de^ji dom u mionici -...

Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

DE^JI DOM U MIONICI

APSTRAKT: Posle zavr{etka Drugog svetskog rata mnoga deca su ostala

bez roditeqskog starawa. Da bi im se obezbedio normalan ‘ivot i razvoj orga-

nizovani su de~ji domovi. Jedan od wih radio je u Mionici od septembra do

1947. do septembra 1950. godine.

Po mnogim ocenama ovo je bio jedan boqe organizovanijih domova te vrste u

zemqi a o wemu se malo zna. Ovo je poku{aj da se na osnovu sa~uvane arhivske gra-

|e, se}awa wegovih {ti}enica i zaposlenog osobqa rekonstrui{e wegova unu-

tra{wa organizacija i aktivnost, sagleda odnos dru{tvene sredine prema we-

mu i wegov doprinos ukupnom ‘ivotu i razvoju dece koja su bila u wemu.

Kqu~ne re~i: Mionica, de~ji dom, pitomice, slu‘beno osobqe, razvoj,

obrazovawe, vaspitawe, ‘ivot.

Veliki ratni vihor, koji je aprila 1941. godine zahvatio na{u ze-mqu i besneo do sredine 1945. naneo nam je ogromnu {tetu. Razbijena jeKraqevina Jugoslavija, izgubqena sloboda; uni{tena su mnoga mate-rijalna dobra i pale brojne qudske ‘rtve. Veliki broj dece ostao jebez jednog a neki i bez oba roditeqa. Na ‘alost bilo je i roditeqa ko-ji u novonastalim uslovima, zbog bolesti, invaliditeta, materijal-nog ili socijalnog polo‘aja nisu mogli izdr‘avati svoju decu. Takosu sva ta deca, ni kriva ni du‘na, ostala bez svojih najmilijih, bezprirodne porodice. I onako siroma{na, uz to i ratom iscrpqena, ze-mqa te{ko je nalazila na~ina da pomogne brojnim invalidima, bole-snima i nemo}nima, odnosno onima koji su se na{li u stawu „socijal-ne potrebe“. Da bi ubla‘ili wihov polo‘aj jo{ 1942. godine narod-nooslobodila~ki odbori na slobodnim teritorijama obrazuju de~jedomove, de~je bolnice a naro~ito kuhiwe za ishranu dece1.

39

UDK =

1 Ana Gavrilovi}: PRED[KOLSKE USTANOVE U SRBIJI 1843-2000, Beograd, 2001

I kasnije nove vlasti su na razne na~ine poku{avale da pomognusvima kojima je ova vrsta pomo} bila neophodna, pa se pri okru‘nim isreskim organima vlasti obrazovana socijalna odeqewa, sa po tri od-seka. Jedan od tih odseka zvao se odsek za za{titu matere, dece i mla-de‘i. U wegovoj nadle‘nosti bilo je osnivawe, opremawe i funkcio-nisawe de~jih domova koji su imali zadatak da prihvate, smeste i or-ganizuju ‘ivot i rad dece bez roditeqa ili sa roditeqima koji nisu umogu}nosti da se brinu o wima. Bile su to prevashodno deca koja suostala bez roditeqa tokom rata, pa su i nazivana ratna siro~ad.

A da podsetimo, de~ji domovi su socijalne ustanove za svakodnevni icelodnevni prihvat dece bez roditeqskog starawa. Imali su slede}e za-datke da: obezbede sme{taj, ishranu, odevawe i obla~ewe, zdravstvenu za-{titu, obrazovawe i zadovoqavawe elementarnih kulturnih i drugihpotreba svojih {ti}enika. Tamo gde nisu bile obrazovane ove ustanovedeca bez roditeqskog starawa sme{tana su u hraniteqske porodice.

Kroz boravak i aktivnosti u ovim domovima ona ne samo da su treba-la da se osposobe za svoj budu}i poziv ve} i za normalan ‘ivot u dru-{tvu, porodici, na javnom mestu i sli~no. Zato je mnoge od wih trebalonau~iti sve, od odr‘avawa li~ne higijene, preko pravilne ishrane dopona{awa na ulici i u dru{tvu. Zahvaquju}i izuzetnim izdvajawimadru{tvene zajednice i velikim naporima wihovih vaspita~a toj deci jeomogu}eno da odrastu i postanu korisni ~lanovi dru{tva.

Prema Uputstvu o organizaciji de~jih domova u Srbiji, od 10. jula1945. godine svi postoje}i i budu}i domovi ove vrste morali su da ispuwa-vaju odre|ene standarde (normative). U personalnom pogledu trebalo je daimaju: upravnika doma, vaspita~e, ekonoma, kwigovo|u, zdravstvenog rad-nika, kuvaricu, pomo}ne radnike itd. Od prostorija nu‘no je da poseduju:spavaonice, kuhiwu, trpezariju, kancelariju za zaposleno osobqe, ambu-lantu, izolacionu sobu, ve{ernicu i druge pomo}ne prostorije2.

Sve, tako osnovane, de~je domove izdr‘avalo je Ministarstvo so-cijalne politike Narodne Republike Srbije uz pomo} sreskih organavlasti. Pored toga oni su dobijali pomo} od raznih organizacija, hu-manih i imu}nih pojedinaca. Tako su deca u domovima imala obezbe|e-nu hranu, ode}u i obu}u i mogu}nost {kolovawa. Prema nekim prora-~unima svako dete mese~no je prose~no ko{talo oko 1.500 dinara.

Osnivawe Doma

Kao {to je poznato Vaqevo je u Drugom svetskom ratu kona~nooslobo|eno 15. septembra 1944. godine. Samo devet dana kasnije obra-zovan je Okru‘ni narodnooslobodila~ki odbor Vaqeva koji je delo-

Milorad Radoj~i}

40

2 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka

vao kroz rad vi{e odbora. Po{to se vaqevski kraj, kao u ostalom i sko-ro cela zemqa nalazila u izuzetno te{koj materijalnoj situaciji to jeposebna pa‘wa posve}ivana snabdevawu stanovni{tva, prikupqawupomo}i i zbriwavawu nemo}nih i bolesnih a to se ostvarivalo prekoSocijalnog odeqewa. U wegovom radu posebna pa‘wa poklawala sezbriwavawu dece bez roditeqskog starawa preko de~jih domova.

Prema popisu obavqenom po zavr{etku Drugog svetskog rata, so-cijalno ugro‘ene dece u vaqevskom okrugu bilo je 9.337. U tu katego-riju bila su svrstana: deca bez oba roditeqa, bez jednog roditeqa, si-roma{nih roditeqa, deca za prevaspitawe, moralno posrnula, gluvo-nema, slepa i na drugi na~in defektna deca. Od navedenog broja bilo jenajvi{e siroma{ne dece, ~ak 6.033. Da bi se ta deca zbrinula pristu-pilo se obrazovawu de~jih domova i prihvatili{ta3 u ovom kraju.

Posle Drugog svetskog rata takvi domovi u vaqevskom kraju radi-li su u: Bogova|i, Vaqevu, Ubu, Belanovici i Obrenovcu4. U wima subila sme{tena deca iz raznih mesta skoro svih biv{ih jugosloven-skih republika. Pored tih domova u Vaqevu je, 1946. godine, bilo jeosnovano i de~je obdani{te malog kapaciteta.

De~ji dom u Obrenovcu, pod nazivom Dom ratne siro~adi, po~eo jesa radom po~etkom 1945. godine. Radio je u jednoj maloj zgradi, koja jemogla da primi samo 25-ro dece oba pola. Wene sobe bile su ne samo te-sne ve} i mra~ne sobe. Kuhiwa i magacin bili su sme{teni u {upi.Wegov upravnik bio je Sava Vukoti}.

Na predlog Spasoja Lazi}a, {efa Socijalnog odeqewa u Obrenov-cu, umesto wega, 1946. godine, obrazovan je Dom ratne siro~adi u Za-bre‘ju kod Obrenovca. Bio je sme{ten u poslovnim objektima porodi-ce Simovi}5, gde je imao deset lepih spava}ih soba, dve mawe sobe zavaspita~e i pomo}no osobqe. Tu je bila i jedna velika prostorija zatrpezariju i druga za odmor, igru i razonodu dece. Pored centralnogobjekta kori{}ena je i mawa zgrada u dvori{tu u kojoj je radila ambu-lanta i bila soba za le~ewe bolesne dece, jo{ jedna soba u koju su sme-{tana deca obolela od zaraznih bolesti. Bilo je tu jo{ pomo}nihzgrada u kojima su se nalazile: kancelarija za upravnika, kuhiwa i ma-gacin. Ta skupina objekta sme{tena na mawem uzvi{ewu nedaleko odreke Save, nije bila za{ti}ena u slu~aju da se reka izlije. U wemu je

De~ji dom u Mionici

41

3 Sne‘ana Radi}: SOCIJALNO ODEQEWE OKRU@NOG NARODNOG ODBORAU VAQEVU (1944-1947), Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva – Vaqevo,br. 22, Vaqevo, 1987, str.121.

4 Isto, str. 121 i 122.5 Sada Dru{tvenog preduze}a „Bora Markovi}“ Zabre‘je kod Obrenovca.

bilo sme{teno 50-80-toro dece. Novoformirani dom imao je solidneuslove (dobru zgradu i neophodan name{taj) ali lo{u lokaciju jer sedomska zgrada nalazila se na obali reke Save, nedaleko od magacinaeksploziva i na mestu gde je bilo stra{no mnogo komaraca, pa je bilaprisutna opasnost od pojave malarije.

Me|utim, nadle‘ni u Obrenovcu bili su zainteresovani da ovajdom ostane u wihovoj sredini pa su dokazivali da ovde dugo nije biloobolelih od malarije. [to se ti~e magacina eksploziva tvrdili su dasu tra‘ili da se on iseli i da je ve} preseqen deo eksploziva iz wega.Priznali su da izvestan rizik predstavqa i rezervoar sa naftinimderivatima, ali da to nije velika opasnost. Tako|e, osporavali su po-trebu vra}awa ovog prostora prethodnom vlasniku jer im je on ustu-pqen na du‘e vreme i ne mo‘e se koristiti za proizvodwu, ve} samo zakancelarije. S tim u vezi isticali su „vaqda su pre~a deca palih bo-raca“. Istovremeno, su nagla{avali da im je predstavnik vlasnikatih objekata obe}avao da }e im sagraditi i kupatilo za decu.6

Ujedno podse}amo da je bilo planirano podizawe nova velika zgra-da za potrebe de~jeg doma u Vaqevu. Da to nije bez osnova, pokazuje i~iwenica da su predlogom buxeta Okru‘nog odbora Vaqeva za 1947.godinu bila predvi|ena sredstva za te namene7. Istovremeno, tra‘enaje popravka nekih zgrada u Obrenovcu gde bi privremeno mogao bitisme{ten ovaj dom. Ipak, izgleda da je presudio energi~an zahtev vla-snika da im se vrate objekti za sopstvene potrebe

Po~etkom 1947. godine ukinut je Kolubarski srez sa sedi{tem uMionici, a Mionica i ve}ina okolnih sela pripojeni su Vaqevskomsrezu. Tako je u centru Mionice ostala skoro prazna velika zgradavlasni{tvo biv{eg sreza (sada zgrada Op{tine Mionica), gra|enapo~etkom XX veka. Imaju}i to u vidu doneta je odluka da se u wu prese-le deca iz Zabre‘ja. Kad je doneta odluka da se ona koristi za de~jidom pristupilo se wegovom opremawu u te svrhe, pa je od septembra1947. do septembra 1950. godine ovde radio De~ji dom Mionica.

Zgrada u koju je bio sme{ten ovaj de~ji dom po~ela je da se gradi 1904.godine, a i danas je to najve}a gra|evina u Mionici. Izgra|ena je u eklek-ti~kom stilu sa dominantnim uticajem neoklasicizma. Temeq (cokl) jeura|en od kamena u rusti~nom stilu. U prizemqu prozori imaju lu~ne za-vr{etke, a povezani su plasti~nim paralelnim dekoracijama, dok suprozori na prvom spratu pravougaoni. Objekat je sagra|en sa ~etiri ste-

Milorad Radoj~i}

42

6 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Socijalnog odeqewa Okru‘nognarodnog odbora u Vaqevu 1944-1947.

7 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.

peni{ta (ulaza); glavni ulaz centralno postavqen; organizacija sprataidenti~na je kao i prizemqa. U prizemqu je bilo 39 a na spratu 34 sobe(kancelarije), zna~i ukupno 73 prostorije. Iznad ulaznih vrata u ovuzgradu bio je veliki ~asovnik koji su koristili mnogi gra|ani ovog me-sta i drugi prolaznici da bi se obavestili koje je doba dana8.

Poznato je da sve te prostorije nije koristio De~ji dom ve} da sudeo wega koristile su neke dr‘avne institucije, na pr. Gra|anska{kola, odnosno Ni‘a gimnazija i druge. U neposrednoj blizini Domabila je zgrada biv{e ‘andarmerijske stanice, odnosno policije, {toje bilo izuzetno zna~ajno s aspekta bezbednosti wegovih stanovnica.

Pitomice

U De~jem domu u Mionici uglavnom je ‘ivela ratna siro~ad, bezoba ili jednog roditeqa. Bilo je tu i vanbra~ne dece, dece ~iji su ro-diteqi izbegli sa ovih prostora, pa i dece o kojima se roditeqi nisumogli starati iz zdravstvenih, ekonomskih, socijalnih ili nekihdrugih razloga. Uglavnom su to bila deca bez zna~ajnijih smetwi upsihofizi~kom razvoju. Neke pitomice imale su problema sa uhrawe-no{}u, kod drugih bilo je i izvesnih invaliditeta ili deformiteta,ali ih to nije odvajalo od normalne dece. Registrovani su i pojedi-na~ni slu~ajevi vaspitne zapu{tenosti dece, pre svega sklonih skit-wi, sitnijim kra|ama ili drugim oblicima asocijalnog pona{awa.

De~ji dom u Mionici

43

Zgrada u kojoj je radio De~ji dom u Mionici

8 Qubomir Qubi{a Nedeqkovi}: MIONICA OD KU]E DO KU]E, Beograd,2003, str. 32 i 33 (u rukopisu).

Sastav dece koja su boravila u De~jem domu u Mionici bio je pro-menqiv. Jedne su dolazile, a druge su odlazile. U prvoj godini wego-vog rada ve}ina pitomica do{la je iz Doma ratne siro~adi u Zabre‘jukod Obrenovca. Posle svake {kolske godine deo wih odlazio je da na-stavi {kolovawe ili izu~avawe zanata. Prva grupa pitomica oti{laje u Vara‘din u Tekstilnu {kolu, druga u Fabriku konzervi „Crvenazastava“ u Kragujevac, neke u fabriku ta{ni u Ba~ku Palanku, nekePoqoprivrednu {kole u Bavani{te, dok su neke oti{le u gimnaziju uSmederevsku Palanku i druga mesta9. Bilo je i onih koje su oti{le uZanatsku {kolu u Zemun, na izu~avawe zanata ili neke sredwe {kole uBeograd, Mladenovac, Golubac, Po‘arevac, Smederevo, Pan~evo, Vr-bas i druga mesta. Jedan broj wih upu}ivan je i na razne kurseve gde su,po ubrzanom postupku sticale kvalifakcije ili polukvalifikacije.Druge su, iz ovog Doma direktno upu}ivane na rad u Fabriku papirana Umci ili u druga preduze}e na podru~ju grada Beograda, koja su, uvreme ubrzane industrijalizacije, kuburile sa nedostatkom radnesnage. Naj~e{}e, te devoj~ice gde su upu}ene tu se i trajno nastawiva-le, zasnovale radni odnos, formirale porodicu i nastavqale da ‘ivei rade. Bilo je i pojedina~nih slu~ajeva da se jave roditeqi ili nekodrugi od srodnika i da preuzme neku od pitomica.

Deca su ovde stizala iz skoro svih krajeva biv{e FNR Jugoslavije.Naravno najvi{e ih je bilo iz Srbije ali su stizale i iz Bosne i Herce-govine, Hrvatske i drugih biv{ih republika sem Slovenije. Me|u {ti-}enicama De~jeg doma u Mionici bilo je vi{e devoj~ica iz Beograda isa podru~ja ju‘ne i centralne Srbije. Bilo je i dece kojima nisu bilipoznati ne samo roditeqi, pa samim tim i nacionalno poreklo, ve} idatum i mesto ro|ewa. U takvim slu~ajevima organi starawa su im pret-hodno utvr|ivali li~na imena, datum i mesto ro|ewa i imena rodite-qa, nacionalnu i versku pripadnost i druge identifikacione podatke,kako se kasnije ne bi razlikovala od druge dece. Me|u decom koja su bo-ravila u Mionici bilo je ubedqivo najvi{e pripadnika srpske nacio-nalnosti, ali imalo je i pripadnika crnogorske, hrvatske, makedonskenarodnosti, te muslimanske, romske, nema~ke i drugih nacionalnosti.To nije naru{avalo sklad i harmoniju koja je vladala u Domu jer se ni-kad nije nagla{avala ni nacionalna, ni verska, pa ni politi~ka pri-padnost wihovih roditeqa. Posebno je pohvalno da se kod ratne siro-~adi nije pravila razlika ni po osnovu anga‘ovawa i stradawa rodi-teqa u partizanskim, ~etni~kim ili qoti}evsko-nedi}evskim ili dru-gim vojnim i politi~kim formacijama. O tome svedo~i i ~iwenica da

Milorad Radoj~i}

44

9 ^eda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.

je u wemu du‘e vreme boravila grupa mladih Nemica ro|enih u na{ojzemqi ~iji su roditeqi izbegli sa prostora biv{e Kraqevine Jugosla-vije ili su stradali kao pripadnici kvinsli{kih formacija.

Nema preciznih podataka ni o socijalnom poreklu pitomica De~jegdoma u Mionici. Iz dostupne arhivske gra|e i iz razgovora sa dobrimpoznavaocima prilika u ovom Domu sti~e se utisak da je najvi{e bilodece iz radni~ko-seqa~kih porodica. Me|u de~ijim roditeqima biloje i dosta zanatlija razli~itog profila: trgovaca, kafexija, pekara,kamenorezaca ali izgleda i onih bez bilo kakvog zanimawa. Na to uka-zuje ~iwenica, da za jedan broj roditeqa ove dece nisu bila evidentira-na zanimawa, ali to ne mora da zna~i da ih i nisu ni imali jer je mogu}eda to deca nisu znala da ka‘u ili onaj ko je davao podatke o wima, kao{to ne treba iskqu~iti ni mogu}nost da je onaj koje uzimao podatke otoj deci propustio priliku da ih zabele‘i. Ima indicija da su rodite-qi neke od wih bili stvarno nepoznati, te da su im li~ni podaci ka-snije u upravnom postupku naknadno utvr|eni i upisani10. Me|u wiho-vim roditeqima bilo je i pojedinaca iz redova intelektualaca: novi-nara, u~iteqa i sli~no. Registrovali smo i slu~ajeve da su neke od {ti-}enica vodile poreklo iz materijalno boqe stoje}ih porodica ali ionih koje su dolazile iz porodica koje su imale dosta dece.

O dolasku u ovaj Dom odlu~ivalo je Ministarstvo socijalne poli-tike Srbije, kome je bar jedanput mese~no podno{en izve{taj o broj-nom stawu i aktivnosti ovog Doma. Upu}ivawu svakog deteta u Dom

De~ji dom u Mionici

45

Grupni snimak {ti}enica Doma

10 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka

prethodilo je dono{ewe pojedina~nog ili grupnog re{ewa i urednovo|ewe odgovaraju}e dokumentacije. Na osnovu prethodno ostvarenihrezultata u vaspitno-obrazovnom procesu, fizi~kim, psihi~kim i in-telektualnim svojstvima pitomica odlu~ivalo se i o wihovom daqemstatusu, odnosno, do kada }e ostati u kom domu, gde }e biti daqe upu}e-ne na daqe {kolovawe ili radno anga‘ovawe i sli~no.

Po dolasku svakog deteta u Dom, wegova uprava bila je u obavezi dasa op{tinom sa ~ije teritorije poti~e dete, sklopi ugovor o wihovomu~e{}u u delu tro{kova wihovog boravka i ‘ivota u ovoj ustanovi.Naravno, na tome se nije iscrpqivalo i wihovo anga‘ovawe jer su bi-li du`ni da stalno prate kako op{tine izvr{avaju tu svoju ugovornuobavezu i kad do|e do zastoja da preduzimaju sve zakonske mere i radweda se to i ostvari.

Kapacitet De~jeg doma u Mionici iznosio je 80-toro dece a pone-kad je bilo perioda kada je u wemu ‘ivelo od 105 do 110 pitomica11.Pre svega do toga je dolazilo usled sku~enih sme{tajnih kapacitetaostalih de~jih domova i nemogu}nosti da se u wih smeste sva deca bezroditeqskog starawa. Ovde su iskqu~ivo sme{tana ‘enska deca, ro|e-na izme|u 1933. i 1937. godine. Pojedine {ti}enice ovog Doma bile sui po koju godinu starije ili mla|e. Drugim re~ima, u wemu su boravi-la deca uzrasta od 11 do 17 godina12.

Milorad Radoj~i}

46

Grupni snimak {ti}enica Doma

11 Branka Desnica: GEOGRAFSKA MONOGRAFIJA OP[TINE MIONICA,Beograd, 1990, 90.

12 Arhiv grada Beograda, Fond @enskog de~jeg doma Umka.

Zanimqivo je, da je bilo nekoliko slu~ajeva da su u Domu boravilero|ene sestre, kao na primer: Zumbula i Nazija Alilovi}, Mileva iPetra Vuka{inovi}, Zorka i @ivka Damwanovi}, Dragiwa i RadicaMarjanovi}, Vidosava i Gordana Radenkovi}, Vera i Sofija Cvijano-vi} i jo{ po neke. U wemu su boravile i tri sestre Brankovi} iz Skelekod Obrenovca – Qiqana, Natalija i Radmila. Sa podru~ja sada{wegKolubarskog okruga pored sestara Damwanovi} iz Osladi}a kod Va-qevske Kamenice ovde su boravile i: Vukosava Josipovi}13 iz Beloti}akod Ose~ine; Borka Petrovi} iz Lajkovca; Damwanka Radivojevi} izStrmova kod Lajkovca i Radmila Spasojevi} iz Loznice kod Vaqeva.

Zbog ponovnog obnavqawa Kolubarskog sreza, zgrada u kojoj je biosme{ten De~ji dom u Mionici, krajem 1950. godine, morala je bitivra}ena prvobitnom korisniku. Usled toga do{lo je do wegovog uki-dawa a {ti}enice, koje su se u wemu zatekle, preseqene su u @enski de-~iji dom na Umci, izme|u Beograda i Obrenovca, koji je opet 1956. go-dine likvidiran. Deca koja su zatekla u trenutku wegove likvidacije,upu}ena su u sli~an dom u Molu u Vojvodini. Sa decom su oti{li i do-sijei pitomica ovih domova. Me|u tom decom, koja su oti{la u Mol,bilo je jako malo dece iz Mionice jer su ona ve} bila prestarela zaovaj oblik socijalne za{tite.

Iako je ovaj dom ~esto mewao svoj naziv, lokaciju i karakter, sa~u-van je deo wegove arhive i pothrawen u depoima Arhiva grada Beogra-da a po ne{to i u Me|uop{tinskom istorijskom arhivu u Vaqevu.Istine radi treba naglasiti da ne{to dokumenata o {kolovawu ovedece ima i u arhivskoj gra|i Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mioni-ci14, a verujemo i u drugim vaspitno-obrazovnim ustanovama gde suona poha|ala nastavu. Naro~ito zanimqivu dokumentaciju o toj usta-novi i wenim ‘iteqima sa~uvala je vaspita~ica Bosiqka Bosa Sta-nojevi}15.

Vaspitno obrazovni rad

Tokom celokupnog boravka u ovom domu sva deca bila su anga‘ova-na u obrazovnom procesu, koji se uglavnom odvijao na dva koloseka.Najve}i broj wih bio je ukqu~en u redovni sistem obrazovawa, odno-sno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli ili ni‘oj gimnaziji. Veli-

De~ji dom u Mionici

47

13 Udata za Ramiza Mehanovi}a iz Vaqeva.14 Ova {kola se ranije zvala Osnovna {kola „Dragojlo Dudi}“ Mionica.15 Ona se sada nalazi u posedu wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz

[apca, koja nam je omogu}ila wihovo kori{}ewe za ovaj tekst, na ~emu joj se iovom prilikom zahvaqujemo.

kom broju wih u~iteq je bio Qubomir Quba Stanojevi}, suprug vaspi-ta~ice Bose.

Oni stariji i{li su na nastavu u Nepotpunu me{ovitu gimnaziju uMionici, koja je osnovana {kolske 1948/49. godine. Iste {kolske go-dine celo weno tre}e odeqewe prvog razreda, ~ije razredni stare{inabila Leposava Lepa Filipovi}, supruga upravnika ovog Doma, sa~i-wavale su iskqu~ivo {ti}enice De~jeg doma u Mionici. I slede}e{kolske godine bilo ih je dosta u prvom razredu, ali raspore|enih uwegovom prvom odeqewu, kome je razredni stare{ina bila Nade‘daDrobwak; drugom odeqewu koje je vodio Dragomir Mati} i tre}emodeqewu ~ije razredni stare{ina opet bila Lepa Filipovi}16.

Me|utim, bilo je i pitomica koje su iz vi{e razloga (ratne prili-ke, materijalni i socijalni polo‘aj porodice i sli~no) zaostale u re-dovnom {kolovawu, pa se nisu mogle odmah ukqu~iti u redovni {kol-ski sistem. Kako su bile prestarile za redovno obrazovawe za wih jeorganizovana specijalna nastava u samom Domu. Poha|ale su polugo-di{we ili godi{we te~ajeve. Znamo da su neki od tih te~ajeva imali ipo dva odeqewa. Iz dostupne arhive ne vidi se sasvim jasno ko je i za-{to i{ao na jedan, a ko na drugi te~aj. Pretpostavqamo da je to biloskop~ano sa wihovim prethodnim znawem, godinama starosti i inte-lektualnim mogu}nostima.

Po{to je tada u Mionici postojala Nepotpuna realna me{ovitagimnazija ili Ni‘a gimnazija, kako se govorilo u varo{ici, pred po-~etak svake nove {kolske godine ovamo su stizale nove grupe pitomi-ca iz domova u Jarmenovacima, Belanovici, Vrwcima, na Rudnika itdgde takvih {kola nije. Pitomice De~jeg doma koje su i{le u Ni‘u gim-naziju radile su po standardnom nastavnom planu i programu, kao isva ostala deca. U to vreme direktor Ni‘e gimnazije i nastavnik pri-rodopisa (zemqopisa) i hemije bio je Radovan M. Drobwak. Ostalepredmete su im predavali: profesor Darinka Filipovi}, srpski je-zik i istoriju; profesor Nade‘da Drobwak, srpski i ruski jezik; Le-posava Popovi} matematiku i fiziku; u~iteqica Vasilija Vaska Ja-kovqevi}17, matematiku i zemqopis; Slavica Lipovac, crtawe i pe-vawe; sve{tenik Bogosav Petri}, ruski jezik; Milan Tomi}, fiskul-turu; Leposava Filipovi}, biologiju i srpski jezik, a Qubinko Fi-lipovi}, matematiku i fiziku. Tokom {kolske 1949/50. godine pri-dru‘ili su im se i Dragomir Mati}, nastavnik srpskog i ruskog jezi-

Milorad Radoj~i}

48

16 Dragoslav Mihailovi}: GRA\ANSKA I WENI \ACI, Mionica, 146 -15717 K}erka Dobrosava Toma{evi}a narodnog poslanika i ~lana Prezidijuma FNRJ

iz Rajkovi}a.

ka i Mihailo Jovi~i}, matematike i fizike, dok Bogosav Petri}, vi-{e nije anga‘ovan u nastavi18.

Kako pi{e Zorka Plaza~i}19 u {koli su se dru‘ile sa mioni~kom de-com, kao ravni sa ravnima. I odnos Mioni~ana prema wima bio je korek-tan a one su to i zaslu‘ile svojim radom i pona{awem. Trudile su se da svesvoje obaveze izvr{e na blagovremeno i kvalitetno. Uvek su i{le uredne ipristojno obu~ene, sa obaveznom {nalicom, a mla|e i ma{nicom i kosi.

Sa pitomicama koje su poha|ale nastavu u Domu u po~etku je radilasamo vaspita~ica Bosiqka Bosa Stanojevi} a kasnije joj se pridru‘u-je i Dragica Jeremi}, odnosno Vitezovi}. One ne samo da su predavalasve predmete onima koji su poha|ali te~ajeve ve} su se i maksimalnotrudile da onima koji su poha|ali redovnu {kolu da ovladaju svimneophodnim gradivom utvr|enim nastavnim planovima i programi-ma. Zahvaquju}i tome uspe{no je realizovan ceo predvi|eni plan iprogram, a i blagovremeno i objektivno su ocewene sve polaznice svihte~ajeva. Jedino je nejasno da li su ocene dobijene od vaspita~ica bilei wihove kona~ne ocene ste~ene tokom rada tih te~ajeva, ili su jo{morale pred kakvom {kolskom komisijom dokazivati ste~eno znawe,odnosno polagati kakav zavr{ni ispit. Pouzdano se zna da su se svr-{ene polaznice tih kurseva mogle redovno upisivati u prvi razredNepotpune realne me{ovite gimnazije u Mionici.

Najmla|i ~lan nastavni~kog kolektiva gimnazije u Mionici, tihgodina, Lepa Filipovi}, koja nam je dosta i na razne na~ine pomoglada rekonstrui{emo to vreme i identifikujemo wegove aktere, dobrose se}a tih godina i mnogih svojih u~enica, i ka‘e:

– Bila je to vreme op{te nema{tine. Paradoksalno zvu~i ali jeta~no da su devoj~ice iz ovog Doma ~esto bile boqe obu~ene od ve}inena{ih drugih |aka. Znam i da su se i boqe hranile nego ve}ina ostalih.Najve}i broj wih je veoma savesno i odgovorno shvatao i izvr{avaosvoje {kolske obaveze, pa su i ostvarivale izuzetne rezultate u nastavi.Zanimqivo je da su me|u na{im najboqim u~enicama bivale Nemice:Margareta Kibauh, Eva Laping i Olga Lauseger. Naravno, bilo je izu-zetno dobrih u~enica i iz drugih nacija. Na primer u sa~uvanoj {kol-skoj dokumentaciji, za Radmilu Vasiqevi}, pitomicu ovog Doma i u~e-nicu I razreda Nepotpune realne me{ovite gimnazije, pi{e: „Inteli-gentna, mnogo ~ita raznu literaturu. Nema nimalo ambicija te nije po-kazala odli~an uspeh, kakav bi mogla da ima. Rukovodilac je pionirske~ete – odmerena i tolerantna prema drugima“. Dok za wenu drugaricuiz Doma i odeqewa, Petru Maksimovi}, stoji: „Odli~an u~enik. Inte-

De~ji dom u Mionici

49

18 Dragoslav Mihailovi}: n.d., str. 12019 Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine

ligentna, dosta ~ita, sasvim lepo i dobro rasu|uje; odli~no radi pi-smene zadatke. Ponekad se joguni i zna biti neuredna. Ne poma‘e do-voqno drugaricama koje slabo u~e“. Za stariju od sestara Radenkovi},koje su boravile u ovom Domu a poha|ale gimnaziju, Vidosavu, koja je ta-ko|e bila odli~na u~enica, pored ostalog pi{e: „Vrlo ambiciozna, is-trajna i vredna, dru‘equbiva, nepotrebno preosetqiva“20.

Da bi {ti}enice {to potpunije ovladale predvi|enim nastavnimplanom i programom u Domu su bili obrazovani razni kru‘oci. Uglav-nom su radili kru‘oci: istori~ara, fizi~ara, prirodwaka, geografa imatemati~ara. Kru‘oci su imali svoje vo|e a sastajali su se po potre-bi. Oni su imali za ciq da pomognu da se nau~i gradivo. Pored toga po-stojale su i sekcije (literarna, diletantsko-recitatorska, horska, fol-klorna, zdravstvena, veza i pletewa, crtawa, fiskulturna i {ahovska)koje su okupqale zainteresovane pitomice. Svaka od wih imala je svogpredvodnika i sopstveni plan rada, u kome je bio precizno utvr|eno dase sastaju ~etiri puta mese~no, preciziran dan i vreme sastajawa, defi-nisana pitawa rada i sli~no21. Zahvaquju}i radu tih sekcija: MarijaJovkovi}, pokazala je dar za glumu i kasnije zavr{ila sredwu pozori-{nu {kolu, Zlatana Miqkovi}, imala je talenat za balet i aktivno sebavila sportom, Milica Mili}, pisala je poeziju itd.

Zaposleni u De~jem domu u Mionici dobro su znali da nema kvalitet-nog obrazovawa bez permanentnog prisustva vaspitawa. Zato su uprav-nik i vaspita~ice svakodnevno razgovarali sa ve}im brojem pitomica.Analizirali wihovo pona{awe, nastojali da identifikuju uzroke odre-|enih postupaka i odrede mere da se negativne pojave {to pre odstrane.Stalno su se trudili da me|u pitomica vlada duh razumevawa i uva‘ava-wa i da ne dolazi do sukoba i nesporazuma. Zato su svakodnevno ukaziva-li na uo~ene propuste i davali savete {ta i kako daqe raditi.

Sve {ti}enice Doma bile su podeqene u {est vaspitnih grupa. Zarukovodioce grupa su bile odre|ivane najboqe pitomice. Tako su pre-ma sa~uvanoj zabele{ci Bose Stanojevi}, {kolske 1948/49 godine ru-kovodioci grupa bili: I – Margareta Kibauh, II – Koviqka [pegar,III – Alojzija-Lujza Eder, IV – Vidosava Radenkovi}, V – Nada [urlan(ili Milanovi}), VI – Katarina Katica Stankovi} (ili Jovano-vi})22. Na sastancima ili konferencijama grupa razmatrana su aktu-

Milorad Radoj~i}

50

20 Arhiva Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mionici.21 Iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi} u~iteqice u penziji iz [apca.22 Ove dileme su prisutne jer su u zabele{ci ispisana samo imena a po{to je bilo

pitomica sa istim imenom to nismo mogli sasvim precizno utvrditi o kome sestvarno radi.

elna pitawa iz wihovog ‘ivota i rada, ukazivano na propuste i sla-bosti, dogovarane predstoje}e obaveze i sli~no. Posebna pa‘wa u ra-du vaspitnih grupa poklawana je negovawu kritike i samokritike.Mnoge radne obaveze vezane za odr‘avawe higijene, ure|ewe objekata,de‘urstva i sli~no bile su realizovane preko ovih grupa. Od 13. fe-bruara 1949. godine bilo je organizovano takmi~ewe izme|u wih u po-stizawu {to boqeg uspeha u nastavi, izvr{avawu radnih obaveza, di-sciplini, dru{tvenim i drugim aktivnostima. Ono je bilo deo sveu-kupnih takmi~ewa koja su tih godina odr‘avana na svim nivoima i uraznim oblastima.

Povremeno su bile organizovane grupne i domske konferencije nakojima su {ti}enice obave{tavane o najaktuelnijim zbivawima udru{tvu i Domu, a govorilo se i o: u~ewu, odr‘avawu li~ne higijene,higijeni u~ionica, pionirske sobe, hodnika, nu‘nika, kupatila, pa idvori{ta, zadovoqewu kulturnih i drugih potreba i sli~no. Bilo je ipoku{aja kolektivne prorade nekih materijala (na primer, dokumena-ta IV kongresa SKOJ-a), ~itawa pojedinih kwi‘evnih dela i razgovo-ra o wima, razgovora o filmu koji su zajedno gledali, prora|ivane sudnevne informacija i sli~no. Organizovani su i izleti u okolinu, naprimer, u Ribni~ku pe}inu, na u{}e Ribnice u Kolubaru, na obale Le-penice i sli~no. Povremeno su pitomice i{le u bioskop, postrojene udve kolone i s pesmom.

Preko leta bila su im organizovana letovawa na moru ili nekoj odbawa. Ako se to nije moglo obezbediti vr{ena je razmena s nekim dru-gim domom. Tako su na primer deca iz Mionice odlazila u Lebane iobrnuto. Po povratku sa tih letovawa deca koja su imala nekog odbli‘e rodbine upu}ivana su da kod wih provedu preostalo vreme dopolaska u {kolu, a za onu decu koja nisu imala ko da ih primi prona-la‘ene su porodice koje ho}u i mogu da ih prihvate. Tako je, na primerRoska Nikoli}, pitomica ne‘nog zdravqa, odlazila kod upravnikovemajke u selo Cvetanovac kod Qiga. Tim povodom ona pi{e da se tamoose}ala kao kod najro|enijih, pa daqe dodaje „Veliku pa‘wu su mi po-svetili. Vodili su ra~una da dobro jedem a posle ru~ka, obavezno damalo spavam. Kada ustanem u vinograd da odem i da jedem gro‘|a koli-ko ho}u. Posle toga popravila sam svoje zdravstveno stawe“.

Dok Stanka Jovanovi}, udata Vimi}23, slu‘benica iz U‘ica pi{e:„Ne mogu da ne pomenem ni me{tane okolnih sela. Rado su prihvatalidecu iz Doma da provedu letwi raspust kod wih. Tako sam i ja leto1948. godine provela kod porodice \uki} u selu Radobi}u – kod dede

De~ji dom u Mionici

51

23 Pismo Stanke Jovanovi} – Vimi} iz U‘ica autoru od 19. oktobra 2005. godine

Radomira, wegovog sina @ivorada i }erke Rade. Toliko su bili pre-ma meni dobri da sam se kod wih ose}ala kao kod nekog svog najro|eni-jeg. Bila sam im kao ~lan porodice. Kada sam se na kraju raspusta vra-tila u Dom ~esto sam ih pose}ivala i bila uvek rado primana. To je ta-ko trajalo sve dok se Dom nije odselio iz Mionice“.

Iz ovog se vidi da su ove devojke bile bez topline roditeqskog do-ma, ali ne i bez qudske solidarnosti. Iako su u nekom trenutku ostalebez qubavi i nade da }e mo}i samostalno nastaviti ‘ivot, u Domu imje omogu}eno da se razvijaju i osposobqavaju za ‘ivot. U wemu su se na-u~ile humanosti, pravi~nosti, solidarnosti i da moraju da budu bor-bene i uporne. Kroz rad raznih organizacija, poput Pionirskog save-ta ~iji je, 1950. godine, predsednik bila Koviqka [pegar ukqu~ivalesu se u re{avawe nekih vitalnih pitawa u vezi Doma ali su se pripre-male za aktivno i svestrano ukqu~ivawe u ‘ivot.

Zahvaquju}i sistematskom i planskom radu sa {ti}enicama ovogDoma mnoge od wih su kasnije uspe{no nastavile redovno {kolovawe.Ne mali broj wih zavr{io je gimnaziju, u~iteqsku, bibliotekarsku,geodetsku ili kakvu drugu sredwu {kolu. Najve}i broj wih je zavr{ioneki od brojnih zanata i uspele da se osposobe za profesionalni po-ziv. Velika ve}ina wih je obrazovala svoje porodice i stekle potom-stvo. Neke od wih, devedesetih godina pro{log veka, ‘iveli su i radi-li u: Beogradu, Vara‘dinu, Kragujevcu, U‘icu, Pan~evu, Vaqevu, Lo-znici, Para}inu, Boru, Ba~koj Palanci, Kovinu, Bavani{tu, Smede-revskoj Palanci, Petrovcu i drugim mestima. Ima i onih koje su oti-{le u Nema~ku, Austriju, SAD i druge dr‘ave i sna{le se.

Personal

O deci sme{tenoj u ovom Domu brinulo je desetak stalno zaposle-nih osoba (personal). Upravnik Doma bio je u~iteq Qubinko Fili-

povi}, ro|en 1918. godine u qi{kom selu Cvetanovcu, u uglednoj seo-skoj porodici, od oca Milorada i majke Qubinke, dev. Paunovi}. We-govog oca su kao predsednika mesnog narodnooslobodila~kog odbora,zaklali ~etnici. Posle osnovne {kole i ni‘e gimnazije zavr{io jeU~iteqsku {kolu u Jagodini. Kao u~iteq radio je u Bo{wanovi}u imestu ro|ewa i sara|ivao sa NOP-om. Po oslobo|ewu obavqao je vi-{e odgovornih du‘nosti u Mionici, gde je ‘iveo i zasnovao brak sasvojom koleginicom Leposavom Lepom Jovanovi} iz Mionice. Poprestanku rada Doma, gde se svojski trudio da u wemu vlada rad i red iu tome, bez sumwe uspevao, kra}e vreme radio je u Bogati}u i Qigu. Ume|uvremenu zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu u Beogradu (grupa ma-

Milorad Radoj~i}

52

tematika i fizika) i afirmisao se kao ugledni prosvetni i dru{tve-ni radnik, pa prelazi u Vaqevo, gde je radio kao: direktor Prosvet-no-pedago{kog zavoda, direktor [kolskog centra za tehni~ko obra-zovawe „Milica Pavlovi} Dara“ i sekretar Me|uop{tinske samou-pravne interesne zajednice za obrazovawe. U jednom mandatu bio je inarodni poslanik. Imao je i zvawe pedago{kog savetnika i za svoj raddobio vi{e pohvala, nagrada, odlikovawa i drugih javnih priznawa.Preminuo je 25. septembra 2003. godine u Vaqevu, gde je i sahrawen naNovom grobqu.

Sve vreme vaspita~ je bila Bosiqka – Bosa Stanojevi}, dev. Marko-

vi}, ro|ena 31. marta 1909. godine u Krupwu, u brojnoj trgova~koj po-rodici, od oca Qubomira i majke Qubice k}eri Maksima Vidakovi}asve{tenika. Posle osnovne {kole i ni‘e gimnazije, zavr{ila je U~i-teqsku {kolu u [apcu. Kao u~iteqica radila je u selu Crni Kal kodRa‘wa, Ra‘wu i Krupwu. Po{to je bila udata za kolegu QubomiraStanojevi}a iz [apca, tokom okupacije nije mogla biti zaposlena udr‘avnoj slu‘bi, pa je vodila neku vrstu privatne {kole. U septembru1947. godine postavqena je za vaspita~icu u De~jeg domu u Mionici ina toj du‘nosti ostala do kraja wegovog postojawa. Po{to je dugo sa-ma radila kao vaspita~ ulagala je ogromne napore da svakom detetupomogne i u tome imala dosta uspeha. Pored toga, prilikom odsustavaupravnika iz Doma ona ga je zamewivala. Nije imala sopstvene dece pase maksimalno posve}ivala domskoj deci. Dolazila je na posao u ra-nim jutarwim ~asovima, a odlazila ku}i u kasnim ve~erwim satima.Nakon preseqewa Doma iz Mionice radila je u tamo{woj Ni‘oj gim-naziji do 1956. godine, gde je predavala srpskohrvatski jezik, a potomdo odlaska u penziju u Osnovnoj {koli „Dragojlo Dudi}“ u Mionici,

De~ji dom u Mionici

53

Qubinko Filipovi} Bosiqka Stanojevi}

predavala je matematiku. Dosta je radila i u ‘enskim i humanitarnimudru‘ewima. Za svoj rad dobila je nov~anu nagradu Sreza kolubar-skog, Orden rada III reda i Plaketu Saveza dru{tava za starawe o deciSrbije. Posle penzionisawa odselili su se u [abac. Umrla je u Krup-wu, 1996. godine, a sahrawena u [apcu24.

Na po~etku svoga slu‘bovawa izvesno vreme kao vaspita~ radila jei Dragica Jeremi} ro|ena 6. februara 1928. godine u Loznici. Posleosnovne {kole i ni‘e gimnazije zavr{ila je U~iteqsku {kolu u [ap-cu. Udajom za Milo{a Vitezovi}a (1924-1987), pravnika, novinara ipoliti~ara, koji je u jednom mandatu bio i poslanik iz Mionice, uze-la je wegovo prezime i tu se trajno nastanila. Kasnije je radila kao na-stavnica srpskohrvatskog jezika u ovda{woj osnovnoj {koli. Po po-trebi predavala je ruski jezik, likovno i muzi~ko vaspitawe, pa i vo-dila {kolski hor. Umrla je, 22. oktobra 1999. godine, u Mionici25 isahrawena na varo{kom grobqu.

Kratko vreme, kao vaspita~ u De~jem domu u Mionici, radila je iQubinka Arsenijevi}, ali o woj nemamo konkretnijih saznawa.

Ulogu ekonoma obavqala je Radmila Radi{i}, ro|ena 21. juna 1920.godine u Sarajevu, od oca Milorada i majke Ru‘ice, dev. Milojkovi}.Prema na{im saznawima ona je imala zavr{enu osnovnu {kolu, ni‘ugimnaziju i prvi razred u~iteqske {kole. Navodno, u radnom odnosubila je od 29. oktobra 1942. godine, a zna se da je radila i u De~jem domuu Zabre‘ju. Tokom 1949. godine, neko vreme, du‘nost domskog ekonomaobavqao je Aleksandar \uki}.

Du‘nost blagajnika, od 1. novembra 1947. godine, obavqao je @ivojin

– @ika Krsti}, ro|en 26. oktobra 1895. godine u Mionici, od oca Anto-nija, pintera i majke Simke, dev. Jovanovi}. Imao je zavr{enu osnovnu{kolu i tri razreda gimnazije. Prethodno, uglavnom, je radio finansij-ske poslove u Sreskom na~elstvu u Mionici. Bio je poznat kao ~ovek kojije imao desetoro dece, a dva wegova sina, kao gimnazijalci, stradali su uzavr{nim borbama za oslobo|ewe zemqe na Sremskom frontu.

Du‘nost bolni~arke, najpre, je obavqala Jelena Markovi}, ro|ena30. aprila 1921. godine u Vaqevu, od oca Cvetka i majke Cilke, dev.\uri~i}. Imala je zavr{enu petogodi{wu stru~nu zanatsku {kolu ivi{i sanitetski kurs. Kao zdravstvena sestra radila je po jo{ nekimde~jim domovima od 21. decembra 1946. godine. Wu je kasnije zamenilaRoska Nikoli}, jedna od {ti}enica ovog Doma.

Milorad Radoj~i}

54

24 Kazivawe wene sestre Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz Po‘arevca i[apca, 18. novembra 2005. godine.

25 Zdravko Rankovi}: MIONI^KO [KOLSTVO 1864 – 2004, Vaqevo, 2004, str. 91.

Sistematske preglede i druge lekarske intervencije kod dece oba-vqao je dr Qubivoje Mihailovi} (1892-1958), sreski lekar u Mioni-ci. Mada nije bio u radnom odnosu u ovom Domu, nikad se nije desiloda se ne odazove na bilo koji poziv iz Doma, pa makar to bilo i dubokou no}. Tako su, on i Roska Nikoli}, uspe{no vodili ra~una o zdrav-stvenoj za{titi {ti}enica. Obolele {ti}enice redovno su izdvajaliu izolacionu sobu kako bi spre~ili {irewe nekog, posebno zaraznog,oboqewa. U slu~aju neke ozbiqnije bolesti deca su upu}ivana na daqele~ewe u zdravstvene ustanove u Vaqevu i Beogradu.

Kao kuvarice u Domu su radile Jovanka Mi}anovac, ro|ena je 1905.godine u Vuki}evci kod Obrenovca, od oca Jakova Velimirovi}a imajke Zorke, dev. \eki}, koja je radila po de~ijim domovima od 1. maja1946. godine i Cveta Bi}evi}, dev. Ni~evi}, ro|ena 15. maja 1914. godi-ne u Strugi, u Makedoniji, od oca Nikole i majke Nastasije dev. Ve-linkovi}, koja je zasnovala radni odnos od 1. oktobra 1946. godine, pr-vo kao pomo}na radnica, a potom unapre|ena za kuvaricu. One su, kaoi Jovanka Markovi}, prethodno ovu du‘nost obavqale i u De~jem do-mu u Obrenovcu i Zabre‘ju a to }e raditi i kasnije na Umci. Izvesnovreme kuvarica je bila i Ana Kraqi}, koja se nije udavala i va‘ila jeza odli~nu kuvaricu. Pre toga, radila je kao kuvarica u @andarmerij-skoj stanici, a po zavr{etku Drugog svetskog rata u Komandi mesta uMionici. One su pripremale hranu od namirnica koje su imale na ras-polagawu. Iz wihovih izlagawa na domskim konferencijama proizi-lazi da je pripremqena hrana bila u skladu sa propisanim tablicama,ali su povremeno ukazivale da bi trebalo da ~e{}e dobijaju meso.

Cvetin suprug, Slavko Bi}evi}, ro|en 15. avgusta 1912. godine uStrugi, od oca Klimentija i majke Dostane, dev. Mirkovi}, imao je za-vr{enu osnovnu {kolu a radio je kao spoqni momak. Pored obavqawakurirskih i domarskih poslova brinuo je o ishrani sviwa, obradidomske ba{te, obavqao ko~ija{ke poslove i sli~no. On se ~esto ‘a-lio da mu je obiman i te‘ak posao, da ga jedva sti‘e da obavi i tra‘ioda se primi bar jo{ koji radnik ili da mu se pove}a plata.

Pomo}ne radnice u ovom Domu su bile: Qubica Dragojlovi}, Sta-

nojka Panteli}, Julijana Ni}iforovi}, pa i Natalija Vrane{evi}.One su odr‘avale higijenu u domu, prale i peglale ve{ {ti}enica iobavqale mnoge druge fizi~ke poslove. Prawe i peglawe ve{a i po-steqine bio je obiman i te‘ak posao jer su sve radile ru~no, ali su sesvojski trudile da ga obave na zadovoqstvo {ti}enica26.

De~ji dom u Mionici

55

26 Arhiv grada Beograda, Fond @enski de~ji dom Umka.

U februaru 1949. godine ovde je bio organizovan poseban seminarza sve zaposlene u ovom Domu, u organizaciji Ministarstva narodnogzdravqa. Zaposleni su, 1. marta 1949. godine, obrazovali su svoju sin-dikalnu podru‘inicu. Bila je to izgleda deseta sindikalna podru‘-nica i peta sindikalna podru‘nica prosvetnih radnika u tada{wemVaqevskom srezu. Za poverenika podru‘nice izabran Qubinko Fili-povi}, upravnik Doma, dok je du‘nost sekretara poverena Dragici Je-remi}27.

U Domu su redovno odr‘avani sastanci zaposlenih, kao i sastanciuprave Doma, na kojima su razmatrana aktuelna pitawa iz ‘ivota irada ove ustanove. Na wima su uredno vo|eni zapisnici koji su sa~u-vani28. Iz tih zapisnika se jasno vidi da su na tim sastancima domi-nirala slede}a pitawa: izvr{ewe zadataka, naredni zadaci, radna di-sciplina, ishrana, higijena i sli~no. Zna~i, pitawa iz svakodnevnog‘ivota ovog svojevrsnog kolektiva.

Organizacija rada i ‘ivota

@ivot u Domu se odvijao po unapred propisanom ku}nom redu, kojije povremeno mewan. Obi~no radnim danom ustajalo se u 6,30 ~asova.Potom bi do 7,15 ~asova sledilo umivawe, obla~ewe i name{tawe kre-veta. Jutarwa gimnastika je po~iwala u 7,15 i trajala do 7,30 ~asova.Doru~ak je bio izme|u 7,30 i 7,50 ~asova. Zatim su sledile pripreme zanastavu do 8,15. Od 8,15 do 11,15 trajala je nastava. Preostalo vreme do12,00 ~asova kori{}eno je za odmor i pripremu za ru~ak, koji se zavr-{avao do 12,30 ~asova. Posle toga usledilo bi odmor i slobodno vre-me do 14 ~asova. Slede}a dva sata ponovo su bila rezervisana za redov-nu nastavu, a naredni sat za odmor. Od 17 do 18 ~asova bio je organizo-van vaspitni rad po grupama i kru‘ocima. Pripreme za ve~eru i ve~e-ra trebalo je da se zavr{e do 19 ~asova. Vreme do 20,30 bilo je predvi-|eno za individualno u~ewe a do 21 sat za odr‘avawe li~ne higijene.Odlazak na spavawe ili pove~erje bili su planirani za 21 sat.

Svaka {ti}enica u Domu imala je svoj le‘aj, neophodnu opremu imesto za rad i u~ewe. Ali pored osnovnih uslova za normalan ‘ivot irad i uobi~ajenih de~jih prava imale su i svoje radne obaveze kroz kojesu sticale neophodne navike. Poseban akcenat je stavqan na formira-we radnih navika jer su one veoma bitne za profesionalno osposobqa-vawe i daqe radno anga‘ovawe. Za razliku od svojih vr{waka ove de-voj~ice nisu imale dovoqno igra~aka. Po neka od wih znala je uzeti

Milorad Radoj~i}

56

27 Isto.28 Isto.

neko drvo i u wemu zami{qala qudsko telo, te su preko wega navla~i-le razne krpice kao delove ode}e, zami{qaju}i da bi to mogao bitineko od wihovih roditeqa ili drugih dragih bi}a29.

Slobodno vreme su uglavnom koristile na razne na~ine za odmorili igru. U igri im je bilo posebno omiqeno kozara~ko kolo. Po nekeod wih su volele da ~itaju beletristiku, druge da crtaju, tre}e da pi-{u, ~etvrte da se {etaju i sli~no. Me|utim, iz resornog ministarstvabilo im je strogo zabraweno da se pojedina~no ili u grupama udaqava-ju od zgrade Doma bez znawa upravnika ili vaspita~ica.

U Domu je bilo organizovano vi{e vrsta wihovog de‘urstva, pa su{ti}enice i na taj na~in bile ukqu~ene u vaspitno-obrazovni pro-ces. Mo‘e se re}i da su ta wihova de‘urstava bila individualna i ko-lektivna. Individualno de‘urstvo svodilo se na rad glavne de‘urnepitomice, de‘urnih pitomica u svojoj vaspitnoj grupi, u radnoj sobii sli~no. De‘urne po grupama starale su se o: bu|ewu, blagovremenomizlasku na fiskulturu, odlasku na obede i nastavu, raspremqenostikreveta i higijeni, provetravawu i zagrevawu prostorija i sli~no.Glavna de‘urna pitomica pomagala je upravniku i vaspita~ici i sta-rala se o ukupnom redu, miru i higijeni u Domu, te primala raportede‘urnih po grupama i o tome obave{tavala upravu Doma. Kolektiv-no de‘urstvo je bilo dvostruko, prvo kada de‘ura cela vaspitna gru-pa, a drugo samo jedan wen deo. Obi~no cela grupa je imala zadatak daobavi neki konkretan zadatak, na primer da po~isti dvori{te, da ne-{to prenese i sli~no. Dok su grupe pitomica naj~e{}e de‘urale u tr-pezariji gde je trebalo servirati posu|e i pribor za jelo, obezbe|iva-ti vodu za pi}e i pomagati u sakupqawu upotrebqenog pribora.

Velika pa‘wa poklawala se stvarawu higijenskih i kulturnih na-vika {ti}enica. Zato se svakodnevno insistiralo na li~noj li~nojhigijeni. ^esto im je kontrolisana higijena ruku, da li su pose~eninokti, da nemaju va{ki i sli~no. Obi~no subotom bilo je organizova-no wihovo kupawe, {i{awe, presvla~ewe i sre|ivawe spavaonica, se-~ewe noktiju i sli~no. Ina~e, {ti}enice su imale po nekoliko kom-pleta ode}e i obu}e koja je uvek dr‘ana u ~istom stawu i lepo spakova-na. Vaspita~ice su ~esto ostvarivale uvid u stawe ode}e pitomica dabi znale {ta koja ima i {ta joj nedostaje, da im nije ne{to nestalo i ukakvom se stawu dr‘i. Retki su bili trenuci kad su sve imale ba{ sve{to im je bilo potrebno. Zato su povremeno organizovane i razne sa-birne akcije u kojima su predwa~ile organizacije ‘ena. Evo nekolikoprimera.

De~ji dom u Mionici

57

29 Iz pisama koja ~uva Zaga Markovi} u~iteqica u penziji iz [apca.

Za Novu 1948. godinu ‘ene Mionice, Pa{tri}a i Sankovi}a pose-tile su De~ji dom i deci darivale poklon paket od 18 kilograma slat-ki{a (kola~a, bombona i sli~no) ali i osam pari rukavica i pet pari~arapa. Sreski odbor AF@ poklonio je deci 50 primeraka odabranihkwiga, tri garniture {aha i vi{e drugih dru{tvenih igara30. @enesela Mr~i}a organizovale su sabirnu akciju prikupqawa ‘ivotnihnamirnica za ovaj Dom, pa su prikupile: 38 kgr luka, 67 kgr kukuruza, 5kgr slanine i drugo. Ukupno je bilo sakupqeno 166 kgr. razli~itih na-mirnica i 400 dinara u novcu, {to je odmah predato Upravi Doma31.Dok su ‘ene iz Gorwe Grabovice kod Vaqeva, 6. decembra 1948. godine,organizovale prelo na kome je uzelo u~e{}e 80 ‘ena a radile su od 19do 24 ~asa i tom prilikom isprele 25 kanura vunenog konca koji je po-klowen ovom Domu32. I organizacija AF@ Dowa Toplica imala jesli~nu akciju pa je, 14. aprila 1949. godine, Upravi doma predala5.100 kgr. ~iste pre|e za tkawe33. Ovakvih i sli~nih akcija bilo je jo{dosta ali pomiwemo ove jer smo o wima na{li pisane tragove.

Ni{ta mawa pa‘wa nije poklawana ni de~joj ishrani. Prema wi-hovim iskazima hrane su imali u dovoqnim koli~ina, a bila je i ra-znovrsna i veoma kvalitetna. Neke od wih se i sada rado se}aju ukusnopripremqenog bakalara iz velikih buri}a ali nekih drugih jela. „Is-hrana je bila prilago|ena na{em uzrastu. Pored glavnog obroka bilaje i u‘ina vo}e i drugo“ – pi{e Olga Golovi}, udata Ne{ovi}34,slu‘benica PTT u Beogradu. Posebno je, upravnik Doma stalno insi-stirao da se vodi ra~una o higijenskoj ispravnosti pripremqene hra-ne, ali i wenom kvalitetu i ukusu. Kakva je hrana bila mo‘da najboqesvedo~i i podatak da se velika ve}ina zaposlenih, pa ~ak i neki ~lano-vi wihovih porodica bili pretpla}eni na hranu u Domu i da su se we-mu redovno hranili35.

Objekat u koji su deca bila sme{tena bio je velikih dimenzija ali ine ba{ podesan za ove namene. Pre ostalog nije imao prikqu~ak na vo-du, a i nedostajale su prostorije za: kupatilo, trpezariju, salu isli~no. Pojedini hodnici su bili slabo osvetqeni. Uz sve to, jo{ 16.januara 1950. godine, ne mali deo prostorija u ovom zdawu morao je bi-

Milorad Radoj~i}

58

30 "NAPRED", Vaqevo, 140, 10. januar 1949, 2.31 Isto, 150, 20. mart 1948, 2.32 Isto, 189, 18. decembra 1948, 3.33 Iz dokumentacije u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice u penziji iz [apca.34 Iz pisma Olge Golovi} udate Ne{ovi} slu‘benice PTT u Beogradu, upu}eno

autoru 2. novembra 2005. godine35 M. Radoj~i}: DE^JI DOM, „Zapis”, br. 7, Mionica, 15. jul 2005, 16

ti ispra‘wen i vra}en prethodnom korisniku po{to je do{lo do ob-navqawa rada Kolubarskog sreza u Mionici36.

Pored sada{we centralne zgrade Op{tine za potrebe Doma kori-{}ena je jo{ nekoliko pomo}nih zgrada. U jednoj pomo}noj zgradi udvori{tu nalazile su se: perionica, magacin, {upa za drva i ugaq.Tako|e, kori{}en je jo{ jedan objekat u kome su gajene sviwe i ‘ivina,u kome je boravio domski kow.

De~iji dom u Mionici pru‘io je zna~ajne usluge u odrastawu i vas-pitawu za preko 170 devojaka bez roditeqskog starawa. Pored toga {tosu odrasle i normalno se razvijale sve one su stekle osnovno obrazova-we i mogu}nost da nastave {kolovawa. To je ostvareno jer su tokom trigodine boravka u Mionici u svojim vaspita~ima imale prave rodite-qe, po{to je celokupno starawe o wima bilo na najvi{em nivou37. To jeomogu}ilo da se zabele‘e vredni rezultati u wihovom obrazovawu, pasu jedne {kolske godine {ti}enice imale: 18 odli~an, 22 vrlo dobar, 27dobar a 15 slab uspeh. Te godine bilo je i 9 neocewenih jer su u ovaj Domprimane u~enice tokom cele godine a neke su morale i prekinuti zapo-~eto {kolovawe zbog odlaska na stacionarno le~ewe.

Da se ovde nije brinulo samo o profesionalnom razvoju {ti}enicapokazuje i ~iwenica da je u Domu postojao i klavir uz pomo} koga supripremani kulturno-zabavni programi koji su prikazivani u Mio-nici i Vaqevu. Radila je i domska biblioteka sa 302 kwige. Ostalo jezabele‘eno da su na izdavawu kwiga bile anga‘ovane pitomice Mili-ca Markovi} i Rada Vasiqevi}. Organizovane su vesele ve~eri sa {a-qivim programom i druge manifestacije. Jedno od wih odr‘ano je 22.januara 1950. godine38. Povremeno su organizovani ~itala~ki ~asovi,pripremane i objavqivane zidne novine i sli~no. Kod pitomica kojesu imale smisla za pisawe razvijao se taj talenat kroz forsirawe pi-smenih sastava, a oni su ~itani na ~itala~kim sastancima i kasnijeuvr{}ivani u zidne novine.

Pitomice ovog Doma aktivno su u~estvovale i na raznim sport-skim i drugim manifestacijama koje su tih godina organizovane uMionici, Qigu, pa i Vaqevu. Mnogima je posebno ostao u se}awu na-stup na fiskulturnom sletu. Biv{a {ti}enica Stanka Jovanovi}-Vi-mi}39 dobro se se}a tog u~e{}a na sletu u Vaqevu, pa pi{e: „Godine

De~ji dom u Mionici

59

36 Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqiceu penziji iz [apca.

37 ^eda Proti}: MONOGRAFIJA MIONICE, rukopis u posedu Zage Markovi}.38 Iz dnevnika nepoznate pitomice, koji je u posedu ZAGE MARKOVI] u~iteqice

u penziji iz [apca.39 Pismo Stanke Jovanovi} – Vimi} iz U‘ica autoru od 19. oktobra 2005. godine.

1948. smo pobedile na sletu sa ve‘bom za koju nas je spremao li~noupravnik Qubinko. Publika je bila odu{evqena i na{im haqinamaskrojenim ba{ za tu priliku. Bile su to lepe plave mornarske haqi-ne“. Imali su zapa‘en nastup i na Jesewem krosu, koji je organizovaoGimnasti~ki savez Srbije, na igrali{tu FK „Stani{i}“ u Mionici.Ceo taj program pripremio je Voja Miki}, na~elnik Gimnasti~kogdru{tva u Mionici. Pored nadmetawa u tr~awu na 100 i 800 metaratakmi~ile su se i u brzom hodawu i bacawu kamen~i}a kroz obru~40.

Nisu ova deca u~estvovala samo u kulturnim i sportskim aktivno-stima organizovanim u Mionici, ve} skoro da se nije mogla zamisli-ti ni jedna humanitarna i dobrotvorna akcija bez wihovog anga‘ova-wa. Posebno su bila aktivna u akcijama Crvenog krsta. Ukqu~ivalesu i u neke radne aktivnosti, kao {to su: ~i{}ewe varo{ice odnosnosakupqawe li{}a i drugih otpadaka, preno{ewe cigala sa starog ku-patila, uni{tavawe gubarevih jaja, sakupqawe divqih plodova isli~no. Sredstva zara|ena kroz te akcije uglavnom su odlazila za iz-dr‘avawe |a~kih kuhiwa41, oko kojih je puno radila wihova vaspita-~ica Bosa Stanojevi}.

Veze nisu pokidane

Ni po odlasku iz Mionice ove devoj~ice nisu je zaboravile. Mnogeod wih bilo kuda da su oti{le i bilo {ta dasu tamo radile nisu pre-stale da odr‘avaju kontakte sa wima dragim osobama. Ve}ina wih idaqe se povremeno javqala pismima i dopisnicama personalu Doma,svojim u~iteqima, nastavnicima i po nekoj {kolskoj drugarici.

Naro~ito su bili intenzivni wihovi kontakti sa Bosom Stanoje-vi}, vaspita~icom u Domu. Ona se trudila da odgovori na svako wiho-vo pismo, da ih posavetuje i podu~i. Ne retko slala im je i po ne{tonovca od svojih skromnih prosvetarskih primawa, po neko pismo ilidopisnicu jer se u tome tada oskudevalo, pa i po neki deli} ode}e42. Utim pismima wene biv{e {ti}enice obra}aju joj se kao sebi ravnoj izahvaquju se za sve {to je u~inila za wih, obave{tavaju je o najaktuel-nijim doga|ajima, tra‘e savete i neku sitniju uslugu. Pri tome ne bi-raju epitete koje }e joj udeliti: mila, draga, voqena, nikad nezabora-vqena, po{tovana i sli~ne. Ne propu{taju priliku da pozdrave we-nog supruga Qubu, upravnika Qubinka, wegovu suprugu Lepu, wihovog

Milorad Radoj~i}

60

40 "NAPRED", Vaqevo, 185, 20. novembra 1948, 441 Isto, 185, 20. novembra 1948, str. 2.42 O tim kontaktima svedo~i i vi{e desetina pa i stotina wihovih pisama koje je

sa~uvala i koje se sada nalaze u posedu wene sestre Zagorke Markovi}

sina Mikicu43, drugu vaspita~icu Dragicu i nastavnice Vasku, Sla-vicu i Nadu. S tim u vezi podse}amo da i neki od wih odr‘avaju pre-pisku sa pojedinim {ti}enicama i da im i nastavnica Vaska Jakovqe-vi} ponekad {aqe novac. Bosa ne samo da redovno i strpqivo odgova-ra na svako wihovo pismo ve} i uredno vodi evidenciju kad je kome od-govorila.

Iz tih kratkih, a kadkad i naivnih, de~ijih pisama izvire velikaqubav i po{tovawe prema svojim vaspita~ima. Ona su topla, iskrena,povremeno setna i puna kajawa, drugi put vedra i puna zahvalnosti zasve {to je ~iweno za wih. Zadivquju}a je wihova svest o stawu u zemqii zahvalnosti dr‘avnim organima za sve {to ~ine za wih. Deca dobroose}aju napore svojih vaspita~a i veruju im. Kad im je najte‘e od wihtra‘e savet i pomo}. Ali sa wima i dele radost, bilo da je vezana zauspeh neke od wih, za novouspostavqene kontakte sa ~lanovima svojihporodica ili ne{to sli~no. One koje su ranije napustile Dom u Mio-nici raspituju se za one koje su ostale i savetuju ih da po{tuju svojestarateqe i nastavnike.

Nastojale su da u svakoj prigodnoj prilici kontaktiraju svoje vas-pita~e, kao {to je bilo prilikom wihovog nastupa na prvomajskoj pa-radi u Beogradu 1951. godine, kada su se videle sa biv{im upravnikomDoma Qubinkom Filipovi}em, koji ih je srda~no pozdravio i nazvaosvojom decom, ~ime su bile odu{evqene. Povremeno je i po neko odostalih iz Mionice odlazio na Umku i u druga mesta gde su masovnijeboravili da bi ih video i porazgovarao.

Biv{e pitomice De~jeg doma u Mionici naro~ito su volele svojubiv{u vaspita~icu Bosu Stanojevi}, pa se trude da to uvek i poka‘u.Tako Radoslava Pavlovi} pi{e da je nikad ne mo‘e zaboraviti „jerste Vi mene vaspitavali i izveli na pravi put“. Zatim dodaje da joj je ina Umci lepo „ali ipak nema one sloge koja je bila u Mionici“. Dokjoj je Margareta Kibauh, u pismu od 4. marta 1951. godine, pored osta-log, napisala: „Voqena vaspita~ice, pribli‘ava se dan Osmog marta– praznika na{ih majki, ali mi nemaju}i ovde svojih majki na{li smou Vama drugu majku i zato sam uzela u ime svih pitomica da vam ~esti-tam ovaj praznik i da vam po‘elim mnogo uspeha u svakom radu“.

Marija Jovkovi} iz Doma u Umci, 29. marta 1951. godine, samokri-ti~ki pi{e: „^esto puta, sede}i u radnoj sobi, svaka od nas uzdahne ika‘e “Uh, {to nije sada drugarica Bosa". Da mi smo Vas tamo puno se-kirale a ovde Vas dr‘imo u lepoj uspomeni. Zar mo‘emo zaboravitiprovedene dane s Vama. Onaj Va{ onoliki trud za na{ uspeh. Dolazili

De~ji dom u Mionici

61

43 Koji je izgleda bio domska maskota.

ste u 5 ~asova a vra}ali se u 10 uve~e. Vi ste bili jedini koji ste posve-tili Va{ ‘ivot nama. A mi smo opet bile tvrdoglave, nedisciplino-vane. Znajte da se sad svaka od nas kaje {to je vas ponekad povredila."

Ona, dve godine kasnije (10. februara 1953), pored ostalog pi{e iovo: „Zaista sve smo uvidele da to niste Vi i da Vas ne mo‘e da zamenini jedna vaspita~ica; da smo mi Vas prili~no sekirale a da ste se Vive} sutradan veseli vra}ali u Dom i lepo sa nama pri~ali. Nikada sevi{e ne}e vratiti lepi dani na{eg zajedni~kog ‘ivota u Mionici.Sve je to pro{lo samo smo mi svedoci da se se}amo Mionice i one div-ne velike zgrade koja nam je zamenila ku}u. U woj smo na{li i o~inskui materinsku qubav.“44

^ak i one pitomice koje su oti{le u inostranstvo jo{ neko vremesu se javqale svojim za{titnicima. Koliko znamo Ela Laping je 1949.godine oti{la kod porodice u Nema~ku i ‘ivela u Dizeldorfu; Mar-gareta Kibauh je tako|e oti{la kod svojih u Nema~ku, ali aprila1951. godine; Ana [ipfer je u septembru te iste godine oti{la svoji-ma u Austriju, dok je Marija Jovkovi} pet godina kasnije oti{la kodoca u SAD i ‘ivela u Wujorku.

Ela Laping iz Dizeldorfa je pored ostalog pisala: „Bilo je lepo uDomu i imala sam mnogo drugarica koje su bile dobre prema meni, aliopet je lep{e kod svojih roditeqa“. Dok je Margareta Kibauh pisalajednoj drugarici iz Doma da joj je u Nema~koj dobro ali da se ipak kaje{to je napustila Jugoslaviju, jer je smatra svojom domovinom i da bise rado vratila. Ana [ipfer je 26. marta 1953. godine iz Bogendorfapisala Bosi Stanojevi}: „Draga u~iteqice danas sam ba{ sedela kodradia i slu{ala pesme koje smo uvek pevale u Domu kad smo jo{ bilesve zajedno. Ja sam skoro zaplakala kad sam pomislila na ove moje dru-garice i na vas draga u~iteqice. Vi ste uvek tako dobri bili, samo tosada vidimo. Meni ide ovde dobro ne mo‘e boqe biti, ali bi htela sa-mo bar jo{ jednom da vas vidim. Samo jo{ jednom da vam se zahvalim zasve {to ste u~inili“. Neke od ovih Nemica, i desetak godina kasnije,tra‘ile su da im po{aqe bar koju kwigu na srpskom jeziku kako ga nebi zaboravile jer ka‘u nemaju prilike da na wemu razgovaraju.

I kasnije kada su sve one porasle i obrazovale svoje porodice na-stavile su da odr‘avaju kontakte me|usobno ali i sa pojedincima izMionice. Zahvaquju}i tome, 24. septembra 1983. godine, na inicijati-vu biv{eg upravnika Doma Qubinka Filipovi}a, odr‘an je wihovprvi zajedni~ki sastanak u zgradi Osnovne {kole „Dragojlo Dudi}“45

Milorad Radoj~i}

62

44 Iz pisama koja su u posedu Bosine sestre – Zage Markovi}, u~iteqice u penziji iz[apca.

45 Koja je u me|uvremenu promenila ime u Osnovna {kola „Milan Raki}“ u Mionici.

u Mionici46. Na predlog Koviqke [pegar-Mar~ete i u wenoj organi-zaciji, 19. septembra 1987. godine, u Deliblatskoj Pe{~ari nedalekood Pan~eva odr‘an je i wihov drugi susret47. I tada je bilo dirqivihi setnih susreta, mnogo suza radosnica i zakliwawa da }e se ubudu}e~e{}e vi|ati ali daqi razvoj doga|aja na prostorima biv{e SFRJomeo ih je da tu nameru i ostvare.

Za sve u~esnike ova okupqawa su mnogo zna~ila. Tim povodom OlgaGolovi}, udata Ne{ovi}, pored ostalog pi{e: „Bio je to divan dan isve {to se do‘ivelo u wemu. Sre}na sam zaplakala kada sam iz dalekavidela na{eg Qubinka kako nas do~ekuje malo daqe od ulaza, onako

De~ji dom u Mionici

63

Sa prvog okupqawa u Mionici

46 Tom prilikom bile su prisutne: Stana \uki}-Refka iz Umke, Radojka Lu-~i}-Kula{evi} iz U‘ica, Olga Lauseger-Despotovi} iz U‘ica, Milka Stankovi}iz Loznica, Zora Stankovi}-Ristivojevi} iz Loznica, Koviqka [pegar-Mar~etaiz Pan~eva, Milica Markovi}-Risti} iz Kragujevca, Qubinka Stopi}-\akovi}iz U‘ica, Radosava (zv. Ki}a) Pavlovi}-Milenkovi} iz Beograda, Petra Vu-ka{inovi}-Tadi} iz Novog Beograda, Milosava (zv. Cura) Sto{i}-Lazovi} izUmke, Zorka Lu~i}-Plaza~i} iz Srem~ice, Olga Golovi}-Ne{ovi} iz NovogBeograda, Stanka Jovanovi}-Vimi} iz U‘ica, Roska Nikoli} iz Petrovca namoru, Olga Sto{i}-Milo{evi} iz Svetozareva i Milica Mili}-Ibrahimi. Tomprilikom pozdravili su ih biv{i upravnik Doma Qubinko Filipovi}, tada{widirektor Osnovne {kole u Mionici @ivorad Beqi} i biv{a pitomica Koviqka[pegar-Mar~eta. Pored upravnika Qubinka, direktora Beli}a sa wima su biliBosa i Quba Stanojevi}, Lepa Filipovi} i êda Proti}.

47 Pored onih koje su u~estvovale na predhodnom sastanku tada su im se pridru‘ile i:Borka Petrovi}-ôngradac iz Novog Beograda, Katarina Stankovi}-]alovi} izKovina, Dovijana ôli}-Jovanovi} iz Novog Beograda, Gordana Radenkovi}-Naumovi} izBeograda, Vidosava Radenkovi}-Milo{evi} iz Beograda i Damwanka Radivojevi}-Litri}iz Para}ina.

lep, stamen, i tu‘no nasmejan suznih o~iju. To se nikada ne}e zabora-viti. Mi smo pristizale prepoznavale se, grlile, uz pitawe jesi li toti. Bilo je bolno, lepo, puno suza kroz smeh radosnica...“

One koje ‘ive u Beogradu i daqe se povremeno ~uju i vi|aju. Kakojedna od wih pi{e: „To nije ~esto, ali ne zaboravqamo se. Uvek su pri-sutne teme iz Doma uz smeh i grabe‘ koja }e ne{to da ka‘e da ne bi za-boravila“. Ima kontakata i sa po nekom biv{om pitomicom koja sada‘ivi u unutra{wosti ali masovnih susreta vi{e nema.

[ta danas misle o Domu

Pro{lo je vi{e od pola veka od kako De~ji dom u Mionici ne po-stoji, mnogi su i zaboravili da je i postojao. Me|utim, zahvaquju}iwegovim brojnim i raznovrsnim aktivnostima kod ve}ine biv{ih pi-tomica razvijene su mnoge korisne navike i dobre osobine, kao {to surad, red, urednost ose}aj odgovornosti, humanost, po{tewe, skrom-nost itd. Mawe vi{e sve one su bile u radnom odnosu, imale su svojdom i porodicu i bile korisne ~lanice ove dru{tvene zajednice, panas je zanimalo {ta posle pedeset godina misle o radu De~jeg doma uMionici. Zato smo se pismeno obratili onima do ~ijih smo adresado{li i zamolili ih da nam po{aqu svoja se}awa i najja~e impresije.Ve}ina wih boravila je u vi{e sli~nih domova, pa su wihove ocene inajmerodavnije. Evo nekoliko karakteristi~nih zapa‘awa.

Olga Plaza~i}48 vaspita~ica iz Srem~ice pi{e: „Od svih domovaostao mi je Dom u Mionici u najlep{oj uspomeni. To je bio Dom pra-vog porodi~nog ‘ivota. Svi zaposleni u Domu, kako pedago{ko, takoi tehni~ko osobqe sa velikim entuzijazmom brinuli su o na{oj bu-du}nosti. Upravnik Qubinko, vaspita~ice Bosa i Dragica, pa i go-spo|a Lepa (iako nije bila zaposlena u Domu) svojim odnosom,pa‘wom i qubavi prema nama ulivali su nam sigurnost za boqe sutra.Posebno sam zahvalna pokojnoj vaspita~ici Bosi koja je i posle mogodlaska iz Doma brinula o meni“.

Roska Nikoli}49, medicinska sestra iz Petrovca na moru, koja jebila {ti}enica De~ijeg doma u Mionici a potom kratko vreme i ra-dila kao bolni~arka u wemu, zatim u Domu na Umci, isti~e da je bilouzbudqivo biti pitomica i zaposlena u istoj ustanovi. Pored osta-log nagla{ava: „Zgrada je bila dobra i uslovi za ‘ivot mnogo boqinego u Zabre‘ju. Upravnik Qubinko Filipovi} ophodio se prema pi-

Milorad Radoj~i}

64

48 Pismo Zorke Plaza~i} autoru od 27. oktobra 2005. godine49 Pismo Roske Nikoli}, medicinske sestre iz Petrovca Na Moru autoru, od 17.

oktobra 2005. godine

tomicama, kao roditeq. Vodio je ra~una kakva je ishrana, kakav je sme-{taj itd. Svaka pitomica imala je svoj krevet a posteqina se mewalana vreme. Svo osobqe pona{alo se veoma qubazno prema nama.“

Sestre Vidosava i Gordana Radenkovi}50 koje sada ‘ive u Beogradu,prva kao bibliotekar a druga tekstilac, pro{le su vi{e domova alipi{u: „Posle ~estih selidbi iz prethodnih domova, Mionica nam jeostala u najlep{em se}awu. Zahvaquju}i na{em osobqu a posebno na-{em upravniku Qubinku i ostalim vaspita~ima uvek se rado se}amosvega lepog a naro~ito wihovog roditeqskog odnosa prema nama.“

Stanka Jovanovi}-Vimi}51, slu‘benica iz U‘ica pi{e da je kao je-danaestogodi{wa devoj~ica imala veliki strah od odlaska u Dom alije imala sre}e da bude upu}ena u jedan od najboqih domova u Srbiji itim povodom dodaje: „Kada sam do{la i videla kako sam lepo prihva-}ena po~ev od upravnika Qubinka Filipovi}a, vaspita~ice BoseStanojevi}, sestre Lele, ostalog osobqa, a naro~ito dece nestalo jestraha koji sam nosila u sebi“.

I Olga Glovi}-Ne{ovi}, slu‘benica Glavne po{te u Beogradu pi-{e da je bila u vi{e domova i da o svima ima dobro mi{qewe a zatimdodaje „ali boravak u Mionici ostao mi je u najboqem i nezaboravnomse}awu.“ Potom je dodaje da joj je te{ko da izdvoji bilo koga ali moravaspita~icu Bosu: „Ona nas je uspaqivala i budila. Bila je predana na-ma do kraja. Wen Quba, kao i Qubinkova Lepa i wihov sin Mikica, ko-ji nisu radili u Domu bili su deo nas i svi su bili na{i uzori“. Zatimpi{e i ovo „Se}am se i stare kuvarice, wenih mafi{a, carskih mrvica,krofni {to sam obo‘avala. Iz te qubavi oko nas i me|u decom se raz-vila prava sestrinska qubav.“ Na sve dodaje da se dosta vodilo ra~una io wihovom fizi~kom zdravqu i kondiciji, pa ka‘e: „Gimnastika je bi-la svako jutro, a posle ostalo {to sledi. Postojali su i redari kao pri-pomo} vaspita~u. Stalno se radilo na tome da se nama usadi ose}aj redai urednosti. Pregledane su nam ruke i nokti. Posebno se tra‘ila ured-nost li~ne garderobe kako je slo‘ena pred spavawe, a i urednost orma-na ne znaju}i kada }e kontrola biti. Trudile smo se jer je bilo pohvalai opomena.“. Na kraju i ona konstatuje da qubav i pa‘wu koja im jepru‘ena u ovom Domu nikada ne mogu zaboraviti.

Jedna od wih, Koviqka [pegar-Mar~eta, bila je politi~ki funk-cioner i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo, ali je bi-la spre~ena da odgovori na na{u molbu. No nije propustila priliku

De~ji dom u Mionici

65

50 Pismo sestara Radenkovi} – Vidosava Milenkovi} i Gordane Naumovi} autoru,od 7. novembra 2005. godine

51 Pismo Stanke Jovanovi}-Vimi} iz U‘ica autoru, od 19. oktobra 2005. godine.

da nam saop{ti svoje utiske o mioni~kom Domu. U~inila je to u tele-fonskom razgovoru, obavqenom, 27. oktobra 2005. godine, kada je na-glasila da je boravila u vi{e domova ali da joj je u Mionici bilo naj-lep{e.Tim povodom istakla je: „Se}am se izuzetne i skoro savr{eneunutra{we organizacije ‘ivota i rada u wemu. Bile smo velika poro-dica i svi smo se ose}ali sigurno i zadovoqno. Upravu sam do‘ivqa-vale kao roditeqe, posebno Qubinka i Bosu. Wih dvoje bili su izuzet-ni pedagozi i pravi vaspita~i. Davali su nam du{u i znali su ve{toda iskoriste na{e potencijale. Pored ostalog pripremale smo i dava-le priredbe koje su bile veoma uspe{ne. Imali smo i vrlo zapa‘enenastupe na sletovima i drugim javnim manifestacijama. Na{ ‘ivot uDomu u Mionici bio je veoma intenzivan i organizovan da slobodnogvremena prakti~no nismo ni imale“.

I Milica Mili}-Ibrahimi, slu‘benica iz Bora, nije imala mo-gu}nosti da pismeno odgovori ali se, 3. decembra 2005. godine, javilatelefonom i saop{tila da je boravila u vi{e domova a da je uverena daje De~ji dom u Mionici bio najboqe organizovan i da je se u wemu naj-prijatnije ose}ala. Zatim je naglasila da se i siroma{tvo u uslovimakada ose}ate da ste prihva}eni i voqeni lak{e podnosi, {to se najboqevidelo u Mionici. Govore}i o brojnim aktivnostima koje su organizo-vane u ovom Domu ka‘e da je ona, u to vreme, pisala poeziju i da ju je nato posebno podsticala vaspita~ica Bosa Stanojevi}, koja im je bilapotpuno posve}ena, te je zbog toga povremeno sama, naravno uz weno zna-we i dopu{tewe, odlazila na obalu Ribnice i predavala se ma{ti.

Ovakvih i sli~nih primera moglo je verovatno biti jo{ ali veruje-mo da su i ovi dovoqni da se stekne uvid u ‘ivot i rad ove ustanove de-~ije za{tite. Po{to smo u arhivskim dokumentima uglavnom nalazi-li mi{qewa i zapa‘awa stalno zaposlenih u Domu, kroz uvid u sa~u-vana pisma i ova se}awima biv{ih pitomica spoznali smo ocene imi{qewa one druge veoma zna~ajne grupacije u~esnika u svim tim ak-tivnostima.

Milorad Radoj~i}

66

Prilog

SPISAK PITOMICA DE^JEG DOMA U MIONICI

Koliko znamo kompletan spisak {ti}enica De~jeg doma u Mioni-ci ne postoji a ovaj je sa~iwen je na osnovu wihovih upisnica u Ni‘ugimnaziju, koja se ~uva u arhivi Osnovne {kole „Milan Raki}“ u Mio-nici i na bazi prona|enih spiskova polaznica kurseva opismewava-wa prona|enih u Arhivu grada Beograda; na osnovu izvr{ene identi-fikacije na grupnim fotografijama, sa~uvanih pisama i drugih doku-menata koja se nalaze u posedu Zage Markovi} iz [apca.

1. ALILOVI] ZUMBULA, ro|ena 24. januara 1935. godine u Le-skovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;

2. ALILOVI] NAZIJA, ro|ena 20. februara1934. godine u Le-skovcu, od oca Ibraima i majke ~ije ime nije zapisano;

3. ATANASKOVI] MIRJANA, ro|ena 19. marta 1938. godine uLeskovcu od oca Borivoja i majke Leposave;

4. BAKOVI] ANICA, ro|ena 9. septembra 1936. godine u Mokro-poqe, op{tina Knin, od oca Stipe i majke ~ije ime nije zapisano;

5. BAKOVI] DANICA, ro|ena 12. jula 1932. godine u Ostri, srezqubi}ki (sada Op{tina â~ak), od oca Stojadina i majke ~ije ime nijezapisano;

6. BELI] DU[ANKA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Rogozni,srez de‘evski (Novi Pazar), od oca Obrada i majke i majke Danice, od 25.novembra 1946. u Zabre‘ju. Sa Umke prevedena u Smederevsku Palanku;

7. BOGDANOVI] STANKA52, ro|ena 27. juna 1932. godine u Bese-rovini, srez ra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od oca Tihomirai majke ~ije ime nije zapisano, od 11. decembra 1946. godine u Zabre‘ju;

8. BO[WAÎ]. DARINKA, ro|ena 10. februara 1939. godine uKoprivnici, srez vlaseni~ki, od oca Zvonimira i majke Stane, do{lau ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;

9. BO[WAÎ] JOVANKA, ro|ena 6. maja 1933. godine u Kopriv-nici, srez vlaseni~ki, od oca Zarije i majke ~ije nam ime nije poznato,do{la u ovaj Dom 25. decembra 1947. godine.

10. BO[KOVI] NEVENKA, ro|ena 1937. godine u Beogradu53, odoca Tome i majke Natalije, do{la je iz Blaca 8. septembra 1948. godi-ne, sa Umke prevedena je u Smederevsku Palanku;

De~ji dom u Mionici

67

52 Ponegde pi{e Stana53 Prema drugim podacima ro|ena je u Cetiwu.

11. BRANKOVI] QIQANA, ro|ena 15. oktobra 1935. godine uSkeli, srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke~ije ime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;

12. BRANKOVI] MILANKA, ro|ena 5. jula 1935. godine u Lozo-viku, Velika Plana, od oca Svetozara i majke @ivke, u ovaj Dom do-{la 15. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;

13. BRANKOVI]. NATALIJA, ro|ena 1937. godine u Debru, srezdebarski u Makedoniji, od oca Ilije i majke ~ije ime nije zabele‘eno,u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;

14. BRANKOVI] RADMILA, ro|ena 1932. godine u Skeli, srez posav-ski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ije ime ne znamo;

15. BRANKOVI] STANA, ro|ena 2. oktobra 1936. godine u Skeli,srez posavski (sada Op{tina Obrenovac), od oca Sre}ka i majke ~ijeime nije zapisano; u ovaj Dom dovedena je 14. januara 1948. godine;

16. VASIQEVI] RADMILA, ro|ena 11. jula 1936. godine u Do-woj Sabanti, srez kragujeva~ki, od oca Mihaila i majke ~ije ime nijezabele‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwaca;

17. VELI^KOVI] ANTICA, ro|ena 15. jula 1936. godine u Brodu,srez vlaseni~ki u BiH, od oca Bo{ka i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

18. VEMZAR ANA, ro|ena 28. jula 1935. godine u Vr{cu, od oca Jo-hana i majke ~ije ime nije zabele‘eno.54

19. VLAJI] QIQANA, ro|ena 25. marta 1935. godine u Kru{ev-cu, od oca Bo‘idara i majke ~ije nam ime nije poznato; koja je do{la uovaj Dom 9. decembra 1947. godine;

20. VLAHOVI]. ZORICA, ro|ena 11. novembra 1938. godine u ^a~ku,od oca Joksima i majke Dragice, do{la u ovaj Dom 1949. godine iz Brusa;

21. VUJI^I] DARINKA, ro|ena 15. juna 1936. godine u Vrelu,srez pri{tinski (sada Op{tina Lipqan), od oca Vojimira i majkeQubice, do{la u ovaj Dom iz Kosovske Mitrovice 8. septembra 1948.godine, odavde oti{la u Umku;

22. VUKA[INOVI] MILEVA, ro|ena 6. juna 1936. godine u seluKukuwevcu, srez Pakrac, Hrvatska, od oca Mirka i majke Savete, do-{la u ovaj Dom 1949. godine iz Belanovice;

23. VUKA[INOVI] PETRA55, ro|ena 24. oktobra 1934. godine uselu Kukuwevcu, srez pakra~ki, Hrvatska, od oca Mirka i majke Save-te; u ovaj Dom dovedena 4. marta 1948. godine a oti{la u Umku;

Milorad Radoj~i}

68

54 Prema nekim podacima iz dokumentacije koja je u posedu Zage Markovi}u~iteqice u penziji u [apcu ona je jo{ dok je bila u Domu trebala da promeniprezime u Kabelmiler.

55 Udata Tadi} radila je kao medicinska sestra na Novom Beogradu

24. VUKA[INOVI] STANA, ro|ena 8. oktobra 1934. godine u Maj-danu, srez takovski, od oca Sretena i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

25. VUKOVI] Jovana JELENA, ro|ena 1933. godine u Pasja~i, srezdobri~ki, od oca Jovana i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

26. VUKSANOVI] KOSANA, ro|ena 1. januara 1937. godine uMojsiwu, srez qubi}ko-trnavski (Op{tina ^a~ak), od oca Sre}ka imajke Milosave, do{la oktobra 1948. godine a 15. juna 1949. godineoti{la kod babe;

27. VULETI]. MILIVOJKA56, ro|ena 1936. godine u Radojni, Op-{tina Nova Varo{, od oca Blagoja a ime majke ~ije ime nije zapisano,do{la 1949. godine iz Milo{eva, a odavde oti{la na Umku;

28. VULI[I] NERANXA, ro|ena 6. avgusta 1935. godine u Prema-}i57, srez qubi}ko-trnavski, od oca Bo‘idara i majke ~ije ime nije zapisa-no, do{la u Mionicu iz Belanovice 7. septembra 1947. godine a septembra1949. godine oti{la u Ni‘u poqoprivrednoj {koli u Bavani{tu;

29. GOLOVI]. OLGA58, ro|ena 15. marta 1936. godine u Lazu, sreznik{i}ki, od oca Mili}a i Krstine, u Mionicu do{la iz Sopota 8.septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku;

30. GROZDANOVI] RADMILA, ro|ena 27. septembra 1936. godi-ne u Jela{nici, srez ni{ki, od oca Svetislava i majke Zvezde, do{laiz Aleksinca 8. septembra 1948. godine a odavde oti{la na Umku;

31. DAMWANOVI] @IVKA59 ro|ena 1938. godine u Osladi}u,srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeli-ne, od 7. septembra 1946. godine u Zabre‘ju;

32. DAMWANOVI] ZORKA60, ro|ena 18. oktobra 1935. godine u Osla-di}u, srez podgorski (sada Op{tina Vaqevo), od oca Petra i majke Angeli-ne, od 7. septembra 1946. godine u Zabre‘ju a odavde oti{la na Umku;

33. DANI^I] MILOJKA, ro|ena 8. maja 1931. godine;34. DIVAC VASIQKA, ro|ena 18. juna 1933. godine u Drenovi,

srez mile{evski (sada Op{tina Prijepoqe), od oca Milo{a i majke~ije ime nije zabele‘eno;

35. DIMITRIJEVI] VUKOSAVA, ro|ena 14. marta 1936. godineu Barzilovici, srez kolubarski, okrug beogradski, od oca Stanimirai majke Spasenije, od 1947. godine u Zabre‘ju a odavde oti{la na Umku;

De~ji dom u Mionici

69

56 Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 1938. godine.57 Prema jednom spisku u~enica sme{tenih u ovom domu ona je ro|ena u Strnovniku,

srez qubi~sko-trnavski.58 Udata Ne{ovi}, radila kao slu‘benik u Glavnoj Po{ti u Beogradu.59 Udata za Milomira Popovi}a sa kojim se nalazi na radu u Francuskoj.60 Udata za Nikolu Vojnovi} iz Nakova, radila u @elezari u Kikindi, gde je umrla

1988. godine.

36. DURNI] JOKA, ro|ena 1935. godine u Ra{ici (ili Ra{koj),srez kopaoni~ki (sada Op{tina Blace), od oca Milutina i majke ~ijeime nije poznato;

37. DU[EK ANA, ro|ena 1935. godine u Daruvaru, Hrvatska, odoca Frawe i majke Jozefine, u Mionicu do{la iz [apca a odavdeoti{la na Umku ali ubrzo upu}ena u Smederevsku Palanku;

38. \OKOVI] QIQANA, ro|ena 28. avgusta 1936. godine u U‘icu,od Milenka i Savke, do{la iz De~ijeg doma u Belanovici 1949. godine;

39. \OKOVI] QUBICA, ro|ena 16. aprila 1937. godine u U‘icu,oca Milana i majke Qubice (?), od 23. januara 1947. godine u Zabre‘ju;

40. \OR\EVI] VASILIJA, ro|ena 26. novembra 1932. godine uselu Ruska,

srez ni{ki, od oca Mihaila i majke ~ije nam ime nije zapisano sti-gla u ovaj Dom po~etkom 1948. godine iz Aleksinca;

41. \OR\EVI] DRAGICA, ro|ena 10. septembra 1935. godine uBeogradu, od oca Petra i majke Katice, od 1946. godine bila u De~jemdomu u Vaqevu, pa u Sopotu odakle je do{la u Mionicu;

42. \OR\EVI] @IVKA, ro|ena 16. novembra 1933. godine u MalomCrni}u kod Po‘arevca, od oca Stojana i majke ~ije ime nije zapisano.

43. \OR\EVI] MILICA, ro|ena 10. marta 1934. godine u Re~i-ci, srez pustore~ki (sada Op{tina Bojnik). Imena roditeqa nisu za-pisana.

44. \UKI] @IVANA, ro|ena 12. jula 1937. godine u Trsteniku, odoca Tanasija i majke Ru‘e, po domovima od najranijeg detiwstva a uMionicu stigla 8. septembra 1948. godine, odavde oti{la na Umku aubrzo potom u Smederevsku Palanku;

45. \UKOVI] I. STANOJKA, ro|ena 1938. godine u Radojni, Op-{tina Nova Varo{, od oca I..... i majke Mileve, do{la 1949. godine izMilo{evca;

46. \URBABI] ALEKSIJA, ro|ena 17. oktobra 1934. godine uStocu, BiH, od oca Dobroslava i majke Mare, u Mionici do{la janua-ra 1949. godine iz Smederevske Palanke a odavde postala u~enica Tek-stilne {kole u Zemunu;

47. \URI[I] JELENA, ro|ena je 4. septembra 1937. godine u[apcu, od oca ~ije ime nije zabele‘eno i majke Jelene, u ovaj Dom do-{la 1949. godine iz Loznice;

48. EDER ALOJZIJA – LUJZA, ro|ena je 1. jula 1935. godine u Vr{cu,od oca Jozefa i majke Barbare; u ovaj Dom do{la sa Rudnika 14. septembra1947. godine a odavde 28. aprila 1949. godine oti{la kod oca u Austriju;

Milorad Radoj~i}

70

49. @IVANOVI] MILOJKA, ro|ena 1935. godine u Miqkovcu,srez timo~ki, od oca Qubomira i make ~ije ime nije zapisano, 1949. go-dine iz Mionice poslata u Ni‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu?

50. ZORANOVI] ZORA, ro|ena 1933. godine u Metaqci, srez roga-ti~ki, od oca Nikole i majke ~ije ime nije zapisano;

51. IVANOVI] SLAVKA, ro|ena 20. jula 1934. godine u Bu~inci-ma, srez kosmajski, od oca Milana i majke ~ije ime nije zapisano. Ka-snije je oti{la kod rodbine u Ba~ku Dubravu.

52. IVANOVI] STANKA, imala je rodbinu u vaqevskoj Kameni-ci i kod wih odlkazila na letovawe.

53. JAK[I] PERKA, ro|ena 15. marta 1935. godine u selu Vrtare,Bosna, od oca \ure i majke Rade; u ovaj Dom prevedena iz Beograda 12.februara 1948;

54. JANKOVI]. VINKA, ro|ena 21. marta 1936. godina u @ivaqevi-ni, srez rogati~ki, BiH, od oca Du{ana i majke Joke, do{la iz Sopota 8.septembra 1948. godine a juna 1950. godine predata na starawe majci;

55. JEVTI] @IVKA, ro|ena 1932. godine u Izvoru, srez svrqi-{ki, od oca Vojislava;

56. JEVTI] RADENKA, ro|ena 10. jula 1936. godine u Ra~i, srezra~anski (sada Op{tina Bajina Ba{ta), od majke Jovanke i oca ~ijenam ime nije poznato;

57. JEKOVI] VERA, ro|ena 24. januara 1933. godine u Vrani}u,srez qubi}ki, od oca Koste i od majke ~ije ime nije zapisano;

58. JOVANOVI] KATARINA, ro|ena 13. juna 1935. godine u Ku-satku, srez jaseni~ki (sada Op{tina Smederevska Palanka), od ocaMilana61 i majke Milice, od 25. novembra 1946. u Zabre‘ju a odavdeoti{la na Umku a ubrzo u Smederevsku Palanku;

59. JOVANOVI] MIRJANA62, ro|en 14. oktobra 1934. godine uUro{evcu, srez nerodimski, od oca Petra i majke Qubice, do{la izKosovske Mitrovice a kasnije i vra}ena svojima;

60. JOVANOVI] STANKA, ro|ena 7. marta 1936. godine u U‘icu,od oca Jovi{e63 i majke \ur|ije; u ovaj Dom primqena 28. decembra1947. godine a odavde oti{la na Umku;

61. JOVANOVI] TOMANIJA, ro|ena 5. oktobra 1937. godine uMalom Po‘arevcu, srez mladenova~ki, od oca Radomira i majke Kata-rine, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Brusa, a oti{la na Umku;

De~ji dom u Mionici

71

61 Prema drugim podacima otac joj se zvao Dimitrije a majka Jovanka.62 Po podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 10. novembra 1934. godine.63 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} otac joj se zvao \or|e. Udata Vimi} ‘ivi u

U‘icu a radila je kao slu‘benik u Sevojnu.

62. JOVKOVI] MARIJA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u An-drijevici, Crna Gora od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zapisa-no, do{la oktobra 1948. godine a oti{la na Umku;

63. JONA[ EVA, ro|ena 10. 03. 1935. godine u Brsjance, srez gore-{ni~ki, Hrvatska, od oca Gebla i majke Kate;

64. JOSIPOVI] VUKOSAVA64, ro|ena 12. avgusta 1935. godine uBeloti}u, srez podgorski (sada Op{tina Ose~ina), od oca Radoja imajke ~ije ime nije poznato; iz Mionice 1949. godine upu}ena u Ni‘upoqoprivrednu {kolu u Bavani{tu.

65. JURI[I] VERA, ro|ena 1937. godine u [apcu, od majke Vere ioca ~ije nije poznato, od oktobra 1949. godine u ovom Domu a oti{lana Umku;

66. KALIÂNIN STANIMIRKA, ro|ena 27. januara 1933. godi-ne u Mr~ajevcima, srez qubi}ki (sada â~ak), od oca Spasoja i majke~ije ime nije poznato.

67. KIBAUH MARGARETA, ro|ena 9. decembra 1934. godine u No-voj Pazovi, srez staropazovski, od oca Johana i majke Magdalene, do-{la sa Rudnika 14. septembra 1947. godine a oti{la na Umku;

68. KITI]. GEORGINA, ro|ena 1937. godine u Lugu, srez ra~an-ski, od oca Pavla i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovaj Dom do{la1949. godine iz Belanovice;

69. KOSTI] RAJKA, ro|ena 10. decembra1935. godine u @ekovi-ci65, srez vlaseni~ki, BiH, od oca Ne|e i majke Cvije, oktobra 1948.godine do{la iz Beograda a oti{la na Umku;

70. KRAGOVI] RADMILA, ro|ena 1935. godine u Kosovskoj Mi-trovici, od oca Radowe i majke ~ije ime nije zapisano, do{la je iz Ko-sovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a potom poslata u Sredwugeodetsku {kolu u Beograd i predata ocu;

71. KRSMANOVI] QIQANA, bila je u Domu

72. KRSMANOVI] MILENA, iz Mionice 1949. godine upu}ena uNi‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu;

73. KULINÊVI] LUCIJA je aprila 1951 godine radila u nekojfabrici u U‘icu a predhodno bila u Mionici;

74. LAPING ELA66, ro|ena 2. oktobra 1934. godine u Hajfeldu,Kikinda, od oca Mihaila i majke Marije, odavde upu}ena roditeqima20. aprila 1950. godine u inostranstvo;

Milorad Radoj~i}

72

64 Bila udata za Ramiza Mehanovi}a i ‘ivi u Vaqevu.65 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je u [ehovi}ima kod Vlasenice.66 Roditeqi joj se odselili u Nema~ku pa im se i ona kasnije pridru‘ila.

75. LAUSEGER OLGA67, ro|ena 2. novembra 1936. godine u Beogra-du, od oca ~ije ime nije zabele‘eno i majke Terezije, do{la iz Alek-sinca 8. septembra 1948. godine;

76. LEJSNER MAGDALENA, ro|ena 10. oktobra 1936. godine u Ve-likoj Kikindi, od majke Ane a ime oca nije poznato;

77. LEK ANA, ro|ena 1936. godine u [upqaji, srez Ja{a Tomi} (sa-da Op{tina Bela Crkva), od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;

78. LOVI] Milinka MILANKA, ro|ena 17. juna 1935. godine uPiskoqe, ZP Mala Plana, srez prokupa~ki (sada Op{tina Proku-pqe), od oca Milinka i majke ~ije ime nije poznato

79. LOTINC H. SALIHA, ro|ena 1937. godine u Sjenici, od ocaHamida a ime majke nepoznato,

80. LUKOVI] MILEVA, ro|ena 27. oktobra 1937. godine u Bok-{i}u, srez pe}ki, od oca Save i majke Kose, do{la iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la na Umku;

81. LULI] ZORKA68, ro|ena 22. aprila 1935. godine u Trnovu, srezvlaseni~ki, od oca Mate i majke Jovanke, do{la iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la u Smederevsku Palanku;

82. LU^I] RADOJKA69, ro|ena 27. jula 1935. godine u Brajkovi}u,srez crnogorski (sada Op{tina Kosjeri}), od oca Adama i majke Mi-kaine, u Zabre‘ju od 24. oktobra 1946. godine

83. MAKSIMOVI] PETRA, ro|ena 5. maja 1936. godine u Glu{cu,srez vlaseni~ki, BiH, od oca Sredoja i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

84. MALKO^ REGINA, iz Mionice je 1949. godine oti{la Domu~enika u privredi u Zemunu;

85. MANDI]. RADMILA, ro|ena 1938. u Prijedoru, od oca Gavrei majke ~ije je ime nepoznato, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Domana Rudniku;

86. MANDI] J. STANOJKA, ro|ena 1937. godinu u Strawainima,srez milo{evski, od oca Jakova i majke Kate, do{la 1949. godine izMilo{evca;

87. MAN^I] ANTICA70, ro|ena 6. jula 1936. godine u Ni{oru,srez ni{avski, od oca Tihomira i majke Miqe

88. MARJANOVI] DRAGIWA, ro|ena 8. februara 1933. godine uNi{u, od oca Dragutina i majke Qubice, od 18. decembra 1946. godineu Zabre‘ju.

De~ji dom u Mionici

73

67 Udata Despotovi} ‘ivi u U‘icu68 Udata Plaza~i} a radila je kao vaspita~ u Srem~ici kraj Beograda.69 Udata Kula{evi} a ‘ivi u U‘icu.70 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. jula 1936. godine.

89. MARJANOVI] RADICA, ro|ena 22. decembra 1935. godine uNi{u, od oca Dragutina i majke Qubice, do{la iz Aleksinca 8. sep-tembra 1948. godine a odavde oti{la u Ni‘u poqoprivrednu {kolu uBavani{tu;

90. MARKOVI] VERA, ro|ena 30. septembra 1930. godine u In|i-ji, od oca Petra i majke ~ije ime nije poznato;

91. MARKOVI] ZORKA, ro|ena je 1949. godine iz Mionice oti-{la u Zemun.

92. MARKOVI] MILANKA71, ro|ena je 13. oktobra 1935. godineu Dobrom Dolu, Smederevska Palanka, od oca Radosava i majke Mile-ve, od 7. septembra 1947. godine, a 22. septembra 1949. godine oti{la uNi‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{te;

93. MARKOVI] MILICA72, ro|ena 14 januara 1935. godine u s.Kamenici, srez vi{egradski, oca Radomira i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, do{la je iz Sopota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umkua potom preba~ena u Smederevsku Palanku;

94. MARKOVI] MIRJANA, ro|ena 6. septembra 1935. godine uVi{egradu, od oca Andrije i majke ~ije ime nije zapisano, u ovaj Domdo{la iz Vaqeva januara 1949. godine a oti{la je u Umku, odakle jepreme{tena u Smederevsku Palanku;

95. MAROVI] EVICA, ro|ena 1938. godine u Veri}u, u Metohiji,od oca Stojana, ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~ijeg do-ma na Rudniku;

96. MILANOVI] DEVA, ro|ena 16. januara 1931. godine u Pru-}evcu, srez despotova~ki, od oca Dragoquba i majke ~ije nam ime nijepoznato;

97. MILANOVI] NADA, ro|ena 14. avgusta 1934. godine u Stoj-niku, srez kosmajski (sada Op{tina Sopot)73, od oca Radovana i majkeMilojke, od 18. decembra 1946. u Zabre‘ju

98. MILEKI] DRAGOSLAVA, ro|ena 16. avgusta 1933. godine uMilatovi}ima, srez draga~evski (sada Op{tina Lu~ani), od oca Vo-jimira i majke ~ije nam ime nije poznato.

99. MILETI] TINA, ro|ena 6. decembra 1936. godine u ^i~kovi,srez ariqski (sada Op{tina Ariqe), od oca Timotija i Milojke, od30. novembra 1946. u Zabre‘ju;

Milorad Radoj~i}

74

71 U kwizi Dragoslava Mihailovi}a: GRA\ANSKA I WENI \ACI pi{eMarkovi} R. Mila{ka.

72 Udata Risti} radila je kao geometar u Kragujevcu.73 Umrla u Beogradu u bolnici.

100. MILIVOJEVI] RADMILA, ro|ena 10. februara 1933. godi-ne u Tomniku, srez negotinski, od oca Uro{a i majke ~ije nam ime nijepoznato;

101. MILI] MILICA74, ro|ena 11. maja 1935. godine u Grmu{a-nima, Dvor na Uni, od oca Jovana i majke Stoje, do{la iz Belog Poto-ka 7. decembra 1947. godine a odavde oti{la u Smederevsku Palanku;

102. MIQKOVI] ZLATANA, ro|ena 26. oktobra /8. novembra1935. godine u Vitanovcu, srez ‘i~ki, od oca Radomira i majke ~ijeime nije zabele‘eno;

103. MINI] LEPOSAVA, ro|ena 23 marta 1936. godine u Beogra-du, od oca Milo{a i majke ~ije ime nije zabele‘eno; do{la iz sredwo-{kolskog doma u Beogradu, a oti{la u Smederevsku Palanku;

104. MINI] MILICA, u Velere~u, srez takovski (sada Op{tinaGorwi Milanovac). Ime roditeqa nepoznato. Do{la u ovaj dom 3. fe-bruara 1948. godine.

105. MIRKOVI] VIDA, ro|ena 28. februara 1936. godine u Ta-~evcu, srez kosani~ki, od oca Nikole

106. MITROVI] DRAGICA, ro|ena 12. januara 1933. godine u ^o-ke{ini, srez jadranski (sada Op{tina Loznica), od oca Milana i maj-ke ~ije nam ime nije poznato.

107. MITROVI] RADOJKA, ro|ena 28. oktobra 1937. godine u Gu-~i, srez draga~evski, od pok. Milorada, u ovaj Dom do{la 1949. godineiz Vrwaca;

108. NASEL JULIJANA

109. NAUMOVI] GORDANA, ro|ena 15. avgusta 1937. godine u Le-skovcu, od oca Vladimira a ime majke nepoznato, do{la 1949. godineiz Vu~ja kod Leskovca;

110. NEDEQKOVI] STANOJKA, ro|ena 28. marta 1937. godine uBaro{evcu, srez kolubarski, od oca @ivote i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

111. NE[I] SPOMENKA, ro|ena 10. januara 1935. godine u So-potu, srez ni{avski, od oca Milana i majke Bonke75

112. NIKOLI] ROKSANDA – ROSKA76, ro|ena 3. jula 1935. go-dine u U‘icu, od oca Mirka i majke Rajne, u Zabre‘ju od 30. januara1947. godine.

De~ji dom u Mionici

75

74 Udata Ibrahimi zavr{ila je bibliotekarsku {kolu a radila u Po{ti u Boru.75 Prema podacima iz Upisnice u Ni‘u gimnaziju roditeqi su joj bili Marko i

Dobrinka, a pok. Bosa Stanojevi} je zapisala da joj se majka zvala Dobrila.76 Kao medicinska sestra zavr{ila radnu karijeru u Petrovcu na moru, gde i ‘ivi.

113. NIKOLI] SMIQA, ro|ena 1930. godine, a mesto ro|ewa ni-je zapisano, od oca Peri{e i majke ~ije ime nije zabele‘eno, upu}ena jeu Kru{evac.

114. NICOVI] DU[ICA, ro|ena 1939. u Belom Brdu, srez kopao-ni~ki, od oca Mate i majke Radojke, do{la 1949. godine iz Brusa

115. NOVOVI] RADMILA, ro|ena 3. septembra 1936. godine uKraqevu, od oca Svetislava i majke Perside, do{la je u ovaj Dom 8.septembra 1948. godine;

116. PAVLOVI] Dragutina MILUNKA, ro|ena 5. februara 1935.godine u Dowoj Kardici, srez dobri~ki, 1949. godine iz Mionice upu-}ena u Ni‘u poqoprivrednu {kolu u Bavani{tu

117. PAVLOVI] RADOSAVA77, ro|ena 20. jula 1935. godine u Ka-~aporu, srez jastreba~ki, od oca Svetozara i majke Spomenke, do{la je12. septembra 1947. godine iz Blaca a odavde ode na Umku;

118. PAVLOVI] STANA, ro|ena 12. jula 1936. godine u Dowoj Ko-wu{i, srez topli~ki (sada Op{tina Prokupqe), od oca Petka i majke~ije nam ime nije poznato;

119. PERI] CVETA, bila je u ovom Domu a 1951. godine poha|alaje ~etvrti razred gimnazije u â~ku.

120. PETRIÎ] QUBICA, ro|ena 14. oktobra 1933. godine u Ju-niku, srez |akova~ki, od oca Radovana i majke Dragiwe, do{la iz Ko-sovske Mitrovice 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;

121. PETROVI] BORKA78, ro|ena 4. oktobra 1937. u Lajkovcu, sreztamnavski, od oca Petra i majke Marije, do{la je iz Sopota 8. septem-bra 1948. godine a oti{la na Umku;

122. PETROVI] RADMILA, ro|ena 5. aprila 1932. godine u Kra-gujevcu

123. PE[I] STANICA, ro|ena 7. novembra 1937. u Koritu kodBijelog Poqa, od oca Stefana i majke Vojine, do{la 1949. godine izJermenovaca;

124. POPADI] STOJA, ro|ena4. aprila 1937. godine u Bu|evu kodSjenice, od oca Aleksandra i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovajDom do{la 1949. godine iz Jarmenovaca;

125. POPI] JELENA, ro|ena 27. marta 1935. godine u Beogradu,od oca Milivoja i majke Roze, do{la 8. septembra 1948. godine iz So-pota a otio{la na Umku odakle ubrzo preseqena u Smederevsku Pa-lanku;

Milorad Radoj~i}

76

77 Mnogi su je zvali Ki}a a po zapisima pok. Bose Stanojevi} majka joj se zvalaStamena. Udato se prezivala Milenkovi} a bila je vaspita~ica u Beogradu.

78 Udata ôngradac ‘ivi na Novom Beogradu.

126. POPOVI] V. DRAGIWA, ro|ena 1937. godine u selu Mrko-we, od oca Vojislava a ime majke nepoznato,

127. PRVANOVI] NATALIJA, ro|ena 25. februara 1934. godineu Velikoj Plani, od oca Jovana i majke Natalije, od 15. fabruara 1947.godine u Zabre‘ju;

128. RADENKOVI] VIDOSAVA79, ro|ena 24. septembra 1934. u Ra-gode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majke Zor-ke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku, odakleje {kolske 1952/53. godine bila u U~iteqskoj {koli u Beogradu;

129. RADENKOVI] GORDANA80, ro|ena 14. avgusta 1937. godine uRagode{u, srez ni{ki (sada Op{tina Pirot), od oca Nedeqka i majkeZorke, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la u Umku,odakle je pre{la u Industrijsku {kolu u Beogradu;

130. RADIVOJEV QUBINKA, ro|ena 16. septembra 1938. godine uPerlezu, srez tami{ki, od oca Qubomira i majke Radenke, u ovaj Domdo{la 1949. godine iz Brusa;

131. RADIVOJEVI] DAMWANKA81, ro|ena 13. juna 193582. godi-ne u Strmovu, srez qi{ki (sada Op{tina Lajkovac), od majke @ivanea ime oca nije poznato, u ovaj Dom do{la 20. septembra 1947. godine aoti{la na Umku odakle upu}ena u Industrijsku {kolu u Beogradu;

132. RADI^EVI] ^EDOMILA, ro|ena 15. novembra 1937, u Uro-{evcu83, od oca Vasilija i majke Vasilije, do{la je septembra1949. go-dine iz De~jeg doma na Rudniku a oti{la na Umku odakle je preme{te-na u Smederevsku Palanku;

133. RADI[I] DESANKA, ro|ena 14. marta 1935. godine u Le-{nici, srez jadranski, od oca Stanka i majke ~ije ime nije zabele‘eno.

134. RADOSAVQEVI] QIQANA, ro|ena 1936. godine u Beogra-du. Ime roditeqa nam nepoznato. U ovaj Dom dovedena 12. februara1948. godine; iz Doma na Umci 1950. godine prva se udala.

135. RENKE Jozefa MARIJA, ro|ena 1933. godine u Santuru, Zre-wanin;

De~ji dom u Mionici

77

79 Udata Milo{evi} bila je bibliotekar a radila je u Vojno-geografskominstitutu, Po‘egi, Petoj beogradskoj gimnaziji i Srpskoj akademiji nauka iumetnosti.

80 Udata Naumovi} zavr{ila je tekstilnu {kolu a ‘ivi u Beogradu.81 Udata Litri} radila je kao umetni~ki rukovodilac u Para‘inu.82 Prema podacima iz Upisnice u Ni‘u gimnaziju ro|ena je 7. avgusta 1935. godine.83 U Upisnici Ni‘e imnazije u Mionici pi{e da je ro|ena u Pri{tini a to i

proizilazi iz podataka pok Bose Stanojevi}.

136. REFKA – \UKI] STANA84 ro|ena 16. jula 1935. godine u Ko-vinu, srez kovinski, od oca Andrije i majke Latinke, do{la je iz Pe-trovca, septembra 1947. godine a oti{la na Umku;

137. RIKERT EMILIJA – ELA, ro|ena 14. januara 1934. godine uVr{cu, od oca Franca i majke ~ije nam ime nije poznato;85

138. RISTI] NATALIJA, ro|ena 7. februara 1934. godine u Kra-qevu, od oca Milana i majke ~ije ime nije zabele‘eno;

139. ROSI]. VIDA, ro|ena 6. maja 1938. godine u Novom Selu, sreznepoznat, od oca Bogosava i majke Leposave, u ovaj Dom do{la 1949. go-dine iz Jarmenovaca;

140. SAVI] SMIQA, ro|ena 1938. godine u nekom mestu na Kosovu,od oca Mila i majke Milke, u ovaj Dom do{la 1949. godine sa Rudnika;

141. SARAFIMOVI] NADE@DA ro|ena 1937. godine u Bitoqu,Makedonija, od oca Vlade i majke ~ije ime nije poznato; u ovaj Dom do-{la 1949. godine sa Rudnika.

142. SIMI] N. DU[ANKA, ro|ena 1937. godine u.....

143. SMIQANI] SAVETA86, ro|ena 28. septembra 1932. godine uJe‘evici, srez trnavski (sada Op{tina ^a~ak), od oca Dragomira imajke Savete;

144. SPASI] RU@ICA, ro|ena 13. aprila 1936. godine u GorwojKoritnici, srez belopalana~ki, od oca Stanislava i majke Jorde, do-{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine, preseqena na Umku a ubrzopotom pre{la u Smederevsku Palanku;

145. SPASOJEVI] DRAGICA, ro|ena 15. jula 1935. godine u Zi-li~ini, srez rogati~ki, od oca Milisava i majke Zlatane, od 18. 12.1946. u Zabre‘ju a 22. septembra 1949. godine upu}ena je u Ni‘u poqo-privrednu {kolu u Bavani{tu;

146. SPASOJEVI] RADMILA, ro|ena 16. juna 1935. godine u Lo-znici, srez vaqevski, od oca Milovana

147. STANI] STANOJKA.....

148. STANIMIROVI] SAVETA, ro|ena 18. aprila 1936. godineu [apcu, od oca Dragomira i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovajDom do{la iz Jarmenovaca 1949. godine

149. STANKOVI] VERA, ro|ena 9. decembra 1933. godine, od ocaVasilija i majke ~ije ime nije zapisano;

Milorad Radoj~i}

78

84 Radila je u Fabrici „Zelengora“ na Umci a ‘ivi u beogradskom nasequ Rakovica.85 Jo{ 1948. godine upu}ena je u vara‘din.86 Do{la u Dom 1. oktobra 1947, a 22. januara 1948. godine upu}ena u bolnicu u

Vaqevo.

150. STANKOVI] ZORKA87 ro|ena 19. aprila 1937. godine u Lo-znici, srez jadranski, od oca Milana i majke @ivane, do{la je iz So-pota 8. septembra 1948. godine a oti{la je na Umku;

151. STANKOVI] KATARINA88, ro|ena 13. avgusta 1934. godineu Velikom Bawincu, srez vlasotina~ki, od oca Milivoja i majke Mi-losave, do{la iz Pirota 8. septembra 1948. godine a oti{la na Umku;

152. STANKOVI] MILADIJA, ro|ena 26. aprila 1934. godine uMaloj Plani, (verovatno Op{tina Prokupqe a mo‘da i SmederevskaPalanka) od oca ^edomira i majke ~ije nam ime nije poznato

153. STANKOVI] MILKA89, bila je u Domu u Mionici ali dodrugi podataka nismo mogli do}i.

154. STANOJEVI] @IVKA, ro|ena 12. maja 1935. godine u Osipa-onici, srez podunavski, od oca Vladimira i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno. Ona se iz Doma na Umci 1950 godine udala.

155. STOPI] QUBINKA90, ro|ena 12. marta 1936. godine uRo‘anstvu91, srez zlatiborski, od oca Milisava i majke Stanimirke,od 24. oktobra 1946. u Zabre‘ju.

156. STO[I].MILOSAVA92, ro|ena 29. februara 1936. godine uselu Ora{ju, srez zaglavski, od oca Milo{a i majke Bosiqke; u ovajDom do{la 1949. godine sa Rudnika;

157. STO[I] OLGA93, ro|ena 10. marta 1938. godine u Xepu, op-{tina Vladi~in Han, od oca Milo{a, a ime majke nepoznato, do{la1949. godine iz De~jeg doma na Rudniku

158. TADI] MILENA dovedena je iz Doma na Rudniku u Mionicu1949. godine;

159. TOMA[EVI] EVICA, ro|ena 1935. godine u Sremskoj Ra~i,od oca Luke i majke Jelene, do{la iz Aleksinca 8. septembra 1948. go-dine a 22. septembra 1949. godine upu}ena u Ni‘u poqoprivrednu{kolu u Bavani{te;

De~ji dom u Mionici

79

87 Udata Ristivojevi} kao bibliotekar radila je u Loznici.88 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 12. septembra 1934. godine u

Velikom Bowincu, srez vlasotina~ki, a wen sin u telefonskom razgovoru tvrdida je ro|ena u Babu{nici. Udata ]alovi} kao bibliotekar radila je u Beogradu iKovinu, gde je umrla.

89 Pre dvadesetak godina ‘ivela je u loznici i u~estvovala na prvom okupqawupitomica.

90 Udata \okovi} kao medicinska sestra radila na O~nom odeqewu Bolnice uU‘icu.

91 Po drugim podacima ona je iz sela Trnava, ~ija je Zadwa po{ta Ro‘destvo92 Udata Lazovi}, ‘ivi na Umci a drugarice su je zvale Cura.93 Udata Milo{evi} kao vaspita~ica radila u Svetozarevu, odnosno Jagodini.

160. TOMA[EVI] MILENA94, ro|ena 26. aprila 1934. godine uUro{evcu95, od oca Goluba i majke Stoje, do{la iz Belanovice 7. sep-tembra 1947. godine, oti{la u Umku, odakle je preseqena u Smederev-sku Palanku;

161. TOMA[EVI] M. MILKA, ro|ena 1939. godine u Drenovi;

162. TOMA[EVI]. STANA, ro|ena 14. aprila 1937. godine uKragujevcu, od Goluba i Stoje, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Bela-novice;

163. CVEAFER ELIZABETA, ro|ena 3. oktobra 1933. godine u Vr-{cu, od oca Johana i majke ~ije nam ime nije poznato.

164. CVETKOVI] MALINA, ro|ena 17. aprila 1937. godine u Ku-lini, srez moravski, od oca Aleksandra i majke Stojane, do{la iz Alek-sinca 8. septembra 1948. godine a juna 1950. godine oti{la kod majke;

165. CVETKOVI] RU@ICA, ro|ena 15. avgusta 1932. godine u Do-woj Qubovi|i, srez azbukova~ki (sada Op{tina Qubovija), od ocaBogdana i majke ~ije ime neznamo;

166. CVIJANOVI] VERA, ro|ena 8. decembra 1935. godine u Obi-li}u, srez gra~ani~ki, od od oca \ure i majke ~ije ime nije poznato,do{la u ovaj Dom sa Rudnika 1949. godine;

167. CVIJANOVI] SOFIJA, ro|ena 6. marta 1938. u Obili}u, odoca \ure a ime majke nepoznato, do{la 1949. godine iz De~jeg doma saRudnika;

168. CRNOBRKI] BOJANA, ro|ena 6. jula 1933. godine u Zasavi-ci, srez ma~vanski (sada Op{tina Bogati}), od oca Tome i majke ~ijenam ime nije poznato; do{la u ovaj Dom 3. februara 1948. godine;

169. ^OLI] DOVIJANA96 ro|ena 3. maja 1936. godine u Buaru,srez u‘i~ki (sada Op{tina U‘ice) od majke Angeline i oca ~ije nam jeime nepoznato. U ovaj Dom dovedena 6. februara 1948. godine.

170. [I[I] MILKA, ro|ena 27. marta 1936. godine u Roga~ici,srez ra~anski, od Bogosava i majke ~ije ime nije zabele‘eno, u ovaj Domdo{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

171. [IPFER ANA, ro|ena 15. jula 1935. godine u [upqaji, srezsen}anski, od oca Josifa i majke Katarine, do{la 14. septembra 1947.godine a oti{la kod oca u Austriju;

Milorad Radoj~i}

80

94 Prema podacima pok. Bose Stanojevi} ro|ena je 17. decembra 1934. godine.95 Prema podacima iz Upisnice za Ni‘u gimnaziju u Mionici ro|ena je 28.

decembra 1934. godine u Ko{arama, srez kosovski.96 Udata Jovanovi} ‘ivi u Novom Beogradu.

172. [KRBI]. DRAGICA, ro|ena 9. avgusta 1939. godine uZagvo-zdu, srez {ibeni~ki, Hrvatska, od oca Save i majke ~ije ime nije zabe-le‘eno, u ovaj Dom do{la 1949. godine iz Vrwa~ke Bawe;

173. [MIT MARIJA, ro|ena 4. marta 1933. godine u Nakovu, Op-{tina Kikinda, od oca Ota i majke ~ije nam ime nije poznato

174. [PEGAR KOVIQKA97, ro|ena 15. aprila 1935. godine u Ba-rama, Bosanski Petrovac, od oca Bogdana i majke Deve, do{la 6. sep-tembra 1947. godine a oti{la na Umku, odakle je upisala U~iteqsku{kolu u Kikindi;

175. [URLAN NADA, ro|ena 1935. godine u Junkovcu, srez kolu-barski, okrug beogradski (sada Op{tina Lazarevac), od oca Milana imajke Stane, do{la 1947. godine a oti{la na Umku.

REZIME

De~ji dom u Mionici prethodno je, neko vreme, radio u Obrenovcu i Za-bre‘ju kraj Obrenovca. U Mionici je postojao i delovao od septembra 1947.do septembra 1950. godine. Svoje daqe bitisawe nastavio je u Umci, izme|uBeograda i Obrenovca. Za kratko vreme postojawa, kroz wega je pro{ao veli-ki broj pitomica. Iz svega ovoga proizilazi da je De~ji dom u Mioniciva‘io za jednu od boqe organizovanih i uzornih de~ijih ustanova u Srbiji,pa su ga obilazile i neke delegacije da bi se upoznale sa uslovima ‘ivota{ti}enica i organizacijom rada.

Kapacitet De~jeg doma iznosio je 80-oro dece, a ponekad je u wemu ‘ivelo ipreko 110 pitomica. Dom je prihvatao ratnu siro~ad i socijalno nezbrinutudecu, uzrasta od 11 do 17 godina, iz skoro svih krajeve biv{e FNRJ. Bio je sme-{ten u zgradi biv{eg Sreza (sada zgrada op{tine Mionica) u kojoj je bilo 73prostorije. Za svoje potrebe, Dom je koristio samo deo tih prostorija.

Najve}i broj {ti}enica bio je ukqu~en u redovan sistem obrazovawa, od-nosno poha|ale su nastavu u osnovnoj {koli i ni‘oj gimnaziji u Mionici.Za one koje su prestarile za redovno obrazovawe, Dom je organizovao polugo-di{we ili godi{we te~ajeve.

Upravnik Doma je bio Qubinko Filipovi} a glavna vaspita~ica Bosiq-ka Stanojevi}.

Po{to je pro{lo 55 godina od zatvarawa ovog Doma, te{ko je egzaktnore}i koliki je i kakav bio wegov stvarni doprinos. ^ini nam se da smo naj-bli‘i istini ako konstatujemo da je on bio nemerqiv sa aspekta svojih {ti-}enica. Omogu}io im je da opstanu, da se razviju u zdrave i normalne osobe,da steknu svoje profesije i zasnuju sopstvene porodice. U znak zahvalnosti

De~ji dom u Mionici

81

97 Udata Mar~eta po zavr{etku {kolovawa obavqala vi{e zna~ajnih politi~kihdu‘nosti, a bila i pomo}nik sekretara Skup{tine op{tine Pan~evo. Sadapenzioner u Pan~evu.

za pru‘enu qubav i negu, neke od wih su se trajno nastanile u ovoj sredini izasnovale svoje porodice, dok druge ‘ive i rade na strani, ali ne zabora-vqaju svoje hraniteqe. Po{to u Srbiji o‘ivqava hraniteqstvo ovo je pri-lika da se ne samo podsetimo na ovu ve} zaboravqenu ustanovu ve} i da se za-pitamo da li smo humani i {ta bi mogli i mi u~initi za one bez roditeq-skog starawa, bolesne i nemo}ne.

Milorad Radoj~i}

82

de^ji dom u mionici -...

Documents