build with wood

poslovanje

tema broja

fokus

pogledbroj 3 • godina I

poslovanjeDirektni marketing

intervjuintervju

Vladimir ZelenoviPokrajinski sekretar gra evineVladimir Zelenovi

Pokrajinski sekretar gra evine

tema broja

Fasade

Simprolit® monolitfokus

Šumarski fakultet u Beogradupogled

Umetnost izgradnjeu pokretu

Kalzip®

Kalzip® aluminijumski krovovi i fasadni sistemi pokreta i su avangardne arhitekture. Projektanti širom sveta svoje vizije pretvaraju u stvarnost sa « Kalzipom », stvaraju i novi talas u gra evinarstvu. Zahvaljuju i najnovijoj X-Tail tehnologiji kružnih oblika, nastaju jedinstvene konstrukcije.Za Vašu stvarala ku mo :Kalzip® sistemi – put za ostvarenje Vaših želja i kreativnosti!

Obratite se našem timu za sve potrebne informacije:Corus Bausysteme GmbHAugust-Horch-Str. 20-22 • 56070 KoblenzNema kaT +49 (0) 261 98 34-0 • F +49 (0) 261 98 34-100E [email protected] www.kalzip.com

Predstavništvo za Srbiju, CG, HR i BiH:Kalzip® Engineering OfficeStjepan KlariVij. Vlahe Bukovca 10 • 31000 OsijekHrvatskaT +385 (0) 31 53 01 36 • F +385 (0) 31 53 01 37E [email protected] Veljkova 11, 21000 Novi SadKongresni Master centar • +385 (0) 98 46 88 77 /privremeno/

sadr

žaj

Fasade

17

Simprolit®

monolit

61

Vladimir Zelenovi

34Intervju

Tema broja

42Postmoderna

60Šumarski

fakultet

48Agencija

za energetsku efi kasnost

Fokus

info SvetOkruženjeSrbijaBeograd

689

12poslovanje DIREKTNI MARKETING

u službi Vašeg poslovanja 14

promo PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju stambenih i poslovnih objekata (ERSTE BANK) 16

Tema broja FASADE 17TRIMORASTER – Igra vrhunske estetike i funkcionalnosti! 22

T&T stone ventilisane kamene fasade 24100% LINDAB švedski kvalitet u Srbiji 25LENSIM-NEOTON fasade koje ne stare 26COR-TEN patina i za ventilisane fasade! (RUUKKI) 27NOVA FORMA fasadna stakla Uniglasa 28ISOBAU fasadni i krovni paneli 29TRESPA (POLYKEM SR)sva najbolja svojstva u jednom panelu 30

SIMPROLIT® – protivpožarne razdel-nice kao protivpožarna zaštita fasadnih sistema sa polimernim utopljiva em 31

intervju VLADIMIR ZELENOVIo autoputu i još pone emu... 34

Tema broja Paneli i fasadni sistemi SWISSPEARL® (ESAL) 36ENERGIJA² (ALU KÖNIG STAHL) 38M-PROFIL sendvi fasadni i krovni paneli 39

zanimljivosti ... novih sedam svetskih uda... 40promo MB COMPANY

najbezbednije ramovske skele 41arhitektura POSTMODERNA 42

promo BEOICLAsaradnja je garancija uspeha! 443M FOLIJE – sigurnost i zaštita vaših stakala, prostora i bližnjih 45FIBRANporodica izolacionih materijala 46TRAFOLAJT – energetski iinstalacioni kablovi i provodnici 47

energetskaefi kasnost

AEEenergetska efi kasnost u zgradarstvu 48

promo EX ECENTAR – licenciranje za mala i srednja preduze a 52

software FOCUS COMPUTERSsoftver za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih sistema 53

enterijer STOLICA 54promo MOBEXPERT

kancelarijski nameštaj 55KAN-COM 56ALUMIVALrukohvati za vrata 58

pogled ŠUMARSKI FAKULTET u Beograduatestiranje plo a iverice 60

fokus SIMPROLIT® MONOLIT 61promo LE MONDE UNDERGROUND 64

transmaterijali ... nameštaj od papira... 65

narudžbenica 66

Poštovani čitaoci,

Kao što to biva u svakom prvom obraćanju, neophodno je, i želim pre svega da se zahvalim kolegama iz preduzeća Infonet group na ukazanom poverenju, pomoći i podršci, na poslu uređivanja trećeg broja BUILD magazina.

Ni ovaj BUILD nije mogao bez stručnih saradnika i sagovornika koji su svojim tekstovima i komentarima učinili da i ovaj broj bude oplemenjen novim uglovima gledanja, zanimljivim i optimalno detaljnim informacijama, odgovarajućim fotografi jama, ali i tekstovima priređenim i napisanim na visokom naučnom i profesionalnom nivou.

Pozdravljam i sve naše oglašivače i poslovne partnere, koji su nam blagovremeno dostavljali materijale, i blagodarim na revnosnoj prepisci, ljubaznosti i razumevanju. Nadam se da ćemo i u budućnosti zajedno pronalaziti odgovarajuća i savremena rešenja u skladu sa nepisanim pravilima stila, dizajna i dobrog ukusa, prvenstveno u vašu korist, kako bi vaše preduzeća, proizvodi i usluge, bili predstavljeni tržištu na najbolji mogući način.

Pozivam i sve vas, sa kojima još uvek nismo bili u prilici da sarađujemo u okviru korica BUILD magazina, da nam se javite i predstavite svoje profesionalne i poslovne programe, planove i ideje, kako bismo zajedno pronašli najbolju moguću formulu kojom ćemo se u vaše ime obratiti najširem krugu potencijalnih poslovnih partnera iz oblasti građevinarstva, opremanja i svih pratećih delatnosti.

Sa nadom u buduće saradnje na obostrano zadovoljstvo,

U ime Redakcije BUILD magazina,

Mladen Bogićević,

Urednik

INDEX OGLASAAlfaco www.alfacosafety.co.yu 65Alumival www.alumival.co.yu 59Annex www.annexstahl.com 18Cerak www.cerak.co.yu 20Dipo www.dipo.co.yu naslovnaEsal www.esal.si 68Ex Ecentar www.execentar.com 52Fadis www.fadiscg.com 57Kalzip www.kalzip.com 3Katalog Gra evinarstvo i opremanje www.gradjevinarstvo.co.yu 67Komet www.komet-ca.co.yu 19Lensim-Neoton www.lensim.co.yu 26M-Profi l www.m-profi l.co.yu 2Mobexpert Group www.mobexpert.co.yu 15Pan Komerc www.pankomerc.com 21

Izdava ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIKTomislav Stameni

UREDNIKMladen Bogi evi

IZVRŠNI UREDNIKAleksandra Jovanovi

SARADNICITijana Jovanovi -Petrovi

Marija Živanovi , dipl. ing. Jelena Jeremi , dipl. ing. gra .

DIZAJN I PRIPREMAIvan An elovski

Vidak Guzina

DIREKTOR MARKETINGADunja Filipovi

MARKETINGJelena Boži

Tanja Vi entijeviMonika Ilomanoski

Vanja NikoliStana ArseniPeko Živkovi

FINANSIJEDragana Stankovi

IZDAVA

Izvorska 4111030 Beograd

tel/fax: +381 (0) 11 35 71 50935 71 51030 58 577

e-mail: [email protected]

ŠTAMPARotografi ka d.o.o.Segedinski put 72

24000 Subotica

ISSN 1452-8495CIP -

Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

BUILD magazin je prvi srpski besplatni poslovni magazin o građevi-narstvu i opremanju koji se na teritoriji Srbije besplatno distribuira na adrese preduzeća, organizacija i profesionala-ca iz oblasti građevinarstva, arhitekture i pratećih delatnosti.

BUILD magazine is the fi rst Serbian free building construction business magazine which is, in Ser-bia, distributed without charge, to ad-dresses of companies, organizations and individuals connected to building construction industry and architecture.

poslovanje

tema broja

fokus

pogledbroj 3 • godina I

poslovanjeDirektni marketing

intervjuintervju

Vladimir ZelenoviPokrajinski sekretar gra evineVladimir Zelenovi

Pokrajinski sekretar gra evine

tema broja

Fasade

Simprolit® monolitfokus

Šumarski fakultet u Beogradupogled

Naslovna strana:FUNDERMAX

distributer DIPO Beograd

LAFARGEEKSPANZIJA U AZIJI

Kompanija ne prestaje da se širi na svetskom tržištu, a izvršni direktor Bruno Lafont isti e da je Azija prioritet, gde sada ostvaruju 10% tržiš-nog profi ta a planiranim otvaranjem pogona u Indiji, pored onih u Kini, ovaj udeo bi se mogao udvostru iti. Lafarge (Lafarž) se na svetskom tržištu bori sa švajcarskim Holcim-om i mek-si kim Cemex-om i pomenuti planovi pred-stavljaju pokušaj Lafarža da sa dosadašnjih 50% tržišta u razvoju preuzme ak dve tre ineukupne prodaje.

SAN GOBEN KUPOVINA NEMA KOG MAKSITAFrancuska kompanija San-Goben (Compagnie de Saint-Gobain), jedan od najve ih svetskih proizvo a a stakla, preuzela je nema ki Maksit (Maxit), fi lijalu Hajdelberg cementa (Heidelberg cement), za 2,12 milijardi evra. U saopštenju za štampu kompanija je predstavila plan da ovim preuzimanjem otvori sebi mogu nost udvo-stru ivanja poslovanja u sektoru industrijskog maltera – proizvoda koji joj je, preko kompanije Veber (Weber), samo u 2006. godini ostvario prihod od milijardu evra. Kompanija Maksit tre-nutno posluje u više od 30 zemalja i zapošljava preko pet hiljada radnika, a ostvaruje prihode od 1,2 milijarde evra. Istovremeno, Maksit je tr-žišni lider u Skandinaviji i Nema koj, i sada uz Veber, koji je lider u Francuskoj i južnoj Evropi, San-Goben e preuzeti vo stvo na evropskom tržištu industrijskog maltera.

Sa druge strane, Hajdelberg cement objavio je da e novac dobijen ovom transakcijom isko-ristiti da preuzme britanskog proizvo a a gra-evinskog materijala Hensona (Hanson). Ovo

preuzimanje e Hajdelberg koštati 11,75 mili-jardi evra, ali e ga svrstati na drugu poziciju po veli ini kompanija u ovom sektoru, odmah iza francuskog Lafarža.

TISENKRUPRAST PROFITAVode i nema ki proizvo a elika Tisenkrup (ThyssenKrupp) ostvario je porast profi ta od 63% u kvartalu zaklju enom krajem juna, što je dovelo do cifre od 729 miliona evra ili 1,49 evra po deonici, iako su predvi anja analiti ara išla tek do svote od 623 miliona. Porast profi ta u odnosu na isti period prošle godine (446 mi-liona), najviše se pripisuje pove anju ekonom-skog rasta u Nema koj, ali i Evropi uopšte, koji je doveo do ve e potražnje industrijskih dobara. Ovo je omogu ilo Tisenkrupu da podigne cene svojih proizvoda pa su procenti prihoda prodaje porasli za 11%, tj. na 13,4 milijardi evra.

KRIZA NA AMERI KOM TRŽIŠTU NEKRETNINAOvoga leta u SAD zabeležen je najve i broj neprodatih stambenih nekretnina u poslednjih 15 godina a gradnja privatnih ku a beleži kon-stantan pad ve 16 meseci za redom. Vrednosti deonica gra evinskih fi rmi pala je prose no za preko 4%, a broj radnika u gra evinskoj industri-ji (kojih ukupno ima 7,7 miliona), od septembra prošle godine pao je za 75.000, a o ekuje se i dalje pove anje nezaposlenosti radnika u ovoj struci. Prirodno, ova stagnacija i blagi pad nisu mimoišli ni deonice industrijskih konglomerata, a stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu atmosferu u itavoj ameri koj privredi.

ENR LISTANajuticajniji svetski asopis iz oblasti gra e-vinarstva, njujorški ENR (Engineering News Record) sa inio je novu, jubilarnu, dvadestu po redu listu najboljih gra evinskih kompanija u svetu. Ocenjivanje je vo eno za 2006. go-dinu, i to u dve kategorije: za projektovanje i izvo enje projekata.

Na prvoj listi je predstavljeno 200 fi rmi koje se bave projektovanjem, i sve one dolaze iz samo 30 država. Ovom listom apsolutno do-miniraju Amerikanci sa 75 kompanija. Kao i na mnogim drugim listama poslednjih godina, odmah iza njih su se našli i Kinezi sa svojih 15 projektantskih fi rmi. Slede ih Velika Britanija sa 12, Kanada sa 11 i Japan sa 10 kompanija. U prvih deset su i Holandija i Francuska sa po osam, Nema ka i Australija sa po šest, dok je, možda na iznena enje, na desetom mestu Egipat sa etiri projektantske kompanije.

Ipak, bez obzira na dominaciju fi rmi iz SAD, prva kompanija na listi je kanadski SNC (SNC – Lavalin Group inc, Montreal). Drugo mesto je zauzeo ameri ki Fluor Corporation, a tre eFugro iz Holandije. etvrti na listi projekana-ta londonski AMEC. Od petog mesta pa dalje slede fi rme: Arkadis NV iz Holandije, Worley Parsons Ltd. iz Australije, ameri ki KBR iz Hjustona, Bechtel, AECOM Tehnology Corp. Los Angeles i Jacobs iz Pasadene.

Kada je re o listi 225 najboljih izvo a a rado-va u 2006. godini, na nju su dospela preduze-a iz 37 zemalja. U prvih deset mesta nalaze

se po tri fi rme iz Francuske i SAD, dve iz Ne-ma ke, a po jedna iz Švedske i Austrije. Prvo mesto zauzeo je nema ki Hochtief AG, drugo

mesto je švedska Skanska AB iz Solna, tre ije francuski Vinci, Ruell-Malmaison. etvrto i peto mesto su zauzeli austrijski Strabag SE (Štrabag) i francuski Bouygues (Buig).

Amerikanci su se na ovoj listi našli tek na šestom mestu, a njihova najbolje plasirana kompanija je Bechtel sa sedištem u San Fran-cisku. Slede je francuski Technip iz Pariza, KBR iz Hjustona, nema ki Bilfi nger Berger iz Manhajma, dok je na desetom mestu ponovo kompanija iz SAD – Fluor Corporation, sa se-dištem u gradu Irving u Teksasu.

Nasuprot utisku koji se sti e pregledom prvih deset mesta, ostatkom liste apsolutno domini-raju Amerikanci sa 51 i Kinezi sa 46 kompa-nija. Na tre em mestu po brojnosti kompanija nalazi se Turska. ak 22 fi rme, skoro svaka deseta, dolazi na listu iz ove zemlje. Slede ih Japanci sa 16 predstavnika, Italijani sa 11, Južna Koreja sa devet, Francuska i Španija po osam, Nema ka šest i Velika Britanija sa pet fi rmi u prvih 200 najve ih.

POKRETNE KU EPoslednjih nekoliko godina pojedine arhitekte sve više zaokuplja ideja pokretne ku e. Savre-meni materijali i tehni ke inovacije dozvoljavaju nove slobode u dizajniranju individualnih mobil-nih stambenih jedinica. Lagani materijali visokih karakteristika vrsto e i izolatorskih sposobnosti, tehnologije koje proizvode, štede i zadržavaju energiju, kao i mnogi drugi izumi vezani za ku ni mobilijar (plitki TV-ekrani, lap-topovi, mikrota-lasne, savremene nepropusne tuš kabine i sl.) doveli su do toga da na malom prostoru može da se ostvari sasvim zadovoljavaju i komfor.

6 www.buildmagazin.com

Svet

Zanimljivosti liste najve ih izvo a a:

185 izvo a a radova dolazi iz svega 10 zemalja, a preostalih 40 je iz ak27 državasamo jedan izvo a dolazi iz Rusije koja je jedno od najve ih gradilišta sveta – re je o moskovskom PJSC Stroytransgazak prvih pet mesta me u izvo a ima

zauzele su kompanije iz Evropesamo su Amerikanci i Kinezi predsta-vljeni na listi sa 97 od 225 kompanija

•

•

•

•

U prvim godinama uspostavljanja ENR liste najuspešnijih u periodu od 1988. do 1992/93. naš Energoprojekt nalazio se u prvih desetak najboljih projektantskih i me u dvadest izvo a kih fi rmi na svetu. Na ovogodišnjoj listi najve ih projektanata više ga nema, a na listi izvo a a zauzima 166. mesto kao jedini predstavnik naše zemlje.

BURJ DUBAINAJVIŠA ZGRADA SVETANajviši objekti sveta podignuti ljudskom rukom nekada su držali primat po nekoliko mileniju-ma, zatim nekoliko decenija, da bi se u po-slednje vreme održali na toj prestižnoj poziciji samo par godina. Kula Taipei 101 u Tajvanu, sa svojih kona nih 508m dostignutih 2004. odnedavno više nije najviša zgrada sveta. Pre nje tu su bile Petronas kule, nesre no stradale kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a u istom gradu je nekada davno Empire Sta-te Building držao primat 41 godinu. Od ovog leta na prvo mesto izbio je novi objekat, i po svemu sude i, tu e ostati za duže – u Dubaiu se (kao po navici), privodi kraju izgrad-nja još jednog arhitektonskog i gra evinskog uda– Burj Dubai (Burdž Dubai).

Gra evinska kompanija Emaar Properties saopštila je u avgustu da je ovaj oblakoder postao najviša zgrada sveta. Oduševljenje ne bi bilo preveliko da zgrada u tom trenutku nije dostigla tek 140 od planiranih 160 etaža, i tako prešla visinu od 512m, što je bilo više nego dovoljno za Tajpejevih 508 i novi rekord.

Burj Dubai e uskoro i zvani no postati naj-viša zgrada sveta po sva etiri kriterijuma: visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja. Kada Konkord kula, kako još nazivaju toranj u Dubaiu, bude završena, u nju e biti ugra e-no 330.000m³ razli itih betona (ne ra unaju itemelje!), površina njene fasade ima e 111 i po hiljada kvadrata što odgovara površini 17 fudbalskih terena.

Procenjuje se da e je istovremeno pose ivatii do 15.000 ljudi (prora un je ra en za 35.000) koji e koristiti 56 najbržih liftova na svetu (do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi su prvi na svetu koji e mo i kontrolisano da rade i u slu aju havarije ili požara na nekom od delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim jezgrima a na svakih 25 spratova postoji od-morište za prilago avanje visinskom pritisku.

Pranje fasade je automatsko uz pomo tri ma-šine garažirane na poslednjem spratu i kada sve budu radile, u normalnim uslovima bi e im potrebno 3-4 meseca da operu itavu fasadu.

Podaci koji najre itije govore o kakvom se poduhvatu radi, možda su oni o kondenzaciji – Burdž Dubai ima poseban sistem odvo e-nja kondezovane vode sa fasade, uzrokova-ne vlažnim vazduhom sa okeana, odnosno klimatizacijom same zgrade. Sva voda priku-pljena na ovaj na in sakuplja se u rezervo-arima na garažnim nivoima i koristi e se za navodnjavanje zelenila u okolini zgrade. Bez obzira na klimatski pojas u kome se ovaj obje-kat nalazi, ovako prikupljena voda ipak bi tre-balo da bude dovoljna da ispuni predvi enuulogu. Naime, koli ina ovako prikupljene vode na godišnjem nivou odgovara e zapremini od skoro 20 punih olimpijskih bazena

Ideje pokretnih ku a kre u se od onih koje se mogu instalirati kao paraziti – tj. mogu se priklju iti postoje em objektu u vidu npr. gostinskog krov-nog ili baštenskog pansiona, pa sve do objekata koji bi se mogli postaviti kao sasvim samostalne jedinice, sa sopstvenim izvorima napajanja ener-gijom Sunca preko solarnih plo a postavljenih na krovu, geotermalnim izvorima ili transformacijom energije vetra. Ovakve ku e, ve postavljene na nekoliko ta aka u Evropi i SAD, mogu se lako prenositi helikopterom ili kranom, imaju do 40m² i mogu da zadovolje potrebe savremenog oveka koji se ne libi da se sasvim prepusti visokim teh-nologijama, ak i dok spava. Ipak, sve govori da ovakav na in življenja nikada ne e preuzeti do-minaciju nad konceptom stati nog doma, mada analiti ari dozvoljavaju da e svakako biti zain-teresovanih savremenika u kojima još uvek živi gen nomadskog oveka.

www.buildmagazin.com 7

izgledi i osnova

detalj

ku a Walden

m-chMicro Compact Home

ŠABAC – ZAGREB ZORKA COLORU prvoj polovini ove godine fabrika boja i la-kova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što u odnosu na isti prethodni period predstavlja rast od 35%. Ugovor o strateškom partner-stvu sa Alkaloidom iz Skoplja je ve potpi-san, a osnovana je i fi rma u Ma arskoj. Na hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola miliona evra i kao logi na posledica nedavno je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po mišljenju Miroslava Aleksi a, predsednika kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i ime fabrike kao garant osvedo enog kvaliteta njihovih industrijskih premaza i proizvoda na-menjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati još u bivšoj SFRJ.

ŠIRBEGOVI GRUPA – 600.000 KVADRATA GODIŠNJEU proteklih 18 meseci Širbegovi grupa in-vestirala je preko 5 miliona evra u proširenje proizvodnje i unapre enje tehnologije rada, a proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko 150.000 m². Firma zapošljava 600 ljudi, go-dišnje gradi 600.000 m², u Srbiji su potpisali ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne površine 250.000 m². Pored poslova sa pred-napregnutim betonima, u fi rmi posebno isti uGMT konstrukcije – fi rmu sa kojom Širbegovigrupa ve tri godine deluje na evropskom tr-žištu (Italija, Švedska). Ova fi rma je specija-lizovana za proizvodnju eli nih konstrukcija a dobila je i sertifi kat za varenje 729 ime su njene mogu nosti izvoza na evropsko tržište znatno uve ane, a sam proizvodni prostor fabrike je samo u ovoj godini udvostru en i opremljen najsavremenijom opremom.

NOVI CENTAR ZAGREBAUz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog na-sipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta koji su trenutno u centru pažnje investitora i javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske bolnice do železni kog mosta predvi ena su nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17 nebodera od 14 do 19 spratova, dok e još jedan, osamnaesti, imati itavih 39 etaža. Pored ovoga, zida e se i niži objekti, a jedan od njih bi e i budu a upravna zgrada Zagre-ba ke županije. Pod mekšim pravilima podra-zumeva se da se izgled svake od zgrada ne ena i na nadmetanju, kakvo je ina e pravilo u drugim delovima grada, zatim, neboderi emo i da imaju pretežno stambenu funkciju, a sami indeksi izgra enosti e mo i da budu viši u odnosu na one koji važe na teritoriji grada Zagreba. Budu u novu urbanu zonu e sa ostatkom grada povezivati i nove saobra ajni-ce, novi Jarunski most i rotor, a bi e dovedene i tramvajske linije.

Krajem avgusta procurela je i vest da se kao investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levoje-vi . Oni su u pismima dostavljenim vlastima naveli da su zainteresovani za što bržu izgrad-nju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da su ve vlasnici delova ovog zemljišta. Odmahnakon odre ivanja lokacije nove rukometne Arene analiti ari i svako iole zainteresovan mogao je pretpostaviti šta e se ubrzo zatim dogoditi: niske porodi ne ku e uz reku zame-ni e neboderi sa pogledom na jezero Jarun sa druge strane reke, a Zagreb e dobiti ek-skluzivan stambeno-poslovni kompleks sa neboderima kakav imaju mnoge druge pre-stonice sveta.

NEVOLJE NA ŽABLJAKUNe gradi se samo na crnogorskom Primorju. Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad. Na mestu gde se put za eko-selo Podgora od-vaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje gra evinskog otpada, ali pod uslovom da ko-munalci redovno ravnaju teren, što bi možda i bilo mogu e da još uvek nije u toku najaktivni-ja gra evinska sezona na Žabljaku u posled-njih par decenija.

Rezultat je to da su drenažni otvori ispod sa-obra ajnice zapušeni, pokraj puta je formiran zid od šuta u visini od jednog metra, a o po-


okruženje

SAJAM GRA EVINE – BUDVA 2007Nedavno završen Sajam gra evinarstva,održan od 26. do 30. septembra 2007. go-dine, nastavio je uspešnu sezonu Jadran-skog sajma, ocenio je Rajko Bujkovi , Iz-vršni direktor Sajma u Budvi. Ovogodišnja smotra najnovijih dostignu a iz oblasti gra-

evinarstva okupila je dvostruko više izlaga-a od prošlogodišnje, na duplo ve oj površini

zakupljenog prostora i zasigurno prevazilazi sve do sada organizovane sajamske mani-festacije u Crnoj Gori. U pripremi 29. Saj-ma gra evinrastva aktivno je u estvovaoOrganizacioni odbor manifestacije kojim je predsedavao prof. dr Goran Radovi , dekan Arhitektonskog fakulteta Podgorica.

Na Sajmu je svoje usluge i proizvode pred-stavilo preko 300 proizvo a a i fi rmi iz 27 zemalja: Crne Gore, Austrije, Belgije, Bo-sne i Hercegovine, eške, Danske, Engle-ske, Finske, Hrvatske, Italije, Japana, Kine, Koreje, Ma arske, Makedonije, Nema ke,Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije, Srbije, Španije, Švajcarske, Švedske, Turske, SAD i Velike Britanije.

U okviru 29. Sajma gra evinarstva održani su poslovni susreti privrednika Crne Gore i privrednika Istarske županije, Dan ma arskeprivrede u Crnoj Gori, kao i okrulgi stolovi i brojne prezentacije izlaga a. Me u posetio-cima su bili i zvani nici država regiona: Ma-

arske, Hrvatske, Albanije, kao i zvani nicizemlje doma ina.

EXPO TROPHYA.D. Jadranski sajam, u cilju podsticanja tržišne komunikacije, edukacije potroša a,te marketinške i propagandne prezentacije proizvoda, dodeljuje najuspešnijim izlaga i-ma priznanje – EXPO Trophy. Stru ni žiri je zasedao u sastavu: Slobodan Mitrovi kao predsednik, a Velibor Zolak, Savo Pavlovi ,Ranko Pavi evi i Mom ilo Stojanovi kao lanovi žirija.

Na svojoj prvoj sednici žiri je, pored ostalog, utvrdio osnovna polazišta koja su poslužila kao kriterijumi za njegov rad:

novi proizvod - na in prezentacije na štanduarhitektonsko i dizajnersko rešenje štandakvalitet i obim propagandnog materijala na štanduprate e komunikacijske aktivnosti (elektronski mediji, publikacije, bilbordi, pisane pozivnice, telemarketing itd.)manifestacije koje u esnik organizuje: press konferencije, promocije, kokteli i sl.obu enost i ponašanje osoblja na štandu, animacija posetilaca štanda

Na osnovu detaljnog uvida u prezentaciju 323 izlaga a iz svih segmenata gra evinskestruke, žiri je bio zadovoljan raznovrsnoš u i celovitoš u sajamske prezentacije. Na sed-nici održanoj 27. septembra žiri je doneo od-luku da specijalno priznanje dodeli izlaga uDalmacijacement d.d. iz Splita, bronzanu plaketu izlaga u Prvi maj a ak a.d, srebrnu Trgomenu – PV iz Danilovgrada, a prvu na-gradu i zlatnu plaketu Hrvatskoj gospodar-skoj komori iz Zagreba

•

•

•

•

•

•

BUILD u Budvi

Zagreb

Budva 2007.

atmosfera na sajmu

sledicama se tek naga a. Meštani sela Pale-ža, Uskoka, Podgore i Ninkovi a ve reaguju i upozoravaju da e u ovakvim uslovima put postati neprohodan kada krene sezona kiša, a da e oni ostati odse eni od Žabljaka. Da se ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti u najkra em roku, drenažni otvori moraju se o istiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pi-tanje da li e nadležni imati sluha da im iza uu susret na vreme.

NOVI MOST NA DRINIPo protokolu koji su potpisali predsednici op-ština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mla-denovi i Miloje Spasi , izme u Ba evca u Sr-biji i Fakovi a u Republici Srpskoj, od januara idu e godine trebalo bi da zapo ne gradnja armirano-betonskog mosta po projektu inže-njera Ljubivoja Kosti a. Projekat predvi a 180 metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vred-nosti investicije od oko milion i po evra i treba-lo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i Bajine Bašte jedina veza dve obale.

ŠTIP I AERODROMHolandska konsultantska ku a Nako, koja je pobedila na me unarodnom tenderu koji je raspisala makedonska Vlada, ispitiva e pro-storno-urbanisti ke i vazduhoplovno-saobra-ajne mogu nosti za izgradnju malog kargo

aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini postoje eg sportskog aerodroma. U vezi stim su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom za transport i veze u makedonskoj Vladi, Mi-letom Janakieskim. Holandska konsultantska ku a, saglasno sa tenderskim uslovima, ima obavezu da za etiri meseca izradi studiju koncesijskog modela za razvoj skopskog ae-rodroma Aleksandar Makedonski i ohridski Sv. Apostol Pavle.

RIMSKI PUTNarodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului Montan iz rumunske Resite zapo eli su izvo-

enje zajedni kog projekta Rimski put, kao i izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba. Završetak oba projekta o ekuje se do polovi-ne 2009. i košta e preko 400.000 evra.

Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta je i nova postavka u požareva kom muzeju koja predstavlja izbor od preko 50.000 pred-meta prona enih u 13.500 rimskih grobnica otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija za izgradnju i opština Požarevac ve su izdvo-jili 155.000 evra za ovaj projekat.

Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilome-tara nizvodno, odavno je predmet rasprave, i samo to. U Beogradu se ini da e Savom prote i još mnogo vode pre nego se izmeste šine i zar ali vagoni, divlja naselja i predratni magacini… Ideja o slobodnom bloku na No-vom Beogradu nije zaživela, a nemali broj sta-novnika se uplašio da e mu pasti na glavu i pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji bi ga podigao.

US STEEL SERBIA MILION TONA ELIKA ZA POLA GODINEOd po etka godine do 9. jula u pogonima Top-le valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je milion tona eli nih proizvoda, saopšteno je iz ove kompanije. Ovim je najve i izvoznik Srbije za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989. godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou.

Ina e, od 2003. godine, kada je ameri kakorporacija US Steel kupila smederevsku že-lezaru, rezultati Tople valjaonice popravljali su se iz godine u godinu, da bi u 2006. go-dini premašili milion i sedamsto hiljada tona (1.709.820t) eli nih proizvoda. Pavle Fodor, direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj re-zultat govori o velikim mogu nostima ovog po-gona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozi-cioniranju kompanije kao regionalnog lidera u proizvodnji elika.

Uspešno poslovanje kompanije naravno da nije došlo samo od sebe: za protekle etiri go-dine, koliko je prošlo od preuzimanja smede-

revske železare, ameri ka korporacija je uloži-la 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažo-vanje menadžmenta i radnika, pravilno i rev-nosno održavanje mašina i opreme, puštanje u rad Visoke pe i broj 1 pre dve godine, sve to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas predstavlja apsolutnog lidera industrije elika i eli nih proizvoda kod nas koji se sprema da

tu poziciju preuzme i na nivou regiona.

LAFARŽ BEO INJedan od primera uspešnog preuzimanja do-ma ih fabrika od strane inostranih kompanija je i privatizacija Fabrike cementa Beo in od strane francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se dogodilo odmah nakon donošenja novih zakon-skih propisa prole a 2002. godine, kupovinom 70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 milio-na evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju naše industrije i poslovanja uopšte.

Ove godine se navršilo pet godina od preuzima-nja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i jav-nosti podneo izveštaj o stepenu realizacije peto-godišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne


Srbija

TRIMO NAGRADE 2007U Portorožu je 21. septembra održano tre eme unarodno takmi enje za Trimove na-grade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg tak-mi enja bilo je prijavljeno 79 projekata iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje i šest posebnih nagrada za inovativnu upo-trebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje, dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko rešenje bili su Milan uri i Aleksandra Vuja za Logisti ki centar Milšped u Srbiji.

Tatjana Fink, generalni direktor kompanije, je povodom nagra enog takmi enja rekla: Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inova-tivnog razmišljanja, na razli ite na ine pod-sti e naše zaposlene i partnere sa kojima sara ujemo, ali i budu e arhitekte. Takmi e-nje za Trimove nagrade iz oblasti arhitektu-re, Trimo Urban Crash, podsti e kreativno i neustrašivo razmišljanje i istovremeno odra-žava inovativnost u radu kompanije Trimo.

Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i pod-sta i upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo, je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimo-vim nagradama želimo da, pored podizanja kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri i inovativni, da naše proizvode primenjuju na nove, nestandardne na ine, i da tako, iznova prevazilazimo svoje sposobnosti.

TRIMO URBAN CRASH 2007Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitek-ture proglašen je pobednik konkursa Trimo Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem studentima ljubljanskog, zagreba kog i beo-gradskog fakulteta arhitekture i nagra ujenajbolja kreativna idejna rešenja. Izborna komisija je do avgusta 2007. godine, me u29 prispelih projekata, izabrala dvoje fi na-lista, ija su idejna rešenja realizovana do sredine oktobra 2007. i postavljena u par-ku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani. Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash 2007 izabrana je Jelena Gruji , student ar-hitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za odmaranje.

Naredno takmi enje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash na-grade za inovativno razmišljanje o prostoru po inje u leto 2009. godine

sa dodele Trimo nagrada

zid za odmaranje

samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupo-prodajnim ugovorom ve je isti premašila. Nai-me, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina, ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po milio-na. Najve i deo ovog viška sredstava utrošen je za tehni ke i tehnološke investicije, gde je u prvi plan stavljena životna sredina, njeno o uvanje i unapre enje.

Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za poslednjih 170 godina od kada se na ovom me-stu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje re i da dišu: ugašene su pe i sa zastarelom teh-nologijom, a proizvodnja klinkera, najve eg izvo-ra zaga enja, sada se odvija na novoj, savreme-noj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke: proizvodnja klinkera je pove ana za etvrtinu i sada iznosi etiri hiljade tona dnevno, i ono naj-važnije – životna sredina je istija.

U OKTOBRU TENDER ZA IZGRADNJU KOLUBARE BOd 19. septembra deo reke Kolubare te enovim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra. Izgradnjom tzv. glinenog epa, reka je preus-merena u novo korito, izra ena je i specijalna kaskada zahvaljuju i kojom e tok reke biti tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu. Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u Rudarskom basenu Kolubara novi površinski kop po e e sa radom. Rezerve uglja u tom novom koritu su oko 30 miliona tona, što ebiti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine. Vladimir or evi , generalni direktor EPS-a, izjavio je da e u nove kopove u Kolubarskom basenu biti investirano oko 700 miliona evra.

STARA PLANINA EKAJU I STARTNI PUCANJ

U toku je izrada plana razvoja turizma Stare planine koji radi kanadska fi rma Eko-stajn. U Knjaževcu se sa nestrpljenjem o ekuje zavr-šetak master-plana, obe an za septembar, da bi se zatim odmah moglo pre i na usvajanje prostornog plana nakon koga bi se na sajam u Minhenu moglo oti i sa kompletiranom ponu-dom za strane investitore koji bi gradili sme-štajne kapacitete na ovoj planini.

itav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije, jer od 500 miliona dinara koji su budžetom pla-nirani za razvoj turisti ke infrastrukture, preko polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi ži-are, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve.

Zatim bi se ekalo na investitore kojima ostaje da izgrade smeštajne kapacitete, posle egabi, po svim procenama i biznis-planovima, ova planina i itav jugoistok Srbije zaživeli.

LOLA ZA 148 MILIONA

SCT CG Montaža, slovena ko-srpska kom-panija koja je kupila deo imovine preduze aLola sistem za 148 miliona dinara, najavila je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona evra. Kupljena imovina sastoji se od energet-skog sistema sa objektima i opremom, i hale u Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompani-ja Cari in Grad planira da ve od januara sle-de e godine pokrene proizvodnju prednapre-gnutog betona koja e zapošljavati 200 ljudi.

MONTAŽERI SUVE GRADNJEU okviru Grupacije industrije gra evinskog materijala formirana je Sekcija montažera suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su razmena tehni kih iskustava, harmonizacija sa propisima EU, primena novih i savremeni-jih metoda gradnje, kao i aktivnosti na stru -nom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti.

NA TARI PO STAROM – NEŠTO NOVOŠarganska osmica, zahvaljuju i Drvengradu Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre Gore ve nadaleko poznata železni ko-turi-sti ka atrakcija, nedavno je promovisala novu izletni ku destinaciju na najvišem vrhu Tare – vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim pro-jektom je i izvo enje puta u dužini od 14,2km od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su u toku, a završetak se o ekuje do kraja godi-ne. Vasilije uri , upravnik ugostiteljskih uslu-ga u Šarganskoj osmici, isti e da je Zmajevac samo deo programa iji je cilj da gosti Mokre Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitro-vac i jezero Peru ac. Sredstva za izgradnju puta obezbe ena su iz NIP-a, a sa završet-kom radova put od Mokre Gore do jezera Pe-ru ac bi e skra en za 21km.

KATASTAR NEPOKRETNOSTIRepubli ki geodetski zavod sprovodi plan po kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine. Suština ovog obimnog posla je da gra ani koji treba da reše upis vlasništva ne e morati da odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer kada ovaj posao bude kona no završen mo ie da pomo u ra unara sa bilo kog mesta

provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete i eventualna potraživanja, ograni enja i da li je stavljena pod hipoteku ili ne. Gra ani više ne e morati da obilaze brojne šaltere i priku-pljaju mnoštvo dokumenata ve e to mo i da u ine na samo jednom mestu – u Republi -kom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i ceo Beograd e, sa 175 katastarskih opština i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u katastar nepokretnosti u kom su objedinjene informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katas-tra. Mnoge katastarske opštine do sada su prešle u status katastra nepokretnosti kao što su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ov a, Sta-ri grad, Vra ar, Savski venac, Stara Rakovica, Beli Potok, Pinosava, ve i deo Novog Beogra-da i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih opština još je u starom statusu katastra zemlji-šta po kom se za podatke još uvek ide na dva mesta. Takav je slu aj u Bor i, Krnja i, Višnji-ci, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici, Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Veli-koj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i dru-gim katastarskim opštinama.

NIP I NIŠUprkos skromnom gradskom budžetu, posled-njih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište. Ove godine je realizovana gradnja velikog ko-lektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobra aj-nica u grad privode se kraju. Tu su još i dva mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo nikako ne bi bilo mogu e bez dve milijarde di-nara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investi-


OPEN HOUSE KRAGUJEVAC – MADE IN BIESSEFirma Top Tech Woodworking d.o.o. iz Beograda – ovlaš eni predstavnik fi rme BIESSE S.p.A. iz Italije, sa velikim uspe-hom je održala prvi ku ni sajam mašina iz oblasti obrade drveta, stakla i kamena. Sajam je održan od 24. do 30. septembra u Kragujevcu.

U prisustvu brojnih zvanica, ast da sve-ano otvori ovu manifestaciju pripala je

uglednom privredniku, gospodinu Mirolju-bu Radovanovi u, vlasniku fi rme Jela Ja-godina. Manifestaciju su propratili svi vo-de i mediji, uklju uju i RTS i TANJUG, što govori o zna aju i potrebi ovakvog sajma u poslovnom kalendaru Srbije.

Za veliki broj fi rmi koje se bave preradom drveta, stakla i kamena ovo je bila prilika da na 2.000m² izložbenog prostora vide demonstracije rada mašina iz BIESSE pro-izvodne linije, komponovanih tako da se zaokruži proces proizvodnje.

Sa upravom Šumadija sajma u Kragujevcu ve je potpisan ugovor o organizaciji ova-kvih manifestacija i u budu nosti, sve do 2010. godine

sajam u Kragujevcu

Stara planina

Drvengrad

Open House Kragujevac


cionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da bude realizovan i morao bi se preneti u nared-nu godinu.

Naime, jug Srbije jednostavno nema dovolj-no kadrova i preduze a koja mogu da izvode obimnije projekte – kaže Branislav Jovanovi ,prvi ovek Direkcije za izgradnju grada, ali po-red ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti eko-logije – Moramo pre svega da rešimo pitanje seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se njihovo nepostojanje vra a u najgorem mogu-em obliku – preko hrane. Stoka u selima pije

zaga enu vodu, jer umesto kanalizacije tamo postoje neure ene septi ke jame. Bašte se zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo hranu sumnjivog kvaliteta.

Rešenje problema zapošljavanja mladih on vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgrad-nji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne pri kraju, a druga je u planu.

INTELIGENTNI PROSTORIPemi Company, generalni zastupnik kompa-nije Vimar za Srbiju, u svoju ponudu ugradnje ekskluzivne elektro-opreme uvrstio je i imple-mentaciju sistema takozvanih inteligentnih ku a. Kako kaže Predrag Miti , direktor fi rme, svaki od ovih sistema predstavlja ekskluzivu za sebe jer se ne izra uje u serijama, ve se svaka od ponuda dizajnira i ugra uje u skladu sa željama samih kupaca.

– Ovaj sistem integriše funkcije ku ne auto-matike, video nadzora, protivprovalnog i pro-tivpožarnog sistema. Zahvaljuju i ovom siste-mu svaki direktor, zahvaljuju i web portalu, može da zna gde su mu zaposleni, šta rade, da im putem e-maila pošalje poruku i da je oni dobiju u obliku SMS-a, da vidi ko mu se nala-zi ispred vrata itd. – kaže Miti , i dodaje – Mi smo ove sisteme ve implementirali u Narod-noj banci Srbije, hotelima IN, Mona i Bosna, ProCredit banci u Beogradu i mnogim drugim fi rmama i svaki izgleda druga ije, pa je tako npr. Narodna banka tražila pozlate na disple-jima. Vimar je i ina e poznat po ekskluzivnosti i sva elektrooprema je od prirodnog kamena i drveta, stakla, dvoslojnog PVC-a u širokoj pa-leti boja i oblika.

OBILAZNICA OKO NOVOG PAZARANastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku visoravan i saobra ajnice prema Sjenici i Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom. Za radove je zadužen Novi Pazar – put i tre-nutno je u izgradnji most preko reka Raške i Ljudske, u mestu Dojevi e. Osnovni problem koji bi mogao presudno da uti e na brzinu na-pretka radova jesu rešavanja imovinsko-prav-nih odnosa sa meštanima ija se zemljišta nalaze na trasi predvi enoj za prolazak sao-

bra ajnice. Radovi na obilaznici su svakako jedan od najzna ajnijih infrastrukturnih proje-kata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po kilometara za sada je ura eno oko 900 metara puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra.

VALJEVOFirma etnik iz Valjeva, samo u prošloj godini, ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra. U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih po-gona: u Valjevu se prave armirano-betonski stubovi za nadzemne elektri ne vodove i deo prate eg asortimana (konzole i sl.); u Kosje-ri u je zapo eta proizvodnja betonskih ele-menata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi priprema proizvodnja prednapregnutih eleme-nata nosa a za mostove, vijadukte, hale i dru-ge velike konstrukcije; u Para inu proizvode kablove, snopove za doma instva, podzemne i kablove za najve e dalekovode. Milan To-mi , vlasnik fi rme po kojoj je i dobio nadimak Miša etnik, kaže da mu je u planu i kupovina konkurentskog preduze a Elektroizgradnja iz Bajine Bašte.

Od 1997, kada je preduze e osnovano, pa sve do kraja 2000, napredak je bio spor i nei-zvestan, najviše zahvaljuju i imenu fi rme koje je gospodin Tomi odbijao da promeni uprkos sporadi nim nezvani nim savetima. Onog tre-nutka kada je utakmica na tenderima postala otvorena i transparentnija, fi rma po inje da beleži konstantne uspehe i neprekidan ra-zvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin To-mi priznaje da se ne radi o nekakvom novom poslu, ve prvenstveno o imovini Strele koja u centru grada ima plac na kom planira izgrad-nju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzda-nim partnerima izvesna.

KNAUF INSULATION KAMENA VUNA U SURDULICIKnauf insulation je, nakon dva meseca i 17 miliona utrošenih evra, u Surdulici završio re-konstrukciju 80% proizvodnog pogona fabri-ke za impregnisanu kamenu vunu, uklju uju itu i kupolnu pe , tako da se sada prakti no govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fa-brika je po ela sa radom i ve u probnom periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona ka-mene vune na sat, što e u perspektivi dati preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou. Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do 18 tona godišnje, a ve danas pogon u Sur-dulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u Knaufovom sistemu. Knauf insulation je ulo-žio u unapre enje svih sektora proizvodnje pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu za pakovanje, a itavih 5 miliona samo u re-kuperatore, što je najve a investicija u Srbiji namenjena uvanju životne sredine.

Ovo je samo po etak velike Knauf insulation kampanje za o uvanje životne sredine kojom se priklju uje državnoj akciji energetske efi ka-snosti.

INTERNET DOMEN SRBIJE I ZVANI NO .rsRegistar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje da su pripremljeni nacrti dokumenata koji eregulisati budu i proces registracije .rs Inter-net domena. Ovi dokumenti stavljeni su na dvonedeljnu javnu raspravu, koja e trajati od 24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi zainteresovani mogu na i dokumente i formu-lar za slanje komentara na sajtu RNIDS.

Radi se o dokumentima koji, izme u osta-log, govore o tome ko e mo i da registruje .rs domen, na koji na in, kako e te i proces prelaska sa .yu na .rs, kako e se rešavati sporovi oko .rs domena i kako postati ovla-š eni registar .rs domena. Nakon okon anjajavne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija, skupština RNIDS e kona no usvojiti pome-nute dokumente, što e biti važan korak ka uvo enju u upotrebu novog Internet domena Srbije, koje se o ekuje do kraja godine. Da podsetimo, me unarodna organizacija Inter-net korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN), saglasila se, po etkom septembra ove godine, sa dodelom novog nacionalnog Internet domena Republike Srbije, kojim eupravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je predvideo da se prelazak sa .yu na .rs dome-ne okon a do 30.septembra 2009.godine.

U ZRENJANINU 380 MILIONA EVRAGradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vred-ne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsav-remenije fabrike u Evropi, koju investira ma-

arsko-ameri ki konzorcijum Biotech Energy, odložena je krajem maja ove godine za šest meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva – put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsed-nik zrenjaninske opštine Goran Kneževi je upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je rešiti dva problema na državnom nivou. Pro-blem sirovina, kao i problem standardizacije, odnosno tehni ko-tehnoloških normi. Još ne-mamo zakon o bioetanolu.

On je izrazio nadu da e do 2009. godine Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadr-žati strateško opredeljenje ka razvoju visokih tehnologija i goriva budu nosti. Državno po-ljoprivredno zemljište e odlukom odbornika SO Nova Crnja biti pretvoreno u gra evinskozemljište i pod odre enim uslovima dato na koriš enje fi rmi Holtek gradnja MB iz Novog Sada, koja e u saradnji sa inostranim partne-rima biti investitor.

Zrenjanin

Niš

BUBANJ POTOK – VIN A – PAN EVOSaobra ajni institut CIP izra uje projekat obilaznice oko Beograda koji pored petlje na auto-putu obuhvata i dva tunela (1.200 i 850m), dva mosta (80 i 150m), nadvožnjak preko smederevskog puta dužine 200m i žele-zni ko-drumski most preko Dunava ka Pan e-vu. Pruga e i i sredinom mosta, ali za razliku od postoje eg Pan evca, ima e samo jedan kolosek na samom mostu. Obilaznica se zavr-šava u Banatu petljom kod Star eva.

REKONSTRUKCIJA GAZELESlavoljub Tubi , iz Sektora za investicije Pute-va Srbije, najavio je da e tender za izvo a aradova na rekonstrukciji beogradske Gazele biti raspisan 24. septembra ove godine. On je istakao da e na tenderu mo i da konkuriše šest stranih kompanija, koje su izabrane na pretkvalifi kacionom konkursu. Tubi je naveo da bi ugovor o rekonstrukciji Gazele trebalo da bude potpisan do kraja godine, kada bi mogli da po nu i pripremni radovi, a ve postoji de-taljan plan odvijanja saobra aja tokom rekon-strukcije, tako da su zatvaranja kolovoznih tra-ka planirana no u i vikendom. On je naglasio i da delimi ne obustave saobra aja na mostu ne e po eti pre aprila 2008. godine

Rekonstrukcija Gazele trebalo je, prema ra-nijim najavama zvani nika, da po ne tokom ove jeseni, a radovi na obnovi prilazne petlje i mosta na autoputu kroz Beograd trebalo bi da budu završeni u roku od 18 meseci. Od 1971. godine kad je završena izgradnja i kad je pušten saobra aj preko mosta, nikada nije ura ena rekonstrukcija.

POPRAVIMO ZAJEDNOU okviru gradskog programa za revitalizaciju fasada pod nazivom Popravimo zajedno do sada je ura eno preko 380 popravki fasada, liftova i krovova na stambenim zgradama. Ovih dana grad e u okviru ovog programa fi nansirati popravku fasada na zgradama u ulici Pariske komune 10 i Krunskoj 32, a pro-cenjena vrednost radova iznosi 3,4 miliona di-nara. U gradu su u toku i radovi na 20 fasada pod zaštitom države ija je ukupna vrednost 150.000 dinara.

ENERGOPROJEKT NA BERZIOd 19. jula na A listingu Beogradske berze nalaze se i akcije Energoprojekt holdinga a tržišna vrednost kompanije je procenjena na 370 miliona evra, dok je vrednost poslova ugovorenih samo u prvoj polovini ove godine i predvi enih za realizaciju ve premašila 500 miliona evra. Trenutno najve i poduhvati Vi-sokogradnje su kompleks Aktau u Kazahsta-nu (55 miliona evra) i višespratna poslovna

zgrada u Rusiji (11 miliona evra), dok Nisko-gradnja najve e poslove radi u Kazahtanu i Peruu. Oprema ima u Nigeriji poslove vredne 160 miliona dolara, a Hidroinžinjering pravi brane u Etiopiji i Alžiru za preko 6 miliona. Kada se tu dodaju i Entelove konsultantske usluge u Kataru, Dubaiju i Omanu od preko 25 miliona dolara jasno je da e akcije Ener-goprojekt holdinga imati zapaženo mesto na Beogradskoj berzi.

NASTAVAK ASFALTIRANJA BEOGRADAU septembru su obavljani radovi na asfaltira-nju Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beo-gradu. Nakon svih prethodnih najava koje kod gra ana izazivaju bojazan od ponovnih gužvi, pomalo smešno se ini da isti strah nije izo-stao ni ovog puta. Na Brankovom mostu su celodnevne gužve u jednom ili drugom, ili pak oba pravca, jednostavno svakodnevnica, bez obzira da li se asfaltira Brankova, tunel ispod Terazija, ili prilazni bulevari mostu. Tako je i ovo asfaltiranje skoro proteklo neprimetno.

Me utim, bez obzira na sve, Dragomir Spa-si , tehni ki direktor Beograd puta, ipak je u septembru umirivao gra ane najavljuju ida razloga za brigu nema, re ima: Radi e-mo samo u žutim trakama… Skinu emo i zameniti ošte eni sloj asfalta na deonici od Brankovog mosta do Ulice Džona Kenedija. Najavio je i da e presvla enje kolovoza tra-jati nekoliko dana, i tako je i bilo.

Dok se renovira Južni bulevar, za sredinu oktobra meseca je najavljena i rekonstrukci-ja Starog mosta. Nadležni ponovo uveravaju gra ane da ve ih (nego obi no) problema ne e biti, ali Stari most e morati da bude za-tvoren za automobile, a tramvaji e do novo-beogradskog depoa i i samo no u. Kako god bilo, pro i e i ova rekonstrukcija...

U VISOKOM DRUŠTVUOdlukom Vlade Srbije kulturnim dobrima proglašene su zgrade Pravnog i Tehni kogfakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, zgra-de Studentskog doma Kralj Aleksandar Prvi, Ministarstva saobra aja, hotela Avala, doma Vra arske štedionice, ku e Flašar, pukovnika Elezovi a na Vra aru i trgovca Dušana La-zi a, kao i vila Stevke Mili evi na Savskom vencu. Dom Vra arske štedionice je zna ajnodelo arhitekte Danila Vladisavljevi a, izvede-no u stilu akademizma, koji je bitno uticao na razvoj arhitekture Beograda krajem XIX i po-etkom XX veka. Ku a Flašar u ulici Kornelija

Stankovi a 16 podignuta je 1932. godine pre-ma projektu arhitekte Milutina Borisavljevi a.Zgrada Ministarstva saobra aja, u Nemanjinoj 6, gra ena je prema projektu arhitekte Sveto-zara Jovanovi a od 1927. do 1931. godine i spada u vrhunska ostvarenja postakademiz-ma u Beogradu izme u dva svetska rata. U okviru zgrade je i Železni ki muzej osnovan 1950. godine.


ODLAZAK NENADA BOGDANOVI ATre i broj Build magazina izlazi u danima kada se jedna evropska i svetska prestonica još uvek oprašta od Gradona elnika. Posled-njeg dana septembra, nakon teške bolesti, u Beogradu je sahranjen Nenad Bogdanovi ,prvi gradona elnik Beograda izabran direkt-nim putem nakon više od pola veka. Vodio je uspešno grad u kome živi svaki etvrti sta-novnik naše zemlje.

Godine koje je proveo kao jedan od lidera Beograda neki e pamtiti po raskopanim uli-cama, saobra ajnim kolapsima i naplati par-kiranja. Može i tako da se kaže... Ali, oni koji se se aju gužvi u gradskim autobusima na izdisaju, neprohodnih trotoara, dotrajalih au-tomobila i goriva iz kuvanih plasti nih fl aša 90-ih, znaju da mnogi Beogra ani sada ima-ju nove telefonske centrale, centralno greja-nje, vodovod i kanalizaciju, parking ispred ku e, autobusku liniju u ulici, trotoare, trofa-znu struju, stanove iz novogradnje... Toliko toga je moralo, i još uvek mora biti ura eno,da ponekad nije moglo da se stigne na sve strane, da se sve detaljno isplanira i da se ugodi svakom pojedincu. Pa opet, Beograd je po eo da li i na evropski grad.

I ne, nije sve to zasluga jednog oveka, niti samo ljudi sa kojima je sara ivao, ali Nenad Bogdanovi je bio važan deo projekta koji je krenuo punom snagom u samu zoru XXI veka – da Beograd kona no, izgledom i ure-

enjem, a ne samo geografskim položajem, postane jedna od prestonica Evrope, turisti-ma zanimljiva destinacija, putnicima odmori-šte, a stanovnicima ugodan dom.

Smr u Nenada Bogdanovi a Beograd je iz-gubio sposobnog i vrednog stanovnika. Na njegovo mesto e do i novi ljudi koji ne edozvoliti da se uspon Beograda zaustavi, a ime prvog beogradskog Gradona elnika bira-nog na direktnim izborima osta e zapisano

zgrada Pravnog fakulteta

U se anjuNenad Bogdanovi

Beograd

Savski mostovi

U TEHNO-PARKU POSAO ZA 25.000 STRU NJAKANajkasnije sredinom slede e godine indijska kompanija Embassy group po e e u In iji iz-gradnju svog prvog tehnološkog (IT) parka u Evropi. Time e biti realizovana najve a grin-fi ld investicija u Srbiji s ulaganjima od najma-nje 600 miliona dolara i o ekivanim izvozom od dve milijarde dolara. G-din Dinki , Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, naglasio je na konferenciji za novinare održanoj povodom potpisivanja Memoranduma o izgradnji da eIT park u In iji biti najve i objekat ove vrste u Evropi, i dodao da se u roku od pet godina o ekuje investicija od najmanje 600 miliona dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazova-nih kadrova.U In iji e, u prvoj fazi, biti izgra-

en tehnološki park na 50ha površine, sa po-slovnim objektima na površini od 25.000m2, a kada bude završen, park e zauzeti 270ha, sa poslovnim zgradama površine od 250.000m2,precizirao je Dinki .

POSAO ZA 5.000 NEZAPOSLENIHNa prvi ovogodišnji poziv za organizovanje javnih radova od interesa za Srbiju za sada je stiglo 300 projekata, izjavila je Pomo nik mi-nistra rada i socijalne zaštite u Sektoru zapo-šljavanja, g- a Radmila Bukumiri -Kati . Po do sada obra enim zahtevima obuhva eno je oko 5.000 radnika koji e putem javnih radova do i do posla.

Od tih 5.000 nezaposlenih više od 60% je ne-kvalifi kovanih, 30% su srednje stru ne spreme i 5% je visoke stru ne spreme. Treba podse-titi da je za ovogodišnje javne radove Država izdvojila 220 miliona dinara i da je predvi eni drugi rok za podnošenje prijava koji traje do 10. oktobra. Država e za one koji budu radili na realizaciji projekata obezbediti zaradu uz pomo poreza i doprinosa, naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla, kao i troškove osiguranja bezbednosti i zdravlja na radu.

PORESKE OLAKŠICE ZA KUPOVINU PRVOG STANA NISU UGROZILE BUDŽET SRBIJEPoreske olakšice za kupovinu prvog stana nisu negativno uticale na poreske prihode i posle dva meseca primene, možemo re i da predstavljaju pun pogodak. Do sada je pravo na refundaciju PDV pla enog prilikom kupo-vine prvog stana u novogradnji ostvarilo 70 lica, a ukupan iznos poreza koji im je vra enpremašio je 12,7 miliona dinara. Uz to, 701 lice kao kupac prvog stana od starog vlasnika nije platilo porez na prenos apsolutnih prava u visini od 29 milijardi dinara, izjavio je Miodrag

idi , državni sekretar u Ministarstvu fi nansi-ja. Da poreski prihodi nisu bili ugroženi ovim

poreskim olakšicama potvrdio je i novoimeno-vani direktor Poreske uprave Dejan Stojano-vi , koji je rekao da je naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti pe-riod lane pove ana za 16,4%, a da su ukupni javni prihodi porasli za 17,6%.

BRŽE DO AUTOPUTAIzgradnja mosta preko Save kod Obrenovca, i saobra ajnice koja e spajati ovu opštinu i Boljevce, bi e nastavljena 2008. godine. Uku-pna vrednost radova procenjena je na oko 15 miliona evra, a ve im delom bi e fi nansirana iz Nacionalnog investicionog plana, izjavio je Dragan ilas, ministar bez portfelja, zadužen za NIP. “Ideja NIP je fi nansiranje velikih infra-strukturnih projekata. Ovaj projekat možda nije veliki, ali je zna ajan jer e izgradnja mo-sta i saobra ajnice skratiti put koji sada izno-si 68km, pa e se od Sur ina do Obrenovca stizati za svega nekoliko minuta. Saobra aj-nica, dužine 12,5km, poveziva e regionalni put Obrenovac-Ub-Valjevo, magistarlni put Beograd-Šabac, kao i regionalni put u Boljev-cima.” izjavio je ministar ilas.

SAJAM U SUBOTICI KRAJEM OKTOBRASubotica e se ove godine ponovo priklju itisajamskim gradovima. Opštinska samoupra-va na novi na in želi da predstavi kulturni i privredni život ove regije, naro ito zbog toga što je Subotica najrazvijeniji privredni, kulturni i saobra ajni centar severne Ba ke. S obzi-rom na injenicu, da su grani ni prelazi pre-ma Ma arskoj udaljeni svega 10, odnosno 20 kilometara od grada, elnici Grada su odlu ilida Subotica bude doma in me unarodne ma-nifestacije, koja e svakako doprineti ja anjuprivrednih odnosa na ovim prostorima.

Pored preduze a i preduzetnika sa teritori-je republike, a pre svega iz Vojvodine, svoje prisustvo su najavili preduze a i poslovni ljudi iz Ma arske, Rumunije i iz zemalja bivše Ju-goslavije. Geografski položaj grada odnosno blizina Evropske Unije, omogu ava da Subo-tica postane nosilac ekonomskog i privrednog razvoja regiona, i da bude centar privredne saradnje i stru nih skupova u budu nosti.

Tematika sajma e biti roba široke potrošnje, gra evinska oprema i materijali, gra evinar-ske mašine I mehanizacija, drvna industrija, gra evinska stolarija, tehnika i oprema gre-janja/hla enja, oprema za enterijer, tekstilna industrija, ode a, poljoprivreda, poljoprivredna oprema i mašine, alati, prehrambena industri-ja, alkoholna i bezalkoholna pi a, tehnologija prehrambene industrije, ambalaže, proizvod-nja i tehnika ambalažiranja..

Stru ni sajam gra evinarstva, enterijera i ek-sterijera Ku a i naš dom pored toga što omo-gu ava gra evinskim preduze ima da se šira publika upozna s njihovom delatnoš u, dopri-nosi izgradnji privredne saradnje koja može da se realizuje ve u narednoj sezoni. Sajam e se održati od 25. do 28. oktobra.

FCC TRAŽI PORRVlada Srbije odlu ila je da tek 11. oktobra ras-pravlja o zahtevu FCC Construction da se u posao uvede PORR kao drugoplasirano pre-duze e i tako samo podgrejala sumnje u valja-nost ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

Državni sekretar za infrastrukturu Mihailo Markovi potvrdio je po etkom oktobra da ga je Vlada odredila za zastupnika države (kon-cedenta) u realizaciji koncesije za autoput Horgoš-Požega. On je na sednici Odbora za urbanizam i gra evinarstvo Skupštine Srbije ocenio da je nepostojanje komunikacije posla-nika sa ovim ministarstvom dovelo do zloupo-trebe koncesije u politi ke svrhe

U trenutku kada ovaj broj BUILD magazina kre eu štampu, kao poslednja vest se pojavila infor-macija da je ministar Velimir Ili demonstrativno napustio sednicu Vlade održanu 4. oktobra


Poslednje vesti KRATKI REZOVI

U prvom kvartalu gra evinskaaktivnost u Srbiji ve a za 61%Rudnik mermera Ven ac ponovo e se na i na tenderu Sindikat gra evinarstva Nezavisnost objavio da u Srbiji ima od 90 do 100 hiljada gra evinskih radnika, od ega13-33% radi na crnoRepubli ki geodetski zavod obezbedio 55,5 miliona evra za izradu katastraAr u Beogradu i do 100.000 evra

•

•

•

•

•

In ija

Subotica

AQUA EXPO 2007U Beogradu je od 4. do 6. oktobra, u hali Expo XXI Me unarodnog Expo Centra Beograd, održan Aqua Expo 2007. Aqua Expo je jedinstveni sajam koji pretenduje da postane centar svih zbivanja koja su u vezi sa industrijom voda u Jugoisto nojEvropi. Sajam je okupio sve najpoznatije doma e brendove iz oblasti voda i prate ihindustrija.

Na sajmu se predstavio i CWG Balkan d.o.o. ogranak me unarodnog lanca CWG®. Ova kompanija se predstavila kao jedna od vode ih iz oblasti voda, a osim predstavljanja svoje ponude, u estvovaoje i u nizu stru nih predavanja i diskusija.

sajamska prezentacija


u službi Vašeg poslovanjaDIREKTNI MARKETING

poslovanje

or e Nikolidirektor GRID STUDIO d.o.o.


Dobra reklama ne mora mnogo da košta. Umesto da

se reklamirate na televiziji ili u dnevnim štampanim

medijima koji se obra aju najširem auditorijumu,

možete se Vašem potenci-jalnom ili postoje em kupcu

obratiti direktno bez posredstva mas-medija

Svi masovni mediji, pored činjenice da ih vidi veliki broj ljudi, imaju jednu veliku manu: i vidi ih veliki broj ljudi. Umesto da ta velika masa potencijalnih klijenata prihvati rek-lamnu poruku i odluči se za Vaš proizvod ili uslugu, poruka koju takva reklama daje je previše uopštena i najveći broj posmatrača je neće čuti pa ni primetiti ono što ste im poku-šali reći. Sa druge strane, Vi zaista imate pro-izvod ili uslugu koja je potrebna posmatraču, ali niste na pravi način objasnili šta zapravo nudite svakom pojedinačnom kupcu i na koji način će to što prodajete baš njemu koristiti. Takav način reklamiranja daleko je nepogo-dniji od direktne komunikacije sa kupcem.

Nasuprot tome, Vaš proizvod ili usluga zah-teva da se direktno obratite kupcu i jasno mu stavite do znanja šta mu nudite. Na ovom principu funkcioniše segment marketinga koji je poslednjih godina doživeo ogromnu ekspan-ziju i zove se direktni marketing – DM.

DM predstavlja široki spektar mogućnosti da se Vašem potencijalnom ili postojećem kupcu obratite lično i saopštite mu ono što Vam je va-žno u poslovnom odnosu sa njim. Obraćajući se lično osobi koja stoji ispred fi rme sa kojom sarađujete, osigurali ste njenu pažnju, i ukoliko postoji i najmanje interesovanje za proizvod ili uslugu koju joj nudite, osigurali ste da će Vam se obratiti za dodatne informacije.

Neki od primera DM tehnika:Direktna pošta – na konkretnu adresu sa precizno navedenim pošiljaocem i pri-maocem: personalizovane razglednice, pisma, reklamni materijaliE-mail poruke i elektronski bilteniTeleprodaja, SMS i telemarketingDirektne reklamne akcije (poruke koje čitaoca odmah pokreću na akciju)

Postoji zaista širok spektar tehnika i moguć-nosti u segmentu DM, ali nas trenutno za-nima nešto što je, po svojim mogućnostima realizacije, najprimerenije našem tržištu – direkt mail (direktna pošta) – svakako osnovni i najrasprostranjeniji vid DM koji se može re-alizovati klasičnom ili elektronskom poštom.

DM je svuda u svetu postao sastavni i ne-izbežni deo redovnog poslovanja. Ovaj na-čin komunikacije sa potencijalnim i stalnim kupcima, primenljiv je u svakoj organizaciji bez obzira na veličinu, delatnost, broj kupa-ca i druge faktore. Klijenti sa kojima sam do sada komunicirao, posle oduševljenja šta je sve moguće uraditi u ovoj oblasti, često ko-mentarišu: lepo, ali mi smo mala kompanija ili imamo mali broj kupaca. Takav zaključak je velika greška! Direktan kontakt sa kupcem je potreban svakoj kompaniji, bez obzira na veličinu, delatnost i broj kupaca!

DM je veoma efektan način da komunicirate sa kupcima u prodajnom ciklusu. Od pokreta-nja svesti Vašeg potencijalnog kupca, do podr-ške prodaji, DM je moćni alat koji Vam nudi:

unapređenje prodajebolji kontakt sa tržištem – kupcimamanje troškove reklamiranja i komunikacijepomoć u drugim reklamnim kampanjamaodličnu reklamu za Vaše proizvode i pravi efekat više vrednosti proizvodapomoć u širenju baze kupaca i dolazak do dodatnih podatakajaču lojalnost kupaca zbog ličnog odnosapravu sliku o kretanjima na tržištu

•

•••

•••••

•

••

Koraci u realizaciji DM kampanje:određivanje ciljne grupekonsultacije sa kreativnim timomizrada sadržaja, reklamne porukekreiranje materijaladizajnproizvodnja reklamnog materijalapakovanje i adresiranjeslanje poštemerenje rezultata kampanje

Osnovni preduslov za uspešnu reklamnu kampanju je jasna ciljna grupa kojoj se želimo obratiti i jasna poruka koju toj grupi želimo poslati. Prednost direktnog marketinga je što je moguće formirati više podgrupa i time omogućiti da se poruka još preciznije defi niše. Sledeći korak je formira-nje baze potencijalnih klijenata kojima že-limo da se obratimo. Baza predstavlja skup podataka o našim potencijalnim klijentima i što je više podataka koje baza sadrži to je moguće napraviti uspešniju reklamnu kam-panju. Pored naziva fi rme i osobe kojoj se obraćamo baza može imati i dodatne podat-ke o potencijalnom kupcu.

Direktni marketing je odličan način da razvijete kvalitetne poslovne odnose sa Vašim kupcima i potencijalnim klijentima. On Vam omogućava da ih kontaktirate di-rektno i ponudite im rešenja za njihove spe-cifi čne potrebe.

Korišćenjem DM materijala imate mnogo više prostora da predstavite Vašu uslugu ili proizvod nego što je to moguće u daleko skupljim reklamama. Dodatna velika pred-nost je u tome što su rezultati koje postiže-te na ovaj način merljivi jer Vi tačno znate ko je dobio Vaš reklamni materijal i u mo-gućnosti ste da proverite njegovu reakciju. Ključ DM je da pravu ponudu ponudite pravoj osobi. Ukoliko je to postignuto re-zultati prodaje ovim načinom reklamiranja su fantastični.

•••••••••

poslovanjePreduslovi za produkciju DM materijala:Softver – da bi se brzo i kvalitetno realizovao reklamni materijal za DM kampanju, u rea-lizaciji se koristi nekoliko specifi čnih softvera koji služe kako za obradu baza podataka, tako i za pripremu fajlova za štampu, odnosno njiho-vu personalizaciju.Štamparski kapaciteti podrazumevaju nekoli-ko štamparskih mašina iz nekoliko štamparskih tehnika. Kombinovanjem štamparskih tehnika vrlo često se mogu značajno smanjiti troškovi produkcije. Najvažniji segment ovog procesa je svakako personalizacija reklamnog materijala koja se radi na digitalnoj štamparskoj mašini koja pruža mogućnost štampanja promenljivih podataka i pruža vrhunski kvalitet otiska.Dorada – proces dorade može obuhvatiti ne-koliko faza pre nego što DM materijal dobije konačan oblik. Velika širina opcija u ovom se-gmentu realizacije pruža mogućnost da DM materijali budu atraktivni i originalni za pri-maoca, i samim tim, ostanu duže zapamćeni.Adresiranje i distribucija – veoma važan seg-ment je kvalitetno i pažljivo adresiranje i pako-vanje ovih materijala. S obzirom da su materi-jali personalizovani veoma je važno da ne dođe do zamene reklamnih materijala i isporuke pošiljke na pogrešnu adresu.

Pored nekoliko jednostavnih preduslova koje treba ispuniti, DM kampanje su veoma jedno-stavne za realizaciju, naravno, ukoliko se reali-zuju u saradnji sa iskusnim stručnjacima u ovoj

oblasti kojih je kod nas, za sada, veoma malo. Ipak rezultati DM-a motivišu mnoge mar-ketinške stručnjake da se preorijentišu na ovaj vid marketinga i samim tim sve više znanja i iskustva iz ove oblasti u svetu donesu kod nas.

Vaš prvi korak je da prihvatite činjenicu da je DM sastavni deo modernog poslovanja i da zakoračite u tom smeru, konsultujući stručnja-ke iz ove oblasti za osnovne informacije i smer-nice, ili im prepuštajući kompletnu uslugu

Direktni marketingorganizaciona šema

Projektno fi nansiranje,novi proizvod u ponudi Erste Bank namenjen je

fi nansiranju novoosnovanih i ve postoje ih fi rmi

Osnivači fi rmi mogu biti:pravna lica fi zička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva

U ponudi su sledeći modeli fi nansiranja:fi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih daljoj prodaji na tržištufi nansiranje izgradnje stambenih i poslov-nih objekata namenjenih rentiranjufi nansiranje izgradnje turističkih objekata

Erste Bank projektnim fi nansiranjem želi da pomogne svojim klijentima u izgradnji

••

•

•

•

objekata koji će zatim biti predmet prodaje ili rentiranja na tržištu, i to, kako na područ-ju većih gradova u Srbiji, tako i na područ-jima priznatih turističkih centara.

Iznosi kredita, zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata, mogu biti i do 80% od ukupne vrednosti projekta.

Period korišćenja kredita je usklađen sa di-namikom gradnje, tako da se za momenat fi nansiranja računa trenutak dobijanja pri-jave radova i uloženih 20-30% od vrednosti investicije, a sredstva iz kredita se puštaju nakon završenih privremenih situacija ove-renih od strane nadzornog organa.

Dinamika otplate je usklađena sa dinami-kom prodaje, to jest može započeti tek na-kon završetka perioda gradnje. Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova, poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na namen-skim računima u Erste Bank.

Takođe, obezbeđena je mogućnost i za fi zička lica da pod povoljnijim uslovima dođu do stambenih kredita u objektima čiju izgradnju fi nansira Banka:

banka odobrava stambene kredite (uz mogućnost odloženog početka otplate) fi zičkim licima za kupovinu stanova, u objektima čiju gradnju banka kreditira sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju na dinarski i devizni namenski depozitni račun korisnika kredita – investitorabanka fi nansira izgradnju objekta, pa je tako suštinski i vlasnik objekta sredstva od prodatih stanova ne mogu se tretirati kao sredstva koja pripadaju inve-stitoru sve do dobijanja upotrebne dozvole! sredstva od prodatih stanova koristiće se za otplatu kredita od momenta kad obje-kat dobije upotrebnu dozvoluovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni

Osnovne prednosti projektnog fi nansira-nja kod Erste Bank:

sigurna investicija, kako za investitora tako i za Bankubrža gradnja – dovoljna količina novca za izgradnjubrža prodaja stanova – povoljni stambeni krediti Bankesigurnost za kupce stanova – sigurno do-bija uknjižen staninvestitor nije prinuđen da u toku gradnje prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac nema rizik, a investitor ima sredstva za gradnjuakcenat je stavljen na analizu projekta, a ne na analizu preduzeća projekat otplaćuje sam sebe (investitor ništa ne plaća Banci dok se objekat ne završi, a vraćanje kredita po dobijanju upotrebne dozvole je od priliva ostvare-nih prodajom jedinica iz objekta koji je predmet kreditiranja)projekat ne angažuje dodatni kolateral investitora

ERSTE BANK a.d. Novi Sad

Bulevar oslobo enja 521000 Novi Sad

info tel: 0800 201 [email protected]

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•


za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE

Građevinski objekti su neprestano izloženi najrazličitijim vremenskim uticajima: eks-tremnim temperaturama, kiši, snegu... Lepa fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom...

Fasadu ocenjujemo na osnovu sledećih ka-rakteristika: vrste izolacije, kvaliteta mate-rijala u kome je izvedena, načina postavlja-nja itd. Izbor fasade diriguju raspoloživa materijalna sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. Jedan od osnovnih zadataka fasa-de jeste najbolja moguća toplotna izolacija. Visoki troškovi grejanja, globalno zagreva-nje i zaštita čovekove okoline nametnuli su donošenje strogih zakona i propisa za razli-čite sisteme toplotne izolacije stambenih i poslovnih objekata.

Fasade od stakla, aluminijuma, nerđajućeg čelika, kamena i granitne keramike, već ima-ju dugu tradiciju, i danas predstavljaju stan-dardna rešenja, kako u svetu, tako i kod nas. Za poslednjih desetak godina u Beogradu je realizovan veći broj modernih fasadnih kon-strukcija koje predstavljaju izuzetna ostva-renja i prema svetskim standardima.

Danas se koriste različite vrste fasada, a osnovna podela je prema tipu sistema same fasade, koji može da bude izrađen od teških ili lakih elemenata obloge. U osnovne po-dele fasada spada i ona prema materijalu od kog je napravljena, pa tako razlikujemo: stiropor fasade, drvene, staklene, metalne (od aluminijumskih i čeličnih ploča i sendvič panela), i fasade od teških elemenata obloge – kamena, opeke i keramičkih ploča.

Kontaktne fasade su najčešći tip među različitim sistemima toplotne zašti-te, gde je izolacija pričvršćena direktno na zid objekta sa spoljne strane. Najpoznatiji predstavnik ovog tipa su stiropor fasade, tj. fasade sačinjene od stiropora, stirodura i neopora.

Stiropor čine ćelije polistirena koje su spojene u međusobno homogenu struktu-ru tankih, vazduhom ispunjenih šupljina. Stiropor je rešenje koje se primenjuje na manjim objektima i ima pristupačnu cenu u odnosu na druge vrste fasada, a činjenica da je jedini plastični materijal koji može u potpunosti da se reciklira čini ga ekološki poželjnim materijalom.

Stirodur karakteriše veoma velika gustina, što je garant postojanosti i trajnosti. Ploče stirodura su izuzetan toplotni izolator, nisu osetljive na vlagu i veoma dobro podnose opterećenje. Otpornost na klimatske uslove je zagarantovana visokom postojanošću pri zaleđivanju i otapanju, tako da ni ekstremna vlažnost ne predstavlja problem za ove izo-lacione ploče. Površina ploča može da bude glatka ili reljefna, u zavisnosti od namene.

Stirodur izolacione ploče imaju i funkciju parne brane, pa ih stoga treba stavljati na građevinske elemente od betona – temelj-ne i unutrašnje zidove, a njihova čvrstina je prednost i prilikom izolacije ravnih krovova i terasa, i podova uopšte.

Neopor se proizvodi od ekspandiranog po-listirena sa dodatkom ugljenih vlakana. Po-znatiji je kao sivi st iropor. Izoluje pomoću vazduha, ali mu ugljena vlakna daju do 20% viši kvalitet i manje gubitke toplotne ener-gije. Nastao je iz potrebe da se štedi energija potrebna za grejanje objekata i danas se sve više koristi u građevinarstvu. Prilikom izra-de termoizolacije prednost se daje neoporu u odnosu na stiropor, jer se koriste tanje ploče. Preporučuje se prilikom postavljanja na zidove od opeke, šupljih, punih i siporeks blokova.

Fasada je lice svakog gra evinskog objekta. Re fasadaFasada je lice svakog gra evinskog objekta. Re fasada i poti e od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i licei poti e od latinskog facies – lice. Kao i svako lice, i lice

gra evine može da bude privla no, postoje e može da segra evine može da bude privla no, postoje e može da se doteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojemdoteruje ili da se potpuno menja. Paralelno sa razvojem

gra evinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svomgra evinarstva, razvijale su se i fasade, kako po svom obliku, tako i po na inu izrade.obliku, tako i po na inu izrade.

Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikova-Jedan od glavnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikova-nje fasade. Cilj je da se privu e pažnja posmatra a – kupca.nje fasade. Cilj je da se privu e pažnja posmatra a – kupca. Dobro dizajnirana fasada preporu uje zanimljiv enterijer iDobro dizajnirana fasada preporu uje zanimljiv enterijer i

istovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehni kihistovremeno sugeriše na kvalitet ispunjenih tehni kihkarakteristikakarakteristika

FASADETEMAbroja

17www.buildmagazin.com

priredila Jelena Jeremi , dipl. ing. gra .

Demit fasade su uglavnom zastupljene u gradnji manjih stambenih objekata, a po-stavljanje se vrši kao i kod drugih fasada od stiropora: na spoljni zid se postavlja ploča stiropora, stirodura... na koju se lepi mrežica i zatim se nanosi dekorativna masa, boja za fasadu ili dekorativni malter.

Ventilisane fasade ne prijanjaju di-rektno na zid ili konstrukciju. Danas su one skoro obavezni način oblaganja, najčešće poslovnih objekata, jer imaju dodatni sloj vazduha koji pruža izvrsnu izolaciju, naro-čito leti, čime se stvara visok stepen uštede energije. Princip ventilisane fasade ostaje isti bez obzira da li je spoljašnji omotač od lakih ili teških elemenata obloge.

Staklene fasade spadaju u fasade iz-vedene od lakih elemenata obloge i dele se na dva osnovna tipa. Prvi tip predstavljaju takozvane strukturne fasade pomoću kojih se dobija jednoobrazna staklena površ, i go-tovo isključivo su rezervisane za nebodere. Drugi tip su polustrukturne fasade. Njima takođe dominira staklo, no više ili manje su vidljivi i metalni ili plastični okviri. Kod ovakvog tipa fasada uobičajena je upotreba izolacijskog stakla koje sadrži refl ektujuće ili parsol efekte (u boji). Kada je staklo iz-loženo direktnom delovanju sunčevih zraka, tada obavezno mora da se obloži silikon-skim kitom koji je otporan na zagrevanje.

Termički most alu-profi la takođe prekida-mo radi povećanja toplotne izolovanosti objekta. Ovakvo rešenje je relativno skupo zbog komplikovanih spojeva i visoke cene ugrađenih materijala, međutim, znatne uštede se ostvaruju u toku korišćenja objek-ta jer se neuporedivo manje energije troši na grejanje i hlađenje.

Klasična staklena fasada se formira od hori-zontalnih i vertikalnih nosećih aluminijum-skih profi la koji su u punoj veličini vidljivi na fasadi. Prozori se otvaraju oko vertikalne i/ili oko donje horizontalne ose. Prednosti su dobro zaptivanje, klasično otvaranje i jedno-stavno održavanje. Nedostatak ovog rešenja je spoljašnja vizuelna razlika pokretnih od fi ksnih delova, ali upravo ovaj detalj može se iskoristiti prilikom dizajniranja fasade.

Pri projektovanju staklenih fasada tendencija je da aluminijumski profi li budu što manje vidljivi, a staklene površine što veće. Zato se elementi noseće konstrukcije zida zavese skrivaju iza stakla. Obzirom na to da se ne dobija garancija trajnosti lepka, posledica je ređa primena struturalnih fasada, a češća polustrukturalnih, gde postoje aluminijum-ski držači stakla koji su vidljivi na fasadi u minimalnoj meri (oko 2,5cm + fuga). Kod oba ova tipa fasada otvaranje prozora se vrši isključivo oko gornje horizontalne osovine prema spolja. Ove fasade su deo objekata ve-likih poslovnih i tržnih centara i uglavnom su sinonim za savremenu urbanu zonu.

TEMAbroja

Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu od lakih elemenata koji su okačeni o no-seću konstrukciju i vise ispred nje. Kako zid zavesa predstavlja spoljašnji omotač zgrade, ona mora da zadovolji određene uslove zaštite unutrašnjeg prostora:

zaštitu od atmosferskih uticajatoplotnu zaštitu (ugodan boravak tokom cele godine)zvučnu zaštituregulisanje uticaja sunčevih zraka (osvetljenje i osunčanost prostora)zaptivanje otpornost na vatru

••

••

••

U ovom broju Build magazina pred-stavi emo Vam široku paletu proiz-voda za klasi ne fasade koji stoje u ponudi fi rme Lensim-Neoton.

Swisspearl® cement-kompozitni pa-neli oja ani sinteti kim vlaknima koje predstavlja kompanija Esal, imaju odli nu postojanost prilikom prime-ne na fasadama, posebno se isti u iu jedinstvenoj postojanosti boja.

Mnogi problemi staklenih fasada se efi kasno rešavaju izolacionim i dru-gim specijalnim vrstama stakala. U ovom broju Build magazina predsta-vi emo Vam kaljena stakla iz fabrike Uniglas, u vlasništvu Nove Forme.


Drvene fasade su tradicionalno odli-ka kuća u planinskim predelima, ali danas sve češće ukrašavaju urbane stambene i poslovne prostore. Ovo je omogućeno sa-vremenim tehnološkim dostignućima na polju lepkova i premaza za zaštitu drveta od atmosferskih uticaja. Kao materijal koriste se profi lisane daske (letvice, d≥16mm) i/ili drvene ploče. Profi lisane daske sastoje se od celuloze, lignina i vode, i malih su dimen-zija. U zavisnosti od potreba, profi lisanim daskama se mogu dodati smole, kiseline za štavljenje i sl. Eventualna oštećenja već po-stavljene fasade mogu se popraviti bez većih problema. Pri određivanju veličine, dimen-zija i razmaka fuga između dasaka mora se uzeti u obzir da klimatski uslovi dovode do bubrenja i skupljanja drveta.

Drvene ploče su sve zastupljenije na fasada-ma. Ravna površina, brza montaža i ekolo-ška primena čine drvene ploče veoma inte-resantnim materijalom. Mogu biti u vidu:

troslojnih ploča od punog drveta ploča od slojevitog furnira cementom spojenih ploča od iverice (gde je iverica armatura).

Kao lepak za višeslojne ploče uglavnom se koriste alkalne fenol, fenol-resorcin i resor-cin smole prirodnog drveta. Postoje odlični

•••

sistemi ventilisane fasade od prirodnog drve-ta gde su daske na vođicama od eloksiranog aluminijuma čime je omogućen nesmetan rad drveta i aluminijuma koji nastaje usled različitih koefi cijenata termičkog širenja. Optimalno drvo je radijalno sečen kanadski kedar (fi na tekstura, postojana boja i kvalitet bez impregnacije). Ventilisana fasada osigu-rava građevini visoku udobnost stanovanja zahvaljujući prirodnoj ventilacionoj komori koja se nalazi između strukture samog zida i obloge. Zbog termičkih razlika stvara se prirodno kretanje vazduha na gore čime se poboljšava termička izolacija građevine, na-ročito tokom leta, kada garantuje efi kasno i prirodno uklanjanje toplote akumulirane u fasadi.

Metalne fasade izrađuju se od če-ličnih ili aluminijumskih ploča kao oblo-ga sendvič panela sa termičkom ispunom. Čelične ploče uglavnom su u vidu trapeza-stih bojenih ili impregniranih limova. Aluminijumske ploče uglavnom se izrađuju kao polirane. Postupak kojim se stvara sloj oksida visokih mehaničkih karakteristika na alu-površini zove se eloksiranje. Taj sloj je od 2 do 4 hiljade puta deblji od sloja pri-rodnog oksida koji se stvara izlaganjem alu-minijuma atmosferskim uticajima. Osnovne prednosti aluminijumu daju njegova mala specifi čna težina, jednostavnost pri obra-di i oblikovanju, i mogućnost kvalitetnog bojenja u željenu boju. Osim niza predno-sti eloksal ima i jednu manu – izuzetno je osetljiv na atmosferske hemikalije (smog, kisela kiša, prašina...). Iako smo smatrali da su ove fasade rešenje svih problema po principu post avi i zaboravi, ipak se pokaza-lo da one statički vezuju čestice prljavštine iz vazduha, vremenom stvarajući teško od-stranjivi talog koji zatim postaje osnovni razlog propadanja fasade. Drugim rečima: kada se anodizirana ili obojena metalna fasada postavi, treba je redovno održavati i negovati. To će dati dvostruki efekat jer poboljšava izgled fasade i istovremeno štiti od spoljašnjih uticaja sprečavajući koroziju.

GLAMET ®

DOMACI

PROFILISANI LIMOVI LIMENI CREP

Kneza Miloša 14, 32 000 ČačakTel. 032.344.828; 344.838; fax: 032.227.767e-mail: [email protected]

MONOWALL ® AC “Staved finish”

TERMOIZOLACIONI PANELI

TEMAbroja

U ovom broju Build magazina pred-stavljamo Trespa Meteon panele od borovih vlakana, ije ponašanje je isto kao i kod tvrdog drveta, a koje kod nas uvozi Polykem Sr.


Kamene fasade spadaju u obloge od teških elementa, i izrađuju se od pri-rodnog klesanog ili rezanog kamena, kao pojedinačni komadi ili gotovi delovi u vidu ozidanih panela. Mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom. Mokri postupak se koristi onda kada fasada nije ventilisana, i danas se uglavnom primenjuje na manjim objektima jer se spoljni zidovi oblažu klesa-nim kamenim blokovima na klasičan način zidanja kamenom (kakav je npr. bio prime-njen na zgradama Generalštaba i saveznog MUP-a u Beogradu). Kamene ploče mogu da budu debljine 2 ili više cm. Ugradnja se vrši u cementnom malteru ili lepku (kada je podloga ravna). U oba slučaja je potrebno izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.

Suvi postupak, koji srećemo na savremenim objektima, podrazumeva postojanje jake potkonstrukcije na koju se zatim profi lima, kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni modularni kameni elementi. Ovaj postupak se koristi onda kada je fasada ventilisana, odnosno, postoji sloj vazduha između ka-mena i termoizolacije. U ovom slučaju mi-nimalna debljina ploča je 3cm jer se kačenje ploča vrši sa strane (izuzetno kod pojedinih vrsta granita sitnozrne strukture moguće je da debljina ploča bude i 2cm, ali je ta vrsta kačenja-nošenja ploča znatno skuplja nego klasična sa strane). Kamen – granit ili mer-mer, mora da zadovoljava propisane stan-darde, odnosno da prvenstveno zadovolji zahtevane parametre pritisne i savojne čvrs-toće. Takođe, treba voditi računa da merme-ri vremenom matiraju i gube boju, dok su kod granita boje i politura postojane.

Kod klasičnog načina nošenja ventilisane kamene fasade, ako je fasadni zid noseći (a poželjno je da bude armiranobetonski zid), onda se koriste specijalni ankeri. Ukoliko je zid od npr. giter blokova, koriste se hemijski ankeri, ali je to rešenje znatno skuplje i još nije dovoljno eksploatisano u praksi. Ukoli-ko su noseći delovi na fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije (npr. kao kod skeletne gradnje), umesto ankera se ko-risti potkonstrukcija. Najkvalitetniji ankeri i potkonstrukcija se prave od inoxa, mada mogu biti i od pocinkovanih profi la, a po-slednjih godina i od aluminijumskih profi -la. Uobičajeni slojevi ventilisane fasade od kamena (za područje Beograda) su: kamen d=3cm, vazdušni prostor debljine 2 do 3cm, termoizolacija 8 do 10cm i konstrukcija zida.

Optimalne dimnezije ploča su ≈60 80cm, odnosno površine ≈0,5m², a težine do 50 kg, i naravno da mogu da budu i manje i veće. U Beogradu su ugrađivane ploče na venti-lisanoj fasadi i veličine 105 180cm, što je zahtevalo i specifi čna rešenja kačenja. Svakako da su kamene fasade jedan od naj-skupljih načina završne obrade imajući u vidu dodatne troškove postavljanja izolacije, neophodan visok kvalitet samog kamena, specifi čnu težinu materijala, cenu rada pri-likom eksploatacije, obrade, postavljanja i transporta, posebno onda kada se govori o uvoznim mermerima i granitima iz najpo-znatijih španskih, italijanskih ili čileanskih kamenoloma. Ali... fasade od kvalitetnog kamena su pogodne za održavanje, tj. odr-žavanje jedva da je potrebno, te su stoga i dobile prigodan pridev – večne.

U teške elemente oblaganja ubrajaju se i fa-sade izrađene od keramičkih ploča i opeke kod kojih se postavljanje vrši oslanjanjem na donju potkonstrukciju, skrivenu u fugama. Postoje i različiti dodatni načini kao što su sistemi sidrenja, konzole, šinske konstrukci-je i sl. Tu su naravno i obloge od betonskih prefabrikovanih elemenata o kojima će više reči biti u narednom broju Build magazina.

20

TEMAbroja

Uži ka 4, 17500 Vranjetel/fax: 017 415 500


• Proizvodnja:sve vrste termoizolovanog stakla, PVC stolarije (sistem TROCAL), aluminijumske stolarije (profili NISSAL)

• Prodaja i ugradnja:svih vrsta ravnog gra evinskog stakla, ornament, profilit i armiranog stakla, stopsol i parsol stakla, staklenih prizmi, LEXAN-a, RIGIPS gips-karton plo a,vodootpornih, vatrootpornih i kaširanih plo a, spuštenih plafona (CASOPRANO, DEKOGIPS, GYPTONE i RIGITON) sa prate om potkonstrukcijom

• Ugradnja:svih vrsta plivaju ih podova, garažnih vrata sa i bez motora na daljinsko upravljanje (HÖRMANN)

• Molerski radovi • Zavarivanje

U ovom broju Build magazina pred-stavi emo Vam fi rmu T&T stone d.o.o. (nastalu udruživanjem pojedi-nih fi rmi iz grupacije Tim A, o kojoj smo ve pisali), i posebno predsta-vljamo ankere i potkonstrukcije sis-tema Lapidea iz Italije, iji su eksklu-zivni zastupnik za naše tržište.

U ovom broju Build magazina bi ere i o sendvi panelima fi rmi M-Profi l, Lindab i Isobau Hellas S.A. koji proiz-vode sendvi panele sa ispunom od poliuretana, za fasade, za oblaganje industrijskih objekata, hala, mobilnih objekata na gradilištima.... Kompa-nija Trimo ovoga puta predstavlja TrimoRaster fasadni sistem, a tu su i Cor-Ten fasade fi rme Ruukki koje namesto korozije dobijaju patinu, ime se fasada istovremeno štiti, ali

dobija i posebne vizuelne efekte.

Izrada fasada sve više se kre e u smeru uštede energije. Zato Vam predstavljamo i Alu König Stahl, koji u ovom broju promoviše Schüco pa-metne fasadne sisteme poslednje generacije u skladu sa konceptom Enegija² – fasade koje štede, prave i uvaju energiju.


TEMAbrojaBetonske fasade su zlatno doba imale u jednom periodu XX veka, ali i be-ton slabo trpi kiseli vazduh i druge atmos-ferske uticaje. Ipak, baš u trenutku kada se ovaj problem pokazao, i kada su nači-njeni prvi koraci ka njegovom otklanjanju (korišćenjem aditiva koji čine da beton sam sebe prečišćava, neprekidno održavajući kvalitet svog poslednjeg sloja), staklene fa-sade su preuzele primat koji i danas drže.

Međutim, u poslednje vreme tehnologija se sprema da pruži drugu šansu betonskim fa-sadama, razvijajući nove aditive koji betonu omogućavaju da nadoknadi sve nedostatke i postigne zadovoljavajući stepen estetike i kvaliteta u pogledu postojanosti boje i po-vršinskog sloja. U SAD je u toku ispitivanje prozirnih betona, sa recikliranim staklom kao agregatom, odličnih mehaničkih osobi-na, o čemu je Build već pisao.

I na samom kraju, možemo da zaključimo da vrsta i kvalitet fasade zavise od načina rešavanja problema statičke nosivosti, top-lotne i zvučne izolacije, kondenzacije vode-ne pare, nošenja stakla, zaptivanja, sistema pričvršćivanja, dilatacionih spojnica, otpor-nosti na vatru i naravno, estetskih ciljeva. Naravno da su moguće i kombinacije lakih i teških elemenata za oblaganje.

Danas u Srbiji, naročito u Beogradu, često imamo priliku da vidimo kako neka stara fasada, čiji estetski kvaliteti nisu imali snage da odole zahtevima novog vremena i novih potreba, dobijaju sada sasvim novo ruho, pa tako klasično zidane fasade prekrivamo sta-klenim i metalnim površinama, a tamo gde je to moguće, kao npr. kod skeletne gradnje, možemo videti i kompletnu zamenu fasad-nog zida od opekarskih proizvoda zidom stakla sa alu-profi lima

Nastavljamo i pri u o Simprolitu, koji za fasade nudi plo e izra ene na bazi polistirolbetona (vrsta lakog be-tona na bazi agregata od ekspandi-ranih granula stiropora) ija su svoj-stva: vrsto a na udar, postojanost pri eksploataciji, vatrootpornost, pa-ronepropusnost i jednostavnost pri montaži. Zbog svojih karakteristika koriste se i za utopljavanje fasada.

Za koju god fasadu da se odlu ite,prilikom njene postavke bi e Vam neophodne odgovaraju e skele. Iz tog razloga Vam predstavljamo i ramovske skele fi rme MB Company.

TrimoRaster je nov proizvod, ne samo u Trimu ve i na

svetskom tržištu modularnih fasada. Radi se o fasadnom

sistemu sa vrhunskim estetskim izgledom, kome

su dodate sve važne funkcionalne prednosti

fasadnih sistema ime je kompanija Trimo tržištu i,

naravno, Vama ponudila idealno rešenje za

Vaše fasade i objekte

Fasada već dugo ne služi samo kao zaštita za objekat, već se njom često naglašava i karakter objekta. Spoljašnji izgled koji će na prvi pogled nagovestiti i predstaviti značaj građevine, želja je i cilj svakog arhitekte. Pored spoljašnjeg iz-gleda, važan je i individualan pogled arhitekte na objekat, kao i na okolinu u kojoj se zgrada nalazi. Zato je sam izbor fasade odgovoran i istovremeno kreativan rad koji može da bude i igra vizuelnog efekta i funkcionalnosti – narav-no, ukoliko je Vaš izbor TrimoRaster fasada.

Vrhunska estetikaKombinacija naglašenih vertikalnih i ho-rizontalnih senovitih fuga sa spoljašnjim gladio efektom kod TrimoRastera predsta-vlja individualno i originalno rešenje za svaki novi objekat posebno. TrimoRaster fasadni sistem namenjen je svima koji žele reprezen-tativan izgled objekta. Primeren je za fasade hotela, banaka, upravnih zgrada, savremenih školskih i obrazovnih centara, kancelarijskih prostora, poslovnih i trgovačkih centara, itd.

Naravno, ovim se spisak objekata različitih namena komplementarnih TrimoRasteru ne završava i ovu fasadu mogu primeniti svi oni koji žele da učestvuju u toj čudesnoj igri modularnih TrimoRaster panela i fuga između njih.

Kombinacija estetskog minimalizma sa gladio spoljašnjom linijom i individualnog izraža-vanja sa naglašenim senovitim fugama, Vašu fasadu čini originalnom, unikatnom i po meri vaših želja.

Svakoj fasadi omogućen je izbor karakteri-stičnog modula. Na ovaj način svaki objekat, to jest arhitekta zadužen za oblikovanje nje-gove fasade, može na njoj razviti originalnu rasternu mrežu prepoznatljivog modula koja bi na najbolji mogući način predstavljala na-menu, stepen ekskluzivnosti i značaj objek-ta, a sam objekat bi time predstavljao reper-nu tačku prostora, bilo kao sjajni metalni prozor u gusto izgrađenom urbanom tkivu, bilo kao slobodnostojeći objekat sa svih pet vidljivih fasada.

Oblikovanje fasade sa naglašenim senovi-tim fugama omogućava izvijanje, ukrštanje i pretakanje elegantnih linija koje mogu da stupaju u odnose sa već postojećim sused-nim objektima, ali mogu i da u potpunosti prate svoju ličnu matricu i samo svoju priču.

Gladio profi l spoljašnjeg lima rezultat je po-sebnih postupaka obrade kojima je postig-nuto da lim vizuelno deluje potpuno glatko. Svakako da blistavost ovakve fasade kod posmatrača već na prvi pogled stvara utisak poštovanja, poverenja i ekskluzivnosti.

Širok izbor dekorativnih elemenata ter-cijalne plastike, mogućnost postavljanja svetlosnih tela i reklamnih panoa na fasa-du, kao i veliki izbor nijansi boja za limene modularne ploče TrimoRaster sistema, sve to dodatno povećava mogućnost različitog završnog izgleda i efekta fasade.TrimoRaster daje mogućnost horizontal-nog ili vertikalnog polaganja fasade što do-datno proširuje teren za igru i kombinovanje elemenata. Modularni pristup oblikovanju fasade prisutan je u arhitekturi već preko jednog veka a danas nesumnjivo predstavlja apsolutnu prednost, ne samo u komercijal-nom već i u estetskom smislu, ali istovreme-no predstavlja i izazov arhitektama koji žele da spoje eleganciju i unikatnost.

Funkcionalnost TrimorasteraFunkcionalne prednosti TrimoRaster sistema potiču od vrhunske tehnologi-je rada i visokokvalitetnih materijala, koji su upotrebljeni za izradu TrimoRaster

22

TRIMORASTERIgra vrhunske estetike i funkcionalnosti!

izazov arhitektama

TEMAbroja

www.buildmagazin.com

panela. Sve ove prednosti plod su Trimo razvoja, koji je u TrimoRaster uključio dugogodišnje znanje i iskustvo svih svojih zaposlenih. TrimoRaster panel obložen je sa spoljašnje i unutrašnje strane obostrano pocinkovanim limom, dok je između lime-nih ploča ispuna od mineralne vune.

Protivpožarna otpornost je osobina koja se zahteva i traži, a sve više i podrazume-va kod građevinskih materijala bilo koje namene. Zakonodavstvo u državama širom sveta postavlja konkretne zahteve za zaštitu objekata od požara. TrimoRaster sistem je vatrootporan fasadni sistem koji zadovolja-va sve te zahteve. To omogućavaju ugrađeni vatrootporni materijali.

Termoizolacijski sistem koji pružaju Trimo-Raster fasade predstavlja još jednu odličnu zaštitu objekta i u stanju je da pruži maksima-lan komfor unutrašnjeg prostora koji je njima pokriven. Kao toplotni izolator sprečava prolaz vazduha u objekat, hladnog zimi i toplog pre-ko leta, i tako omogućava značajne uštede kod troškova grejanja i hlađenja prostora, odnosno potrošnje energije uopšte. Ušteda energije je, poslednjih godina, jedan od presudnih fakto-ra koji mora biti ispunjen ne bi li proizvodnja nekog materijala bila odobrena i ne bi li se on zatim našao na tržištu.

Zvučna izolovanost je još jedan značajan faktor koji TrimoRaster fasade takođe is-punjavaju po svim predviđenim propisima i zakonima. Udobnost dobro zvučno izolova-nog objekta ima za posledicu nekoliko drugih prednosti, pa će se tako iza TrimoRaster fa-sada gosti, zaposleni i posetioci osećati bolje i biti zadovoljniji, a samim tim i efi kasniji.

TrimoRaster sistem predstavlja samonosi-vi sistem, što znači da je sistem projektovan tako da može da preuzme pored funkcije fa-sade i funkciju samonosivog zida. Njegovom primenom dolazi do uštede na troškovima materijala i vremena montaže, jer nema po-trebe da se koristi dodatni betonski zid.

Sistem TrimoRaster napravljen je tako da je montaža brza i jednostavna. Hori-zontalna fuga nastaje samim polaganjem panela, a vertikalna fuga se formira prič-vršćivanjem panela zavrtnjima po vertikali na potkonstrukciju. Zavrtnji su pokriveni i izolovani EPDM zaptivačem, dok alu-minijumski T-profi l estetski zaokružuje vertikalni spoj. Aluminijumski profi l može da bude u boji panela ili neke druge boje - izbor je Vaš.

Tehnološka zaokruženost čitave ideje modu-larne fasade vidi se u svim detaljima Trimo-Raster sistema. U Trimo razvoju predvideli su i rešenja za detalje, koji defi nišu vrhunski izgled fasade:

oštrougaoni ili zaobljeni ugaoni elementizavršeci za prozore i vratazavršeci za atikuzavršetak spoja sa zidom

S vremena na vreme tržište građevinske industrije obogati proizvod koji pruži zna-čajne smernice za dalji razvoj arhitekture. TrimoRaster je jedan od takvih proizvoda jer se govori o tehnološki potpuno zaokru-ženom sistemu, kod koga rame uz rame idu vrhunski izgled, kvalitet i funkcionalnost

TRIMO INŽENJERING d.o.o.Bul. Arsenija arnojevi a 99b,

11070 Novi Beogradtel: + 381 (0) 11 2129 724

2129 731tel/fax: + 381 (0) 11 2129 726

e-mail: offi [email protected]

••••

23

Prednosti koriš enja TrimoRaster panela i fasada:

• Estetski dizajn sa naglašenim spojevima• Veliki broj modularnih kombinacija• Naglašavanje rastera bojenim profi lima• Blistavost fasade zahvaljujući gladio

efektu • Vatrootpornost• Izolacija (toplotna, zvučna, vazdušna i

hidrozaptivenost)• Ispuna dvostrano pocinkovanih panela

mineralnom vunom• Samonoseći sistem bez dodatnog zida• Laka i brza montaža• 25μm PVDF antikorozivna zaštita lima

TEMAbroja


Ve smo upoznali Tim A, kompaniju koja je nastala

udruživanjem šest fi rmi koje se bave kamenoreza kim

radovima, i sada predstav-ljamo fi rmu T&T stone d.o.o. koja je nastala udruživanjem nekoliko lanova konzorciju-

ma Tim A, s tim što je po-slovna saradnja i dalje ista

i, trajna, sa svim preostalim lanovima

Do udruživanja i nastanka T&T stone do-šlo je radi što jednostavnije procedure kod nastupa na tržištu i konkurisanja na ten-derima u odnosu na formu konzorcijuma. Firma je usko specijalizovana za kompletne kamenorezačke radove: od nabavke materi-jala-sirovina, tj. granita i mermera, pa preko prerade i obrade, sve do ugradnje na objektu. Kapiciteti proizvodnog pogona u Topoli su najveći u krugu od 1.000km (preko 3ha po-vršine i 3.000m2 pod krovom), sa komple-tnom uvoznom opremom koja omogućava kvalitet fi nalnog proizvoda jednak onome koji daju i najpoznatije svetske kompanije.

Asortiman materijala iz ponude T&T stone neprekidno se povećava, pa će biti proširena i paleta mermera kako bi se izašlo u susret tržištu koje sve više zahteva mermere najvi-šeg estetskog i tehničkog kvaliteta, posebno u enterijerskim radovima. U 2008. kompanija planira da za pojedine materijale dobije eks-kluzivnost na tržištu Srbije. U prvom broju Build magazina opisali smo detaljno čitav proces obrade kamenih blokova koji se od-vija u pogonima u Topoli, a sada ćemo Vas upoznati sa sistemima za kačenje ventilisanih kamenih fasada iz njihove ponude.

Predstavljamo najviše ugrađivani tip pro-stornog ankera od inoxa koji omogućava podešavnje u sva tri pravca. Ovaj anker ima najširu primenu prilikom oblaganja ventili-sanih fasada kamenom, posebno onda kada je osnovni zid armiranobetonski.

U slučajevima kada se tačke oslonca oblo-ge fasade nalaze samo u visini međuspra-tne konstrukcije neophodno je postaviti potkonstrukciju pre oblaganja fasade ka-menom. U prvom broju Build-magazina Tim A je najavio saradnju sa italijan-skim proizvođačem Lapidea, a sada je T&T stone njihov ekskluzivni zastupnik na našem tržištu. Lapidea potkonstrukcijski sistem za ventilisane fasade izrađuje se od inoxa ili kao pocinkovani element.

Iako se na tržištu pojavljuje pod novim ime-nom, T&T stone je u svom poslovanju zadržao sve ono po čemu je poznat i ceo konzorcijum Tim A, pa tako kod njih, pored najkvalitetnijeg kamena, vrhunski obrađenog, uz svu neophodnu prateću opremu, uvek mo-žete pronaći i najbolji savet za sva Vaša pita-nja i probleme u vezi sa kamenom, bilo da ste projektant, kupac ili kolega iz branše

T&T stoneventilisane kamene fasade

24

T&T STONE d.o.o.Privredno društvo za obradu i ugradnju kamena

– granita i mermera d.o.o.

sedišteTrajka Rajkovi a 3, 11070 Novi Beograd

tel: +381 (0) 11 22 70 554fax: +381 (0) 11 22 80 183

proizvodnjaBeogradski put b.b, 34310 Topola

tel: +381 (0) 34 831 554fax: +381 (0) 34 831 673


www.lapidea.it

TEMAbroja

potkonstrukcijski sistem Lapidea

detalj Lapidea potkonstrukcije

anker za ventilisane fasade


elik je materijal koji Vas nikada ne e izneveriti, a

Lindab je kompanija koja svoje proizvode izra uje od

najkvalitetnijeg švedskog elika, bez obzira da li su u

pitanju kompletni sistemi ili odre ene komponente

Lindab proizvodi kompletne hale, tj. pri-marnu i sekundarnu čeličnu konstrukciju (krovne i zidne grede od hladno oblikovanih profi la), kao i integrisane sisteme za oblaga-nje i pokrivanje objekata: čelične pocinkovane plastifi cirane trapezne limove, visoke profi le, sendvič panele, zidne kasete... Osim glavnih konstrukcionih elemenata u ponudi su pro-izvodi koji upotpunjuju navedene sisteme i koji su u potpunosti kompatibilni za ugra-dnju: sistemi oluka, sistemi zaštite na krovu, transparentni elementi, fabrički elementi za opšivanje, industrijska sekciona vrata, itd.

Pored dosadašnjeg proizvodnog programa, u prilici smo da Vam predstavimo nove Lindab sisteme: sistem konstrukcija za fasadne zidove i sistem konstrukcija za pregradne zidove.

Najvažnija funkcija fasadnih zidova je da zaštite unutrašnjost objekta od vrućine, hla-dnoće, kiše i snega, da spreče buku, kao i da štite od vatre. Lindab sistem konstrukcija za fasadne zidove sa prorezima u profi lima u potpunosti ispunjava sve gore navedene funkcije. Profi li se proizvode u različitim debljinama, što olakšava pronalaženje opti-malnog rešenja u skladu sa njihovim nosi-vostima. Takođe, proizvodi se sav potreban prateći materijal za fi ksiranje prozora, vra-ta, izolacije, cevi, kablova i zidnih obloga.

Lindab konstrukcija za fasadne zidove iz-rađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih

profi la, idealan je za izgradnju kako poro-dičnih kuća, tako i za višespratne stambene objekte. Prorezi u sklopu samih profi la omo-gućavaju smanjenje termičke provodljivosti, a takođe minimalizuju buku i vibracije. Kada se koriste u kombinaciji sa vatrootpornim materijalima, ovi sistemi ispunjavaju najstro-že protivpožarne propise.

Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:• široka primena• mala težina• velika nosivost• niska termička provodljivost• odlična zvučna otpornost• povišena vatrootpornost• otpornost na vlagu• nepropustivost za buđ• jednostavna montaža

Lindab sistem za pregradne zidove je ta-kođe izrađen od pocinkovanih i nerđajućih čeličnih profi la. Ovaj sistem u svom sastavu ima čitav niz profi la koji ispunjavaju uobi-čajene zahteve po pitanju zvučne izolacije, a radi ispunjenja zahteva za višim stepenom zvučne izolacije, razvijen je novi RdB akustič-ni profi l, kao prvi reducer buke. Korišćenjem mineralne vune za izolaciju i gipsanih ploča, Lindab sistem konstrukcija za pregradne zidove zadovoljava najstrože protivpožarne propise. I ovaj sistem je jednostavan za ru-

kovanje. Čak i visoki zidovi nisu problem, jer se profi li ne izvijaju i ne zahtevaju na-stavke. Lindab profi li se proizvode u svim potrebnim dužinama. Sa Lindab kompo-nentama možete napraviti zid viši od 14m. Ovi profi li lako podnose sva opterećenja od podne konstrukcije do krovne rešetke.

Prednosti u primeni ovog sistema su sledeće:• nepropustivost za buđ• jednostavna montaža• mala težina, a velika nosivost• odlična zvučna otpornost• povišena vatrootpornost

Lindab fasadni i pregradni zidni profi li su jednostavni za montažu. Svaki element is-poručen na gradilište unapred je obeležen i isečen na traženu dužinu. Takođe, postoje specijalno dizajnirana spojna sredstava za sve vrste primene

25

100% LINDAB švedski kvalitet u Srbiji

Predstavništvo za SrbijuBul. Mihajla Pupina 10d (YUBC),

11070 Novi Beograd tel/fax: +381 (0) 11 311 04 85

311 04 86e-mail: [email protected]

www.lindab.co.yu

Lindab fasada od horizontalno postavljenih sendvi panela

Lindab sistem konstrukcija za fasadne zidove

TEMAbroja


Od kako znam za sebe, čovekovo lice je za mene najjače osvetljeni i

najprivlačniji delić koji me okružuje.

Ivo Andri

Zajednička želja svakog arhitekte, investito-ra i korisnika jeste da fasada zgrade, njeno lice, što je moguće duže, a poželjno kroz ceo njen upotrebni vek, ostane nepromenjena. Da bi se to postiglo, već tokom projektova-nja, a svakako tokom izgradnje i u periodu eksploatacije i održavanja objekta, treba imati u vidu nekoliko opasnosti koje nega-tivno utiču kako na vizuelni identitet zgra-de, tako i na njenu funkcionalnost.

Lensim-Neoton d.o.o. je u mogućnosti da Vam kroz isporuku najsavremenijih ma-terijala, kroz stručnu savetodavnu podršku, kao i kroz direktno izvođenje pojedinih vrsta radova, pomogne da se sa navedenim proble-mima suočite na najadekvatniji način.

Problemi sa kojima se suočava svaka fasada tokom svog veka:

Razgradnja i erozija materijala je, pored prirodnih klimatskih faktora, najčešće in-dukovana kiselim kišama i zagađenjem vazduha (smog)Penetrirajuća atmosferska vlaga, u kombi-naciji sa dejstvom mraza, dovodi do puko-tina, narušavanja termičkih karakteristika, korodiranja armature, razvoja organskih organizama i stvaranja nepoželjnih soliU urbanim sredinama, grafi ti su svakodnev-ni problem sa kojim se građani suočavaju

•

•

•

Lensim-Neoton d.o.o. u ponudi ima proizvode primenljive na svim fasadama, u zavisnosti od problema sa kojima se suoča-vaju. Ovom prilikom Vam navodimo samo neke od njih:

Zaptivanje fasade:Trajno elastična zaptivna masa Elastotan, git za strukturalno zastakljivanje IG-1k...

Hidroizolacija fasade:Dubinska hidroizolacija betona PenetronCementni elastični premazi Aquamat, Sealcoat...Eliminacija kapilarne vlage Aquamat-FImpregnacija Protesil, Penesil...Poliuretanski premaz Isofl ex-pu, Penecoat-elastic, Penecoat-clear...Hidroizolaciona fasadna boja FlexcoatAkrilni fasadni malter u boji Marmocryl

Termoizolacija i zvučna izolacija fasade:Termoizolacioni malter Tektoterm, Isolmant...

•

••

•••

••

•

Popravke i konzervacija:Polimer-cementni reparatur malter Du-rocret, Rapicret, Megacret, Planfi x, Pe-netron V/o Patch, Penetron Dresscrete, Penecrete Mortar...Materijali za hemijsko učvršćivanje Peneseal-pro i Peneseal-fh...Lak za kamen VS-1...Aditivi za poboljšanje karakteristika mal-tera i betona (plastifi kacija, vodonepropu-snost, ubrzavanje, usporavanje, polime-rizacija – Adiplast, Bevetol, Plastiproof, Adium, Retadol, Adifl ex-b, Penecryl Elastic, Penetron Admix...)Zaštita od grafi ta AG-77, AGS...

Građevinski lepkovi:Serija C2 lepkova AK-11, 20, 22, AK-elastic, AK-marble, AK-stone, AK-glass, AK-rapid, AK-grand...

Lepeza materijala neophodnih za primenu na fasadama objekata je prevelika da bi smo ih mogli sve ovde nabrojati. Za svaki konkretan slučaj, bilo da je objekat u fazi projektovanja, izgradnje ili naknadnih intervencija, u predu-zeću Lensim-Neoton d.o.o. su spremni da zajedno sa Vama analiziraju i da, ukoliko je to potrebno, u saradnji sa stručnim službama svojih ino-dobavljača ponude najcelishodnije i ekonomski najprihvatljivije rešenje

LENSIM-NEOTON d.o.o.Goce Del eva 42, 11070 Novi Beograd

tel: +381 (0) 11 2691 696e-mail: offi [email protected]

www.lensim.co.yu

•

•

••

•

•

26

LENSIM-NEOTONfasade koje ne stare

TEMAbroja


Danas se Ruukki Cor-Ten koristi u obliku kaseta, kao interesantan elemenat moder-nih fasada. Sa ostalim elementima i dodat-nom opremom, Cor-Ten kasete formiraju funkcionalnu, visokokvalitetnu ventilisanu fasadu. Osim kaseta, od ovog materijala se mogu izraditi i horizontalne fasadne lamele Fasetti tipa H, kao i Design profi l Madrid.

Specijalni sloj koji se nanosi na površinu čeli-ka oksidirajući stvara patinu koja predstavlja dugotrajnu zaštitu površine. Patina se stvara u normalnim uslovima u periodu od 18 do

36 meseci, što umnogome zavisi od agresiv-nosti same sredine u kojoj se objekat nalazi.

Najbolja varijanta upotrebe Cor-Ten kase-ta kao fasadne obloge je kad se ona u startu projektuje uzimajući u obzir sve elemente i specifi čnosti same obloge, potrebne pot-konstrukcije, termičkih dilatacija, potreb-ne opšivke, kao i potreban vezni materijal.

Debljina materijala od koga se izrađuju ka-sete je 1,5mm. Same kasete su standardne dubine 30mm, a ukupna debljina fasadne obloge, tj. udaljenje spoljne fasadne linije od potkonstrukcije, odnosno termoizolacije, je samo 60mm. Sama širina vertikalne spoj-nice može varirati od 10 do 30mm, dok je horizontalna spojnica standardne širine od 34mm. Rupe na kaseti pomoću kojih se ona pričvršćuje za potkonstrukciju su ovalne (prečnika 10 i 8mm). Kasete se vezuju za potkonstrukciju samo na uglovima – kra-

jevima kaseta, ukoliko su one veličine do 700mm, a ukoliko su veće vezivaće se prak-tično na svakih 600 do 700mm. Moguće je proizvesti ugaone kasete za oblaganje uglova fasada, završetka zidova pod krovom ili okvira prozora i otvora uopšte. Količina opšivki može biti maksimalno smanjena prilikom izrade samog projekta, a one se postavljaju tako da se nalaze iza kaseta, ne narušavajući izgled i linije same fasade.

Porudžbina kaseta se vrši posebno za svaki objekat, prema projektovanim dimenzijama. Na gradilište kasete stižu u drvenim kutija-ma, koje treba držati na mestu koje nije di-rektno izloženo vodi. Na kutijama se nalaze oznake onog tipa kaseta koje su spakovane u toj kutiji, a sve radi lakšeg snalaženja na gra-dilištu. Projekat montaže kaseta određuje redosled montaže, i, što je on bolje urađen, montaža će se odvijati brže. Ukoliko se odlu-čite za Ruukki Cor-Ten fasadu, izabraćete dugotrajnu, modernu fasadu jedinstvenog, atraktivnog i robustnog izgleda

COR-TENPatina i za ventilisane fasade!

27

Za Cor-Ten se zna od tridesetih godina prošlog veka. Vreme-nom se pokazao kao veoma primenjiv i uspešan u industriji,

transportu, a poslednjih godina i u gra evinarstvu. Ovaj pro-izvod je izra en od specijalne vrste elika premazane poseb-

nim završnim slojem koji u kontaktu sa uslovima spoljašnje sredine hemijskom reakcijom stvara zaštitni – patinirani sloj, koji predstavlja dodatnu zaštitu svakog od ovih elemenata i

priprema ih za agresivne uslove spoljašnje sredine

RUUKKI HUNGARY Kft.Predstavništvo Beograd

Glavna 13M, 11080 Zemuntel/fax: +381 (0) 11 30 76 192

30 76 193

e-mail: [email protected]/rs

TEMAbroja


Nova Forma je ve odavno ime koje garantuje kvalitet u dizajnu, proizvodnji i distri-

buciji nameštaja. Dugogo-dišnje iskustvo, sposobnosti i veštine zaposlenih radnika,

kao i primena savremenih tehni ko-tehnoloških dosti-gnu a, doprineli su razvitku

brenda Nova Forma koji veoma uspešno posluje na prostorima regiona i šire.

Ipak, sada Vam predstavlja-mo jednu od fabrika kompa-

nije sa kojom stupaju na tle fasada, enterijera i gra evi-narstva uopšte - preduze e

za preradu stakla Uniglas

Sedište Nove Forme nalazi se u Šamcu u BiH, ali su prisutni i na tržištu Srbije gde se njihovo poslovanje odvija uz pomoć fi rme Nova Forma – Beograd. Preko 60% svoje proizvodnje kompanija plasira u inostran-stvo, što im daje podsticaj za dalji razvoj i usavršavanje, ali istovremeno i omogućava da iz godine u godinu sebi postavljaju više ciljeve u poslovanju i razvitku proizvodnog programa i distributivne mreže.

U sastavu Nove Forme danas posluje ne-koliko fabrika, a jedna od njih je i fabrika za preradu stakla Uniglas. U poslednje tri godine, investiranjem u modernizaciju proizvodnih pogona u Uniglasu, došlo je do značajnih povećanja proizvodnih kapa-citeta za preradu stakla. Naravno da su sve investicije praćene i odgovarajućim kadro-vskim i organizacionim unapređenjima, na-

stavljajući time decenijama dugu i poznatu tradiciju prerade stakla.

U sklopu zaokruženog procesa obrade sta-kla izdvajamo:

Najsavremenije mašine za obradu stakla (sečenje, brušenje, poliranje, bušenje)Peskiranje stakalaLinije za sito štampu

Za poseban detalj prerade stakla u Uniglasu izdvojili bismo peći za kaljenje stakla.U skladu sa trendovima na tržištu i kreta-

•

••

njima u savremenoj građevinskoj industriji Uniglas je svoje poslovanje u poslednjem vremenskom periodu posebno usmerio na obradu i kaljenje stakala za fasade.

Međutim, proizvodni programi Uniglasa orjentisani su i na mnoge druge grane indu-strije, pa se tako u fabrici rade i:

Sve vrste obrade i kaljenje stakla za indu-striju nameštajaProizvodnja staklenog nameštajaProizvodnja stakla za belu tehnikuProizvodnja stakla za automobilsku indu-strijuIzrada vitražaProizvodnja lustera i plafonjerki

U preduzeću Nova Forma – Beograd možete se raspitati o svemu vezanom za kompletni proizvodni program, i dobiti de-taljne informacije u vezi sa proizvodima i njihovom distribucijom

Lole Ribara 12011250 Beograd-Železnik

tel: +381 (0) 11 2571 062 2580 911

e-mail:offi [email protected]

www.novaforma-furniture.com

•

•••

••


NOVA FORMAfasadna stakla Uniglasa

TEMAbroja

U prošlom broju predstavili smo sve prednosti montažnih objekata i kontejnera vode egr ke kompanije u proizvod-

nji poliuretanskih panela, tra-pezoidnih pokriva a, limova

i lake konstrukcije – Isobau Hellas S.A. Ovoga puta Vam detaljnije predstavljamo ne-

koliko tipova panela za bo no i krovno oblaganje objekata

razli itih namena

Krovni paneli tipa TRS su lako obrađeni građevinski elementi koji imaju čitav niz teh-ničkih i ekonomskih prednosti za izvođenje jake, termoizolacione i vodootporne obloge, velike izdržljivosti na teret i vremenske pri-like. Projektovani sa pet trapezoidnih vrhova i blagim reljefnim međuugibima, izdržavaju velike terete čak i pod izuzetno nepovoljnim uslovima. Koriste se prvenstveno za krovno pokrivanje zgrada ali se mogu upotrebiti i za bočna oblaganja.

Isodeck krovni paneli predstavljaju srednje rešenje između trapezoidnih čeličnih folija bez poliuretanske izolacije i krovnih panela sa čeličnim folijama sa obe strane. Podrazu-meva se da su ovi paneli jeftiniji od krovnih panela TRS iako obuhvataju čitav niz teh-ničkih prednosti za konstrukciju termičkog i hidroizolacionog pokrivača sa velikom po-stojanošću na teret i vremenske prilike.

TLS se sastoje od dve providne ravne poli-esterske ploče pojačane staklenim navlaka-ma sa obe strane i ispunjene 30mm širokim poroznim elastičnim daskama (jastučićima) koje su smeštene i zalepljene unutar ploča nad rogovima, dok je preostali prostor prazan.

TL su providne trapezoidne ojačane krovne ploče od poliestera koje se koriste za priro-dno osvetljenje onda kada je neophodan visok prenos svetlosti, pri čemu uspešno odbijaju UV zračenje i savršeno se uklapaju sa TRS i Isodeck krovnim panelima, kao i sa TS tra-pezoidnim čeličnim pločama, i u kombinaciji sa njima čine jedinstveni krovni pokrivač.

TS trapezoidni metalni pokrivači su obli-kovane čelične folije bez termoizolacije koji se koriste i za bočno pokrivanje objekata i otvorenih hala tamo gde termoizolacija nije neophodna. Projektovani su sa pet rebara trapezoidnog oblika sa ravnim međupro-storima, čime je obezbeđena otpornost na velika opterećenja.

WFR paneli su predviđeni za bočno po-krivanje hladnjača, dobar su termoizolator, postavljaju se uglavnom na podove i bočne strane hladnjača. Sastoje se od dve obojene i galvanizovane čelične obloge sa ispunom od poliuretanske pene. Projektovani su tako da obezbeđuju potpunu hidroizolaciju i visoku čvrstoću, dok su se njihova kompaktnost i debeli sloj poliuretana pokazali kao izuzetan termoizolator i pri izgradnji objekata za za-mrzavanje i održavanje niskih temperatura. Proizvode se u raznim bojama i debljinama.

TRM bočni, i MWL krovni paneli, nači-njeni su od čelične vune i obojeni galvani-zovanim čeličnim folijama sa obe strane, visoke su čvrstoće sa dobrim termoizolacio-nim svojstvima. Koriste se kao protivpožar-na zaštita a proizvode se u raznim bojama i raznim debljinama.

WCL paneli bočnog pokrivanja predstavlja-ju najmodernije i najlepše rešenje za bočno oblaganje zgrada. Poseduju savršene hidro i termoizolacione osobine, dok istovreme-no imaju i prednost skrivenog podupiranja. Dizajn njihovog profi la sa blagim reljefnim

međuugibima pruža izuzetno visoku izdr-žljivost na opterećenja, čak i pod izuzetno nepovoljnim uslovima. U suštini se koriste za oblaganje zidova i kao unutrašnji razdel-nici zgrada, a u nekim slučajevima se mogu koristiti i kao razdelnici tavana.

Postavljanje svih Isobau panela izvodi se je-dnostavno i brzo. Svi tipovi panela imaju ino-vativno rešene bočne ivice čime je obezbeđena potpuna nepromočivost, što se posebno odnosi na krovne elemente koji zadržavaju odlična hi-dro i termoizolaciona svojstva i pri velikim ra-sponima. Takođe, svi tipovi panela se izrađuju u širokom spektru boja, sa različitim tehničkim karakteristikama i dužinama, i što je posebno važno – svi Isobau proizvodi prate savremene ekološke zahteve. Isobau serija panela, zaje-dno sa gredama tipa C i Z, objedinjuje ponudu za kompletno oblaganje objekata svih veličina bez obzira na namenu i specifi čne zahteve. Po-sebna prednost je mogućnost kombinovanja nekoliko Isobau panela kako bi se dobio zidni omotač i krovni pokrivač prema željama i po-trebama svakog klijenta.

Sve detaljne informacije o panelima možete pronaći na njihovom sajtu, gde i na srpskom jeziku imate predstavljene sve ove proizvode uz palete boja, šematske crteže i tablice sa tehnič-kim karakteristikama

ISOBAU fasadni i krovni paneli

29

Predstavništvo BeogradVile Ravijojle 11, Beogradtel: +381 (0) 11 367 90 19 fax:+381 (0) 11 367 90 18

e-mail: [email protected] www.isobau.gr

TEMAbroja

TRS paneli

WCL paneli

WL paneli


Polykem SR d.o.o. iz Beograda, posluje u okviru

Ravago Group – najve egevropskog dilera

gra evinskih materijala. Me u vruhunskim svetskim proizvo a ima, sa kojima je

Polykem SR d.o.o. u partnerskim odnosima,

izdvajamo holandsku kompaniju Trespa

Trespa je internacionalna kompanija koja je patentirala i razvila tehnologiju proizvodnje visokokvalitetnih pločastih materijala i od 1960. postaje svetski lider u proizvodnji pane-la različitih namena. Trespa International BVD ima preko 600 zaposlenih u svojim fi rmama u skoro svim zemljama sveta, kao i u dve fabrike u Holandiji i Japanu, koje su 2006. ostvarile proizvodnju od preko 4 miliona m² panela i obrt od preko 200 miliona evra.

Trespa paneli su velikih dimenzija i proi-zvode se u četiri tipa u zavisnosti od mesta ugradnje: Athlon, Virtuon, TopLab+ i Me-teon. Njihovo homogeno jezgro sastoji se od drvnih vlakana iz evropskih borovih šuma, termički obrađenih, uz dodatak smola, i pre-sovanih pod visokim pritiskom i temperatu-rom. Trespa je razvila posebnu patentiranu tehnologiju elektronskog zračenja (EBC) koja pločama daje izvanredna svojstva.Trespa Athlon je posebno namenjena za en-terijere sa povećanim procentom vlage (toalet i tuš kabine, lokeri, ali i za izradu nameštaja u javnim objektima). Virtuon je potpuno nova ploča iz Trespa laboratorije, posebno otpor-na na habanje i hemijske uticaje, sa naročito dizajniranim reljefi ma.

Idealno rešenje za enterijere javnih prostora, naročito za obloge zidova aerodroma, metro stanica, škola... ali i prostora sa posebnim higijenskim zahtevima: bazena, operacionih sala, sterilnih soba... Tu je i specijalni panel Toplab+ koji zbog posebnog ojačanja pose-duje izuzetnu otpornost na različite hemijske supstance i sredstva za održavanje higijene, i predstavlja idealno rešenje za radne površine u biohemijskim laboratorijama.

Trespa Meteon je usled svojih izuzetnih svojstava visokootporna ploča na klimatske uticaje: vlagu, kiše, kisele kiše, temperaturne promene (-20° C do +80° C), UV-zračenje...

Zahvaljujući zatvorenoj strukturi, onemogućen je prodor nečistoća i vlage u unutrašnjost plo-če, kao i stvaranje buđi. Održavanje je izuzetno jednostavno: rastvorom deterdženta i vodom ili, u slučaju izuzenih nečistoća (grafi ti i sl.), moguće je koristiti aceton, benzin, razređivač i druga agresivna higijenska sredstva.Trespa Meteon je posebno razvijen za primenu u spoljašnjim uslovima, kao obloga ventilisanih fasada – za novogradnju i sanaciju fasada, kao obloga krovnih venaca, balkona i nadstrešnica, u izradi kioska, reklamnih panoa, urbanog mo-bilijara, sendvič panela sa ispunom od xps-a...

Izuzetno bogata paleta boja i dezena u okviru Meteon klase Unicolors, Wood Decors, Naturals, Gloss, Metallics, kao i reljefa Rock u saten i metalik varijanta-ma, pružaju dizajnerima slobodu u kreativ-nim rešenjima i visok kvalitet u praktičnoj

primeni. Paneli mogu biti jednostrano i dvo-starno laminirani, u dimenzijama 255x186, 305x153 i 365x186cm, kao i debljinama od 6-16mm. Trespa Meteon se isporučuje i u obli-ku obostrano laminiranih ugaonih profi la 90°. Proizvodni program Meteon nudi dva tipa ploča obzirom na klasu zapaljivosti:

ST (standard), crnog jezgra, kl. B2 FR (fi re retardant), smeđe jezgro kl. B1

Ponašanje Trespa ploča jednako je ponašanju tvrdog drveta. Materijal se ne topi, ne eksplo-dira, ne dimi i zadržava svoju stabilnost. Tip FR uvršten je u klasu materijala s najboljim vatrootpornim ponašanjem među organskim materijalima. Obe klase materijala zadovolja-vaju propise o sigurnosti u slučaju požara koji su sadržani u regulativi EU.

Trespa Meteon paneli se kod nas najčešće upotrebljavaju kao obloga ventilisane fasade na aluminijumskoj ili čeličnoj potkonstrukciji. U zavisnosti od karaktera objekta fi ksiranje je vidljivo ili skriveno sa otvorenim ili zatvorenim horizontalnim i vertikalnim spojevima. Na raspolaganju su i gotova rešenja u okviru po-sebno defi nisanih Trespa sistema. Trespa sis-temi kačenja osmišljeni su kako bi zadovoljili tehničke i estetske zahteve dizajnera, izvođača, građevinsku regulativu, kao i da bi se postigla ušteda u potrošnji materijala.Na upit možete dobiti sve pripadajuće infor-macije i potrebnu dokumentaciju o postavlja-nju, obradi i montaži Trespa panela, kao i uzorke materijala svih boja i dezena

••

TRESPAsva najbolja svojstva u jednom panelu

30

Zastupanje i distribucija POLYKEM SR d.o.o.

Balkanska 29, Beograd tel: +381 (0) 11 306 55 77fax: +381 (0) 11 268 16 44

e-mail: [email protected]: www.trespa.com

TEMAbroja


Sve veća cena energenata na svetskom tržištu i obaveza države da cenu energije za grejanje domaćinstava održi u realno prihvatljivim gra-nicama platežne sposobnosti socijalnih slojeva stanovništva, podigli su pitanje utopljavanja fasada na nivo od državnog značaja. Sa druge strane, sistemi i materijali za utopljavanje fasada, pored svoje osnovne funkcije termičkog izolato-ra, moraju da zadovolje i niz drugih, ne manje važnih zahteva, od kojih su najvažniji dugoveč-nost primenjenih materijala i sistema i njihova otpornost na dejstvo požara.Nažalost, dugovečnost primenjenih materijala i sistema za utopljavanje fasada (kao njihovog svojstva da tokom vremena zadrže svoje me-haničke i termofi zičke karakteristike), ispitiva-nja za konkretne klimatske uslove i normativi koji bi iz toga proistekli u većini zemalja još uvek nisu propisani. Iako neizostavno predsta-vlja tempirani problem sa odloženim dejstvom (ispitivanja u Ruskoj Federaciji su pokazala da je dugovečnost stiropora 5-10 godina, mineralne vune 14-20 godina, blokova i ploča od gasbeto-na tipa siporex 17-20 godina, šuplje opeke 30-40 godina a, Simprolita®, kao ubedljivo najdugo-večnijeg termoizolacionog materijala, ne manje od 50 godina), kod nas dugovečnost primenje-nih materijala nije uslov za gradnju i tehnički prijem objekata. I dok se problemi dugovečnosti najčešće zanemaruju i njihovo rešenje prepušta informisanosti projektanata ili savesti investitora objekata za tržište, daleko ozbiljniji i odgovorniji je pristup otpornosti na požar primenjenih ma-terijala i sistema za utopljavanje fasada.

Faktori od uticaja na požarnu opasnostPri projektovanju sistema za utopljavanje fasa-da, korisno je znati sledeće:

pri požaru temperatura na fasadi dostiže preko 900° C

nisu svi tipovi mineralne vune otporni na temperaturu požara koji se rasprostire preko fasade (ni u kom slučaju se ne smeju koristiti tipovi mineralne vune čija je temperatura to-pljenja manja od 500° C)

primena mineralne vune u ventilisanim fasadama ne rešava problem njihove vatro-otpornosti

posle nekoliko krupnih požara gde je plamen prenošen gorenjem vetrozaštitnog i vodoodbojnog materijala kojim se mine-ralna vuna štiti od razrušenja usled protoka vazduha u ventilisanom sloju, ovom proble-

•

•

•

•

mu se pridaje poseban značaj, a poznati pro-izvođač mineralne vune Rockwool pustio je na tržište i dvoslojnu ploču za utopljavanje fasada, pri čemu je gornji sloj izrađen od izu-zetno tvrde mineralne vune zapreminske te-žine ≈90 kg/m

i goriv i samogasiv stiropor gore u prisustvu plamena, s tom razlikom što se samogasiv sti-ropor sam gasi po nestanku izvora plamena, a goriv nastavlja da gori i posle uklanjanja izvora plamena

horizontalna brzina gorenja kod nas naj-češće upotrebljavanog stiropora za utoplja-vanje fasada, po rezultatima ispitivanja IMS Beograd, iznosi 6,4mm/sekundi, odnosno ≈25m/h

brzina gorenja čistog stiropora montiranog po vertikali je eksponencijalna funkcija koja zavisi od vrste (goriv ili samogasiv) stiropora, dimenzija objekta, klimatskih faktora (vetar, visoka temperatura, vlažnost) i najmanje je 4-10 puta veća od horizontalne brzine gore-nja, pre svega iz razloga što zapaljen stiropor pada u žižu plamene buktinje, povećavajući pri tom dejstvo i brzinu gorenja i dodatnom temperaturom sopstvenog izgaranja

primera radi, od gorenja čistog stiropora (bez zaštitno-dekorativnog sloja) na prvom, do njegovog izgaranja na 10-tom spratu, ne prođe više od 20-25 minuta

otpornost na požar utopljenih fasada zavisi i od karakteristika elemenata njihovog prič-vršćivanja za objekat, kao što su građevinski lepkovi, tiplovi, ankeri, konzolni elementi za držanje ventilisanih i staklenih fasada i sl.

•

•

•

•

•

(na primer, konzolni elemenat od aluminiju-ma za ventilisane i staklene fasade topi se već na 650° C)

otpornost na požar fasada zavisi i od čvr-stoće i nosivosti osnovnog materijala od kojeg je sazidan objekat i u koji se ankeruje sloj za utopljavanje fasada – što se posebno odnosi na gasbeton (siporeks), šuplju opeku i sl.

uslov za otpornost na požar zidova iz-među stanova gubi smisao ako se požar iz stana u stan na istom spratu može preneti preko fasade

brzina destrukcije materijala za utoplja-vanje direktno je zavisna i od materijala za unutrašnje vezivanje komponenti (lepak), kao i od materijala primenjenog za demi-neralizaciju komponenti (fenoli, polimeri) slojeva za utopljavanje

obezbeđivanje otpora prolasku dima unu-tar sistema za utopljavanje fasada, a u zona-ma međuspratnih ploča je, takođe, izuzetno važan faktor kod razmatranja otpornosti na požar fasadnih sistema za utopljavanje objekata

gorive su, po pravilu, boje, plastične mre-žice, plastični tiplovi i drugi elementi koji se primenjuju za izradu zaštitno-dekorativnog sloja

atika, ornamenti, karnizi, ramovi oko fasadnih otvora i drugi ukrasi na fasadi iz-rađeni od negorivih materijala, a koji istu-paju ne manje od 35-40mm od ravni fasade, u određenoj meri usporavaju brzinu širenja požara

fi zička svojstva armiranog betona (pre svega armature u betonu) drastično se menjaju sa povećavanjem temperature – pri temperaturi 150° C pojavljuju se unutrašnje pukotine, u intervalu od 200-250° C nastaje eksplozivno raslojavanje betona, a gubitak nosivosti napregnutih armirano-betonskih konstrukcija kreće već pri temperaturi od 380° C

otpornost na požar utopljene fasade ne zavisi samo od stepena gorivosti primenje-nog materijala za utopljavanje, već pre svega i u najvećoj meri od ukupnog konstruktiv-nog rešenja primenjenog sistema za utoplja-vanje fasada

ne postoji univerzalno rešenje – oblast primene izabranog sistema za utopljavanje fasada i uslovi pod kojim se on primenjuje određuju, pored požarnih, i drugi zahte-vi, kao što su: termotehničke karakteristi-ke, paropropusnost, čvrstoća, ponašanje u

•

•

•

•

•

•

•

•

•

31

PROTIVPOŽARNE RAZDELNICEkao protivpožarna zaštita fasadnih

sistema sa polimernim utopljiva em

TEMAbrojaAutor Simprolit® sistema,PhD (DTech) Milan Devi , DCivEngAkademik Me unarodne Akademije tehnoloških naukaInostrani lan Ruske Akademije tehnoloških naukaDoktor tehnologije gra enja i inženjeringa u gra evinarstvuDiplomirani gra evinski inženjer


uslovima povećane spoljne (atmosferske) i unutrašnje (zavisno od namene objekta i prostorija) vlažnosti, oblika, strukture, kon-struktivnog i likovnog rešenja fasade itd.

Malterisani sistemi sa polimernim utopljiva em i požarna opasnostNajčešće, kao materijali za utopljavanje fasa-da primenjuju se ekspandirani (tipa: stiropor) i ekstrudirani (tipa: stirodur) polistiroli – plo-če od ovog materijala se lepe i tipluju za fasa-du, a zatim se, preko plastične mrežice, nanosi dekorativno-zaštitni sloj. Sa aspekta požarne opasnosti, osnovni nedostatak takvih sistema je njihova potencijalna sposobnost da dopri-nose rasprostiranju ili i sami rasprostiru požar po fasadi objekta – u slučaju da plamen poža-ra izađe na fasadu, što je i najčešći slučaj.

Pri termičkom dejstvu plamena na ovakve fasadne sisteme dolazi do termodestrukcije polistirola, uz izdvajanje zapaljivih gasova. Deo tako izdvojenih gasova, prodirući kroz sloj dekorativno-zaštitnog maltera, popada u žižu plamena i sagoreva, što opet u velikoj meri uvećava silinu plamenog toka i njegovu visinu, ujedno doprinoseći i skraćenju vreme-na do razrušenja zastakljenih površina sprata iznad i širenju požara na taj i spratove iznad.

Paralelno sa tim, dolazi do razrušenja de-korativno-zaštitnog maltera koji otpada sa srazmerno velikih površina tako utopljenih fasada, što opet, u uslovima time nastalog slo-bodnog dostupa kiseonika iz vazduha, dovodi da naglog izgaranja ploča polistirola uz veli-ko oslobađanje temperature – sa svim daljim pratećim posledicama.

Protivpožarne razdelnicePonašanje polistirola u sistemu sa dekorativ-no-zaštitnim malterom u uslovima termičkog dejstva požara određeno je pre svega njegovim požarno-tehničkim svojstvima:

pri temperaturi 85-90° C počinje proces skupljanja polistirola

pri temperaturi 240-250° C polistirol poči-nje da se topi

pri temperaturi 280-290° C počinje proces termodestrukcije polistirola sa izdvajanjemgasnih isparenja

pri temperaturi u dijapazonu od 360-380° C dolazi do paljenja polistirola

pri temperaturi od 460-480° C polistirol se sam pali, i bez prisustva drugog otvorenog plamena

Kao dekorativno-zaštitni sloj kod takvih siste-ma za utopljavanje fasada (kod nas popularno nazvane demit fasade) primenjuju se razni tan-koslojni malteri debljine 3,5-10mm na osnovu specijalnih sitnozrnih maltera ili polimercemen-tnih struktura, armiranih mrežicom od staklo-plastike. U Ruskoj Federaciji, za obezbeđenje sigurnih i požarno-bezopasnih sistema sa polistirolnim utopljivačem neophodno je strogo slediti za nizom zahteva i preporuka – između ostalog i pre svega uvek primenjivati protivpožarne raz-delnice širine 200-250mm oko fasadnih otvora (uključujući i špaletne oko prozora) i u nivou

•

•

•

•

•

međuspratnih konstrukcija, kao i predvideti nji-hovu primenu kod primicanja fasade krovu od gorivih materijala, na mestu ulaska ili kačenja spoljnih instalacija na utopljenu fasadu objekta, na mestima konstruktivnih dilatacija, na počet-ku ili završetku sokle objekta i slično.Pri tome, protivpožarne razdelnice se postavljaju na svu debljinu termoizolacionog sloja od po-listirolnih ploča (od spoljašnje površine zida do unutašnje površine dekorativno-zaštitnog mal-tera), bez šupljina i zazora u odnosu na osnovni fasadni zid.

Kao protivpožarne razdelnice, primenjuju se protivpožarne razdelnice od tvrdo presovane mineralne vune i Simprolit protiv-požarne raz-delnice (SPPR) od Simprolit® polistirolbetona, patentiranog polistirolbetona fi rmi Simpro i Simprolit iz Srbije.

Uloga protivpožarnih razdelnica u nivou među-spratnih ploča i oko fasadnih otvora sastoji se u sledećem:

protivpožarne razdelnice u nivou međuspra-tnih ploča i oko fasadnih otvora obezbe-đuju stabilnost dekorativno-zaštitnog maltera u svojoj ravni i njegovu stabilnost u odnosu na fasadu objekta u uslovima drastičnog poveća-nja temperature u ravni fasade usled požara, čime se rešavaju negativni uticaji niske tem-peraturne tačke početka skupljanja (85° C) i topljenja (240° C) ploča od polistirola, kojim je ista fasada utopljena

postojanje horizontalnih protivpožarnih razdelnica u nivou svake međuspratne ploče sprečava rasprostiranje po spratovima vrućih i gorivih gasova unutar sistema za utopljavanje fasada

gornja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica iznad fasadnog otvora prostorije koja gori) sprečava padanje rastopljenog polistirola (sa zida iznad fasadnog otvora prostorije koja gori i kroz koji izlazi plamen) u žižu plamena

•

•

•

32

TEMAbroja

šema montaže simprolit pp razdelnica na fasadi

detalj simprolit pp razdelnice na spoju sa soklom

detalj simprolit pp razdelnice iznad sokle

detalj simprolit pp razdelnice pod prozorom

detalj simprolit pp razdelnice iznad prozora

detalj simprolit pp razdelnice oko prozora

detalj simprolit pp razdelnice kod primicanja gorivom krovu


donja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iz kojeg izlazi plamen (PP razdelnica ispod fasadnog otvora prostorije koja gori) sprečava pregrevanje ploča od polistirola mon-tiranih na zidu ispod (ispod prozorskog otvora prostorije koja gori) do temperaturne tačke njihove destrukcije i na taj način isključuje mogući dotok gorućih gasova (odozdo) u žižu plamena koji se širi iz prozorskog otvora pro-storije u kojoj je požar

donja protivpožarna razdelnica fasadnog otvora iznad onog iz kojeg izlazi plamen (iznad sprata gde je izbio požar) sprečava pro-nicanje gorivih gasova ka prozorskom otvoru iznad), što bi dovelo do pucanja prozorskih stakala i prenošenja požara na spratove iznad

bočne protivpožarne razdelnice oko fasad-nih otvora sprečavaju pregrevanje ploča od polistirola montiranih na fasadni zid istog sprata i prenošenje požara na susedne sta-nove istog sprata na kojem je i prostorija u kojoj je izbio požar.

Prednost SIMPROLIT®

protivpožarnih razdelnicaMaterijal za izradu protivpožarnih razdelnica kod sistema za utopljavanje fasada primenom ploča od polistirola (stiropora) mora da po de-fi niciji ispuni više zahteva:

da je otporan na dejstvo požara, minimalno 120 minuta (EI120)da je dobar termički izolatorda ima relativno dobru mehaničku čvrstoću da je dugovečan i otporan na mrazda je hidrofoban (ne upija vlagu)da predstavlja barijeru naglom širenju

zapaljenih gasovada je relativno lak za obradu, ukrajanje i

montažu na fasadiTvrdo presovana mineralna vuna je materijal poznat na našem tržištu i ne treba ga posebno predstavljati. Simprolit® je specijalna vrsta EPS betona – me-

•

•

•

•

•••••

•

šavine polistirolnih kuglica, cementa i specijalnih aditiva - patentiranog od strane fi rmi Simpro i Simprolit iz Srbije, a Simprolit® sistem je sve-obuhvatan sistem za ekološko, energetski efek-tivno i izuzetno ekonomično građenje koji, po-red protivpožarnih razdelnica, sadrži i: blokove za zidanje fasadnih, nosivih i pregradnih zidova i međuspratnih ploča, troslojne i jednoslojne ploče za utopljavanje fasada, patentirani sistem ploča kao trajno ugrađene oplate za izvođenje utopljenih betonskih fasadnih zidova, protivpo-žarnih zidova i međuspratnih ploča nad gara-žama u objektu, patentirani sistem za izvođenje utopljenih ventilisanih ravnih krovova, sistem za izvođenje izravnavajućih slojeva (cementnih ko-šuljica) i slojeva za pad i dr. Svakim danom proizvodnja Simprolit elemena-ta se širi po celom svetu – izgrađene su ili se gra-de fabrike u Ruskoj Federaciji (u osam gradova), Gruziji, Bugarskoj, BIH - Republici Srpskoj i Srbiji, a sledeće godine, po puštanju automati-zovane linije ze proizvodnju, planiraju se i Au-stralija, Meksiko, Engleska, Irska, Portugalija, Bahrein, Arapski Emirati, Koreja, Kipar...

I tvrdo presovana mineralna vuna i Simprolit® predstavljaju dobra rešenja za izradu protivpo-žarnih razdelnica, kao rešenja za protivpožarnu sigurnost sistema za utopljavanje fasada pri-menom ploča od polistirola (stiropora). Ipak, po mišljenju autora, primena Simprolit® pro-tivpožarnih razdelnica ima određeni broj pred-nosti, kao što su:

ima daleko veću mehaničku čvrstoću (pri opterećenju od preko 3.500kg/m2 slega-nja su mu manje od jednog milimetra, dok se čvrstoća tvrdo presovane mineralne vune defi niše pri njenoj deformaciji od 10%)

hidrofoban je (ne upija vlagu) u daleko većoj meri od mineralne vune, pliva po vodi (3-5 puta je lakši od vode, zavisno od marke),a čak i prisustvo vlage od 1-4% po masi ne menja bitno svoje termotehničke poka-zatelje (kod mineralne vune 1% vlažnosti i do 20% umanjuje njene termoizolacione karakteristike)

•

•

u suvom stanju, u laboratorijskim uslovi-ma, u odnosu na tvrdo presovanu mineralnu vunu, Simprolit® je nešto gori termoizola-tor (l=0,065 za razliku od =0,04 mineralne vune) ali u uslovima prirodne, a posebno visoke atmosferske vlažnosti u konačnom zbiru razlika je znatno manja

daleko je dugovečniji od mineralne vunepo rezultatima ispitavanja otpornosti na

požar sprovedenim u Srbiji i Ruskoj Fede-raciji, zid od Simprolit blokova otporan je na požar više od 3 časa (EI180), a pregrade od jednoslojnih Simprolit ploča debljina 8 i 10cm (na drvenoj i metalnoj potkon-strukciji) otporne su na požar preko 2 časa (EI120)

predstavlja bolju barijeru naglom širenju zapaljenih gasova u odnosu na mineralnu vunu

seče se običnom testerom za drvo, lako se obrađuje, teše, ukraja i montira

ne zahteva ravnu površinu na koju se montira, za razliku od mineralne vune

po sastavu i karakteristikama osnovnih sirovina (kuglice ekspandiranog polistirola, cement, aditivi i voda) identičan je sistemu za utopljavanje fasada pločama od polistiro-la (stiropora), tako da se njihovom kombi-nacijom dobija homogeni površinski sistem, bez opasnosti od pojave pukotona na mesti-ma spojeva dva različita materijala (stiropor i mineralna vuna).

U svakom slučaju, izbor tipova protivpožar-nih razdelnica je na projektantima, a njihova ugradnja se izričito preporučuje. Jer, odsu-stvo protivpožarnih razdelnica kod sistema za utopljavanje fasada pločama od polistiro-la drastično povećava požarnu opasnost kod takvih sistema, posebno ako tako utoplje-na fasada nije zaštićena malterom debljine 20-25mm preko armirane mreže (kao jednim od varijantnih rešenja). Naime, kod primene tankoslojnih polimernih maltera, koje sa-drže polimere i preko 14% mase, takav sis-tem, pri zagrevanju na temperaturi višoj od 240-260° C, prelazi u svoje piroplastično sta-nje, praćeno smanjenjem mehaničkih karak-teristika i razrušenjem sistema pod dejstvom sopstvene težine

•

••

•

•

•

•

33

TEMAbroja

detalj simprolit pp razdelnice na mestu vertikalne dilatacije

detalj simprolit pp razdelnice iznad balkonskog istupa

detalj simprolit pp razdelnice na mestu prodora elektrokabla

Legenda:

zid od opeke, betona i sl.ploče za utopljavanje od penopolistirola (stiropora) simprolit protivpožarne razdelnice (SPPR)dekorativno-zaštitni sloj fasade

1.2.

3.

4.


build: Već duže vreme, a posebno po-slednjih meseci, tema autoputa je prva na tapetu kada se pominju projekti u AP Vojvodini…

V. Z: Tema autoputa Horgoš-Požega je prva na tapetu iz dva osnovna razloga: prvo, zato što je ovaj autoput objekat od in-teresa za čitavu Republiku Srbiju a gradi se i na teritoriji APV, i obzirom da je kao takav u nadležnosti vlasti u APV, sasvim je normal-no da se tom problematikom bavimo i mi. Drugo razlog je taj što smatramo da način fi nansiranja, davanjem koncesije i za onaj deo tog autoputa koji je više od 60% već izgrađen u delu kroz APV, šteti interesi-ma Vojvodine što ne može biti dobro ni za Republiku Srbiju. Veo tajnosti pod kojim je ceo postupak od početka pa do kraja pot-pisivanja ugovora vođen, i neobjavljivanje svih aneksa tog ugovora, daje nam za pravo da sumnjamo u ispravnost ovakvog načina fi nansiranja izgradnje.

build: U javnosti, projekat autoputa sta-vlja u zapećak sve druge projekte, posebno one u visokogradnji. Možete li nam reći nešto više njima?

V. Z: Izgradnja ostalih objekata od intere-sa za Republiku, a koji se grade na terito-riji APV, koja je po Zakonu o planiranju i izgradnji u nadležnosti našeg Sekretarija-ta, teče, uz manje probleme, veoma dobro. Stručne službe našeg Sekretarijata koje pra-te poštovanje zakona od strane investitora, sada, pet godina nakon prenošenja nadle-žnosti u ovoj oblasti, već rade rutinski posao, i rade ga odlično. Za izgradnju objekata visokogradnje u Vojvodini koja podrazumeva izgradnju stambenih i poslovno-stambenih objekata, najčešće u gradovima, nadležna je lokalna samouprava. Nadležnost našeg Sekretarijata u ovoj oblasti je jedino pri rešavanju sporo-va u drugom stepenu, što podrazumeva da, ukoliko neki investitor ili neko ko smatra da je na neki način ugrožen izgradnjom nekog objekta, nisu zadovoljni rešenjem koje se donese u prvostepenom organu (od opštin-ske građevinske inspekcije ili nekog drugog opštinskog organa) ima pravo da podnese žalbu našem Sekretarijatu, koji tada, u dru-gom stepenu, rešava o primeni zakona od strane prvostepenog organa.

Moram da kažem da kao rođeni Novo-sađanin nisam zadovoljan urbanističkim rešenjima pojedinih delova grada, arhitek-tonskim rešenjima pojedinih zgrada ili celih kvartova, ali s obzirom na nadležnosti koje imamo, ne možemo direktno da utičemo na to, osim da kritikujemo i javno izražavamo nezadovoljstvo. Naravno, ima i mnogo do-brih rešenja, grad menja svoj izgled, postaje lepši i dobija obrise velegrada. Slično je i sa drugim opštinama u APV kada su u pitanju veća naseljena mesta i gradovi.

build: Nedavno su doneti zakoni o pre-nošenju nadležnosti nad obalama reka sa republičkih, na organe lokalne samoupra-ve, čime je nastavljen pozitivan trend de-centralizacije. Kakva su dosadašnja isku-stva u APV na tu temu, posebno lokalnih urbanističkih službi…

V. Z: U vezi sa prenošenjem nadležnosti sa republičkih organa na lokalnu samoupravu, u ovom slučaju, kao i svim drugim, moram da kažem da sve aktivnosti u tom smislu u potpunosti podržavam. Svaki stepen de-centralizacije je neophodan iz više razloga. Navešću samo dva, po mom mišljenju, naj-važnija:

Prvi razlog je to što ne može Država, po-smatrajući sve iz jednog centra, da donese ispravnu odluku o rešavanju određenih pro-blema u bilo kom regionu bolje nego što to može neko sa nižeg nivoa vlasti koji je rođen, živi i radi u toj sredini i sa tim pro-blemima. Drugi razlog je taj da prioritete usmeravanja fi nansijskih sredstava za rešavanje određenih problema ne može da određuje centralna vlast bolje od ljudi sa lokalnog nivoa.

AP VojvodinaO autoputu i još pone emu...


intervju

...razgovarali smo sa Vladimirom Zelenovi em, Pokrajin-skim sekretarom za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo.

Pri ao nam je o dugoro nim prednostima i trenutnim problemima prenošenja ovlaš enja na lokalne nivoe, o ulozi Pokrajine u pitanjima autoputa Horgoš-Požega, o inicijativi

njegovog Sekretarijata za predstoje i novosadski Sajam gra evinarstva, ali i o planovima osnivanja Gra evinske

direkcije Vojvodinerazgovor vodio Mladen Bogi evi

zgrada Izvršnog ve a AP Vojvodine

što su JP Zavod za urbanizam Vojvodine, Udruženje urbanista Vojvodine, Društvo ar-hitekata Novog Sada, FTN Departman za arhitekturu i Departman za građevinarstvo.

U svetlu odličnog poslovnog odnosa sa ru-kovodstvom Novosadskog sajma i našeg Sekretarijata, potpisan je sporazum o sa-radnji Novosadskog sajma i našeg Sekre-tarijata, koji sam potpisao sa gospodinom Bojanom Gajićem, izvršnim direktorom Novosadskog sajma.

build: Na teritoriji AP Vojvodine nalazi se nekoliko naših najčuvenijih imena iz oblasti građevinarstva, posebno na polju sirovina… Gde je danas njihovo mesto na tržištu?

V. Z: Tačno je da na području APV imamo najčuvenija imena iz oblasti građevinarstva, a posebno na polju proizvodnje sirovina za građevinski materijal. Jedan broj preduzeća iz ove oblasti je veoma uspešno privatizovan i odlično se snalazi na tržištu, kao na primer beočinska Fabrika cementa, Polet Bečej, IGM iz Stražilova...

build: Ali, da li tih ljudi imate dovoljno? Kako funkcionišu lokalne službe, posebno urbanistička, koja bi i trebalo da preuzme ulogu sprovođenja ovih zakona?

V. Z: Tu imamo problem koji nikako ne sme biti razlog odustajanja od pravca decentra-lizacije! Naime, lokalne urbanističke službe još uvek u pravom smislu i ne postoje. One se sada svode na jednog ili dvojicu ljudi za-poslenih u lokalnoj upravi, koji pored tih poslova obavljaju i još neke druge (iz obla-sti privrede, izgradnje i slično) i nikako ne mogu kvalitetno da se bave rešavanjem tako složene problematike.

Sa položaja Pokrajinskog sekretara za urba-nizam, arhitekturu i graditeljstvo, mogu sa sigurnošću da kažem da na lokalnom nivou vlasti nema dovoljno stručnih ljudi koji mogu da stanu iza nekog novog zakona za čije sprovođenje će biti zaduženi. Nema ih, iz prostog razloga što lokalna samouprava do sada nije imala nadležnosti u toj oblasti i na osnovu toga nije raspolagala ni potreb-nim fi nansijskim sredstvima za formiranje stručnih službi koje bi se time bavile.

Proširenje nadležnosti podrazumeva i dodat-na fi nansijska sredstva koja bi u tom slučaju sa republičkog nivoa bila preneta na lokalni i tada bi se stvorili preduslovi za formiranje neke vrste lokalnih ministarstava, odnosno sekretarijata koji bi mogli uspešno da se bave sprovođenjem onih zakona koji se pre-nose u nadležnost lokalne samouprave.

build: Ispratili smo vesti o Vašoj inicijati-vi da se na sledećem Sajmu građevinarstva u Novom Sadu pojave sva preduzeća iz ove oblasti sa teritorije AP Vojvodine. Možete li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi?

V. Z: Kao neko ko redovno prati sajamske manifestacije primetio sam da postoji veli-ki broj manjih fi rmi koje se bave nekom od delatnosti vezanih za građevinarstvo i koje imaju šta da prikažu na takvim manifestaci-jama, ali iz različitih razloga ne pojavljuju se na Sajmu građevinarstva. U kontaktima sa njima zaključio sam da je jedan od proble-ma, verovatno i najveći, upravo nedostatak fi nansijskih sredstava. Takođe sam shvatio da nema nikakve logike da se naš sekre-tarijat čija su nadležnost građevinarstvo, urbanizam i arhitektura, i to na nivou cele Pokrajine, nikada do sada nije prikazao kao izlagač na ovom Sajmu. U januaru 2007. godine doneo sam odluku da izađemo na Sajam i da predstavimo posetiocima u ne-posrednom kontaktu šta je to što mi u Se-kretarijatu zapravo radimo.

Pod pokroviteljstvom našeg Sekretarijata, na štandu koji smo zakupili, predstavili smo i sve ostale institucije koje se na teritoriji APV bave urbanizmom, prostornim planiranjem, projektovanjem i izgradnjom objekata, kao


intervjuMeđutim, imamo i mnogo loših primera, kao što je npr. privatizacija Potisja iz Ka-njiže.

build: Tranzicioni procesi u građevinskoj struci još uvek teku veoma sporo. Oko po-lovine preduzeća još uvek nije privatizo-vano. Pomenuli ste neke od primera, ali kakvo je stanje u AP V, uopšte gledano?

V. Z: Da, i kod nas u AP Vojvodini ima još uvek onih koji i dalje posluju kao društve-na preduzeća. Po mom mišljenju, privati-zacija građevinskog sektora je neminovna i dobro je da se uradi u što kraćem roku. Nadam se da će novi vlasnici, kao što je to slučaj u pomenutim uspešno privatizovanim preduzećima, ispunjavati svoje obaveze i u pogledu primena dobrih socijalnih progra-ma, primenama novih, ekološki prihvatljivih tehnologija, naravno, u skladu sa osnovnim principima održivog razvoja. Pored toga, neophodno je, kako za sve te proizvođače građevinskog materijala, tako i za izvođače radova i fi rme koje se bave projektovanjem, obezbediti na prvom mestu dovoljno posla. Čvrsto stojim pri stavu, i zalagaću se svim silama da se za poslove koji se fi nansiraju iz budžeta, formira građevinska direkcija Voj-vodine, koja će za izgradnju većine objekata od interesa za Republiku Srbiju, a koji se grade na teritoriji APV, angažovati isključi-vo preduzeća sa teritorije APV.

build: Da li je to u skladu sa...

V. Z: Da... znam šta ste želeli da me pitate. I ne... ne smatram uopšte da bi to neko mogao da proglasi zatvaranjem jednog re-gionalnog tržišta za ostale. Verovatno će se većina vaših čitalaca složiti sa time da se i ovde mora napraviti decentralizacija, obzi-rom da odluku o tome ko će vršiti projek-tovanje, izgradnju i nadzor nad izgradnjom za ove objekte, mora doneti neka novofor-mirana građevinska direkcija Vojvodine, koja će istovremeno brinuti o razvoju ovih regionalnih preduzeća. Donošenje odluke koja bi novac iz budžeta APV ili pojedinih lokalnih samouprava, zadržala na istoj teri-toriji, svakako da je logično i sasvim legiti-mno rešenje.

Naravno da ovo pre svega podrazumeva apsolutno poštovanje svih drugih etičkih i zakonskih pravila tržišta, tj. cena i kvalitet izvedenih radova moraju biti jednaki oni-ma koje bismo dobili i na sasvim otvorenim konkursima.

build: Hvala na razgovoru. Želimo Vam puno uspeha u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

V. Z: Hvala i vašem magazinu na saradnji i lepim željama. Želim još samo da pozovem sve vas, i vaše čitaoce, na naredni Novosad-ski sajam u martu sledeće godine

Vladimir ZelenoviPokrajinski sekretar za urbanizam,

arhitekturu i graditeljstvo

Deo tog sporazuma odnosi se i na či-njenicu da će se na narednim sajmovima građevinarstva, fi nansijskim sredstvima iz budžeta APV, fi nansirati izlaganje upravo tih malih izlagača. Godišnje će u tu svrhu biti izdvojen iznos od dva mi-liona dinara kojima može da se pokrije plaćanje zakupa za više od 500m² izla-gačkog prostora, sa još oko 500m² koje bi te fi rme same fi nansirale, obzirom da je malom preduzeću dovoljno i do ma-ksimalno 50m². Na ovaj način rešio bi se taj problem za barem 50 novih fi rmi. Saradnju sa Novosadskim sajmom smo u međuvremenu proširili, i veoma sam zadovoljan zbog toga jer smatram da samo zajedničkim radom možemo da postignemo mnogo bolje rezultate koji će doneti boljitak svim građanima.

Tokom više od 20 godina švajcarski tim za istraživanje

i razvoj neprekidno je usa-vršavao svoju jedinstvenu

stru nost u pogledu izrade jezgra, bojenja i primene

kompozit-cementnih panela za izradu fasadnih sistema.

Ova ogromna tehnološka unapre enja ine ki mu

zbirke švajcarskih fasadnih sistema prvoklasnog kvalite-

ta za vrhunsku arhitekturu

Swisspearl® paneli se proizvode u mo-dernim razvojnim postrojenjima u Niede-rurnen-u (Švajcarska) korišćenjem male količine energije i visoke svesti o očuvanju okoline. Proizvode se od visoko kvalitetnog portland cementa, sintetičkih vlakana, ce-luloznih materijala i stabilnih pigmenata. Vlastiti postupak proizvodnje, razvijen u Švajcarskoj, sa posebnom završnom obra-dom površina, impregnisanim ivicama i zadnjom stranom panela, pruža optimalno ponašanje i trajnost potpuno presovanih panela. Milioni panela postavljeni od 1985. godine širom sveta dokaz su izvanrednog, pouzdanog, dugovečnog kvaliteta švajcar-skog cementnog jezgra i završnog premaza.

Eternit Switzerland je jedini proizvođač koji majstorski sprovodi zahtevni proces proizvod-nje integralno bojenih cement-kompozitnih panela, koje nudi u veoma širokom izboru boja, obezbeđujući pri tom visoku higijenu proizvod-nog procesa i veoma mali uticaj na okolinu.

Zadivljuju i izbor

Novi proizvod Swisspearl® je usredsređen na stvaralačke potrebe arhitekata tako da im omogući planiranje i ostvarivanje vizije fasa-de, uz ispunjenje svih očekivanja investitora.

Dakle, prirodna elegancija osobenog i sve-denog izgleda materijala, različitih završnih obrada, pruža više prilagodljivosti i izvanred-nu projektantsku slobodu da se zavodljive boje i teksture mogu jednostavno i sjajno uskladiti sa drugim materijalima.

Glavne osobine proizvodaSwisspearl® panele za fasade i enterijer ispo-ručuje jedini proizvođač u svetu sa 20-godiš-njim iskustvom u proizvodnji cement-kompo-zitnih panela sa novom tehnologijom izrade jezgra bojenjem, ne samo neprozirnim bojama. Legendarni švajcarski kvalitet ogleda se poseb-no u sledećim osobinama:

Ujednačeno bojenje kompozit-cementnih panela objedinjuje lepotu i trajnostPosebno projektovani sistem fasadnih oblo-ga sa ventilisanjem sa zadnje strane, najpo-uzdaniji sa gledišta građevinske fi zikeNeuporediva fi zička svojstva - jedini vlakno-cementni fasadni paneli koji ispunjavaju uslove za najvišu klasu kvaliteta 5A u skladu sa evropskim normama o potvrdi kvaliteta (EN 12467) – CEVisoko kvalitetna armirna vlakna (<6% celuloznih vlakana)Nizak stepen upijanje vodeVisoka otpornost na vremenske usloveBez uticaja blizine morske obale i normal-nog atmosferskog zagađenjaSunce, kiša (čak i kisele kiše), vlaga i mraz skoro da ne utiču na izgled površine panela

•

•

•

•

•••

•

Dug vek postojanosti i otpornosti boje: u zavisnosti od nijanse Delta E vrednost iz-nosi između 1 i 3 po CIELAB skali posle izlaganja u trajanju od 2.000 sati (svetlost Xenonskih lampi u skladu sa Testom vre-menskih uslova). Obezbeđeno prirodno i ujednačeno starenje celokupne površine panela/fasadeGarantovana otpornost u temperaturnom opsegu od -40° C do +80° CPonašanje u slučaju požara: A2-s1, d0 u skladu sa standardom EN 13501-1/UBC Class I, NFPA Class A u skladu sa stan-dardom ASTM E 84-99Uglavnom fabrička izrada sečenja, bušenja i impregnacije, najvišeg kvalitetaNajmanje moguće održavanje zahvaljujući glatkoj završnoj obradi površine panela iz-rađenog od inertnog materijalaProizvodi pretežno izrađeni od mineralnih sirovina, 100% obnovljiviŠvajcarski građevinski standardi potvrđuju 40 godina kao očekivani životni vek fasada izrađenih od Swisspearl® panela.

•

•

•

•

•

•

•

36

TEMAbroja

paneli i fasadni sistemi

SWISSPEARL®


Swisspearl® fasadni paneliSwisspearl® fasadni paneli su cement-kom-pozitne ploče velikog formata, dostupne u raz-ličitim načinima završne obrade. Nakon opse-canja sa sve četiri strane, ploče mogu biti sečene prema željenim dimenzijama. Swisspearl® fasadni paneli mogu da se postave u jednoj rav-ni sa vertikalnim i horizontalnim spojevima, ili na drugi način, horizontalnim preklapanjem.

Detalji spojeva i načini pričvršćivanja kao i doslovce neograničen izbor veliči-na ploča pruža beskrajne mogućnosti u stvaranju jedinstvenih, privlačnih fasada.Swisspearl® fasadni paneli se postavljaju u skladu sa najnovijom tehnologijom nepre-kinutog ventilisanja sa zadnje strane fasadne obloge. Ovaj, u potpunosti razvijen i proveren sistem oblaganja fasada, već decenijama efi -kasno štiti konstrukciju zgrade, a samim tim i čitavu zgradu, od atmosferskih uticaja. Paneli su otporni na koroziju, nezapaljivi su, izuzetno trajni i praktično ne moraju da se održavaju – što predstavlja prednost i privlačno rešenje u svakom smislu. Za detaljna uputstva o pro-jektovanju i montaži koristite tehničku doku-mentaciju Esala.

Nenadmašna uslugaCarat SL i Refl ex paneli, namenjeni vrhun-skim projektima, dostupni su preko lokalnih ovlašćenih Swisspearl® distributera. Oni će sa odanim saradnicima, obavezanim vi-sokim standardima, pružiti profesionalnu podršku projektantima dok se fasada ne postavi. Zajedno sa tehničkom službom u Švajcarskoj, oni su uvek na raspolaganju da brzo odgovore na bilo koje pitanje vezano za Swisspearl® sisteme i detalje, dimenzije i način sečenja i/ili izbor boja.

Pomoć projektantima i ugovaračima u sva-koj fazi projekta, dostavljanje uzoraka, obu-čavanje radnika i garancija, doprinose utisku visokog nivoa usluga namenjenih povećanju vrednosti projekta i zadovoljstva korisnika. Swisspearl® – ne samo proizvođač već i sa-radnik u izvođenju, sa odabranim distribute-rima koji su tu da pruže podršku i pomognu zadovoljenje propisanih najviših standarda.

Ostali Swisspearl® proizvodi:Široki izbor dodataka i pričvrsnih sredstava odgovarajuće bojePaneli za balkone bojeni sa obe strane, per-forirani unutrašnji elementi itd.Prethodna generacija proizvoda razvija-na 80-ih (površinski bojeni paneli sa sivim jezgrom) takođe se može dobiti za doziđi-vanje zgrada i naročite potrebe. Tražite Natura (prozirni završni premaz sa vidlji-vom cementnom strukturom) ili Tectura (jasne, jake neprozirne boje sa sitnozrnom završnom površinom) sistem bojenja.

Za svako Vaše pitanje možete pozovati lo-kalnog ovlašćenog Swisspearl® distribu-tera, da proveri mogućnost nabavke panela u željenoj boji, određenoj veličini, kao i o svemu drugom što može dovesti do među-sobne saradnje

•

•

•

TEMAbroja

Ovlaš eni zvani nidistributer za podru ije Srbije

ESAL d.o.o. BeogradBulevar Mihajla Pupina 10ž lokal 70

11070 Novi Beograd

tel/fax: +381 (0) 11 311 57 84mob: +381 (0) 63 318 558


www.esal.siwww.eternit.ch

www.swisspearl-architecture.com

Raspoložive veli ine Swisspearl® panela:

Debljina proizvodne mere

korisne mere

(mm) (mm)

8 mm 5/16“

3070 x 12502530 x 1250

3040 x 12202500 x 1220

12 mm 15/32“

3070 x 12502530 x 1250

3040 x 12202500 x 1220

U zavisnosti od na ina bojenja i nijanse boje mogu biti isporu eni i paneli širine 950 mm:

Debljina proizvodne mere

korisne mere

(mm) (mm)

8 mm, 5/16“

3070 x 9502530 x 950

3040 x 9202500 x 920

*paneli korisne dužine 10’– 0” mogu se proizvesti u fabrici


Na sajmu BAUMA u Minhenu svoje inovacije i

tehnološka dostignu apredstavio je i dobro pozna-

ti lider u dizajnu alumini-jumskih konstrukcija u gra-

evinarstvu, fi rma Schüco

Rast svetske populacije i standarda bezmalo su iscrpeli prirodne resurse, što zahteva nove strategije, a jedna je i novi moto – Energija², za fasade koje treba da štede i prave energiju, pra-teći dizajn, sistemsku automatiku i usavršenu sigurnosnu tehniku. Schüco ovde već danas pruža značajan doprinos svojim inovacijama, efi kasno povezujući termozaštitu i solarnu tehnologiju. Pored optimalnih uslova za život, rad i proizvodnju, tu su i zahtevi dizajna, bez-bednosti i automatizacije objekta, kako bi se štedela energija, a troškovi korišćenja optimi-zovali. Zgrade koje štede i proizvode energiju daće važan doprinos smanjenju potrošnje, ni-žim cenama energije i boljoj klimatskoj zaštiti. Centralne teme projektovanja predstavljaju termička izolacija prozora i fasada kao i kori-šćenje solarne energije putem Solar Th ermal i Photovoltaic postrojenja. Schüco je prihvatio ove izazove i već nudi nova efi kasna rešenja u kojima Energija² ima značajno mesto.

Energija kroz automatizacijuAutomatskim upravljanjem fasadama, tj. međusobnim usaglašavanjem funkcija prove-travanja, zasene, bezbednosti, unutrašnje tem-perature, smanjenja dejstva vetra i proizvodnje energije, kao i automatskim sistemima otvara-nja i zatvaranja prozora – štedi se energija. Va-žan deo optimizacije predstavlja i upravljanje klimatizacijom. Prozori i vrata sa centralnom blokadom pružaju veoma veliki doprinos dobi-janju energije, a otvaranje prozora u toku noći, može ciljano uticati na hlađenje objekta. Pro-klamovan cilj fi rme Schüco je da svi aktivni elementi fasade jednog objekta budu elektron-ski umreženi, a svi otvori objekta upravljani automatskim putem. Realizacijom ovog cilja, energetski potencijal fasade objekta može se u potpunosti iskoristiti. Schüco automatizacija koja donosi lakoću rukovanja, isto je tako va-žna kao i prateća tehnika, nevidljiva, skrivena u ramovima prozora i vrata. Automatizacija fasade i dalje je na početku, ali će u budućnosti

bitno doprineti energetskoj efi kasnosti celoku-pnog objekta (naročito za luksuzne domove i na objektima koji nisu namenjeni stanovanju).

Schüco je idealan partner, jer razvoj sistema profi la, tehnika okova, pogona i elektronskih upravljačkih sistema zahtevaju mnogo iskustva i visoke inovacione sposobnosti.

Energija i bezbednost

Bezbednost nije samo zaštita od vremenskih prilika, već i od provala i vandalizama nad objektima svih vrsta. Schüco nudi postroje-nja za zatvaranje objekata (brave), sigurnosne profi lisane cilindre, električne višestruke zatva-rače, ručice prozora koje se mogu zaključavati, sigurnosne okove na prozorima i vratima sa defi nisanim klasama otpornosti i magnetne prekidače koji svi zajedno u velikoj meri po-većavaju pasivnu bezbednost nekog objekta. Kod prozora čije se otvaranje aktivira motori-ma, automatsko stezno obezbeđenje doprinosi bezbednosti korisnika, pošto mehanizam za zatvaranje automatski reaguje na otpor. Sis-temska rešenja fi rme Schüco sa efi kasnim za-ustavljanjem zrna vatrenog oružja i eksploziva pokazali su se veoma dobro, a uz to daju mak-simalnu slobodu pri oblikovanju i dizajniranju. Bezbednosni sistemi fi rme Schüco nude za-štitu od dima i vatre za sve objekte. Odlično

razvijena signalna tehnika uz pomoć senzora omogućava potpunu kontrolu stanja. Zajedno sa novim biometrijskim oblicima kontrole pri-stupa, Schüco nudi brojne koncepte umreže-nih sistemskih tehnika na tržištu bezbednosti koji zadovoljavaju sve standarde i propise.

Energija i dizajnModerne fasade u sve većoj meri ispunjavaju funkcije u oblasti energentske efi kasnosti, au-tomatizacije i bezbednosti, a rastu i zahtevi u pogledu dizajna. Bilo da se radi o integraciji uređaja na motorni pogon i upravljanje u na-ročito tanke čelične i aluminijumske profi le, ili je reč o harmoničnom oblikovanju lamela za zaštitu od sunca, Schüco nudi uravnoteženi dizajn, gde su oblik, funkcionalnost i površina međusobno optimalno usaglašeni. Za sve Schüco proizvode osnovna su pitanja funkci-onalnosti i dizajna, jer svi novi elementi moraju biti usaglašeni sa postojećim delovima fasade. Schüco dizajn povezuje plemenite površine i suverene oblike sa inovativnim tehnologijama. Oni su garancija postojanog dizajna i prate na-stojanja arhitekata u oblikovanju.

Pored dugog veka trajanja i jednostavne upotre-be svih proizvoda, rešenja fi rme Schüco imaju i dopunske vrednosti. Kombinacija toplotne izolacije, solarne tehnologije, automatizacije, bezbednosti i dizajna pokazuju da raznovr-snost primena i koristi od fasada sve više rastu. Za to se postarala Energija², koja već i danas nudi za budućnost proverena rešenja za uklju-čivanje novih, energijski relevantnih, sigurnih, lako opsluživanih komponenata sistema

38

ENERGIJA²Schüco pametne fasade

TEMAbroja

ALU KÖNIG STAHLVladimira Popovi a 6 CG APT, 11000 Beograd

tel: +381 (0) 11 3111 051 3111 226

fax: +381 (0) 11 3111 165 e-mail: offi [email protected]

www.alukoenigstahl.com


Kompaniju M-profi l predstavili smo u prošlom broju magazina

Build uglavnom kroz njihove trapezno i sinusno profi lisane

limove, ali i limove profi lisane u obliku crepa, a sada želimo re inešto više o njihovim krovnim i

fasadnim sendvi panelima

Proizvodnja u kontrolisanom proizvodnom procesu, jednostavno postavljanje na fasadu objekta, minimum otpada prilikom rada i termoizolacione karakteristike najvišeg ni-voa, svrstavaju sendvič panele M-profi la u proizvode koji čuvaju prirodne resurse i ekološki su prihvatljivi.

Sendvič paneli kompanije M-profi l se primenjuju prilikom gradnje skoro svih vrsta građevina. Jednako dobro se mogu koristiti kod jednostavnih skladišta, kao i kod ekskluzivnih poslovnih zgrada ili hotela. Izgradnja tehnički zahtevnih građevina, kao što su hladnjače ili proiz-vodni pogoni, nezamisliva je bez krovnih ili fasadnih sendvič panela.

Mogućnosti različitih kombinacija boja i povr-šinskih obrada panela daju arhitektama i dizaj-nerima kreativnu slobodu potrebnu za kvali-tetnu i modernu arhitekturu. Konstrukcije od sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih materijala, ugrađuju se brzo, dugog su

veka trajanja uz jednostavno održavanje i zato su izuzetno ekonomski opravdane. Svojim mehaničkim, fi zičkim i estetskim svojstvima sendvič paneli dokazuju da su visokorazvijen građevinski proizvod najšire primene.

Krovni i fasadni paneliSvojstva sendvič panela proizlaze iz načina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgro od kamene vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehaničke ka-rakteristike, dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični, pocinkovani i bo-jeni bojom na poliesterskoj bazi. Proizvedeni su po normi EN 10147 i EN 143 i ispunja-vaju sve savremene protivpožarne zahteve. Debljine koje se koriste su 0,50 i 0,60mm, dok im je granica razvlačenja fy=280MPa. Jezgro može biti od kamene vune specifi čne težine 120kg/m3 (protivpožarni paneli) ili polistirena od 15kg/m3 (samogasivi paneli).

Debljina jezgra može biti od 60 do 200mm, a spoljašnji limovi se nude u dve vrste obra-de lima, u mikroliniranom obliku i standar-dnom obliku profi lacije. Razlikujemo dva tipa panela: krovne (sa trapezno profi lisanim limom) i fasadne, koji se mogu montirati na potkonstrukciju horizontalno i vertikalno, bilo na čeličnu ili betonsku konstrukciju. Osim toga, moguće je i dodatno ugraditi ukrase od alu-profi la plastifi ciranih u boji panela ili nekoj drugoj boji, kako bi se istak-li određeni delovi fasade (na primer sokla, okviri oko prozora i ulaza, atika ili venac u gornjim zonama zida i sl.).

Fizika zgradeJezgra sendvič panela od materijala sa ma-lim koefi cijentom toplotne provodljivosti i izostanak toplotnih mostova daju odličan proizvod sa stanovišta termoizolacijskog sis-tema zgrade. Zaptivanje spojeva gumenim trakama omogućuje paronepropusnu izradu zidova pa paneli zadovoljavaju i u pogledu difuzije vodene pare. M-profi l je ponudio i panel sa skrivenim spojem, kako bi se dobila što lepša i kvalitetnija spojnica panela.

Sertifi katiM-profi l odgovara na sve visoke zahteve tržišta i uz svoje proizvode nudi i komplet-ne ateste za sve panele, pa tako paneli s is-punom od kamene vune imaju sertifi kat za vatrootpornost od 120 minuta, dok paneli s ispunom od polistirena imaju sertifi kat za samogasivost klase B1, a tu su i sertifi kati za nosivost i termoizolacione odlike panela

39

M-PROFILsendvi fasadni i krovni paneli

za kvalitetnu i modernu arhitekturu

M-PROFILGolubina ki put bb22300 Stara Pazova

tel: +381 (0) 22 311 231310 517310 237

e-mail: offi ce@m-profi l.co.yuwww.m-profi l.co.yu

TEMAbroja


DIGITALNI VODENI PAVILJONKarlorati saradnici (Carloratti associati) i inženjeri MIT-a, za predstoje i me unarodni EXPO u Sarago-si (Zaragoza) 2008. godine sa temom Voda i održivi razvoj, projektovali su paviljon od vode – svi zidovi i druge vertikalne površine napravljeni su od tzv. di-gitalne vode. Nju ine te ne zavese za zidove koje ne samo da se mogu programirati da poput velikog ekrana prikazuju tekst i grafi ke slike, ve mogu da osete osobu koja se približava i da se automatski otvore kako bi je propustile. Ve se pokušavalo sa digitalno kontrolisanim kapljicama, ali je ovo prvi takav arhitektonski prostor. Obzirom da ovde upo-trebljene cevi i elektronika nisu naro ito skupe, a re-ciklirane vode ima dosta i jeftina je, vodeni zidovi bi mogli postati stvarnost i za neke druge projekte.

www.digitalwaterpavillion.com

BUDU NOST STANOVANJA – KU E NA VODIGlobalno zagrevanje stvara oštre vremenske prilike apokalipti nih scenarija poplava koje postaju real-nost u svim delovima sveta. Ovogodišnje poplave u Velikoj Britaniji, Indiji, Nepalu i Bangladešu u inile su da hiljade ljudi izgubi živote a milioni da ostanu bez svojih domova.Holandija je specifi na zemlja sa skoro polovinom teritorije ispod nivoa mora. Ovde su poplave sastav-ni deo života i upravo iz ove zemlje poti e jedno od mogu ih rešenja. Kompanija Dura Vermer (Dura Vermeer) predložila je savršeno jednostavno reše-nje – ku e na vodi. U kompaniji tvrde da su ove ku efl eksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode i do 5m.

Razvijena su dva modela: ku a na vodi kao brod i amfi bija koja je na obali za vreme suvog vremena.Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme i eli ne stubove koji pomažu da ku e ostanu ukot-vljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja brzo mogle na i na otvorenom moru. Struja i voda su sprovedene preko fl eksibilnih cevi koje su napravlje-ne tako da mogu da prate promene nivoa vode.

Do sada je izgra eno 46 ovakvih vodenih jedinica u Masbomelu (Maasbommel) u provinciji Gerderland (Gerderland). Po etna cena ovih ku a je 260.000$, što zna i da bi u slu aju masovne proizvodnje u prednosti svakako bile bogatije zemlje. Kompanija Dura Vermer trenutno radi na razvijanju jeftinijih materijala koji bi omogu ili masovnu proizvodnju po znatno nižim cenama. Njihov rad e svakako morati da se ubrza pošto su nau nici procenili da do 2100. godine nivo okena podi i za 11cm.www.ecoboot.nl

SAVRŠENA KOCKAHolandski institut za zvuk i sliku napravljen je kao puna kocka ija je polovina ukopana. Sadrži arhi-ve za emitovanje slike i zvuka, kancelarije i muzej. Predstavlja centralnu ta ku grada Hilversuma (Hil-versaam) u kome se nalazi. Hilversum je predgra eAmsterdama poznato kao centar holandske TV in-dustrije.

Arhitekte ove neobi ne gra evine Vilijam Jan Nen-telings (Willem Jan Nentelinngs) i Mihael Ridijk (Mi-chael Riedijk) poseduju redak talenat u arhitekton-skim krugovima – smisao za humor. Fasada zgrade je sastavlejna od panela livenog stakla u boji. U saradnji sa umetnikom Jap Drupstenom (Jaap Drup-steen) na panelima su odštampani poznati kadrovi sa holandske televizije. Koriste i kompjutersku teh-nologiju, Drupsten je spojio slike sa staklom, što daje zanimljiv efekat, jer su slike samo delimi no prepo-znatljive iz odre enih uglova. Fasada predstavlja kri-tiku savremene kulture i društva a ima paralele i sa eksterijerom biblioteke Dželi (Jelly), arhitekte Gordo-na Bunšalta (Gordon Bunshalt) iz 1963. godine. www.neutelings-riedijk.com

NEUNIŠTIVA KU AKu a Florans i Vilijema Tsuija (Florence i William Tsui) u Berkliju (Berkly), Kalifornia (California), važi za neuništivu ku u pošto njen oblik i koncept itavogkonstruktivnog sistema poti u od minijaturnog orga-nizma, tzv. vodenog medveda (Hypsibius dujardini) koje može da opstane u svim vremenskim prilikama i na svim nadmorskim visinama.

Na istom pricipu je gra ena i ku a koja nosi ime Oko Sunca (Tai Yang Yen) po dekorativnim elementima fasade u obliku okulusa. Osnova je elipsa a ku a sa-drži tri kupatila, etiri spava e i dnevnu sobu. Ku aje delimi no ukopana u zemlju, a zidovi su napra-vljeni od recikliranog sun era i posebnih blokova cementa. Od ostalih materijala koriš eni su beton, akrilik, fi berglas i reciklirano drvo. Prednosti ovakvog tipa gra evine su brzina gradnje i jeftini materijali, kao i to što su prostorije zimi tople, a leti hladne, a pri emu je ku a otporna i na vodu, vatru, termite i prigušuje buku za oko 50dB.

www.tdrinc.com

NOVIH SEDAM SVETSKIH UDAU okviru globalne kampanje Novih sedam svetskih uda izabrani su Kineski zid, rimski Koloseum, pala-

ta Tadž Mahal u Indiji, drevni grad Inka Ma u Pik u u Peruu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, napušteni anti ki grad Petra u Jordanu i piramida drevnih Maja Kastiljo, u gradu i en Icu u Meksiku. Novih sedam svetskih arhitektonskih uda izabrano je glasovima preko 100 miliona ljudi širom sveta posredstvom In-terneta i mobilnih telefona. Od sedam svetskih udaanti kog sveta, koje je izabrao fi lozof Filon, danas su ostale samo piramoide u Gizi. Kampanju je pokre-nuo švajcarski umetnik i muzeolog Bernard Veber. Žirijem je predsedavao bivši generalni direktor UNE-SCO-a Federiko Major Saragosa, a inilo ga je se-dam svetski priznatih arhitekata. Nakon izbora novih sedam svetskih uda u julu ove godine, pokrenuta je nova inicijativa – Novih sedam svetskih prirodnih uda, koja e trajati do 8. 8. 2008. godine.

www. new7wonders. com


Institut za zvuk

i sliku

Hilversum

MB Company d.o.o. se ve deset godina bavi poslovima iz

oblasti gra evinarstva, trgovi-nom na veliko i malo, i spoljnom

trgovinom. Osnovna delatnost fi rme je projektovanje, zakup,

montaža i nadzor ramovskih brzomontažnih skela za

enterijersku i eksterijersku upotrebu, ali od prošle godine u

svojoj ponudi ima i prodaju savremene gra evinske

galanterije iz uvoza

Bezbednost na prvom mestu

Ramovski fasadni skelski sistemi koje MB Company nudi svojim zakupcima proizvod su poznatih nemačkih proizvođača Th yssen Hünnebeck BOSTA 100, Plettac SL70, Altrad-Baumann 70, i odgovaraju naj-savremenijim normama EU, posebno u obla-sti bezbednosti na radu, kojoj se u poslednje vreme i kod nas posvećuje sve više pažnje.

U zavisnosti od karakteristika i maksimalnog dozvoljenog opterećenja, građevinske skele se dele u šest normativnih grupa, a ramovske ske-le koje MB Company daje u zakup, poseduju nemačke i naše sertifi kate i stručne nalaze koji potvrđuju ispunjenje standarda DIN 4420 za grupe 4, 5 i 6.

Ponuda se odnosi isključivo na ramovsku skelu izrađenu od aluminijuma ili čelika, sa svim ne-ophodnim pratećim elementima: vertikalni ra-movi, sigurnosne ograde, dijagonale, patosnice (metalne ili daščane sa sigurnosnim okovima), završni elementi, bočni sigurnosni elementi, prolaznice sa merdevinama, spoljašnja stepeni-šta, pešački prolazi, nadstrešnice, rešetkasti ele-menti za premošćavanje, štelujuće nožice itd.

Skela može biti statična ili pokretna – u vidu tornjeva pogodnih za enterijerske i fasaderske radove: molerske, monterske i sl.

Brzina i efi kasnostNa tržištu je kod domaćih i stranih investitora, i samih izvođača građevinskih radova, sve veća potražnja za zakupom skela, kao i za uslugom prevoza, montaže, demontaže, pro-jekta i nadzora od strane stručnih lica.

Visokostručni kadar i radnici fi rme MB Company obaviće za svoje zakupce sve ove poslove, pri čemu paket osnovne ponude podrazumeva: skelski sistem, projekat skele i nadzor prilikom montaže (kao najpouz-daniji garant bezbednosti koja je na prvom mestu), dok se montaža/demontaža i prevoz nude kao opcija. Lager fi rme uvek raspola-že dovoljnom količinom skela i nalazi se u neposrednoj blizini autoputa kod petlje ka Dobanovcima čime je obezbeđen brz i jedno-stavan transport do bilo koje lokacije u Srbiji.

Ukoliko ste jedan od brojnih zakupaca fi rme MB Company i odlučite se za transport skela u režiji ove fi rme, kamioni njihovog voznog parka u svakom trenutku su spremi da krenu pravo ka Vašem gradilištu. Od onog trenutka kada se skele nađu na lokaciji, njihova montaža se odvija brzinom od 1.000m² za 3-4 dana.

Skele MB Company-ja za punu deceniju poslovanja obezbeđivale su brojna gradilišta širom Srbije, a u njihovom okrilju nastali su, ili bili renovirani, objekti najrazličitijih oblika, veličina i namena: od stambenih, poslovnih i javnih višespratnica, preko kotlovskih postro-jenja, industrijskih tornjeva i silosa, pa sve do mostova i drugih velikih armirano-betonskih konstrukcija.

DistanceriOd prošle, 2006. godine, MB Company započeo je sa poslovima uvoza i prodaje svih vrsta distancera i druge građevinske galan-terije za rad sa prefabrikovanim betonskim elementima u skeletnoj i panelnoj gradnji. U širokoj ponudi najsavremenijh uvoznih arti-kala nalaze se: plastični, betonski i čelični di-stanceri za gornju i donju zonu, horizontalnu i vertikalnu armaturu; sistemi za podizanje, fi ksiranje i povezivanje prefabrikovanih be-tonskih konstrukcija; vodonepropusne mem-brane i proizvodi za oplatu; vezujući ankeri i distanceri za izolacione materijale; lajsne i konstruktivni profi li; magnetni proizvodi za metalne kalupe i mnogi drugi proizvodi ne-ophodni u industrijskom građevinarstvu

41

MB COMPANYnajbezbednije ramovske skele

promo

MB COMPANYBul. Arsenija arnojevi a 99 G

11070 Novi Beogradtel: +381 (0) 11 3133 660

mob: +381 (0) 63 1036 565fax/tel: +381 (0) 11 3133 658

e-mail: [email protected] u Sremu

objekat na Terazijama


hotel u Subotici

Posleratna nepodobnost modernizma, i nje-govog glavnog jezika – internacionalnog stila, već šezdesetih godina je ukazivala na sopstvenu istrošenost. Ideje velikana mo-dernizma kakvi su bili Mis (Mies Van de Rohe), Korbizije (Le Corbusier) i Gropi-jus (Walter Gropius) nisu više nailazile na razumevanje, ne samo stručne javnosti, već i onih kojima je ta arhitektura bila name-njena. Nekoliko građevina zasnovanih na teorijama Korbizijea i CIAM-a, porušeno je dinamitom, doslovce – 1972. godine mo-derno stambeno naselje Pruit-Ajgo u Sent Luisu, dignuto je u vazduh.

Vreme promenaPočetak Postmoderne obeležava povratak dovitljivost i, ornamenta i komunikacije kao i stvaranje nove estetike. U želji da ispravi gre-ške arhitekture Moderne, postmodernizam komunicira sa korisnicima i ostvaruje veze sa gradom i istorijom. Naravno, kao što je to bio slučaj i sa svim prethodnim pravcima u isto-riji, postmodernizam je nastao kao kritika i negacija modernizma, iz kog je i evoluirao. U potrazi za opštim principima pomoću kojih bi se mogao okarakterisati postmodernizam, neki kritičari su išli dotle da postoje i ocene da bi taj princip mogao biti: svesno razaranje stila i uništavanje arhitektonskih oblika.

Sa druge strane, oni umereniji su arhitekturu postmodernizma opisivali i kao neo-eklekti-cizam. Njegova najčešća strategija u kom-poziciji je past iš – citiranje fragmentisanih istorijskih elemenata. To citiranje je obično u sprezi sa podrugljivim podražavanjem isto-rijskog detalja. Zgrada AT&T, koju je 1978. godine projektovao Filip Džonson (Phili-ppe Johnson), može poslužiti kao primer te podrugljive igre. Postmodernistički projekti naizgled kao da nemaju ništa zajedničko, međutim, u svoj slobodi postkompozicije arhitektonskih elemenata neka pravila, za-pravo načini, mogu nazreti. Oni mogu biti bizarni, humoristički, šokantni, ali jedno im je zajedničko – uvek su jedinstveni.

Novo itanje arhitektonskih elemenataNovinu predstavlja povratak zaboravljenih arhitektonskih elemenata – stubova, pri-mena klasičnih grčkih i rimskih uzora (ali ne u vidu doslovnog ponavljanja kao u neo-klasicizmu), oživljavanje neo-vernakularnog (Neo-Vernacular) pokreta u Engleskoj koji je doveo do ponovnog prihvatanja starih tehnologija, pre svega upotrebe opeke, ali i bronze i nerđajućeg čelika, što su remini-scencije na Ar-nuvo i Ar-deko (Art Nouve-aux & Art Deco) period.

Jedna od svakako najjačih motivacija post-modernizma je izgradnja po ukusu zajednice. Arhitekta Čarls Mur (Charles Moore) koji je u svom radu negovao scenografi čnost si-mulirajući klasične oblike čime je redukovao konstrukciju na puku parodiju, na primer, veliki deo svog simbolizma izveo je kroz sa-radnju sa italijanskom zajednicom prilikom rada na projektu za Italijanski trg (Piazza d’Italia) u Nju Orleansu (New Orleans). Mali trg je ironično podsećanje na Hadrija-novu vilu u Tivoliju, kao i korišćenje čeličnih spojnica na kvazi klasičnim stubovima. Para-doksalan je i način na koji se Mur poziva na antičke uzore u sred Nju Orleansa.

Još jedan vid eklekticizma je upotreba trom-pe l ’oeil (varka oka). Ova umetnička tehnika potiče iz slikarstva starog Rima, a posebno se na njoj insistiralo u italijanskom baroku, kada se pomoću ekstremno realistične pred-stave stvarala optička iluzija da određeni objekti zaista i postoje. Upotrebu ove tehni-ke možemo videti na primeru nosača sa obe strane Majkl Grejvsove (Michael Graves) Administrativne zgrade u Portlandu koji daju iluziju realnih nosača.

Dvostruki kod postmodernizma

Ovaj pokret se prvo javio u Americi šezde-setih godina, a zatim se proširio na Evropu i ostatak sveta. Postmodernizam je raznovr-stan, nestabilan koncept koji je dao posebne estetske pristupe u literarnoj kritici, ume-tnosti, fi lmu, teatru i arhitekturi, ali i u obla-stima kakve su moda, pa i način ratovanja. Širenje postmoderne arhitekture potpomo-gnuto je nizom značajnih izložbi i pojavom novih časopisa koji su pratili njen razvoj.

Takođe, dolazi i do naučnog interesovanja za razvoj istorije i teorije arhitekture, koja se od 70-tih polako odvaja od istorije umetno-sti i razvija paralelno sa njom. Naravno da najveće zasluge za to pripadaju arhitekton-skim spomenicima Moderne. Shvativši do koje mere je arhitektura postala popularna, galerija Leo Kasteli (Leo Castelly) iz Nju-jorka (New York) pozvala je 1980. godine vodeće arhitekte sveta da ponude projekte za privatne kuć – osam projekata, okuplje-nih pod nazivom Kuće na prodaju, koji su bili izloženi kao umetniča dela.

42

JEDAN ZAOKRET U ARHITEKTURIERA POSTMODERNIZMA

U devetnaestom veku, sa nestankom tradicionalnih kultu-ra, nastale su ideje modernizma koje naglasak stavljaju na avangardu. Transformacija društva bila je uzvišena misija progresivnih umetnika – pojedinaca. Protivre nost takve

situacije izbila je na videlo 60-tih, u jeku razvoja potroša -kog društva. Endi Vorhol (Andy Warhol) i drugi umetnici

prepoznali su nestanak kriti ke i utopijske uloge avangarde kao alternative masovnoj kulturi

priredila Tijana Jovanovi -Petrovi

Italijanski trg 1978.

muzej Abtajberg 1972.

Izraz post moderna prvi je primenio na arhitekturu Džozef Hadnat ( Joseph Hudnut) u naslovu jednog članka 1945. godine, a čuveni arhitekta Čarls Dženks (Charles Jenks) ga je popularisao 1975. godine, defi nišući ga kao dvostruki kod, s jedne strane iz tradicionalnog, a s druge iz potrošačkog društva sa akcentom na upotrebi novih materijala i tehnologije.


Pop modernizam

43

Pioniri postmodernizmaPostmodernizam je otvorio put istraživa-nju arhitekture čiji su koreni, ali i manifesti, bili u američkoj kulturi. Dobitnik Prikerove nagrade (Pricker award) 1991. godine, Ro-bert Venuri je poznat kao otac postmoderne arhitekture i urbanističkog projektovanja u Americi i Zapadnoj Evropi. Simbol projekta postmodernizma je projekat koji je Venturi 1961. godine uradio za svoju majku Vanu Venturi (Vanna Venturi) u Filadelfi ji.

Najneobičnija karakteristika ove građevine je primena klasične dekoracije na fasadi. Pročelje je reminiscencija fasade Paladijeve (Palladio) vile Maser. Luk i nadvratnik zaje-dno još više naglašavaju veličinu centralnog otvora. S druge strane, pojavljuju se i nekla-sični elementi kakvi su industrijski prozor-ski okviri i trakasti prozori kuhinje.

Tipičan primer postmodernističkog obla-kodera je Zgrada javne službe u Portlandu iz 1983. godine arhitekte Majkla Grejvsa. Zgrada predstavlja mešavinu različitih sti-lova. Donja kolonada je upadljivo egipatska, ali sa italijanskim uticajima i evocira kla-sicizam tridesetih godina. Još jedna kvazi-klasična odlika je podela na stilobat, stub i pediment. Na fasadi je prisutno i tehnolo-ško staklo koje delimično oživljava poetiku Moderne. Pilastri koji označavaju vertikale liftova i trapezoidni kamen crne boje iznad njihovog završetka su u tradiciji Ar-dekoa.Davne 1979. godine, na Aveniji Medison,

Filip Džonson podigao je prvi postmoderni oblakoder – zgradu centra američke telefon-ske i telegrafske kompanije AT&T. Danas zgrada pripada korporaciji Sony i poznata je pod tim imenom. Ovaj projekat predstavlja reakciju protiv Misovog modernizma. Ima modernističko telo koje stoji na klasičnom telu i neobičan ornament na vrhu. Vidljivo je pozivanje na njujorške oblakodere kao što su Empajer Stejt (Empire State) i zgrada Krajsler (Crysler Building) koje su nastale pre Misove ere. Vrlo je zanimljiv eklektičan spoj dekoracije na fasadi – okulusi sa Duomo u Firenci, arkade sa San Andrea u Mantovi i neobičan ornament na vrhu koji podseća na stil nameštaja Čipendejl (Chippendale).

Diznilend je najpoznatiji tematski zabavni park na svetu, otvoren davne 1955. godine u Anahajmu (Anaheim) u Kaliforniji. Danas postoji u skoro svim većim gradovima na svetu. Predstavlja drastičan primer pozaj-mljivanja popularnih motiva iz istorije i baj-ki. Neki od čuvenih arhitekata koji su radili na stvaranju ove najeklektičnije tvorevine su velikani postmodernističkog arhitektonskog stila – Filip Džonson, Piter Dominik (Peter Dominick), Cezar Peli (Caesar Pelli).

Ključni momenat širenja postmodernistič-kih ideja u Evropi bila je izložba Prisust vo prošlost i na Venecijanskom bijenalu 1980. godine. Tada se izdvojilo nekoliko arhiteka-ta koji će biti nosioci arhitekture u Evropi u poslednjim dekadama dvadesetog veka. To su bili – Džejms Stiling ( James Stirling), Teri Farel (Tery Farell), Džon Utram (Džon Utram) i Hans Holajn (Hans Hollein).

Gradski muzej Abtajberg (Abteiberg) u Men-hengladbahu (Möchengladbah), 1972. pro-jektovao je austrijski arhitekta Hans Holajn. Niz građevina se ugnezdio na padini brda, uz selo, poput modernog Akropolja. Muzej je pored crkve u romanskom stilu, a kapije, hramovi i oznake mogu se samo nazreti u apstraktnoj visoko-tehnološkoj obradi.

Konačno, ostaje nam samo da se složimo sa rečima čuvenog arhitekte Filipa Džonsona koji je u svojoj knjizi, Procesioni elementi u arhitekturi, izjavio: Danas u arhitekturi ne postoje pravila, već samo neograničena mo-gućnost istraživanja i beskonačna prošlost velikih arhitektura istorije

Diznilend 1955.

AT&T (Sony) 1979.

ku a Vane Venturi 1961.

zgrada Javne službe 1983.

Abtajberg

Las Vegas Strip

Najbolji primer inspiracije postmoderne arhitekture leži duž Las Vegas Strip-a (poteza). Ovaj prostorni fenomen poseb-no je proučavao i predstavio arhitekta i teoretičar Robert Venturi u svojoj pozna-toj knjizi Pouke Las Vegasa iz 1977. godi-ne. I danas, kada je era postmodernizma odavno na izmaku, a novo ime, pravac ili globalna ideja prostora se još nisu pojavi-li, ova knjiga predstavlja osnovnu ahitek-tonsku lektiru, pa i više od toga.


Beoicla je eksport-import fi rma i ovlaš eni zastupnik i distributer proizvoda reno-

miranih svetskih proizvo a-a na polju industrije boja i premaza za sve materijale, kao i restauratorskih i de-

korativnih maltera i stakala. Predstavljamo Vam samo neke od kompanija sa ko-

jima Beoicla donosi svetski kvalitet i standarde na naše

tržište i u naše okruženje

Akzo Nobel Woodcoating`s iz Italije je sinonim za fi rmu koja postavlja standarde u industriji boja i lakova za površinsku obradu i zaštitu drveta. Beoicla kod nas nudi široku paletu Akzo Nobelovih boja, lakova i svih vr-sta premaza za drvo na poliuretanskoj, akrilnoj, uljnoj i poliesterskoj bazi, i sve to u neograni-čenom broju nijansi. Ponuda fi rme i tim struč-njaka, arhitekata i drvoprerađivača, zajedno sa kupcima rešiće sve dileme vezane za dekoraciju i završnu obradu nameštaja i enterijera.

Akzo Nobel iz Švedske zaokružuje ovu po-nudu po meri kupaca koji imaju potrebu za kvalitetnim repromaterijalima. U paleti proiz-voda koje uvozi i distribuira Beoicla u ponudi su lepila proizvedena po evropskim i svetskim standardima, namenjena za hladno i toplo lepljenje. Lepila Akzo Nobela svoju primenu nalaze pri širinskom spajanju elemenata u iz-radi nameštaja od masivnog drveta, prilikom izrade laminata u građevinarstvu, otpresaka (VF prese), furniranja, i svega drugog što po-drazumeva lepljenje u radu sa drvetom.

MGN je kompanija koja od 1980. godine svoje maltere primenjuje u Veneciji prilikom restauracije objekata pod visokim stepenom zaštite države i UN-a, a danas se razne vr-ste restauracija, sanacija i rešavanje proble-ma vlage širom Italije i Evrope ne mogu zamisliti bez njihovih specijalnih maltera. Malteri MGN-a su stvoreni na osnovu i prema uzorima sa objekata u Veneciji i celoj Italiji, starih nekoliko desetina vekova, i sa-činjeni su od potpuno prirodnih materijala. Karakteriše ih visok stepen paropropustljivo-sti i izuzetna adhezija, i predstavljaju odličnu barijeru i fi lter za kapilarnu vlagu i soli iz nje. Primena MGN-ovih maltera odavno se po-drazumeva u Veneciji, a danas se koriste na svim drugim lokacijama gde se želi sačuvati graditeljsko nasleđe najviših vrednosti.

Kalon-Johnstone’s nudi materijale za zavr-šnu obradu zidova enterijera i eksterijera u preko 2.000 nijansi. Proizvodi ove engleske fi rme su visokokvalitetni, dekorativni i trajni, a tu su i vodootporni i perivi specijalni premazi izuzetnih osobina i visokog stepena paropro-pustljivosti. Poseban program predstavljaju higijenski premazi i boje za podove i zido-ve školskih i zdravstvenih ustanova, kuhinja, fabrika hrane... ali i boje, lakovi i premazi na vodenoj bazi za fasadnu i unutrašnju stolariju, vodeni lakovi za drvene podove i parket.

Ciranova nudi premaze za fi nalnu obradu i zaštitu materijala na bazi voska i prirodnih ulja. O kvalitetu proizvoda ove belgijske fi r-me najviše govori podatak da zadatke zašti-te drveta podjednako dobro obavljaju i na otvorenom moru gde štite drvene palube i brodski mobilijar.

Impex Color iz Italije proizvodi dekorativne maltere napravljene na bazi prirodnih sirovi-na bez i malo sintetike, namenjene za različi-te tehnike i efekte na zidovima u enterijeru i eksterijeru (travertino, damasko, pasta media, štuko antiko), kvarcni premazi za fasade (ideal, dekor, riviera) kao i marmorino naturale, pol-vere fi ne, arenino i drugi materijali.

Virag je italijanski proizvođač čuvenog PVC programa podnih obloga pod komercijalnim nazivom Evolution. Tu su obloge raznih debljina sa izuzetnim performansama za domaćinstva, javne prostore, škole, bolnice, sportske objekte, bazene, industrijske hale, oblaganje staza... Široko primenjiv, dekorati-van i visokokvalitetan program.

Bicolor je italijanski proizvođač boja za hori-zontalnu signalizaciju saobraćajnica.

Trgovinska mreža ili predstavnici Beoicle organizovani su u Novom Sadu, Bečeju, Nišu, Čačku, Kraljevu, Ivanjici, Kragujevcu, Vranju, Somboru, Nikšiću, Podgorici, Paraćinu, Pirotu, Valjevu… Beoicla okuplja tim stručnjaka, ar-hitekata i drvoprerađivača, koji su Vam uvek na usluzi, na objektu ili u Vašoj radionici

BEOICLA Saradnja je garancija uspeha!

44

BeoICLA d.o.o.Dragoslava Srejovi a 1b

11000 Beogradtel/fax: +381 (0) 11 2762 226

2764 050email: [email protected]

www.beoicla.co.yu

MGN fasada

Impex Color dekor

promo


Kompanija 3M kao za et-nik proizvodnje folije za

ravno staklo ve preko etiri decenije zauzima vode e mesto u svetu

u toj oblasti. Bez obzira da li se odlu ite za kupovinu 3M sigurnosne, zaštitne,

solarne ili dekorativne foli-je u jedno možete

biti sigurni: dobi ete vrhunski,

kvalitetan i dugotrajan proizvod

Program 3M folija koje u našoj zemlji nudi Kompanija 3M (East) AG razvi-jen je u SAD za potrebe zaštite stakle-nih površina i udobnosti unutar objekata u najekstremnijim uslovima. 3M folije svakodnevno širom sveta potvrđuju svoju vrednost u područjima izloženim dejstvi-ma uragana, tornada i zemljotresa. Poje-dine vrste 3M folija pružiće Vam takođe i zaštitu od dejstva eksplozivnih naprava i provala u objekte.

Treba napomenuti da, kada se priča o si-gurnosnim folijama, treba razlikovati pro-tivprovalne od sigurnosnih folija, tj. folija koje štite od eksplozija ili od vremenskih nepogoda. Folija u svim ovim slučajevima ima zadatak da prilikom pucanja stakla zadrži stakliće na mestu, sprečavajući tako njihovo raspršivanje čuvajući Vas i Vaše bližnje od povreda, ili će pak produžiti vre-me obijanja, što može navesti provalnika da odustane od pokušaja.

Ultra folijaDok su protivprovalne folije obično tanke folije koje se sastoje od četiri, sedam ili više slojeva, tanka folija kompanije 3M, nazvana Ultra zbog svojih karakteristika, nadmašuje sve druge folije slične debljine, zahvaljujući patentiranoj specijalnoj tehnologiji proiz-vodnje folije. Jedino kompanija 3M danas proizvodi foliju debljine 100 mirkona a da se folija sastoji od 26 slojeva mikorpolieste-ra. Upravo joj ta višeslojnost daje prednost u performansama naspram konvencionalnih folija koje se koriste za zaštitu kod eksplo-zija, a koje su pri tom debljine od 275 i više mikrona. Višeslojnost Ultra folije čini da ona bude višestruko izdržljiva na udarno opterećenje.

Međutim, čak i najveći optimisti, kojima se sve pomenuto nikada neće desiti, ne mogu da zažmure pred klimatskom situacijom na planeti. Nepotrebno je i ovde govoriti o sunčevom UV zračenju čije najočiglednije štetno dejstvo možemo videti u enterijerima izloženim sunčevoj svetlosti – izbeljeni na-meštaj, tepisi, tapete, umetničke slike, roba u izlozima...

3M solarne folije su prevashodno namenje-ne da umanje zagrevanje prostora prouzro-kovo sunčevim delovanjem. Istovremeno Vam nude mogućnost da regulišete nivo svetlosti koja ulazi u Vaš prostor ili da uni-formišete spoljni izgled Vaše zgrade. 3M folije redukuju efekat solarne energije i blo-kiraju do 99,9% UV zraka. Njihov pozitivan

efekat ovde, naravno, ne prestaje jer 3M fo-lije sprečavaju ulazak viška toplote. Dobijeni rezultat je prijatniji ambijent i manji napor očiju, Vaš radni i privatni prostor zadržaće komfor, a Vaši računi za električnu energi-ju biće umanjeni. Štaviše 3M Vam nudi i mogućnost da aspekt bezbednosti i solarnu zaštitu objedinite u jednoj foliji.

Prestige folija

Najnovija 3M folija za ravno staklo proizve-dena je nanotehnologijom i kupcima širom sveta ponuđena je početkom prošle godine. Prestige folija debljine krila leptira ima 200 slojeva mikropoliestera. Praktično providna, ova folija nanogeneracije stvorena je da daje najviše kada je spoljna temperatura najveća. Njenu jedinstvenost čini potpuno odsustvo metala umesto kojeg sada nanočestice efi -kasno odbijaju 97% infracrvenog zračenja smanjujući pri tom refl eksivnost ispod one koju ima staklo. Postavljanjem Prestige folije na željenom objektu nećete smanjiti količinu svetlosti u objektu ali hoćete za-grevanje unutrašnjeg prostora i potrošnju struje za rad klima-uređaja. Sve navedene karakteristike 3M Prestige zadržaće ne-promenjenim tokom 15 godina koliko traje garancija za ovu vrstu folije

3M FOLIJE sigurnost i zaštita Vaših stakala, prostora i bližnjih

45

promo

3M (EAST) AG Milutina Milankovi a 23

11070 Novi Beogradtel: +381 (0) 11 3132 548

3132 549 3132 550

fax: +381 (0) 11 3132 551e-mail: [email protected]

www.3m.com/rs


Fibran S.A, jedan od lidera na polju izolacionih materijala u

Evropi, predstavlja svoj novi proizvod prevashodno

razvijen za izolaciju jezgra zidova – penaste table od ekstrudiranog polistirena

Fibran ECO GF sa izuzetno visokim stepenom prenosa

pare i gotovo nepostoje omhigroskopnoš u

Ekstrudiran polistiren Fibran eco je toplot-ni izolator sa zatvorenim ćelijama, u obliku saća. Proizvodi se od polistirena pogodnog za termičko oblikovanje koji procesom po-limerizacije i konstantne ekstrudacije dobija oblik ploča.

Kristalizovan polistiren, polimer ugljenika i vodonika, čine 88-93% njegove ukupne težine. Osim toga Fibran eco sadrži i ma-nji procenat dodatnih supstanci kao što su pomoćni materijali, bojne materije i zaštita od vatre.

Ostatak mase daju mu tzv. pogurni gasovi. Decenijama su brojni pogoni industrije izo-lacionih materijala u ovu svrhu koristili hlo-rofl uorougljenik koji dovodi do oštećenja ozonskog omotača, ali kompanija Fibran još od prvih početaka svoje proizvodnje ko-risti alternativne gasove u skladu sa svetskim propisima i u cilju zaštite životne sredine.

Procesom ekstrudacije proizvodi se homo-gen građevinski materijal sa zatvorenim višestranim ćelijama u obliku saća, penaste strukture, prečnika 0,05-0,5mm. Zidovi će-lija su debljine tek 1 mikron. Zadivljujuće je da od ukupne zapremine jedne ploče od ekstrudiranog polistirena tek 3% sačinjavaju zidovi ćelija, a 97% ćelijski prostor popunjen inertnim gasom.

Ekstrudirani polistiren Fibran eco proiz-vodi se isključivo u obliku nekoliko tipova ploča koje se mogu razlikovati po dimen-zijama, gustini, toplotnoj provodljivosti i otporu na sabijanje. Strane ploča su po

pravilu glatke, zatvorenih pora i imaju prak-tično zanemarljivu higroskopnost. Iz tog ra-zloga se sposobnosti toplotne izolacije ma-terijala ne menjaju čak ni pod nepovoljnim uslovima vlage.

Fibran eco ima stalnu visoku toplotnu izo-lacionu moć, veliku otpornost na sabijanje i ponaša se kao samogaseći ili teško zapaljiv materijal. Osim toga, pokazuje homogenu gustinu mase, stabilnost dimenzija i izvanre-dnu saradnju sa građevinskim materijalima (cement, gips, kreč, pesak); dok specijalne ploče sa urezima pokazuju odlično prija-njanje za beton i malter. Prednosti ovakvog rešenja pri izolaciji fasada su brojne i preva-shodno se pokazuju tamo gde je potrebno održati stabilne temperature unutrašnjosti i maksimalnu moguću uštedu energije tokom zimskog i letnjeg perioda kada se prostorije greju, odnosno hlade.

Fibran na tržište plasira ploče raznih trgo-vačkih naziva koji odgovaraju proizvodima sa različitim karakteristikama kvaliteta dobijenih izmenama u proizvodnji kako bi se došlo do fi -nalnog proizvoda koji bi bio adekvatan prime-ni u specifi čnim slučajevima prema potrebama kupca. U fi rmi Fibran posebno skreću pažnju na ploče velike gustine i sa jakim otporom na sabijanje, adekvatne za toplotnu izolaciju ele-menata izloženih velikim naporima. Sa ove vrste ploča uklonjena je spoljašnja glatka po-vršina i dodati su urezi kako bi im se povećala sposobnost prijanjanja za beton i malter kada se vrši toplotna izolacija, npr. nosećeg skeleta zgrada. Za najpouzdanije izbegavanje toplo-tnih mostova, ali i za poboljšavanje fi nalne po-vršine, postoji mogućnost proizvodnje ploča sa žlebovima ili čak bajcovanih ploča.

Fibran može da proizvodi veliki izbor proizvoda različitih dimenzija. Jedno je od malobrojnih preduzeća u svetu koja mogu da proizvedu ploče ekstrudiranog polistire-na širine 1,20m. Debljinu izolacije defi nišu projektni inženjeri, a ona najčešće varira između 5-10cm

Bulevar Arsenija arnojevi a 68/II11070 Novi Beograd

tel/fax: +381 11 (0) 31 33 70231 39 316

e-mail: fi [email protected] bran.co.yu

FIBRANporodica izolacionih materijala

46

FIBRAN ECO GF je sertifi kovan specijal-no za izolaciju fasada, i to jezgra sendvisistema i zidova prema EU standardu na osnovu ETAG 004.

FIBRAN S.A. je uspostavio i primenjuje sistem kvaliteta u projektovanju i proiz-vodnji proizvoda od ekstrudiranog polisti-rena po standardu ISO 9001:2000.GEOLAN proizvodi su uspešno prošli te-stiranje po normama Evropske unije EN 13162 i ozna avaju se oznakom CE.Sertifi kaciju za doma e tržište je sproveo Institut IMS a.d.

promo

Prednosti Fibran eco izolacije:Ušteda energije pri grejanju i hlađenju može dostići i 40%, čime se smanjuje potrošnja energenata i u isto vreme smanjuje broj grejnih tela odnosno jedinca za hlađenjeOdržavanje unutrašnje temperature stabilnom na duže vreme (zavisno od toplotnog kapaciteta zidova) nakon isključenja sistema za hlađenjeMinimalno mogući broj termalnih mostovaZaštita konstrukcije zgrade od spolja-šnjih temperaturnih varijacija čime se smanjuju temperaturne dilatacije.Primena na novim objektima, ali i pri-likom rekonstrukcije starih zgrada

•

•

•

•

•


Trafolajt d.o.o. – privredno društvo za proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu i

usluge, prisutan je na tržištu ve više od jed-ne decenije i danas njegovo ime predstavlja najbolju garanciju za bezbednu distribuciju energije potrebne za efi kasno funkcionisa-

nje vašeg privatnog i radnog prostora

Trafolajt d.o.o. od osnivanja (1996. godine) vode iskusni profesio-nalci iz elektrobranše, kako zaposleni, tako i vlasnici, pa ova fi rma da-nas isporučuje elektromaterijal za preko tri stotine svojih komitenata na domaćem i stranom tržištu kroz nekoliko svojih ćerki-fi rmi: Ka-bellajt d.o.o. - Jagodina, Trafolajt CG - Kotor/Crna Gora, Kabel montaž - Moskva/Rusija. Dugogodišnji je izvoznik u više evropskih zemalja i Rusiju, a osnovna delatnost Trafolajt d.o.o. je veletrgovina svim vrstama energetskih i instalacionih kablova i provodnika, kab-lovskim priborom i instalacionim elektromaterijalom. Centrala fi rme i pogon ambalaže nalaze se u ulici Branka Momirova 25a u Beogradu.

DistribucijaU ponudi Trafolajt d.o.o. kupac će pronaći proizvode svih zna-čajnih proizvođača elektrorobe kod nas, ali će Vam u asortimanu fi rme biti predstavljeni i najkvalitetniji proizvodi iz uvoza. Sva roba deponovana je u njihovom sopstvenom skladišnom prostoru koji je, pored ostalog, opremljen i najsavremenijim mašinama za merenje, namotavanje i sečenje kablova. Lageri Trafolajt d.o.o. su uvek is-punjeni svim proizvodima koji stoje u ponudi fi rme i kupac će u najkraćem mogućem roku biti snabdeven kupljenom robom, bez čekanja i nepotrebnog odlaganja.

ProizvodnjaPored distribucije proizvoda najznačajnijih domaćih i stranih proi-zvođača elektrorobe, Trafolajt d.o.o. se bavi i proizvodnjom toru-snih transformatora i montažom produžnih kablova i motalica, a u svojoj fi rmi Kabellajt iz Jagodine i proizvodnjom dozni, gibljivih creva i polietilenskih cevi.

Kabellajt d.o.o. (jedna od ćerki-fi rmi Trafolajt d.o.o.) je privatno preduzeće iz Jagodine koje se bavi veleprodajom elektromaterijala, ali je njegova osnovna delatnost proizvodnja rebrastih elektroizola-cionih cevi, dozni i vodovodnih polietilenskih creva za pritisak do 10 bara. Sva proizvodnja Kabellajt d.o.o. obavlja se u sopstvenim pogonima u Jagodini, a veleprodajna distributivna mreža obuhvata preko tri stotine klijenata – kupaca.

UslugeStručnjaci fi rme Trafolajt d.o.o. svojim profesionalnim znanjem i dugogodišnjim iskustvima u poslovima iz oblasti elektrobranše iz-vršiće za vas usluge projektovanja i izvođenja elektroinstalacionih radova za objekte različitih veličina i namena, praćenje gradilišta, servis dopreme materijala itd. Projektnom timu Trafolajt d.o.o. možete se obratiti za svaku od ovih usluga, sigurni da će biti izvršene kvalitetno, bezbedno i u dogovorenom roku.

Ono što posebno odlikuje poslovanje Trafolajt d.o.o. jesu uvek popunjeni lageri, povoljne cene i odlični uslovi plaćanja, kako za njegove sopstvene proizvode, tako i za artikle najeminentnijih do-maćih i stranih proizvođača iz oblasti elektromaterijala i opreme. Zaposleni u Trafolajt d.o.o. su uvek otvoreni za saradnju i mo-žete im se obratiti u vezi sa svim vašim potrebama koje se odnose na oblasti elektroindustrije i pratećih usluga. Više od deset godi-na poslovanja u zemlji i inostranstvu i preko tri stotine zadovolj-nih klijenata i Vama garantuju da ćete u Trafolajt d.o.o. pronaći kvalitetnog i pouzdanog partnera

TRAFOLAJT d.o.o. (sedište fi rme)Branka Momirova 25a, Beograd

tel/fax: +381 (0) 11 331 7902331 7083331 7528

TRAFOLAJT – CG ( erka) Kotor, Crna Gora

tel: +382 (0) 82 363 104

KABELLAJT d.o.o. ( erka)Vihorska b.b, Jagodina

tel: +381 (0) 35 24 33 3924 33 49

KABEL MONTAŽ ( erka) Moskva, Rusija

www.trafolajt.co.yuwww.kabellajt.co.yu

TRAFOLAJT energetski i instalacioni kablovi i provodnici

47

promo


Stanje energetske efi kasnosti (EE) u oblasti zgradarstva u Srbiji

Potrošnja fi nalne energije u sektoru zgra-darstva u 2005. godini dostigla je nivo od 3,29Mtoe (1toe = 41,868 GJ = 11,63 MWh). Udeo zgradarstva u ukupnoj potrošnji fi nal-ne energije iznosi 48%, a 65% od toga odla-zi na stambeni sektor, kako je prikazano na grafi konu: Način zagrevanja zgrada u Repu-blici Srbiji (dole). Oko 15% od ukupnog broja domaćinstava gre-je se na električnu energiju i potroši 24% od ukupne potrošnje električne energije u svim domaćinstvima. Preostala potrošnja električne energije (10.500GWh) koristi se za ostale po-trebe u domaćinstvima (slika: Struktura potro-šnje električne energije u domaćinstvima).

Demonstracioni projektiU okviru strateškog programa Energetska efi kasnost u zgradarstvu, koji treba da do-prinese povećanju energetske efi kasnosti i smanjenju potrošnje energije u stambenom i tercijarnom sektoru, AEE Republike Srbije je u 2005. i 2006. godini realizovala projekat Energetska efi kasnost u javnim zgrada-ma – demonstracioni projekti, čija je oce-na efekata primenjenih mera za povećanje energetske efi kasnosti u toku.Aktivnosti ovog Projekta sprovodene su uz fi nansijsku podršku EU, preko Evropske

agencije za rekonstrukciju (EAR), koja je u obliku nepovratne fi nansijske pomoći Srbi-ji obezbedila poseban fond za unapređenje energetske efi kasnosti u zgradarstvu u iz-nosu od 1.650.000€. Sredstva su korišćena za obuku stručnjaka za izradu energetskih bilansa u javnim zgradama, za informativ-no-komunikacione aktivnosti, i najveći deo, za demonstraciju mera energetske efi kasno-sti u javnim zgradama u nadležnosti lokalne samouprave, kroz demonstracione projekte. Ciljevi Projekta su da se demonstriraju do-kazane, ekonomične mere za štednju ener-gije u postojećim javnim zgradama (bolni-cama i drugim zdravstvenim institucijama, školama i drugim obrazovnim institucijama, obdaništima, domovima za stare, javnim upravnim zgradama itd.), uključujući una-pređenja energetske efi kasnosti omotača zgrade, instalacija za grejanje, unutrašnjeg osvetljenja itd, kao i unapređenje znanja i sposobnosti i povećanje svesti krajnjeg ko-risnika u stambenom i tercijarnom sektoru. Ukupan predviđeni budžet za sufi nansi-ranje demonstracionih projekata, kojim su

obuhvaćene javne zgrade lokalne samou-prave, iznosio je 925.000€. Minimum dona-cije po projektu iznosio je 20.000€, dok je vrednost maksimalne donacije po projektu bila ograničena na 100.000€. Maksimalno učešće donacije po projektu iznosilo je do 70% ukupnih dozvoljenih troškova projekta. Ostatak ili naknadno prekoračenje fi nansi-rani su iz sopstvenih izvora podnosioca zah-teva ili partnera, ili iz izvora koji ne spadaju u budžet Evropske zajednice. U martu 2004. godine objavljen je javni poziv sa sufi nansiranje demonstracionih projekata na povećanju EE u javnim zgra-dama lokalne samouprave. Po ovom pozivu

48

AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST – energetska efi kasnost u zgradarstvu

Dr DIMITRIJE LILI , dipl.inž.Agencija za energetsku

efi kasnostRepublike Srbije

energetska efi kasnost

Agencija za energetsku efi kasnost – AEE osnovana je kao deo institucionalne reforme i reforme energetskog sektora u

Republici Srbiji. Svoj današnji status kao posebna republi ka organizacija sa svojstvom pravnog lica dobila je stupanjem na

snagu Zakona o energetici 1. avgusta 2004. godine, a upisom u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu, 4. oktobra 2004.

godine zvani no je po ela sa radom, u skladu sa Zakonom.Misija Agencije jeste da promoviše i podsti e racionalnu

upotrebu energije u svim sektorima potrošnje i koriš enje obnovljivih izvora energije, te da tako doprinosi

održivom razvoju zemlje

Škola

Zdravstvenicentar

Zgrada opštinske administracije

Dom kulture

Realizovani demonstracioni projekti

NA IN ZAGREVANJA ZGRADA U RS

14%

12%

14%

10%

50%

Daljinsko grejanje - 14%

Lokalne kotlarnice - 12%

Elektri na energija - 14%

Prirodni gas - 10%

vrsta goriva u lokalnimpe ima - 50%

STRUKTURA POTROŠNJE ELEKTRI NE ENERGIJE U DOMA INSTVIMA

Grejanje - 24% Preostalo

Osvetljenje - 7%

Bojleri - 23%Šporeti - 30%Mašine za pranje - 8,5%Frižideri i zamrziva i - 25%Ostalo - 6,5%


primljeno je 58 prijava. Nakon tehničke i fi nansijske ocene projekata angažovanih, kvalifi kovanih i iskusnih eksperata, i nakon odobrenja od EAR-a, Agencija je zaključila 16 ugovora sa opštinama kojima je dodeljena donacija tako da je ukupna vrednost ugovore-nih investicija iznosila oko 1.400.000€, od toga ukupna vrednost donacija je 897.900€.Prema zahtevu donatora, primenjene su procedure EU za javne nabavke i na engle-skom jeziku. Svi ugovori, tenderi, evaluaci-oni izveštaji, periodični i fi nansijski izveštaji i drugi dokumenti usklađeni su sa propisa-nim procedurama.

Realizovani demonstracioni projekti u SrbijiStruktura odabranih javnih objekata je: sedam škola, dve predškolske ustanove, tri administra-tivne zgrade, jedan objekat kulture i tri zdrav-stvena objekta, ukupne površine za grejanje 48.270m2.Korisnik donacije je upravljao projektom pod nadzorom AEE, koja je ujedno obezbeđivala podršku opštinama u svim aspektima imple-mentacije projekta: pripremi tenderskog dosi-jea, procesu ocene ponuda, procedure ugovara-nja, pripreme tehničkih i fi nansijskih izveštaja. Tehničku pomoć Agenciji u implementaciji projekata u 2005. godini pružao je konsultant Energoprojekt – Entel.

Primenjene mere EEPod pojmom unapređenja energetske efi kasno-sti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu sma-njenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) i korišćenje obnovljivih izvora energije, imamo smanjenje emisije štetnih ga-sova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i odr-živom razvoju zemlje.Tipične ugovorene mere za povećanje EE odnosile su se na omotač zgrade (krov, zi-dovi, prozori), grejanje (kotlarnica, podsta-nica, regulacija) i osvetljenje (inkadescentno, fl uorescentno).U okviru ovih projekata urađena je termič-ka izolacija krova na sedam objekata sa uku-pno izolovanom površinom od oko 4.400m2. Vrsta ugrađene termoizolacije je uglavnom bila mineralna vuna, a na jednom objektu i ploče od prirodne trske (lokalni izvor sirovine i proizvodnja). Termička izolacija spoljnih zi-dova zgrade polistirenom i stirodurom, iznad nivoa zemlje, urađena je na sedam objekata, sa ukupno izolovonom površinom od 9.500m2. Na 12 objekata zamenjeno je 1.183 komada postojeće stolarije: prozori, vrata, svetlarnici. Sada su od Al višekomornih profi la sa termo-prekidom (172 kom.) i od PVC višekomor-nih profi la sa termoprekidom i nerđajućim čeličnim profi lima (1.011 kom.), ukupne površine od 5.120 m2. Zastakljenje je bilo

od dvostrukog ravnog stakla (4+16+4mm), sa ili bez selektivnog refl ektujućeg sloja, i među-prostorom ispunjenim suvim vazduhom ili ar-gonom, i zaptivanjem EPDM gumom. Zah-tevani koefi cijenti prolaza toplote za stolariju bili su manji od 2,7 W/m2K za međuprostor ispunjen vazduhom, i manji od 1,5 W/m2K za međuprostor ispunjen argonom. Na dva objek-ta izvršena je popravka 114 postojećih prozora ukupne površine 275m2.Uz zamenu i popravku stolarije obavljeni su i prateći radovi kao što su: obrada stranica (špa-letni) oko prozora, bojenje špaletni, ugradnja solbanka od al-lima, ugradnja potprozorskih daski, ugradnja ventus mehanizama i ugradnja roletni (po projektu). Zamena kotla i prateće opreme, modernizacija toplotne podstanice, modernizacija upravljačkog i regulacionog sis-tema i sl, izvršena je na 13 objekata, pri čemu je ugrađeno 16 jedinica ukupne instalisane snage od 9.280 kW. Ugrađeno je 917 termostatskih radijatorskih ventila (TRV), od toga 316 na tri objekta, kao donacija fi rme Danfoss.Modernizacija unutrašnjeg osvetljenja zame-nom inkadescentnih sijalica fl uorescentnim cevima, izvršena je na dva objekta. Ugrađeno je 373 jedinice, ukupne instalisane električ-ne snage 6,7kW, što čini ukupno smanjenje električne snage od oko 13,5kW.

Teško e i rezultatiTokom realizacije EE u javnim zgradama – demonstracioni projekti uočene su određe-ne karakteristike čitavog procesa:

Korisnicima i ponuđačima nepoznata je EU procedura za javne nabavke

Složenost i strogi zahtevi procedurePrimena procedure na engleskom jeziku

(svi ugovori, tenderi, evaluacioni izveštaji, periodični i fi nansijski izveštaji) - teškoće u realizaciji, posebno u manjim sredinama

Slabosti u internoj organizaciji korisnikaSporo organizovanje korisnika za realiza-

ciju projekata i rezerve u pogledu sposobno-sti da ugovore realizuju- Prvi uspešan primer – okidač za znatno bržu realizaciju ostalih projekata

Opštinski timovi su ostvarili odličnu međusobnu saradnju i pružali pomoć jedni drugima

Izvođači su posle početne sumnje u sop-stvene mogućnosti i neuspešnog nuđenja, ovladali procedurom i podnosili validne ponude

Lokalne samouprave su ovladale novom procedurom za javne nabavke, stekle samo-pouzdanje i uspešno konkurisale na drugim projektima

Povećana je zainteresovanost lokalnih sa-mouprava za druge slične projekte – nove inicijative

Omogućena realizacija projekata i kada lokalne samouprave nisu imale sopstvena sredstva

Nedovoljna ekonomska sposobnost za sa-mostalna ulaganja u mere EE – potreba za podsticajnim sredstvima

•

••

••

•

•

•

•

•

•

Nedovoljni kadrovski resursi u većini op-ština – obuka za upravljanje projektima je potrebna

Opštine koje su učestvovale u obuci za gazdovanje energijom (Agencija, 2004-05) uspešnije su sprovodile projekte

Bolja informisanost opština povećava nji-hovu zainteresovanost za projekte

Korisnici su izrazili nedvosmislenu želju za nastavkom saradnje i nove projekte na sličnim principima

Škola Radivoj Popovi u Sremskoj Mitrovici – primer dobre prakse

U okviru realizacije projekta EE u javnim zgradama - demonstracioni projekti, u op-štini Sremska Mitrovica je realizovan Pro-jekat unapređenja energetske efi kasnosti u zgradi škole za decu sa posebnim potrebama “Radivoj Popović”.Projekat je obuhvatio: zamenu 222m2 posto-jećih drvenih prozora, vrata i svetlarnika no-vim, izrađenim od trokomornih PVC profi la sa dvostrukim zastakljenjem; obradu špaletni i izradu i montažu spoljnih i unutrašnjih solban-ka; zamenu dotrajalog kotla na lož ulje novim kotlom na prirodni gas (Viessmann) snage 500kW, sa gorionikom i pratećom opremom; izgradnju kotlarnice; nabavku, ugradnju i pri-ključenje na mrežu nove merno-regulacione

•

•

•

•

49

Potrošnja energije u školi “Radivoje Popovi ” u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07

Troškovi za utrošenu energiju u školi “Radivoje Popovi ” u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i 2006/07



škola u S. Mitrovici

stanice sa pripadajućom opremom, i ugradnju termostatskih radijatorskih ventila (donacija fi rme Danfoss).

Realizacija projekta obavljena je u jesen 2005. godine, odnosno u vreme grejne sezone 2005/06. Na dijagramima su prikazani sma-njenje potrošnje energije, smanjenje troškova za utrošenu energiju i uticaj smanjene potro-šnje energije na smanjenu emisiju CO₂ u grej-nim sezonama 2004/05, 2005/06. i 2006/07.nakon izvedenih mera za povećanje EE u školi “Radivoj Popović”.Izvor podataka su ažurirani podaci korisnika: računi za nabavljeno i utrošeno gorivo i raču-ni za potrošenu električnu energiju u toku tri grejne sezone. Pored očiglednih pozitivnih rezultata u cilju smanjenja potrošnje energije za grejanje i tro-škova za utrošenu energiju, nakon preduzetih mera i radova za povećanje EE, relevantno je i stanje uslova ugodnosti u objektu koje su korisnici u usmenoj anketi subjektivno oka-rakterisali kao “neuporedivo bolje”. Pored toga i poboljšanih ekoloških aspekata, korisnici su ukazali i na nesumnjive razlike u održavanju i komfornijem upravljanju sistemom grejanja.

Projekat energetske efi kasnosti u Srbiji IDA kredit 3870 YF Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice

Projekat pod nazivom Energetska efi ka-snost u Srbiji, predložen i razrađen od strane Svetske banke a prihvaćen i podržan od strane Republike Srbije, fi nansira se iz zajma po IDA uslovima u iznosu od US$ 21 milion, uz učešće države od US$ 4 miliona i obuhvata: Kompo-nentu A za revitalizaciju energetskog sistema Kliničkog centra Srbije (izgradnja nove kotlar-nice na gas u čijem sastavu je i gasni motor za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i izgradnja nove toplovodne mreže za grejanje uključujući i podstanice u objektima), i Komponentu B za energetsku sanaciju 16 škola i 12 bolnica širom Srbije u cilju poboljša-nja energetske efi kasnosti objekata. AEE Republike Srbije je implementaciona agencija Komponente B ovog projekta koja je, u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike kao nosiocem projekta, resornim Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete kao investitorima radova na objek-

tima, i ustanovama pojedinačnih škola i bolnica kao korisnicima objekata, zadužena za realizaciju u skladu sa usvojenim Planom implementacije projekta i procedurama Svetske banke za nabavke opreme, radova i usluga.U okviru ovakve organizacije projekta Agen-cija je, kao kopotpisnik sa Ministarstvom rudarstva i energetike, ugovorila različite konsultantske usluge sa Zajedničkim podu-hvatom fi rmi BDSP iz Londona i Energo-projekt-Entel iz Beograda od kojih je jedna

od najvažnijih, u smislu verifi kacije projekta, merenje potrošnje toplotne energije za gre-janje pre i posle primene izabranih paketa mera energetske sanacije objekta uz praćenje dostignutog komfora za krajnje korisnike.Takođe, Svetska banka je u okviru pet proje-kata za Srbiju, u junu 2007. godine odobrila i projekat za unapređenje energetske efi kasno-sti u školama i bolnicama. Za ovaj projekat je obezbeđeno dodatnih 28 miliona američkih dolara i to delom iz zajma po IBRD uslovi-ma u iznosu od 18 miliona američkih dolara, i

delom iz kredita po koncesionalnim IDA uslo-vima u iznosu od 10 miliona američkih dolara.Ovo će omogućiti Vladi da ratifi kacijom ugovora u Skupštini Srbije ostvari original-ni cilj projekta i da nastavi sa unapređenjem efi kasnosti korišćenja energije kroz: rehabi-litaciju sistema grejanja u Kliničkom centru Niš i rekonstrukciju 17 objekata unutar Kliničkog centra; unapređenje osvetljenja u školama; unapređenje energetske efi kasnosti u oko deset socijalnih ustanova, kao što su domovi za nezbrinutu decu, domovi za stara lica i ustanove za decu sa posebnim potreba-ma; kao i unapređenje energetske efi kasnosti u šezdesetak škola i bolnica širom Srbije.

U okviru projekta Energetska efi kasnost u Srbiji, AEE Republike Srbije je realizovala i projekat povećanja energetske efi kasnosti zgrade Opšte bolnice u Senti kao primer je-dnog od uspešno realizovanih projekata. U tabeli: Opšta bolnica – Senta, prikazana su predviđanja godišnjih energetskih ušteda u potrošnji toplotne energije za grejanje i sma-njenja emisije CO₂, poređenjem efekata pre i posle primene mera za povećanje energetske efi kasnosti na objektu, na bazi merenja kao i na osnovu procena kompjuterskim simulaci-jama rađenim prilikom projektovanja i izbora paketa mera energetske efi kasnosti.

50

Uticaj potrošnje energije u školi “Radivoje Popovi ”na emisiju CO2 u grejnim sezonama 2004/05, 2005/06 i

2006/07


Škole 2005 godine

Bolnice 2005 godine

Škole 2006 godine

Bolnice 2006 godine

Projekat unapre enja energetske efi kasnosti

OPŠTA BOLNICA U SENTI

Ukupne investicije € 140.000

Površina m 2 3650 1950.

Gorivo Mazut Godina izgradnje

Mere energetske efikasnosti:

1. Zamena spoljnih prozora i vrata 2. Ugradnja trokarakog ventila sa

automatikom3. Ugradnja termostatskih ventila i

pumpi promenljivog protoka 4. Zamena izolacije cevi u podrumu


Merenja koja se preduzimaju radi verifi kaci-je postavljenih ili projektovanih ciljeva ovog projekta suštinska su iz više razloga:

jasno prikazuju ostvarenje ciljeva ovog projekta

daju primer kako se može vršiti ocena pri-menljivosti mera energetske efi kasnosti u smi-slu planiranih i ostvarenih ušteda i troškova

povećavaju verovatnoću kontinuiranih ušte-da energije u budućem korišćenju zgrade

ukazuju na moguće šeme raspodele fi nan-sijskih rezultata ušteda

pospešuju stalno uvećavanje svesti korisni-ka, uprave i službi održavanja o potrebi za štednjom energije, što i jesu primarni ciljevi ovog projekta.

Mere za unapre enje EE u zgradarstvu do 2012.

Prema Programu ostvarivanja strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, defi nisane su aktivnosti i mere koje je potrebno realizovati do 2012. godine, kao i pri tom procenjene uštede:

Prelazak sa grejanja na električnu energiju

zamenom sistemima daljinskog i central-nog grejanja ili prirodnog gasa (zavisno od lokaliteta i sl.)

procenjena godišnja ušteda od 1.500GWh

Zamena sijalica u domaćinstvima i poslovnim objektima

subvencija cene sijalicaporeske olakšicesaradnja sa EPS-omprocenjena godišnja ušteda od 701GWh

Donošenje novih propisa o spoljnim projektnim temperaturama

smanjenje spoljnje projektne temperature na nivou države za 4o C

smanjenje instalisane snage i investicio-nih troškova za grejanje

procenjena ušteda energije grejanja od 10%

Dosledna primena JUS U J5.600 i dru-gih relevantnih standarda

procenjeno smanjenje instalisane snage za grejanje za 30 – 40%

usvojiti maksimalnu dozvoljenu godišnju vrednost fi nalne energije za grejanje od 100 kWh/m2/god.

procenjena ušteda energije za grejanje do 40%

•

•

•

•

•

•

•

••••

•

•

•

•

•

•

Ustanovljeni republički prosek za instalisanu snagu u objektima izgrađenim nakon 1988. godine iznosi 160W/m2, umesto ostvarivih 95W/m2 uz striktnu primenu standarda JUS U.J5. 600: Tehnički uslovi za projekto-vanje i građenje zgrada.

Prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje TPV prema merenju potrošnje toplotne energije

procenjena ušteda energije za grejanje od 10%

Osnivanje podsticajnih fondova za po-boljšanje toplotne zaštite stambenih i nestambenih zgrada

korišćenje budžetskih sredstava, namen-ska kreditna i donatorska sredstva uz sufi -nansiranje vlasnika

za zamenu prozora i poboljšanje izolacije potrebno osnivanje revolving fonda od oko 50 miliona evra

Zamena prozorapotrebna sredstva: 936 miliona evra za vi-

šeporodične stambene zgrade i 1.326 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade

procenjena godišnja ušteda fi nalne energi-je za grejanje: 4,05TWh za višeporodične i 3,35TWh za jednoporodične zgrade

period otplate 7,1 do 10,8 godina uz godi-šnje uštede od 122,7 miliona evra

do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala

Poboljšanje izolacije zidova objekatapotrebna sredstva: 341 miliona evra za vi-

šeporodične stambene zgrade i 497,9 miliona evra za jednoporodične stambene zgrade

procenjena godišnja ušteda fi nalne energije za grejanje: 1,9 TWh za višeporodične i 1,6 TWh za jednoporodične zgrade

do 2012. predviđa se realizacija kojom bi se ostvarila ušteda od 10% od ovog potencijala

Uvođenje pribavljanja sertifi kata EE za zgrade

dugoročna mera saglasna direktivi EU 2002/91/EC (EPBD) o energetskim karak-teristikama zgrada

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Zaklju akU Republici Srbiji postoji veliki tehnički potencijal za uštedu energije i primenu mera za povećanje EE u zgradarstvu. S druge strane, tzv. tržišni potencijal za po-većanje EE je skromniji, pre svega iz sle-dećih razloga:

ekonomska nesposobnost većeg dela po-pulacije i drugih potrošača energije

nedovoljna motivisanost za ulaganje (niske cene i neodgovarajući pariteti gori-va i energije, normativna naplata potrošnje toplote u DG i slično)

još uvek nepovoljni uslovi kreditiranjaneinformisanost većeg dela populacije.

Realizacijom projekta EE u javnim zgra-dama – demonstracioni projekti, može se istaći sledeće:

uspešno su promovisane mere energetske efi kasnosti u javnim zgradama u Srbiji

u toku je prikupljanje i ažuriranje podata-ka za vrednovanje energetskih, ekonomskih i ekoloških efekata realizovanih projekata

pokazatelji će biti publikovani i korišćeni u promotivnim aktivnostima Agencije radi povećanja zainteresovanosti potencijalnih korisnika

očigledan je uspeh projekata i potreba da se obezbede stabilna sredstva za fi nansiranje sličnih programa i konkretnih projekata za povećanje EE i primenu OIE.

Takođe, odobrenim kreditom Svetske banke sledi proširenje projekta pod nazivom Ener-getska efi kasnost u Srbiji; IDA kredit 3870 YF; Komponenta B: Javne zgrade – škole i bolnice, na još oko 80 škola, bolnica i obje-kata socijalne zaštite, uključujući i objek-te Kliničkog centra Niš. Svoje aktivnosti Agencija za energetsku efi kasnost realizuje u tesnoj saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, kao i drugim ministarstvima i državnim institucijama, sa kojima radi i na utvrđivanju jedinstvenog nacionalnog pro-grama za poboljšanje energetske efi kasno-sti i korišćenja obnovljivih izvora energije i uspostavljanju nacionalnog fonda za ovakav program

•

•

••

•

•

•

•

51



bolnica u Senti

Kako izabrati odgovaraju ina in licenciranja za

Vaše preduze e?Nabavka i upravljanje softverskim licencama

mogu predstavljati pravi izazov, ali ukoliko želite da

licencirate svoj poslovni softver, Ex Ecentar d.o.o, kao Microsoftov partner,

Vam nudi itav niz programa za licenciranje koji su

skrojeni tako da odgovaraju potrebama Vašeg preduze a

Open Value Subscription (OVS) program li-cenciranja pruža malim i srednjim preduzećima jednostavnije plaćanje licenci, kao i mogućnost kontrolisanja troškova i ciklusa nadogradnje. Pored ovog, u Ex Ecentru je dostupno i ne-koliko drugih programa za licenciranje.

Licence kao pravo koriš enjaLicenca je ugovor između proizvođača softvera koji je autorskim pravom zaštitio svoj proizvod (softver) i organizacije ili osobe koja koristi softver. Licence se uobičajeno nabavljaju kroz neki od Microsoftovih programa za licencira-nje. Najčešći kupci licenci su korisnici sa više od pet računara. Licence dolaze u posebnom pakovanju koje sadrži jasnu oznaku vrste pro-izvoda i broja licenci kao i obavezni EULA (licencni sporazum sa krajnjim korisnikom).

Osnovne opcije Microsoft programa licen-ciranja na našem tržištu su:

Microsoft Open Value Subscription (OVS)Original Equipment Manufacturer (OEM)Microsoft Open License Program (OLP)Full Packaged Product (FPP)

Šta je to Microsoft OVS Licence? Microsoft Open Value Subscription je pro-gram trogodišnjeg zakupa licenci za korišće-nje softvera na svim računarima u preduzeći-ma koja raspolažu sa najmanje pet računara.

Program OVS donosi kompletno rešenje jer uključuje sledeće osnovne komponente:

Operativni sistem Microsoft Windows Professional Upgrade Microsoft Office Professional Microsoft Office Small Business Edition Microsoft Core CAL

•

•

•

•

•

••

•

Program u sebi obuhvata CAL-ove (Cli-ent Access License) za serverske proizvode Windows Server CAL, Exchange CAL, Sharepoint CAL i SMS CAL.

Microsoft Small Business Server CALLicence za navedene proizvode možete poručiti pojedinačno ili kao celinu u vidu dve vrste plat-formi: OVS Desktop Professional Platforme i OVS Small Business platforme što Vam dono-si dodatnih 5% popusta u odnosu na kupovinu svih komponenti platforme pojedinačno.

Potpisivanjem OVS ugovora stičete pravo korišćenja najnovije verzije softvera koji ste odabrali. Ovaj ugovor Vam omogućava i na-dogradnju licenciranog softvera najnovijim verzijama koje se u toku trajanja ugovora po-jave na tržištu (Software Assurance).

Ugovor o zakupu licenci zaključujete na tri godine. Izabrani softver možete koristiti u više jezičkih varijanti, pod uslovom da je željeni jezik podržan. Srpski interfejs paket postoji za osnovne komponente OVS-a, Windows i Offi ce. Program OVS uključuje podršku preko telefona i na sajtu, koju drugi programi licenciranja ne uključuju. Moguć je, naravno, dogovor i o drugim vidovima Microsoftove tehničke pomoći na različitim nivoima.

Ex Ecentar d.o.o. je spreman da svaki vid licenciranja prilagodi objektivnim potre-bama potencijalnih korisnika kako bi sam program licenciranja iskazao punu snagu i upotrebljivost

52

EX ECENTAR licenciranje za mala i srednja preduze a

promo


Pred Vama je specijalizovana familija programa (bazira-nim na Autodesk softveru

AutoCAD/MAP/Civil 3D) za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih vodova

nazvana Series 6

Programski paket čini više modula od kojih se konfi gurišu tri aplikacije: Hydra, Canalis i Urbano. Osnovu svega čine dva zajednička modula:Situacija je modul u kom defi nišemo topo-logiju mreže i unosimo visine terena i nive-lete, tip cevi i sl. Program je potpuno otvo-ren za saradnju tako da je pored direktnog crtanja mreže moguće konvertovati posto-jeće crteže iz AutoCADa ili učitati podatke iz nekog fajla. Kvalitetni tabelarni i grafi čki pregledi olakšavaju analizu i pregled poda-taka i topologija, a mogućnost defi nisanja oznaka i tematska mapiranja omogućuju is-crtavanje preglednih situacionih crteža kao i razne GIS prikaze. Podužni profi l je modul u kom iscrtavamo profi le terena, projektujemo ili modifi kujemo niveletu i tip cevi, prikazujemo ukrštanja sa drugim mrežama, defi nišemo i generišemo poprečne preseke kanala i obavljamo građe-vinske proračune (iskop, zasip, oplata...).Kao što smo podatke defi nisane u modulu Situacija preneli u ovaj modul, tako i kom-pletne podatke defi nisane u ovom modulu možemo preneti u modul Situacija.

Canalis je program za projektovanje ko-munalnih kanalizacionih sistema. Osnov-ne karakteristike su mogućnost defi nisanja slivova i uticajnih površina kao i slivnika i kućnih priključaka. Softver poseduje sop-stvenu hidrauliku i omogućava defi nisanje otpadnih protoka procentnim računom i ra-

čunom preko površina (kućni i industrijski), a atmosferske protoke računa jednostavnom metodom, pomoću ITP krivih ili TRRL me-todom. Hidraulični proračun može započeti unosom podataka kao što su pad i protok ili prečnik cevi i protok. Proračun se obavlja interaktivno sa defi nisanjem visine/postotka ispune cevi ili minimalne brzine strujanja.

Hydra je program namenjen za projek-tovanje i planiranje vodovodnih sistema. Modelu koji je defi nisan standardnim mo-dulima Situacija, Terraform i Podužni profi l možemo zadati specifi čne podatke: oprema čvorova, potrebe za vodom, karakteristike pumpi, vremenski uzorci, razni hidraulički podaci i potom obaviti hidraulični proračun interaktivno u samom softveru ili zapisati podatke u INP fajl (koji predstavlja ulaz za Epanet) i potom obaviti proračun u samom Epanetu-u, a zatim rezultate proračuna vratiti u Hydru.

Urbano – jedan od osnovnih postulata koji su sledili projektanti paketa Series 6 je nerazdvojivost procesa projektovanja od katastra. Urbano je baziran na Series 6 teh-nologiji i obezbeđuje funkcije neohodne za poslove GIS-a. Kada je mreža koja sadrži čvorove (šahtove) i deonice (cevi) defi nisana standardnim modulima, Urbano nas uvodi u oblast GIS analiza. Moguće je praviti pre-traživanja, tematska mapiranja i proizvoljne preglede, a pomoću MapGiude tehnologije moguće je sve podatke publikovati preko In-terneta. Ove funkcionalnosti mu omoguća-vaju dva dodatna modula: Data Extensions koji se koristi za rad sa internim podacima (korisničkim podacima, a moguće je defi -nisati proizvoljan broj i vrstu podataka), i Database Extension koji je namenjen radu sa eksternim podacima (proizvoljna baza, dokumenti, SHP fajl, Internet itd.).

Oba modula je moguće dodati standardnoj Hydra ili Canalis konfi guraciji i tako prošiti njihove funcionalnosti u GIS pravcu

53

software

Softver za planiranje, projektovanje i GIS komunalnih sistema

FOCUS Computers d.o.o.Gradski park 2, 11080 Beogradtel/fax: +381 (0) 11 37 71 543

www.focus-computers.co.yue-mail: [email protected]


STOLICA“Svaka zaista originalna

ideja, svaka inovacija u diza-jnu, svaka upotreba novog materijala, svaka tehni ka

invencija u izradi namešta-ja, izgleda da pronalazi svoj

izraz u jednom naizgled neupadljivom predmetu

– stolici“.

1953. Džordž Nelson (George Nelson)

priredila Tijana Jovanovi -Petrovi

Iako se funkcija stolice vremenom nije pro-menila, njen dizajn se razvijao paralelno sa razvojem društva refl ektujući pritom razvoj tehnologije, arhitekture i industrijskog di-zajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedi-načnih delova nameštaja, a posebno stolice.Stolica, možda više nego drugi delovi en-terijera, označava jasno socijalno, estetsko i simboličko shvatanje korisnika. Ona ukazu-je na stav, ideju, i pre svega na ugao posma-tranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka isticale su se samo katedre dostojnika Crkve ili aristokratije. U domaćinstvu običnog čo-veka stolica nije imala neku veću ulogu niti se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i tako provodili malo vremena u svom domu, a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je obeležen stalnim pokretom. Pokućstvo se sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu i materijalu pre sličnom jaslama nego ono-

me što danas podrazumevamo kada kaže-mo krevet) i obične škrinje. Već tada su se koristile stolice na sklapanje, kao i sve dru-go što se brzo i lako moglo poneti u žurbi.U Renesansi je više pažnje posvećivano uređenju doma a samim tim i dizajnu na-meštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldi-sterium, koja je još nosila naziv Savonarola stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom modelu sa ukrštenim nogarima i bila je po-sebno popularna u Firenci i Veneciji tokom XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta, rezbarena i pozlaćivana, sa obaveznim na-slonom i sedištem presvučenim plišem ili kožom. Uz to, koristili su se i jastučići.

Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica je bila reprezentativni primerak nameštaja. Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego za-dovoljenju potreba onoga kome je ta stolica bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku, napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili pre, industrijskog proizvoda.

XX vek je označio prekretnicu. Sa jedne strane stalna konkurencija na tržištu, a sa druge želja da se zadovolje potrebe moder-nog čoveka, bilo u kancelariji bilo u nefor-malnim situacijama, dovela je do razvoja industrijskog dizajna. Nove tehnologije su omogućile masovnu proizvodnju stolica kao

i pojednostavljivanje njihove forme i struk-ture. Svakako da posebno mesto među indu-strijski proizvedenim stolicama od XIX veka predstavljaju one iz fabrike Tonet (Th onet), ali prošli vek je doneo i niz autorskih prime-raka kao što su stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fi berglasa i ojačanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio) obeležile su šezdesete godine prošlog veka.

Herman Miler (Herman Miller) napravio je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica. Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. go-dine je najinventivniji model poslovnih sto-lica. U njenoj izradi su pored dizajnera uče-stvovali vodeći ortopedi specijalisti i preko dve stotine ljudi prema čijem položaju tela je napravljena ova, pre svega, udobna stolica.

Ostaje još da se vidi kakve će biti potrebe savremenog čoveka i na koji način će neki budući dizajneri na njih odgovoriti

54

Eero Saarinen Rietveld Masanori Umeda Herman Milller

Eero Arnio

Mies Van der Rohe

Mackintosh


Kompanija Mobexpert danas ima 4.500 zaposlenih i 3.500 radnika u fabrikama nameštaja, pet preduzeća za export/import i transport robe, i jednu fi rmu u poslovima nekretnina. Firma izvozi i na tržišta zapadne Evrope, gde su opremali kancelarije u Ho-landiji, Nemačkoj i Francuskoj, a poslednja velika investicija kompanije van matične ze-mlje je novosagrađeni hipermarket u Sofi ji, otvoren pre tri nedelje, ukupne vrednosti od 15 miliona evra.

Lideri kompanije ističu da u kancelarija-ma provodimo veći deo dana, tu stvaramo i razvijamo prijateljstva i radimo kao tim, a zaposleni u njima bi trebalo da svakoga dana obnavljaju svoj radni potencijal i spo-sobnosti. Pauze u radu su dobra prilika za prijatne razgovore i profi tabilne ideje, a u Mobexpertu su uvereni da je baš njihov proizvodni program kancelarijskog name-štaja onaj koji će učiniti da se sve ove ideje

i ostvare. Vođeni idejom o kancelariji kao o drugoj kući, u Mobexpertu su razvili koncept kancelarijskog nameštaja koji odiše komforom prateći prepoznatljivi korpora-tivni identitet kompanije.

Vodeći se za praktičnim i estetskim potre-bama klijenata, Mobexpert je razvio pro-izvodni program koji prati zahteve jedno-stavnosti i lakoće održavanja, novih boja i oblika, prilagođavanja različitim prostorima

i potrebama kupaca, kao i mnogobrojnim kombinacijama nezavisnih elemenata kan-celarijskog prostora.

Godišnje kolekcije Mobexperta inspirisane su modernom arhitekturom i najsavremenijim težnjama u dizajnu, prema kom je svaki prostor predviđen da iskaže radni duh i sistematizaci-ju, ali i da vremenom ne gubi na aktuelnosti i estetskom kvalitetu, komforu i karakteru.

Živeti i na poslu (Living at work) je slogan fi r-me Mobexpert, i u skladu sa tom idejom nji-hovi dizajneri razvijaju ideje koje za cilj imaju da poslovni i radni prostor učine prijatnijim, a da u samoj kancelariji naprave atmosferu u ko-joj će se zaposleni osećati kao kod svoje kuće.

Iako je u Srbiji za sada jedini izložbeno-pro-dajni prostor Mobexperta onaj u beograd-skom Sava Centru, u kompaniji nameravaju da već sledeće godine pronađu odgovarajuće zemljište na kojem bi sagradili hipermarket po uzoru na one iz okruženja, ili da ostvare sara-dnju sa nekim od domaćih partnera i da na taj način širom naše zemlje distribuiraju nameštaj iz svoje proizvodnje. U beogradskom salonu Mobexperta, pored kolekcija proizvedenih u Rumuniji, klijenti mogu naći i proizvode pra-vljene u celoj Evropi. Proizvođači ovih komada nameštaja ili pripadajućih delova su evropski lideri na tržištu artikala namenjenih prodaji u salonima kakav je i Mobexpert, zahvaljujući svojim uslugama i svim tipovima nameštaja za opremanje kancelarija, Mobexpert može is-puniti vrlo raznovrsne palete zahteva u pogle-du stvaranja ugodnog ambijenta klijentovog radnog prostora

55

Nakon 14 godina od otvaranja svoje prve fabrike za izradu kancelarijskog nameštaja u Bukureštu, Mobexpert danas ima 10 fabrika i 32 izložbena salona u

isto noj Evropi (od kojih je jedan u Beogradu), a u samoj Rumuniji pokriva preko 60% tržišta. U Bukureštu su kupcima na raspolaganju etiri

hipermarketa na 40.000 kvadrata izložbenog prostora, a sveukupni obrt kompanije je samo u prošloj godini

dosegao 167 miliona evra

MOBEXPERTkancelarijski nameštaj

promo

MOBEXPERT GROUP d.o.o. Milentija popovi a 9, Sava Centar

11070 Novi Beogradtel: +381 (0) 11 311 28 17

311 30 98 311 36 27 311 38 90

fax: +381 (0) 11 311 28 24



Preduze e Kan-com proizvodi po meri

standardna i vanstandardna, furnirana, vatrootporna,

zvu noizolovana vrata, bajcovana i lakirana,

bojena vodorazredivim ekološkim premazima

Preduzeće Kan-com osnovano je 1990. godine, a poteklo je iz stolarske radionice sa 20-godišnjom tradicijom koju je osno-vao Jandrija Kanazir. Ostali su verni tra-diciji, pa se i danas bave preradom drveta. Fabrika i poslovni prostor smešteni su na oko 2.000m2, a zaposleno je oko 30 radnika. Fabrika je opremljena savremenim mašin-skim parkom, vlastitom sušarom i linijom za presovanje piljevine. Proizvodni program Kan-coma sastoji se od sobnih i ulaznih vrata, furniranih vratnih krila, građevinske stolarije i ukrasnih lajsni raznih profi la.

Prozori Kan-coma proizvode se po narudž-bini, sa mogućnošću površinske obrade i montaže. Površinska obrada se vrši ekološ-kim lakovima na vodenoj bazi.

Proizvodnja u skladu sa novim tehnologijamaProizvodnja se bazira na savremenoj teh-nologiji, odabiru savremenih materijala i dizajna, sa posebnim akcentom na kvalitetu i estetici što je garancija zadovoljstva kupa-ca. Posvećenost kupcima i njihovim željama je osnovni zadatak fi rme. Svi proizvodni procesi se obavljaju u okviru fabrike. Takav način organizovanja proizvodnje omogućuje strogo poštovanje dogovorenih rokova kao i unapređen kvalitet proizvoda i usluga.

Potvrda brige o kvalitetu su i atesti za zvuč-nu i protivpožarnu izolovanost, kao i uvođe-nje sistema kvaliteta ISO 9001:2000 i siste-ma zaštite životne sredine ISO 14001:2004. Izborom Kan-com stolarije dobija se, po-red zvučne, preko potrebna ušteda u potro-šnji energije.

Enterijeri

Kan-com već duži niz godina, pored pro-izvodnje vrata i prozora, uspešno oprema i predivne enterijere po sistemu ključ u ruke. Enterijerske radove izvode u kućama, stano-

vima i poslovnim prostorijama. Enterijeri se rade od punog drveta i furniranog medija-pana u kombinaciji sa inoxom, staklom i sl.

Proizvodi Kan-coma prepoznatljivi su u mnogim stanovima i porodičnim kućama Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Her-cegovine, Rusije, Kazahstana, Francuske i Irske, što je najbolji pokazatelj njihovog dugogodišnjeg rada na zadovoljenju želja kupaca

KAN-COMIndustrijska zona b.b.

22330 Nova Pazovatel: +381 (0) 22 323 115fax: +381 (0) 22 323 114


56

promo

KAN-COM


Kompanija FADIS iz Bara, nudi Vam kompletan vodomaterijal, od grubih instalacija do materijala za završne radove, uklju uju i kerami ke i granitne plo ice. Bogat izbor hidromasažnih kada i kabina, kupa lskog nameštaja i galanterije.Dugogodišnje iskustvo, pažljiv odabir inostranih partnera i pouzdan kvalitet naših ar kala preporu uju nas kao lidera na tržištu.

Alumival iz Beograda je vedeset godina na tržištu

poznat kao pouzadan trgovac alu-profi lima i

limovima, ali i kao proizvo a okova za

aluminijumsku stolariju i posebno rukohvata za vrata

vrhunskog kvaliteta i inovativnog i

prakti nog dizajna, izra enih od ner aju eg

elika – inoxa

Proizvodi Alumivala zauzimaju centralno mesto u savremenoj arhitekturi koja je po-slednjih godina sve više prožeta detaljima enterijera od inoxa tako da se danas ovaj visokokvalitetni materijal podrazumeva kao njen sastavni deo, a njegovo prisustvo na, i unutar objekta, nedvosmisleno ukazuje da se govori o prostoru poslednje generacije.

Kada se ovde doda i činjenica da će svaki neposredan kontakt sa bilo kojim enterije-rom uvek biti ostvaren preko rukohvata za vrata, onda je jasno da se proizvodi fi rme Alumival nalaze u samom središtu pažnje svakog posmatrača, gosta ili domaćina ne-kog prostora, ali poseban značaj imaju za prvi utisak, koji se upravo preko njih stvara o Vašem životnom ili radnom prostoru.

Ponekad je samo jedan, ovako naočit detalj, dovoljan da vrata, pa i čitav ulaz Vaš kuće ili poslovnog prostora dobiju sasvim novo, savremeno lice, i da probude pažnju svakog gosta: rođaka, komšije ili poslovnog partnera.

Koristeći najkvalitetnije uvozne, nemač-ke Th yssen-ove i italijanske materijale, Alumival je razvio širok proizvodni pro-gram reprezentativnih rukohvata za stakle-na, aluminijumska ili drvena vrata. Savre-meno dizajniranim oblicima i prvoklasnom površinskom obradom – poliranjem i satini-ranjem na savremenim mašinama, dobijeni su proizvodi koji će ispuniti sve estetske i kvalitativne zahteve kupca. Naravno, nji-hov tim stručnjaka je spreman da sasluša i posebne želje i najzahtevnije ideje projek-tanata, i u saradnji sa njima će svojoj paleti proizvoda rado dodati još jedan.

Ponuda fi rme ovim se ne završava jer iz-rađuju i aluminijumske rukohvate završno obrađene plastifi kacijom ili eloksažom. Tehničke mogućnosti Alumivala su takve da će ispuniti sve neophodne standarde za proizvode izložene neprestanom habanju i mehaničkom kontaktu, pa tako njihove proizvode možemo sresti i na objektima u okruženju, a u pripremi je izlazak i na za-padno tržište.

Rukohvati fi rme Alumival koji su ovde pri-kazani zapravo su samo delić iz široke pale-te tipova i oblika koje fi rma ima u ponudi. Svi proizvodi Alumivala su lako dostupni kupcima jer se njihov proizvodno-poslovni prostor nalazi u neposrednoj blizini auto-puta, u središnjoj zoni Beograda, između Autokomande i Dušanovca. O svim njiho-vim delatnostima i proizvodima možete se više informisati na njihovom web sajtu ili stupiti u direktan kontakt sa njima i oni će rado izaći u susret Vašim željama i potre-bama

ALUMIVAL d.o.o.Prešernova 32, 11000 Beogradtel/fax: +381 (0) 11 24 97 987

24 77 586mob: +381 (0) 64 11 41 340

offi [email protected] www.alumival.co.yu

ALUMIVALrukohvati za vrata

58

promo


Šumarski fakultet u Beogradu osnovan je 1949.

godine i bio je prva aka-demska ustanova ovog tipa u Jugoslaviji. Embrion ovog

fakulteta za et je školske 1919/20. godine kada je pri

Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu formiran Odsek za

šumarstvo. Danas Šumarski fakultet, osim svoje osnovne (edukativne) delatnosti, vrši i atestiranje plo a iverice i u

njegovom sklopu radi Zavod za kontrolu

kvaliteta nameštaja

Nakon dugog perioda rada i razvoja, 2006. godine, od JUAT Srbije ( Jugoslovensko akreditaciono telo), Šumarski fakultet dobi-ja sertifi kat o akreditaciji kojim se potvrđuje da je organizacija ovog fakulteta kompe-tentna za obavljanje poslova sertifi kacije drvne građe (iverice) za opštu upotrebu i građevinarstvo.

Sistem sertifi kacijeIzdavanjem sertifi kata upravlja sertifi kacio-no telo pod rukovodstvom dr Jovana Milj-kovića, redovnog profesora fakulteta, koje čini tim stručnjaka Šumarskog fakulteta i mnogih drugih naučnih ustanova, ali i iz Privredne komore Srbije. Ovo telo daje ser-tifi kate proizvođačima i uvoznicima iverice. Predmet sertifi kacije su: sirove ploče iverice, konvencionalne ploče, OSB ploče, opleme-njene ploče iverice – laminatima, furnirima, ploče iverice za frontove i radne ploče.

Kako saznajemo od prof. Branka Glavonjića, nakon dostavljanja zahteva za sertifi kova-nje i sve potrebne dokumentacije od strane proizvođača ili uvoznika, sertifi kaciono telo sprovodi preispitivanja o defi nisanosti zah-teva, otklanjanju razlika sa podnosiocem zahteva i mogućnosti za sprovođenje ispi-tivanja. Nakon prihvatanja zahteva, rukovo-dilac sertifi kacionog tela ili njegov zamenik daju laboratoriji nalog za ispitivanje.

Sertifi kaciono telo primenjuje sistem sertifi -kacije koji se odnosi na obavezno atestiranje ploča iverice. Za ploče iverice iz uvoza, sistem sertifi kacije se sastoji samo od ispitivanja tipa proizvoda, i ukoliko su ove ploče oplemenjene (obostrano obložene laminatom tj. plastikom), ispitivanje debljinskog bubrenja se ne radi jer se ne mogu dobiti tačni rezultati. Kod ploča iverice domaće proizvodnje sistem sertifi kacije se sastoji od ispitivanja tipa proizvoda i kon-trole stabilnosti proizvodnog procesa.

Uzorci za ispitivanje se uzimaju iz proizvo-dnje, a u samoj fabrici proizvođača utvrđuju se i sledeći parametri:

1. Vođenje evidencije o stabilnosti proizvod-nog procesa prema sledećim standardima:

JUS D.C.S. 031 – za ploče iverice sa horizontalnim rasporedom iveraJUS A. A2. 020 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesaJUS A. A2. 021 – za kontrolu stabilno-sti proizvodnog procesa po isteku odre-đenog periodaJUS A. A2. 022 – za kontrolu stabilnosti proizvodnog procesa u toku proizvodnje.

2. Posedovanje sertifi kata iz grupe ISO 9000 (nije obavezno za dodelu sertifi kata, ali je poželjno)

Ukoliko je nakon ispitivanja izveštaj akre-ditovane laboratorije pozitivan, proizvođaču se daje sertifi kat koji važi godinu dana, uz obavezu da proizvođač najmanje jedanput u tom periodu bude kontrolisan od strane sertifi kacionog tela.

Sertifi kat sadrži sledeće podatke:

naziv i adresu proizvođača (uvoznika ili ino-dobavljača)

• naziv proizvoda i kratak opis• naziv i adresu podnosioca zahteva• standard ili propis

•

•

•

•

•

• rok važnosti• datum izdavanja• potpis rukovodioca sertifi kacionog tela• pečat

U slučaju zloupotrebe sertifi kata, sertifi ka-ciono telo preduzima korektivne mere ili oduzima sertifi kat.

Metode ispitivanja propisane su nared-bom o obaveznom atestiranju ploča iverica (Službeni list SFRJ br. 61/83):

Određivanje debljine, širine i dužine ( JUS ISO 9426/1995)Određivanje sadržaja vlage ( JUS ISO 9425/1995)Određivanje zapreminske mase ( JUS D. C8. 114/1983)Određivanje debljinskog bubrenja ( JUS D.C8. 104/1983)Određivanje zatezne čvrstoće upravno na površinu ploče ( JUS D. C8. 106/1983)Određivanje savojne čvrstoće ( JUS D. C8. 107/1983)

Zavod za kontrolu kvaliteta nameštaja

Prema rečima profesora Glavonjića, u skla-du sa Zakonom o obaveznom atestiranju nameštaja, Zavod za kontrolu kvaliteta na-meštaja vrši atestiranje nameštaja domaće i strane proizvodnje. Ispitivanja se vrše u la-boratoriji koja je opremljena velikim brojem savremenih mašina (osnovana 1975. godine po standardima skandinavskih zemalja).

Prilikom atestiranja ispituju se četiri osnov-na pokazatelja kvaliteta nameštaja:

funkcionalnost (ukoliko nije zadovoljena ostali pokazatelji se ne testiraju)stabilnostizdržljivostkvalitet materijala i otpornost površine

Među velikim brojem planova Šumarskog fakulteta, po svom obimu i značajnosti iz-dvaja se formiranje Instituta za drvo i proiz-vode od drveta koji bi bio u sklopu samog fakulteta. Institut će biti opremljen najsa-vremenijim laboratorijama u kojima će ra-diti specijalizovani timovi stručnjaka

•

•

•

•

•

•

•

•••

60

ŠUMARSKI FAKULTET U BEOGRADU jedina institucuja u Srbiji koja vrši atestiranje plo a iverice i ispituje kvalitet nameštaja

pogled

priredila Marija Živanovi , dipl. ing.


Zahvaljuju i svojim izuzet-nim termo-fi zi kim i fi zi ko-mehani kim karakteristika-

ma Simprolit® polistirolbeton svoju primenu nalazi svuda

tamo gde su termoizolacijske karakteristike, lako a kon-

strukcije, otpornost na vlagu, mraz, požar, površinska vr-sto a i dugove nost oprede-

ljuju i faktori u izboru ma-terijala. Navedena svojstva

Simprolit® monolita pružaju mogu nost njegove široke

primene, ne samo u visoko-gradnji, ve i u niskogradnji i

hidrogradnji

Simprolit® je smesa od ekspandiranih granula polistirola, portland-cementa, vode i patenti-ranih aditiva. Spada u grupu polistirolbetona i predstavlja poboljšanje u odnosu na dobro poznati EPS beton.

Tehnologija dobijanja Simprolit® polistirol-betona projektovana je tako da same kuglice stiropora u pripremnoj fazi njegove izrade dodavanjem kompleksa aditiva prvo u potpu-nosti njime bivaju obmotane, pri čemu se oko kuglica stvara staklasti vazduho i vodonepro-pusni sloj; zatim se dodaje kompleks aditiva organskog porekla za homogenizciju tako dobijenih inertnih kuglica stiropora i cemen-ta; na kraju, dodaju se cement, voda i aditivi kojima se regulišu projektovane karakteristi-ke. Na taj način, kuglice od stiropora uopšte nemaju kontakta sa vazduhom, čime su eli-minisane sve loše karakterisike ekspandira-nih ili ekstrudiranih polistirena (stiropora, stirodura) koji vremenom u kontaktu sa vaz-duhom gube svoju kompaktnost, neotporni su na prisustvo agresivnih gasova u vazduhu (industrijska naselja, termoenergetski objek-ti, tuneli, metroi), na dejstvo UV-zraka, eks-tremne promene temperatura i dr.

Simprolit® polistirolbeton se u građevinarstvu primenjuje bilo livenjem na licu mesta kao monolit ili u vidu gotovih elemenata (blokovi, ploče i sl.).

Simprolit® monolit je polistirolbeton proizve-den i zaliven u oplatu, direktno na gradilištu, izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima nosioca licence.

Od karakteristika Simprolit® monolita izdvajaju se:

lakoćadobra paropropustljivostekološka čistoća i izuzetno dobri sanitar-

no-epidemiološki parametri, konstrukcije od Simprolita® su suve (ne više od 4% vla-žnosti)

u slučaju havarijskih potapanja konstruk-cije, Simprolit® i proizvodi od Simprolita se brzo suše, bez gubitka čvrstoće

Simprolit® se odlikuje visokom otpor-nošću na mraz. Eksperimenti pokazuju da posle 50 ciklusa smrzavanje-odmrzavanje (i to od -20 do +45 stepeni) pad čvrstoće iznosi samo 1,5-1,8%

čvrstoća na pritisak Simprolit® monolita kreće se od 1,0 do 2,1MPa bez deformacija, pri čemu prekoračenje navedenog optereće-nja ne izaziva lom, već samo ulegnuće – deformaciju do par milimetara

Simprolit® monolit i konstrukcije od njega su negorive (klasa gorivosti NG – ne-goriv) i trenutno je jedini negorivi materijal u klasi polistirol-betona

sposobnost antikorozivne zaštitesposobnost obavljanja više funkcija isto-

vremeno: kao mehanička zaštita hidroizola-cije, kao termički sloj, kao sloj za pad, kao zvučna izolacija i dr.U postupku dobijanja sertifi kata na dugoveč-nost Simprolit® blokovi ispitani su u Nauč-no-istraživačkom Institutu Ruske Akademije građevinskih nauka na 100 ciklusa zamrzava-nja-otapanja, sa amplitudom kolebanja tempe-rature od +70˚ C do –30˚ C, pri čemu nije došlo do gubitka njihove celovitosti i termoizolaci-onih sposobnosti. Po sposobnosti da zadrži

•••

•

•

•

•

••

svoje termofi zičke karakteristike Simprolit® je najdugovečniji termoizolacioni građevinski materijal u Ruskoj Federaciji.

Primena i prednosti Simprolit® monolita:sloj za pad i termoizolacijumeđuspratne i krovne pločeumesto klasične cementne košuljice (lakši za više od 90kg/m2)za olakšanje konstrukcijakao podloga za saobraćajniceotporan je na požar, negorivotporan je na pritisak i udarlako se reže i obrađujeotporan je na mraz >100ckl

U visokogradnji, Simprolit® monolit se najvi-še primenjuje:

za utopljavanje temeljnih ploča i zidovaumesto cementne košuljice međuspratnih

ploča, u svojstvu ne samo ravnajućeg, već i termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja

kao kompozitni element fasadnih zidova sa nosećom metalnom konstrukcijom (pri čemu se Simprolit® zaliva u oplatu obostrano mon-tiranu oko nosivog metalnog skeleta)

kao fasadni zid, termička i protivpožarna obloga metalnih stubova i greda pri izgradnji novih i utopljavanju starih ravnih krovova

pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri čemu Simprolit® ima ne samo izolacionu, već i jedinstvenu protivpožarnu funkciju

kao sloj za pad.

Primena Simprolit® monolita pri izgradnji ravnih krovova

U odnosu na materijale koji se standardno primenjuju za rešavanje termoizolacije ravnih krovova, Simprolit® monolit se izdvaja:

• najboljim odnosom čvrstoće i termofi zič-kih karakteristika• najboljim odnosom otpornosti na vlagu, mraz i termofi zičkih karakteristika• najboljim odnosom dugovečnosti i termo-mehaničkih karakteristika

•••

••••••

••

•

•

•

•

SIMPROLIT®

MONOLIT

fokus


fokus• sposobnošću da obavlja više funkcija isto-vremeno: kao mehanička zaštita hidroizola-cije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj Simprolit® monolita debljine preko 35cm lakši je od sloja cementne košuljice debljine od samo 5cm!)U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač ja-vlja profi lisani lim, Simprolit® monolit:

povećava dugovečnost krovnog pokrivača i krovne konstrukcije u celini

povećava otpornost na dejstvo požara ne samo krovnog pokrivača, već i objekta u celini

antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog lima

krovni pokrivač od rebrastog lima u celini dobija veću krutost, posebno u slučaju dina-mičkih opterećenja (jakih vetrova, montaže, servisiranje instalacija i sl.).

Dugovečnost utpoljenog ravnog krova u naj-većoj meri zavisi od fi zičko-mehaničkih karak-teristika primenjenog termoizolacionog sloja.Kao osnovni materijal za termoizolaciju pri-menjuju se efektivni izolatori u tablama, a pre svega table od mineralne vune povećane čvr-stoće, koje ipak imaju niz nedostataka… Dok sa jedne strane ima dobre termičke karakteri-stike i otpornost na požar (čime se izdvaja od stiropora) mineralna vuna u tablama poveća-ne čvrstine svejedno ima čvrstoću na pritisak svega 0,1MPa, pri čemu se deformiše najma-nje 10%, tj. ne može se samostalno primeniti kao podloga za hidroizolaciju. U suprotnom, u procesu eksploatacije pojavljuju se ulegnuća i kontra-padovi na površini krova, na kojima nastaje ubrzano razrušavanje. Zatim, za razliku od mineralne vune, Simprolit® ima praktično konstantan proračunski maseni odnos vlage: od 4% (u sredinama sa normalnom vlažnošću vazduha) do 8% (u sredinama sa vlažnošću vazduha i do 99%), ne menjajući pri tome svoje

•

•

•

•

termotehničke karakteristike – dok se, npr. kod mineralne vune pri povećanju sadržaja vlažno-sti u njoj samo za 1%, njena termoizolaciona moć umanjuje skoro za 20%. Kao još jedan bitan nedostatak mineralne vune i stiropora u tablama javlja se i nemogućnost da se njima formiraju autonomni nagibi krovnih ravni. Na taj način, iako i mineralna vuna i stiropor spa-daju u veoma lagane materijale, detalj izolacije ravnog krova sa armiranom cementnom ko-šuljicom preko mineralne vune kao osnovom pod hidroizolaciju, sa sledećom cementnom košuljicom kao zaštitom hidroizolacije i ko-načno sa slojem za pad koji se kreće od 10cm naviše, daje ukupnu težinu slojeva 300-400% veću od težine koja se dobija primenom Sim-prolit® polistirolbetona, a pri tome još i 2-3 puta manju dugovečnost i otpornost na mraz.

Primena Simprolit® monolita kao termo-izolacije ravnih krovova od rebrastih limova ima mnogo nesumnjivih preimućstava kao što su:

ne preopterećuje se nosiva konstrukcija objektaisključuje se formiranje nekanalisanih de-lova krova, zbog mogućnosti da se zali-venim Simprolit® monolitom formiraju idealni padoviveća otpornost na mrazhidroizolacioni tepih radi u najboljim uslovima, što značajno uvećava dugoveč-nost krova u celinipri ugradnji Simprolit® monolita na krov od profi lisanog lima dolazi do monolit-nog zapunjavanja kanala između rebara lima, što ne samo da povećava otpornost i sigurnost na požar krovne konstrukcije, već i značajno povećava njenu sigurnost na koroziju, krutost i čvrstoću u svojoj ravni na statička i povremena dinamička opterećenja.

Kod primene utopljavanja krovova od rebrastih limova primenom mineralne vune ili stiropo-ra, značajno se pogoršava otpornost na požar krovnog pokrivača i u mnogome povećava ri-zik da požar u vrlo kratkom vremenu zahvati ceo objekat šireći se upravo preko krova – iz prostog razloga što u tom slučaju rebra limo-va pokrivena izolacionim pločama formiraju sistem vazdušnih kanala u kojima, pri požaru, nastaje nadpritisak i požar se širi velikom brzi-nom po celom objektu, preskačući protivpožar-

•

•

••

•

ne razdelne zidove ispod. Posle više požara koji su, posebno na jednom velikom termoenerget-skom objektu, naneli veliku materijalnu štetu čak i najudaljenijim delovima objekta, od stra-ne Državne Akademije za komunalne poslove Ruske Federacije napravljen je „Tehnološki reglament“ projektovanja i izvođenja krovova od rebrastih limova kod energetskih objekata, kojim se predviđa primena Simprolit® mono-lita. Pri utopljavanju Simprolit® monolitom, krovovi od rebrastog lima dobijaju dopunsku čvrstoću i krutost u svojoj ravni, istovremeno se izvodi i izuzetno lak sloj za pad.

Primena Simprolit® monolita u funkciji cementne košuljice sa dodatnim termo i zvukoizolacionim svojstvima

Pri izgradnji objekata, preko međuspratnih ploča, u cilju njenog izravnjanja, kao podloge za završni pod (parket, linoleum, keramičke pločice i dr.) obično se izvodi cementna ko-šuljica debljine 40-60mm. Pri tome, cement-na košuljica se nanosi preko odgovarajućih slojeva termoizolacionih i zvukoizolacionih materijala, što proističe iz propisanih uslova termičke i zvučne zaštite objekta u njihovoj eksploataciji.

Primena Simprolit® monolita kao termo-izolacione i zvukoizolacione cementne ko-šuljice ogleda se pre svega u njegovoj osobi-ni da istovremeno obavlja tri funkcije, kao:

sloj za izravnanjezvukoizolacioni slojtermoizolacioni sloj.

Značajna karakterisitka Simprolit® monoli-ta je njegova izuzetna lakoća - teži manje od 18 kg/m2, što je oko 6 puta manje od težine cementne košuljice (koja za istu debljinu od oko 5cm teži oko 110kg/m2). Zbog ove oso-bine Simprolit® monolit u funkciji košulji-ce za izravnanje i podloge za završnu podnu oblogu, značajno umanjuje opterećenje na konstruktivne elemente objekta (grede, stubo-ve, noseće zidove i temelje), neposredno uma-njujući njihove dimenzije, potrebnu armaturu i težinu nosećih elemenata, što svakako utiče i na ukupnu cenu konstrukcije objekta (npr. kod 11-spratnog objekta zamenom projektovane cementne košuljice Simprolit® monolitom umanjuje se opterećenje na temeljnu ploču više od 1.000kg/m2, što paušalno procenjeno omo-gućava izgradnju sprata više za isto opterećenje tla kao i umanjenje armature za oko 7-10%).

•••

Na saobra ajnoj petlji Autokomanda, u Beo-gradu, peša ki i tramvajski most sanirani su prošle godine zbog korozije armature. Projek-tant je predvideo olakšanje konstrukcije beto-nom max težine 1200kg/m3. Radovi su izve-deni Simprolit® monolitom u rekordnom roku – peša ki most dužine 100m za jedan dan, a tramvajski most dužine 300m za dva dana. Interesantno je napomenuti da se posle 7 dana preko Simprolit® monolita kretao uto-variva sa korpom betona od 2m3 (ukupne težine preko 5t), pri emu je sloj Simprolit®

monolit ostao bez ikakvih ošte enja.


težinu same kupole u odonosu na klasična rešenja. Na taj način otvara se i mogućnost livenja kupole na zemlji i njene relativno lake montaže na mesto ugradnje.

Primena Simprolit® monolita za fasadne elementeSimprolit® polistirolbeton je idealan za izradu fasadnih ukrasa, atika, venaca, balu-stera i sl. Primera radi, projektovani fasadni venci objekta u Moskvi stepenastog oblika dimenzija 40/60, 45/30, 15/10cm, sa pro-jektovanom težinom od 625 kg/m (a koje je pri tome naknadno trebalo i malterisati) zamenjeni su po svim parametrima kvali-tetnijim vencima istog oblika od Simpro-lit® monolita težine svega 45kg/m, i to fi -nalno obrađenim. Na taj način, primenom Simprolit® monolita arhitekta dobija kva-litetan materijal koji ni u čemu ne sputava arhitektonsku izražajnost stvaraoca. Pri tome, s jedne strane rešavaju se mnogi pro-blemi arhitekata vezani za ispunjavanje zah-teva nadležnih Institucija za zaštitu arhitek-tonske baštine i ambijentalne sredine, a sa druge strane i problemi vezani za parodifu-ziju, relativno veliku težinu fasadnih ukras-nih elemenata, njihovom (ne)otpornošću na vlagu i mraz, a posledično i problemi dugo-večnosti takvih fasada i njihove primene na savremenim arhitektonskim objektima. Prednost primene Simprolit® monolita kod izrade fasadih elemenata:

lakoćaparopropusnostotpornost na vlagusposobnost da zaštiti od korozije ugrađe-

nu montažnu armaturu ili ankerepovršinska čvrstoćamogućnost završne obrade ma kojim ma-

terijalima za završnu obradupoprima milimetarski sitne reljefe kalupadugovečnost, po kojoj nema premca među

analozima

••••

••

••

Uticaj primene Simprolit®

monolita u funkciji cementne košuljice na dinamiku gra enja

Veoma često građevinske fi rme prinuđene su da izgrade i predaju investitoru objekat u veoma kratkim rokovima. Pri tome, kod planiranja i organizacije proizvodnih tak-tova, moraju da vode računa o tehnološkoj pauzi od oko 28 dana koja je potrebna da bi se naneta cementna košuljica osušila i bila spremna za polaganje parketa. Simprolit® monolit zahteva znatno kraći period su-šenja, što je posledica manje količine vode koju ovaj materijal u sebi sadrži. Naime, Simprolit® monolit sadrži dva puta manje vode nego cementna košuljica, pa za peri-od sušenja može da se usvoji dva puta kraće vreme.Pomenuta karakteristika Simprolit® mo-nolita omogućava da se primenom ovog materijala, u svojstvu cementne košuljice, skrati vreme realizacije projekta, čime se, ujedno, neposredno smanjuju i ukupni troškovi.

Primena Simprolit® monolita za livenje u oplati spoljašnjih zidova objekata

Izvođenje građevinskih elemenata (zidova, ploča, kupola i sl.) livenjem Simprolit® mo-nolita u dvostranoj oplati koja se skida bar sa jedne strane (druga strana oplate može biti npr. formirana i Simprolit® jednoslojnim ili troslojnim pločama) oko noseće metalne konstrukcije utopljava se objekat i smanjuje ukupno opterećenje na metalne elemente, pri tome ih i zaštićuje od korozije i požara. Osim toga, primena Simprolit® monolita omogućava i laku montažu tako formirane konstrukcije ili njenih delova.

Npr. izvođenje kupola većih raspona Simprolit® monolitom oko metalne pot-konstrukcije kupole ne samo da rešava utopljavanje, već i više od 7 puta umanjuje

fokusInteresantna iskustva

primene Simprolit®

monolita

Na objektu Ceptera, u Mekenzijevoj ulici u Beogradu, utvr eno je da izve-dene me uspratne plo e imaju ugib i do 15cm. Projektom sanacije bilo je predvi eno da se karbonskim trakama saniraju me uspratne plo e, i da se oja-aju svi stubovi na objektu kako bi se

dobetonirao ravnjaju i sloj (težine oko 360kg/m2, odn. na 6 etaža preko 2t/m2). Obzirom da su stubovi ra unati za op-tere enje cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2, usvojeno je rešenje da se svih 20cm (ugib+cementna košuljica) zamene Simprolit® monolitom. Pošto ukupna težina sloja Simprolit® monolita d=20cm iznosi 70kg/m2, izbegnuta je sa-nacija stubova i plo a, a radovi na beto-niraju izvedeni su u roku od 15 dana.

Zgrada Eurosalona, kod beogradskog Sajma, imala je kontranagib krovne ravni debljine i do 30cm, a projektom je predvi en restoran na krovu. Prostom zamenom cementne košuljice d=5cm i težine 110kg/m2 slojem Simprolit® deb-ljine 30cm i težine 105kg/m2 izbegnuta je sanacija konstruktivnog sistema, a res-toran na krovu radi ve više godina.

Britanska fi rma preuzela je gradnju 16-spratnog objekta u Njižnjevartovsku u Sibiru, ve ura enih šipova, temelja i prvog sprata, i odmah obustavila grad-nju jer je tokom kontrole utvr eno da je projektant prevideo optere enje od oko 1.000kg/m2. Problem je rešen bez sa-nacije konstrukcije, prostom zamenom predvi ene cementne košuljice d=5cm Simprolit® monolitom iste debljine. Razlika u težini na 16 spratova iznosi 1640kg/m2, tj. više nego dovoljno za bezbednu gradnju.

Prilikom izgradnje objekta specijalne na-mene u Rusiji, po otkopu temeljne jame utvr ena je slabija nosivost zemljišta i predvi eno optere enje je bilo za 1,2t/m2

ve e od dozvoljenog. Problem je rešen Simprolit®monolitom D=450kg/m3, tako što je temeljna jama produbljena za 1m, a zatim je umesto zemlje naliven sloj Simprolit® monolita d=1m. Razlika u te-žini je 1.800-450=1.350kg/m2, odnosno primenom Simprolit® monolita optere-enje na tlo je smanjeno za 1.350kg/m2

što je bilo dovoljno da se objekat izvede bez problema.

SIMPROLIT d.o.o.Kostola ka 67/2 11000 Beograd

tel/fax: +381 (0) 11 397 67 70397 67 71



Astec Underground nudi najbolju i najkompletniju

gra evinsku opremu za zemljane i podzemne

radove u itavoj gra evinskoj industriji.

Ova proverena imena su dostupna i kod nas preko

Le Monde Undergroundkompanije

Zašto koristiti tri puta više ljudi i imati tri puta veće troškove ako već postoje mašine specijalno konstruisane za određen posao? Procene su da novom tehnologijom predu-zetnik uštedi od 40 do 60% troškova! Veća efi kasnost znači bolju konkurentnost u odno-su na ostale kompanije. Sve ovo je poslovna logika fi rme Le Monde Underground, iz koje naglašavaju: Ne želimo samo da proda-mo opremu nego i da posavetujemo i podeli-mo sa Vama naše znanje i iskustvo stečeno na projektima širom sveta.

Astec Underground, matica čije proizvode zastupaju u Srbiji, BiH, Sloveniji i Hrvatskoj, nudi najnoviju tehnologiju koja se pojavljuje na svetskom tržištu, i po tom pitanju nema konkurenciju u svetu jer će sa njom svaki Vaš posao biti urađen brže, bolje i mnogo jeftinije. Na pomenutim tržištima Balkana distribucija prirodnog gasa postaje sve interesantnija tema. Dotrajale instalacije tek treba da se menjaju, a u mnogim gradovima se postavljaju sasvim nove mreže, i stambeni i poslovni objekti tek treba da budu priključeni na glavne vodove. Slična situacija sreće se i na polju telekomunikacionih i drugih infrastruktura, a sve procene govore da će se trend nastaviti i u sledećih 50 godina. Svakako da će moderno opremljene kompani-je imati prednost u toj trci.

Le Monde Underground Vas može podr-žati na svakom nivou projekta nudeći trenčere za instaliranje velikih cevi (mašine za kopanje sa specijalno dizajniranim lancem za sečenje), auger boring mašine (elektronski navođene mašine za horizontalno bušenje) za podbu-šivanje ispod pruga, autoputeva i sl. i velike HDD rigs za podbušivanje ispod reka... Tu su i trenčeri i vibracioni plugovi za instalira-nje infrastrukture u gradskim zonama, sre-dnje i male HDD rigs za gradske instalacije, pneumatske glave za bušenje kratkih kućnih konekcija, pipe bursting mašine za zamenu starih cevi, takođe bez kopanja.

Kreditiranje u Le Monde Underground-u nudi mogućnost veoma povoljnih uslova plaćanja za kupovinu nove ili polovne opreme preko njihove fi nansijske institucije u Americi. To znači da možete da iskoristite veoma niske američke kamate i da kupite opremu uz otplatu do 5 godina! U fi rmi će Vas posavetovati u vezi

sa opremom koja će najbolje odgovarati Va-šem projektu i pomoći Vam da dobijete veoma povoljan kredit sa niskom kamatnom stopom koju ne možete dobiti na domaćem tržištu.

Servisna mreža Astec Underground po-znata je po svojoj razvijenosti širom sveta. Čak i najbolja oprema zahteva održavanje i brzu nabavku originalnih rezervnih delo-va, a cilj Le Monde Undergrounda jeste da proširi ovaj visoki standard servisiranja i na tržištima Balkana. U toku je povećavanje zalihe rezervnih delova i svi zainteresovani mogu se javiti i dati podatke o svojoj opre-mi kao i o delovima za koje smatraju da će im biti potrebni u budućnosti. U fi rmi ističu da će im to pomoći da nabave delove koje će klijenti zatim moći kupiti po nižoj ceni (bez plaćanja posebnih tarifa zbog ubrzanog pre-voza, ali i bez čekanja transporta, carine...).

Takođe, iz Le Mond Undergrounda nude i druge vrste podrške, od treninga/obuke za Vaš vlastiti servis, do uputstava za održava-nje kao i standardno servisiranje u njihovim ovlašćenim servisima ili na licu mesta

LE MONDE UNDERGROUND d.o.o.gen. zastupnik ASTEC UND.

Žarka Zrenjanina 21, 26300 Vršactel/fax: +381 (0) 13 831 327

Španskih boraca 32a, 11070 N. Beogradtel/fax: +381 (0) 11 3133 448

mob: +381 (0) 63 24 23 00e-mail: [email protected]

[email protected]

64

promo

Le MondeUnderground

Ponuda Le Monde Undergrounda:

Astec tren eri, vibracioni plugovi (za po-stavljanje kablova bez kopanja, sistemom pluga), HDD sistemi za podbušivanje... American Augers mašine za podbu-šivanje sa istovremenim postavljanjem zaštitne cevi – kolone, i sisteme za pod-mazivanje i hla enje ure aja za vreme bušenja, kao i mašine za direktno buše-nje izuzetno velikih pre nika i širinaTrencor tren eri za kopanje izuzetno ve-likih dubina i širina u ekstremnim uslovi-ma, kao i u samom kamenuEarth Pro inženjering za podzemne ala-te i ure aje (lanci za tren ere itd.)

* Na naše tržište ve su distribuirane tren er Trenkor T 1060 i direktna bušilica DD 3238

•

•

•

•

Astec tren er

Bušilica DD3238



Laki beton HisilNovi proces izrade jakog ali vrlo laganog hisil betona (Hysill), pokrenula je kompa-nija CMR Energy Technologies iz Mel-burna. Baza ovog tipa betona razlikuje se od standardne po svojoj saćastoj strukturi što ga čini daleko lakšim od standardnih modela. Takođe ga čini pogodnim za no-seće, ali i nošene zidove. Ovaj proizvod ima dobru termičku izolaciju – skoro pet puta bolju nego beton normalne težine! Otporan je na vatru, neporozan, ima glatku površinu koja može naći svoje mesto i u eksterijeru građevina.

Nameštaj od papiraIndustrijski dizajner Robert Blis (Robert Bliss) iz kompanije Puš (Push) koristi papir u izradi nameštaja, i to kancelarijskog. Na-meštaj se dobija od recikliranog papira uz dodatak stakla i stiropora. Ideja je da se di-zajnira nameštaj namenjen masovnoj proi-zvodnji, modernih linija i pre svega vrlo pri-stupačnih cena, ne zaboravaljajući pri tom ni ekološki aspekt.

Zastakljeni kamenFjužnstoun (Fusionstone) je novi proizvod kompanije Arhitektonski sistemi (Archi-tectural systems, Inc) koji nastaje spajanjem čistog stakla sa kamenom pločom čime se dobija odlična zaštita površine dok se zadr-žava lepota prirodnog kamena. Ivice spaja-nja se ne vide, tako da materijal izgleda u potpunosti providno od ivice do ivice. Re-zultat je da se prirodni kamen može kori-stiti u građevinskoj industriji ali i uređenju enterijera. LED osvetljenje takođe može biti integrisano u fj užnstoun zbog dodatnog estetskog poboljšanja.

Boje od soje

Kompanija Grin Planet boje (Green Planet Paints) izbacila je nedavno na tržište boju za drvo i metal, na bazi gline i smole bazirane na soji. Soja zamenjuje dodatak akrilika koji se obično koristi u bazama farbi. Ovoj bazi se dodaju prirodni minerali i pigmenti uz dodatak titanijum oksida. Paleta sadrži 43 boje i širok izbor nijansi mat, sjajnih i po-lusjajnih tonova.

Kronos Hromos betonski ekranKronos hromos beton (Chronos Chromos) je sistem koji ima sposobnost prikazivanja teksta i brojeva na svojoj površini. Namenjen je ve-likim arhitektonskim instalacijama, a proizvod je grupe studenata sa Kraljevskog koledža (Ro-yal College) u Velikoj Britaniji. Ovaj jedinstvni beton napravljen je na bazi termohromskog mastila koje se meša sa betonom uz dodatak hromiranih žica, koje se zagrevaju kada se kroz njih propušta električna energija. Zahvaljujući ovim žicama površina betona ponaša se kao veliki ekran.

Kameni furnirStin (Steen Fineer) je prirodni kameni furnir debljine 1-2 milimetra. Postavlja se na poza-dinu od poliestera ali se može postaviti leplje-njem i za druge površine. Ovo njegovo svojstvo pruža niz mogućnosti upotrebe na zakrivljenim površinama. Materijal postoji u 10 boja i neko-liko veličina – 1210x610mm, 1200x600mm i 600x300mm. Namenjen je opremanju enteri-jera, kupatila, zidova, plafona i nameštaja.

Advantik izolacijaAdvantik (Advantic) je novi izolacioni ma-terijal kompanije CRG (Cornerstone Re-searchgroup Industries) koji se dobija od sintetičke pene spajanjem staklenih vlakana

i sunđeraste osnove. Advantik je male speci-fi čne težine, ima nisku termalnu provodlji-vost i može da podnese velike oscilacije u temperaturi.

Carski kamenCaesarstone (carski kamen) se sastoji od 95% prirodnih ostataka kvarca i 5% polie-stera. Ove dve komponente u kombinaciji sa dodatnim pigmentom daju vrlo homo-genu strukturu. Koristeći tehniku sabijanja, kombinaciju vibracije i kompresije, dobija se vrlo čvrsta kamena ploča debljine 13mm i veličine 3x1.37m. Zbog specifi čne čvrstine na ovom materijalu se može raditi samo opremom za rezanje dijamanata.

ALFACO

ALFACO d.o.o.25000 SOMBOR – Belog goluba br. 8

Tel: (025) 434-200 Fax: (025) 422-818E-mail: [email protected]

- oprema iz uvoza- atestirana, SA sertifikatom i deklaracijom

- u skladu sa standardima eu

KOMPLETAN PROGRAMlICNE zaŠtitne opremei sredstva za zaŠtitu

na radu

narudžbenica za naša izdanja

* samo za preduze a ta nost podataka overava

www.infonetgroup.com

www.gradjevinarstvo.co.yu

Preduze e

Ime i prezime

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefon

Telefon

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

( )

( )

( )

( )

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

Popunite ako želite dostavu na ku nu adresu

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Gra evinarstvo i opremanje*

m.p.

Opisdelatnosti

Ulica i broj

Izvorska 4111030 Beogradtel/fax: + 381 11 35 71 509 + 381 11 35 71 510e-mail: [email protected]

(narudžbenicu itko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Mesto

Broj zaposlenih

1 do 10

11 do 25

26 do 50

51 do 100

101 do 500

više od 500Mat. br.

asopis je namenjen preduze ima, organizacijama i stru nim pojedincima iz oblasti gra evinarstva i arhitekture


Izvorska 41, Beogradtel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510

[email protected]

naru ite besplatan primeraknarudžbenica je na strani 66

www.gradjevinarstvo.co.yu

informatorgra evinske industrije

building constructiondirectory

u pripremi izdanje za 2008. godinu

Atraktivne novostiEsala Anhovo

Vlaknocementne

krovne i fasadne ploče

Fasadne ploče Swisspearl® daju objektima jedinstvenu

arhitektonsku crtu. Slobodan izbor formata i različite mogućnosti

pričvršćivanja nude moderna rešenja kod novogradnje ili

sanacije. Paleta boja od sedamdesetak tonova i mogućnost izbora

nestandardnih boja obuhvata sisteme bojenja CARAT SL, REFLEX,

NATURA, TECTURA i XPRESSIV.

Talasasti krovni pokrivač Valovitka® i ravni krovni pokrivač odlikuju

se manjom težinom, jednostavnom i brzom ugradnjom, dugim

vekom eksploatacije i visokim kvalitetom prirodnog i

paropropusnog materijala.

www.esal.si

build with wood

Documents

hr i bih

patina i za ventilisane

u zgradarstvu

za srbiju

u ime redakcije build

prvenstveno u vau korist

savremena reenja u skladu

biva u svakom prvom