cms sistemi -

7/28/2019 CMS sistemi -

1/28

Elektronski fakultet Nis, 2012

CMS sistemiInternet Tehnologije Seminarski rad


2/28

Student: Profesor:Nenad Bugari Milena Stankovi

Sadraj

1. Uvod.................................................................................................2

2. CMS sistemi.....................................................................................2

2.1. WCMsistemi............................................................................3

2.2. Delovi CMS sistema.................................................................42.3 ta CMS sistemi nude..............................................................5

2.4 Najpopularniji CMS sistemi....................................................6

3. WordPress........................................................................................7

3.1. Istorijat i razvoj........................................................................7

3.2. Izgled i delovi sistema..............................................................73.2.1. Administratorski deo....................................................8

3.2.2. Korisniki deo..............................................................163.3. Primer upotrebe WordPress-a...............................................17

3.3.1. Instalacija sistema.......................................................173.3.2. Primer: Dodavanje novog lanka...............................20

3.4. Prednosti i mane WordPress-a.............................................233.4.1. Prednosti.....................................................................243.4.2. Mane............................................................................24

4. Zakljuak........................................................................................25

5. Literatura.......................................................................................26

2


3/28

3


4/28

1. Uvod

Sredinom devedesetih godina dvadesetog veka pojavio se Internet. U poetku nainternetu su bili zastupljenji samo statiki veb sajtovi, koji su sluili u prezentacione

svrhe i iji se jednom postavljen sadraj nebi eto menjao. U meuvremenu usledioje neverovatan porast veb stranica na internetu sajtovi su dobili na dinaminosti,koliini podataka koje poseduju, dobili su velike baze podataka, dobili su potrebu dace zantno ece menjaju itd. Uzmimo u obzir da je Google-ov pretraiva kakoGoogle objavljuje, u decembru 2011 godine imao indeksiranih 54 milijarde vebstranica na WWW. Poto na svakoj veb stranici potoji neki sadraj odnosno nekipodaci koje je potrebno organizovati, obraditi, objaviti i menjati, shvatamo da je toogroman posao koji bi morali runo da obavljamo iznova i iznova, i koji iziskujedosta znanja i vremena. Zato se javila potreba da se taj posao olaka uvoenjem ikorienjem nekih softverskih reenja koje bi omoguila lake upravljanje tim

sadrajem. Kao odgovor na takve zahteve javljaju se CMS sistemi.

4


5/28

2. CMS sistemi

Pod pojmom CMS sistema (eng. content management systems) ilti sistema zaupravljanje sadrajem podrazumevamo svaki informacioni sistem koji slui za rad tj.

koji nam omoguava upravljanje bilo kojom vrtom sadraja.CMS zapravo obavljaja etiri osnovna zadatka - to su organizacija, obrada,objavljivanje i izmena sadraja. Organizacija se odnosi na smetanje odreenogsadraja na odgovarajue meto i njegovo povezivanje sa potojeim sadrajem.Obrada oznaava proces formatiranja sadraja kako bi zadobio odgovarajuu formukoja omoguava uvanje i objavljivanje. Objavljivanje je proces kojim se sadraj inidostupnim korisnikoj populaciji. Izmena sadraja odnosi se na proces unoenjaizmena u sadraj koji je ve objavljen na sajtu.

Treba napomenuti da su CMS sistemi vise okrenuti korisnicima koji ne posedujuprogramersko znanje, ali ih koriste i programeri.

2.1. WCM sistemi

Nema klasie podele CMS sistema, pa se ovi sistemi eto na zahtev klijenta inadograuju, pa rade i mnoge druge stvari pored manipulacije sadrajem. U ovomradu baviemo se WCM (eng. Web content management) sistemima koji se koristeza upravljanje sadraja na vebu.

WCM je u sutini softverska aplikacija za ije korienje nije portrebno

programersko znanje i koja predstavlja okvir za uvanje i korienje sadraja. Upitanju je dinamika Veb aplikacija sa troslojnom arhitekturom, slika 2.1. Naserverskoj strani nalazi se aplikativni sloj, koji se satoji od Veb i aplikativnogservera (npr. Tomcat, Apache, IIS) zaduenog da procesira aplikaciju kodiranu unekom od programskih ili skript jezika (npr. JSP, PHP, CGI, ASP, Python, Perl). Naitoj strani nalazi se i sloj za rukovanje bazama podataka koji se oslanja nafunkcionalnost nekog od sistema za rukovanje relacionim bazama podataka (npr.MySql, SQL Server, Oracle). Na drugoj, klijentskoj strani, prezentacijski sloj CMSsistema satoji se iz klijentskih aplikacija, koje se izvravaju na korisnikovomoperativnom sistemom.

5


6/28

Slika 2.1. - Troslojna arhitektura i korisnici CMS sistema

Komunikacija izmeu tri navedena sloja ostvaruje se ili posredstvom lokalnemree, ili putem Interneta, a u oba sluaja uz korienje transportnog protokola

TCP/IP.

2.2. Delovi CMS sistema

Svaki CMS satoji se od dva nezavisna dela od kojih svaki ima svoju ulogu i logikurada, i to su:

Administratorski deo (backend) Korisniki deo (frontend)

U administratorskom delu vri se priprema i ureivanje sadraja koji e bitiprikazan na sajtu, dok korisniki deo predstavlja izgled sajta tj. ono to korisnik vidikada pristupi sajtu.

6


7/28

Princip rada sa ovim delovima je sledei: u administratorskom delu osoba kojaureuje sadraj, dodeljuje nov ili menja potojei sadraj npr. dodaje nove lanke,stranice, slike i sl., a sve promene koje ta osoba naini snimaju se u centralizovanoj

bazi podataka. Logika korisnikog dela ita podatke iz baze podataka i prikazuje ihna samoj veb stranici, na mestima unapred definisanim za to. Na taj nain i jedan idrugi deo sistema rade potpuno nezavisno jedan od drugog, zajedno inei jednumonu platformu za upravljanje sadrajem na internetu.

Ono to je vrlo karakteristino za korisniki deo je jednostavna promena izgledasajta. Jer je samo potrebno promeniti ablon koji sajt koristi da bi se izmeniocelokupni izgled sajta. A kako su podaci o sadraju sajta smeteni u bazi podataka, ine zavise od ablona, za par trenutaka sa moe dobiti novi izgled sajta bezpromenjene funkcionalnosti.

2.3. ta CMS sistemi nude?

WCM sistemi kao to je i napomenuto iznad, nude mogunost brzog kreiranja vebstranica, tj. sajta, i lako odravanje, i upravljanje sadrajem na itom, bez potrebe zapoznavanjem programiranja. Treba napomenuti da se sve kod CMS sistema radidirektno na internetu, ime se vri velika uteda vremena, jer nije potrebna dodatnasinhronizacija sadraja. I sve to je korisniku potrebno za koriscenje sistema jeinternet konekcija i veb itac. Ovi sistemi su interface friendly tako da korisniku(administratoru) omoguavaju vrlo lak i intuitivan rad sa sistemom, jer vrlopodseaju na klasine desktop aplikacije, i samim tim korisniku nude interfejs nakoji je vec navikao.

Sajtovi kreirani uz pomo CMS sistema nude i mogunost registracije korisnika,kao i dodeljivanje privilegija i upravljanje istim.

CMS sistemi u sebe ukljuuju i funkcionalnosti kao to je blog ili viki, i mogueim je dodati i funkcionalnost diskusione grupe, Veb klijenta elektronske pote,

slanja i primanja instant poruka i jos mnogo raznih plugin-ova. Na ovaj nain,jednosmeran i lineraran proces kreiranja, isporuke i pregleda sadraja, kakvi su biliprvobitni CMS sistemi, zatvorio se u krug u kome sadraj nastaje u iterativnomprocesu, konstantno se usavravajui, slika 2.2.

7


8/28

Slika 2.2. Zatvoreni krug nastanka informacija

2.4. Najpopularniji CMS sistemi

Potoje komercijalne verzije CMS sistema, ali najpopularniji sistemi su OpenSource, i kao takvi besplatno su dostupni na sajtovima proizvoaa.

Kod komercijalnih sistema od strane proizviaa aplikacije imamo garancije ostabilnosti i bezbednosti sistema, kao i 24h podrku koja e nam pomoi da reimoproblem koji imamo. Ali velik problem sa ovim portalima je njihova ogromna cena.Kada je re o popularnosti, najkorieniji komercijalni CSM sistemi su:

Expression Engine Amaxus Web CMS

Contegro CMS Expression Engine

Kod Open Source sistema za razliku od komercijalnih sistema nemamo podrkuod strane proizvoaa, ali zato imamo veliku internet zajednicu programera, kojimase moemo obratiti za pomo. Tako da to i ne predstavlja neki veliki problem.Najpopularniji Open Source sistemi su:

8


9/28

WordPress Joomla Drupal

CMS Made Simple Modx

Od oko 300 miliona veb sajtova koliko ih je bilo u decembru 2011 godine, 30%njih koristi CMS sisteme, to znaci da su ovi sistemi vrlo popularni. Od tih 100miliona veb sajtova baziranih na CMS-u 54% njih koristi WordPress CMS to ga iniubedljivo najkorienjijim CMS sistemom. Drugi po redu je Joomla sa 9.4%, a zatimi Drupal sa 6.4% udela u sajtovima zasnovanim na CMS-u.

Open Spurce moemo preuzeti besplatno sa zvaninih sajtova proizvoaa, gde je

nakon preuzimanja, aplikaciju potrebno iskopirati na svom serverskom protoru iproi kroz jednostavan instalacioni proces koji ima nekoliko koraka.

3. WordPress

WordPress je CMS sistem koji se danas najvie koristi, i kao takav odabran je zaopis kako izgleda jedan konkretan CMS sistem.

3.1. Istorijat i razvojWordPress (WP) je nastao 2003 godine kao kopija B2B Evolution bloging

sistema. U poetku i WP je bio samo bloging platforma. Meutim, 2004 godinedolo je do promene licence jednog od njegovih glavnih konkurenata Movable Type,tako da je sve vie ljudi prelazilo na WP. Poveanje broja korisnika rezultiralo je dase programeri ozbiljnije pozabave njime, i to je doprinelo da se Wordpress od

bloging platvorme razvije u funkcionalni CMS.2007 godine dobija nagradu za Najbolji sistem otvorenog koda za drutvene

mree (eng. - Best Open Source Social Networking Content Management System).Trenutna verzija Wordpress-a je 3.3.1.

3.2. Izgled i delovi sistema

9


10/28

Wordpress se kao i svi CMS sistemi satoji iz dva dela i to administratorskog ikorisnikog dela.

3.2.1 Administratorski deo

Da bi pristup administratorskom delu bio mogu potrebno je pre svega prijavitise na sistem sa odgovarajuim korisnikim imenom i lozinkom. Poto potoji vienivoa korisnikog naloga, u zavisnosti od privilegija koje su dodeljene korisniku saunetim korisnikim imenom i lozinkom zavisie i broj opcija koje e korisniku bitiomoguene u administratorskom panelu. Uzmimo na primer da korisnik imaprivilegiju administratora. Tada nakon prijave on moe pristupiti svimkomponentama glavnog menija u administratorskom delu, i to :

Dashboard

Posts

Media

Links

Pages

Comments

Appearance

Plugins

Users

Tools

Settings

10


11/28

Slika 3.1. Izgled administratorskog dela

Kao to se vidi na slici 3.1 administratorski prozor podeljan je na 2 dela, i to levideo u kom se nalazi glavni meni sa stavkama i desni deo koji je namenjen zaunoenje i ureivanje sadraja sajta. Odabirom eljene stavke iz glavnog menija nadesnoj strani pojavie se forma za unos sadraja.

DashboardDashboard (kontrolna tabla) je centralno meto sa kog se kree sa radom u

administratorkom delu. Ona je vie statistike prirode i omoguava uvid u nekepodatke o trenutnom stanju sistema, i njegovom sadraju. Satoji se iz vie manjihinformativnih panela, kako to su panel sa poslednjim komentarima, panel saukupnim brojem potova, strana, komentara, kategorija, kao i panela za brzu objavuposta.

Posts

Meni Posts (lanci), satoji se iz stavki All Posts, Add New, Categories i Tags, islui za rad sa lancima, tj. vestima. Kod stavke All Post imamo mogunost pregledasvih lanaka koji se nalaze na sajtu, kao i mogunost njihove izmene i brisanja.Stavka Add New slui za kreiranje novih lanaka. Nakon kreiranja lanka, on sesmeta u kategoriju, a stavka Categories nam slui da kreiramo eljene kategorije,

11


12/28

kao i da menjamo i briemo potojee. I stavka Tags slui za definisanje oznaka, kojese koriste za bolju organizaciju i klasifikaciju lanaka.

Slika 3.2 Izgled stranice za upravljanje lancima

Media

Media predstavlja deo koji se koristi za rad sa dodatnim sadrajem, kao to suslike, tekstualni i drugi fajlovi . Ovde se moe dodati novi sadraj, moe se pogledatisadraj koji se nalazi na sajtu, i upravljati istim sadrajem tj. menjati ga i brisati.

Slika 3.3 Izgled stranice za upravljanje slikama i drugim fajlovima

12


13/28

Links

U delu Links (linkovi) nalaze se linkovi do drugih blogova ili sajtova. Takvilinkovi se nazivaju blogovnicima, i u ovom delu ih je mogue kategorizovati radilake i bolje organizacije i prikazivanja na samom sajtu.

Slika 3.4 Izgled stranice za ureivanje linkova

Pages

Meni Pages (strane) slui za dodavanje novih ili ureivanje potojeih stranica.Funkcionise na slian nain kao i Posts ali kod Pages ne potoji kategorizacijastranica. Kod svake stranice potoji mogunost izbora drugaijeg ablona odpodrazumevanog, tako je omogueno da svaka stranica moe imati drugaiji izgledako je to potrebno.

Slika 3.5 Izgled stranice za upravljanje stranicama

13


14/28

Comments

Meni Comments (komentari) koristi se za pregled, ureivanje komentara,odobravanje, brisanje, oznaavanje komentara nepozeljnim i sl. U zavisnosti odpodeavanja opcija komentari mogu biti automatski objavljeni ili zadrani naureivanje.

Slika 3.6 Izgled stranice za upravljanje komentarima

Appearance

Stavke menija Appearance (izgled) su Themes, Widgets, Menus, Background iEditor. Ovaj deo koristi se za rad sa ablonima za korisniki deo sistema. Veoma je

jednostavan za rad. Otvaranjem stavke Themes moe se odabrati jedna od tema kojesu ponuene. Ako elimo neku drugu temu, moemo je pronai na internetu, inakon pribavljanja teme, potrebno je postaviti je u direktorijum gde se nalaze i sveostale teme naeg sistema, i automatski emo dobiti mogunost da koristimo tutemu u stavki Themas. Takoe potoji i stavka Widgets koja predstavlja maledodatke koje moemo ukljuiti u na sajt i time poveati funkcionalnost korisnikogdela. Neki od ovih dodataka su: kalendar, pretraga, vremenska progniza i mnogidrugi. U Menusdelu se nalaze sve stranice sajta i tu vrimo ureivanje, kako e seone prikazivati u navigacionom meniju korisnikog dela. Kod stavke Background

vri se odabir pozadine sajta. I stavka Editor predstavlja deo namenjenadministratorima koji poznaju programiranje. Ovde se moe izmeniti kod ablona,kako bi vie odgovarao potrebama sajta.

14


15/28

Slika 3.7 Izgled stranice za ureivanje izgleda ablona

Plugins

U delu Plugins (dodaci) mogue je dodavanje, aktiviranje i deaktiviranje brojnihdodataka kojima se proiruje funkcionalnost Wordpress-a (razne ankete,

prikazivanje vremenske prognoze i sl.). Svi dodaci nalaze se u jedan direktorijum imogu se dodati runo ili preuzeti sa zvaninog sajte wordpress-a. Potoji veliki brojdodataka koji su besplatni za preuzimanje i korienje, to daje velike mogunosti zaunapreenje sajta.

Slika 3.8 Izgled stranice za upravljanje dodacima na sajtu

15


16/28

Users

Ovaj deo namenjen je korisnicima sistema, tj. osobama koje e imati pristupadministratorskom delu sistema. U Wordpress-u potoji pet tipova privilegija kojemogu biti dodeljene korisnicima i to: Subscriber (pretplatnik), Editor (urednik),

Author (autor), Contributor (saradnik) i Administrator. Administrator imaapsolutno sve privilegije i moe upravljati svim sadrajem na sajtu, kao i svimkorisnicima. Subscriber moe pregledati sadraj na sajtu koji je javni ili koji jenamenjen registrovanim korisnicima. Editor i Author mogu da postavljaju sadrajna sajtu uz odreena ogranienja, i uz obavezno odobrenje adminstratora.

Slika 3.9 Izgled stranice za upravljanje korisnicima

Tools

Meni Tools (alati) sadri neke osnovne alate za rad, kao to su: izvoz celokupnogsadraja sajta u XML formatu, alat za uvoz sadraja iz nekih drugih CMS sistema,kao i alat za auriranje sistema koji automatski preuzima i instalira najnoviju verzijusistema.

Slika 3.10 Izgled stranice sa alatima

16


17/28

Settings

Poslednji u listi je meni Settings (podeavanja) koji je ujedno i jedan odnajbitnijih menija. U ovom meniju se mogu obaviti sva osnovna podeavanja

Wordpress-a. Bitnija podeavanja koja se nalaze u ovom delu su: podeavanjanaziva sajta, adrese sajte, primarnog email-a, vremenske zone, formata vremena idatuma, maksimalnog broja lanaka na stranici, tip enkodiranja karaktera,podrazumevana podeavanja lanaka, osnovna podeavanja slika, podeavanjaprivatnosti, kao i permalinks preko kog se vri odabir naina linkovanja sadrajanaeg sajta radi boljeg indeksiranja od strane pretraivaa kao i mnoga drugapodeavanja koja se nalaze u delu Settings.

Slika 3.11 Izgled stranice za osnovna podeavanje wordpress-a

3.2.2 Korisniki deo

17


18/28

Korisniki deo predstavlja vizuelni izgled sajta, koji se ostvaruje odabiromodgovarajue teme za sajt, i koji vide svi posetioci. Sa instaliranjem Wordpress-adolaze instalirane dve teme koje se odmah mogu koristiti, od kojih je jedna

postavljena za primarnu. Kao to je napomenuto teme se jednostavno menjaju inezavisne su od sadraja sajta, to je postignuto dobrom organizacijom modula kojirade sa temama. Ukoliko elimo novu temu nakon njenog preuzimanja, potrebno jesmestiti u direktorijum u kome se nalaze i sve ostale teme. Posle ega se tema moekoristiti.

Na slici ispod vidimo izgled ablona korisnikog dela sajta. Konkretno ovaj ablonje podeljen u etiri celine, to je i najece slucaj kada su abloni u pitanju. A tidelovi suZaglavlje (1), Glavni sadraj (2), Bocna traka (3) i Podnozje (4).

Slika 3.12 Izgled korisnikog delaU Zaglavlju se u ovom sluaju nalaze neke top vesti kao i menji i kategorije za

odabranu stranicu. Takoe se nalazi i logo odnosno ime sajta koji je u ovom sluaju

18


19/28

zamiljen kao mini magazin na kom se postavjaju lanci iz raznih oblasti vezanih zainformacione tehnologije, pa stoga sledi i njegovo ime koje glasi I.T. Magazin.

U delu za Glavni sadraj nalaze se lanci koji su dodati na sajt i koji pripadajuodabranoj kategoriji. Korisnik moe promeniti kategoriju, i time dobiti druge lankekoji se nalaze u odabrnoj kategoriji.

Bona traka se nalazi sa desne strane u korisnikom delu i u njoj se nalaze raznipaneli koji sadre funkcionalnosti kao to su pretraga, slike sa linkovimanajpopularnijih lanaka, najnovije lanke, banere koji vode ka drugim sajtovima saslinom tematikom kao i panel sa kategorijama, kako bi korisniku pruili to boljiugoaj pri boravku na sajtu.

Na dnu stranice se nalazi Podnoje, u kome se u ovom sluaju ne nalazi mnogo

sadraja, vec samo copyright izjava. Ali moe biti proiren po zelji.

3.3 Primer upotrebe Wordpress-a

Sada kada smo upoznati sa tim kako je woprdpress organizovan, sledei korak jepraktina upotreba sitema. Kao to smo naglasili, da bi smo koristili sistem potebno

je preuzeti ga sa zvaninog sajta proizvoaca, i preuzeti direktorijum je potrebnopostaviti na server. Pored postavljanja sitema na server takoe je potrebno i kreirati

bazu podataka koju e sistem koristiti. Kada kreiramo bazu sledei korak je dapristupimo root folderu na serveru preko veb itaca kako bismo pokrenuliautomatsku instalaciju sistema.

3.3.1 Instalacija sistema

Instalacija se obavlja u par prostih koraka. Jedan od koraka instalacije kojizahteva uece korisnika je deo u kom je potrebno uneti podatke za bazu podatakakoju smo ranije kreirali, a koju e sistem da koristi.

19


20/28

Slika 3.13 Izgled forme za unos podataka o bazi

Nakon unesenih podataka za pristup bazi, sledee to ce sistem zatraziti je imesajta, koje je u ovom sluaju I.T. Magazin, kao i kreiranje korisnikog imena ilozinke administratora koji e upravljati sistemom.

Po unoenju svih tih podataka, i klikom na dugme Install WordPress instalacijasistema se zavrava, i bivamo preusmereni na stranicu za pristup

administratorskom delu, na koju je potrebno ulogovati se sa nalogomadministratora, i moemo otpoeti sa kreiranjem tj. menjanjem sadraja sajta.

20


21/28

Slika 3.14 Izgled forme za unos osnovnih podataka

Slika 3.15 Izgled login forme za administratorski deo

21


22/28

Svaki put kada elimo da pristupimo admin delu potrebno je ulogovati se naadresi http://domain-sajta/wp-admin .

3.3.2 Primer: Dodavanje novog lankaKao primer korienja sistema uzeto je postavljanje novog lanka na sajt. Prvo to

je potrebno uraditi je ulogovati se na administratorski deo sistema, iz menijaizabrati stavku Posts, i u njenom podmeniju izabrati Add New, pri emu e nam seotvoriti nova stranica za kreiranje novog lanka.

Slika 3.16 Izgled stranice za dodavanje novog lanka

Na ovoj stranici se nalazi pet panela ije bi funkcionalnosti trebalo iskoristitiprilikom kreiranja jednog lanka. Prvi od panela koje moramo iskoristiti je panel u

kom treba uneti naslov lanka (1). Tu je i tekstualni editor koji koristimo za pisanjeteksta lanka i ubacivanje slika i drugih fajlova(2). Treci po vaznosti je panel zaobjavu lanka(3) u kome moemo odabrati koji tipovi korisnika mogu da videlanak, vreme kada elimo da se lanak postavi ukoliko to ne elimo da uradimoodmah, mogunost brisanja ukoliko je lanak ve kreiran i mogunos pregledalanka kako e izgledati na korisnikom delu. Tu su paneli kategorije(4) gdemoemo odabrati u koju kategoriju elimo da dodamo lanak, kao i tagovi (5) gde

22


23/28

moemo upisati kljune rei koje e se kasnije koristiti za bolje rezultate pripretrazi.

Kada u lanku naiemo na meto gde elimo da ubacimo sliku, potrebno je natom mestu postaviti kursor i odabrati dugme Upload/Insert koje se nalazi iznadtekst editora. Nakon klika na njega otvara se pop-up prozor u koji treba prevui iliodabrati sliku sa racunara koju elimo da postavimo u lanak.

Slika 3.17 Forma za unos osnovnih podatka o slici

Po odabiru slike, ona se uitava, i po zavrsetku uitavanja pojavi se forma u kojojje potrebno uneti osnovne podatke o slici i podeavanja o tome kako elimo da onaizgleda na stranici. Nakon to ispunimo formu, klikom na dugme Insert into Post

slika e se inlementirati u tekst na meto koje je renije bilo odabrano.

Na ovoj stranici moemo jos odarati u koju kategoriju elimo da svrstamo lanak.Ako nam ni jedna od raspoloivih kategorija ne odgovara moemo kreirati novu upanelu sa kategorijama.

23


24/28

Slika 3.18 Izgled stranice posle uitavanja slike

Po zavretku obrade lanka, lanak je potrebno objaviti, a to se ostvaruje klikomna dugme Publish. Nakon te akcije lanak je objavljen i nalazi se na sajtu.

Slika 3.19 Izgled objavljenog lanka, na poetnoj stranici sajta

24


25/28

Za itanje celog lanka potrebno je kliknuti na eljeni lanak, i na novoj stranicikoja se uita imaemo ceo lanak.

Slika 3.20 Izgled lanka prilikom njegovog pregleda

3.4 Prednosti i mane WordPress-a

Kao i svaki CMS sistem i Wordpress ima svojih prednosti i mana. Poto ne potojisavren sistem koji odgovara svim vrstama sajtova pre nego to odaberemo sistempotrebno je pozabaviti se time ta nam je potrebno na naem sajtu i kakvu formuelimo da on ima. Tek tada treba krenuti u odabir sistema koji odgovara naimpotrebama.

25


26/28

3.4.1 Prednosti

Jedna od najveih prednosti Wordpress-a je ta to je usmeren ka korisnicima, zarazliku od nekih drugih sistema koji su vise okrenuti ka dizajnerima iliprogramerima. Kao to smo videli, administratorski deo je veoma pregledan i lak zakorienje.

Jo jedna bitna karakteristika mu je ta to poseduje dosta veliku internetzajednicu koja svakodnevno proizvodi neke nove teme ili dodatke za sistem.Potoji i dosta pisane dokumentacije za ovaj sistem, tako da se moe lako doci doupustva za rad sa ovim sistemom, pa ak i sa njegovim naprednijim opcijama.

Takoe treba napomenuti da ga internet pretraivaci oboavaju, i veoma dobroindeksiraju sav sadraj napravljen u Wordpress-u. Razlok za to je to je wordpress uosnovi bloging platforma za razliku od drugih CMS sistema. Kao takav on u sebiposeduje podrku za komentare, pingove, trekbekove i jo nekoliko stvari koje

znatno ubrzavaju obavetavanje pretrazivaa o novinama na sajtu, tako da tisajtovi bivaju esce poseivani od strane pretraivaa, a samim tim i boljeindeksirani.

3.4.2 ManeIz ugla korisnika Wordpress je jedan od najboljih sistema za rad. Meutim iz ugla

programera i dizajenra, to ba i nije tako, i ako ele vecu slobodu pri svom radu,onda wordpress nee biti sistem za koji e se opredeliti, jer on ima tano ureenustrukturu i definisana pravila kojih se dizajneri i programeri moraju pridravati.

Jo jedna od mana wordpresa kao i ostalih sistama otvorenog koda je ta to supodloni manjim propustima (tzv. rupama) koje se mogu javiti u tokuprogramiranja. Meutim ti propusti se brzo koriguju, a i potoji mogunostautomatskog auriranja, ime je znatno pojednostavljen postupak preuzimanjanovih verzija i zakrpa sistema.

26


27/28

4. Zakljuak

CMS sistemi su programska reenja koja za razliku od tredicionlnih metoda za

upravljanje sadrajem u mnogome olakavaju rad korisnika to se tie znanja ivremena potrebnog za taj posao. Iako na internetu postoji veliki broj CMS sistema,ni za jedan od njih ne moemo rei da je najbolji. Svaki od tih sistema ima svojedobre i loe strane, tj. vie ili manje je pogodan za korienje u odreenimsituacijama. Neki sistemi imaju velike mogunosti za rad, ali su suvie komplikovaniza korienje, dok drugi pokrivaju samo osnovne funkcionalnosti, ali su veoma

jednostavni za korienje. Zbog toga je pri izboru CMS sistema najbolje definisatipotrebe konkretnog sajta i osobe koje e na njemu raditi, i na osnovu toga se odluitiza neki od sistema.

to se wordpress-a tie on je u sutini bloging platforma, tako da je pogodan za

sve sajtove blogolikog karaktera, kao i za sajtove u kojima se mogu nai rublike savestima, lancima i slino. Ovakvi sajtovi su esto vrlo frekventni tj. na njima seesto pojavljuje novi sadraj, i oni omoguavaju dvosmernu komunikaciju sakorisnicima putem komentara trekbekova i sl. To su obino sajtovi raznih internetmagazina, sajtovi za vesti, lini sajtovi, lini blogovi i dr.

Wordpress se preporucuje svima koji krecu sa nastupom na internetu, a potrebnoim je neko funkcionalno i jednostavno reenje.

27


28/28

5. Literatura

[1] Radomir Veizovi, Drupal Sistem za upravljanje internetsadrajem

[2] Mladen Opai, Sistemi za upravljanje sadrajem

[3] Srpsko izdanje wordpress-a, http://sr.wordpress.org , 19.01.2012.

[4] Srpsko izdanje wordpress-a,http://codex.wordpress.org/WordPress_Lessons , 19.01.2012.

[5] Open Source sistemi, http://www.opensourcecms.com, 19.01.2012.[6] Lista postojeih CMS sistema,

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_content_management_systems ,19.01.2012.

[7] Dragan Varagic, Osnove Bloga,http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/blog-osnove/,17.01.2012.

cms sistemi -

Documents