dizajn funkcionalnih web st pog01

7/25/2019 Dizajn Funkcionalnih Web St Pog01

1/19

Jakob Nielsen

DizajnfunkcionalnihWeb strana

Prevod:

Nikola MilanoviMarija Ivanov

CET Computer Equipment and Trade New Riders Publishing,Indianapolis, Indiana USA


2/19

Dizajn funkcionalnih Web strana: U potrazi za jednostavnim

ISBN 86-7991-139-9

Autorizovan prevod sa engleskog jezika knjigeDesigning Web Usability: The Practice of

Simplicity

Original Copyright2000. by New Riders Publishing, Indianapolis, Indiana USA.Copyrightprevoda, 2001. CET Computer Equipment and Trade

Sva prava zadrana. Ni jedan deo ove knjige ne moe biti reprodukovan, snimljen, iliemitovan na bilo koji nain: elektronski, mehaniki, fotokopiranjem, ili drugim vidom, bezpisane dozvole izdavaa. Informacije koriene u ovoj knjizi nisu pod patentnom zatitom.U pripremi ove knjige uinjeni su svi napori da se ne pojave greke. Izdava i autori nepreuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greke i omake, kao ni za njihoveposledice.

Prevod Nikola MilanoviMarija Ivanov

Recenzent Vladan Aleksi

Lektor Milanka Vorkapi-Stojanovi

Urednik Radmila Ivanov

Tehniki urednik Duan ai

Prelom ivko Stevanovi

Izdava CET Computer Equipment and TradeBeograd, Skadarska 45tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246http://www.cet.co.yue-mail: [email protected]

Za izdavaa Dragan Stojanovi, direktor

Obrada korica Bit Inenjering, Beograd

tampa Svetlost, aak


3/19

Sadraj ukratko

Predgovor 3

1 Uvod: Zato upotrebljivost Weba 9

2 Dizajn stranice 17

3 Dizajn sadraja 99

4 Dizajn lokacije 163

5 Dizajn za intranet 263

6 Dostupnost za korisnike sa smanjenim sposobnostima 297

7 Internacionalna upotreba: opsluivanje globalnog auditorijuma 313

8 Predvianja budunosti: jedina konstanta mree je promena 347

9 Zakljuak: jednostavnost Web dizajna 379

Preporuena literatura 393

Indeks 399


4/19


5/19

O autoru

Doktor Jakob Nielsen se bavi interesima korisnika uoblasti upotrebljivosti Weba i direktor je grupe NielsenNorman (www.nngroup.com) koju je osnovao sa drDonaldom A. Normanom, bivim potpredsednikomkompanije Apple Research. Sve do 1998. godine, drNielsen je bio inenjer u kompaniji Sun Microsystemsu kojoj je rukovodio projektima koji su se odnosilina upotrebljivost Weba, poevi od originalnog di-

zajna SunWeba poetkom 1994. Pre toga je radio uIBM-ovom institutu za korisnike interfejse (IBM UserInterface Institute), Bellovim laboratorijama za istrai-vanje komunikacija (Bell Communications Research) idanskom Tehnikom univerzitetu. Nielsen je autor iurednik 8 drugih knjiga i vie od 75 istraivakih radovau oblasti inenjeringa upotrebljivosti, projektovanjakorisnikog interfejsa i hiperteksta. Takoe, on estouestvuje kao predava na konferencijama iz ove obla-

sti. Nielsen je osniva pokreta inenjeringa upotreblji-vosti po ceni s popustom iji je cilj brzo i jednostavnounapreivanje korisnikog interfejsa. Nielsenovi lancio upotrebljivosti Weba objavljuju se na Internetu od1995. godine na adresi www.useit.com/alertbox, kojutrenutno poseuje preko 100,000 italaca. O upotre-bljivosti takoe pie za DevHeadkompanije Ziff-DavisNetwork, a u magazinuInternet Worldpojavljuje se kaokritiar Web dizajna. Poseduje 46 patenata u SAD,uglavnom u oblastima olakavanja upotrebe Interneta.

Web prezentacija dr Nielsena nalazi se na adresi www.useit.com, a sastoji se samo od teksta i veoma je brza.


6/19


7/19

Predgovor

Sada je stvarno dosta Jakobe. Zar nije pora-

avajue objavljivati knjigu na poseenom

drveu ako ve pie o Webu?

Poto sam siguran da e mnogi itaoci postaviti

isto pitanje, pokuau da odmah odgovorim na

njega.

Napomena redakcije

Potovani itaoci,

Zbog ogranienih sredstava, ovu knjigu nismo

mogli da tampamo u boji. Da bismo vam omo-

guili da pratite autorove komentare pojedinih

Web stranica, sve slike se nalaze na prateem

CD-u. Proitajte Readme.txt sa CD-a u kome senalazi uputstvo za pregledanje slika.


8/19

Jakob Neilsen: Dizajn funkcionalnih Web strana4

Strunjak sam za upotrebljivost, pa je moj izbor me-dija voen onim to je najupotrebljivije za dati ciljkomunikacije, a ne onim to je trenutno u modi.Naravno, Web je sjajan komunikacioni medij (zato ipiem o njemu) i veoma je dobro prilagoen kraimdokumentima sa mnogo veza (na mojoj prezentaciji

na adresi www.useit.com moete pronai mnotvotakvih dokumenata). Web nijepogodan za veomaduge dokumente koji treba da postepeno predstav-ljaju ono o emu govore.

Ako elite da neto stvarno nauite o nekoj oblasti,jo uvek je bolje da to uinite tako to ete itatijedinstven i detaljan tekst napisan iz jednog uglanego da skaete po velikom broju malih ideja i ra-zliitih perspektiva. Drugim reima, knjiga je i dalje

bolja od Weba za cilj kome teim: da itaoci shvateperspektivu upotrebljivosti Web dizajna.

Da bih odustao od pisanja knjiga, treba da se ispunetri uslova:

Ekrani monitora moraju se unaprediti tako daitanje sa njih bude brzo i udobno kao sa papira.Siguran sam da e se to desiti oko 2002. godine uoblasti vrhunskih raunara, i oko 2007. u oblastilinih raunara, jer su slini ekrani ve demon-

strirani u laboratorijama.Korisniki interfejsi Web itaa moraju seunaprediti tako da kretanje Webom bude lakokao listanje knjige. Prilino sam skeptian tose tie ove stavke, jer proizvoai Web itaatrenutno ulau mnogo vie napora u beskorisnemultimedijalne dodatke i oglase, nego u pomokorisnicima u navigaciji; i pored toga, upotre-bljive itae moemo oekivati oko 2003. godine.

itaoci i pisci se moraju prilagoditi nelinearnom

informativnom prostoru, tj. kakopisatina nainkoji najbolje upotrebljava osobine hiperteksta ikako itatikada nema sigurnosti koju prua inje-nica da pri listanju knjige ne morate razmiljatikuda ete krenuti kada zavrite stranu. Da bi doovih promena dolo, potrebno je samo dostavremena i dobra ponuda kvalitetnog hipertek-sta. Na alost ovde se suoavamo sa problemomkokoke i jajeta, jer kvalitetnog hiperteksta neebiti dok pisci ne postanu veti u njegovom pisa-nju. Oekujem da e se kvalitetan hipertekst po-

javiti ve tokom 2001. godine, pri emu e se vievoditi rauna da se zadovolje potrebe korisnika,

Errata

Veliki nedostatak objavljivanja papir-

nih knjiga je taj to se ne moe odmah

ponovo tampati novo izdanje ukoliko

treba da se isprave greke ili proiri

sadraj. Web nam, sa druge strane,obezbeuje trenutnu povratnu spregu,

pa sam napravio Web prezentaciju na

kojoj u objavljivati sve ispravke.

Dovoljno je odete na lokaciju:

http://www.useit.com/errata.


9/19

Predgovor 5

a manje nastojati na impresioniranju korisnikanovim medijumom. Moda e etiri godine ka-snije, oko 2005, veina korisnika stei dovoljnoiskustva u radu sa hipertekstom.

Poreenjem ove tri stavke dolazimo do zakljuka da

je ograniavajui faktor hardver, pa emo morati daekamo do 2007. godine kako bismo knjige sasvimzamenili informacijama sa mree. Budui izdavai,smatrajte da ste upozoreni: ovo ese desiti.

Vodi kroz ovu knjigu

Knjiga koju drite u rukama je prva od dve knjigena temu upotrebljivosti Weba. Odluio sam danapiem dve knjige iz dva razloga. Prvo, knjiga neslui niemu ako je niko ne proita, a suvie estosam viao debele knjiurine koje skupljaju prainuna policama, pa ne elim da i sam napiem takvu.Knjiga debela pet centimetara o tome kako nate-rati Excel da crta grafikone deluje zastraujue, paje ljudi iz straha i ne otvaraju. Njima e prijati daposeduju tako dubokoumnu knjigu, ali je neepro-itati. Dve relativno tanke knjige imaju veu ansuda budu proitane nego jedna debela.

Drugo, svi itaoci nee morati da proitaju obe knjige,jer se razliite knjige bave razliitim aspektima upo-trebljivosti Weba. Knjiga koja se bavi konkretnomstvari pristupanija je za studente i one kojima su po-trebne samo neke informacije. Nema smisla plaativeliku knjigu iju polovinu neete ni pogledati.

Ove dve knjige napadaju problem upotrebljivogWeb dizajna iz dva ugla. Prva knjiga se bavi pi-tanjem ta je dobra Web prezentacija, a drugakako je napraviti. Svi ele da odmah dobiju ree-nje, pa sam se u ovoj knjizi pozabavio time. U njojete saznati koje osobine treba da poseduje Webprezentacija koja se lako koristi. Ukratko reeno:smisao za jednostavnost i usredsreenost na po-trebe korisnika, a ne na bljetavi dizajn.

Prvo poglavlje pokriva glavne oblasti Web dizajna:dizajn stranice, sadraja i projektovanje arhitekturecele prezentacije. Naredna poglavlja pokrivaju spe-cifine teme na koje se nadovezuju primene za in-

tranet, hendikepirane korisnike i korisnike iz celogsveta. Knjiga se zavrava pogledom na budunostInterneta i nove pojave na Webu.

Izgled knjige

Dobra osobina tampanih knjiga je to

se u njima nalaze margine i ostali dvo-

dimenzionalni elementi dizajna koji

nisu raspoloivi na Web strani, koja je

u osnovi i dalje jednodimenzionalnipergament ba kao onaj koji su po-

znavali i voleli stari Egipani. U knjizi

je mogue postaviti ilustracije i na-

slove tako da dopunjuju tekst mnogo

bolje nego na Web strani. Dizajn ove

knjige nije moja zasluga, ali se nadam

da e vam koristiti.


10/19


Druga knjiga e pokriti oblast kako dizajniratiupotrebljive prezentacije i objasniti metodologijepomou kojih se dolo do stavova iznetih ovde, uprvoj knjizi. Nestrpljiv italac koji eli da sazna i-njenice moe da proita samo ovu knjigu. Ako bu-dete projektovali prezentacije pratei pravila koja u

vam prikazati, vae prezentacije e biti meu onimakoje se najlake upotrebljavaju na celom Internetu.Meutim, projektovanje stvarno dobrih prezenta-cija zahteva dodatnu inspiraciju koja je individualnaza svaki projekat, klijenta i njegove potrebe. Ne po-stoji zaobilazni put za sakupljanje dodatnih poda-taka o upotrebljivosti svakog projekta. Druga knjigae pokriti teme u vezi sa dobijanjem tih podataka.

Jakob Nielsen

Mountain View, California


11/19


12/19

11 Umetnost nasuprotinenjeringa Konkurentska letvica je

na velikoj visini O primerima

12 Poziv na akciju

13 ta ova knjiga nije Loa upotrebljivost =

nema posetilaca

14 Zato svi nepravilnodizajniraju Webprezentacije


13/19

1 Uvod:Zato upotrebljivost Weba

Upotrebljivost vlada Webom. Prosto reeno,

ako kupac ne moe da pronae proizvod, tada

ga on ili ona nee ni kupiti.

Web je krajnje okruenje u kome je kupac je-dina vlast. Onaj ko dri mia u ruci odluuje o

svemu. Veoma je lako otii na neko drugo me-

sto, jer vas od konkurencije deli samo jedan

potez miem.


14/19


Sa oko 10 miliona lokacija na Webu u januaru 2000.godine (i oko 25 miliona do kraja godine i sto mi-liona do 2002.), korisnici imaju vie izbora negoikada. Zato bi gubili vreme na neto to je zbu-njujue, sporo, ili ne zadovoljava njihove potrebe?

Zaista, zato?Usled velike mogunosti izbora i lakoe odlaska nadrugo mesto, korisnici Weba pokazuju izrazito ne-strpljenje i insistiraju na trenutnom ispunjenju svo-jih zahteva. Ako za par minuta ne mo gu da shvatekako se prezentacija koristi, zakljuie da nije nivredna utroenog vremena. I onda e otii.

Upotrebljivost je u Internet ekonomiji zauzelamnogo znaajniju ulogu nego to je imala u pro-

losti. Pri kupovini tradicionalnih opipljivih pro-izvoda kupci ne mogu da procene upotrebljivost svedok proizvod zaista ne kupe i plate. Na primer, ku-pili ste video rikorder i otkrili da je podeavanje satateko i da ne znate kako da programirate snimanjeomiljenih emisija. Nemate izbora proizvoa evam se smejati na putu do banke.

Softverska industrija ima malo veu motivaciju zaunapreivanje upotrebljivosti nego industrija opi-pljivih proizvoda. Korisnici softvera imaju obezbe-

ene centre za telefonsku podrku u sluaju problema.Takvi pozivi su veoma skupi (procenjuje se da jedankota izmeu 30 i 100 USD, to zavisi od sloenostisoftvera), a vie od polovine poziva je posledica loeupotrebljivosti. Na alost, centri za podrku finansi-raju se iz izvora razliitih od onih koji daju novac zaunapreivanje upotrebljivosti, pa menaderi razvojanisu preterano motivisani da ulau u razvoj dobrogkorisnikog interfejsa. Ono to donosi veliki novacje blagovremena isporuka, a ne kresanje budetacentru za podrku.

Web obre ovu sliku. Sada korisnici stiu utisak oupotrebljivosti prezentacijepre nego to ponu daje koriste iprenego to potroe novac na eventu-alnu kupovinu.

Jednaina je vrlo prosta:

Kod projektovanja proizvoda i softvera korisniciprvo plaaju, a upotrebljivost otkrivaju kasnije.

Na Webu, korisnici prvo otkrivaju upotreblji-vost, a plaaju kasnije.

Sada je oigledno zato je upotrebljivost znaajnijau Web dizajnu.

Upotrebljivost je u Internet eko-nomiji zauzela mnogo znaajniju

ulogu nego to je imala u prolosti.


15/19

1: Uvod: Zato upotrebljivost Weba 11

Umetnost nasuprot inenjeringa

Postoje dva osnovna prilaza dizajnu: umetniki idealizraavanja samog sebe i inenjerski ideal reavanjaproblema za klijenta. Ova knjiga vrsto zastupa in-enjerski pristup. Iako priznajem da postoji potreba

za umetnou, zabavom i slinim sadrajima na We-bu, smatram da glavni cilj veine projekata treba dabude da olakaju korisnicima izvravanje korisnihposlova.

Opisau veoma sistematian pristup Web dizajnu,navodei niz metoda koje svako moe da upotrebiza otkrivanje potreba korisnika i problema koje onimogu imati kada pristupaju prezentaciji. Tretiranje

Web pro jekta kao projekta razvoja softvera olakae

zadovoljavanje vremenskih rokova i obezbediti kva-litet. Dosledna primena metodologije inenjeringaupotrebljivosti tokom celog Web projekta do veedo stalnog unapreivanja prezentacije, kako u od-nosu na poetni dizajn, tako i u odnosu na dodatneizmene.

U ovoj knjizi nai ete mnoga pravila, principe,uputstva i metode. Svi oni potiu iz iskustva ta jezaista dobro ka da stvarni korisnici pokuaju da na

Webu urade stvaran posao. Jo od prvih dana Weba,posmatrao sam kako stotine korisnika pristupa sto-tinama prezentacija pored jo mnogo drugih sto-tina koji su koristili ostale oblike mrenih informa-cionih sistema i hiperteksta jo od poetka 1980-ih.

Ne tvrdim da sve moje preporuke treba slepo sleditiu svakom projektu. Dobro obuen profesionalaczna kada treba da potuje pravila, a ka da da ih zao-bie ili ak prekri. Meutim, prvo morate pozna-vati pravila kako biste mogli da odluite da li ete

odstupanjem od njih unaprediti odreeni projekat.Osnovni princip kojim se treba rukovoditi pri kre-nju pravila je da kada to radite, morate imati zaistadobar razlog.

Inenjerski pristup ima jo jednu veoma dobrustranu: kada se dvoumite izmeu dizajnerskih ree-nja, moete postaviti empirijsko pitanje na koje semoe odgovoriti prikupljanjem stvarnih podatakaod korisnika. Da li oni do informacija dolaze br-

e sa dizajnom A ili sa dizajnom B? Da li pri stan-dardnom upitu o kvalitetu usluge daju vee ocenedizajnu A ili dizajnu B? Izaberite dizajn koji dobijenajvie ocene, a ne onaj koji se vama vie dopada.

Konkurentska letvica je navelikoj visini

Konkurencija na Webu nije ograni-

ena samo na ostale kompanije uistoj industrijskoj grani. Ako uzmeteu obzir milione postojeih prezen-tacija, shvatiete da se takmiite zavreme i panju korisnika, a njihovaoekivanja za lakoom upotrebe is-punie samo najbolje prezentacije.Korisnik razmilja ovako: Ako do-bijam dobru uslugu kada kupujemknjigu u mekom povezu za 5 USD,

zato je ne bih dobio i onda kada kodvas troim hiljade dolara? Dobro pi-tanje, zar ne?


16/19


Naravno, postoje granice do kojih vas svaki naunimetod moe dovesti. I dalje postoji potreba za in-spiracijom i kreativnou. Jednostavan metod in-enjeringa upotrebljivosti koji svako moe da sledipokazae da korisnici imaju problema pri kretanjupo prezentaciji ili da niko ne primeuje dugme za

pretraivanje. Nalaenje bolje eme za navigacijuili boljeg izgleda i mesta za dugme za pretraivanjepomou ovih rezultata nije samo stvar praenja nizakoraka. Bie vam neophodno i poneto dizajnerskeinspiracije. Meutim, treba imati na umu da ino-vaciju ine: 10% inspiracija i 90% rad. Nain dase dobije odgovarajuadizajnerska ideja (a ne samoideja za stvari koje lepo izgledaju i koje niko ne ko-risti) jeste da se posmatraju korisnici i da se beleeelementi koji im se dopadaju, za koje misle da sulaki za upotrebu, kao i mesta na kojima nailaze naprobleme. Dobra dizajnerska ideja se moe dobitipraenjem metodologije inenjeringa upotrebljivo-sti i obradom podataka o reakcijama korisnika.

Upotrebljivost Weba menja se sporije od tehnolo-gije, pa e metode i koncepti koji se nalaze u ovojknjizi biti korisni mnogo godina, iako e se imple-mentacija dizajna veoma esto menjati. Veina prin-cipa koje u prikazati potie iz mojih istraivanja u

oblasti hiperteksta i ostalih interaktivnih sistema zaprezentacije. Svoj prvi projekat u hipertekstu uradiosam 1984. godine, ali su drugi na njemu radili jood 1960-ih. Mnogi njihovi rezultati su izdrali ispitvremena. Ako metodologije i rezultati koji potiuiz sredine 1980-ih budu korisni do kraja 1990-ih,nema razloga da ne verujemo da e biti upotrebljivii u 21. veku.

Poziv na akcijuAko proitate ovu knjigu i zatim je ostavite postrani, onda nisam uspeo. Naravno, ako je bacite ada je niste ni proitali, onda sam stvarno promaio,ali verujem da je knjiga dovoljno izazovna da etebarem baciti pogled na nju pre nego to joj prona-ete stalno mesto na polici.

Cilj ove knjige je da promeni vae ponaanje. U srcusam jevanelista, i hou da budete u stanju da vaimkorisnicima obezbedite bolju uslugu nakon to pro-itate moju knjigu. Ima mnogo koraka koji se mo-gu preduzeti da bi se olakao ivot korisnika Weba.

O primerima

U knjizi se nalazi velik broj slika sa

primerima stvarnog Web dizajna, aprimeri i komentari se odnose naprezentacije koje su bile aktuelneonog dana kada sam ih posetio. Po-to prikupljam primere i slike neko-liko godina, veina prezentacija ese promeniti nadam se na bolje do trenutka kada ova knjiga budeu vaim rukama. Ako posetite nekuprezentaciju koja je opisana u knjizi i

ustanovite da je promenjena, to neemoj primer uiniti bezvrednim. Raz-log za prikazivanje primera nije kri-tika ili pohvala pojedinanih lokacija,kompanija ili dizajnera. Svaki dizajnima svoje dobre i loe strane, pa u u

primerima ponekad ukazivati na do-bro, a ponekad na loe uraen as-pekt prezentacije. Svrha primera je

da ilustruju opte principe i metodo-

logije Web dizajna, jer je apstraktnuteoriju teko razumeti bez konkretnih

primera.


17/19

1: Uvod: Zato upotrebljivost Weba 13

Knjiga je puna specifinih metoda koje su upotre-bljive u skoro svakom stadijumu Web projekta sa ci-ljem da se dramatino unapredi korisniko iskustvo.

Takoe, nema izgovora za neupotrebljavanje neke odmetoda jer je veina krajnje jeftina. Isto tako,nemarazloga da u sledeem projektu ne upotrebite neku

metodu za poveanje upotrebljivosti jer se veina iz-uzetno lako ui.

Nakon itanja ove knjige,spremni ste zaakciju. Usledei dizajnerski projekat moete da uvrstite me-tode za upotrebljivost, ali samo ako e to dovestido nekih unapreenja. Puko itanje o upotreblji-vosti nee uiniti vau prezentaciju boljom; samoe raddovesti do nekih promena. Zapamtite da tomoete uraditi. To svako moe da uradi. Meutim,

veina Web dizajnera drsko zanemaruje upotreblji-vost i radi za sopstveni uitak (ili to je jo gore,za gazdin uitak) umesto da se trudi da zadovoljipotrebe korisnika. To je dobra vest za vas, jer eova knjiga postati tajno oruje pomou kog e vaaprezentacija postati bolja od 90% svih prezentacijana Internetu i to samo zato to 90% dizajnera nezna (ili ne eli da naui) jednostavne tehnike kojimau vas ovde nauiti.

ta ova knjiga nije

Ovo nije knjiga o HTML-u, niti o tome kako danacrtate ikonu ili o nekoj drugoj tehnologiji im-plementacije u vezi sa Webom. Ima mnogo dobrihknjiga koje e vas nauiti kako da pravite Web pre-zentacije, pa ja to neu ni pokuavati. U svakomsluaju, pisanje knjige o neemu to se tako brzomenja, kao to je sluaj sa detaljima u vezi sa imple-

mentacijom na Webu, je suvie teak posao.Verovatno ete morati da kupite dve knjige (pro davciknjiga e oboavati ovaj deo): u ovoj ete saznatita dauradite sa svojom prezentacijom, dok e vam knjigao im plementaciji objasniti kakoda postavite taj di-zajn na Web. Preporuujem itanje prema ovomredosledu. Moju knjigu treba da proitate prvu jerprojekat tre ba zapoeti pronalaenjem onoga to ko-risnici ele i dizajna kojim e biti zadovoljni. Opa-sno je prvo itati knjige o tehnologiji, kodovanju,izgledu i tehnikama, jer e veina ljudi krenuti dapravi Web stra nice im sazna kako se to radi. Ispo-stavlja se da su takve prezentacije u najveem broju


18/19


sluajeva beskorisne, jer su napravljene uz poznava-nje HTML-a ili programa Adobe PhotoShop, ali bezrazumevanja odgovarajuih elemenata Web dizajna ikorisnikih potreba.

Ovo nije knji ga ni o poslovnoj strategiji na Inter-

netu, iako ete itajui je naii na nekoliko stratekihrazmatranja. Ne postoji nain na koji vam mogu ob-jasniti kako da vodite svoj posao na Internetu. Dabih to uradio, morao bih da poznajem detalje u vezisa svakom industrijskom granom i kompanijom.

Knjiga se, meutim, ipak bavi jednom centralnomstratekom idejom: postaviti potrebe korisnika u cen-tar strategije izrade Web prezentacije. Strategije e serazlikovati od kompanije do kompanije, ali garantu-jem da e svaka kompanija ija prezentacija bude laka

za upotrebu imati veliku prednost u odnosu na konku-renciju, bez obzira na oblast u kojoj posluje.

Zato svi nepravilno dizajniraju Webprezentacije

Ova knjiga je zasnovana na reyultatima testovaupotrebljivosti koje je radilo oko 400 korisnika izrazliitih grupa na velikom broju Web pre zentacija

tokom poslednjih est godina. Takoe sam koristiozakljuke do kojih sam doao radei 10 godina naupotrebljivosti, mrenim informacionim sistemimai hipertekstu tokom mranih vremena, pre nego toje doao Web.

Otkako sam 1994. godine poeo da se bavim Webdizajnom, napravio sam mnogo greaka. U poetkusam mislio da su greke posledica mojih ogranie-nja (ljudi obino krive sebe). Video sam da veina

kompanija nastavlja da pravi iste greke koje samja pravio tokom 1994. i 1995. godine, pa sam do-ao do zakljuka da su one neizbene u prvom Webprojektu neke kompanije, ukoliko se ne preduzmeaktivna i konkretna akcija kako bi se greke izbegle.Jedan od glavnih ciljeva ove knjige je da pomogneda se one ne ponavljaju stalno. Na kraju, oni kojine poznaju istoriju osueni su da je ponavljaju. Me-utim, ako posedujete znanje, moete proi bolje.

Osnovne greke su zajednike na svim nivoima Webdizajna:

Loa upotrebljivost = nemaposetilaca

U mrenoj ekonomiji Web prezenta-cija postaje primarni interfejs izmeukompanije i korisnika. Za kompanije

koje se bave elektronskom trgovi-nom, prezentacija jeste kompanija.Korisniki interfejs postaje propa-gandni materijal, izlog i unutranjostradnje, prodajno osoblje i podrka,sve u jednom. U velikom broju slu-ajeva i sama prezentacija postajeproizvod. Stoga je loa upotrebljivostekvivalentna otvaranju radnje na 17.spratu (gde je niko ne moe nai),

koja je otvorena samo sredom od 15 16 sati (tako da niko ne moe daue) i u kojoj radi smrknuto osobljekoje nee da razgovara sa kupcima(pa oni i ne kupuju mnogo).


19/19

Model poslovanja: tretiranje Weba kao broureumesto kao fundamentalnog pomaka koji e pro-meniti nain na koji poslujemo u mrenoj eko-nomiji.

Upravljanje projektom: rukovoenje Web pro-jektom kao da je u pitanju tradicionalan kompa-

nijski projekat. To vodi do interno fokusiranogdizajna sa nekonzistentnim korisnikim interfej-som. Projekat Web prezentacije treba voditi kaoprojekat interfejsa za jednog korisnika.

Informaciona arhitektura: strukturiranje prezen-tacije tako da odraava nain na koji je struk-turirana kompanija. Prezentacija treba da budestrukturirana tako da zadovolji potrebe korisnikai njihove poglede na informacioni prostor.

Dizajn stranica: pravljenje stranica koje izgledajuvelianstveno i izazivaju oduevljenje kada se pri-kau unutar kompanije. Interne demonstracijene oslikavaju vremensko kanjenje odziva, ko-je predstavlja glavnu od rednicu upotrebljivostiWeba; takoe, demonstracija nee otkriti tekoekoje e neiskusan korisnik imati u prepoznava-nju razliitih elemenata na strani. Umesto toga,treba di zajnirati tako da korisnik dobije opti-malno iskustvo pod stvarnim uslovima, ak iako

ete time umanjiti utisak vae demonstracije. Pisanje sadraja: pisanje istim linearnim stilom

koji oduvek koristite. Pokuajte da piete novimstilom, prilagoenim mrenim itaocima koji sa-mo preleu preko teksta i oekuju kratke stranicesa dodatnim informacijama koje su raspoloivena drugim stranama.

Strategija povezivanja: tretiranje prezentacije nakojoj radite kao jedine na svetu, bez dobrih ve-za sa drugim prezentacijama i dobro projektova-

nih taaka ka kojima drugi mogu da postave veze.Mnoge kompanije ne koriste ispravne veze akni kada pominju sopstvenu prezentaciju u propa-gandnom materijalu. Zapamtite da je hipertekstosnova Weba i da nijedna prezentacija ni je usa-mljeno ostrvo.

U svakom od pomenutih sluajeva, prirodan nainna koji ljudi zapoinju Web projekat, zasnovan naranijem iskustvu, ispada pogrean. Web predstavlja

novi medij i shodno tome zahteva novi pristup, kojije prikazan u ovoj knjizi.

dizajn funkcionalnih web st pog01

Documents