derida.literatura 2.pdf

8/10/2019 derida.literatura 2.pdf

1/45

Strukturalizam i

poststrukturalizam

Dekonstrukcija


2/45

Jacques DerridaRazlika/ sistem binarnih opozicija/ hijerarhija

Logos

Misao

Svest (samosvest)

Subjekt

Znanje Identitet

Leksis

Govor (usmeni, pisani)

Ne-misao (mit, pria,umetnost)

Objekt

Mnjenje Razlika


3/45

Derida se zalaezasistematsku razgradnju, tj.

zapromiljanjeovihdihotomija ne kao

meusobnoiskljuivihveu razlikama, dakle, bez

hijerarhije, u odnosima

razlikovanja. Sosirov pojam razlike:

jezik je sistem razlika bez

pozitivnih termina;postie

svoje jedinstvo krozrazlikovanje jezikihoznaitelja, i na taj nainmapira svet.


4/45

Struktura, znak i igra...

Prvi put proitao tekst 1966. godine na JohnHopkins International Colloquium;

Prvi put je ovde artikulisanapoststrukturalistika teorijska misao;

Na koji nain je Derida u ovom tekstu povezaotermine iz naslova?


5/45

Struktura?

Istorija pojma strukture;

Prelom;

dogaaj; Ovaj dogaaj ima spoljni oblikprelomailiudvajanja;

Pojam strukture star koliko i zapadna nauka ifilozofija;

Koren i u tlu obinog jezika;


6/45

STRUKTURALNOST STRUKTURE

Neutralizovana;

Svedena: centrom,

takom prisutnosti ilivrstim poreklom;

Potisnuta u

strukturalizmu;


7/45

Centar?

Ureuje strukturu; Odreuje igru strukture; Igra delova u okviru

celovite forme;

JO I DANAS NEKASTRUKTURA LIENASVAKOG CENTRAPREDSTAVLJA SUTUNEZAMISLIVOST;

Zatvara igru; nemogua jezamena delova i lanova usamom centru;


8/45

SREDITE STRUKTURE, ALI SVOJESREDITE IMA NEGDE DRUGDE.

UVEK SE TAKO MISLILO DA JE SREDITE,KOJE JE PO FUNKCIJI JEDNO, INILO U

STRUKTURI ONO TO UPRAVLJAJUI

NJOME IZMIE STRUKTURALNOSTI.

CENTAR JE U STRUKTURI I IZVAN

STRUKTURE.

CENTAR NIJE CENTAR.


9/45

CELOKUPNA

ISTORIJA POJMASTRUKTURE, PRE

PRELOMA O KOJEMGOVORIMO, MORA

DA BUDEMILJENA KAO NIZZAMENA SREDITA

SREDITEM, KAO

JEDNOPOVEZIVANJE UNIZ ODREENJA

CENTRA.


10/45

CENTAR DOBIJA, REDOM I RAVNOMERNO,RAZLIITE OBLIKE I NAZIVE. ISTORIJA

METAFIZIKE, KAO I ISTORIJA ZAPADA, BILABI POVEST METAFORA I METONIMIJA.

Odreenje bia kaoprisutnosti (prsence); EIDOS,ARCHE, TELOS, ENERGEIA, OUSIA,

ALETHEIA, TRANSCENDENTALNOST,SVEST, BOG, OVEK ITD.

Centar nema prirodnog mesta; Ne-mesto;

Funkcija u kojoj se odigravaju u nedogled zameneznakova;

TA CENTAR ISKLJUUJE?


11/45

DOGAAJ PRELOMA

U trenutku kada je strukturalnost strukturepostala predmet miljenja;

elja za centrom;

Gde i kako se dogaa decentriranjekao miljenje strukturalnosti

strukture? Derida navodi autore (Nie, Frojd, Hajdeger); Uhvaeni u vrstu KRUGA;


12/45

Da li je mogue miljenje strukture izvanstrukture?

Moemo li stajati izvan sistema?

Dekonstrukcija kao dvostruki potez:1. PREMETANJEneke granice (centra i margine);

2. OKRETANJEstrukture, binarnih opozicija;

Ispitati ta znai vratiti u igru vrednosti koje suproterane na rub;

Pitanje tenzija i otpora;


13/45

Humanistike nauke

Derida poinje od etnologije i kritike etnocentrizma; Prima u svoj diskurs primese etnocentrizma;

RE JE TU O KRITIKOM ODNOSU PREMA

JEZIKU HUMANISTIKIH NAUKA I OKRITIKOJ ODGOVORNOSTI ZA DISKURS.RADI SE O TOME DA SE IZRIITO I

SISTEMATSKI POSTAVI PITANJE STATUSA

DISKURSA KOJI PREUZIMA IZ NASLEASREDSTVA POTREBNA ZA DE-KONSTRUKCIJU SAMOG TOG NASLEA.


14/45

TOTALIZACIJA

Zahtev za uspostavljanje totalnog mitskog jezikalien smisla; nemogu, beskoristan;

Igra;

Beskrajna zamena u okviru jednog konanogskupa;

Kretanje suplementarnosti;


15/45

Derida se poduhvataistraivanja utemeljenosti

samog temelja. Sistem metafizike je danas

uzdrman, a njegov strahpoprima oblik nasilnogodnosa Zapada prema

svemu drugom, pri emu suvojno i ekonomsko nasilje usavrenom strukturalnomskladu sa jezikimnasiljem

Otpor: misliti sebe izvanprincipa uma.


16/45

Derrida - defining deconstructionhttp://www.youtube.com/watch?v=vgwOjjoYtco

Jacques Derrida: Section 2 -http://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&lis

t=PLC08DCF187C25896C Jacques Derrida: Section 3 -

http://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896C
http://www.youtube.com/watch?v=vgwOjjoYtcohttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=0B-gzOQLzJk&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=ps-CqdIRL40&feature=bf_prev&list=PLC08DCF187C25896Chttp://www.youtube.com/watch?v=vgwOjjoYtco


17/45


18/45

Deridin osvrt na Sosira (jedan od

mnogih)

Uz pomo pojma znakauzdrmana je metafizikaprisutnosti.

Ako nema transcendentalnog oznaenog, akoigra znaenja nema granica, kako govoriti oznaku a da smo sam pojam i njegovu stabilnostdoveli u pitanje?

Razlika izmeu znaka i oznaenog;

Oznaitelj oznaeno referent;


19/45

Ako se ukloni radikalna razlika izmeuoznaitelja i oznaenog, trebalo bi napustiti

samu re oznaitelj kao metafiziki pojam. ulno/pojmovno; No, mi ne moemo da se odviknemo od pojma

znak, ne moemo da se odviknemo togmetafizikog sauesnitva a da istovremeno neodstupimo od kritikog delovanja usmerenogprotiv njega, bez opasnosti da izbriemo razliku

u identitetu sa sobom jednog oznaenog kojesvodi na sebe svoj oznaitelj...


20/45

Redukcija znaka je imala potrebu zaopozicijom koju je suavala.

OPOZICIJA INI SA REDUKCIJOMSISTEM.


21/45

DEKONSTRUKCIJA

Kontraredukcionistiki;

Antirelativistiki;

Afirmativni postupak; Puta da mesta razlike, inioci otpora igrajusvoje uloge, da revalorizuje ono to je u

tradicionalnim sistemima bilo potisnuto,marginalizovano i negirano.

Biti paljiv prema razlikama.


22/45

Derida se poduhvata istraivanja utemeljenostisamog temelja.

Sistem metafizike je danas uzdrman, a njegovstrah poprima oblik nasilnog odnosa Zapada

prema svemu drugom, pri emu su vojno iekonomsko nasilje u savrenom strukturalnomskladu sa jezikim nasiljem

Otpor: misliti sebe izvan principa uma.


23/45

Logocentrizam

Vladavina uma, dominacija principa uma.

Metafizika prisustva, prezencije.

Vladavina venog prezenta.

Deridina dijagnoza za bolest zapadnog miljenja;

Lek u dekonstrukciji;

Politika dekonstrukcije se utemeljuje kao odgovor

na poziv drugog. Veza sa sopstvenim identitetom je uvek, sama po

sebi, veza izmeu nasilja i drugog.


24/45

Dekonstrukcija se suprotstavila politici jezika jer onaprikriva iskljuivanje, represiju, marginalizaciju iasimilaciju pod velom prividne neutralnosti isto teorijskih

rasprava. Ona utie na sve drutvene institucije.

Dekonstrukcija ne sme ni da definie ni da predvia. Onapredstavlja neku vrstu anarhije odgovornosti.

Ona nije neutralna, ona intervenie.


25/45

Opozicija govor-pismo

Predstava da prvo uimo govor pa onda pismoje odriva samo dok se odrava ova opozicija, idok se, prema tome, pismo razume samo

doslovno, grafiki, vizuelno, empirijski. Pismo je tradicionalno definisano kao pisaniotisak (grafika reprezentacija zvuka). Samo kaotakvo pismo ide nakon govora kao istorijska

injenica, budui da se govor tradicionalnodovodi u vezu sa prirodom i istinom.


26/45

Platon i zapadno miljenje

itava zapadna filozofija gradila se na velikomsporu izmeu miljenja i jezika,

izmeu onoga to je filozofski diskurs i onoga toje mit,

Suspendovanje onih jezikih efekata kojidestabilizuju pojmovne strogosti i onemoguujugovor o jednoj, venoj istini,

trijada, metafizika postavka koja e se provlaiti

kao uslov kroz itavu zapadnu filozofiju: pojamjednog (hen), dobrog (agathon) i istinitog(aletheia).


27/45

Svet ideja i svet privida

Platon podrazumeva dva sveta i razvrstava ihprema principu podele, odnosno unutar binarnih

opozicija: sutina i pojava, Ideja i slika, original i

kopija, model i simulakrum. Kopije nastaju na osnovu slinosti u odnosu na

ideju (tesarev krevet). Simulakrumi na neslinosti(slika kreveta).

Simulakrum je izgraen na neslinosti,nejednakosti, na razlici, on pounutruje neslinost.


28/45

Dobar i ubedljiv govor

razlikuje po vrednosti dva govora, logosa, to jedobar govor, s jedne strane, i ubedljiv govor, sdruge. Tako e Sokrat postulirati ''dobar govor''kao onaj koji se zasniva na istini i filozofiji: ''Ne sastoji li se, dakle, nuan uslov za ono to treba

da bude lepo i valjano reeno u tome da se dua

onoga koji govori razumeva u istinu onih stvari okojima eli da govori?''


29/45

Govor i pismo

Platon u Fedrukoristi egipatski mit o Teutu iTamu, kako bi objasnio razliku izmeu govora i

pisma;

Derida e u znaajnom i vanom delu svog rada

osvrnuti vie puta na ovaj tekst; bog Teut i kralj-bog Tam; Teut, izumitelj ''pismenih znakova'', pravda izum

pisma pred vrhovnim Tamom:

''Ovo znanje, kralju, uinie da Egipani budumudriji i da bolje pamte, jer je naen lek zapamenjei mudrost''.


30/45

Tamov odgovor

''Veoma dovitljivi Teute, jedan moe da proizvedevetine, a drugi da oceni koliko je u njima tete i

koristi za one koji e se njima sluiti. Oni e, naime, uduama onih koji ih naue raati zaboravzbog

nevebanja pamenja, jer e ljudi, uzdajui se u pismo,seanje izazvati spolja stranim znacima, a nee seseati iznutra sami sobom. Nisi, dakle, izumeo lek zapamenje, nego za opominjanje, a uenicima nosi

prividnu, a ne istinitu mudrost, jer kad postanumnogoslualice bez nastave, uobraavae sebi da su i

sveznalice, iako su veinom neznalice i tekopodnoljivi u saobraaju, jer su postali nazovimudraci

a ne mudraci''.


31/45

mit o Teutu i Tamu govori o seanju (mneme) iopominjanju, podseanju (hypomneme).

Imamo seanje idoseanje/priseanje/podseanje; spolja i unutra;sutinu i privid; mudrost i mnjenje.

Tako e pismo dolaziti spolja, a ne iznutra;

''seati se iznutra samim sobom'', tj. seanje ideja; Ideje se ispisuju u dui, na dui, i dua mora sebe

da uje, sa sobom da razgovara, da uje svoju re. Ali pismo je eksteriorno, spoljanjeu odnosu na

duu, dolazi spolja i ima snagu prodiranja unutra,zaposedajui mesta pravog znanja, time inei

privid znanja, nazoviznanje.


32/45

Derivativnost pisma

Derida e govoriti o ''eksterioritetu pisma''.Naspram pisanja istine u dui (boansko,prirodno pismo) stoji pisanje kao ulno, uprostoru, i to je polje kulture, techne, artefakta, toje ljudska procedura i prisilno vezuje za ovaj

svet, svet privida, svet palih dua.


33/45

Govor uva svog oca(miljenje), njegov otac jeprisutan, pa i smisao, namera i poslednji sadrajporuke. Pismo je bez oca, ono nastavlja dadeluje u odsustvu oca. Pismo je ''razmetni sin'',simulakrum koji stvara nove modele, daje

mogunost vie izvora, mogunost neutvrdivostiizvora, osloboeno je zakona Oca. Pismo jenezakonito anarhino, patricidno.

Pismo,graphe, samo zamenjuje govor,izgovoreno, pismo je uvek reprezentativno isekundarno. Ono je senka ive rei. Ponavljanje.


34/45

Da li je jezik/govor prirodan? Da li je jezik/govor priroen

oveku? Opozicije se baziraju i konstruiu

vrednosti, hijerarhizaciju. Otudastrana istine, prirode, miljenja jestestrana govora (namera kaoprisustvo, poreklo govora prisutno).

Govor je prirodan budui da dolazi

iz umova i tela ivih govornika kojimisle (ili nameravaju da ostvareznaenje) ono to govore i govoreono to misle a da se ne oslanjaju naprotetike, tehnoloke instrumente.

Prisustvo govornika garantujeistinitost izgovorenog. Pismo jesekundarno,reprezentaciono. Imainstrumentalnu, tehniku,derivacionu ulogu, kao kopija istinegovora.


35/45

Fonocentrizam

Da bi govor dobio takav statusnereprezentovane istine mora bitisuprotstavljenpismu kao reprezentaciji.

Samo ako su diferencijalni, suplementarni ilidiseminacijski efekti zanemareni, mogue jeodreenje govora kao samodovoljnog i

nezavisnog, sasvim neukaljanog poreklapismom.


36/45

Zato se toliko govori o pismu, od Platona,Aristotela, preko Rusoa, do Sosira i mnogih

drugih? Derida odgovara da oni zapravo upozoravaju na

opasnost koju pismo nosi, tehniku hazardnost,groznicu i zlo.

Pad u kulturu, raskid sa prirodom. Ali ne uva se istota govora kao takva, nego samideal istote.

Brani se ideja da postoji autentinost, originalnost,

identitet, istina, priroda itd. To je metafiziko naslee. Pismo je spolja za ono iznutra.


37/45

Deridino shvatanje pisma

Pismo dolazi pre govoraparadoks.

Udaljava se od lingvistike kaonauke o jeziku, odbacuje njenu

fonolokuosnovu. Fonolokaperspektiva:privilegovano jedinstvoizgovorenogspoj zvuka ismisla unutar fonikog.

Derida pismo ne uzima kaofonetsko pismo, vidljivootiskivanje.


38/45

archi-criture

Pismo oznaava odsustvo:1. potpisnika/autora/pisca i

2. referenta.

Pismo oznaava gubitak prisustva. I izgovoreno i napisano je znak. Sadri odsustvo

referenta, neprisustvo stvari. Svaki znak je trag,

oznaka otiska drugog, koji se nikada ne moevratiti, ponovo se uspostaviti, ili uiniti prisutnim.

Svet kao prostor inskripcije, otiska, traga.


39/45

To pismo dolazi pre svakog znaka. Pismo traga,arhe-pismo, prapismo. ini oznaavanje moguim

i ini nemoguim izlazak iz oznaavanja,posredovanja u neposredovanost,nereprezentaciono, u nekontekstualno prisustvo.

Deontologizacija prisustva: tragne-sasvim-tu

(fantomizacija, spektralizacija). La diffrencerazlika

La diffrancerAzlika, razluka (ne moe se prevesti

u govor, funkcionie samo kao pismo, odnosi se nasistematsku igru razlika, tragove razlika).

U srcu postojanja nije sutina ve rAzlika.


40/45


41/45

Trag (drugog)

Sosirova ideja arbitrarnosti znaka:

Istorijsko-institucionalna konvencija, odnosoznaitelj-oznaeno je institucionalizovan usistemu razlika koji stvara znaenje.

Prema tome, nijedan znak ne moe da oznaavasam (uvek je u odnosu). Svaki znak je znak

znaka. Svaki oznaeni je drugi oznaitelj.


42/45

Prisustvo i odsustvo

Znak nikad nije prisutan.

Uvek je upleten u igru/mreu diferencijalnihodnosa sa drugim znacima.

Nema niega izvan ove igre.

Nema nieg izvan teksta.

Trag je znak odsutnog prisustva. Struktura znaka je odreena tragom drugog kojije zauvek odsutan. (G. . Spivak)


43/45


44/45

Jacques Derrida himself in ''Ghost

Dance''

http://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwqzbI
http://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwqzbIhttp://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwqzbIhttp://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwqzbIhttp://www.youtube.com/watch?v=0nmu3uwqzbI


45/45

Pitanja Binarne opozicije

Dekonstrukcija Derida i koncept logocentrizma i fonocentrizma Obrazloite naslov Deridinog teksta Struktura, znak i

igra u diskursu humanistikih nauka. Strukturalnost strukture Deridin kritiki osvrt na

strukturalizam Obrazloite Deridin stav: Centar nije centar. Deridin osvrt na opoziciju priroda/kultura Kloda Levi-

Strosa

Klod Levi-Stros i opozicija domai majstori/inenjer

Deridina kritika opozicije govor/pismo Derida i diffrance Kako razumete stav aka Deride: Nema nieg izvan

teksta.

derida.literatura 2.pdf

Documents