Si ba Ša kib

ESKAN DARRo man

Pre ve la s ne mač kogIre na Lea Jan ko vić

2 3

Za Ta re ka i Džu li ja na,Ari ja na i Omi da

i sve dru ge iran ske kće ri i si no ve.

Da se ća nja ne iz ble de.

Bu di te slo bod ni i sa mo stal no od lu čuj te.

Eskandar 5

Naslov originala Siba ShakibESKANDAR

Copyright © 2009 by Si ba Sha kib. Er schi e nen im C. Ber tels mann Ver lag, München, in der ver lag sgrup peRan dom Ho u se GmbH

Copyright © 2011 za iz da nje na srp skom, LA GU NA

Na čin pi sa nja per sij skih ime na od go va ra uobi ča je nom lo -kal nom iz go vo ru i na mer no ni je uskla đen sa za pad nim na či -nom pi sa nja.

Siba Šakib44 5

Kao što je Bog iz mu dro sti za lu pio ne ka vra ta, ta ko je iz mi lo sti otvo rio na sto ti ne dru gih.

Eskandar 7Siba Šakib66 7

Sva ljud ska bi ća me đu sob no su po ve za na, jer su u stva ra nju svi pod jed na ko dra go ce ni.

Ko me god de lu te la sud bi na na ne se bol, to ne dâ mi ra osta lim de lo vi ma.

Uko li ko te bol dru gih ne do ti če, ni si za slu žio da se na zo veš čo ve kom.

Ovim sti ho vi ma per sij skog pe sni ka Sa di ja, pred sed nikOba ma je u zva nič nom go vo ru če sti tao per sij sku

No vu go di nu iran skom na ro du i nje go voj vla di.

Eskandar 9Siba Šakib88 9

Sadržaj

ESKAN DAR.................................................................................15

Ume sto po go vo ra ..................................................................549Iz ra zi za hval no sti..................................................................551Hro no lo ški pre gled................................................................555Reč nik ma nje po zna tih re či i ime na....................................561

O autorki ...............................................................................565

Eskandar 11Siba Šakib1010 11

Eskandar 13Siba Šakib1212 13

Jer me ni ja

Azer bej džan

Van sko je ze ro

Ur mij sko je ze ro

Ve li ki Zab

Ma li Zab

Di ja la

Ti gar

Te brizAr da bil

Ban dar An za li

Da ma vand

Te he ran

Ha ma dan

Za gros

Saj me ra

Kir man šah

Bag dad

Eufrat

Kar ha

Kom

Is fa han

Kar man

La la zar

Ban dar Abas

Or mu ski mo re uz

Arap sko mo re

Aman

Aman

BamTaf tan

Pa ki stan

Za jan de

Bez i me no se lo

Aba dan

Šat el Arab

Ku vajt

Sa u dij ska Ara bi ja

Ka tar

Ku vajt Hark

Pe sij ski za liv

Per se poljŠi raz

Ba sra

Ka ru naKa ru na

Dez

Dez

Ša hrud

Đađ rud

Ke zal Uzan

Se fi drud

Ka spij sko je ze ro Aška bad

Ma šad

Av ga ni stan

Kan da har

Hil mend

He ratVe li ka sla na pu sti nja

Pu sti nja Lut

Atrak

Ka ra ko rum

Turk me ni stanTur sk a

Azer bej džan

Bez i me no se o ce na ju gu Ira na, 1908.

De ca pre pu šte na že đi i gla di na jed nom po tr ča še kroz bez i me -no se lo uz vi ku ju ći: „Fâk!“ Na u či li su to od Eskan da ra, a ovajopet od lju di na ko je je na i šao ka da je pre šao pre ko za bra nje -nog br da.

Ar bab, moć ni vla snik svih se la, po lja, ži vo ti nja i lju di, po -slao je sle de ćeg da na svo ga mu lu da upo zo ri kme to ve.

Du hov nik je znao ka ko lju di ma da ute ra strah u ko sti. Re -kao je ka ko su zli du si, džin i div, ko ji ina če ži ve u use ci ma iz -me đu ste na i u pe ći na ma – u slu žbi ar ba ba. Ovom pri li kom supo šte de li de ča ka, ali će ga sle de ći put pro ždra ti. U naj bo ljemslu ča ju uhva ti će ga ar ba bo vi ko nja ni ci. Pri ku ca će ga za tle, gdeće ovaj ska pa ti na ne mi lo srd nom sun cu, a or lu ši ne će ga ras -trg nu ti na ko ma de i pro ždra ti ga.

Eskan dar se sa krio iza svo je maj ke Za hre, a i od ra sli se po -vu ko še za ko rak.

Mu la se za do volj no ke zio. Re kao im je da su lju di iza br dastran ci – fa ran gi. Ka ko se lja ci ni su zna li ni o če mu van svo ga se -la, ka zao im je da i ne ma svr he da im ob ja šnja va gde le ži fa ran -gi stan, ko ji je to li ko da le ko da to se bi ne mo gu ni pred sta vi ti.„Zo ve mo ih i ka fir – ne ver ni ci. U sva kom slu ča ju, za bra nje no jeome ta ti nji hov rad, a po go to vo im išta ukra sti.“

„De čak tvr di da stran ci ima ju vo de“, re kao je naj sta ri ji u se -lu. „A mi? Ne sum nja mo u Bo ga; na pro tiv, i sa da smo is ka za li

Eskandar 15Siba Šakib1414 15

ta ko sna žno za mah nuo ru kom, da je či tav roj cr nih mu va po -le teo s uglo va oči ju i usa na kme to va i zna ti želj no se ustre miona nov plen. Mu ve se zu je ći stu šti še pr vo na ma gar ca, a po tomi na mu lu. To što mu ni su ule ta le u usta, bi lo je sa mo za to štoje ovaj is pred li ca dr žao ki ćan ku svo ga tur ba na. Uda rao je kaomah nit po krup nim cr nim mu va ma.

„Ti me či niš još go re“, re ko še mu kme to vi. „Raz dra žu ješ ihi po če će opa sno da te uje da ju.“

Na jed nom je za nja kao ma ga rac. Uz vr po ljio se i jur nuo uprav cu iz ko ga je do šao. Bez ijed ne re či, mu la je po hi tao zanjim, uz ja hao ga i ta ko su sku pa otap ka li da lje.

„Agi ne no ge su ta ko du gač ke, a ma ga rac ta ko ma li da iz gle -da kao da ži vo ti nja ima šest no gu“, re če Eskan dar i za sme jaosta le.

De čak je imi ti rao mu lu. Po tom je is pru že nom ru kom po -ka zao ka br du, ko ri ste ći tre nu tak u ko me su sve oči pra ti le nje -gov prst. „Ta mo, go re“, re kao je, „ne ma ni ka kve ivi ce, ni ti jeona oštra. Ne mo že se nag nu ti pre ko nje, ni ti ba ci ti po gled nane što unu tra“.

Mo rad ka đa, sta re ši na se la, ko ji je bio to li ko po gr bljen dabi se bez šta pa pre vr nuo una pred, s na po rom je po gle dao u br -do. „De ča če“, opo me nuo ga je, „znaš da Bog ne vo li la ži i daka žnja va zbog njih“.

„Ago, bio sam ta mo, ku nem se ži vo tom“, kleo se Eskan dar.„Rav no je kao maj čin me sin ga ni po slu žav nik ko ji je tram pi las to bom za vre ći cu gro žđi ca.“

Gr ba vac je pre šao pre ko opa ske o raz me ni u svo ju ko rist.„Je l’ tač no da ti no vi lju di ži ve u svom se lu bez že na? Ima ju lizbi lja to li ko hra ne?“ Mo rad ka đa je lup nuo šta pom. „Je l’ isti -na da ima ju vo de? Da li im je ko sa stvar no žu ta?“

„Le đa su im pra va i ne po ma žu se šta pom ka da ho da ju“, ka -za Eskan dar, ra du ju ći se što ga od ra sli slu ša ju. „Ti stran ci ima -ju dru ga či je re či od nas“, do dao je.

Eskandar 17

oda nost ar ba bu; oba vi li smo svoj po sao i iz mi ri li na me te. Upr -kos to me, po go đe ni su šom, umi re mo je dan za dru gim.“

„To, ta mo go re, je ste ivi ca smr ti“, pro mr mlja mu la.„Ra di je nam ob ja sni za što ne ma mo vo de“, pri ti ska li su

kme to vi ahun da.„Je si li me raz u meo?“, za gr meo je ahund na Eskan da ra.

„Ni je li te otac na u čio da ne zu riš bez o bra zno u sta ri je ko ji suu slu žbi Bo ga i ar ba ba?“

Eskan dar se to li ko pre stra šio da je za bo ra vio ka ko je za bra -nje no čak i raz mi šlja ti o od re đe nim do ga đa ji ma, a ka mo li pri -ča ti o nji ma.

„Moj otac je ve ći deo ži vo ta pro veo pod dej stvom opi ju ma“,iz le te Eskan da ru. Po gnuo je gla vu i ti ho do dao: „Mi slim, odnje ga go to vo ni šta ni sam na u čio.“

„Opi jum? Ot kud to opet ov de?“, gr dio je mu la.Eskan dar je pro mr mljao od go vor, kao da je iz go vo rio fra -

zu iz Kur’ana: „Osta lo mu je ne što od ra ni je“, re če. „Umro jekrat ko na kon što ga je po tro šio. Sa da le ži pod ze mljom bez ke -fi na, a mi se mo li mo za nje go vu gre šnu du šu.“

Mu la plju nu. „Ka ko se zo veš, ne sreć ni če?“„Eskan dar.“„I to je ne ko ime? Ne ka je pro kle to i ono i nje gov vla snik.

Tvoj bes ko ri stan otac tre ba lo je, kao sva ki po bo žan čo vek, dati na de ne ime Pro ro ka, ili ne kog od dva na e sto ri ce ema ma.“

Eskan dar vi še ni je znao šta bi re kao i sa mo je pi ljio u ze -mlju, kao i nje go va maj ka.

Se lja ci su is ko ri sti li ti ši nu. „Od če ga da ži vi mo?“, go vo ri li sume đu so bom. „Za što nam ar bab ne po mog ne? I nje ga po ga đaka da su po lja su šna, sta bla bez voć ki i ka da mu umi ru sto ka ikme to vi. Bi li smo ve o ma sna žni i vred ni lju di, a sa da nas jeosta la sa mo ša či ca jad ni ka.“

„Sra mot no“, pro gun đa mu la, od ma hu ju ći gla vom. „Raz o -ča ran sam. Ga de mi se va ša dr skost i kuk nja va“, po vi kao je i

Siba Šakib16

Eskan dar za klju ču je da Bog za nje ga već ima spre man plan

„Mu la je sla gao“, re če Eskan dar maj ci, ka da mu je i po dru giput us pe lo da živ i zdrav pre đe pre ko za bra nje nog br da i to sdra go ce nim ple nom – do brim ko ma dom me sa.

Maj ka mu ni je od go vo ri la. U pot pu no sti je bi la za o ku plje -na me som.

„Sa da znam da će me još du go bi ti na ovom sve tu“, iz ja viEskan dar. „Kao što vi diš, ni su me pro ždra li ni džin, ni div, ni tisu me ot kri li ar ba bo vi ko nja ni ci.“

Za hra je zu ri la u me so ko je je po ku ša va la da zgo to vi. „Va -tra je ble da, sla ba i mr tva, na lik me ni“, pro gun đa la je.

Eskan dar je do volj no vi deo i znao je ka ko iz gle da ne ko komo ra da na pu sti ovaj svet. Bi lo mu je ja sno da će usko ro nje -go va maj ka do ći na red. „Sle de ći put do ne ću od ka fi ra dr va zalo že nje i još vi še hra ne.“ Lu pio je sto pa lom i do dao: „Gla dansam, fâk.“

„Ne go vo ri ta ko, de te. Da je Bog hteo da ko ri sti mo istere či kao ti bu ša či ru pa – dao bi ih i na ma“, uko ri la ga je Za -hra, ne zna ju ći da li je ne sve sti ca hva ta od gla di ili od gu stogdi ma.

„Kao da se ti pa ne što raz u meš u Bo ga i greh“, re če Eskan -dar, na na čin ko ji joj be še po znat kod nje go vog oca.

„A ti ne bi tre ba lo da go vo riš kao tvoj otac“, ka za Za hra.

Eskandar 19

„Fâk“, pro gun đa ne ki čo vek.„Pst, ti ho“, do da de dru gi. „Ne ka de čak go vo ri.“„Isti na je. Ko sa im je žu ta, li ca su im be la kao sir i ne ra ste

im bra da. Je la ima ju to li ko da i svo je pse hra ne me som.“Mo rad ka đa je po no vo lup nuo šta pom, a osta li su sum nji -

ča vo gle da li u Eskan da ra.„Isti na je, ta ko mi du še po koj nog oca. Uosta lom, iona ko

ne ma vi še ni jed ne ka zne ko ju bi nam ije dan bog mo gao na to -va ri ti.“

Svi su se na sme ja li, a ni gr ba vac ni je mo gao da pri kri jeosmeh.

„Stran ci ne ob ra đu ju ze mlju, ni ti ču va ju sto ku, već po či tavdan ne ra de ni šta dru go, do što bu še ru pe u ze mlji.“

„Si gur no ne što tra že“, re če gr ba vi Mo rad.Eskan dar je sleg nuo ra me ni ma. „Na gla va ma no se ne ka kve

pre o kre nu te lon ce. To či ne da bi se zno ji li, jer im je znoj dra -go cen. Sa ku plja ju ga u be le kr pe, ko je ču va ju u svo jim pan ta -lo na ma. Ima ju pan ta lo ne i ko šu lje ko je ni su tan ke kao na še,već su ta ko de be le da ni ve tar ne mo že da pro dre kroz njih. Ini je dan od njih ne ide bos. Ci pe le su im ve li ke i te ške.“ Eskan -dar je pri ka zao ka ko fa ran gi ho da ju – us prav nog dr ža nja i kaos kla da ma na no ga ma.

Tek ka da su nje go va maj ka, Mo rad ka đa i osta li pre sta li sasme hom, Eskan dar je od go vo rio na naj va žni je pi ta nje. „Tač noje. Ima ju vo de“, re kao je. „Čak to li ko da njo me i no ge pe ru.“

Siba Šakib1819

što joj je uka ljan obraz, a se lo po sta lo ukle to; vo da je usa hla iza po čeo je ve li ki po mor.

„Sve vi šnji, ko ji sve mo triš“, šap nu Za hra i po gle da uvis, kaoda Bog lič no se di ta mo ne gde go re i sa mo če ka da mu upra voona upu ti re či. „Ti ko ji si stvo rio sve od ne ba do ze mlje, po šte -di mog ma li ša na“, mo li la je. „Po klo ni mu ži vot ko ji si za tronje go vom ocu i me ni.“

Eskan dar vir nu jed nim okom iz nad maj či ne gla ve, gde jese deo ne vi dlji vi Bog. Za hra još ni ka da ni je do bi la ni naj ma njiod go vor od Ala ha. Na po slet ku, imao je ovaj si gur no pre ča po -sla do da slu ša ne ko ga po put nje, a o da va nju od go vo ra da se ine pri ča. No, ovo ga pu ta je de ča ka ne što pre stra ši lo. Nje go vamaj ka pre vr nu oči ma i za va pi za va zdu hom, kao da joj je samgo spod Bog po seg nuo za du šom.

Eskandar 21

Eskan da ru ni je ne do sta jao otac, no sa da je ža lio što ovaj ni -je tu i ne mo že da vi di ka ko se on mu žev no po na ša. „Mo gu dago vo rim ka ko ho ću“, re če. „Na po slet ku, ti si sa mo že na.“

„Da ni sam že na, ne bih te mo gla do ne ti na svet“, re kla jeZa hra i spu sti la ru ke na svoj upa li tr buh, uži va ju ći u se ća njuna to ka ko je u nje mu no si la svog Eskan da ra. „Ka da si mi biou sto ma ku po lja su još uvek bi la ze le na“, ti ho re če Za hra.

Eskan dar se se tio po to ka, po lja i pro pla na ka na ko ji ma seskri vao i pre pu štao sa nja re nji ma zu re ći u pla vo ne bo. „Pri čajmi o vre me ni ma ka da je još uvek na do la zi la vo da“, re če. „Do -kle god go vo riš, mo že mo bi ti si gur ni da ćeš bi ti na ovom sve -tu i uz me ne.“

„Že lim da pam tiš“, re če Za hra. „Do kle god ču vaš sli ke na -šeg le pog se la u sr cu, ono će ku ca ti. Se ćaš li se po to ka ko ji jete kao sre di nom so ka ka?“, upi ta la je Za hra.

„Na rav no da se se ćam.“„Znaš li ka ko se ra čvao do sva ke ku će i pro bi jao se kroz

otvo re u ze mlja nim zi do vi ma do ba šti i po lja?“„Na rav no da znam“, od go vo ri ovaj po no sno. „A znam i

oda kle je vo da do la zi la.“ Eskan dar je za žmu rio, po di gao nos ire kao: „Vo da je osve ža va la va zduh.“

Za hra se na sme ja la. „Tač no“, re če.„Pri čaj da lje“, ka za Eskan dar.„Vo da je žu bo ri la i klo ko ta la, kao da je sreć na. Ču la se po -

svu da u se lu; me ša la se s gla so vi ma i pe smom že na i mu ška ra -ca. Sa ku plja la je sla du njav mi ris la ti ca po so ka ci ma i nji meobo ga ći va la zr ne vlje. Či ta vo se lo mi ri sa lo je na ko ze, te lad,kra ve i ko nje. U ono vre me...“ Za hra je čvr sto sti snu la zu be, nemo gav ši da na sta vi.

Eskan dar je znao maj či nu pri ču i znao je ka ko će se ova za -vr ši ti. „Se lo je mi ri sa lo na ži vot“, re kao je.

Ono što mu maj ka ni je is pri ča la be še to da je u ono vre meu nji ho vo se lo i u njen ži vot uja hao ko nja nik. Bi lo je i do nje ga

Siba Šakib20

ugle dao me ne. Šta si ro ti de čak ima s ti me? Mo ra da is pa šta zaono za šta ni je kriv. Ti si kri vac što mu ne će bi ti la ko sve dokra ja ži vo ta; lju di su za pra vo kao dr ve će i sto ka“, re če Za hra.„Sa mo ako ih bri žlji vo ne gu ješ od sa mog po čet ka, bi će sna žnii ko ri sni i se bi i dru gi ma.“

Na po vrat ku u se lo, Za hra je za ža li la što joj muž ma kar ni jeumro u vre me ka da je još uvek te kla vo da. Ta da bi je u nje nojko li bi se lja ci po tra ži li zbog polj skih ra do va, mu že sto ke, se tve,že tve i uve zi va nje sno po va. Ne bi bi la sa ma. Po što je osta la bezhra ni te lja, do no si li bi joj hleb, med, jo gurt, kaj si je i mle ko. Pi libi s njom čaj s gro žđi ca ma, ne bi li joj ne čim slat kim ubla ži ligo rak ukus smr ti i bo la. Že ne bi Za hru dr ža le za ru ku, uma nji -va le joj mu ku ko ja ju je sna šla, ka ko bi ovog če tr de se tog da nana kon mu že vlje ve smr ti lak še pod ne la gu bi tak. Me đu tim, da -nas ni ko ni je imao po sla, ni ti je bi lo iče ga za do no še nje. Ni je vi -še bi lo ni sto ke. Ar bab je već odav no dao da se ova od ve de, svedo one naj jad ni je ko ja je ska pa va la od že đi i gla di.

Za hra se to li ko za ne la u mi sli da ni je bi la oba zri va i okli -znu la se. Sto pa lo joj se za gla vi lo u du bo ku pu ko ti nu u ze mlji.Vu kla je i is te za la no gu, ali je bi va lo još go re. To li ko je is kri vi -la sto pa lo, da go to vo ni je mo gla da se po me ri od bo lo va.

„To je pra ved na bož ja ka zna za moj bez o bra zluk pre ma po -koj nom mu žu“, gun đa la je ma si ra ju ći bol nu no gu. Ta da se na -jed nom, kao ni ot ku da, pred njom stvo ri tu đin. Do du še, ni jebio baš ne zna nac. Za hra ga je od mah pre po zna la. Bio je toonaj ko nja nik, Ho đat, o ko me je upra vo go vo ri la svom po koj -nom mu žu.

Za hra je sta ja la pred njim sa za gla vlje nom no gom i zna la jeko li ko de lu je jad no. Me so joj se je dva dr ža lo uz ko sti, a ko žajoj je bi la gru ba i is pu ca la kao i njen za vi čaj. Oči su joj iz gu bi -le sjaj, a ple te ni ce, ne ka da bli sta ve i cr ne kao gar, be hu pr lja vei pra šnja ve. Bi la je za pra vo pra šnja va od gla ve do pe te. Čak suiz ble de li i iz ve ze ni cve to vi na nje noj ha lji ni.

Eskandar 23

Ko nja nik Ho đat stu pa u Eskan da rov ži vot

Tek re da ra di, Za hra spu sti če tr de se ti i po sled nji ka men nahum ku svog po koj nog mu ža Ha bi ba la ha. „Ne oče kuj još i date opla ku jem“, re če i stre se se, jer ni je ima la pri li ke da oku pamr tva ca i po ko pa ga u po greb nom plat nu. Spu sti la ga je u bož -ju ze mlju bez po sled nje mo li tve. Mo ra la je ne ka ko pro sto daga gur ne i pu sti da ovaj upad ne u ra ku.

„No, to ni je moj greh“, re če. „Već odav no ne ma ni vo de, nipo greb nog plat na, ni ti do volj no sna žnih mu ška ra ca ko ji bimr tva ca spu sti li u grob ka ko va lja i iz go vo ri li nad njim po sled -nju mo li tvu.“

Za hra ni je zna la ne ku od go va ra ju ću mo li tvu, a i da je ste, tonje nom mu žu ne bi mno go po mo glo; na po slet ku, bi la je sa može na ko ja je kr va ri la od re đe nih da na i za to je bi la ne či sta, ne -džes, kao psi ili svi nje. Ne džes, kao sva ko đu bre. I ta ko, je di nošto je mo gla da uči ni za svog mu ža ka da je umro bi lo je da muob mo ta gla vu ne ka kvom plat ne nom kr pe ti nom, ka ko mu nebi kla pa ra la usta.

„Fâk“, pro gun đa la je ne volj no. Mo ra la je da se na sme je. Po -vu kla se u stra nu da joj sen ka ne bi pa la na po koj nog mu ža – dane bi de lo va lo ka ko je po že le la da ga za šti ti od vre li ne sun ca.Čak je no gom od gur nu la je dan od če tr de set ka me no va s hum -ke, ali ga je br zo vra ti la. „Svo me si nu i me ni pre tvo rio si ži vot upa kao sa mo za to što se u ono vre me u se lu po ja vio ko nja nik i

Siba Šakib2222

ta da je po mi sli la na de te i šap nu la mu: „Go spo di ne, no simde te u sto ma ku.“

Ko nja ni ko ve oči u tre nu iz gu bi še sjaj, kao na mah uga še naulja ni ca. Po gled mu je po stao hla dan i mra čan, a vre li na ga jena pu sti la. Po gle dao ju je sa mo još jed nom. „Ako bu de de čak,na zo vi ga Eskan dar“, re kao je.

„Eskan dar“, pro šap ta Za hra. Po vu kla se na me sto is poddr ve ta gde su mu škar ci bro ja li i va ga li dža ko ve s le ti nom,mla du sto ku, te pi he i tka ni ne. Pa ko va li su vo će u za ve žlja je ikor pe. To va ri li su sve to na ko la ili le đa ma ga ra ca i ma zgi i ti -me is pu nja va li na met, oba ve zu da va nja ar ba bu če ti ri pe ti neod sve ga što su pro iz ve li.

Dok ni su osta li na sa mo u ko li bi, Ha bi ba lah se dr žao smi re -no. Hlad no krv no je za bra vio vra ta i bu ljio u Za hru, kao da jevi di pr vi put. „Po či ni la si bra ko lom stvo i na vu kla sra mo tu namoj dom“, re kao je i uda rio je po sred ne žnog li ca svo jom te -škom i ogru be lom ša kom. Ras kla tio joj je dva zu ba. Pa la je iuda ri la gla vom o zid od ilo va če. Po neo se kao da je hteo daras po lu ti pre zre lu di nju.

Bol i tut nja va u gla vi su ne sta li, ali Za hri na žud nja za ne -znan cem ne sa mo da je osta la, već je na ra sla.

Krat ko pre pro le ća i No ve go di ne, čuč nu la je nad đa bom iiz vu kla de te iz svo je utro be. Kao u slu ča ju ja ga nja ca i te la di,pre se kla je pup ča nu vrp cu svo jim be lim ka me nom. Opra la jede te i umo ta la ga u tka ni nu i po tom je ovu pri čvr sti la na le đa.Kao i svih osta lih da na oti šla je kod mu ža u po lje.

„Je l’ ko pi le ko nač no na po lju?“, upi ta muž. „Hva taj se po -sla, ze mlja se mo ra iz ri lja ti.“

„On je tvoj sin, a ne ne ka kvo ko pi le“, od go vo ri Za hra.„Za če pi gu bi cu“, re če ovaj.„Na zva ću ga Eskan dar.“„Đa vo je udah nuo du šu tom ha rum za du. Na zo vi ga ka ko

ho ćeš. To de te je bru ka. Sve jed no mi je ho će li pre ži ve ti ovaj

Eskandar 25

Po že le la je da je pu ko ti na u ze mlji do volj no du bo ka dane ka ko či ta va ne sta ne u njoj i da ko nja ni ka po šte di uža snogpri zo ra. Ni je ni po ku šao da sa kri je od boj nost. U nje go vompo gle du ni je bi lo ni trač ka se ća nja na ono vre me ka da je ose -ća la da bi je ovaj ra do mi lo vao. Po svu da. Čak i ta mo gde ju jesa mo Ha bi ba lah do di ri vao. Po li cu, no ga ma, ru ka ma, vra tu,gru di ma, sto ma ku i kri lu. Za hra se se ti la ka ko su joj gru di is -pod ha lji ne bi le čvr ste i ka ko se pred ne po zna tom po žu dompre stra vi la od sli ka u svo joj gla vi. Bi le su to sli ke za ko je ni jeima la poj ma da ih uop šte no si u se bi. Vi de la je se be i nje ga na -ge. Uzeo ju je u na ruč je. Spu sti la je gla vu na nje go vo ra me ipre da la mu se. Za hra se ta da ugri zla za usnu, za ri la pr ste u be -dra, ali ko li ko god se tru di la da ote ra gre šne mi sli, one su osta -le. Zna la je da mo ra oka ja ti svoj greh.

U ono vre me, Ho đat je po gle dao Za hru pra vo u oči i ob li -znuo se. Po gla dio se po gu stoj cr noj bra di i na sme šio joj se.Za vr teo joj je mo zak. Po ru me ne la je pred svo jim mu žem, maj -kom, ocem i pred naj sta ri ji ma. Po sko či la je i po be gla duž po -to ka sve do na kraj se la. Iza po sled njih zi di na ušla je u po tok dase ohla di. Umi va la je li ce i vrat. Hlad na vo da joj je kva si laode ću i sli va la joj se niz gru di pre ma sto ma ku i ni že, iz me đuno gu. Pri ja lo joj je to. Za hra se po sti de la, ali je po žu da za ko -nja ni kom bi la pre ve li ka. U suk nji na to plje noj vo dom i s vla -žnim ru ka vi ma žur no se vra ti la na me sto is pod dr ve ta. Ka daje na i šla na ko nja ni ka, go to vo da mu se ba ci la u za gr ljaj.

Ipak, kao što je pri stoj nost na la ga la, ko rak nu la je u stra nu,no ovaj joj je ipak do ta kao ode ću. Ose ti la je nje go vu ru ku, nje -gov mi ris i žar. Ta da joj je šap nuo da su joj oči lep še od dra gogka me nja u kra ljev skoj kru ni u Te he ra nu.

Za hra ni do dan-da nas ni šta ni je sa zna la o kra lju u Te he -ra nu, ali je shva ti la da ju je ko nja nik že leo. No, zna la je istota ko da su to svi vi de li. Naj ra di je bi spu sti la svo ju ru ku u ja -ha če vu i po be gla s njim ne ku da gde je ni ko ne po zna je. Ali

Siba Šakib24

„Šta ho ćeš od me ne?“, dr sko re če Za hra, na me šta ju ći ma ra -mu. Sti de la se što je to bi la još sa mo is kr za na kr pe ti na ko jomje po kri va la ko su. Po ku ša la je njo me da spa se po sled nju trun -ku do sto jan stva.

„Je si li ti ona ista kmet ki nja?“, upi ta ko nja nik Ho đat. „Onaista ko ju sam ugle dao pre osam, mo žda de vet le ta?“

„Ne“, ci nič no re če Za hra, ču de ći se sop stve noj hra bro sti štogle da mu škar ca u oči i sva đa se s njim. „Ni sam“, re če. „U onovre me ima la sam mno go to ga da iz gu bim. Bi la sam mla da iglu pa i ni sam ima la ni bla gog poj ma o ži vo tu i mu škar ci ma.Da nas, dra gi moj go spo di ne, ne mam šta da iz gu bim, ali znamiz kog prav ca ži vot do la zi i ku da ide. Ta ko đe znam da je, po slesve ga što se do go di lo, bi la tvo ja pro kle ta du žnost da se sta rašo me ni i mom Eskan da ru.“

„Gde ti je muž?“Ne ski da ju ći oka s ko nja ni ka, Za hra po ka za na gro blje iza

se be.Ho đat se is ke zio, kao da ga je ne što za bo le lo. „Ta ko če sto

sam za mi šljao su sret s to bom da mi se či ni lo da sam ga uisti -nu do ži veo.“

„Po mo zi mi ba rem sa da“, re če Za hra i po ka za na no gu.Do pa lo bi joj se da ple me ni ti ko nja nik klek ne pred njom,

pri nu đen da joj do tak ne pr lja vo sto pa lo. Po mi sli la je ka ko bijoj bi lo la ko da ga uda ri po lo ba nji svo jim be lim ka me nom.

„Že lim da po ka žem i se bi i dru gi ma da sam ver nik i ulju -dan čo vek ko ji is pu nja va Pro ro ko ve za ko ne. Ho ću da bu demdru ga či ji od osta lih ko nja ni ka, mu la i ar ba ba“, iz go vo ri Ho đat,kao una pred na u čen tekst.

„Ulju dan? Gle dao si me pred svi ma i uz to si me čak i do -ta kao. Moj muž je iz gu bio čast. Kom ši je su nam obo ma pri ča -le iza le đa. Do đa vo la s to bom! Uni štio si mi ži vot.“

„Tre ba lo je da te muž bo lje pa zi“, gr dio je Ho đat, sve vi še pa -da ju ći u va tru. Za hra se ta ko tr gla da je čvr šće ste gla svoj ka men.

Eskandar 27

dan. Bri ga me da li će ima ti kra tak ži vot i ho će li ga uop šteima ti.“

Za hra je pre ko pa va la ze mlju i sme ška la se. Do sa da je mo -ra la da pa zi da ne na gnje či de te u sto ma ku. Sa da joj je sin biona le đi ma i je di no je vo di la bri gu da sku pa s njim ne pad neuna zad.

I ta da se de si la ne sre ća. Po pr vi put je usa hla vo da. Ka da jepo no vo po te kla, be še to sa mo po to čić ko ji je sva kog pro le ćabi vao sve sla bi ji. Na kon če tvr te zi me pot pu no je pre su šio.

Lju di su za to okri vi li Za hru. Njen muž bio je pr vi ko ji ju jepso vao kao gre šni cu ko ja je na vu kla bož ju ka znu na či ta vo se -lo. Ur lao je ka ko bi ga svi ču li i zna li da je on mu ška rac ko ji ne -će do pu sti ti da mu že na ne ka žnje no odu zme čast. Tu kao ju jei na po slet ku je sku pa s Eskan da rom ote rao u šta lu kod kra va iova ca. Uzeo je no vu že nu ko ju je do bio sa mo za to što je i ovuod ba cio muž – jer ni je mo gla da mu ro di de te.

Što je Za hra ima la ma nje po sla, što je ma nje išla u po ljeda sa ku plja le ti nu, ma nje mu zla sto ku, pra vi la sir, pu ter i su -rut ku, što je ma nje mo gla da pre de i bo ji vu nu, čvo ru je pre -kri va če i te pi he i tka – to je se bi vi še pre ba ci va la. Zbog to gaje ujed no sve če šće pro kli nja la i te ra la do đa vo la svo ga Ha bi -ba la ha, kao i ne zna nog ko nja ni ka. Na po slet ku, ni su joj bi lini od ka kve vaj de. Je dan joj je pra vio de cu, dru gi je de te tudao ime i u njoj po bu dio po žu du i če žnju. Pr vi je le žao podze mljom, neo ku pan, bez mo li tve i ke fi na, a ovaj dru gi je sa -da na jed nom iz ro nio ni ot ku da, po put ka kvog dži na, i ćut kebu ljio u nju.

„Zbog nje ga me je muž tre ti rao kao ko mad me sa“, gun đa laje Za hra, još uvek ose ća ju ći mu že vlje ve gru be ru ke i se ća ju ćise nje go vog iži vlja va nje nad so bom.

Pra vio joj je de cu jed no za dru gim. Po lo vi nu je uzeo Bogdok su još bi la u Za hri noj utro bi, a po lo vi nu je pro ždra lasu ša.

Siba Šakib26

„Obič na si kmet ki nja i za to ti ne za me ram, a opro sti će ti iBog što ne maš poj ma o ži vo tu, sve tom isla mu, pre po što va -nom Pro ro ku i Kur’anu.“

„Šta ti uop šte ho ćeš od me ne?“„U bek stvu sam.“„Što me u ono vre me ni si po veo sa so bom?“„Ni sam že leo da ti se de si isto što i mo joj maj ci.“„Tvo joj maj ci? Ka ve ve ze imam ja s tvo jom maj kom?“Ko nja nik ni je gle dao u Za hru. „Bi la je kmet ki nja, kao i ti.

Ar bab ju je od veo svo joj ku ći još dok je bi la de voj či ca“, re če.Ho đat je Za hri ko nač no oslo bo dio no gu. Is cr plje na se spu -

sti la na ze mlju. Tr lja la je bol ne ko sti, sa ža liv ši se na ko nja ni ka.„Gle dao sam sop stve nim oči ma ka ko je ar bab uvek i iz no va

po se li ma na svog ko nja po di zao po ne ku ne vi nu de voj či cu. Gr -lio bi je oko stru ka, do di ri vao joj gru di i sme jao se dok bi je pri ti -skao uz se be ra di svog za do volj stva. Oče vi de voj či ca su ga mo li lida ove po šte di, da ne ka lja čast po ro di ce. Pre kli nja li su ga go vo -re ći da Bog ne gle da bla go na klo no na to ka da mu ška rac uzi made te za že nu. Me đu tim, ar bab bi su ro vim šu ti ra njem od gur -nuo upla ka ne oče ve. Na to, da se to Bo gu ne do pa da, jed nomje po vi kao da je na po slet ku i Aj ša, Pro ro ko va naj o mi lje ni ja že na,ima la sa mo šest go di na ka da se ovaj za lju bio u nju. Ar bab je tompri li kom upra vo lju bio de voj či cu po vra tu, za vla čio joj ru ku is -pod suk nje, oba ve šta va ju ći da je pol no zre la. Po tom je na te raoko nja u ga lop i od ja hao s njom. U zi mu su ko nja ni ci vra ti li de -voj či cu. Iz gle da la je kao sta ri ca. Mu škar ci su joj iz bi li zu be da bise bo lje za do vo lja va li u nje nim usti ma, a te lo joj je bi lo pre kri ve -no ra na ma. Duh i du šu za po se li su joj div i džin. Pri ča la je sa mou snu. Nje na maj ka je go vo ri la da je ar bab od nje ne ćer ke na či -nio že nu, a on da je po klo nio svo jim ko nja ni ci ma.“

„Pro kle ti da ste“, opso va Za hra. „Vi mu škar ci ste zve ri.“„Raz u meš li sa da?“, upi tao je Ho đat. „Ne že lim da bu dem

ta kav. U ha re mu, u ko me sam od ra stao, bi lo je mno go de ce

Eskandar 29

„Na po slet ku, to je bož ji za kon. Pro rok je ob ja vio da mu -ška rac tre ba da ču va svoj po sed. Svo ju maj ku, že ne, ro bi nje ićer ke. Tre ba da ih dr ži pod par da hom, hi đa bom, i pod ve lom– ča do rom*, iza zi do va i vra ta – da ove ne bi bi le iz lo že ne po -gle di ma tu đi na. Ne zna nac ih ta ko ne će mo ći do dir nu ti ni tiišta ima ti s nji ma. No, ako ne ko ni je spo so ban da to is pu ni,čast gu be i že na i njen vla snik“, gr dio je Ho đat.

Za hra je vu kla i okre ta la sto pa lo, ali ga je sa mo još du bljeza gla vlji va la u ze mlju i tr pe la još ve će bo lo ve.

„Pro rok je to ob ja vio zbog za šti te že na i ve ćeg po što va njapre ma nji ma.“ Ho đat je na sta vio grd nju s po dig nu tim ka ži pr -stom. „To je ta ko da bi mu škar ci pre sta li da zlo u po tre blja va juže ne, da se ne bi pro sto za do vo lji li nji ma i po tom ih ote ra li upu sti nju, gde će ih pro ždra ti zve ri, ili će pa sti ša ka ne kim dru -gim mu škar ci ma.“ Ho đat je be sno gle dao u Za hru. „Čo vektre ba da se ože ni že nom pre ne go što išta ima s njom, pa sveda je to sa mo za dan, ili još kra će. No, ti si već bi la uda ta. Po -vrh sve ga, no si la si de te u sto ma ku. Šta je tre ba lo da ura dim?“

„Ne znam ni jed nu oso bu po ime nu Pro rok i do sta mi jesvih mu ška ra ca“, lju ti la se Za hra. „Je dva če kam da me pre mi -lo sti vi oslo bo di ovog sve ta i vas mu ška ra ca. Haj de, iz vu ci misto pa lo već jed nom.“

Siba Šakib28

* Ča dor – naj će šći tip ve la u Ira nu. Po kri va gla vu i ce lo te lo. Is pod nje -ga se če sto no si ma nja ma ra ma. Osta li ti po vi ve lo va:Ni kab – veo za li ce s uskim pro re zom za oči. No si se za jed no s ma ra mom. Hi đab – ma ra me ko je po kri va ju gla vu i vrat, ali ne i li ce. Hi mar – du ga čak veo ko ji do pi re do stru ka. Pot pu no po kri va ko su, vrati ra me na, ali ne i li ce. Šaj la – du gač ka pra vo u ga o na ma ra ma, po pu lar na u re gi o nu Per sij skogza li va. Oba vi ja se oko gla ve i pri čvr šću je is pod gr la ili pre ba cu je pre kora me na. Bur ka – po kri va ce lo li ce i te lo, a u pre de lu oči ju ima mre ži cu kroz ko -ju že na gle da dok ho da. No si se pre ko sva ko dnev ne ode će. Pro pis za pra vo na la že džil bab (ogr tač ko ji po kri va že nu od gla ve do pe te)i hi mar (ko mad plat na, ma hra ma) ko ji po kri va ko su i gru di. (Prim. prev.)

de čak ni je mo gao da po ve ru je da je ova to li ko bez oč na i da ćeoti ći s pot pu no ne po zna tim čo ve kom. Po tr čao je za nji ma naj -br že što je mo gao. Sa pleo se, pao i po no vo ustao, ali je di no štoje još mo gao vi de ti be še ka ko ko nja nik ne sta je za jed no s nje -go vom maj kom. Eskan dar je otr čao u svo ju na he re nu ko li bu.Ba cio se na sla mu u svom ćo šku za spa va nje. Pla kao je sve dokga ni je savladao san.

Za hra se vra ti la u svo ju tro šnu ko li bu tek ka da su ša ka li pre -sta li da za vi ja ju, a or lu ši ne na ne bu po če le da is pu šta ju pr vekri ke; s njom je bio i ne zna nac. Eskan dar ni je mo gao po ve ro -va ti da pred so bom vi di svo ju maj ku. Ni je de lo va la iz glad ne lo,bi la je oku pa na i no si la je ha lji nu sa ša re nim cve to vi ma, ka kvude čak ni ka da ni je vi deo. Na ra me na su joj pa da le či ste, ured nouple te ne ki ke, na gla vi je ima la no vu ma ra mu, a po gled joj jebio živ i bi star.

„Pi la si vo du“, re če Eskan dar. „Dah ti mi ri še na hra nu i de -lu ješ ta ko ži vah no, na lik fa ran gi ji ma s dru ge stra ne br da.“

Naj bo lje od sve ga bi lo je to što je Za hra do ne la je lo. Pra vuhra nu. Ne ne ku ukra de nu, ni sa su še no sit no ko re nje, ni ti ka -kvog ubi je nog mi ša ili pa co va. Ono či me je Eskan dar pu niousta bili su pra vi sir i pra vi hleb.

Za hra se za do volj no sme ja la, a Eskan da ru je de lo va lo kaoda je ne kim ču dom ne sta la maj či na bo lest. Gle dao je ne znan -ca, hra nu, vo du i ose ćao se kao oma mljen od pre div nih mi ri -sa i bo ja. Od lu čio je da ne pi ta ko je ne po zna ti čo vek, ni ti sko jim pra vom je od ja hao s nje go vom maj kom. Ume sto to ga,na sme jao se i re kao. „Od ka da sam te na u čio reč fâk, ko ju samčuo od fa ran gi ja, ozdra vi la si, a i sre ća nam se osmeh nu la.“

Eskandar 31

kao što sam ja. Ni šta se ni je pro me ni lo ni do da na da na šnjeg.Žen sku de cu, za če tu s ne kom iz ha re ma, ar bab od mah po kla -nja da lje. Po ne kad, kao i nji ho ve maj ke, po sta ju slu ški nje nje -go vim zva nič nim že na ma. Si no vi osta ju u ha re mu dok se nepo ka že za šta se mo gu upo tre bi ti – kao rad ni ci, ili ko nja ni ci.“

„Glad na sam“, re če Za hra. „Je si li do šao da vi diš mo ju be dui da mi pri čaš pri če, ili mi mo žeš po mo ći?“

„Čo vek sam“, bra nio se Ho đat i da lje. „Imao sam i imamose ća nja i po tre be. Tvo ja le po ta me je za sle pi la. Ski dao bih tizve zde s ne ba“, re kao je Ho đat i po gle dao u ze mlju. „Zbog te -be sam pro vo dio be sa ne no ći.“

„Be sa ne no ći?“, kroz smeh re če Za hra. Uži va la je u svo jojhra bro sti.

„Vešt sam u bor bi sa bljom i no žem. Ne po gre šiv sam stre lac.Sač ma rom po ga đam sva ki cilj. Ar bab je po me ni slao sva kuva žni ju po šilj ku. Ja hao sam u pre sto ni cu, Te he ran, pa čak i nase ver na še ze mlje, ko ji je pod ru skom oku pa ci jom. Ni sam sepla šio ni fa ran gij skih voj ni ka, ni ti kra lje ve Ko zač ke bri ga de.Od ka da sam u bek stvu od ar ba ba i svo je ko njič ke bra će, bo -rio sam se sa zve ri ma i is tra ja vao i na hlad no ći i po vre li ni.“

„Glad na sam“, po no vi Za hra.„I po sle sve ga to ga, kle čim pred to bom – sla bom, že nom,

kmet ki njom – i ne znam ku da bih sa so bom i svo jim ži vo -tom.“

„Od me ne ne mo žeš oče ki va ti po moć. Vi diš da je u me nita ko ma lo ži vo ta ko li ko i u ovim sa su še nim po lji ma.“

Ho đat je na jed nom ustao. Uhva tio je Za hru za ru ku, ta kohra pa vu i ogru be lu da je je dva pri si lio se be da je od mah nepu sti. Po mo gao joj je da sta ne na no ge i re kao joj da ipak ni -ka da ni je pre ka sno.

Upra vo ka da je po mo gao Za hri da se pop ne ne ko nja i sâmga uz ja hao, iz se la je na i šao Eskan dar na o ru žan prać kom ko -jom je lo vio noć ne pti ce i dru ge sit ne ži vo ti nje. Vi dev ši maj ku,

Siba Šakib30