documente

e-uprava Vlada Republike Srbije Agencija za unapređenje državne uprave Beograd, april 2002. Elektronska državna administracija u Republici Srbiji Branislav Anđelić

AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 2 Izvori> Electonic G#vernment: Cross-sectoral Development of Information Technology in Central G#vernment Administration Sad#æaj [IRI KONTEKST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 REFORMSKI CIQEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 POLAZNO STAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 PRELAZNO RE{EWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 JEDINSTVEN {ALTER . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 OBIM PODUHVATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 STRATE{KI PRISTUP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 ORGANIZACIONE POTREBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 IZVR{NI SPONZOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 OCEWIVAWE MOGU}NOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

IMPLEMENTACIONA STRATEGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 MERQIVOST REZULTATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 UTVR\IVAWE POSLOVNOG MODELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 UTVR\IVAWE PRIORITETA PROJEKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22 UTVR\IVAWE USPE{NOSTI PROJEKTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 TEKU]I PROJEKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 ANEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

[iri kontekst Sve ve}a upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija i napred#k Interneta stavili su veoma mo}ne alate na raspo- lagawe gra|anima, d# avnim ad#inistracijama, i velikim i malim pred#ze}ima {irom sveta. Kao rezultat toga, d#lazi d# d#leko- se nih promena u unutra{woj organizaciji d# avnih ad#inistracija i pred#ze}a. Promene nastaju u pogled# neophod#ih znawa, ve{tina i organizacije rad#, kao i u od#osima izme|u pred#ze}a, gra|ana i d# avne ad#inistracije. Informacione i komunikacione tehnologije ostvaruju zna- ~ajan uticaj na ukupnu privred# i politiku, imaju od#u~uju}u ulogu u mod#rnizaciji ekonomije, i d#prinose kori{}ewu novih mogu}nosti za stvarawe rad#ih mesta i ukqu~ivawu u novi sistem globalne ekonomije. Doprinose}i transformisawu organizacije javnog sektora, informacione i komunikacione tehnologije mogu d# poboq{aju javne usluge, ~ine}i ih br im, d#leko d#stupnijim i efikasnijim. Putem kori{}ewa Interneta, elektronska d# avna ad#inistracija ~ini svoje poslovawe bli im gra|anima i pred#ze}ima. Elektronska d# avna ad#inistracija mo e d# pru i veliki d#pri- nos ubrzavawu tranzicije ka ekonomiji zasnovanoj na znawu, stimu- lisawem pristupa i lak{im kori{}ewem osnovnih usluga d# avne ad#inistracije. Pred#ze}a imaju koristi od# maweg ad#inistrativnog napora, {to d#prinosi efikasnosti i ekonomskom razvoju. [to je jo{ va nije, otvorenija i interaktivnija d# avna ad#inistracija mo e d# stimuli{e i u~e{}e gra|ana u d#mokratskom procesu. Prelazak na elektronsko poslovawe pod#azumeva i krupne promene unutra{wih proced#ra rad# ad#inistracija, koje mogu biti veoma komplikovane za sprovo|ewe. Stoga je izazov za ad#i- nistracije d# se prilagod# i uved# inovativne na~ine rad#, ukqu~uju}i zd#ava i stabilna partnerstva sa privatnim sektorom. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 3

Vlad# Republike Srbije prepoznaje vaænost izgra|ivawa savr{enijeg pristupa, {irewa i kori{}ewa informacija javnog sektora i pruæawa gra|anima i pred#ze}i#4f lakog pristupa osnovnim javnim pod#cima, kao i promovisawe on-line kont kt izme|u gr | n i d#æ vne d#inistr cije. N por d se elektronizuje r d#d#æ vne d#inistr cije ukl p se u {iri kontekst ostv riv w str tegije Vl d# Republike Srbije d svoj r zvoj prevshod#o z sniv n upotrebi inform cionih i komunik cionih tehnologij i d se ubrz no kre}e k stv r wu d#u{tv z snov nog n ekonomiji zn w -- inform ti~kog d#u{tv . Elektroniz cij rd d#æ vne d#inistr cije neophod# je d bi se obezbed#lo d Republik Srbij iskoristi puni potencij l koje pruæ inform ti~ko d#u{tvo i izbegne d qe ud q v we od#Evropske unije u pogled# d#git liz cije, {to bi oteæ lo i vremenski ud qilo pristup we Evropskoj uniji. Vld Republike Srbije im k o jed n od svojih prioritetnih ciqev ukqu~iv we u evropske i svetske tokove, {to pod# zumev i uvo|ewe elektronske d#æ vne d#inistr cije. AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 4

Reformski ciqevi Elektronizacija rad# d#æavne ad#inist#fe72uu je izuzetno teæak zad#tak koji zahteva d#boke promene u na~inu organizacije, rad# i razmi{qawa na svim nivoima upravqawa. Pozitivna akcija zasnovana na snaænom politi~kom opred#qewu i jasno d#finisanoj viziji neophod#a je d# se iskoriste puni poten- cijali koje pruæa elektronizacija rad# d#æavne ad#inistracije. Bez snaæne, glasne, neprekid#e i javne politi~ke pod#{ke nemogu}e je sprovesti elektronizaciju rad# d#æavne ad#inistracije, od#osno uvo|ewe e-uprave. Upored# sa elektronizacijom, mora se pristupiti i su{tinskoj izmeni mod#la d#æavne ad#inistracije. Elektronizacija postoje}eg mod#la rad# samo bi mu u~vrstila pozicije i prod#æila vek. A ciq elektronizacije je upravo d# izmeni su{tinu rad# d#æavne ad#inistracije, d# je u~ini jed#ostavnom, otvorenom, efikasnom i klijent- centri~nom. Tri osnovna, od#mnogih reformskih zad#taka koji moraju d# se sproved# pre, ili u toku, elektronizacije rad# d#æavne ad#inistracije su> l utvrd#ti poslovni mod#l funkcionisawa svakog organa i organizacije, kao i Republike kao celine. Svako ministarstvo i d#uga organizacija treba d# od#ovori na pitawa> {ta je na{a misija, od#osno za{to mi postojimo< ko su na{i klijenti i ~ime moæemo d# ih zad#voqimo< {ta je zaista na{ posao, kako ga sad#4 obavqamo i kako æelimo d# ga obavqamo u bud#}nosti i sli~no. Rezultat }e biti nova organizaciona i funkcionalna {ema d#æavne ad#inistracij#u koja }e od#o- varati mod#lu upravqawa koji æelimo d# uved#mo. l utvrd#ti proced#re za obavqawe svakog posla u svakom organu i organizaciji posebno, i u Republici kao celini. Bez precizno d#fi#o 74eb proced#ra, nema {ta d# se elektronizuje. Ovo je od#najve}eg mogu}eg zna~aja za funkcionisawe bilo koje ad#inistracije ili poslovne sred#ne, bez obzira d# li }e se elektronizovati ili ne. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 5

l d#finisati rad#a mesta skupom znawa i ve{tina potrebnih za obavqawe poslova na tom rad#im mestu, a ne stru~nom spremom i god#uftu7 iskustva< d#finisati jasne i precizne kriterijume za utvr|ivawe posed#vawa potrebnih znawa i ve{tina< ustanoviti {kole i kurseve koji vod# sticawu traæenih znawa i ve{tina, kako bi svakom rad#iku u d#æav- noj ad#inistraciji bio jasan put napretka u karijeri. Reformski zad#ci Republike Srbije u mnogome su olak{ani kas- nim ulaskom u tranzicione procese u od#osu na zemqe isto~ne i jugo- isto~ne Evrope. Ne samo d# je pred nama dva#o~ne Evrope. Ne samo razvijenih zemaqa, ve} se moæemo koristiti i d#setogodi{wim iskustvom zemaqa sli~nijih nama i u~iti iz wihovih gre{aka. Jed#ni mod#l u elektronizaciji rad# d#æavne uprave u segmentu pruæawa usluga gra|anima i poslovnim subjektima (klijentima) koji se d# sad# pokazao kao uspe{an i u razvijenim zemqama i u zemqama u tranzici- ji je mod#l "jed#nstvenog {altera". Funkcionisawe jed#nstvenog {altera se najboqe moæe opisati "slu~ajem izgubqene ta{ne". Klijent je u ta{ni imao li~nu kartu, voza~ku d#zvolu, saobra}ajnu d#zvol#}a oruæani list, kr{tenicu, paso{, rad#u kwiæicu, itd# Klijenta u principu ne interesuje koji je organ i na kom nivou (savezni, republi~ki, op{tinski) za {ta zad#æen. Klijent æeli d# sve d#kumente zameni jed#om posetom bilo kom {alteru u bilo kom organu d#æavne uprave, ili jed#im pozivom na jed#n telefonski broj, ili jed#om operacijom na samostoje}em elektronskom kiosku, ili preko jed#e strane na Internet prezentaciji. Da bi ovo bilo mogu}e, potrebno je d# se paralelno sa elektronizacijom rad# d#æavne ad#inistracije vr{i i wena organizaciona i strukturna transformacija. Ovd# postoji uzajamna zavisnost, po{to elektronizacija name}e neke promene, pa je otpore u promeni na~ina rad# mogu}e savlad#ti obja{wewem "d# to tako mora zato {to uvod#mo kompjutere". AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 6

POLAZNO STAWE Su{tinu problema najboqe je pred#taviti vizuelno. Na slici 1 pred#tavqen je mod#l sad#{weg rad# d# avne ad#inistracije> Slika 1> mod#l sad#{weg rad# ad#inistracije Svako ministarstvo ima tri osnovne funkcije> 1. kreira politiku, utvr|uje strategiju, pred#a e zakone i d#nosi pod#akonske akte za wihovo sprovo|ewe< 2. obra|uje pred#ete i vr{i d#uge ad#inistrativne rad#e potrebne za sprovo|ewe politike< 3. ostvaruje kon- takt sa klijentima (gra|anima i pred#ze}ima) u upravnom postupku. Me|utim, svako ministarstvo sve ove poslove rad# nezavisno od svih d#ugih ministarstava, u okviru zatvorenog ad#inistrativnog "silosa". I u ovom obliku organizacije mogu}a su poboq{awa u rad# uvo|ewem elektronske obrad# pod#taka, kao {to je to ve} slu~aj u Ministarstvu unutra{wih poslova gd# postoji funkcionalna baza pod#taka gra|ana. Ovi zatvoreni pod#istemi (slika 4, nivo 1) slu e pre svega d# avnim slu benicima d# lak{e obavqaju svoj posao, ali nemaju nikakav uticaj na kvalitet pru awa usluga klijentima. To {to }e rad#ik MUP-a brzo prona}i gra|anina koji je d#{ao d# prod# i li~nu kartu u svojoj bazi pod#taka ne}e oslobod#ti ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 7 Kreirawe politike Pravd# Zd#avstvo Op{tine Policija Ad#inistracija Od#os sa klijentima

gra|anina obaveze d# pre toga stoji u red# na jo{ d#a {altera u d#ugim d#lovima grad# kako bi nabavio izvod# iz mati~ne kwige ro|enih i uverewe o d# avqanstvu, ni posete fotografu kako bi nabavio fotografiju. PRELAZNO RE{EWE Prelazno re{ewe kvalitativno pove}ava nivo usluga prema klijentima i bitno pove}ava efikasnost rad# d# avne ad#inistracije. Ono su{tinski ne mewa organizacioni oblik, ali zahteva promenu u mod#lu funkcionisawa, uvod#}i horizontalnu povezanost i ve}u sarad#u me|u ministarstvima i d#ugim organima uprave. Prelazno re{ewe prikazano na slici 2 i d#qe predvi|a da svaki organ i organizacija samostalno nastupa prema klijentu u okviru politike koju samostalno utvr|uje. Me|utim, usled# ustanovqavawa zajed#i#qava informacionog sistema i pod#istema koji su sa wim povezani, sad# su organi u mogu}nosti d# me|usobno razmewuju informacije na osnovu prethod#o d#govorenih ovla{}ewa za pristup. [ta ovo prakti#nozna~i za kli#entakoji æeli daproduæi li#nu kartu? Gra|anin }e i d#qe d laziti na {alter MUP-a, ali mu sad# sem stare li~ne karte ni{ta vi{e ne}e biti p trebn . Rad#ik MUP-a }e prek inf rmaci n g sistema trenutn d biti izv d# iz mati~ne kwige r |enih, izv d#iz kwige d#æavqana i p d#tke iz baze pd#taka gra|ana. Tak |e, na licu mesta }e se d#gitalnim f t -aparat m snimiti p rtret gra|anina, a weg v p tpis i tisak prsta }e se tak |e d#gi- taliz vati i d d#ti u bazu p d#taka. Pri nared# m d lasku u MUP, rad# pr d#æetka ili va|ewa nek g d#ug g d kumenta, baza p d#taka }e ve} sad#æati f t grafiju, p tpis, tisak prsta i izv d# iz mati~nih kwiga, tak d# }e zad#æavawe klijenta biti j { kra}e. Ostvarivawem prelazn g re{ewa p ve}awe zad v qstva gra|anina rad m d#æavne ad#inistracije i p ve}awe efikasn sti rad# same d#æavne ad#inistracije ve ma je zna~ajn . Republika Srbija je krenula ka stvarivawu v g prelazn g re{ewa d n {ewem Zak na inf rmaci n m sistemu Republike Srbije ("Sluæbeni glasnik Republike Srbije", br j 12/96) i d kraja 2001. g d#ne stvaren je zna~ajan napred#k> AGENCIJA ZAUNAP#E |EWE DRÆAVNE UP#AVE 8

Slika 2> mod#l prelaznog re{ewa rad# ad#inistracije l izra|eni su projekti za mre nu infrastrukturu i sve potrebne zajed#i~ke baze pod#taka i aplikacije< l izra|eni su projekti glavnih informacionih pod#istema, specifi~nih za pojed#na ministarstva i d#uge organe i organizacije< l izgra|ena je zajed#i~ka mre na infrastruktura u Beograd#, Ni{u i Novom Sad#. Pojed#ni organi od#vitalnog interesa umre eni su na celoj teritoriji Republike (MUP, Carina, PIO fond#< l izra|eni su projekti svih zajed#i~kih baza pod#taka i aplikacija l pu{tena je u rad# baza pod#taka gra|ana< l d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka poslovnih subjekata. Ova baza pod#taka se koristi u probnom re imu< l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za povezivawe baze pod#taka gra|ana i baze pod#taka poslovnih subjekata< l d#vr{ene su i uspe{no testirane baze pod#taka i aplikacije za mati~ne kwige ro|enih, ven~anih i umrlih< l d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka i aplikacija za vo|ewe centralnog bira~kog spiska< l d#vr{ena je i uspe{no testirana baza pod#taka uli~nog regi- stra ad#esa koja slu i kao osnova za razvoj Geografskog informacionog sistema i sistema za evid#nciju katastra< ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 9 Od#os sa klijentima Kreirawe politike Pravd# Zd#avstvo Op{tine Policija Ad#inistracija

l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za ad#inistrativno poslovawe i protok d#kumenata izme|u d# avnih organa< l d#vr{ena je i uspe{no testirana aplikacija za rad#inspekcij- skih slu bi< l izra|en je "re~nik pod#taka" koji pred#tavqa sliku svih qud# skih i materijalnih resursa Republike i koji slu i kao osnova za pravqewe aplikacije za kad#ovsko poslovawe i gazd#- vawe materijalnim d#brima< l d#vr{ena je i pu{tena u rad#baza pod#taka o stand#rd#uu] iz informacionih tehnologija koja slu i kao osnova za izrad# svih projekata. Svi ovi sistemi su u fazi kad# je mogu}e wihovo brzo uvo|ewe uz minimalne tehni~ke d#rade i finansijsku pod#{ku. Uz intezivi- rawe rad# na d#no{ewu od#ovaraju}ih propisa i stand#rda i minimalne izmene u funkcionisawu organa i organizacija Republike (horizontalno povezivawe), prelazno re{ewe mogu}e je ostvariti d# kraja 2003. god#ne. Ovd# opisano prelazno re{ewe, prikazano na slici 2, koje ne zahteva fund#mentalnu promenu u organizaciji rad# d# avne ad#inistracije omogu}ava razvoj e-vlad# sve d# nivoa 4 (slika 4). Posti- zawe nivoa 4, me|utim, zahteva ne samo zna~ajna finansijska sred# stva ve} i zna~ajne izmene u regulativi, a pre svega> l izmene krivi~nog zakonod#vstva i d#no{ewe Zakona o elektronskom poslovawu i d#gitalnom potpisu u sklad# sa Konvencijom o kriminalu na Internetu (Savet Evrope, ETS No> 185, Bud#mpe{ta 23. novembra 2001.) http://conventions.coe.int/Treaty/EN/WhatYouWant.asp?NT=185< l izmene obligacionog zakonod#vstva kako bi se obaveze pre- uzete u virtuelnoj sferi izjed#a~ile sa obavezama u realnoj< l d#no{ewe primenqivog Zakona o za{titi intelektualne svojine< l d#no{ewe Zakona o za{titi privatnosti pod#taka< l d#no{ewe Zakona o slobod#om pristupu informacijama< l omogu}avawe univerzalnog i jeftinog pristupa Internetu. Osim regulative i materijalnih ulagawa, postizawe nivoa ~etiri (slika 4) zahteva i promene u organizacionim oblicima. Bez ustanovqavawa tela sa upravnim ovla{}ewima koje bi objed#nilo sve inge- rencije iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija u Republici i ustanovqavawa od#ovaraju}ih funkcija u svakom organu i organizaciji za sprovo|ewe plana rad#, ne moæe se o~ekivati postizawe nivoa 4. AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 10

JEDINSTVEN {ALTER U mod#lu poslovawa d#æavne ad#inistracije koji se zasniva na "jed#nstvenom {alteru", {alter (fizi~ki {alter u objektu, telefonski pozivni centar, samostoje}i elektronski kiosk, Internet) ne pripad# od#e|enom organu ili organizaciji, ~ak ni od#e|enoj ver- tikalnoj nad#eænosti, ve} se na jed#om mestu obavqaju svi poslovi koje klijenti mogu d# imaju sa bilo kojim organom ili organizacijom unutar d#æavne ad#inistracije. Slika 3> mod#l "jed#nstvenog {altera" Ovo zahteva su{tinske promene u organizaciji rad# d# avnih organa i organizacija. Ministarstva bi prakti~no ostala mala, izuzetno operativna tela koja bi se bavila politikom, strategijom, vizijom i regulativom. Horizontalno bi se povezivali u rad#e grupe i d#uga ad-hoc tel koj bi bil osniv n d re{e problem ili pron |u re{ewe koje z d#re u vi{e od#jed#4n n d#eænosti. Z d#goro~nije projekte bi se osniv le me|uresorne gencije. Ad#inistr tivno procesov we, j vne n b vke, k d#ovsk sluæ- b , op{ti pr vni i r ~unovod#tveni poslovi, i svi d#ugi op{ti poslovi, bi se ob vq li centr lno u jed#oj z jed#i~koj stru~noj sluæbi, i to u gl vnom utom tski. Usluge prem klijentim bi t ko|e vr{il z jed#i~k "Sluæb ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 11 Kreirawe politike Ad#inistracija Pravd# Zd#avstvo Op{tine Policija Jed#nstven {alter Od#os sa klijentima

za usluge" koja bi imala svoje servisne centre, pozivne centre, samostoje}e elektronske kioske i Internet prezentaciju. Svi ovi razli~iti kanali komunikacije trebalo bi d# klijentima omogu}e d# bilo koji posao sa d# avnom ad#inistracijom obave preko ma kog od kanala za komunikaciju, u bilo koje vreme, sa ma kog mesta u svetu. Ovakav na~in organizacije rad#, a koji elektronizacija ne samo omogu}ava ve} i ima za ciq, kreira nove, interesantne oblike sarad# we privatnog i javnog sektora s jed#e i d# avne ad#inistracije s d#uge strane. U mnogim zemqama koje su uvele sistem "jed#nstvenog {altera", poslove d# avne uprave ne obavqaju u potpunosti d# avni ~inovnici. U Kanad# i Sloveniji, Po{ta je preuzela mnoge poslove d# avne uprave. Po{ta obi~no ima razvijenu informati~ku infrastrukturu, od#i~nu d#stribuciju objekata i d#bro obu~ene rad#ike koji ve} obavqaju sli~ne poslove. Istra ivawa su tako|e pokazala d# u ve}ini zemaqa stanovni{tvo ima izuzetno poverewe u Po{tu, a {to je i kod nas slu~aj. U Ind#ji#7 preko 8000 privatnika je ovla{}eno i obu~eno d# u svojim bakalnicama obavqaju od#e|ene upravne poslove. Ovo je slu~aj u jako malim, a ud#qenim mestima gd# se d# avnoj ad#inistraciji ne isplati d# d# i svoje ispostave i rad#ike#7 Gra|ani imaju izbor d# od# d# oblasnog centra i besplatno obave posao u organu d# avne ad#inistracije, ili d# uz malu naknad# obave posao kod privatnika u sused#tvu. Sve ove inovacije zahtevaju su{tinsku promenu u organizaciji rad# d# avne ad#inistracije u Republici Srbiji. Organi i organizacije moraju d# se od#eknu d#rektnog rad# sa klijentima i te usluge iznajmquju od#jed#nstvene slu be. Potrebno je ustanoviti novo ministarstvo, agenciju, sekretari- jat ili neki d#ug#4 upravni okvir ("Slu ba za usluge"), premestiti kad#ove iz postoje}ih organa i organizacija, obaviti kompleksnu obuku kako bi svi mogli sve d# rad#, racionalizovati prostor, prona}i nove lokacije, izmeniti proced#re i ovla{}ewa, i, {to je najva nije, promeniti na~in razmi{qawa ne samo {alterskih rad#i- ka ve} i wihovih {efova, koji }e sasvim sigurno od#ivawe ovih funkcija posmatrati i kao od#ivawe mo}i i sred#tava. Za uvo|ewe "jed#nstvenog {altera" ne postoje tehni~ko-tehnolo{ke prepreke. U Republici Srbiji postoji d#voqno stru~waka i d#voqno znawa d# se ovaj projekat realizuje kad# za to bud# postojali od#ovaraju}#4 organizacioni, finansijski i zakonski uslovi. Pre okon~awa procesa reforme d# avne ad#inis#e472pbf bi}e veoma te{ko, gotovo nemogu}e d#sti}i nivo 5 (slika 4) e-uprave. AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 12

Obim pod#hvata Projektni zad#tak realizacije elektronizacije rad# d# avne uprave, iako obiman i kompleksan, jasno je d#finisan. On se sastoji iz {est osnovnih nivoa, prikazanih na slici 4. Na nultom nivou se nalaze zajed#i~ke osnove informacionog sistema d# avnih organa> fizi~ka komunikaciona infrastruktura< osnovne baze pod#ta#ne (gra|ana, privred#ih subjekata i geografskih jed#nica)< programi koji su od# zajed#i~kog interesa (pisarnica, upravqawe resursima i kad#ttb72 p re~nik pod#taka, itd#)< takozvani "sred#i sloj", od#osno program koji povezuje osnovne baze pod#taka koje su u razli~itom formatu i rad# na razli~itim hard#erskim platformama< sistem sigurnog pristupa informacijama koji ukqu~uje ne samo fizi~ko obezbe|ivawe pristupa, ve} i d#deqivawe prava i utvr|ivawe proced#ra za pristup informacijama< utvr|ivawe stand#rda za tehnolo{ku osnovu, pristup i razmenu pod#taka< utvr|ivawe zakonskog okvira u kome je sve ovo mogu}e. Zakonod#vna osnova, pored#regulative koja se od#osi posebno na d# avnu ad#inistraciju, tako|e ukqu~uje d#no{ewe novih, ili izmenu i d#punu postoje}ih zakona koji omogu}avaju i pod#ti~u upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija u privre- d#, kao i onih koji pod#ti~u d#ma}#4 i strana ulagawa u ovaj sektor. Na nivou 1 se nalaze informacioni pod#istemi d# avnih organa, od#osno ona re{ewa koja mogu samostalno d# funkcioni{u u okviru jed#og ministarstva ili d#ugog d# avnog organa. Ovi pod# sistemi se mogu d#g izvesne mere razvijati nezavisno, od#osno upored# sa razvojem osnova zajed#i~kog informacionog sitema, pod uslovom d# su prihva}eni stand#rdi i zakonski okvir. Ovi sistemi bi, na primer, ukqu~ivali sistem za obrad# sud#kih pred#eta# u Ministarstvu pravd#, sistem d# avnog trezora u Ministarstvu finansija, informacioni sistem apotekarske ustanove, op{tinski sistem izd#vawa gra|evinskih d#zvola, itd# Nulti i prvi nivo zajed#o pred#tavqaju d# avni intranet, sistem za komunikaciju i razmenu d#kumenata unutar d# avne ad#i# ]]fe7 cije. Dovr{etkom nultog i prvog nivoa, mogu}e je obezbed#ti efi- ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 13

kasno pruæawe usluga klijentima na postoje}im {alterima. Zahvaqu- ju}i mogu}nosti komunikacije izme|u razli~itih d#æavnih organa elektronskim putem, klijent bi bio po{te|en {etawa od#ustanove d# ustanove i pribavqawa prethod#ih potvrd# i mi{qewa. Sav posao po jed#om pred#etu bilo bi mogu}e d#vr{iti na jed#om {alteru. Nivo 2 se sastoji od# pruæawa informacija specifi~nih za svaki pod#istem ili postupak koji se obavqaju na nivou 1. Ovd# se pre svega rad# o Internet prezentacijama pojed#taci organa i organizacija kojima bi se klijenti informisali o wihovom rad# i razli~itim upravnim proced#rama. Klijenti bi se unapred# obavestili o postupku, preuzeli formulare, i obavestili o mestu i rad# nom vremenu d#æavnog organa i organizacije sa kojom æele da obave neki postupak. Jo{ jed#a vaæna funkcija informisawa koje obezbe|uje nivo 2 je i transparentnost u rad#. Pored# informacija o novim zakonima, od#ukama i postupcima, Internet prezentacije bi tako|e sad#æale izvod# iz re~nika pod#taka, koji sad#æi ta~an opis svakog postupka u okviru ministarstva, ime osobe koja je za taj postupak zad#æena, broj telefona i faksa, ad#esu i broj kancelarije, kao i nad#e|ene i pod#e|en#4 sluæbenike u tom postupku. Ovime bi se izbeglo ~ekawe na {alteru za informacije i lutawe od#sluæbe d# sluæbe, a klijentu bi bilo jasno i kome moæe d# se æali ukoliko je nezad#voqan uslugom. Nivo 3 uvod# d#osmernu komunikaciju izme|u d#æavne ad#i- nistracije i klijenta. Klijent je sad# u mogu}nosti ne samo d# d#bije informaciju od# d#æavnog organa ili organizacije, ve} i d# im AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 14 Slika 4< nivoi elektronizacije rad# ad#inistracije

pru i informaciju. Ovom interaktivno{}u u mnogome se smawuje potreba za od#askom na {alter. Razni pod#esci, molbe i zahtevi mogu se poslati elektronskim putem, a na isti na~in se mo e d#biti i od#ovor ili re{ewe. Sa strane informacionih i komunikacionih tehnologija nivoi 2 i 3 se istovremeno ostvaruju, po{to su tehnolo{ki zahtevi za wih gotovo id#nti~ni. Kvalitativna razlika je, prvo, u izmeni zakona kako bi primawe zahteva i izd#vawe re{ewa elektronskim putem imalo istu pravnu va nost kao i kad# se postupak obavqa u papirnoj formi i, d#,7 pb u nivou obu~enosti d# avnih slu benika za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija. Naime, na nivou 2 d#voqan je mali broj visoko obu~enih kad#ova koji }e informacije pripremati u elektronskom obliku i postavqati ih na Internet prezentaciju, d#k je na nivou 3 potrebno d# svaki d# avni slu benik d#rektno komuni- cira sa klijentom elektronskim putem (makar samo preko e-po{te). Nivo 4 pred#tavqa kona~no ostvarewe prelaznog re{ewa, Na ovom nivou klijent je sposoban d# samostalno obavi upravni postupak sa od#e|enim organom ili organizacijom bez intervencije d# avnog slu benika. Prelazak sa nivoa 3 na nivo 4 gotovo d# je jed# nako kompleksan, skup i d#gotrajan kao celokupan prethod#i razvoj od# nivoa nula d# nivoa 3. ^ak i za najjed#ostavniji upravni postupak, na primer promenu ad#ese stanovawa, potrebno je d# se ostvare svi zakonski i tehnolo{ki pred#slovi. Prvo, potrebno je d# svaki gra|anin mo e sa apsolutnom sigurno{}u d# bud# pozitivno id#nti#no 7eu4 od#strane sistema. Potrebno je svim gra|anima izd#ti nove li~ne karte sa pametnim ~ipom (SMART), ili na d#ugi na~in osigurati primenu elektronskog potpisa. Drugo, potrebno je ostvariti bezbed#u elektronsku komunikaciju izme|u klijenta i sistema, bez obzira d# li je klijent na nekom javnom elektronskom kiosku, u kancelariji, ili kod# ku}e na svom li~nom ra~unaru. Tre}e, ukoliko se za upravni postupak pla}a nad#k- nad#, potrebno je imati ve} ustanovqen i razra|en bankarski sistem za bezgotovinsko elektronsko pla}awe. I, kona~no, potrebno je d# se u potpunosti kompletiraju svi mre ni, hard#erski i programski projekti na nivoima nula i jed#n. Nivo 5, jed#nstveni {alter, d#taqno je prethod#72 opisan kao kona~ni ciq i zavr{ni stepen u razvoju e-uprave. Va no je naglasiti d# u tehnolo{kom pogled# gotovo d# nema razlike izme|u nivoa 4 i nivoa 5, od#osno d# je postizawem nivoa 4 prakti~no ve} postignut nivo 5. Da li }e se i kad# nivo 5 ostvariti zavisi pre svega od zakonske i organizacione reforme d# avne ad#inistracije. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 15

Strate{ki pristup Ostvarivawe projekta e-uprave zajed#i~ki je posao svih reformskih timova koji moraju biti organizaciono ujed#weni kroz centralno strate{ko telo na najvi{em nivou. Pod#hvat uvo|ewa elek- tronskeuprave ne sme d# se tretira kao kompjuterizacija postoje}ih slu bi, kao stru~ni projekat, ili kao telekomunikaciona usluga. Naprotiv, elektronizaciju rad# d# avne ad#inistracije treba shvatiti kao d eo celokupne reforme, a ne kao tehni~ko-tehnolo{ki pod#hvat. Qud# koji vod# ovaj pod#hvat moraju biti d#o naju eg reformskog tima i svakod#evno prilago|avati svoje planove elektronizacije planovima reforme d# avne ad#inistracije i planovima d#ugih sistemskih reformi. Isto tako, tim koji od#e|uje op{te pravce sistemske reforme mora stalno konsultovati tim zad# en za elektronizaciju rad# d# avne ad#inistracije kako se ne bi pred#a- gala re{ewa koja je te{ko, skupo ili nemogu}e elektronizovati. ORGANIZACIONEPOTREBE U oblasti informatike, Interneta i telekomunikacija ~ak {est d# avnih organa, organizacija i stru~nih slu bi u Republici Srbiji ima pojed#ne nad#e nosti> Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Ministarstvo saobra}aja i telekomunikacija, Ministarstvo pravd# i lokalne samouprave, Agencija za razvoj informatike i Interneta, Republi~ki zavod#za informatiku i statistiku i Uprava za zajed#i~ke poslove republi~kih organa. Ovome treba d#dati i Savet za d# avnu upravu i Agenciju za unapre|ewe d# avne uprave koji tako|e uti~u na ove oblasti. Ovakva situacija ne d#zvoqava strate{ki pristup elektronizaciji rad# d# avne ad#inistracije i razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija u Republici, {to ima sled#}e negativne posled#ce> l u od#ojenim nad#e nostima paralelno se prave zakonski pred#ozi, planovi i programi razvoja koji su gotovo u pot- - punosti neuskla|eni< l ne postoji kriti~na masa stru~nosti na jed#om mestu> mali AGENCIJA ZAUNAP#E |EWE DRÆAVNE UP#AVE 16

broj stru~waka koji je uop{te voqan d# rad# u ovoj oblasti u d#æavnim organima zbog nesrazmere plata sa platama u privred# raspar~an je u mnogo organizacionih jed#nica< l neracionalno se tro{e buxetska sred#t#a i d#nacije, jer se bez koord#na#2ufu razvijaju informacioni pod#istemi< l strani d#natori i investitori ne znaju sa kim d# razgovara- ju i ~esto d#bijaju opre~ne informacije od#pojed#nih d#lo- va nad#eænosti -- u ovakvom organizacionom obliku nismo u stawu d# prihvatimo d#nacije i investicije koje se nud#. Sve zemqe koje su uspe{no pristupile elektronizaciji rad# d#æav- ne uprave uvele su jed#nstven, centralizovan sistem od#u~ivawa u ovoj oblasti. U razli~itim zemqama to je uzelo razli~ite oblike> negd# su osnivana nova ministarstva, negd# agencije, negd# sekretarijati, negd# su postoje}im organima ili organizacijama d#deqivana ovla{}ewa. Zajed#i~ke karakteristike organizacije u svim ovim zemqama su> 1) Uved#na je funkcija "Dræavnog sekretara za informatiku" (CIO - Chief Information Officer) koji vod# ovu oblast. CIO je d#æavni sluæbenik iskusan u menaxmentu i organizaciji, vo|ewu projekata, buxetirawu, i sa solid#im znawem infor- - matike. 2) CIO rukovod# organom ili organizacijom koja je od#ovorna d#rektno pred#edniku, vlad# ili parlamentu, ~ak i ako iznad sebe organizaciono ima ministra ili sekretara. 3) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# ima neogra- ni~ena i iskqu~iva upravna ovla{}ewa u ovoj oblasti. 4) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# od#e|uje politiku, d#nosi strategiju, ustanovqava potrebne organizacione oblike, sprovod# implementaciju, uvod# stand#rde i kon- troli{e wihovu primenu. 5) Organ ili organizacija kojom CIO rukovod# ima sopstveni buxet o ~ijem kori{}ewu samostalno od#u~uje. Drugi organi i organizacije nemaju buxetska sred#tva iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. 6) U svakom organu i organizaciji postoji "Sekretar za informatiku" sa d#ostrukom od#ovorno{}u> od#ovoran je d#rektno "Dræavnom sekretaru za informatiku" za sprovo|ewe zajed# ni~kog plana i programa i po{tovawe stand#rda, i istovremeno je od#ovoran d#rektn#4 svom rukovod#ocu (ministru, d#rektoru, sekretaru) za sprovo|ewe elektronizacije upravnih postupaka posebnih za taj organ ili organizaciju. Ovo je tako|e d#æavni sluæbenik iskusan u menaxmentu i organizaciji, vo|ewu projekata, buxetirawu i sa solid#im znawem informatike. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 17

U Republici Srbiji potrebna organizaciona {ema mogla bi d# ima sled#}i oblik> IZVR{NI SPONZOR U svim zemqama u kojima se uspe{no sprovod# elektronizacija rad# d# avne uprave, osoba sa izuzetnim li~nim i politi~kim autoritetom preuzela je ulogu izvr{nog sponzora celog projekta. Obi~no je u pitawu pred#ednik d# ave ili vlad#, koji su kao svoj programski prioritet proglasili uspeh ovog pod#hvata. U Engleskoj to je pred#ednik Vlade, u Americi predsednik Republike, a#dnik Vla generalni guverner i pred#ednik Vlad# zajed#o. Ovakvim pristupom, partija ili koalicija koja stoji iza izvr{nog sponzora vid# ostvarivawe projekta e-uprave kao svoj prvi i vitalni zad#tak. Svi politi~ari#4et7t4tf72nuub7b]7zadatak. Svi politi~ari#4tf7 sponzora javno, glasno i sna no pod# avaju projekat, ne samo u javnim nastupima ve} i -- {to je mo d# jo{ va nije -- unutar svojih ministarstava, stavqaju}i svakod#evno d# znawa svim svojim slu benicima AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 18 Sekretar za informatiku (CIO organa ili organizacije) Ostala ministarstva i d#ugi organi i organizacije Vlad# Republike Potpred#ednik Vlad# zad#æen za reformu Ministarstvo za informati~ko d#u{tvo Dræavni sekretar za informatiku (CIO Republike) Od#or Vlad# zad#æen za reformu

d# }e wihovo napred#vawe u mnogome zavisiti od#efikasne pod#{ke reformi i elektronizaciji rad# sopstvenog poslovawa. Izvr{ni sponzor ne samo d# ima moralni autoritet d# sproved# ovaj projekat, ve} i fakti~ku vlast, od#osno mogu}nost d# kroz par- lament brzo i efikasno d#nosi zakone koji su neophod#i za wegovo ostvarivawe. Izvr{ni sponzor, me|utim, preuzima na sebe i zad#nb]t d# projekat d#bije nacionalnu d#menziju, d# osigura saglasnost i pod#{ku opozicije, i kontinuitet i posle eventualnog od#aska sa funkcije. Projekat e-uprave mora d# se shvati isto kao od#rana zemqe ili za{tita od# poplava -- ne{to {to je u interesu svih gra|ana i svih politi~kih snaga, ne{to neophod#o za bud#}nost zemqe. OCEWIVAWE MOGU}NOSTI Projekat elektronizacije rad# d# avne ad#inistracije izuzetno je skup projekat. Me|utim, mnogi pojed#na~ni rad#i zad#ci u okviru projekta mogu se ostvariti i bez utro{aka novih sred#tava, kreativ- nim pristupom u planirawu. U osnovi postoje ~etiri vrste rad#ih zad#taka u okviru projekta e-uprave> 1) Rad#i zad#ci koji se mogu izvr{iti racionalnijim kori{- }ewem ili kreativnijom upotrebom postoje}ih resursa. Neki od#ovakvih projekata se ve} realizuju pod#koord#naci- jom Agencije za razvoj informatike i Interneta Vlad# Republike Srbije. Na primer, spajaju se postoje}e mre e Po{tanske {ted#onice, MUP-a i PIO fond# ~ime }e svakome od#korisnika biti omogu}en pristup d# d#leko ve}eg broja lokacija nego ranije, a na ceo sistem se prikqu~uje i Republi~ka uprava javnih prihod# koja d# sad# nije imala mre nu infrastrukturu van Beograd#. 2) Rad#i zad#ci koji se mogu finansirati iz u{ted#. U mnogim sistemima, kao {to je sistem za d#stribuciju lekova, ili sistem robnih rezervi, nije mogu}e pouzd#no utvrd#ti d# li su sred#tva utro{ena celishod#o ili je d#{lo d# rasipawa ili zloupotrebe. U{ted# koje se mogu ostvariti sistemom kon- trole i uvo|ewem elektronizacije d#voqne su d# isplate sve tro{kove uvo|ewa sistema za veoma kratko vreme. 3) Rad#i zad#ci koji se mogu finansirati iz prihod#. Ovd# spad#ju pre svega usluge koje se napla}uju od# klijenata, kao ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 19

{to je registracija pred#ze}a, izd#vawe paso{a, izd#vawe gra|evinskih d#zvola, ili izvod# iz katastra nepokretnosti. Komercijalni kred#ti se mogu sa lako}om obezbed#ti za ovakve projekte, uz od#ovaraju}e projekcije prihod# od#kojih bi se servisirao d#g. 4) Rad#i zad#ci koji se finansiraju iz buxeta. Od#e|eni osnovni zad#ci, kao na primer uvo|ewe elektronske pisar- nice ili sistem za elektronsku pripremu novih zakona, moraju se finansirati iz buxeta. Me|utim, i ovd# je mogu}e obezbed#ti alternativno finansirawe iz d#nacija. Zemqe Evropske unije su veoma zainteresovane d# se na{e ad#inistrativne proced#re prilagod# wihovim rad# lak{eg bud#}eg prid#uæivawa na{e zemqe Evropskoj uniji, pa se mnoge d#nacije od#ose ba{ na projekte e-uprave. Primera rad#, Evropska agencija za rekonstrukciju upravo je od#bri- la finansirawe elektronizacije rad# pravosud#ih organa u vred#osti od#2,8 miliona evra. IMPLEMENTACIONA STRATEGIJA U okviru postoje}e op{te strategije i celokupnog projekta e-uprave (slika 4), a vod#}i ra~una o mogu}nostima koje su ve} opisane, implementaciona strategija se sastoji iz ~etiri osnovna postulata> 1) Od#ah rad#ti na malim projektima koji imaju uo~qive efek- te. Ovo }e d#prineti d# gra|anstvo jasno uo~i pred#osti elektronizacije rad# d# avne ad#i#eu]]f72e]be ~ime }e se op{ta pod#{ka za ceo projekat bitno pove}ati. 2) Prvo rad#ti na projektima koji imaju najkra}e vreme implementacije. Projekti sa kratkim vremenom implementacije ko{taju mawe, a i lak{e se ostaje u okviru planiranog buxeta. Tako|e, za ovakve projekte je lak{e d#biti d#nacije ili kred#te, kao i obezbed#ti politi~ku pod#{ku ukoliko projekat zahteva izmenu zakona. 3) Sve vreme vod#ti ra~una o kona~noj integraciji. Ni jed#n projekat, ma koliko atraktivno izgled#iv i ma koliko brzo mogao biti ostvaren, ne sme se realizovati ukoliko ne}e mo}i d# se integri{e u kona~ni sistem jed#nstvenog {altera. Kratkoro~ni efekat skupo bi se kasnije platio ponovnom implementacijom i ote anom integracijom. AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 20

4) Ostaviti prostor za tehnolo{ke napretke koji }e nastati u fazi implementacije. Svi projekti moraju biti tako kon- cipirani d# se nove tehnologije mogu lako ugrad#ti u postoje}e sisteme bez naru{avawa integriteta celog sistema i bez potrebe d# se vr{e izmene u procesu rad# -- izmena mora biti potpuno neprimetna za d#æavnog sluæbenika ili klijenta. U okviru implementacione strategije pred#i|ena je i mogu}nost d# }e se u bud#}nosti pojaviti novi d#u{tveni problemi, novi ad#inistrativni zahtevi ili novi zakonski okviri, koji nisu bili pred#i|#4p7 op{tom strategijom ili projektnim planom, a iznenad# postaju prioritet za ostvarivawe. Za ovakve situacije primewiva}e se metod#logija "Planirawa izazvanog d#ga|ajima" (Issue Driven Planning). Ova metod# planirawa omogu}ava d# se za veoma kratko vreme (d#e d# tri ned#qe) napravi projekat koji se moæe ostvariti za nekoliko meseci, vod#}i ra~una o ograni~enim buxetskim sred#tvima (projekat nije d#o teku}eg buxeta po{to problem nije bio poznat u vreme planirawa buxeta) i politi~kim realnostima (potrebno je ostvariti projekat bez izmena u zakonod#vstvu), a d# se pri tom ne naru{i op{ti strate{ki okvir. MERQIVOST REZULTATA U situaciji ograni~enih resursa i potrebe za ubrzanom implementacijom, od#izuzetne va nosti je ustanoviti precizne, merqive, numeri~ke kriterijume za ocewivawe prioriteta i merewe postignutih rezultata. UTVR\IVAWEPOSLOVNOG MODELA Kako bi se prioritet projekata vred#ovao na uporedqivoj skali, potrebno je, koriste}i jed#nstvenu metod#logiju, prvo utvrd#ti postoje}i poslovni mod#l i bud#}i, eqeni poslovni mod#l svakog organa i organizacije. Projekti se zatim kreiraju kao na~in za prelazak puta od#postoje}eg ka eqenom stawu. Od#u~uju}e za uspeh u utvr|ivawu uspe{nog i primenqivog ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 21

poslovnog mod#la d#æavne ad#inistracije je shvatawe d# se on utvr|uje na osnovu protivre~nih interesa raznorod#ih u~esnika. U svetu se kao izuzetno uspe{na pokazala metod#logija koju je jo{ 198 . razvio Xon Zakman za ocewivawe uspe{nosti razvoja informacionih sistema. Krajem d#vedesetih god#na je u Kanad# d#limi~no mod#fikovana i uspe{no primewena za utvr|ivawe poslovnog mod#la kanad#kih ministarstava i tamo posluæila kao osnova za razvoj e-uprave. Kasnije je prihva}ena kao stand#rd u gotovo svim razvijenim zemqama. Ova metod#logija ne posmatra proces kao seriju koraka, ve} kao pogled#na celinu od#strane razli~itih u~esnika u procesu> stratega, od#osno onoga ko utvr|uje politiku i ciqeve< d#æavnih sluæbenika, od#osno onih koji treba d# svakod#evno rad# u d#tom okruæewu< pro- jektanta, koji ima potrebu d# d#fini{e proces na organizovan i razumqiv na~in< tehnologa, koji mora d#r primeni postoje}e tehnologije za traæeno funkcionisawe procesa< i, samog sistema, koji sam po sebi mora pred#tavqati logi~ku celinu. UTVR\IVAWE PRIORITETA PROJEKATA Svakom projektu, bez obzira u kom se ministarstvu od#ijao, mora se d#ti relativna vred#ost prioriteta.Kriterijumi koji se koriste su> l Stepen unapre|ewa procesa (ubrzavawe, pojed#ostavqivawe ili pojeftiwewe proced#re) l Stepen unapre|ewa sistema (pove}awe efikasnosti celog ministarstva i vlad# kao celine) l Stepen me|uzavisnosti (u kojoj meri }e d#ugi projekti mo}i d# se oslone na rezultate ovog projekta i time smawe svoju cenu ili vreme implementacije) l Vid#ivost rezultata (politi~ki profit koji se preta~e u pove}awe pod#{ke celom pod#hvatu) l Efekat na privred# (u kojoj meri se koristi d#ma}a pamet i d#prinosi razvoju d#ma}ih pred#ze}a) l Vreme za implementaciju l Cena implementacije l Izvor finansirawa Svi kriterijumi se koriste u svetlu ustanovqenih strate{ih prioriteta i na osnovu toga d#bijaju relativan te inski faktor. Prioriteti se mogu privremeno promeniti, pa se i te ina poje- d#nih kriterijuma mo e vremenom korigovati. Na primer, 2002. AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 22

god#na je progla{ena god#nom borbe protiv korupcije i kriminala, pa }e kriterijum "vid#ivost rezultata" d#ezult relativno ve}u teæinu za projekte koji omogu}avaju efikasniju borbu protiv korupcije i kriminala (kao {to su sistem za elektronsku registraciju pre- d#ze}a, sistem za locirawe vozila, itd#). UTVR\IVAWEUSPE{NOSTI PROJEKTA Kod# utvr|ivawa uspe{nosti projekta primewuje se princip merewa rezultata postignutih ostvarewem projekta, a ne princip efikasnosti sprovo|ewa samog projekta. Ukoliko se od#e|eni projekat izvr{i po planu, na vreme, u okviru buxeta i tehnolo{ki funkcioni{e ta~no onako kako je plani- rano, ali nema vid#ivog efekta na unapre|ewe procesa rad# i kvaliteta usluge, projekat se ne mo e smatrati uspe{nim. Na primer, ukoliko sistem elektronske registracije pred#ze}a postavi na vreme i u okviru pred#i|enog buxeta, i ako se slu beni- ci uspe{no i na vreme obu~e, i ako koriste sistem onako kako je pred#i|eno, ali se broj fantomskih firmi i ilegalnih trgovinskih ne smawe u eqenom roku, projekat se ne mo e smatrati uspe{nim. Ovakav pristup je izuzetno zna~ajan za korigovawe kriterijuma za utvr|ivawe prioriteta projekata i d#deqivawe relativne te ine pojed#nim kriterijumima, {to, d#goro~no, vod# br em, jeftinijem i efikasnijem postizawu strate{kih ciqeva. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 23

Teku}i projekti Sled#}i projekti u okviru pod#hvata e-uprave nalaze se u razli- ~itim fazama planirawa i realizacije> -- Elektronski registar gra|ana -- Elektronski registar privred#ih subjekata -- Posred#i~ki softver za istovremeni pristup raznorod# nim bazama pod#taka (middleware) -- Re~nik pod#taka informacionog sistema -- Sistem za ad#inistrativno poslovawe -- Elektronski katastar nepokretnosti -- Elektronski registar prostornih jed#nica -- Elektronski sistem za pru awe socijalne za{tite -- Elektronski sistem za pru awe invalid#ko-bora~ke za{tite -- Elektronski sistem za brigu o d#ci i porod#ci -- Statisti~ki informacioni sistem -- Elektronski registar mati~nih kwiga ro|enih, ven~anih i umrlih -- Elektronski bira~ki spisak -- Informacioni sistem pravosud#ih organa -- Elektronski sistem d# avnog trezora -- Centralni registar sertifikacionih tela za izd#vawe elektronskih potpisa -- Centralni sistem za kad#ovsko poslovawe -- Op{tinski sistemi poslovawa (razli~iti sistemi u ve}em broju op{tina) -- Elektronski registar nevlad#nih organizacija -- Zajed#i~ka mre na infrastruktura republi~kih organa -- Sistem za{tite zajed#i~ke mre e republi~kih organa -- Internet pristup za d# avne organe -- Razvoj jed#nstvenog izgled# i sistema navigacije Internet prezentacija d# avnih organa (common look and feel) AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 24

Anex Primer uvo|ewa e-uprave u Norve{koj(izvod iz materijala) 1. O ELEKTRONSKOJ UPRAVI Akcioni plan Elektronska uprava treba d# d# v ri na tri pitawa k ja se d# se na razv j k ri{}ewa inf rmaci ne tehn l gije (IT) u centraln j ad#inistraciji vlad#> 1. Kak inf rmaci na tehn l gija m æe biti k ri{}ena d# bi p d#æala primarne ciqeve ad#inistrativn g razv ja. 2. K ji pr blemi m raju biti re{eni d# bi IT sistemi i wih va re{ewa u razli~itim sekt rima funkci nisali zajed# ka d# razumqive i efikasne elektr nske uprave. 3. K ji sn vni k raci i prep ruke m gu sigurati efikasan i d# varaju}i razv j i primenu inf rmaci ne tehn l gije u p jed#na~- nim sekt rima Prv pitawe se ti~e strate{ke primene inf rmaci ne tehn l gije u centaln j ad#inistraciji vlad# ka celine. Drug pitawe bra|uje k rd#naciju i uskla|ivawe primene IT u kviru sekt ra. Tre}e pitawe se d# si na met d# i smernice razv ja i primene IT u p jed#na~nim sekt rima. Ova tri pitawa zajed#i~ki d#finini{u sn vu za me|usek- t rski razv j IT u centraln j ad#inistraciji uprave. E-uprava nagla{ava plan ve za me|usekt rski IT razv j u centraln j ad#inistraciji uprave u sklad# sa vim principima, a u peri d# d#1999 d 2001. T je d d#tak IT strategijama k je su razvijene d#p jed#na~nih specijaliz vanih ministarstava. Akci ni plan vi ka {t je vaj su razvijeni na granici izme|u d#a supr tna gled#{ta> d#ktati realn g i d#ktati vizija. Ovaj akci ni plan }e centraln j ad#inistraciji uprave p nud#ti viziju k j j na m æe teæiti u kviru blasti IT. U ist vreme realn st }e se p {t vati u d#e|en j meri za razli~ite pri ritetne blasti. Tri g d#ne je dug peri d#za plan ve u blasti IT. Zb g brz g tehn - l {k g razv ja i stalnih pr mena aplikaci nih brazaca, centralna ad#inistracija uprave m æe d æiveti gr mne p zitivne pr mene i izaz ve k je IT m æe d# pruæi u v m peri d#. Ka p pravilu træi{te, a ne ad#inistracija, je n k je d#ktira razv j n vih re{ewa u v j blasti. Primer je d#namika razv ja Interneta sa weg vim {ir kim pristup m i kapacitet m ka i p ve}awem weg ve funkci naln sti. Ovakva d#namika k nstantn mewa pretp stavke za k ri{}ewe IT u ad#inistraciji. E-uprava m ra, s t ga, biti æiva materija. Ovaj akci ni ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 25

plan }e biti kruæni plan gd# }e se smer kretawa prilago|avati po potrebi, a na osnovu razvoja u toj oblasti. Tako ovaj plan kombinuje neophod#ost dugoro~nih perspektiva za krupne IT projekte sa konstant- nim pra}ewem trenutnih mogu}nosti informacionih tehnologija. Daqi razvoj akcionog plana }e se sprovod#ti kroz tesnu sarad#u specijalizovanih ministarstava sa Ministarstvom rad# i sluæbama vla- d#ne ad#inistracije (DEPIT). V æno mesto d#j log }e biti Od#or d#æ vnog Sekret rij t z inform cione tehnologije, Od#or d#æ vnog Sekret rij t z reorg niz ciju i obnovu, Od#or Minist rstv infor- m cione tehnologije, IT Forum Minist rstv rd i vl d#ne d#inistr cije k o i wim pod#e|enih sluæbi (AADIT). N crt kcionog pl n je bio d#st vqen svim minist rstvim i relev ntnim sluæb m pod Minist rstvom rd i vl d#ne d#inistr cije 1998. Pl n je t ko|e d#st vqen AADIT, Od#oru Dræ vnog Sekret rij t z Reorg niz ciju i obnovu i Od#or d#æ vnog sekret rij t z inform cione tehnologije. Pl n rd e-uprava }e sn bd#ti specij lizov n minist rstv op{tim inform cij m koje se od#ose n d#goro~ne me|usektorske IT ob veze u centr lnoj d#inistr ciji vl d#, t ko d me|usektorsk IT k o i on u okviru sv kog pojed#n ~nog sektor mogu biti me|usobno uskl |ene. T ko ciqn grup z ov j pl n obuhv t pred#t vnike vl d# i sve ost le koji u~estvuju u izvr{ewu str tegije i r zvoj IT u centr lnoj d#inistr ciji vl d#. Ciqn grup d# izvesne mere ukqu~uje cit vu d#æ vnu upr vu> npr. on obuhv t i lok lni sektor vl d#, s posebnim n gl skom n inter kciju lok lne i centr lne upr ve. Ov j kcioni pl n }e u isto vreme biti v æ n d#o osnovice god#{we IT potro{we u Minist rstvu rd i d#æ vne d#inistr cije i wihovim sluæb m . Pl n }e, k o t k v, igr ti kqu~nu ulogu u izr d# buxet , komunik ciji izme|u d#rektor sluæbi, r spod#li i pl nir wu ktivnosti. Ov j kcioni pl n je z snov n n d#inistr tivnoj politici vl d# i od#e|uje n koji n ~in }e me|usektorski IT r zvoj pod#æ ti re liz ciju prim rnih ciqev z ov j r zvoj. R spored#ovog kcionog pl n je sled#}i> 2. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I ADMINISTRATIVNA POLITIKA 2.1. IT u ad#inistraciji vlad# Tokom posled#e d#cenije norve{ko d#u{tvo se u ogromnoj meri razvilo u informaciono d#u{tvo -- d#u{tvo u kome su razli~ite primene informacione tehnologije osnovna karakteristika procesa rad#, razmene informacija i komunikacije me|u qud#ma. Ovo se u velikoj meri od#osi i na centralnu ad#inistraciju vlad#. Razvoj u oblasti IT je postavio nove izazove i mogu}nostipred ad#inistrati#7a i informativnu politiku, {to moæemo prikazati sled#}im primerima> -- Elektronska interakcija izme|u sektora je zna~ajno intenzivirana

posled#ihgod#na< AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 26

-- Mnogi korisnici ad#inistracije trenutno postavqaju sve ve}e zahteve za pristup i otvorenost ad#inistracije zbog pogod#osti koje pruæa IT. Razli~ite IT nad#eænosti i pristup IT me|u korisnicima aministracije d#vode d# neophod#osti d# se obrazuju javne sluæbe koje koriste i re{ewa koja nud# IT i trad#n 72uftfe ru~ne obrad#. Ovaj razvoj je u~inio IT kqu~nim instrumentom u pruæawu re{ewa i usluga vlad#ne ad#inistracije. Ovo je jasno vid#ivo u kqu~nim d#ku- mentima vlad# kao {to su d#klaracija Voksenasen i inauguralna d#klaracija. U d#klaraciji Voksenasen stoji d# }e vlad#> ''koristiti informacione i komunikacione tehnologije u ciqu obnove, unapre|ewa i mod#r- nizacije svih aspekata d#u{tvenog sektora''. 2.2 Ciqevi ad#inistrativne politike Primarni ciqevi i strategija ad#inistra#7e]b] politike vlad#, kako su pred#tavqeni u pred#ogu parlamentu od#strane Ministarstva za rad#i vlad#ne ad#inistracije, mogu se sumirati u ~etiri stavke> -- Ad#inistracija usmerena ka korisniku> centralna upravna ad#inistracija }e se upoznati sa potrebama i æeqama korisnika i kad# god#je to mogu}e, tome prilagod#ti svoj na~in rad#. -- Politi~ki upravqana ad#inistracija> centralna upravna ad#inistracija treba d a bud# prilagod#ivo, fleksibilno oru|e za primenu politike vlad#. -- Efikasna ad#inistracija orijentisana ka rezultatima> centralna upravna ad#inistracija treba d#, d# najvi{e mogu}e granice, ostvari rezultate u sklad# sa postavqenim ciqevima i to bez pomo}i sa strane. -- Otvorena i d#mokrats#un ad#inistracija regulisana zakonskim regulativama> treba d# obezbed# mogu}nost pred#i|awa i jed#ak tret- man za sve kao i d# naglasi otvorenost i pravo pristupa informacijama koje se ti~u d#no{ewa od#uka i aktivnosti vlad#. Opred#qenost ka korisnicima je posebno vaæna stavka u ad#ini- strativnoj politici vlad#. U inauguralnoj d#klaraciji vlad# stoji d# }e> ''fokus biti na korisnicima u d#æavnom sektoru a zahtevima koji se ponavqaju }e se iza}i u susret''. Opred#qenost ka korisniku je i glavna smernica informacione politike, kojoj je jed#n od#primarnih ciqeva d# ''obezbed# nesmetan pristup informacijama koje se ti~u aktivnosti u javnom sektoru i to za pojed#nce i organizacije''. 2.3 e-uprava> ciqevi ad#inistrativne politike pod#æani IT Ovaj akcioni plan ima za ciq d# pripremi teren za elektronsku upravu, ad#i#, 7n4ne72f gd# IT pomaæe realizaciju pomenutih ciqeva ad#inistrativne politike. Plan ne pokriva sve aspekte jed#e ovakve ad#inistracije. Me|usektorski od#osi o kojima je bilo re~i u ovom planu moraju funkcionisati zajed#o sa IT u svakom pojed#na~nom sektoru u ciqu realizacije elektronske uprave. Treba d#dati i to d# kon- ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 27

cept e-uprave pre svega obuhvata IT stranu ad#inistrativnog razvoja. Pored# IT moraju se primeniti i d#uga sred#tva d# bi se postigli pomenuti ciqevi ad#inist#nuf72pe politike. Ciqevi ad#inistrativnog razvoja }e biti pod#oæni stalnom preispitivawu i politi~kom uskla|ivawu. IT moæe d#prineti ja~awu opred#qenosti ka korisnicima ad#inistracije na vi{e na~ina. Prvo, upotreba Interneta je ad#inistraciji obezbed#la novi informativni kanal koji je d#stupan {iroj javnosti. Kanal otvara nove mogu}nosti za alternativne metod# prezentovawa i grupisawa informacija. Ovaj informacioni kanal je pre svega d#dadak, a ne zamena za ostale izvore informacija, tako d# koli~ina informacija koju d#bijaju oni koji ne koriste ovaj med#j nije umawena. Drugo, elektronska komunikacija je omogu}ila fleksibilnije i jed#o- stavnije oblike interakcije izme|u ad#inistracije i wenih korisnika. Tre}e, IT pruæa nove mogu}nosti umawuju}i zna~aj geografske lokacije pojed#nca ili organizacije. Osnivawem kancelarija javnih sluæbi gd# je korisnicima ad#inistracije omogu}en pristup javnim sluæbama kroz razli~ite agencije i ad#inistrativne nivoe je d#bar primer. Princip opred#qenosti ka korisniku treba d# d# smernice za razvoj i primenu IT u centralnoj ad#inistraciji vlad#. Jed#a od#glavnih poruka mod#la opredeqenosti ka korisniku opisanih u Predlogu parlamentu je d# ''treba u~iti kroz kontakte sa korisnicima''. Metod# za razvoj i od#æavawe ad#inistrativnih sistema IT se moraju stalno revid#rati kako bi se ostvarila orijentisanost ka korisnicima. Politi~ka operativnost ad#inistracije se moæe ostvariti pod#{avawem IT d# poja~a fleksibilnost i transparentnost ad#inistracije. Informacije koje se mogu d#biti preko Interneta i elektronskom komunikacijom sa korisnicima ad#inistracije mogu se relativno brzo reorganizovati kako bi se novi politi~ki signali i re{ewa primenili mnogo bræe nego {to je to slu~aj kod#tradicionalnih metoda informisawa i interakcija. U isto vreme IT pruæa nove mogu}nosti za za{titu poverqivih informacija na razli~itim nivoima ad#inistracije i koord#nacije u razli~itim sektorima. Kroz pod#{ku procesu rad# ad#inistracije# kao i unutra{wim i spoqnim interakcijama, IT moæe d#prineti efikasnoj ad#inistraciji orijentisanoj ka postizawu rezultata. Dobro osmi{qena IT re{ewa mogu d#ti nove, efikasne metod# za sklad#{tewe i razmenu informacija. Centralna uloga izvora informacija u rad# ad#inistracije zna~i poboq{awe efikasnosti u ovoj oblasti {to d#prinosi zna~ajnom napretku ad#inistracije kao celine. Projekat d#jekat 7 elektronske po{te je d#bar primer kako IT moæe d#prineti otvorenoj i d#mokratskoj ad#inistraciji regulisanoj zakonskim regulativama. Ovaj projekat je omogu}io novinarima mnogo lak{i pristup rad# ad#i#472up]474p i tako znatno poboq{ao vezu ad#i- AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 28

nistracije i javnosti. Mogu}nosti za pretraæivawe i sortirawe koje pruæa IT obezbe|uje boqu korespond#nciju izme|u velikog broja informacija koje su ''teoretski'' d#stupne iz ad#inistracije i informacija koje korisnici ad#inistracije mogu zaista d# razumeju. U isto vreme je vaæno omogu}iti d# sklad#{tewe i transfer osetqivih informacija bud# u sklad# sa potrebama o za{titi privatnosti. IT }e biti vaæan instrument u realizaciji ciqeva vlad# u oblastima koje pored#ad#inistrativne obuhvataju i ostale oblasti politike. Regionalni politi~ki ciqevi vlad# su jed#n od# primera. Informa- cione tehnologije obezbe|uju mogu}nosti interakcije i re{ewa zad#taka kroz razli~ite nivoe u okviru rad#og kolektiva kao i nezavisno od geografskih granica. Ovo prakti~no zna~i d# izvr{ewe zad#taka moæe biti u mnogo ve}oj meri d#centralizo#]ene i tako preme{teno u one oblasti koje nisu gusto ispuwene, a d# se u isto vreme efikasnost i potrebe korisnika ni najmawe ne zanemare. Koncept e-uprave je vizija kako bi trebalo koristiti IT d# bi pomogla u realizaciji pomenutih ciqeva ad#inistrativne politike. 3. IZBOR PRIORITETNIH OBLASTI 3.1. Najvaæniji elementi elektronskog upravqawa Realizacija e-upravqawa zahteva d# se IT ne koristi samo kao alat za re{avawe problema, ve} d# u istoj meri bud# i pokreta~ka snaga za reorganizaciju i obnovu. E-upravqawe jevid ad#inistracije gd# se IT u velikoj meri koristi u ciqu pove}awa efikasnosti unutra{we komunikacije, a istovremeno sluæi za uvo|ewe inovacija u ciqu poboq{awa interakcije sa korisnicima. Izvestan broj prioritetnih oblasti ovog plana se fokusira na oba ova aspekta. Plan rad# d#fini{e osam prioritetnih oblasti za me|usektorski IT razvoj u centralnoj ad#inistraciji vlad#od 1999 d# 2001> 1) obezbe|ewe 2000. god# 2) infrastruktura 3) IT obezbe|ewe 4) informacioni servisi na Internetu 5) elektronske ad#inistrativne proced#re 6) zamena elektronskih pod#taka 7) elektronska trgovina u ciqu javne nabavke 8) IT menaxment i organizacija. Ne postoji jasna granica izme|u ovih prioritetnih oblasti. Razlog pod#le na od#e|ene prioritetne oblasti leæi u ~iwenici d# one pojed#na~no pred#tavqaju perspektive i fokus koje treba pratiti i osigurati, d#k }e od#e|ene mere i razvojni projekti ukqu~ivati d#e ili vi{e prioritetnih oblasti. Izbor osam prioritetnih oblasti pred# stavqa korak po korak pristup uspostavqawu elektronskog upravqawa. One mogu biti pod#qene u tri osnovne grupe. Temeq uspostavqawa elektronskog upravqawa Prioritetne oblasti> infrastruktura, IT obezbe|ewe i obezbe- |ewe 2000 smatraju se temeqom elektronskog upravqawa. To se postiæe ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 29

kroz efikasnu i d#bro organizovanu infrastrukturu, mud#r menaxment IT obezbe|ewa i d#bro re{avawe problema u centralnoj ad#inistraciji vlad#. Oblasti#me|usektorske pri#ene T za uspostavqawe e-uprave U elektronskom upravqawu IT pomaæe u realizaciji primarnih ciqeva ad#inistrativne politike. Kako bi ovo postigli, mi }emo se fokusirati na ~etiri oblasti me|usektorske primene IT tokom perio- d# pred#i|enog planom. Oblici informacionog servisa na Internetu i elektronske ad#inistrativne proced#re mogu pod#æati sve pomenute ciqeve u smislu orijentacije ka korisnicima, upravqawa politikom, efikasnosti i otvorenosti. Orijentacija ka korisnicima je vaæan aspekt informacionog servisa, d#k se elektronske ad#inistrativne proced#re fokusiraju iskqu~ivo na pove}awe efikasnosti. Zamena pod#taka elektronskim d#prinosi i orijentaciji ka korisnicima i pove}awu efikasnosti, d#k se elektronska trgovina u ciqu javne nabavke iskqu~ivo koristi u ciqu pove}awa efikasnosti ad#inistracije. Zajed#i~k#p faktor za ove ~etiri prioritetne oblasti je fokus na tzv. elektronsku interakciju. Oblasti elektronskog informacionog centra i elektronske ad#inistrativne proced#re treba d# unapred# interakciju sa javno{}u. Zamena elektronskih pod#taka (izve{tavawe i ostala interakcija sa poslovnim sektorom i elektronska trgovina u ciqu javne nabavke (interakcija izme|u vlad# kao kupca i snabd#va~a iz poslovnog sektora) od#posebnog su zna~aja za interakciju sa poslovnim sektorom. Strate{ka podr{ka reali#aciji elektronskog upravqawa Prioritetna oblast IT menaxmenta i organizacije fokusira se na pove}awu znawa i kompetencija vezanih za od#ovaraju}e metod# i alate primewene u menaxmentu i sprovo|ewu obaveza IT u ad#inistraciji. Prioritetna oblast }e d#prineti# boqoj i efikasnijoj iskori{}enosti IT u ind#vidualnom sektoru u sklad# sa sveobuhvatnim ciqevima ad#inistrativne politike. 3.2 PRIORITETI Klasifikacija prioritetnih oblasti pred#tavqa, korak po korak prilaz uspostavqawu elektronskog upravqawa. Osnovama za od#ovaraju}e me|usektorske mere i sektorsku primenu u oblasti IT, bi}e d#t prioritet u prvomd#lu period# obuhva}enog planom. Ovo zahteva d# se ve}a paæwa posveti infrastrukturi i IT obezbe|ewu. Nivo posve}e- nosti i aktivnosti u ministarstvima i sluæbama se, sveobuhvatno gled#no, pove}ao nakon {to je Ministarstvo rad# i d#æavne uprave po~elo sa pra}ewem ovog rad# u centralnoj d#æavnoj upravi. Imaju}i u vid# rezultate posled#eg istraæivawa, mi{qewe Ministarstva je bilo AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 30

d# se moraju uve}ati napori na svim nivoima centralne d#æavne uprave. Ovo se najvi{e od#osilo na nivo vlad#nih sluæbi na kojima je bila najve}a od#ovornost. Ovo se tako|e od#osilo na centralizovano pra}ewe rad# kao i na pra}ewe rad# pod#e|enih sluæbi svakog ministarstva. Za uspe{no realizovawe plana neophod#o je ispuniti sled#}e> -- Prioritet na svim nivoima rad# se mora d#ti nalaæewu re{ewa za d#ænosti ad#inistracije centralne d#æavne uprave, sa posebnim naglaskom na kriti~ne funkcije na{eg d#u{tva. U po~etku, ovaj rad# mora biti povezan sa od#ukama na vi{em nivou, koje obuhvataju procenu rizika i pripremu planova za prevazilaæewe vanred#ih okolnosti, a sve to u koord#naci#fe sa Ministarstvom pravd#. Nakon toga, pojed#- na~no, ministarstva moraju postaviti prioritete u svojim sektorima i prilagod#ti pra}ewe rad# u sklad# sa svojim pod#e|enim sluæbama. -- Doprinos izvora i tempo, moraju eskalirati u pojed#nim sluæba- ma i ministarstvima koja prate wihov rad# a sve to u vezi sa centralnim nad#ledawem rad#. Pove}awe d#prinosa izvora mora, ako se to pokaæe neophod#im, biti ostvareno i preispitivawem prioriteta. Na rukovod#tvima ministarstava i sluæbi, leæi od#ovornost d a se ta preispitivawa i primene. Potreba d# se d# prioritet kriti~nim funkcijama centralne d#æavne uprave, uslovqava prilago|avawe nivoa posve}enosti ostalim prioritetnim oblastima. Veoma je vaæno ne zahtevati od#ministarstava i sluæbi prevelike napore u ostalim prioritetnim oblastima veza- nim za me|usektorski razvoj. Ministarstvo rad# i d#æavne uprave }e nastaviti d# d#je prioritet razvoju infrastrukture, {to pod#azume#2e poja~ane napore u ciqu razvoja centralne d#æavne mreæe i uspostavqawe zajed#i~kog servisa. Osim toga, problemima u razvoju infrastrukture tako|e }e biti d#t prioritet, kao i naporima na uspostavqawu i unapre|ewu elektronskog informacionog servisa na Internetu. Me|usektorskoj sarad#i, {to pod#azumeva zamenu elektronskih pod#taka, elektronsku ad#i- nistrativnu komunikaciju i elektronsku trgovinu, bi}e d#t prioritet u d#ugoj polovini period# pred#i|#4t]f planom. Za ove prioritetne oblasti, bi}e od#e|eni vi{egod#{wi programi. IT menaxment i organizacija u ad#inistraciji obuhvata usred# sre|enost na uve}awe znawa i ve{tina u kori{}ewu od#e|en#u metod# i oru|a za upravqawe i izvr{ewe IT zad#taka u ad#inistraciji. Ova oblast }e se i d#qe razvijati tokom nared#og period## i bi}e sad#æana kako u me|usektorskim, tako i u naporima unutar sektora. ELEKTRONSKA DRÆAVNA ADMINISTRACIJA 31

Impres> IZDAVA~> AGENCIJA ZA UNAPRE\EWE DRÆAVNE UPRAVE KRAQA MILANA 36, 11000 BEOGRAD tel. 011 334 55 32< faks> 011 334 56 71 e-mail: [email protected]. yu Za izd#va~a> Sowa Cagronov Ured#ik> Sowa Cagronov Zamenik ured#ika> Mi#mir Brki# Recenzenti> prof.Boæi#ar Radenkovi#i prof. Mi#dragIvkovi# Autor> Brani#lav An|eli# Koord#nator rojekta> Vladi#ir Gajtovi# Lektor i korektor> Vladi#ir Gajtovi# Sarad#ici> Qi#ana Fi#ipovi}, Nevenka [ai#, Aleksandra Pastor, Dejan Radovi#, Tatjana Petrovi#, Haxi DarkoArbuti#P Dizajn i kom juterska obrad#> Vlada Stevanovi# [tam a> Mraz Data Tiraæ> 5000 © AUDU ISBN 86-83599-07-8 AGENCIJA ZA UNAP#E|EWE DRÆAVNE UP#AVE 32 CIP -- Katalogizacija u publikaciji Narod#a biblioteka Beograd 35.0 (49 .1) 681.32 AN\ELI], Branislav E-uprava> elektronska d#æavna ad#inistracija u Republici Srbiji / Branislav An|eli}. - Beograd# Agencija za unapre|ewe d#æavne uprave, 2002 (Beograd# Mraz Data). - 32 str. > graf. prikazi< 21cm Tiraæ 5000. ISBN 86-83599-07-8 a) Dræavna uprava - Organizacija b) Javne sluæbe - Poslovawe - Primena ra~unara COBISS-ID 98057740

documente

Documents