomsko iskoriava-

nje svog dela, te da mu za svako iskoriavanje istog pripada naknada, ako tim zakonom ili ugovo-

rom nije drukije propisano.

Kako je tueni autorskim ugovorom preneo pravo na ekonomsko iskoriavanje svog dela na tue-nog, za autorski honorar koji mu nije isplaen, to je Vrhovni sud Srbije potvrdio prvostepenu presudu,

naavi da su neosnovani navodi albe da ugovor nije validan jer nema originalni peat i potpis ovlae-

nog lica. Tuilac koji je u celosti izvrio svoje ugovorne obaveze, ima pravo da od druge strane zahteva

izvrenje ugovorne obaveze, shodno lanu 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, bez obzira na

pozivanje tuenog da na ugovoru nedostaje originalni peat i potpis ovlaenog lica.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G.39/05 od 07.09.2005. god.)

66..

Rutinska fizika ili umna dela, kojima se zadovoljavaju svakodnevne potrebe u ivotu,profesiji ili radu, nemaju svojstvo autorskog dela.

Iz obrazloenja:Tuilac trai autorsku naknadu za idejno reenje natpisa Strela ekspres V... koje je tueno predu-

zee ispisalo na svojim autobusima. Ovaj irilini natpis tuilac je izradio 1989. godine, koristei

kombinaciju pisanih i tampanih, velikih i malih slova, kao i odreujui nagib visine i debljine slova,

nastojei da bude itljiv, uoljiv i srazmeran. Ispisivanje tog natpisa na autobusima izvreno je 1993.

godine. U vreme izrade i ispisivanja tuilac je bio zaposlen kod tuene. Nikakav poseban ugovor o

stvaranju i iskoriavanju natpisa nije zakljuen.

Prvostepeni sud je ove injenice pravilno utvrdio. Meutim, pogreno je zakljuio da tuiocupripada traena naknada. Ona se, prema lanu 19. Zakona o autorskom i srodnim pravima (lan 27.


5/12

AUTORSKO PRAVO

- 5 -

stav 4. tada vaeeg Zakona o autorskom pravu ("Sl. list SFRJ", br. 19/78, 24/86 i 21/90) isplauje

za iskoriavanje autorskog dela, a natpis Strela - ekspres V... nema to svojstvo.

Tuilac je pri ispisivanju spornog natpisa pokazao da poznaje slova iriline azbuke, da ume

kombinovati pisanim, tampanim, velikim i malim slovima, da ih zna postaviti u nagibu i sa odree-

nim unutranjim i meusobnim razmakom i da ih moe uiniti itljivim, uoljivim i srazmernim. Ali,

to nije dovoljno da njegovo delo dobija atribut autorskog dela. Ono jeste produkt vetine, umea,

vinosti i spretnosti, a ipak nije tvorevina ljudskog duha u smislu lana 2. Zakona o autorskom i

srodnim pravima (lan 3. tada vaeeg Zakona o autorskom pravu).

Kako sporni natpis nije autorsko delo, zahtev tuioca da mu tueni isplati autorsku naknadu je

neosnovan. Zbog toga je ovaj sud odbio reviziju tuioca i preinaio pobijanu presudu u usvajajuem

delu odbijajui i preostali zahtev tuioca.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. broj 64/00 od 12.07.2001. god.)

UMNOAVANJE OBJAVLJENIH DELA IAUTORSKA NAKNADA

(lan 48. Zakona o autorskim i srodnim pravima)

77..

Izdava ne mora traiti dozvolu autora za tampanje kontrolnih zadataka namenjenih na-stavi, ali je duan autorima platiti autorsku naknadu u skladu sa zakljuenim ugovorom.

Iz obrazloenja:Prema odredbi lana 48. Zakona o autorskom i srodnim pravima, bez dozvole autora, a uz oba-

vezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je umnoavanje i stavljanje u promet objavljenih prime-

raka dela ili odlomaka iz dela u vidu zbirke koja sadri priloge vie autora i koja je, po svojoj sadri-

ni, sistematizaciji i naznaci na koricama, odnosno omotu, namenjena nastavi.

Autor odnosno podnosilac autorskog prava na delu mora biti obaveten o nameri da se njegovo delokoristi u skladu sa odredbom stava 1. navedenog lana, pre nego to se sa umnoavanjem otpone.

Tuiocima nije isplaena autorska naknada u celini, a tueni je isplatu osporio navodei da je ovla-

en da u smislu lana 48. Zakona o autorskom i srodnim pravima, bez dozvole tuioca tampa kontrol-

ne zadatke. Tueni jeste ovlaen da kontrolne zadatke tampa bez dozvole autora, ali je duan da im

plati autorsku naknadu utvrenu voljom stranaka zakljuenjem ugovora o autorskoj naknadi.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 82/2001 od 14.02.2002. god.)

AUTORSKI UGOVOR(lan 65. Zakona o autorskim i srodnim pravima )


6/12

AUTORSKO PRAVO

- 6 -

88..

Usmeno zakljueni autorski ugovor proizvodi pravne efekte ako se dokae njegov sadraj iprava i obaveze koje iz njega proizlaze. Na njega se tada primenjuju odredbe Zakona o obliga-cionim odnosima koje se odnose na ugovor o delu.

Iz obrazloenja:U postupku je utvreno da su stranke zakljuile usmeni ugovor po kome je tuilac u septembru

1990. godine, izvrio snimanje tuene i izradio slajdove u boji, za njenu potrebu odnosno za reklam-

nu propagandu njenog projekta, uz novanu naknadu. Tuilac je ugovoreni posao uradio, a tuena od

snimljenih i uraenih slajdova odabrala 450, a od tih slajdova tuilac je dao saglasnost firmi "K..."da koristi 12 za izradu kalendara, zbog ega mu je ona 15. oktobra 1990. godine, uplatila autorski

honorar u iznosu od 10.000,00 dinara. U ovom sporu tuilac zahteva isplatu naknade za snimanje i

izradu 390 dijapozitiva slajdova koje je tuena uzela radi korienja u propagandne svrhe, a tuiocu

naknadu nije isplatila. Kako se radi o autorskom delu tuioca, a on je registrovan kao profesionalac ilan ULPUDS-a, niestepeni sudovi su pravilno usvojili tubeni zahtev i obavezali tuenu na isplatu

novane naknade obraunate prema tarifniku ULPUDS-a i autorske agencije za oblast fotografije.Suprotno navodima revizije, injenica da stranke nisu zakljuile pismeni ugovor u smislu lana 56.

Zakona o autorskom pravu, ne spreava sud da utvrdi u smislu lana 3. Zakona o autorskom pravu

da slajdovi koje je tuilac snimio i izradio predstavljaju umetniko delo iz oblasti fotografije, odno-

sno da je tuilac autor istih i da je tuena povredila njegova autorska i imovinska prava poto mu nije

isplatila odgovarajuu autorsku naknadu. Naime, u ovom sluaju se imaju primeniti odredbe Zakonao obligacionim odnosima koji se odnose na ugovor o delu (lan 600-629. Zakona o obligacionim od-

nosima). Kako su ove odlune injenice o postojanju usmenog ugovora u provedenom postupku

utvrene, to je tuena shodno odredbi lana 600. Zakona o obligacionim odnosima u obavezi da tui-

ocu isplati naknadu za snimanje i izradu slajdova. Kako stranke nisu naknadu odredile ugovorom, to

e ista utvrena na osnovu nalaza vetaka, a prema vrednosti rada, prema normalno potrebnom vre-

menu za takav posao, kao i prema uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 11941/04 od 14.07.2004. god.)

99..

Kada me

u parninim strankama nema autorskog ugovora na njihov pravniodnos mogu seprimeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to, kako opte odredbe o ugovorima, tako i

posebne koje se odnose na ugovor o delu.

Iz obrazloenja:Presudom Okrunog suda u B... odbijen je kao neosnovan tubeni zahtev tuioca kojim je traio

da se obavee tueni da mu solidarno isplate autorski honorar kao i poseban iznos na ime tantijema

sa pripadajuom zakonskom zateznom kamatom i da mu naknadi trokove parninog postupka. Me-

utim, iako meu parninim strankama nema autorskog ugovora koji je prema lanu 56 tada vaeeg

Zakona o autorskom pravu morao biti zakljuen u pismenoj formi, na njihov pravni odnos mogu se

primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima i to opte odredbe o ugovorima i posebne kojese odnose na ugovore o delu. lanom 600. Zakona o obligacionim odnosima predvieno je da se po-

slenik obavezuje da obavlja odreeni posao, a naruilac je duan da mu za to plati naknadu. Stoga se


7/12

AUTORSKO PRAVO

- 7 -

ne moe smatrati da tuilac nije izvrio svoju obavezu i da tuilja stoga nije u obavezi da mu plati

trokove autorskog honorara, prema preciziranom tubenom zahtevu, poto meu parninim stranka-

ma nema autorskog ugovora poto je utvreno da tuilac tuenom kao naruiocu nije predao zavre-

no delo. Stoga je potrebno utvrditi da li je tueni pozivao tuioca da u primerenom roku ispravi ne-dostatke u smislu lanova 614. i 618. Zakona o obligacionim odnosima i izvri ugovor. Takoe je

potrebno utvrditi da li se radilo o neznatnom nedostatku, odnosno nedostatku koji se mogu lako is-

praviti i zbog koga delo nije bilo neupotrebljivo, u kom sluaju treba primeniti odredbe lana 620.ZOO, koje se odnose na otklanjanje nedostatka i snienje naknade.


1100..

Autorski ugovor zakljuen na memorandumu izdavaa, potpisan od strane autora, a ne iod strane izdavaa, proizvodi pravno dejstvo ukoliko su ugovorne strane izvrile u celini ili upretenom delu obaveze koje iz njega nastaju.

Iz obrazloenja:Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su sa tuenim, kao izdavaem, stupili u pregovo-

re oko realizovanja projekta - kompozicija i tekstova za decu koji bi bili izvedeni na "Zmajevim

dejim igrama". Prvotuilac je pismeni projekat uruio direktoru tuenog 9. juna 1997. godine. Po-

stignut je sporazum da e se posebnim ugovorom regulisati honorari za autora muzike i teksta i to

kako u fiksnom iznosu tako i honorar od prodaje kaseta. Poetkom novembra 1997. godine svi tu-

ioci su kod tuenog potpisali blanko ugovore po kojima je autorski honorar trebalo da bude upi-

san po zavretku snimanja. Direktor tuenog nikada nije potpisao te ugovore. Primerci kaseta iCD-a sa snimljenim materijalima dostavljeni su nekim radio i TV kuama i muzikim kritiarima,

pa se i u tampi pojavila muzika kritika ovog projekta, gde je kao izdava oznaen tueni. Prvo-

stepeni sud je odbio zahtev tuilaca za isplatu autorskih honorara primenom lana 56. Zakona o

autorskom pravu, vaeem u vreme zakljuenja ugovora, jer autorski ugovori nisu zakljueni u pi-

sanom obliku. Vrhovni sud smatra da se ovakav zakljuak prvostepenog suda ne moe prihvatiti,

er je zasnovan na pogreno i nepotpuno utvrenom injeninom stanju i pogrenoj primeni materi-alnog prava. Tano je da se autorski ugovori zakljuuju na osnovu odredaba Zakona o autorskom

pravu vaeem u momentu zakljuenja ugovora, meutim, Zakon o obligacionim odnosima ima

supsidijarnu primenu, pa se tako, na osnovu lana 73. ZOO ugovor za ije se zakljuenje zahtevapismena forma, smatra punovanim iako nije zakljuen u toj formi, ako su ugovorne strane izvrile

u celini ili u pretenom delu obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog koga je formapropisana oigledno ne proizilazi to drugo. U konkretnom sluaju nesporno je da ugovoru nedo-

staje forma, tj. potpis izdavaa, koji nedostatak se mogao otkloniti u smislu lana 73. ZOO, ukoli-

ko je ugovor u pretenom delu ispunjen.


1111..Ugovor o autorskom pravu mora biti zakljuen u pismenoj formi.


8/12

AUTORSKO PRAVO

- 8 -

Iz obrazloenja:Tuena je prihvatila ponudu tuilje da joj izradi idejne skice za tepihe, ali se nisu sporazumele

oko cene. Tuilja je uradila idejna reenja, ali tuena nije elela da isplati tuilji honorar smatraju i

da joj je naknadu dala kroz dnevnice. Poto su stranke ugovor zakljuile usmeno, taj ugovor ne moeuivati sudsku zatitu ugovora o autorskom pravu, ve se tretita kao ugovor o delu u smislu lana

600. ZOO. Naime, autorski ugovor, prema odredbi lana 56. Zakona o autorskom pravu mora biti

zakljuen u pisanoj formi. Prema odredbi lana 623. stav 1. ZOO, naruilac je duan da isplati ugo-vorenu naknadu ako nije odreena obaveznom tarifom, to je sluaj u konkretnom primeru. Stoga tu-

ilji i po osnovu naknade tete, prema odredbi lana 154. u vezi lana 155.Zakona o obligacionim

odnosima pripada pravo na naknadu od tuene u dosuenom iznosu.


USTUPLJENA PRAVA

(lan 66. Zakona o autorskom i srodnim pravima)

1122..

Odredbom lana 62. Zakona o autorskom i srodnim pravima, stavom prvim propisano jeda u sluaju sumnje o sadrini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugo-vorom, smatra se da je ustupljeno odnosno preneseno manje prava.

Iz obrazloenja:Presudom Okrunog suda u B... delimino je usvojen tubeni zahtev tuioca i obavezan je tueni

da mu isplati naknadu materijalne tete zbog povrede imovinskih autorskih prava, a delimino je od-

bijen njegov zahtev za iznos naknade ove tete preko dosuenog, a do traenog, sa zakonskom ka-

matom. Naime, tuilac je kao scenograf zakljuio sa tuenim ugovor za produkciju TV serije u vie

epizoda, a ugovorom je utvreno da e mu se isplatiti novana naknada u odreenom iznosu neto po

epizodi i to u 5 jednakih rata, kao i uveanje naknade u sluaju promene realnog kursa dinara. Sva

prava tiu se TV serije, s tim to je u poslednjem stavu lana predvieno da u sluaju da produkcija

odlui da od snimljenog materijala izmontira igrani film, obavezuje se da scenografu isplati naknadu

srazmerno korienom materijalu, gde je osnov za obraun jedna epizoda. Aneksom ugovora je utvr-

eno da je autor saglasan da se deo materijala iskorien za seriju iskoristi za film, kao i da je pro-

dukcija obavezna da mu isplati naknadu za ustupljena prava. Meutim, kako je tueni izdao video

kasete filma na koji nain je iskoriavao ekonomski tuioevo delo, po nalaenju prvostepenog i

drugostepenog suda u obavezi je da naknadi tuiocu materijalnu tetu, odmerenu prema nalazu i mi-

ljenju sudskog vetaka. Saglasnou tuioca da se snimi film od materijala korienog za seriju, nije

postignuta saglasnost tuioca da tueni izvri beleenje ovoga dela na telesni nosa i da se umnoe

primerci ovoga dela, sve imajui u vidu i odredbu

lana 62. Zakona o autorskim i srodnim pravima,gde je propisano da u sumnji o sadrini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim

ugovorom, smatra se da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava, te da tuilac nije dao sagla-

snost za izradu VHS kaseta filma i njihovo distribuiranje.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev I 1232/04 od 17.11.2004. god.)


9/12

AUTORSKO PRAVO

- 9 -

IZDAVAKI UGOVOR(lan 71-79. Zakona o autorskom i srodnim pravima)

1133..

Ugovor zakljuen od strane glavnog i odgovornog urednika, koji je naknadno odobren odstrane ovlaenog lica, proizvodi pravno dejstvo.

Iz obrazloenja:Izmeu tuioca kao autora i tuenog kao izdavaa zakljuen je izdavaki ugovor kojim je tuilac

kao autor preneo na izdavaa iskljuivo pravo objavljivanja svog autorskog dela, predavi mu kom-pletan rukopis, a izdava se obavezao da e delo izdati u tirau koji je ugovoren. Ugovor je potpisan

od strane tuioca kao autora i od strane izdavaa za koga je ugovor potpisao glavni urednik, iji jepotpis overen okruglim peatom tuenog. Tuilac je izvrio svoju ugovornu obavezu odnosno pre-

dao kompletan materijal za navedenu knjigu, koja nije izdata do roka u ugovoru, niti kasnije do pod-

noenja tube, iako je tuilac ponudio kompromisnu varijantu da lino finansira trokove utroenog

papira za deo tiraa. Tueni je sporio pravo tuioca da na osnovu izdavakog ugovora koji nije pot-

pisalo ovlaeno lice za zastupanje tuenog, potrauje autorski honorar. Meutim, iako je ugovor u

ime tuenog potpisao glavni i odgovorni urednik, a ne odgovorno lice, ugovor je zaveden u delovod-

noj knjizi tuenog, to nije moglo biti uinjeno bez saglasnosti ovlaenog lica. Budui da tueni nije

izvrio svoju ugovornu obavezu, ugovor stranaka je raskinut zbog neizvrenja saglasno odredbi l.

124. Zakona o obligacionim odnosima zbog ega je tueni pored obaveza da izvri povraaj onogato je po ugovoru primio bio duan tuiocu da isplati naknadu tete koju je sud utvrdio preko vetaka

i koja predstavlja protivvrednost materijala koji je tuilac predao na tampanje, budui da je ovaj

materijal u meuvremenu uniten.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, G. 71/02 od 27. 3. 2003.god.)

ORGANIZACIJA ZA KOLEKTIVNO OSTVARIVANJE AUTORSKOG PRAVA


1144..

Cilj postojanja organizacije koja kolektivno ostvaruje autorska prava nije ostvarivanjeprofita, ve vrenje odreenih imovinskih autorsko pravnih i srodno pravnih ovlaenja za ra-un nosilaca autorskog i srodnih prava.

Iz obrazloenja:Prema lanu 144. st. 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima osnovno statusno obeleje organiza-

cije je da je ona pravno lice neprofitnog karaktera. To znai da cilj njenog postojanja i rada nije ostvari-


10/12

AUTORSKO PRAVO

- 10 -

vanje profita, ve vrenje odreenih imovinskih autorsko pravnih i srodno pravnih ovlaenja za raun

nosilaca autorskog i srodnih prava. To znai da delokrug organizacije mora biti tano odreen u pogledu

vrste predmeta zatite i vrste imovinsko - pravnih ovlaenja kojima se organizacija bavi. Prema lanu

145. st. 2. nosioci prava ustupaju organizaciji na iskljuiv nain svoja odreena imovinsko pravna ovla-enja, tako da ona postaje jedini derivativni nosilac tih iskljuivih ovlaenja. Rezultat svega je da kori-

snik nema mogunost izbora organizacije od koje e pribaviti odreena prava korienja odreenog

predmeta zatite. Razlog zbog kojeg Zakon o autorskom i srodnim pravima titi monopolski poloaj or-ganizacije je taj to samo na taj nain bivaju osigurane sve prednosti kolektivnog ostvarivanja autorskog

i srodnih prava. Meusobna konkrencija dve ili vie organizacija u okviru iste specijalizacije razorila bi

sistem kolektivnog ostvarivanja prava i uinila ga bespredmetnim. Zakon o autorskom i srodnim pravi-ma propisuje da organizacija koja kolektivno ostvaruje autorska prava mora da ima veinu nosilaca

autorskih prava kada se radi o domaim stvaraocima i da ima zakljuene ugovore sa inostranim autor-

skim drutvima kojima se obezbeuje reciprocitet u zatiti kao i druge uslove. U smislu lana 162. Za-

kona o autorskom i srodnim pravima o poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da

organizacija ima ovlaenje da deluje za raun svih nosilaca autorskog prava. Prema izriitoj odredbi

lana 167. Zakona o autorskom i srodnim pravima korisnik, ovde tueni je duan da obavesti organiza-ciju ovde tuioca o nazivu predmeta zatite, uestalosti i obimu iskoriavanja kao i sve ostale relevant-

ne okolnosti.

(Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 7294/02 od 14.11.2002.)

OSTVARIVANJE NAKNADE ZAAUTORSKO PRAVO

(

lan 150. Zakona o autorskom i srodnim pravima)

1155..

U sluaju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskih odnosno srodnih prava dajunalog organizaciji da u svoje ime i za njihov raun naplate naknadu od korisnika.

Iz obrazloenja:Osnovano se u albi tuioca istie da prvostepeni sud nije u potpunosti utvrdio injenino stanje,pa je dolo do pogrene primene materijalnog prava, radi ega je prvostepena odluka morala biti uki-

nuta. Predmet tubenog zahteva je naknada za javno saoptavanje dela koje se emituje, iz lana 28.

Zakona o autorskom i srodnim pravima, a prema lanu 145. stav 3. istog Zakona, u sluaju ostvari-vanja prava na naknadu, nosioci autorskog odnosno srodnih prava daju nalog organizaciji da u svoje

ime i za njihov raun naplate naknadu od korisnika. U prvostepenom postupku sud nije utvrdio da li

se radi o ostvarivanju individualnog ili kolektivnog autorskog prava, da li se u konkretnom sluaju

radi o imovinskom autorskom, odnosno srodnom pravu na potraivanje naknade, te zavisno od toga

da li su nosioci autorskog, odnosno srodnih prava ustupili svoja prava organizaciji (asocijaciji autorai interpretarora) da u svoje ime, a za njihov raun, zakljuuje ugovor sa korisnicima, odnosno dali

nalog organizaciji da u svoje ime, a za njihov raun naplati naknadu od korisnika, zbog ega je vii

sud vratio presudu prvostepenom na ponovno razmatranje

(Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5890/01 od 03.02.2002. god.)


11/12

AUTORSKO PRAVO

- 11 -

ZATITA AUTORSKOG PRAVA


1166..

Potraivanje naknade tete za povredu moralnog autorskog prava zastareva po optimpravilima o zastarelosti.

Iz obrazloenja:Lice ije je moralno pravo povreeno moe u skladu sa lanom 95. Zakona o autorskom pravu

da zahteva zatitu tog prava kao i naknadu tete koja mu je povredom nanesena. Kako je tuilacautor idejne koncepcije propagandnog kataloga, koje je delo publikovano u strunom asopisu za di-

zajn na sredinjoj strani, odakle je centralna fotografija bez saglasnosti tuioca iskoriena u drugomasopisu na nedostojan nain radi reklamiranja tuenog, oigledno je da su povreena tuioeva mo-

ralna autorska prava koja podrazumevaju prava autora da bude priznat i oznaen kao tvorac dela,

pravo da se usprotivi svakom deformisanju, sakaenju ili drugom menjanju dela, kao i pravo da se

usprotivi svakoj upotrebi dela koja bi vreala njegovu ast i ugled. U konkretnom sluaju jasno je da

tuilac nije oznaen kao autor dela na oglasu u asopisu kao i da je njegovo autorsko delo bez njego-

ve saglasnosti ne samo upotrebljeno nego u neku ruku i izmenjeno i to na nain koji tuioevu zami-

sao kao autora skrnavi, vulgarizuje i stvara sasvim drugaiji utisak. Budui da je punomonik tue-

nog istakao prigovor zastarelosti potraivanja naknade nematerijalne tete zbog povrede moralnog

autorskog prava, sud je odbio isti zahtev naavi da je prigovor zastarelosti potraivanja osnovan.lanom 376. ZOO predvieno je da potraivanja naknade prouzrokovane tete zastareva za tri godi-

ne od dana kada je oteeni doznao za tetu i za lice koje je tetu uinilo, dok je stavom 2. predvie-

no da u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za pet godina od dana kada je teta nastala..


1177..

Autorsko delo je nedeljivo, pa njegova zatita takoe mora biti jedinstvena.

Iz obrazloenja:Staklena flaa od 0,7 litara u obliku devojke i odgovarajua etiketa, kao jedinstveno autorsko de-

lo, predstavljaju i nedeljivu stvar, pa nije bilo moguno da prvostepeni sud naloi unitenje etikete a

ne i unitenje flaa na koje se etikete nanose. Prema lanu 28. Zakona o autorskom pravu, pravo je

autora da se usprotivi svakom deformisanju, sakaenju ili drugom menjanju autorskog dela. Otuda i

tuilac ima pravo na zatitu svog idejnog reenja.S obzirom na to, autorska zatita tuioca obuhvata i

flae i etikete. Oba ova elementa ine jedinstvo autorskog dela i ne mogu se odvojiti jer predstavljajunedeljivu stvar. Kako je kod nedeljivih stvari nedeljiva i zatita, prvostepeni sud nije pogreio to je

autorsku zatitu pruio i u odnosu na etiketu. Prvostepeni sud je, meutim, pogreio to nije bio do-

sledan u zatiti oba elementa jedinstvenog autorskog dela tuioca. Otuda je ovaj sud, u smislu lana

373. taka 3. ZPP, preinaio prvostepenu presudu i, polazei od istog injeninog stanja, naloio tu-


12/12

AUTORSKO PRAVOenom da, zajedno sa novim etiketama, uniti i flae. Ako tueni flae ve ne moe upotrebljavati,

onda se njihovim unitenjem ne nanosi teta tuenom. Utoliko pre to se flae, kao sekundarna siro-

vina, mogu unititi i uz ekonomsku dobit.


POVREDA PRAVA NA IG(lan 57. Zakona o igu)

1188..

Nosioci prava meunarodno priznatog iga, imaju pravo na sudsku zatitu u smislu zakonskih

propisa u odnosu na lice koje se tim igom neovlaeno koristi u komunikaciji sa tre

im licima.

Iz obrazloenja:Prvostepeni sud je utvrdio da su tuioci osnivai zajednikog predstavnitva sa seditem u Beogra-

du, koje je kao takvo upisano u Registar predstavnitava stranih lica u Jugoslaviji, koje nema svojstvo

pravnog lica i koje obavlja poslove po nalogu osnivaa, gde je svaki tuilac zadrao svoj pravni subjek-

tivitet. Tuena je sitim reenjem upisana kao direktor zajednikog predstavnitva. Dalje je utvreno da

su tuioci nosioci prava na sporni ig. Tuena je tuioce pismenim putem obavestila da raskida ugovor o

radu potpisan 27.01.1999. godine za poloaj generalnog direktora zajednikog predstavnitva u Beogra-

du. Tuioci su je pismenim putem obavestili, dana 28.07.1999. da prihvataju njenu ostavku. Potom su je,

dana 06.12.1999. godine takoe pismeno obavestili da novi generalni direktor predstavnitva stupa na

dunost dana 09.12.1999. godine, kao i da e joj biti isplaena zarada do kraja 1999. godine. Reenjem

nadlenog organa od 21. 02. 2000. godine, navedeno predstavnitvo je brisano iz Registra stranih pred-

stavnitava. Tuena je, kao vlasnik druge firme, od 31.12.1999. godine, u komunikaciji sa drugim firma-

ma neovlaeno upotrebljavala sporni ig, za koji je utvreno da su tuioci nosioci na istom spornom

meunarodno priznatom igu, te oni imaju pravo na sudsku zatitu shodno odredbi lana 31. stav 1. i 2.i lana 49. stav 3. Zakona o igu, koji je vaio u momentu nastanka spornog odnosa. Naime, shodno la-

nu 31.citiranog zakona, nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje

robe, odnosno usluga, na koje se znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili slian znak neovlae-no koristi za obeleavanje iste ili sline robe odnosno usluga. Istovremeno, lanom 49. navedenog Zako-

na je predvieno da lice ije je pravo povreeno moe pored naknade tete, traiti da se licu koje je po-

vredilo njegovo pravo, zabrani dalje vrenje takve radnje, kao i objavljivanje presude kojom se utvrujepovreda o troku tuenog.

Prvostepeni sud je delimino usvojio tubeni zahtev i utvrdio da je tuena povredila meunarod-

no registrovani ig tuilaca takoto je, nakon to je otkazala ugovor o radu kao direktor zajednikog

predstavnitva tuilaca u B..., ak i nakon to je i samo predstavnitvo u B..., reenjem tadanjeg Sa-

veznog ministarstva za spoljnu trgovinu, brisano iz Registra stranih predstavnitava, nastavila da u

komunikaciji sa pravnim i fizikim licima neovlaeno koristi memorandum sa registrovanim igo-vima tuilaca i naznakom firme tuilaca. Prvostepeni sud je takoe zabranio tuenoj da ubudue na

ovakav nain povreuje meunarodni ig tuilaca i odredio objavljivanje izreke presude u dnevnom

listu Politika, izdanje za Beograd i unutranjost, o troku tuene.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, G.10/05 od 28.09.2005. god.)

5. autorsko pravo

Documents