avada & neuromancer

Naslov originala

Cornelia Funke

Tintenherz

Text copyright Cecilie Dressler Verlag GmbH&Co. KG, Hamburg 2003

Copyright 2009 za Srbiju i Crnu Goru arobna knjiga

Illustrations copyright Cornelia Funke

Copyright za Srbiju i Crnu Goru arobna knjiga

Cover art copyright:

Inkheart 2003 Carol Lawson

ISBN 978-86-7702-079-8

arobna knjiga

Beograd 2009.

Kornelija Funke

SRCE OD

MASTILA

PRVA KNJIGA TRILOGIJE

SVET OD MASTILA

Prevod

Lana Kabi

arobna

knjiga

Ani,

koja je ak odloila Gospodara prstenova

da bi proitala ovu knjigu.

(Da li je mogue zahtevati vie od erke?)

I za Elinor,

koja mi je pozajmila svoje ime,

iako ga nisam upotrebila

za elfovsku kraljicu.

Evo jedne, evo jedne,

evo jedne rei,

stigla je kroz no,

htela je da svetli, htela je da svetli.

Prah.

Prah, prah,

no.

Paul Celan, Sunjavanje

Stranac u noi

Mesec je zaigrao u oku drvenog konjia i u oku

mia kada ih je Toli izvukao ispod jastuka da ih

vidi. uli su se otkucaji sata, i u tiini mu se inilo da uje siuna bosa stopala kako tre po

podu, a zatim kikotanje i apat, i nekakav zvuk,

kao da neko okree stranice nekakve velike

knjige. Lusi M. Boston, Deca Grin Nova

Te noi je padala kia, sitna, aputava. Jo bi godinama posle

toga Megi samo zatvorila oi i ve bi zaula isti zvuk, kao kad

neko siunim prstima udara po prozoru. Negde u mraku lajao

je pas, i Megi nije mogla da zaspi, koliko god da se okretala sa jedne strane na drugu.

Pod jastukom joj je bila knjiga koju je itala. Korice su joj pritiskale uvo, kao da je knjiga htela ponovo da je namami meu svoje stranice. O, mora da je veoma udobno drati neto tako okasto i tvrdo pod glavom", rekao joj je otac kada joj je

prvi put naao knjigu pod jastukom. Priznaj da ti nou apue

svoje prie na uvce.

Ponekad!, odgovorila je Megi. Ali to funkcionie samo

kod dece. Zbog toga ju je Mo utinuo za nos. Mo. Megi je oca

oduvek tako zvala.

Te noi - u kojoj je toliko toga poelo i u kojoj se toliko toga promenilo za sva vremena - Megi je imala jednu od svojih omiljenih knjiga pod jastukom, i poto joj kia nije dala da zaspi, uspravila se u krevetu, protrljala oi da otera umor i

izvukla knjigu. Kada ju je otvorila, stranice su zautale

obeavajui. Megi je smatrala da taj prvi apat kod svake knjige

zvui drugaije, u zavisnosti od toga da li unapred zna ta e joj

knjiga ispriati. Ali sada je trebalo prvo nai svetlo. U fioci

nonog stoia bila je sakrila kutiju sa ibicama. Mo joj je branio da nou pali svee. Nije hteo vatru u kui. Vatra jede knjige,

govorio bi, ali ona je, na kraju krajeva, imala dvanaest godina, i mogla je da pazi na dva-tri plamena svea. Megi je oboavala da ita uz svetlost svea. Na prozoru su stajala tri svenjaka i tri lampe. Upravo je drala upaljenu ibicu prinosei je jednom od

crnih fitilja kad je zaula korake napolju. Uplaeno je ugasila

ibicu - o, kako e se kasnije dugo seati svega! - pribliila se prozoru vlanom od kie i pogledala napolje. Tada ga je ugledala.

Mrak je bio bled od kie, a stranac napolju tek neto malo

jasniji od senke. Megi je jedino jasno mogla da mu vidi lice. Kosa mu se bila zalepila za mokro elo. Kapi kie slivale su se

sa njega, ali on na to nije obraao panju. Stajao je tamo

nepomino, prekrtenih ruku, kao da na taj nain eli makar

malo da se zagreje. I gledao je u njihovu kuu.

Moram da probudim Moa!, mislila je Megi. Ali ostala je da sedi, dok joj je srce lupalo, i kroz prozor je gledala u no, kao da

ju je taj stranac zarazio svojom ukoenou. Iznenada je okrenuo glavu i Megi se uinilo da ju je pogledao pravo u oi.

Skoila je sa kreveta takvom brzinom da joj je otvorena knjiga

pala na pod. Bosa je istrala iz sobe, napolje, u mraan hodnik.

U staroj kui bilo je hladno iako je ve bio kraj maja.

U Moovoj sobi jo je gorelo svetlo. esto je ostajao budan do

kasno u no, i itao. Ljubav prema knjigama Megi je nasledila

od njega. Kada bi je usred noi probudio ruan san, dotrala bi

kod njega i nita je ne bi bolje uspavalo od njegovog mirnog disanja i zvuka okretanja stranica. Nita ne bi oteralo loe snove

bolje od utanja hartije prekrivene tampanim slovima.

Ali ona prilika tamo pred kuom nije bila san.

Knjiga koju je Mo te noi itao imala je laneni povez svetloplave boje. I toga e se Megi kasnije seati. Kakve nam se nebitne sitnice ureu u pamenje!

Mo, neko je u dvoritu!

Otac je podigao glavu i odsutno je pogledao, kao i uvek kada bi ga prekinula u itanju. Svaki put bi mu trebalo nekoliko

trenutaka da se vrati u ovaj svet iz lavirinta slova u kojem se bio nalazio.

U dvoritu? Jesi li sigurna?

Jesam. Stoji tamo i gleda prema kui.

Mo je odloio knjigu. ta si itala pre spavanja? Doktora Dekila i mister Hajda?

Megi se namrtila. Molim te, Mo! Doi.

Nije joj verovao, ali poao je za njom. Megi ga je tako nestrpljivo vukla za sobom da se u hodniku spotakao o gomilu knjiga koje su tu bile poslagane. A o ta bi drugo? U njihovoj

kui posvuda su bile poslagane knjige. I to ne samo u policama,

kao kod drugih ljudi, ne, nego i pod stolovima, na stolicama, u uglovima soba. Bilo ih je i u kuhinji i u WC-u, i na televizoru, i u ormanu; mala gomila, velika gomila, debele, tanke, stare, nove... knjige. One su doekivale Megi za stolom, pozivale je

svojim otvorenim stranicama dok bi dorukovala, terale dosadu u sivim danima - a ponekad bi se neko o njih i spotakao.

Samo stoji tamo!, apnula je Megi dok je vukla Moa prema

svojoj sobi.

Da nema moda dlakavo lice? Mogao bi biti vukodlak."

Prestani ve jednom." Megi ga je strogo pogledala, iako su joj njegove ale pomagale da otera strah. Skoro da je ve i sama

poela da sumnja u postojanje one prilike na kii... Sve dok se

nije ponovo pribliila prozoru. Tamo je! Vidi li ga?, apnula

je.

Mo je pogledao napolje kroz kapi kie koja je jo uvek padala, ali nije rekao nita.

Zar se nisi zakleo da kod nas nikad nee doi provalnici jer

nema ta da se ukrade?, apnula je Megi.

To nije provalnik", ree Mo, ali kada se odmakao od

prozora, lice mu je bilo tako ozbiljno da je Megino srce jo jae zalupalo. Idi u krevet, Megi, rekao je. Poseta je za mene.

Izaao je iz sobe pre nego to je Megi stigla da ga pita kakva

je to, za ime boga, poseta, tako usred noi. Usplahireno je

pojurila za njim; izaavi u hodnik, ula ga je kako otkljuava

vrata, a kada je ula u predsoblje, videla ga je kako stoji na

dovratku.

Spolja je kroz otvorena vrata ulazila no, tamna i vlana, a

kia je padala zastraujue glasno.

Pranjavoprsti!, povikao je Mo u no. Jesi li to ti?

Pranjavoprsti? Kakvo je to sad ime? Megi nije mogla da se seti da ga je ikada ula, a ipak je zvualo tako poznato, poput

nekog nejasnog seanja koje nikako da dobije konkretan oblik.

Prvo je sve bilo tiho. Samo je kia padala, apui i uborei,

kao da je no iznenada progovorila. A onda su se koraci pribliili kui, i iz mraka je izronio ovek koji je do tada stajao u

dvoritu.

Dugaki kaput koji je imao na sebi bio mu je slepljen za noge,

sav mokar od kie, a kada je izaao na svetlo koje je iz kue

osvetljavalo komadi noi, Megi se uinilo, ali samo na deli trenutka, da mu je na ramenu ugledala neku malu dlakavu glavu, koja je njukajui izronila iz njegovog ruksaka i istog

trena u njemu ponovo nestala.

Pranjavoprsti je rukavom obrisao vlano lice i pruio Mou ruku.

Kako si, arobnoreivi?, pitao je. Dugo se nismo videli.

Mo je oklevajui pruio ruku da se rukuje sa njim. Ba

dugo, rekao je i pritom pogledao malo u stranu, kao da

oekuje da e se za ovim posetiocem iz mraka pojaviti i neko

drugi. Ui, jo e tako i smrt prizvati. Megi kae da ve dugo

stoji napolju."

Megi? A, da, naravno." Pranjavoprsti je dopustio da ga Mo

uvue u kuu. Paljivo je odmeravao Megi, i to tako dugo da

ona vie nije znala kuda da gleda. Na kraju je i ona jednostavno

gledala pravo u njega.

Porasla je.

Sea li je se?

Naravno."

Primetila je da je Mo dvaput okrenuo klju u bravi.

Koliko ima godina? Pranjavoprsti joj se nasmeio. Nekim udnim osmehom. Megi nije mogla da odredi da li je bio

podsmeljiv, ili potcenjivaki, ili jednostavno zbunjen. Nije rnu

uzvratila.

Dvanaest", odgovorio je Mo.

Dvanaest? Ko bi rekao da je toliko vremena prolo.

Pranjavoprsti je rukom sklonio vlanu kosu sa ela. Dosezala

mu je skoro do ramena. Megi se pitala kakve li je boje kada je suva. Oko tankih usana izbijala mu je riasta brada, iste boje

kao krzno make kojoj bi Megi ponekad ostavila inijicu mleka

pred vratima. Brada mu je rasla i na obrazima, ali bila je retka i slaba, kao kod mladia kojima tek poinju da izbijaju prve malje. Ipak, nije mogla da sakrije oiljke, tri dugaka bleda

oiljka. Zbog njih je lice Pranjavoprstog izgledalo kao da ga je

neko razbio pa ponovo zalepio.

Dvanaest godina, ponovio je. Naravno. Tada je imala... tri

godine, zar ne?

Mo je klimnuo glavom. Doi, dau ti neto da se presvue." Povukao je posetioca za sobom, nestrpljivo, kao da

mu se odjednom uri, kao da hoe da ga sakrije od Megi. A ti,

rekao joj je preko ramena, ti ide na spavanje, Megi. I bez daljeg objanjenja zatvorio je za sobom vrata radionice.

Megi je ostala stojei i trljajui hladna stopala jedno o drugo.

Ti ide na spavanje. Nekad, kada bi predugo ostala budna, Mo

bi je bacio na krevet poput daka punog lenika. Nekad bi je

posle veere jurio po kui dok ne pobegne u svoju sobu jedva diui od smeha. A ponekad bi bio tako umoran da bi se samo

ispruio na sofi, a ona bi mu skuvala kafu i onda otila na

spavanje. Ali nikada, nikada ranije nije ju poslao u krevet na takav nain.

Nekakva slutnja, lepljiva od straha, uselila joj se u srce: slutnja da se zajedno sa ovim strancem, ije je ime zvualo tako

udno a ipak tako poznato, u njen ivot uunjalo neto strano.

I poelela je - i to tako snano da se i sama uplaila te elje - da nikada nije pozvala Moa i da je Pranjavoprsti ostao napolju dok ga kia potpuno ne spere.

Kada su se vrata radionice ponovo otvorila, poskoila je od

straha.

Pa ti si jo tu, rekao joj je Mo. Idi u krevet, Megi. Hajde.

Imao je onu malu boru iznad nosa koja bi se pojavila samo kada je stvarno bio zabrinut zbog neeg, i gledao je kroz Megi kao da je u mislima negde drugde. Slutnja u njenom srcu rasla je sve vie, irei svoja crna krila.

Reci mu da ode, Mo!, kazala mu je dok ju je vukao prema

njenoj sobi. Molim te! Reci mu da ode. Ne dopada mi se.

Mo se oslonio o vrata sobe. Ujutru kad ustane nee ga vie

biti. asna re.

asna re? I bez ipka? Pogledala ga je pravo u oi. Uvek je

znala kad Mo lae - ma koliko se on trudio da izgleda kao da govori istinu.

Bez ipka, rekao je, i kao dokaz otvorio oba dlana.

Onda je zatvorio vrata za sobom, iako je znao da ona to ne voli. Megi je oslukujui naslonila uvo na vrata. ula je

zveckanje sua. Aha, znai riobradi je dobio aj da se ugreje.

Nadam se da e dobiti upalu plua, mislila je. Naravno, ne mora odmah da umre od toga, kao majka nastavnice engleskog.

Megi je ula pitanje ajnika u kuhinji, a odmah zatim i Moa,

koji je prolazio prema radionici nosei posluavnik pun posua

koje je zveckalo.

Kad je zatvorio vrata, za svaki sluaj je saekala jo nekoliko

sekundi, iako teka srca. A onda se iskrala u hodnik.

Na vratima Moove radionice nalazio se natpis na maloj plehanoj ploici. Megi je napamet znala ta na njemu pie. Sa

pet godina vebala je itanje na okastim, staromodnim

slovima toga natpisa:

Neke knjige moramo okusiti,

neke progutamo,

a samo mali broj knjiga savaemo

i potpuno svarimo.

Tada, kad je jo morala da se popne na sanduk da bi

deifrovala natpis, verovala je da je onaj ko ga je napisao mislio

doslovno na vakanje, i sa gaenjem se pitala zato je Mo okaio na vrata rei nekoga ko tako skrnavi i unitava knjige.

U meuvremenu je, naravno, shvatila ta se pod tim

podrazumevalo, ali danas, ove noi, nisu je zanimale rei koje

su tamo bile napisane. Zanimale su je izreene rei, one proaptane, tihe, gotovo nerazumljive, koje su izgovarala njih

dvojica iza zatvorenih vrata.

Nemoj da ga potcenjuje!, ula je Pranjavoprstog kako

govori. Njegov glas bio je drugaiji od Moovog. Niko nije imao

glas kao Mo. Mogao je njime da slika po vazduhu.

Sve e uraditi da doe do nje! To je ponovo bio glas

Pranjavoprstog. Kad kaem sve, mislim ba sve.

Nikad mu je neu dati. Bio je to Mo.

Ali on e je uzeti, pre ili kasnije! Kaem ti jo jednom: oni su

ti na tragu.

Ne bi mi bio prvi put. Do sada sam uvek uspevao da ih se otarasim."

A je li? I ta misli, dokle e uspevati tako? A ta je sa

tvojom erkom? Hoe da kae da se njoj dopada da se stalno

seli iz jednog mesta u drugo? Veruj mi, znam o emu govorim.

Iza vrata je zavladala takva tiina da se Megi jedva usuivala da die, iz straha da bi je mogli uti.

Onda je otac ponovo progovorio, oklevajui, kao da mu je

teko da prevali rei preko jezika. A... ta bi, po tvom

miljenju, trebalo da uradim?"

Poi sa mnom. Ja u te odvesti kod njih! Jedna oljica je zaangrljala. Jedna kaiica je lupila o porcelan. Kako se u tiini

glasno uju zvuci koje inae ne primeujemo! Ti zna da

Kaprikorn veoma ceni tvoje talente, i sigurno bi se obradovao kad bi mu je lino doneo! Ovaj novi, kojeg je postavio umesto tebe, pravi je nesposobnjakovi."

Kaprikorn. Jo jedno neobino ime. Pranjavoprsti ga je

izgovorio tako kao da bi mu i sam zvuk tog imena mogao odgristi jezik. Megi je promrdala prste na nogama da bi ih ugrejala. Hladnoa joj se ve bila uvukla u kosti, i nije razumela gotovo nita od onoga o emu su njih dvojica razgovarali, a

ipak je pokuavala da zapamti svaku re.

U radionici je ponovo zavladala tiina.

Ne znam..., rekao je Mo konano. Glas mu je zvuao tako

umorno da se Megino srce steglo od tuge. Moram da razmislim. ta misli, kada e njegovi ljudi biti ovde?

Uskoro!

Re je poput kamena zaparala tiinu.

Uskoro, ponovio je Mo. Pa, dobro. Onda u do sutra

odluiti. Ima li gde da prespava?"

O, nai u ve neto, odvratio je Pranjavoprsti. U meuvremenu sam ve prilino dobro nauio da se snalazim,

iako mi je ovde jo uvek sve previe brzo. Njegov smeh nije

bio vedar. Ali jedva ekam da ujem ta si odluio. Hoe li ti

smetati ako ponovo navratim sutra? Recimo oko podneva?

Naravno da nee. U pola dva idem po Megi u kolu. Doi

posle toga.

Megi je ula zvuk pomeranja stolice po podu. Pourila je

nazad u svoju sobu. U trenutku kada su se vrata radionice otvorila, i ona je zatvarala vrata za sobom. Leala je sa ebetom

navuenim do brade i oslukivala kako se otac oprata od

Pranjavoprstog. Pa, hvala jo jednom na upozorenju!, ula

ga je kako govori. Onda su se koraci Pranjavoprstog udaljili,

lagano, kao da zastajkuje, kao da okleva sa odlaskom, kao da nije rekao sve to je imao.

Ali, na kraju je ipak otiao, i samo je jo kia i dalje dobovala

po Meginom prozoru svojim vlanim prstima.

Kada je Mo otvorio vrata njene sobe, brzo je zatvorila oi i

pokuavala da die tako polako kao to die neko ko spava najdubljim, najbezazlenijim snom.

Ali Mo nije bio glup. Ponekad je bio gotovo uasno pametan.

Megi, molim te, isprui jedno stopalo, rekao je.

Oklevajui, isturila je jo uvek hladne prstie na nogama

ispod ebeta i Mo ju je uhvatio za stopalo.

Znao sam, rekao je. pijunirala si nas. Zar ba nikad ne

moe da uradi onako kako ti ja kaem? Sa uzdahom joj je

vratio stopalo natrag pod toplo ebe. Seo je kraj nje na krevet,

rukama joj preao preko umornog lica i pogledao kroz prozor. Kosa mu je bila tamna poput krtijeg krzna. Megi je imala plavu kosu na majku, koju je poznavala samo sa malobrojnih izbledelih fotografija. Budi srena to vie lii na nju nego na

mene, govorio bi Mo uvek. Moj lik ne bi dobro izgledao na

glavi devojice." Ali Megi ne bi imala nita protiv toga da vie

lii na njega. Jer, njegov lik volela je najvie na svetu.

Ionako nisam razumela nita od onoga o emu ste

razgovarali", promrmljala je.

Dobro.

Mo je gledao kroz prozor kao da je Pranjavoprsti jo uvek

tamo, u dvoritu. A onda je ustao i krenuo prema vratima. Pokuaj bar malo da odspava, rekao joj je.

Ali Megi nije elela da zaspi. Pranjavoprsti! Kakvo je to

uopte ime?, rekla je. I zato te je oslovio sa arobnoreivi?"

Mo nije odgovorio.

A onaj koji te trai... ula sam kad je rekao... Kaprikorn. Ko je to?

Niko koga bi trebalo da upozna. Nije se okrenuo ka njoj.

Hm, ti ree da nita nisi razumela? Laku no, Megi.

Ovog puta je ostavio vrata otvorena. Svetlo iz hodnika padalo joj je na krevet. Mealo se sa mrakom koji je ulazio kroz prozor, i Megi je samo leala i ekala da se no konano zavri i

da jutro otera zle slutnje.

Mnogo kasnije je shvatila da je zlo bilo tu mnogo ranije, ali tek se ove noi ponovo uunjalo u njihove ivote.

Tajne

Ali, ta da rade deca bez knjiga sa priama?,

pitao je Naftali. A Reb Cebulun mu dade sledei odgovor: Moraju se pomiriti s time.

Knjige s priama nisu kao hleb. Bez njih se

moe iveti." Ja ne bih mogao da ivim bez njih", rekao je

Naftali. Isak B. Singer, Pripoveda Naftali i njegov konj Sus

Upravo je svitalo kada se Megi trgla iz sna. Napolju je no

poela da bledi, kao da joj je kia isprala rubove haljine. Na

budilniku jo nije bilo ni pet sati, i Megi je htela da se okrene na

drugu stranu i da nastavi da spava, kad je odjednom osetila neije prisustvo u sobi. Uplaeno se uspravila u krevetu i videla

Moa kako stoji ispred otvorenog ormana.

Jutro!, rekao je, slaui njen omiljeni pulover u kofer.

Izvini, znam da je rano, ali moramo na put. Hoe li kakao za

doruak?"

Megi je klimnula glavom, jo bunovna od sna. Napolju su

ptice cvrkutale tako glasno kao da su ve satima budne.

Mo je ubacio jo dvoje njenih pantalona u kofer, zatvorio ga i

odneo do vrata. Obuci neto toplo, rekao je. Napolju je svee."

Kuda putujemo?", pitala je Megi, ali on je ve bio nestao.

Zbunjeno je bacila pogled kroz prozor. Gotovo da je oekivala

da e ugledati Pranjavoprstog, ali tamo u dvoritu bio je samo

jedan mali kos, koji je skakutao po kamenju vlanom od kie. U hodniku su bila dva kofera, jedna putna torba i sanduk sa Moovim alatom.

Otac je sedeo za kuhinjskim stolom i mazao hleb. Za put. Kad je ula u kuhinju, nakratko je podigao glavu i osmehnuo joj

se, ali Megi mu je na licu videla da je zabrinut.

Ne moemo sad da otputujemo, Mo!, rekla je. Meni raspust poinje tek za nedelju dana!

Pa? I ranije sam zbog posla morao na put za vreme kolske

godine.

Bio je u pravu. To se ak esto deavalo: svaki put kada bi

nekakvom antikvaru, kolekcionaru ili biblioteci bio potreban knjigovezac, i kada bi Mo dobio zadatak da nekoliko starih knjiga oisti od plesni i od praine, ili da ih odene u novo ruho.

Megi je smatrala da knjigovezac i nije pravi naziv za Moovo zanimanje, pa mu je pre nekoliko godina za radionicu napravila ploicu sa natpisom Mortimer Folhart, lekar za knjige. A taj lekar za knjige nikada nije odlazio kod pacijenata bez svoje erke.

Tako je bilo oduvek, a tako e uvek i biti, bez obzira na to ta e

na to rei Megini nastavnici u koli.

Hm, ta kae na boginje? Jesmo li to opravdanje ve iskoristili?"

Aha, proli put. Kada smo ili kod onog groznog tipa sa

Biblijama." Megi je prouavala Moovo lice. Mo? Da li moramo da otputujemo zbog... onog sino?

Na momenat joj se uinilo da e joj sve ispriati - ta god da je bilo da se ispria. Ali onda je ipak samo odmahnuo glavom.

Kakva glupost, naravno da ne!, rekao je i stavio sendvie u

plastinu vreicu. Tvoja mama je imala jednu tetku. Tetku

Elinor. Bili smo kod nje kad si bila mala. E pa, ona me ve neko vreme moli da joj knjige dovedem u red. Stanuje na jednom od jezera u Gornjoj Italiji - uvek zaboravim na kojem tano - ali to je jako lep kraj, a na svega est ili sedam sati vonje odavde."

Nije joj gledao u lice dok je to govorio.

Ali, zato moramo ba sada tamo da idemo?, htela je Megi da pita. Ali nije. Niti je pitala da li je zaboravio da se neto

dogovorio sa Pranjavoprstim za danas po podne. Previe se

bojala ta bi joj mogao odgovoriti - i da bi je mogao jo jednom slagati.

Je li i ona isto tako udna kao i ostali?, pitala je samo. Mo je sa njom ve bio obiao neto rodbine. I njegova porodica, kao i

porodica Megine majke, bila je velika, i, kako se Megi inilo,

rasuta po Evropi.

Mo se nasmeio. Pa, i jeste malo udna, ali mislim da e se

lepo slagati sa njom. Ona ima fantastinih knjiga."

A koliko ostajemo?"

Pa, moglo bi malo potrajati."

Megi je srknula kakao. Bio je tako vru da se opekla. Brzo je

pritisla hladan no na usnu kako bi je rashladila.

Mo je odmaknuo stolicu od stola. Moram spakovati jo nekoliko stvarica iz radionice", rekao je. Ali neu dugo.

Sigurno si mrtva umorna, ali moi e da odspava u

autobusu."

Megi je samo klimnula glavom i pogledala kroz kuhinjski prozor. Jutro je bilo sivo. Iznad polja koja su se prostirala sve do oblinjih brda visila je magla, i Megi se inilo kao da su se senke

noi sakrile meu drvee.

Spakuj hranu za put i ponesi neto za itanje!, doviknuo je

Mo iz hodnika. Kao da to nije svaki put i inila. Pre vie godina

Mo joj je napravio kovei za omiljene knjige, koji je nosila na sva svoja putovanja, i kratka i duga, i daleka i ne tako daleka. Dobro je u tudini imati svoje knjige, govorio je Mo uvek. On

sam uvek je nosio bar desetak knjiga sa sobom.

Kovei je obojio u crveno, crveno poput maka, omiljenog Meginog cveta, ije su se latice tako lepo mogle ispresovati meu stranicama knjige, i iji bi tuak ostavljao na rukama

otisak u obliku zvezde. Na poklopcu je prelepim kitnjastim slovima napisao Megin koveg sa blagom, a iznutra ga je postavio sjajnim crnim taftom. Postava se, meutim, jedva mogla videti,

jer Megi je imala mnogo omiljenih knjiga. I uvek bi dodavala jo

poneku knjigu, na nekom novom putovanju, na nekom drugom mestu. Kada na putovanje nosi knjigu", rekao joj je Mo kada joj je tek napravio taj kovei, deava se neto udesno: knjiga

poinje da sakuplja tvoja seanja. Posle treba samo da je otvori

i ona te odnese na mesto gde si je prvi put itala. Ve kod prvih

rei sve se vrati: i slike, i mirisi, i sladoled koji si jela dok si itala... Veruj mi, knjige su kao papir za hvatanje muva. Nigde

se seanja ne mogu tako dobro uhvatiti kao na njihovim

tampanim stranicama."

Verovatno je bio u pravu. Meutim, Megi je knjige nosila na

putovanja iz jednog drugog razloga. Za nju su one bile deli doma u tuini - poznati glasovi, prijatelji koji se nikad nisu sa njom svaali, mudri, moni prijatelji, odvani i premazani svim

bojama, prijatelji koji su puno proputovali, svata doiveli. One

bi je inile raspoloenom kad bi bila tuna, i terale joj dosadu dok bi Mo krojio kou i materijal za povez i spajao stranice

istroene od dugih godina i od bezbrojnih prstiju koji su ih

listali.

Neke knjige bi Megi nosila sa sobom svaki put, druge bi ostavljala kod kue jer nisu odgovarale svrsi putovanja ili bi morale da ustupe mesto nekoj novoj, jo nepoznatoj prii.

Megi je prelazila rukom po njihovim koricama. Koje prie da

ponese ovog puta? Koje e joj pomoi protiv straha koji se sino

uvukao u njihovu kuu? Neka izmiljena pria, moda?,

pomislila je. Jer, Mo ju je lagao. Lagao ju je, iako je znao da mu je uvek mogla na nosu proitati da li govori istinu. Pinokio, pomislila je. Ne. Previe je strano. I previe tuno. Ali, neto

uzbudljivo mora da ponese, neto to e joj oterati misli iz glave, pa ak i one najcrnje. Vetice? Da, vetice. Njih e poneti:

vetice elavih glava, to decu pretvaraju u mieve - i Odiseja e poneti, sa sve Kiklopom i sa arobnicom koja ratnike pretvara u

svinje. Opasnije od toga valjda ne moe da bude, zar ne?

Sasvim levo bile su dve slikovnice pomou kojih je Megi

nauila da ita - imala je tada pet godina, i trag malenog

kaiprsta jo se mogao videti na njihovim stranicama - a tamo ispod, sakrivene ispod ostalih, bile su knjige koje je sama napravila. Danima je lepila i seckala, stalno slikala nove slike i terala Moa da ispod napie ta slika prikazuje: Aneo srenog

lica, za Moa od Megi. Svoje ime je sama napisala, i u to vreme jo je izostavljala i na kraju. Posmatrala je neveta slova nekoliko trenutaka, a zatim je vratila knjiicu natrag u kovei. Mo joj je, naravno, pomogao kod povezivanja. On bi sve knjige koje bi ona napravila stavljao u korice od arenog papira, a za ostale joj

je poklonio peat, kojim bi ona utisnula svoje ime, zajedno sa

glavom jednoroga, na prvoj strani svake knjige koju je posedovala, i to nekad crnim, a nekad crvenim mastilom, u zavisnosti od toga kako bi joj se vie dopalo. Jedino to joj Mo

nikada nije itao naglas iz tih knjiga. Niti jedan jedini put.

Bacao bi je visoko u vazduh, nosio na ramenima kroz kuu, ili bi je uio kako da od ptijeg pera napravi obeleiva za

knjige. Ali itao joj nije nikada. Ba nikada, ma koliko esto da

mu je ona stavljala knjigu u krilo. Zato je morala sama da naui

da ita, da deifruje te crne znakove i otvori koveg sa blagom...

Uspravila se.

U koveiu je bilo jo mesta. Moda Mo ima neku novu

knjigu koju bi mogla da ponese, neku debelu i posebno udesnu...

Vrata radionice bila su zatvorena.

Mo? Pritisla je kvaku. Dugaki radni sto bio je prazan, na njemu nije bilo ni jednog jedinog peata, ni jednog jedinog

noa, Mo je zaista spakovao sve. Moda ipak nije lagao?

Megi je ula i osvrnula se oko sebe. Vrata riznice bila su

otvorena. To je u stvari bila samo ostava, ali Megi ju je tako krstila jer je otac tamo uvao najvrednije materijale: najfiniju

kou, najlepe tkanine, luksuzan papir proaran mustrom,

peate kojima bi utiskivao zlatne mustre u meku kou... Megi je provirila kroz vrata - i videla Moa kako umotava neku knjigu u

pakpapir. Knjiga nije bila ni naroito velika ni debela.

Bledozeleni laneni povez delovao je izlizano, i to je bilo sve to

je Megi mogla da primeti jer ju je Mo bre-bolje sakrio iza lea im ju je ugledao.

ta ti radi ovde?, napao ju je.

Ja... Megi se na trenutak odsekla od straha, toliko je

mraan bio njegov izraz lica. Htela sam samo da te pitam da

nema sluajno jo neku knjigu za mene... Sve koje imam u sobi

ve sam proitala i...

Mo je preao rukom preko lica. Naravno. Neto u sigurno

nai", rekao je, ali njegove oi su govorile: Odlazi. Odlazi, Megi.

A iza lea mu se ulo utanje pakpapira. Odmah u doi,

rekao je. Moram samo jo neto da zapakujem, vai?

Ubrzo zatim doneo joj je tri knjige. Ali knjiga koju je malopre bio umotavao nije bila meu njima.

Sat vremena kasnije izneli su sve u dvorite. Megi se stresla

od hladnoe kada je izala iz kue. Jutro je bilo svee, svee kao

i sinonja kia, a sunce nekako bledo, i samo je visilo na nebu poput nekakvog novia koji je nekome tamo gore ispao iz

depa.

Prola je jedva godina dana otkako stanuju ovde, na ovom

starom imanju. Megi je volela pogled na okolne breuljke,

volela je lastavija gnezda pod krovom i stari naputeni bunar,

u kojem nije bilo niega osim crne rupe, za koju je Megi mislila

da je tako duboka da sigurno dosee do samog sredita Zemlje.

Kua joj se oduvek inila previe velikom i previe tronom, sa

svim tim praznim sobama u kojima su stanovali ogromni paukovi, ali stanarina je bila prihvatljiva, a i Mo je imao dovoljno mesta za svoje knjige i za radionicu. Osim toga, pored kue su imali i upu za pilie, i jednu talu, koja je sada sluila

kao garaa za njihov stari autobus, ali inae je bila veoma zgodna da se u njoj dri nekoliko krava ili konj.

Krave treba musti, Megi, rekao joj je Mo jednom, kada mu

je predloila da uzmu makar jednu ili dve. I to rano, veoma rano ujutru. I to svakog dana.

A konja?, pitala je Megi. ak je i Pipi Duga arapa imala konja, a nije imala ni talu.

Megi bi se zadovoljila i sa nekoliko pilia, ili jednom kozom,

ali i nju je trebalo hraniti svakog dana, a oni esto nisu bili kod

kue. Preostala joj je samo ria maka to bi s vremena na

vreme navratila do njih, kada bi joj dosadilo da ratuje sa psima u susednom dvoritu. Stari angrizavi seljak koji je tu iveo bio

im je jedini sused. Ponekad bi njegovi psi tako strano zavijali

da bi Megi morala obema rukama da zatvori ui. Do najblieg

naselja, gde je ila u kolu i gde su stanovale njene dve prijateljice, trebalo joj je biciklom dvadeset minuta, ali najee

ju je Mo vozio autom jer je put koji je vodio do tamo bio usamljen i pust, i oko njega nije bilo niega osim polja i mranih

stabala.

Gospode, ta si to spakovala unutra? Cigle?, pitao je Mo

dok je iznosio iz kue Megin kovei sa knjigama.

Ti uvek kae da knjige moraju biti teke jer je u njima

sadran ceo svet, odgovorila mu je Megi - i prvi put ovog jutra ga nasmejala.

U autobusu, koji je poput neke velike arene zveri bio parkiran u naputenoj tali, Megi se oseala udobnije nego u

bilo kojoj kui u kojoj su do sada iveli. Nigde nije spavala tako

mirno i tako vrsto kao u krevetu koji je Mo napravio unutar

tog autobusa. Bio je tu, naravno, i jedan sto, i kuhinjski elementi, i jedna klupa, u kojoj se, ispod daske na kojoj se sedi, nalazila gomila prospekata, mapa i starih knjiga.

Da. Megi je volela taj autobus, ali ovog jutra nekako je oklevala da ue u njega. Kada je Mo jo jednom izaao i vratio

se do kue da zakljua ulazna vrata, Megi je odjednom imala

oseaj da se nikada vie nee vratiti ovamo, da e se ovo

putovanje zavriti drugaije nego sva dosadanja putovanja, i

da e se njih dvoje voziti sve dalje i dalje, beei pred neim to

nema ime. Ili ga makar ona nije znala jer Mo nije eleo da joj ga otkrije.

Dakle, na jug!, rekao je Mo sedajui za volan. I krenuli su - ne pozdravivi se ni s kim - tog ranog jutra, koje je jo mirisalo na kiu.

Ali ve ih je na kapiji saekao Pranjavoprsti.

Ka jugu

Iza Divlje ume nalazi se daleki svet, rekao je

Pacov. Ali nas se to ne tie, ni tebe ni mene. Ja

jo nikada nisam bio u njoj, i neu nikad ni ui,

a nee ni ti, ako ima imalo mozga." Kenet Grejem, Vetar u vrbama

Pranjavoprsti je verovatno sve vreme ekao iza zida, na

ulici. Megi je dosad sigurno sto puta, a moda i vie, hodala po

tom zidu, tamo-amo, do zaralih arki na kapiji i nazad, oiju vrsto zatvorenih da bi bolje videla tigra koji je vrebao dole, u

bambusu, oiju utih poput ilibara, ili brzake koji su huali sa

obe strane zida.

A sada je tamo stajao samo Pranjavoprsti. Meutim, nije

bilo prizora koji bi je uznemirio vie od tog. Pojavio se tako

neoekivano da ga je Mo skoro pregazio. Na sebi je imao samo

pulover, a ruke je obavio oko tela, tresui se od hladnoe. Kaput mu je verovatno jo bio vlaan od kie, ali mu se kosa u

meuvremenu osuila. Bila je riastoplave boje, i padala mu je

preko lica.

Mo je tiho opsovao, zaustavio motor i izaao iz autobusa.

Pranjavoprsti je nabacio onaj svoj neobini osmeh i naslonio se

na zid. Kuda si krenuo, arobnoreivi?, pitao je. Zar se

nismo neto dogovorili? Na isti nain si me ve jednom preao,

zar se ne sea?

Zna ti dobro zato mi se uri, odvratio je Mo. Iz istog razloga kao i onda. Jo uvek je stajao kraj autobusa, pored otvorenih vrata, sav napet, kao da ne moe da doeka da mu se

Pranjavoprsti konano skloni s puta.

Ali ovaj se ponaao kao da ne primeuje Moovo nestrpljenje.

Mogu li ovog puta makar da ujem kuda si se uputio?, pitao

je. Proli put mi je trebalo etiri godine da te naem, a da sam imao manje sree, Kaprikornovi ljudi bi te pronali pre mene.

Pogledao je prema Megi, a ona mu je uzvratila neprijateljskim pogledom.

Mo je neko vreme utao, i tek mu je onda odgovorio.

Kaprikorn je na severu, rekao je konano. A mi idemo na jug. Ili se u meuvremenu moda i on preselio na neko drugo

mesto?

Pranjavoprsti je bacio pogled na cestu. U rupama asfalta

presijavala se voda od sinone kie. Ne, nije!, rekao je. Jo je na severu. Tako sam bar uo, a poto si ti oigledno reio da mu

ni ovog puta ne da to to trai, bilo bi mi bolje da i ja to pre

krenem na jug. Ni za ta pod milim bogom ne bih voleo da ja

budem taj koji e njegovim ljudima preneti lou vest. Tako da, ako biste me mogli povesti bar jedan deo puta... spreman sam da poem! Dve torbe koje je izvukao iza zida izgledale su kao

da su najmanje deset puta obile celu zemaljsku kuglu. A osim

njih, kod sebe je imao jedino jo onaj ruksak.

Megi je stisnula usne.

Nemoj, Mo!, mislila je u sebi. Nemoj da ga poveze! Ali bilo

je dovoljno samo da pogleda u oca pa da shvati da e njegov

odgovor glasiti drugaije.

I, ta kae?, pitao je Pranjavoprsti. Mislim, ta da kaem

Kaprikornovim ljudima ako me se doepaju?"

Izgledao je kao pas kojeg su oterali od kue, toliko je

izgubljeno delovao stojei tu pred njima. I ma koliko da se Megi

trudila da pronae makar i traak zla u njegovoj pojavi, na

jutarnjem suncu nije uspevala da otkrije nita ni nalik tome. Ipak, nije elela da on poe sa njima. Na njenom licu to se jasno

moglo proitati, ali nijedan od njih dvojice nije obraao panju

na nju.

Veruj mi, neu dugo moi da skrivam od njih da sam te

video, nastavio je Pranjavoprsti. A osim toga..., malo je oklevao da zavri reenicu, ...osim toga, jo uvek mi neto

duguje, zar ne?

Mo je oborio glavu. Megi je videla kako je stegnuo rukom vrata autobusa. Ako to tako posmatra", rekao je. Da, pretpostavljam da sam ti ostao duan.

Na licu Pranjavoprstog videlo se olakanje. Brzo je prebacio

ruksak preko ramena i zajedno sa torbama krenuo ka autobusu.

ekajte!, povikala je Megi kad je Mo krenuo da mu

pomogne oko torbi. Ako e on poi sa nama, ja hou prvo da

znam zato beimo. I ko je uopte taj Kaprikorn?

Mo se okrenuo prema njoj. Megi..., poeo je, tonom koji je veoma dobro znala: Megi, ne budi luda. Megi, nemoj sad.

Otvorila je vrata i izala iz autobusa.

Do vraga, Megi! Vraaj se unutra. Moramo da krenemo!

Ui u tek kada mi odgovori na pitanja."

Mo je krenuo prema njoj, ali mu se izmakla i istrala kroz

kapiju, pravo na cestu.

Zato nee da mi kae?, doviknula mu je.

Cesta je bila pusta, kao da na svetu nema drugih ljudi osim njih troje. Zaduvao je blag povetarac, pomilovao Megi po licu i zautao u kronji lipe koja je rasla pored puta. Nebo je jo uvek

bilo sivo i bezbojno, nikako da se razdani.

Hou da znam ta se deava!, vikala je Megi. Hou da

znam zato moramo da ustanemo u pet ujutru i zato ne moram da idem u kolu. Hou da znam hoemo li se ikada vratiti, i ko

vam je uopte taj Kaprikorn!"

U trenutku kada je izgovorila to ime, Mo se okrenuo, kao da oekuje da bi taj stranac, kojeg su se obojica mukaraca

oigledno plaila, istog trenutka mogao iskoiti iz prazne tale,

isto onako kako se i Pranjavoprsti bio iznenada pojavio iza

zida. Ali dvorite je bilo prazno, a Megi je bila i suvie besna da

bi se bojala nekoga o kome nije znala nita osim imena. Uvek

si mi sve govorio!, vikala je na Moa. Uvek.

Ali Mo je utao. Svako ima neku tajnu, Megi, rekao je na

kraju. Hajde, ulazi ve jednom u taj autobus. Kreemo."

Pranjavoprsti je pogledao prvo u njega, a onda u Megi, sa

izrazom neverice na licu. Nisi joj nita rekao?, ula je Megi

kako mu govori priguenim tonom.

Mo je odmahnuo glavom.

Ali, neto joj ipak mora ispriati! Opasno je da ne zna. Na

kraju krajeva, nije vie tako mala.

Opasno je i da zna, odgovorio je Mo. A osim toga, to ne bi nita promenilo."

Megi je i dalje stajala na ulici. ula sam o emu razgovarate vas dvojica!", viknula je. ta je to tako opasno? Neu da uem

u autobus dok mi ne kaete.

Mo je utao.

Pranjavoprsti ga je na trenutak pogledao, neodluno, a onda

je ostavio svoje torbe i rekao: U redu, onda u joj ja ispriati o Kaprikornu."

Krenuo je ka Megi. Ona se i nesvesno odmakla korak unazad.

Srela si ga ve, rekao je Pranjavoprsti. Dodue, to je bilo

davno, i verovatno se niega ne sea, jer bila si ovolika."

Pokazao je rukom u visini kolena. Kako da ti objasnim ko je on? Hm, ako bi morala da gleda kako neka maka prodire

malenu ptiicu, ti bi se verovatno rasplakala, je l da? Ili bi pokuala da pomogne ptiici. A Kaprikorn bi tu istu ptiicu

sam bacio maki kao hranu, samo da posmatra kako e je ova

raskomadati kandama, i uivao bi u kricima i ropcu sirotog

malog stvorenja kao u neemu slaem od meda.

Megi je ustuknula za jo jedan korak, ali Pranjavoprsti joj se

i dalje pribliavao.

Pretpostavljam da ti ne priinjava zadovoljstvo da uteruje

ljudima strah u kosti, i to toliko dugo dok im se kolena ne odseku, toliko da jedva jo stoje na nogama?, pitao ju je. E pa, Kaprikornu je to najvee od svih uivanja. Ti sigurno ne

smatra da moe da dobije sve to poeli, bilo kako i bilo

gde. Kaprikorn pak veruje da moe. A tvoj otac naalost poseduje neto to Kaprikorn po svaku cenu eli za sebe.

Megi je pogledala u Moa, ali on je samo stajao i gledao je.

Kaprikorn ne ume da popravlja knjige kao tvoj otac,

nastavio je Pranjavoprsti. On u stvari nita i ne ume da radi, osim da plai druge. U tome je umetnik. Od toga ivi. Iako

mislim da on sam i ne zna kakav je oseaj kad ti se telo ukoi od

straha i kad si manji od makovog zrna. Ali zato vrlo dobro zna kako se strah izaziva i kako se iri, po kuama, u krevetima, u srcima i u glavama ljudi. Njegovi ljudi strah nose sa sobom, i poput crnih pisama ubacuju ga drugima ispod kunih vrata, ili

u potanske sanduie, ili ga slikaju etkicom po zidovima i po

vratima tala, dok se ne proiri sam od sebe, beumno i

zaudarajui kao kuga. Pranjavoprsti je sad ve stajao tik uz

Megi. Kaprikorn ima mnogo slugu, tiho je apnuo. Veina ih

je kod njega od malih nogu, i ako bi Kaprikorn nekome od njih zapovedio da ti odsee uvo ili nos, ovaj bi to smesta uradio, i ne trepnuvi. Oni se rado oblae u crno poput vrana, a samo

njihov voa nosi belu koulju ispod jakne crne kao ugalj, i ako

ikada naleti na nekog od njih, uuri se, skupi se i sakrij se to

bolje moe, pa te moda nee videti. Jasno?

Megi je klimnula glavom. Jedva je mogla da die, toliko joj je srce lupalo.

Jasno mi je i zato ti otac nikada nije priao o Kaprikornu,

rekao je Pranjavoprsti, okrenuvi se prema Mou. I ja bih svojoj deci radije priao o dobrim ljudima.

,Ja znam da postoje i ljudi koji nisu dobri! Megi nije mogla da kontrolie svoj glas, koji je podrhtavao od besa. Dodue,

moda je bilo i malo straha u njemu.

A je li? A kako to? I opet je imao na licu onaj zagonetni

osmejak, istovremeno i tuan i podsmeljiv. Da nisi ve

jednom srela nekog pravog zlikovca?"

itala sam o njima.

Pranjavoprsti se glasno nasmejao. Pa dobro, jeste, to je skoro isto, rekao je. Njegov podsmeh ju je pekao poput

koprive. Sagnuo se ka njoj i uneo joj se u lice. Ja ti ipak elim da na tome i ostane, rekao je tiho.

Mo je ubacio torbe Pranjavoprstog u autobus, skroz pozadi.

Nadam se da unutra nema niega to bi nam letelo oko glava,

rekao je dok se Pranjavoprsti smetao iza Meginog sedita. S obzirom na tvoj zanat, nita me ne bi udilo.

Pre nego to je Megi stigla da pita o kakvom se zanatu radi, Pranjavoprsti je otvorio ruksak i iz njega paljivo izvukao neku

ivotinju koja je pospano mirkala. Poto je oigledno da nam

predstoji malo dui zajedniki put, rekao je Mou, hteo bih

tvojoj erki nekog da predstavim."

ivotinja je bila velika skoro kao kuni, ali mnogo vitkija, sa

repom koji je poput upave krznene kragne leao

Pranjavoprstom na grudima. Siune kandice zarila mu je u

rukave dok je posmatrala Megi svojim sjajnim crnim oima,

koje su liile na veliku dugmad, a kada je zevnula, ukazali su se njeni otri, picasti zubi.

Ovo je Gvin, objasnio je Pranjavoprsti. Ako eli, moe

da ga eka po uima. Trenutno je veoma pospan, pa te nee

ujesti.

A inae ujeda?, pitala je Megi.

Svakako, ree Mo, sedajui ponovo za volan. Da sam na tvom mestu, drao bih prste dalje od tog malog udovita.

Ali Megi nije mogla da ignorie nijednu ivotinju, pa ak i

ako je imala tako otre zube. To je kuna, ili neto slino, zar

ne?, pitala je, oprezno joj prelazei rukom preko jednog okruglog uha.

Tako neto. Pranjavoprsti je gurnuo ruku u dep

pantalona i ubacio Gvinu parence suvog hleba meu zube.

Megi ga je ekala po glavi dok je vakao - i prstima napipala neto tvrdo ispod mekog krzna: siune rogove, odmah iza

uiju. Iznenaeno je povukla ruku. Kune imaju rogove?"

Pranjavoprsti joj je namignuo i pustio Gvina da se popne

natrag u ruksak. Ova ima, rekao je.

Megi je zbunjeno posmatrala kako zatvara ruksak. inilo joj

se da jo uvek osea Gvinove rogove pod prstima.

Mo, jesi li znao da kune imaju rogove?, pitala je.

Ma nemaju, njih je Pranjavoprsti zalepio tom malom

avolku za svoje predstave."

Kakve predstave? Megi je upitno pogledala prvo u Moa,

onda u Pranjavoprstog, ali Mo je utei startovao motor, a

Pranjavoprsti je izuo svoje izme, koje su izgledale kao da su

za sobom imale isto toliko preenih kilometara kao i one torbe,

i uz dubok uzdah se ispruio na Moovom krevetu. Ni rei

vie, arobnoreivi", rekao je. Ja ne odajem tvoje tajne, pa nemoj ni ti moje. A osim toga, za to treba da bude mrak.

Megi je posle sigurno jo itavih sat vremena razbijala glavu

pitajui se ta bi taj odgovor mogao znaiti. Ali jo ju je vie

muilo jedno drugo pitanje.

Mo, pitala je kad je iza njih Pranjavoprsti zahrkao, ta taj

Kaprikorn hoe od tebe? Utiala je glas pre nego to je

izgovorila to ime, kao da e ga na taj nain uiniti manje

opasnim.

Jednu knjigu", odgovorio je Mo, ne skidajui pogled sa puta.

Knjigu? Pa zato mu je ne da?

To ne mogu. Objasniu ti uskoro i zato, ali ne sada. U

redu?

Megi je pogledala kroz prozor autobusa. Svet koji je prolazio pored njih bio joj je nepoznat - nepoznate kue, nepoznate ulice, nepoznata polja, pa ak su i drvee i nebo bili nepoznati, ali Megi je bila naviknuta na to. Zapravo se ni na jednom mestu nije oseala sasvim kao kod kue. Mo je bio njen dom, Mo i

njene knjige, a na neki nain i ovaj autobus, koji ih je nosio iz

jednog nepoznatog mesta u drugo.

A ta tetka kod koje idemo, pitala je dok su prolazili kroz beskonano dugaak tunel, ima li ona dece?

Nema, odgovorio je Mo. A bojim se da ih i ne voli naroito. Ali, kao to sam ve rekao, mislim da e ti uspeti da

nae zajedniki jezik sa njom.

Megi je uzdahnula. Setila se nekih tetaka, od kojih se ni sa jednom nije naroito dobro slagala.

Breuljci su polako prelazili u brda, njihovi obronci su sa obe

strane puta postajali sve strmiji, i u jednom trenutku kue nisu

vie bile samo nepoznate, nego su i izgledale nekako drugaije. Megi je pokuala da prekrati vreme brojei tunele, ali kada su

uli u deveti, i kada se inilo da mrak nema kraja, zaspala je.

Sanjala je kune u crnim jaknama i jednu knjigu umotanu u smei pakpapir.

Kua puna knjiga

Moja bata ostaje samo moja", rekao je din, to svi znaju, i niko ne sme u njoj da se igra osim mene. Oskar Vajld, Sebini din

Probudila ju je tiina.

Ravnomerno brujanje motora koje ju je bilo uljuljkalo u san sada je prestalo, i mesto vozaa pored nje bilo je prazno.

Trebalo joj je malo vremena da se seti zato nije u svom krevetu. Na oferajbni je bilo nekoliko mrtvih muva, a autobus je bio

parkiran ispred neke gvozdene kapije. Kapija je izgledala zastraujue sa svim tim otrim iljcima, koji kao da su samo

ekali da neko pokua da ih preskoi pa da se nabode i ostane

tamo da visi. Pri pogledu na nju, Megi se setila jedne od svojih omiljenih pria, prie o sebinom dinu koji nije eleo decu u

svom dvoritu. Njegovu kapiju oduvek je upravo tako

zamiljala.

Mo je stajao na cesti, zajedno sa Pranjavoprstim. Megi je izala iz autobusa i otrala do njih. Sa desne strane puta

poinjala je padina neke planine koja je bila gusto obrasla

umom i strmo se sputala ka obali velikog jezera. Breuljci sa

druge strane jezera virili su iz vode kao da su u nju uronjeni. Voda je bila gotovo crna, a na nebu se ve sputalo vee,

ogledajui se u tamnim talasima. U kuama na obali upalila su

se prva svetla, poput svitaca ili zvezda koje su popadale sa neba.

Lepo je, zar ne? Mo joj je stavio ruku na rame. Znam da

voli prie o razbojnicima. E pa, vidi li onu naputenu tvravu

tamo? To je nekada bilo sedite jedne ozloglaene razbojnike

bande. Morau da pitam Elinor za detalje. Ona zna sve o ovom

jezeru.

Megi je samo klimnula glavom i naslonila je na njegovo rame. Vrtelo joj se u glavi od umora, ali Moovo lice prvi put otkako su krenuli na put nije imalo zabrinut izraz. A gde ona stanuje?, pitala je Megi zevnuvi. Valjda ne iza ove kapije,

hm?

Pa, da. Tuda se ulazi na njeno imanje. Ne izgleda ba gostoprimljivo, zar ne? Mo se nasmejao i povukao Megi ka

drugoj strani puta. Elinor je veoma ponosna na tu kapiju.

Sama ju je osmislila, po slici iz neke knjige."

Da to nije moda bila slika bate sebinog dina?,

promrmljala je Megi, virei kroz isprepletane gvozdene reetke.

Sebini din? Mo se nasmejao. Ne, mislim da je u pitanju

neka druga pria. Mada bi i ta dobro pristajala tetki Elinor."

Sa obe strane kapije rasla je visoka ivica, koja je svojim gustim, trnovitim granama zaklanjala svaki pogled na ono to se nalazilo iza. Ali, ak ni kroz reetke Megi nije mogla da vidi

nita zanimljivo, osim velikih bunova rododendrona i jednog

irokog ljunkovitog puta, koji se veoma brzo gubio u tom

bunju.

Izgleda da vam je rodbina dobrostojea", apnuo joj je

Pranjavoprsti na uvo.

Da, Elinor je prilino bogata, rekao je Mo i povukao Megi

dalje od kapije. Ali verovatno e jednog dana zavriti

siromana kao crkveni mi poto sav svoj novac troi na knjige.

Bojim se da bi bez oklevanja prodala duu avolu samo kada bi joj ovaj ponudio odgovarajuu knjigu u zamenu." Gurnuo je

teka vrata kapije i otvorio ih.

ta to radi?, uzviknula je Megi umesto alarma. Ne moemo samo tako ui. Na tabli kraj ulaza jo uvek se mogao

jasno proitati natpis, iako je nekoliko slova ve bilo prekriveno

ivicom. PRIVATNI POSED. ZABRANJEN PRISTUP

NEOVLAENIM I.ICIMA. Megi se to zaista nije inilo

gostoljubivim.

Ali Mo se samo nasmejao. Bez brige, rekao je, ovog puta

irom otvorivi kapiju. Jedina stvar koja je kod Elinor osigurana alarmom jeste njena biblioteka. Ko joj prolazi kroz kapiju, i nije joj tako vano. Ona ne spada u plaljive ene. A i ne prima ba esto posete.

A psi? Pranjavoprsti je zabrinuto gledao prema bati.

Sudei po kapiji, rekao bih da nas iza nje ekaju najmanje tri

ogromna krvolona psa.

Ali Mo je samo odmahnuo glavom. Elinor prezire pse,

rekao je kreui natrag prema autobusu. Hajde, penjite se.

Posed Megine tetke pre je liio na umu nego na batu.

Odmah iza kapije put je formirao otru krivinu, kao da eli da uhvati zalet pre nego to se popne na padinu, a zatim se gubio

izmeu tamnih borova i kestenova. Oni su rasli toliko blizu

puta da su im se grane preplitale iznad njega, gradei tunel, i

Megi je ve pomislila da tom tunelu i nema kraja kada se drvee

iznenada razmaklo - put se zavravao ljunkovitom istinom, okruenom briljivo negovanim lejama rua.

Na ljunku pred kuom koja je bila vea od Megine kole bio

je parkiran sivi kombi. Pokuala je da prebroji prozore, ali brzo je odustala. Kua je bila veoma lepa, ali ni ona nije delovala

nita gostoljubivije od gvozdene kapije kraj ceste. Moda je ta

oker fasada samo delovala tako prljavo u sumraku. Moda su

zelene aluzine bile zatvorene samo zato to se no ve polako sputala na okolna brda. Moda. Ali Megi bi se malo naekala

da ih je htela danju videti podignute. Jer, i tada su se otvarale retko. Ulazna vrata od tamnog drveta takoe su delovala

odbojno, poput nekih stisnutih usana, i Megi je i nesvesno uhvatila Moa za ruku dok su ili prema njima.

Pranjavoprsti je iao za njima, zastajkujui i nosei preko

ramena svoj izlizani ruksak, u kome je Gvin verovatno i dalje spavao. Kada je Mo zajedno sa Megi ve stajao na vratima, on je

ostao da stoji nekoliko koraka iza njih, posmatrajui zatvorene aluzine sa nepoverljivim izrazom na licu, kao da je sumnjao da

ih gazdarica kue moda ve posmatra sa nekog od tih prozora.

Pored vrata se nalazio mali prozor sa reetkama, koji jedini

nije imao aluzine. A ispod njega je takoe bio natpis.

U SLUAJU DA IMATE NAMERU DA TROITE

MOJE VREME NA SITNICE,

ONDA BOLJE ODMAH IDITE ODAVDE

Megi je uputila Mou zabrinut pogled, ali on je samo napravio nekakvu grimasu s namerom da je ohrabri i pozvonio na vrata.

Megi je ula kako je zvono odjeknulo kuom. Onda se neko

vreme nita nije deavalo. Samo je neka svraka ljutito zaleprala

izletevi iz jednog od bunova rododendrona koji su rasli oko

kue, a nekoliko ugojenih vrabaca nervozno je kljucalo po

ljunku u potrazi za nevidljivim insektima. Megi im je bacila malo hleba koji je izvadila iz depa na jakni - ostalo joj je nekoliko mrvica jo od izleta, koji je bio tako davno da ga je

skoro i zaboravila - kada su se vrata naglo otvorila.

Gospoa koja se na njima pojavila bila je starija od Moa, i to dosta starija - iako Megi nikada nije umela dobro proceniti godine odraslih. Njeno lice podsealo je Megi na lice buldoga,

ali verovatno pre zbog njegovog izraza nego zato to je zaista

tako izgledalo. Imala je na sebi mije sivi pulover i suknju boje pepela, oko zdepastog vrata bisernu ogrlicu, a na nogama filcane papue, nalik onima koje je Megi jednom morala da

obuje u nekom zamku koji su ona i Mo ili da vide. Kosa joj je

ve bila seda i bila je podignuta u punu, ali sa svih strana su

joj bili poispadali uperci, kao da ju je pravila nemarno i u urbi. Elinor zapravo i nije izgledala kao neko ko previe

vremena provodi pred ogledalom.

Gospode, Mortimere! Kakvo iznenaenje!", rekla je, ne

troei vreme na pozdravljanje. Otkud ti? Glas joj je bio strog, ali na licu nije mogla da sakrije da joj je drago to ga vidi.

Zdravo, Elinor", rekao je Mo i stavio ruku Megi na rame.

Sea li se Megi? Kao to vidi, prilino je porasla."

Elinor je uputila Megi kratak, nestrpljiv pogled. Vidim",

rekla je. Ali deca rastu, to je za njih karakteristino, zar ne? A koliko se seam, godinama nisam videla ni tebe ni tvoju erku.

Dakle, emu imam da zahvalim za ovu neoekivanu posetu?

Jesi li ti to konano odluio da se smiluje mojim sirotim

knjigama?"

Upravo tako. Mo je klimnuo glavom. Jedna muterija mi

je otkazala - u stvari, odloila angaman. U pitanju je jedna biblioteka, a zna kako stvari stoje sa bibliotekama, nikad

nemaju novca.

Megi ga je uznemireno pogledala. Nije imala pojma da on ume tako uverljivo da lae.

U urbi nisam znao gde da ostavim Megi, nastavio je, pa sam je poveo sa sobom. Znam da ti ne voli decu, ali Megi nije

kao ona deca koja razmazuju marmeladu po knjigama ili cepaju stranice da bi u njih uvila mrtve abe.

Elinor je promrmljala neto, negodujui, i pogledala Megi sa kritikim izrazom na licu, kao da veruje da je ta devojica

sposobna i za najgori zloin nad knjigama, ma ta o njoj govorio

njen otac. Proli put kada si je doveo bar smo je mogli zatvoriti

u ketrec, rekla je hladnim tonom. Pretpostavljam da to sada

ne bi bilo mogue. I jo je jednom odmerila Megi od glave do pete - kao neku opasnu ivotinju koju treba da pusti u kuu.

Megi je osetila kako joj se od besa krv sjurila u lice. Htela je da se vrati kui ovog momenta, ili makar natrag u autobus, bilo kuda, samo da ne ostane kod ove grozne ene, koja ju je

streljala svojim ledenim pogledom.

Ali onda je Elinor sklonila taj pogled sa nje i uputila ga prema Pranjavoprstom, koji je i dalje zbunjeno stajao iza. A

ko je ovo? Pitanje je bilo upueno Mou. Znam li moda i

njega?

To je Pranjavoprsti, moj... prijatelj. Verovatno je Megi bila

jedina koja je primetila pauzu u toj Moovoj reenici. Krenuo je

dalje na jug, ali moda bi mogla da ga smesti bar na jednu no

u jednoj od svojih mnogobrojnih soba?

Elinor je prekrstila ruke. Samo pod uslovom da mu ime

nema nikakve veze sa njegovim odnosom prema knjigama,

rekla je. Dodue, morae da se zadovolji skromnim smetajem

u potkrovlju, jer moja biblioteka je poslednjih godina poprilino narasla, i takorei progutala skoro sve gostinske sobe koje imam

u kui.

A koliko knjiga imate ukupno?, pitala je Megi. Ona je odrasla meu knjigama naslaganim u gomile, ali i pored

najbolje volje nije mogla ni da zamisli da se ba iza svakog prozora ove ogromne kue nalaze knjige.

Elinor ju je jo jednom ispitivaki pogledala, ovog puta sa

neskrivenim prezirom. Koliko?, ponovila je. Ne misli valjda da ih brojim, kao dugmad, ili kao zrna pasulja? Imam ih mnogo, veoma mnogo. Verovatno u svakoj sobi ove kue ima vie knjiga nego to e ti ikada proitati - a neke od njih su tako vredne da bih te smesta upucala ako bi se usudila i da ih dotakne. Ali poto si pametno dete, kao to kae tvoj otac, ti to

naravno nee uiniti, zar ne?

Megi je utala. Umesto da joj odgovori, zamiljala je kako bi

bilo da se popne na prste i triput pljune matoroj vetici posred

lica.

Ali Mo se nasmejao. Nimalo se nisi promenila, Elinor,

rekao je. I dalje si otra na jeziku. Ipak, upozoravam te: ako upuca moju Megi, ja u to isto uraditi tvojim omiljenim

knjigama."

Elinor je napuila usne u siuan osmejak. Dobar odgovor",

rekla je i odmaknula se u stranu. Ni ti se oigledno nisi

promenio. Hajde, uite. Doneu ti da vidi knjige kojima je

potrebna tvoja pomo. A i nekoliko drugih.

Megi je oduvek mislila da Mo ima puno knjiga. Ali nakon to

je kroila u Elinorinu kuu, promenila je miljenje za sva

vremena.

Ovde knjige nisu bile naslagane u gomile, kao kod nje i Moa. Svaka knjiga je oigledno imala svoje mesto. Ali, tamo gde se u kuama drugih ljudi nalaze tapete, slike ili, naprosto, prazni

zidovi, tetka Elinor je imala police sa knjigama. U predvorju, kroz koje ih je prvo provela, te police bile su bele boje i dosezale su skroz do tavanice; u sobi kroz koju su zatim proli i police i parket bili su crni, a isto tako i u hodniku koji se nalazio iza nje.

Ove knjige ovde, pokazala je tetka Elinor rukom prolazei pored polica sa gusto poreanim knjigama, nagomilale su se

tokom godina. One vie nemaju nikakvu vrednost i uglavnom su slabijeg kvaliteta, dakle, nita posebno. Ukoliko izvesne

osobe ne budu uspele da obuzdaju svoje prstie i odlue da

posegnu za nekom od njih, pritom je bacila kratak pogled

prema Megi, to nee imati nikakvih ozbiljnijih posledica. Naravno, samo ako isti ti prstii, kada jednom zadovolje svoju

radoznalost, svaku knjigu uredno vrate na mesto, ne ostavljajui pritom nikakve neukusne obeleivae u njima.

Utom se okrenula ka Mou. Ne mora mi verovati", poela je, ali u jednoj od poslednjih knjiga koje sam kupila - u pitanju je prvo izdanje jedne predivne knjige iz devetnaestog veka - pronala sam osuenu kriku salame kao obeleiva. Zamisli!"

Megi je morala da se nasmeje kikotom, to je, naravno, za

posledicu imalo jo jedan tetkin ne-ba-prijateljski pogled. To nije smeno, mlada damo, rekla je Elinor. Neke od najlepih

knjiga koje su ikada tampane izgubljene su jer bi ih nekakav

upljoglavi trgovac ribom iscepkao da bi u taj papir umotao

svoju smrdljivu ribu. U srednjem veku unitavano je na hiljade

knjiga da bi se od njihovih korica napravili onovi, ili su spaljivane da bi se njihovim papirom ugrejala parna kupatila.

I pri samoj pomisli na tako neuvena zlodela, ma kako davno

da su se odigrala, Elinor je poela teko da die. No dobro, pustimo sad to, procedila je kroz zube. Previe u se uzbuditi,

a i inae imam visok pritisak."

Zastala je pred jednim vratima. Na belom drvetu bilo je naslikano sidro oko kojeg je bio obmotan delfin. Ovo je znak

jednog poznatog tampara", objasnila je Elinor, dotaknuvi prstom vrh delfinovog nosa. Pravi ukras za vrata jedne

biblioteke, zar ne?

Znam, rekla je Megi. Zvao se Aldus Manucijus. iveo je u

Veneciji. Knjige koje je tampao bile su tek tolike da su ih

njegovi nalogodavci mogli ubaciti u depove sedla.

Ah, zaista?, Elinor se namrtila, malo iznervirana. Nisam

znala. U svakom sluaju, mogu da kaem da sam ponosna

vlasnica jedne knjige koju je on svojeruno tampao. I to 1503.

godine.

Mislite, koja potie iz njegove radionice", ispravila ju je Megi.

Naravno da sam to mislila." Elinor se nakaljala i uputila

Mou tako prekoran pogled kao da je on jedini krivac to

njegova erka zna tako ekstravagantne stvari. Zatim je stavila ruku na kvaku. Kroz ova vrata, rekla je, pritiskajui kvaku

gotovo sa strahopotovanjem, nikada nije prolo nijedno dete,

ali poto ti je otac verovatno ulio izvesno potovanje prema knjigama, ovog puta u napraviti izuzetak. Dodue, pod

uslovom da se dri podalje od polica sa knjigama, i to na odstojanju od najmanje tri koraka. Da li pristaje na to?

Megi je na trenutak ak nameravala da odbije. Tako bi rado

zaprepastila Elinor time to bi pokazala da je ne zanimaju njene

skupocene knjige. Ali nije mogla to uiniti. Radoznalost je

prevladala. Megi se gotovo inilo da uje kako joj knjige apuu kroz poluotvorena vrata. Obeavaju joj hiljadu nepoznatih

pria, nude joj hiljadu vrata prema hiljadu svetova u koje

nikada nije ni privirila. Iskuenje je bilo jae od Meginog

ponosa.

Pristajem, promrmljala je i sklopila ruke iza lea. Tri koraka. Prsti su je golicali od elje.

Pametnica mala, rekla je Elinor tako podrugljivim tonom

da je Megi zamalo ponovo promenila odluku. A onda su stupili u svetinju tetke Elinor.

Renovirala si je!, ula je Megi Moa kako govori. Rekao je jo neto, ali ona nije vie obraala panju na njega. Samo je

razrogaila oi i posmatrala knjige. Police u kojima su se knjige

nalazile mirisale su na svee iscepana drva. Dosezale su skroz

do neboplave tavanice, sa koje su visile siune svetiljke, kao da je neko okaio zvezde na njih. Pokretne drvene stepenice na

tokie stajale su ispred regala, spremne da svakom

zainteresovanom itaocu pomognu da doe do knjiga koje su se nalazile na gornjim policama. U biblioteci su se nalazili i pultovi za itanje, na kojima su leale otvorene knjige, vezane

mesinganim lancima. Bile su tu i staklene vitrine, i u njima knjige sa stranicama isflekanim od starosti, koje su svakome ko bi im se pribliio pokazivale udesne slike. Megi nije mogla da se suzdri. Samo jedan korak, i jedan kratak pogled ka Elinor,

koja joj je, na svu sreu, bila okrenuta leima, i Megi se nala

pred vitrinom. Saginjala se nad staklom, sve vie i vie - dok ga nije dotakla nosom.

Bodljikavo lie obavijalo se oko bledosmeih slova. Siuna

zmajeva glava crvene boje bljuvala je cvetne latice na isflekani papir. Vitezovi na belim konjima gledali su pravo u Megi, kao da ih je neko tek jue naslikao siunim etkicama od kuninog

krzna. Pored njih je stajalo dvoje ljudi, moda su to bili neki mladenci. Mukarac sa vatrenocrvenim eirom neprijateljski ih

je posmatrao.

To su tebi tri koraka?"

Megi je uplaeno poskoila, ali Elinor i nije izgledala tako

ljuta. Ah, da, umetnost iluminacije1!", rekla je. Ranije su samo bogatai umeli da itaju. Za siromane su zato pravljene slike,

da bi i oni razumeli prie. Naravno, cilj nije bio zabaviti ih, jer

siromani su bili tu da bi radili, a ne da bi bili sreni ili da bi

posmatrali lepe slike. Ne. Trebalo ih je pouiti. Uglavnom su to bile prie iz Biblije, koje je svako poznavao. Knjige su izlagane u

crkvama, i svakog bi se dana okretao novi list, na kome je bila nova slika.

A ova knjiga?, pitala je Megi.

O, mislim da ta nije bila u crkvi, odgovorila je Elinor. Najverovatnije je sluila da razonodi nekog veoma bogatog

oveka, ali to je bilo pre skoro est stotina godina." U glasu joj se

jasno mogao uti ponos. Zbog jedne takve knjige nekada se i

ubijalo, da, da! A ja sam je samo kupila.

Izgovarajui poslednje rei, Elinor se naglo okrenula i pogledom odmerila Pranjavoprstog, koji je bio uao za njima

neujno poput make. Megi je na trenutak pomislila da e ga

izbaciti u hodnik, ali on je stajao pred policama posmatrajui

knjige sa tako pobonim izrazom lica - i sa rukama na leima - da joj nije davao povoda za tako neto. Zato mu je Elinor samo

uputila jo jedan prekoran pogled i ponovo se okrenula ka

Mou.

Mo je stajao pored jednog pulta, drei u rukama knjigu ije

su se korice drale jo samo na dva-tri konia. Drao ju je veoma paljivo, kao pticu slomljenih krila.

Dakle?, pitala je Elinor zabrinuto. Moe li je spasti?

Znam da je u uasnom stanju, a ni ostale nisu mnogo bolje,

ali...

Sve se to da popraviti." Mo je spustio knjigu i uzeo u ruke

sledeu. Ali mislim da e mi biti potrebne najmanje dve

1 Oslikavanje knjiga. (Prim. prev.)

nedelje. I to ako ne budem morao da nabavljam jo materijala.

To bi moglo malo produiti ceo postupak. Hoe li izdrati nae

prisustvo toliko dugo?

Naravno. Elinor je klimnula glavom, ali Megi je primetila

pogled koji je bio upuen u pravcu Pranjavoprstog. On je i dalje stajao pored polica koje su se nalazile odmah do vrata i izgledao potpuno udubljen u posmatranje knjiga, ali Megi je imala utisak da mu nije promaklo nita od onoga o emu se

razgovaralo iza njegovih lea.

U kuhinji tetke Elinor nije bilo knjiga, ni jedne jedine knjige, ali tamo su dobili izvrsnu veeru, i to na drvenom stolu koji se,

kako ih je Elinor uveravala, nekada nalazio u pisarnici jednog od italijanskih manastira. Megi je iskreno sumnjala u to. Jer, koliko je ona znala, monasi su u manastirskim skriptorijima pisali za kosim pultovima, ali smatrala je da bi bilo bolje da ovog puta to znanje ipak zadri za sebe. Umesto toga, uzela je

jo jedno pare hleba, i upravo se pitala kakvog li je ukusa sir koji je stajao na pisaem stolu kada je primetila kako je Mo doapnuo neto tetki Elinor. Njene oi zasijale su od uzbuenja,

po emu je Megi zakljuila da je verovatno re o nekoj knjizi, i

odmah se setila onog pakpapira, i jednog bledozelenog poveza, i ljutnje u Moovom glasu.

Sedei pored nje, Pranjavoprsti je kriom ubacio komadi

unke u ruksak: Gvinova veera. Megi je videla kako se okrugli

nosi pomolio iz ruksaka, njukajui oko sebe, nadajui se jo

nekom parencetu. Pranjavoprsti se nasmeio Megi kada je

primetio njen pogled i dodao Gvinu jo malo unke. inilo se da on ne obraa panju na ukanje ono dvoje, ali Megi je bila

sigurna da dogovaraju neki tajni posao.

Posle nekog vremena Mo je ustao i izaao iz kuhinje. Megi je

pitala Elinor gde je toalet - i krenula za Moom.

Bilo joj je udno to mora tako da pijunira oca. Nikada ranije

to nije radila - dobro, ako ne raunamo onu no kada se pojavio Pranjavoprsti. I pre toga samo jo jednom, kada je htela da vidi

da li se to Mo bio preruio u Deda Mraza. Stidela se same sebe to se tako unja za njim. Ali, sam je tome kriv. Zato uopte

krije tu knjigu od nje? A sada je izgleda nameravao da je da tetki Elinor -knjigu koju ona nije smela ak ni da vidi! Od trenutka kada je Mo sakrio tu knjigu iza lea, Megi nije mogla da prestane da razmilja o njoj. ak je pokuavala da je nae u Moovoj torbi pre nego to e je uneti u autobus, ali bezuspeno.

Htela je samo da je vidi, samo jednom, pre nego to se izgubi

u jednoj od Elinorinih vitrina! Da sazna zato je ta knjiga bila toliko posebna da ju je Mo samo zbog toga doveo ovamo...

U predvorju se Mo jo jednom okrenuo pre nego to je izaao

iz kue, ali Megi se na vreme sakrila iza sanduka koji je mirisao

na kuglice protiv moljaca i na lavandu. Odluila je da ostane na tom mestu dok se Mo ne vrati. Napolju, u dvoritu, sigurno bi

je video. Vreme joj je veoma sporo prolazilo, kao to to obino

biva kada neto iekujemo, dok nam srce lupa od uzbuenja.

Megi se inilo da je knjige na belim policama posmatraju, ali da ute, kao da oseaju da je njoj trenutno na umu samo jedna

jedina knjiga.

Mo se konano vratio, nosei u ruci paketi umotan u smei

pakpapir. Moda hoe samo da je sakrije ovde!, pomislila je

Megi. Ima li boljeg mesta da sakrije knjigu nego da je stavi meu desetine hiljada drugih knjiga? Pa da. Mo e je ostaviti

ovde, a onda emo se vratiti kui. Ali, ja bih da je vidim, mislila

je, samo jedanput pre nego to zavri u jednom od onih regala

od kojih moram da budem udaljena najmanje tri koraka.

Mo je proao tik kraj nje; skoro ga je mogla dodirnuti, ali nije

ju primetio. Megi, nemoj tako da me gleda!, rekao bi joj

nekad. Ponovo mi ita misli. Trenutno je izgledao zabrinut - kao da nije siguran da li ini pravu stvar. Megi je lagano izbrojala do tri, a onda je krenula za njim, ali Mo je nekoliko puta tako naglo zastao da je skoro naletela na njega. Nije se vratio u kuhinju, nego je odmah krenuo ka biblioteci. Ne

osvrui se oko sebe, otvorio je vrata na kojima se nalazio znak

venecijanskog tampara i lagano ih zatvorio za sobom.

Megi je stajala meu svim tim knjigama koje su utale, i

pitala se da li da ue za Moom... Da li da ga zamoli da joj

pokae knjigu. Hoe li biti jako ljut? Upravo je nameravala da

skupi hrabrost i da to uini kada je zaula korake - brze, odlune, nestrpljive. To je mogla biti samo Elinor. ta sad da

radi?

Otvorila je najblia vrata i klisnula u neku prostoriju. U njoj

se nalazio krevet sa baldahinom, orman, fotografije u srebrnim ramovima, gomila knjiga na nonom stoiu, a na tepihu

otvoren katalog na ijim su se stranicama nalazile slike starih

knjiga. Bila je to spavaa soba tetke Elinor. Megi je uzbueno

oslukivala Elinorine korake, i ula je kako se vrata po drugi

put zatvaraju. Oprezno se iskrala u hodnik. Jo je neko vreme neodluno stajala pred bibliotekom kad joj je neko iznenada

stavio ruku na rame. Drugom rukom joj je stavio ruku na usta da bi uguio njen uasnuti krik.

Ja sam!, apnuo joj je Pranjavoprsti na uho. Tiho, inae

emo oboje loe proi, jesi li razumela?"

Megi je klimnula glavom, a on joj je lagano sklonio ruku sa usta. Tvoj otac hoe da ostavi knjigu matoroj vetici, je l tako?, apnuo je. Da li ju je uzeo iz autobusa? Hajde, reci. Ili je ve bila kod njega?

Megi ga je odgurnula. Ne znam!, prosiktala je. A osim toga - ta se to vas tie?

ta me se tie? Pranjavoprsti se tiho nasmejao. Pa, moda u ti jednom i rei to me se tie. Ali sad hou da ujem

samo jesi li je videla."

Megi je odrino odmahnula glavom. Ni sama nije znala zato

ga lae. Moda zato to joj je malopre onako grubo stavio ruku

na usta.

Megi, sluaj me! Pranjavoprsti ju je pogledao pravo u oi.

Njegovi oiljci izgledali su kao blede linije koje mu je neko

nacrtao na lice; dve na levom obrazu, koje su se lagano izvijale ka gore, a trea na desnom, jo dua, od uha do nozdrva.

Kaprikorn e ubiti tvog oca ako ne dobije tu knjigu", proaptao

je. Ubie ga, je l ti jasno? Zar ti nisam objasnio ko je on? On eli tu knjigu, a uvek dobija sve to poeli. Smeno je i verovati da je knjiga ovde na sigurnom."

Mo oigledno misli drugaije!

Pranjavoprsti se uspravio i pogledao u vrata biblioteke. Da, znam, promrmljao je. U tome i jeste problem. Ali, zato..., i tu

on uhvati Megi za ramena i odgura je do zatvorenih vrata, ...zato e ti sad ui unutra, potpuno nevino, i saznati ta njih

dvoje smeraju sa tom knjigom. Vai?

Megi je htela da se usprotivi, da protestuje. Ali pre nego to

je stigla bilo ta da uini, Pranjavoprsti je ve otvorio vrata i

ugurao je u biblioteku.

Samo slika

Ko krade knjige ili zadrava pozajmljene,

nek mu se knjiga u rukama pretvori u zmiju otrovnicu. Neka ga udari modana kap i

ukoi mu udove. Glasno nek moli za milost, i neka se mui u najgorim mukama dok ne istrune sasvim. Neka mu crvi kljucaju utrobu poput sablasnog crva to nikad ne umire. A

kada doe pred boji sud, neka ga zauvek

proguta pakleni oganj. Natpis u biblioteci manastira San Pedro u Barseloni, citirao Alberto Manguel

Mo i Elinor bili su odmotali knjigu. Megi je ugledala pakpapir na jednoj od stolica. Nijedno od njih dvoje nije primetilo Megi kada je ula. Elinor je bila nagnuta nad jednim

od pultova, a Mo je stajao pored nje. Oboje su bili leima

okrenuti vratima.

Neverovatno. Mislila sam da vie nema ni jednog jedinog primerka", upravo je govorila Elinor. O toj knjizi krue svakakve prie. Antikvar kod kojeg esto kupujem ispriao mi

je da su mu pre vie godina ukradena dva primerka, i to u

istom danu. A gotovo istu priu ula sam i od dvojice knjiara.

Stvarno? Zaista udno!, rekao je Mo, ali Megi je poznavala

njegov glas dovoljno dobro da bi mogla primetiti da je njegovo uenje lano. Pa, bilo kako bilo, ak i da se ne radi o nekakvoj

retkoj knjizi, za mene ona ima ogromnu vrednost, i voleo bih da bude na sigurnom, bar neko vreme, dok se ne vratim po nju.

Kod mene je svaka knjiga na sigurnom", odgovorila je

Elinor ozbiljno. Ti to zna. Ja ih pazim i mazim kao svoju decu,

decu od mastila. uvam njihove stranice dalje od suneve svetlosti, briem prainu sa njih i titim ih od gladnih moljaca i od neistih ljudskih prstiju. Ova knjiga e dobiti poasno mesto

u mojoj biblioteci, i niko je nee smeti ni uzeti u ruke sve dok se

ti ne vrati da je uzme. U ovoj biblioteci posetioci i nisu tako

dobrodoli. Jer, samo ostavljaju otiske prstiju i mrvice sira po mojim sirotim knjigama. A osim toga, kao to zna, ovde imam

ugraen i alarm.

Drago mi je to to ujem! U Moovom glasu ulo se

olakanje. Hvala ti, Elinor! Zaista ti mnogo hvala. A ako ti

narednih dana neko sluajno bude zvonio na vrata i pitao za tu

knjigu, molim te, reci mu da nikad nisi ni ula za nju, vai?

Naravno. Eh, ta ovek sve nee uraditi za dobrog

knjigovesca! A osim toga, ti si suprug moje neake. Zna,

ponekad mi tako nedostaje. Ali, dobro, verujem da je tebi jo gore. Tvoja erka se veoma dobro snalazi i bez nje, zar ne?

Jedva da je se i sea, tiho je rekao Mo.

Pa, to je onda blagoslov, zar ne? Ponekad je veoma

praktino to mi ljudi nemamo ni upola tako dobro pamenje

kao knjige. Bez knjiga verovatno ne bismo nita ni znali. Sve bi

bilo zaboravljeno: Trojanski rat, Kolumbo, Marko Polo, ekspir, i svi oni aknuti kraljevi i bogovi... Elinor se okrenula - i ukoila se na mestu.

Jesam li ja to preula tvoje kucanje?, pitala je, pogledavi

Megi tako ljutito da je ona morala da skupi svu hrabrost da se ne okrene i pobegne napolje, u hodnik iz koga je dola.

Koliko ve stoji tu, Megi?, pitao je Mo.

Megi je prkosno isturila bradu. Ona moe da je vidi, a od mene je krije!, rekla je. Napad je uvek bio najbolja odbrana.

Nikada nisi krio knjige od mene! ta je to tako specijalno kod

ove? Da neu moda oslepeti ako je pogledam? Ili e mi knjiga

odgristi prste? Kakve su to strane tajne u njoj koje ne smem da

saznam?

Imam razloge zbog kojih ne elim da ti je pokaem",

odgovorio je Mo. Bio je potpuno bled. Bez ijedne rei krenuo je

ka Megi u nameri da je odvue prema vratima, ali ona mu se

otrgla.

O, mala je tvrdoglava!, primetila je Elinor. Zbog toga mi

je gotovo simpatina. Seam se da je i njena majka ranije bila ista takva. Hodi ovamo." Odmaknula se u stranu i pokazala rukom Megi da joj prie. Videe da nema nieg posebno

uzbudljivog u ovoj knjizi, barem za tvoje oi. Ali, evo, uveri se i

sama. Ljudi najvie veruju sopstvenim oima. Ili se tvoj otac ne

slae s tim? Elinor je upitno pogledala u Moa.

Mo je malo oklevao - a zatim je klimnuo glavom, predajui se.

Knjiga je leala otvorena na pultu za itanje. Nije izgledala

naroito staro. Megi je znala kako izgledaju zaista stare knjige. U Moovoj radionici ve je imala priliku da vidi neke ije su

stranice bile posute flekama poput leopardovog krzna, i koje su bile veoma ute. Seala se jedne ije su korice bili napali moljci.

Tragovi moljaca izgledali su poput siunih rupa od metaka. Mo bi im odvojio korice, zatim bi im paljivo ponovo spojio

stranice, a onda bi im, kako je on to nazivao, skrojio novu haljinu. Takva jedna haljina mogla je biti od koe ili od lana,

jednostavna ili sa mustrom koju bi Mo u nju utiskivao malenim peatima, a ponekad bi je ak pozlatio.

Korice ove knjige bile su od lana srebrnkastozelene boje, zelene poput vrbovog lia. Ivice su bile pomalo iskrzane, ali

stranice su i sad bile toliko bele da se na papiru svako slovo jasno razaznavalo svojim crnilom. Na mestu gde je bila otvorena nalazio se tanak crveni konac za obeleavanje. S desne

strane nalazila se slika koja je prikazivala dame u raskonim

haljinama, zatim gutae vatre, akrobate i nekog ko je liio na

nekakvog kralja. Megi je okretala stranicu po stranicu. Nije bilo mnogo slika, ali poetno slovo svakog poglavlja bilo je gotovo

slika za sebe. Na nekim slovima stajale su ivotinje, oko drugih

su se obavijale biljke, a jedno B gorelo je u plamenu. Vatra je izgledala tako stvarno da je Megi prela prstom preko slike da se uveri da zaista ne gori. Sledee poglavlje poinjalo je slovom

N. Stajalo je rairenih nogu poput nekog ratnika kome je na

ispruenoj ruci uala ivotinja upavog repa. Niko nije video kada se iunjao iz grada, proitala je Megi, ali pre no to je mogla da pronae ikakav smisao u tome, Elinor joj je pred nosom

zatvorila knjigu.

Mislim da je to dovoljno", rekla je i stavila knjigu pod

miku. Tvoj otac me je zamolio da ovu knjigu sklonim na

sigurno, i to u upravo i uiniti."

Mo je ponovo uhvatio Megi za ruku. Ovog puta pola je za

njim ne opirui se. Molim te, Megi, zaboravi tu knjigu!,

apnuo joj je. Ona donosi nesreu. Nabaviu ti stotinu drugih.

Megi je samo klimnula glavom. Ali, pre nego to je Mo

zatvorio vrata za njima, uspela je da baci jo jedan kratak pogled na Elinor. Stajala je u biblioteci i posmatrala knjigu sa ogromnom nenou, kao to je nju Mo ponekad gledao kada ju

je uvee smetao u krevet i pokrivao ebetom.

A onda su se vrata zatvorila.

Gde e je staviti?, pitala je Megi dok su ili hodnikom.

O, ima ona nekoliko udesnih skrovita za takve prilike, rekao je Mo, izbegavajui direktan odgovor. Ali, ona su tajna,

to je i normalno, inae i ne bi bila skrovita, zar ne? Hej, hoe

li da ti pokaem tvoju sobu? Pokuavao je da zvui spontano,

ali to mu nije ba naroito polazilo za rukom. Izgleda kao soba

u nekom luksuznom hotelu. Ma, ta ja to priam, jo je bolje

nego u hotelu!"

Zvui dobro, promrmljala je Megi, osvrnuvi se oko sebe,

ali Pranjavoprstog nije nigde bilo. Gde li je? Htela je neto da

ga pita. I to sad, odmah. To pitanje joj nije izlazilo iz glave ni dok joj je Mo pokazivao sobu i govorio kako je sad sve u redu, i kako ovde sad samo treba jo da obavi svoj posao, pa e se

vratiti kui. Megi je samo klimala glavom i pravila se da slua,

ali zapravo je jedina stvar o kojoj je sada mogla da razmilja bilo

pitanje koje je htela da postavi Pranjavoprstom. Bilo joj je skoro

navrh jezika, te se udila kako ga Mo ne vidi. Pisalo joj je na

usnama.

Kada ju je Mo ostavio samu i otiao da donese stvari iz

autobusa, Megi je otrala u kuhinju, ali Pranjavoprsti nije bio

ni tamo. ak je pogledala i u Elinorinoj spavaoj sobi, ali koja

god vrata u ovoj ogromnoj kui da je otvorila, Pranjavoprstog

nigde nije bilo. Na kraju je bila suvie umorna da bi nastavila

dalje da trai. Mo je odavno legao, a i Elinor je bila otila na

spavanje. Zato je i Megi otila u svoju sobu i legla na krevet.

Samoj sebi izgledala je izgubljeno u tako ogromnom krevetu, oseala se poput nekog patuljka, kao da se smanjila. Kao Alisa u Zemlji uda, pomislila je, prelazei rukom preko posteljine sa

cvetiima. Inae joj se soba dopadala. Bila je puna knjiga i slika.

Bio je tu ak i kamin, ali izgledao je kao da bar sto godina nije korien. Megi je ustala sa kreveta i prila prozoru. Napolju je

odavno pao mrak, i kada je odgurnula aluzine, sve povetarac

dunuo joj je u lice. Jedino to je uspevala da razazna u mraku

bio je ljunkoviti plato pred kuom. Ulina svetiljka bacala je slabo svetlo na sivkasti ljunak. Moov prugasti autobus bio je

parkiran pored Elinorinog sivog kombija; izgledao je kao zebra koja je zalutala u ergelu konja. Mo je naslikao te pruge na njihovom belom autobusu, i to nakon to je Megi proitala

Knjigu o dungli. Megi se setila kue koju su tako na brzinu napustili, setila se svoje sobe i kole, gde je danas njeno mesto

ostalo prazno. Nije bila sigurna da li joj sve to nedostaje.

Kada je legla da spava, ostavila je aluzine otvorene. Mo joj je

bio ostavio kovei sa knjigama pored kreveta. Umorno je izvadila jednu knjigu i pokuala da isplete venac od poznatih

rei, ali nikako joj nije polazilo za rukom. Seanje na jednu

drugu knjigu brisalo je svaku re, i stalno je videla pred sobom

poetna slova, velika i arena, okruena raznim likovima ije prie nije znala jer knjiga nije imala vremena da joj ih ispria.

Moram da naem Pranjavoprstog, mislila je Megi, ve

pospana. Mora da je tu negde! A onda joj je knjiga iskliznula iz ruke i ona je zaspala.

Ujutru ju je probudilo sunce. Vazduh je jo uvek bio sve od noi, ali nebo je bilo bez oblaka. A kada se nagnula kroz

prozor, Megi je u daljini, kroz kronje drvea, videla jezero kako se presijava na suncu. Soba koju joj je Elinor dodelila bila je na prvom spratu. Mo je bio smeten samo dvoja vrata od nje, a Pranjavoprsti se morao zadovoljiti sobikom u potkrovlju.

Megi je jue bila i u toj sobi, onda kada ga je traila. Tamo je bio

samo uzak krevet, okruen sa svih strana sanducima s

knjigama, koji su bili naslagani sve do tavanice. Kada je Megi sila na doruak, Mo je ve sedeo za stolom u kuhinji, zajedno

sa Elinor, ali Pranjavoprstog nije bilo. O, on je ve

dorukovao", rekla je Elinor otro kada je Megi pitala za njega,

i to u drutvu neke glodave ivotinje koja je sedela na kuhinjskom stolu i iskezila svoje picaste zube prema meni

kada sam ula u kuhinju. Ja sam onda vaem neobinom

prijatelju objasnila da su muve jedine ivotinje koje trpim u

svojoj kuhinji, na ta se on samo izgubio napolju, zajedno sa svojim krznenim ljubimcem."

A ta e ti on?, pitao je Mo.

O, nita posebno, nego... htela sam samo neto da ga pitam, rekla je Megi, zatim je na brzinu progutala pare hleba,

otpila koji gutljaj odvratno gorkog kakaoa koji je Elinor bila skuvala, i bre-bolje pourila napolje.

Nala je Pranjavoprstog iza kue, na kratko podianom

travnjaku na kome se pored gipsane aneoske figure nalazila

jedna usamljena lealjka. Gvin nije bio kraj njega. Nekoliko

ptiica svaalo se na procvetalom crvenom rododendronu, a Pranjavoprsti je stajao i onglirao, sa takvim izrazom na licu

kao da za njega trenutno ne postoji nita drugo. Megi je

pokuala da izbroji arene loptice, bilo ih je etiri... est... osam.

Pranjavoprsti ih je tako brzo hvatao i ponovo bacao uvis da joj

se zavrtelo u glavi i od samog gledanja. Stajao je na jednoj nozi i hvatao ih, oputeno, kao da moe isto to i mureki. Tek kad je

ugledao Megi, jedna loptica mu je iskliznula iz prstiju i otkotrljala se do njenih nogu.

Megi ju je podigla i dobacila je natrag Pranjavoprstom. Kako ste nauili to da radite?, pitala je. Izgledalo je...

predivno."

Pranjavoprsti se poklonio, pomalo podrugljivo. Evo ga, opet

onaj njegov podrugljivi osmeh. Ja ovako zaraujem za ivot, rekao je. I uz pomo jo nekoliko drugih stvari."

Kako se tako moe zaraditi?"

Na vaarima. Slavljima. Dejim roendanima. Jesi li nekad

bila na jednom od onih vaara gde se svi pretvaraju da ive u

srednjem veku?

Megi je potvrdno klimnula glavom. Mo ju je ve vodio na

jedan takav vaar. Tamo je bilo predivnih stvari, njoj tako nepoznatih, kao da nisu bile samo iz drugog vremena, ve i iz

nekog drugog sveta. Mo joj je tamo kupio jednu metalnu kutijicu, na kojoj su bili raznobojni kamenii i mala zelena riba

od zeleno-zlatnog svetlucavog metala, iroko otvorenih usta, sa kuglicom u upljoj utrobi, koja bi zvonila poput zvona kada bi

neko protresao kutiju. U vazduhu se irio miris sveeg hleba,

miris dima i vlane odee. Megi je videla kako se kuje ma, i

krila se Mou iza lea kako bi pobegla od osobe preruene u

veticu.

Pranjavoprsti je pokupio svoje loptice i ubacio ih u torbu

koja je otvorena stajala na travi iza njega. Megi se pomerila nekoliko koraka da bi bolje videla ta se u njoj nalazi. Videla je

neke flae, belu vatu i kesu sa mlekom, ali pre nego to je mogla

da vidi neto vie, Pranjavoprsti je zatvorio torbu. alim.

Poslovna tajna", rekao je. Tvoj otac je dao knjigu Elinor, zar

ne?

Megi je slegnula ramenima.

Moe slobodno da mi kae. Ionako znam da jeste. Malo

sam prislukivao. On je lud ako misli da je ovde ostavi, ali ta

da se radi. Smestio se u lealjku. Na travi pored njega leao je

ruksak, iz kojeg je provirio jedan upavi rep.

Videla sam Gvina, rekla je Megi.

Aha? Pranjavoprsti se udobno zavalio u stolicu i zatvorio oi. Kosa mu je na suncu izgledala svetlija. I ja isto. Evo ga u

ruksaku. Ovo je vreme kad obino spava.

Ma ne, videla sam ga u knjizi. Dok je to izgovarala, nije

skidala pogled sa lica Pranjavoprstog, ali ono nije nita

odavalo. Njemu se misli nisu mogle proitati na elu, kao kod Moa. Lice Pranjavoprstog bilo je poput zatvorene knjige, i

Megi je imala oseaj da bi on udario preko prstiju svakoga ko bi

pokuao da je otvori. Sedeo je na jednom slovu", nastavila je.

Na slovu N. Videla sam rogove.

Stvarno?, odvratio je Pranjavoprsti, ak i ne otvorivi oi.

Zna li sluajno u koji ju je od svojih hiljadu regala ona

strastvena ljubiteljka knjiga stavila?"

Megi se pravila da nije ula pitanje. Zato Gvin izgleda kao

ta ivotinja iz knjige?, pitala je. Jeste li mu vi zaista nalepili

rogove?"

Pranjavoprsti je otvorio oi; mirkao je na suncu.

Ih, jesam li?, pitao je posmatrajui nebo. Nekoliko oblaka

prelazilo je preko neba nad kuom tetke Elinor. Sunce je nestalo

iza njih i senka je pala na travnjak kao neka runa mrlja.

Megi, da li ti otac esto ita iz knjiga?, pitao je

Pranjavoprsti.

Megi ga je sumnjiavo pogledala. A onda je kleknula pored

ruksaka i poela da mazi Gvinov svilenkasti rep. Ne, rekla je.

Ali nauio me je da itam kad sam imala pet godina.

Pitaj ga zato ti ne ita, rekao je Pranjavoprsti. Ali pazi,

ne dozvoli da ti opet servira neki jeftin izgovor.

A zato? Megi se ljutito uspravila. On jednostavno ne voli to da radi, to je sve.

Pranjavoprsti se nasmejao. Nagnuo se napred i gurnuo ruku u ruksak. A, stomak mu je opet pun, primetio je. Mislim da je sino imao dobar lov. Nadam se samo da nije opet opustoio

neko gnezdo. Ili su to ipak samo zemike i jaja koja smo dobili

od tetke Elinor?" Gvin je mlatio repom tamo-amo, kao maka.

Megi je sa negodovanjem posmatrala ruksak. Bilo joj je drago to ne moe da vidi Gvinovu njuku. Ko zna, moda je jo bila

krvava.

Pranjavoprsti se ponovo zavalio u lealjku. Hoe li da ti

veeras pokaem emu slue one flae, vata i ostale tajanstvene stvari iz moje torbe?, pitao ju je ne gledajui u njenom pravcu.

Dodue, za to treba da bude mrak, mrkli mrak. Da li bi se

usudila da usred noi bude izvan kue?

Naravno da bih!, odgovorila je Megi pomalo uvreeno, iako je izvan kue bilo poslednje mesto na kom je volela da

bude kad padne no. Ali, recite mi prvo zato..."

Vi? Nasmejao se Pranjavoprsti. Zaboga, pa ti me jo

uvek oslovljava sa gospodin Pranjavoprsti. Ne mogu vie da

podnesem to persiranje, mani se toga, vai?

Megi se ugrizla za usnu i klimnula glavom. Bio je u pravu - to vi uopte nije ilo uz njega. U redu, nego, zato si nalepio

Gvinu rogove?, dovrila je Megi svoje pitanje. I ta zna o toj

knjizi?"

Pranjavoprsti je prekrstio ruke iza glave. Znam

poprilino", rekao je. Moda u ti jednom i ispriati, ali za

poetak nas dvoje imamo dogovor. Veeras oko jedanaest,

tano na ovom mestu. Vai?

Megi je bacila pogled uvis, ka mestu gde je na Elinorinom krovu jedan kos cvrkutao iz sve snage. U redu, rekla je. U jedanaest." A onda je otrala prema kui.

Elinor je bila predloila Mou da radionicu smesti odmah do

biblioteke. Tu se nalazila mala prostorija u kojoj je uvala stare

enciklopedije biljaka i ivotinja (valjda nije bilo vrste knjiga koju ona nije sakupljala). Ova vrsta je bila uredno sloena na svetlim

regalima od drveta boje meda. Na nekim policama na knjige su bili naslonjeni stakleni insektarijumi sa probodenim bubama, to je u Meginim oima uinilo Elinor jo manje simpatinom.

Ispod jedinog prozora u prostoriji nalazio se lep sto sa rezbarijama, ali duplo manji od onog koji je Mo imao u radionici kod kue. Verovatno je to bio razlog to je upravo

psovao sebi u bradu kada je Megi provirila kroz vrata.

Pogledaj ovaj sto!, rekao je. Dobar je da se na njemu

sortiraju zbirke potanskih markica, ali ne i da se povezuju

knjige. A i itava prostorija je premalena. Gde da postavim

presu, gde da spustim alat... Proli put sam radio u potkrovlju,

ali u meuvremenu