emaniel le roa ladiri - montaju, oksitansko selo od 1294. do 1324

8/21/2019 Emaniel Le Roa Ladiri - Montaju, Oksitansko Selo Od 1294. Do 1324.

http://slidepdf.com/reader/full/emaniel-le-roa-ladiri-montaju-oksitansko-selo-od-1294-do-1324 1/230

Emaniel Le Roa Ladiri

MONTAJU,oksitansko selo

od 1294. do 1324.

Prevcla s francuskogIVANKA PAVLOVIĆ



BibliotekaTHEORIA

Urednik

ZORAN STOJANOVIĆ

Reccnzcnti: JOV ANK A KA IJĆ i VOJIS LAV 1‘A VL OV IĆ

Korcktor: VERA PAVLOVIĆ

Kompjutcrski slog: C lRA RĆ AR , Novi S;nl

Emaniel Le Roa Ladiri

MONTAJU,oksitansko selood 1294. do 1324.

Prevela s francuskog

IVANKA PAVLOVIĆ

IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICASREMSKI KARLOVCI • NOVI SAD1991.



Naslov originala

Emmanuel Le Roy Ladurie, Montaillou, village occitan de 1294 a 1324

© Editions Gallimard, Paris 1975.

H B C T e e a H CpeMau" Hwiu

"rSSZBSSSSS I

mhb: 90973

Cl/ir: II 26919

CIP — KaTajiorH3auHja y ny6jiHKanHjH

Bn6jiHOTeKa MaTHue cpncKe, H o b h Caa

944 Montaju

Jle Poa JlaflHpH, EMaHHejiMontaju, oksitan sko selo ođ 1294. do 1324. / Emaniel Le Roa Ladiri ; prevela s fran-

cuskog Ivanka Paviović. — Sreroski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Sto-

janov ića, 1991 (Nov i S ad ; Prosv eta). — 464 str. ; 24 cm. — (Bib liotek a Theo ria)

Prevod dela: Montaillou, village occitan de 1294 a 1324 / Emmanuel Le Roy Ladurie

86-7543-023-X

8044807

Madleni.



P R E D G O V O R

OD INKVIZICIJE KA ETNOGRAFIJI

Onome ko želi da upozna seljaka iz starih ili vrlo starih sistema nenedostaju velike sinteze, koje obuhvataju jednu pokrajinu, celu zemljuili Zapad: mislim na radove Gubera, Poatrinoa, Furkena, Fosijea,Dibija, Bloka1... Ono što tu ponekad nedostaje je neposredan pogled:svedočenje samog seljaka o sebi, bez posrednika. Taj pogled sam zadoba posle 1500. potražio u memoarista, koji su izdanci ili najnižegseoskog plemstva ili najpismenijeg sloja bogatih ratara: gospodar Gu-

bervila oko 1550. i Nikola Re tif de la Breton pozvali su me dva vekakasnije da u njihovom d-ruštvu izbliza razmotrim ,,taj svet koji smo

izgubili”, u kome su živele seljačine takozvanog starog dobrog vreme-na2. Privuklo me je produbljivanje ovog istraživanja i traganje za sli-čnim izvorima, još preciznijim, koji su još dublje pronikli u seljake odkrvi i mcsa. Srečom po nas, a nesrečom po njih, u XIV veku je jedančovck potpuno demografski dao reč seljanima i to čak čitavom jednomselu kao takvom. Reč je u ovom slučaju o mestu u južnoj Oksitaniji, aznamo, pošto je reč o francuskoj agrarnoj istoriji, da će se volens-nolens Oksitanija često nalaziti u francuskom šestougaoniku. Pomenutičovek je Žak Furnije, biskup u Pamijeu od 1317. do 1326. Ovaj prelat bistra uma, nagr izan inkviz itorskom revnošću, pripadao je novoj oksi-tanskoj eliti koja će preuzeti nadzor od Avinjonskih papa. Biće kasnije

papa u Venesenu pod imenom Benedikt XII. Č uven je, i to ne sam o

po svom velikom doprinosu teo riji beatifikacije. Etnogra f i policajac , uvreme kad je bio biskup, umeo je da sluša seljake u grofoviji Foa inaročito u gornjem Ariježu; pod njim su jeli hleb bola i pili voduseljakanja, ali ih nije mnogo podvrgavao mučenju. Ispitivao ih je dugoi brižljivo da bi među njima otkrio patarensku jeres ili prosto skretanjeod zvaničnog katoličanstva. To je osluškivanje dospelo do nas u debe-lom latinskom rukopisu, koji je nedavno Žan Divernoa3 objavio inte-gralno. Tako se istoričarima i latinistima našlo na raspolaganju svedo-

1 Vidi bibliografiju.2 E. Le Roy Ladurie, 1972. i Hi sto ire de la Fra nce rurale, pod rukovodstvom G.

I)uby-a, sv. II, Ed. du Seuil.3 Jean Duvernoy, 1965. i 1966. U ovom radu nisam koristio inače odličan Diver-

uoaov prevod tekstova iz registra objavljenih u njegovom radu iz 1966. Sve ovde navedene tckstove sam sSm preveo s latinskog originala.

7



čcnjc oksitanskog kraja o samom sebi; svedočenje koje daleko prevazi-lazi strogc okvirc oblasti gonjenja jeresi, u čijim se granicama ŽakFurnijc mogao prirodno zadržati da se ograničio na svoj poziv inkvizi-tora. Osim antipatarenskog gonjenja, tri sveske, koje je objavio Ž.Divernoa, sadrže zaista pitanja materijalnog života, društva, porodice ikulturc scljaka. U tako prikupljenim tekstovima nalazimo odredenudozu sitničarenja i doživljenog, koju bismo uzaludno tražili u povelja-ma, pa čak i u bclcžničkim dokumentima.

*

Svaka istorijska studija mora, ili bi morala, započeti kritikomizvora. Naša knjiga neće propustiti da ukratko zadovolji to pravilo. Presvcga ncophodno je reći nekoliko reči o „autoru”, Žaku Furnijeu.Auto r... ili bar ličnost odgovorna za naše dokumenta rne spise, Furnije,rodio se, izgleda, osamdesetih godina trinaestog veka, bližih podatakanema, u Saverdenu, na severu grofovije Foa (sadašnji departman Ari-

jež). Da li je bio sin seljaka, peka ra ili mlinara? Zanimanje , kojenjegovi biografi pripisuju njegovom ocu možda je samo plod njihovemašte, podstaknute imenom Furnije (od francuskog four — peć, pećni-

ca, prim. prev.). Jedno je ipak izvesno: naš čovek nije bio ,,sin plemi-ća”. Dosta je skromnog porekla. I kad je postao papa, svestan skrom-nosti svog porekla odbio je da svoju nećaku uda za blistavog aristokra-tu, koji ju je prosio: to sedlo — reći će u oksitanskom dijalektu — nije dostojno takvog jahača. Međutim, još pre Žaka Furnijea porodica jedoživela društveni uspon, doduše epizođno: jedan od ujaka, Arno No-vel, opat je cistercitskog manastira u Fonfroadu. Ohrabren tim „uzo-rom” i mladi Furnije postaje cistercitski monah. „Penje se” ka severuna neko vreme: prvo je student, a potom doktor Pariskog univerziteta.A 1311. nasleđuje svog rođaka, izabran je za opata Fonfroada. Već1317, čuven po svojoj učenosti i svojoj strogosti, postavljen je za

biskupa te dolazi u Pamije . U novoj ulozi se ističe inkvizitorskimgonjenjem jeretika i onih koji su bilo kako skrenuli. U biskupskomsedištu održava pristojne odnose s predstavnicima grofa de Foa i skraljem Francuske (do tog doba svog života ubrajao se u tom krajumeđu profrancuski raspoložene). Papa Jovan XXII šalje mu 1326.čestitke za napore, krunisane uspehom, u gonjenju jeretika u „apamej-skoj” (oblast Pamijea) oblasti. Uz čestitke ide i gomila indulgencija.Delatnost Furnijea u njegovoj dijecezi nije se ograničila na gonjenjenepravovernih težnji. Umeo je takođe da oteža zemljoradnički bir,udario je namete na proizvodnju sira, repe i bele repe, koji do tadanisu bili oporezivani.

Ali drugačija sudbina je još čekala našeg čoveka. Godine 1326.

imenovan je za biskupa u Mirpoa, istočno od Pamijca. Biograf bi semogao upitati nije li u pitanju nemilost. Zaista, Žaka Furnijea suomrznuli u njegovoj prethodnoj dijecezi zbog opsesivnog, manijačkog i

8

stručnog gonjenja osumnjičenih svih vrsta. Ali Mirpoa obuhvata veći broj parohi ja od Pamijea: umesto nemilosti izgleda da j e reč o una pre -đenju i to prilično unosnom. Sledi potom sve blistavije napredovanje:1327. Žak Furnije postaje kardinal, a 1334. je izabran za avinjonskog

papu pod imenom Benedikt XII. Izabrali ste jednog magarca, izgleda da je s uobičajenom mu skromnošću reka o onima koji su ga izabrali.Međutim, taj skromni čovek pod papskom tijarom ubrzo pokazujesposobnosti koje nisu male4: odmah ustaje potiv nepotizma. Monah--asketa pokušava da uvede stroža pravila u opatije. Kao grub i nespre-tan intelektualac ne uspeva u spoljnjoj politici. Ali je u oblasti dogmeu svom elementu. Ispravlja teološke besmislice svog prethodnika Jova-na XXII u pitanju blažene vizije posle smrti. U pitanju Bogorodice jemakulista, drugim rečima protivnik docnije usvojene teorije Marijinog bezgrešnog začeća. Njegova istu pan ja u oblas ti dogmatskih pit an jakrunišu dug intelektualni rad: celog života snažno polemiše, mada ne

bez konformizma, s najr azličitijim misliocima čim mu se učini daodstupaju od rimske pravovernosti. Protiv Joakina Floriskog, meštraEkarta, protiv Ekama... Graditelj Žak Furnije je započeo u glavnomgradu Venesinske grofovije gradnju papskog dvora, a pozvao je slikaraSimona Martinija da ga ukrasi freskama.

*

Ali da se vratimo u starija vremena. U životu budućeg BenediktaXII zanima nas upravo „apamejsko” razdoblje. Još tačnije: delovanjeŽaka Furnijea kao pokretača ogromnog suda inkvizicije u dijecezi.Samo postojanje tog suda na licu mesta od 1318. do 1326. nije nikakočinjenica razumljiva po sebi. Grofovija Foa, u čijem se južnom deluodvija „radnja” ove knjige, bila je svakako dugo godina „obećanazemlja zablude”. Vrvela je patarenskim jereticima još od XIII veka.Inkvizicija je tu već jednom kosila oko 1240—1250, posle bučnog padaMonsegira, poslednje „patarenske” tvrđave (1244). Inkvizitori su se

ponovo javili u „foksejskom” (grofovija Foa) kraju oko 1265. i potom1272—1273. „U ravnici Pamijea represija je tada pretresla svaki ugao,

proverila sva verovanja i kaznila sva odstu pan ja”5.Potom jeres tu i tamo uporno tinja: 1295. papa Bonifacije VIII

stvara dijecezu oko Pamijea, koja uključuje i gornji i donji kraj grofo-vije Foa (jug i sever). Stvaranje ove administrativne jedinice treba daomogući lakši nadzor nad skretanjem. Posle izvesnog popuštan ja (koje

je trajalo četvrt veka), nas tupa ju dakle dve nove inkviz itorske ofanzive:1298—1300. i 1308—1309. A 1308. Žofroa d’Abli, inkvizitor iz Karka-sona, hapsi u selu Montaju celokupno stanovništvo, osim dece.

4 Y. Renouard, Le s Pap es d ’Av ign on , Paris 1954. izd. 1969, str. 30—34; G. Mo llat,

Les Pa pes d ’Av ign on (1305—1378), Paris, izd. 1949, str. 68—83; B. Guillemain, L a co ur po nti fica le d ’Av ign on , Paris, 1962. str. 134— 136.5 J. M. Vidal, L e Tri bun al...

9



Ovi juriši na jeres su delo dominikanskog suda u Karkasonu, kaotakvog, stranca i u novostvorenoj dijecezi Pamijea i u tradicionalnojgrofoviji Foa. Apamejski biskupi, uprkos zadatku koji im je načelnodat, dosta dugo ostaju uporno mirni, ne progovaraju ni reč protiv

jere si svoje pastve: prelat Pel for de Rabas ta (1312—1317) je suvišezauzet svadama sa svojim kanonicima te nema vremena da bdi nad pravoverjem mišljcnja na svojoj teri tori ji. Dolazak Žaka Furnijea, nje-govog naslcdnika, 1317, izmeniće stvari: novi biskup koristi odlukukoncila u Beču (1312), koja, u cilju korisne sarađnje, odreduje da

mesni biskup treba svoju vlast da pridruži vlasti dominikanskog inicija-tora, a ovaj je dotad jedini vodio represivnu igru. Žak Furnije daklemože da osnuje 1318. sopstvenu inkvizitorsku „službu”. Vodiće je utesnoj saradnji s bratom Gajarom de Pomijesom, izaslanikom Žana deBona, odgovornog za inkviziciju u Karkasonu. I Pomijes i de Bon sudominikanci.

Novi apamejski sud je vrlo aktivan za vrem e trajanja lokalne vlastisvog osnivača. Kad Žak Furnije bude 1326. imenovan za biskupa uMirpoa, „služba” u Pamijeu se ipak neće ugasiti. Ali u skladu s nače-lom bez revnosti, koje su prećutno usvojili lenji sledbenici našeg bisku-

pa, represivna ustanova ovako usporenog delovanja u lokalnom okviruostavljaće od tada na miru stanovništvo grofovije Foa. Utoliko bolje po njega.

Samo za vreme biskupa Žaka Furnijea sud nam ostavlja vrlokonkretnu dokumentaciju. U kakvim uslovima, u kojim pravcima delu-

ju te tako brižljivo vođene akcije.

*

Na čelu „službe” je razume se sam Žak Furnije . Nedostupan kakomolbama tako i mitu. Vešt da izvuče istinu. Da izazove pojavu jaganjaca — kako kažu njegove žrtve. Sposoban da za nekoliko minuta napra-vi razliku izeđu jeretika i „ispravnog” katolika. Pravi inkvizitorski

demon, tvrde osumnjičeni, čija srca ispituje. Nekakav Megre, fanatičani sitničav. Postupak vodi s uspehom, pre svega zahvaljujući svojojupornosti i đavolskoj veštini u saslušavanju, vrlo retko pribegava mu-čenju. Manijak kad je reč o pojedinostima, lično prisustvuje svimzasedanjima svog suda, ili skoro svim. Hoće sve da radi sam ili bar usvemu sam da rukovodi. Odbija da prenese odgovornost na potčinjene,na svoje pisare ili beležnike, kako su to u mnogim slučajevima činilidrugi, suviše nemarni inkvizitori. Ceo Registar inkvizicije u Pamijeunosiće pečat ili znak njegovog stalnog učešća. Tome dugujemo, uzdruge razloge, izvanredan kvalitet dokumenta.

Kraj njega brat Gajar de Pomijes, O. P.,6 igra ulogu pomoćnika, vikara, ili ađutanta. Gurnut je u pozadinu zbog lokalnog prisustva i

6 „O. P .”: iz reda Braće propovednika (= dominikanaca).

10

jake ličnosti domaćeg biskupa . Izvan same dijeceze nekoliko inkvizito-ra visokog ranga, kao Bernar Gi, Žan de Bon i Normandijac ŽanDipra, takode počastvuju s vremena na vreme svojim prisustvom najte-ža zasedanja apamejske službe. Među učesnicima, čas dekorativnim, časaktivnim, pojavljuje se čitava povorka'Tokalnih ili pokrajinskih likova:kanonici, monasi svih redova i mantija, sudije i pravnici iz središtadijeceze. U nižoj ravni, zaduženi za pisanje tekstova (ali nikad tekstovaodluka) vrve čete beležnika i pisara — nekih petnaestak ljudi. Na čeluse izdvaja beležnik-sveštenik Gijom Bart, pa za njim Zan Strabo i

gospodar Bataj de la Pen, a i nekolicina piskarala grofa de Foa. Nanajnižoj lestvici je najzad sitno činovništvo pod zakletvom: ono obu-hvata policajce nazvane „službenici”, skoroteče, zatvorske čuvare i uznjih njihove neizbežne supruge, koje igraju ulogu zatvorskih čuvarki, asreću se takođe u toj gomili potčinjenih i potkazivači, poneki i visokogranga, kao Arno Sikr.

„Statistike” koje se tiču službe kompilirao je i objavio 1910. usvom izuzetnom radu Ž. M. Vidal7. Evo nekoliko elemenata, ubedljivihkad je reč o okolnostima u kojima je nastao naš izvor: apamejskiinkvizitorski sud je radio 370 dana između 1318. i 1325. Za tih 370dana obavljeno je 578 saslušanja. Od ovog broja 418 su saslušanjaoptuženih, a 160 saslušanja svedoka. Sve te stotine zasedanja rasprav-ljale su 98 slučajeva ili predmeta. Rekordan rad je zabeležen 1320.(106 dana), u poređenju s ovom godinom zabeleženo je 93 dana rada u1321, 55 dana u 1323, 43 u 1322, 42 u 1324, 22 dana u 1325. Služba jezasedala uglavnom u Pamijeu, a ponekad i u nekom drugom mestugrofovije Foa, zavisno od putovanja biskupa.

Od 98 slučajeva, u kojima je ispitivano ili osumnjičeno 114 osoba, preov lađuju slučajevi patare nske jeres i. Od 114 osoba 94 se zais ta pojavilo pred sudom. U celoj „uznemiravanoj” grup i bilo je nekoliko plemića, nekoliko sveštenika i beležnika, a pre svega ogromno mnoštvoskromnih Ijudi, seljaka, zanatlija, sićušnih trgovaca. Od 114 osumnjiče-nih ili saslušavanih, 48 su žene. Velika većina i žena i muškaraca je izgornjeg Foa ili Sabartesa, oblasti koju su svojom propagandom obrađi-vala braća Otije (patarenski misionari i građani varošice Aks-le-Term).Ova sabarteska većina broji 92 osobe oba pola, od njih 92 naše seloMontaju dalo je samo 25 optuženih, i uz to još nekoliko svedoka, kojisu se pojavili na sudu! Pored toga još tri osumnjičena su iz sela Prad,koje se graniči s prethodnim. Ukupno 28 lica, a svako od njih je đalosadržajno svedočanstvo, često s mnogo pojedinosti i svi su iz majušneoblasti Ajon (Prad + Montaju) kojom se bavi naša monografija.

Kanonski postupak protiv tog i tog osumnjičenog, iz Montajua ilikog drugog mesta, otvara se na osnovu jedne ili više prijava. Za njimaslcdi poziv imenovanom da se pojavi pred apamejskim suđom. Pozivuručuje osumnjičenom paroh (na propovedi ili mu ga donosi u kuću),u njcgovom mestu stanovanja. Ukoliko tako pozvani pojedinac ne

7 J. M. Vidal, Le Tribu nal.

11



dođe dragovoljno u Pamije da bi se pojavio pred sudom, lokalni baji (oficir u službi grofa ili feudalnog gospodara) služi kao svetovna po-moć te privodi optuženog i ako treba prati ga do sedišta dijeceze.Pojavljivanje pred sudom i biskupom počinje zakletvom koju optuženi polaže nad Jevanđeljem, a nastavlja se nera vnopravnim dijalogom . Ža kFurnije postavlja niz pitanja zahtevajući određenije odgovore u ovoj ilionoj tački ili „pojedinosti”. Optuženi odgovara i opširno priča. Saslu-šanje može lako da se protegne na deset do dvadeset listova velikogformata našeg Registra, pa i više od toga. Stvar ide svojim tokom, što

ne znači da je optuženi sve vreme u zatvoru. Može biti zatvorenizmeđu saslušanja i ležati u jednom od biskupovih apamejskih zatvora.Ali može u istom međuvremenu i da koristi duže ili kraće periode privremene slobođe, kad je obavezan je dino da ne napuš ta svoje obita -valište, to jest da boravi u granicama parohije odnosno dijeceze. Usuprotnom najrazličitija sredstva pritiska otežavaju u takvom slučaju preventivni zatvor, ako je već određen , a u cilju da optuže nog usm ereka priznanju. Reklo bi se da tu ne spadaju prvenstveno mučenja, većizopštavanje optuženog i strog ili vrlo strog zatvor (mala ćelija, okovi,crni hleb i voda). U jednom jedinom slučaju, u nameštenom suđenjugubavcima, na koje su ga primorali francuski agenti, Žak Furnije ćenarediti mučenje svojih žrtava da bi od njih izvukao suluda, besmislena

priznanja: trovanje izvora prahom od žabe krastače, itd. U svim drugimslučajevima, koji čine srž naše knjige, biskup se ograničava na gonjenjestvarnog zastranjivanja (koje je često, po našem mišljenju, minimalno).Priznanja se oslanjaju, leže, na opisima svakodnevnog života i njegovesuštine, na „kriškama života” optuženih. Njihovi se iskazi uzajamno potvrđuju , a kad jed an drugom prot ivreče, Ža k Furni je se trud i dasmanji te razlike zahtevajući više tačnih pojedinosti od optuženih. Našeg pre lata pokreće ideal traženja , (u datom slučaju odvratne) činje-nične istine. Njegov je cilj da otkrije grešno ponašanje, a potom daspasava duše, sa svoje tačke gledišta. Da bi postigao sve te raznorodneciljeve biskup je „sitničav kao sholastičar”, ne ustručava se od upušta-nja u beskonačne rasprave. Troši petnaest dana svog dragocenog vre-

mena na ubeđivanje jevrejina Baruha, izvedenog pred njegov sud, utajnu Trojstva, a osam dana ga ubeđuje dok ne prizna dvostruku prirodu Hrista, dok dolazak Mesije zahteva dalje tri neđelje komenta raizloženih Baruhu, koji toliko nije tražio.

Ishod ovakvih postupaka su različite kazne (manje ili više strogzatvor, nošenje žutog krsta, hodočašća, zaplena dobara) izrečene optu-ženima. „Samo” pet njih skončava na lomači, četvorica „valdista”* izPamijea, a peti je patarenski recidivista Gi|om F or iz Mon tajua8.

Ovako vođeni postupci i saslušanja Žaka Furnijea zapisani su uizvestan broj svezaka. Dve od tih svezaka su izgubljene, od njih je

jedna sadržavala kona čne odluke, koje su nam srećom poz nate zahva-

8 U ovaj broj ne računam Gijoma Belibasta, uhvaće nog i spaljenog na lomači izvan naše dijeceze.* „Valdisti”, sledbenici Žaka Valdo (prim. prev.).

12

ljujući Limborkovoj kompilaciji. Ali je ostao veliki registar in-folio na pergamentu . Ovaj je u svom nas tajanju prošao kroz tri faze: prvo jeslušajući ispitivanje i saslušanje pisar sastavljao na brzinu pro tokol ilikoncept. Taj pisar je bio niko drugi do Gijom Bart, biskupski beležnik,a ponekad ga je u slučaju odsutnosti zamenjivao ovaj ili onaj kolega.Gijom Bart, opet on, potom je na osnovu na brzinu hvatanih beležakaispisivao zapisnik u „registar na hartiji”. „Ovaj je podnošen optuže-nom, koji je mogao u njemu da izmeni neke izraze”9. Najzad je nekoli-ko pisara na miru prepisivalo na pergament takve zap isnike10.

Sveska, koja nam je u rukama, načisto prepisana, završena je tek posle imenovanja Žaka Furnije a za biskupa u M irpo a 1326. godine. To pokazuje koliko je prelatu bilo sta lo da sačuva svedočansjtvo o svomdelu apamejskog inkvizitora. Registar je potom otišao sa Žakom Fur-nijeom, kad je postao Benedikt XII, u njegovu avinjonsku rezidenciju.Odatle je prenet u Vatikansku biblioteku, gde je i danas među latin-skim rukopisima i nosi broj 4030.

Već se čitav jedan vek različiti naučnici ili istoričari bave ovimvelikim apamejskim dokumentom. Među njima su Nemac Delinger,slavan koliko po svojim sukobima s rimskim papstvom, toliko i posvojim vrednim studijama o srednjevekovnoj jeresi. A i nekoliko fran-cuskih naučnika, često južnjačkog porekla: Sarl Molinije, monsenjer

Due, Ž. M. Vidal, bave se njim još od početka XX veka... i toliki drugigosle njih. Najstručniji i najobimniji radovi o samom rukopisu su deloZ. M. Vidala. Registar je u celini objavio Ž. Divernoa, 1965. Nije bezmana, na koje je oštro ukazao otac Donden. Međutim, ogromna jenjegova zasluga što je uopšte objavljen. Ali ne oslobađa obaveze obra-ćanja i originalu11.

*

Nasumične istrage Furnijea i krajnje neu jedn ačena rasprostra nje-nost jeresi uslovili su da 28 optuženih od onih u Registar uvedenih,

9 Sve prema J. M. Vidal, Le Tr ibu na l...10 Prečišćen, konačni tekst Reg istra Fu mij e na latinskom (onakav kakav je u latin-

skom rukopisu br. 4030 u Vatikanskoj biblioteci) prošao je kroz gore opisane faze: on otvara različite probleme pr evo da . Optuženi su se obično izražavali na oksitanskom (a u nekim, verovatno malobrojnim, slučajevima i na gaskonjskom). Pisari su dakle prevodili u nekom trenutku reč i optuženih na latinski. D o prevoda je dolazilo bilo u vrem e hvatanja beležaka (prva faza) u „simultanom prevodu”, bilo (malo kasnije) pri redigovanju zap isn i-

ka (druga faza). Zapisnik zaista odgovara gro sso m od o konačnom tekstu (treća faza) na lalinskom. Do prevoda u obmutom smislu, samo usmenog, dolazi u času kad se optuženi- ma na pr os to m jez iku (oksitanskom) saopštava tekst zap isn ika da bi eventualno u njega uneli izmene.

11 O Žaku Furnijeu i njegovom Reg istru vidi K. Jacob, 1920; Dollinger 1890; Douai 1900; V. Molinier, E tu de s.. . 1887; J. M. Vidal, (Le Tribunal...) i J. M. Vidal, 1909, 1913. (hullaire) 1913. (Lettres...) 1929. 1932. Vidi i Ne w Ca tho lic En cyc lop ed y 1967. i le

Dic tion nai re d ’his toi re et de gćo gra phie eccle sia stiq ues , urednik A. Baudrillart, 1935. jedini- ' i „Uenedikt XII”; ovo kratko uvodno izlaganje ogromno duguje velikim i vrednim r«dovima J. M. Vidal-a i J. Duvernoy-a.

13



budu iz Montajua i Prada, a 25 od njih je iz samog Montajua. Ovaokolnost je bila katastrofalna za seljake ovog kraja. Međutim, istoriča-ru baš ona otvara sve mogućnosti. Zna se doista, od radova Redfilda,Vajlija i nekolicine drugih, da se prizemno viđenje seljačkog društvadivno prilagođava seoskoj monografiji. Našc istraživanjc ncće biti izu-zetak od tog zlatnog pravila: selo u pitanju, koje je za nas izabraoslučajni dokument, upravo je Montaju, na 1300 m nadmorske visine,kraj izvora Era, istočno i nedaleko od visoravni Arijež. Zalepljeno zasvoju zaravan, selo Montaju oko 1290—1320, u vreme koje obuhvataju

saslušanja Žaka Furnijea, igralo je različite uloge: zajednica je skloni-šte za kaluđere, pripadnike jeresi iskorenjene u nizini, koja sad vrši„počasni pohod” na gornji Arijež. Bavljenje žitelja stočarstvom zahtevaseobe: ka Kataloniji, ka slivu Ode ili ka visovima Pirineja. Najzad, za pripadn ike Marijinog kulta — a njih je mnogo — za hodočašća Bogo-rodici.

Da ostanemo prvo kod jeresi, ključnog problcma: varošice i maligradovi u dolini, s Pamijeom na čelu, bili su, u vreme obuhvaćenoovom knjigom, skoro potpuno vraćeni pravoverju: propaganda prosjač-kih redova i policijska gonjenja očistili su ih skoro potpuno od pata-renskog prišta, čak i od valdista. Žak Furnije je, dakle, u sedištu svojedijeceze, mogao sebi da dopusti „uglađivanje”: kaznio je četvoricu

homoseksualca, gonio je čak u senci svoje katedrale i aveti folklora.Sasvim je drugačije bilo stanje u Montaju-u, selu kojem treba pridruži-ti u ovom slučaju i okolinu, kraj Ajon i susednu planinsku oblastSabartesa12. Daleko od bilo kakve policije, naše je selo nudilo plodno i

pre svega bezopasno tlo mil itan tnom delovanju braće Otije , misionara pata renskog povratka. Ali stvari su se brzo pogoršale. Posle nekoljkorazorn ih upada inkvizitora iz Karkasona u odgovoru na to13, i ŽakFurnije oštro reaguje na stanje, po njemu nedopustivo, do kojeg sudovela braća Otije i koje traje i posle njihove smrti: od 1319. do 1324. pozivi i saslušanja stanovnika grešnog sela sve su češći. Furni je rasve-tljava čitav niz heterodoksnih delatnosti u selu, koje se vuku još oddevedesetih godina trinaestog veka. S manijačkom strašću za pojedi-

nosti osvetljava iza verovanja i skretanja, sam život zajednice. Etodakle, Montajua, za sebe i po sebi, kroz istrage Žaka Furnijea; ja samih samo drugačije grupisao, organizovao u duhu seoske monografije.

12 Saba rtes ili gornji Arijež, južno od prevoja Bar.13 III, 97 (up. str. 18 fusnota) na V. Gospojinu, 15. avgusta 1308. inkvizitori iz Karkasona izvršili su raciju u selu Montaju.

14

Prvi deo

EKOLOGIJA MONTAJUA:KUĆ A I PASTIR



PRVA GL AVA

OKRUŽENJE I VLAST

Prvo reč-dve o demografiji sela; biću kratak a zadržavam pravo dase vratim na njene komponente u jednom od kasnijih poglavlja. Mon-taju nije velika parohija. U vreme događaja koji su izazvali Furnijeovuistragu mesno stanovništvo je brojalo između 200 i 250 žitelja. KrajemXIV veka, posle crne kuge i prvih neposrednih i posrednih posledicaengleskih ratova, spiskovi ognjišta i knjige dažbina grofovije Foa na-

broja će u istoj zajednic i samo stot inak duša u 23 ogn jišta 1. Uob ičajen pad bro ja stanovnika za skoro polovinu kakav je zabeležen skoro svudau južnoj Francuskoj, usled katastrofa u drugoj polovini XIV veka. Ali

u vreme antipatarens ke represije još nismo stigli dotle...,,Na izvorištima Era, Ajonska oblast je lepa visoravan okružena pašnjacim a i šumama”2. Selo Montaju , koje se uzdiže na toj visoravni,obrazuje stepenast sklop: s vrha brega, uz koji se 1320. priljubilazajednica, gospodari zamak, koji je danas samo veličanstvena ruševina.Ispod njega se stepenasto nižu kuće, često slepljene jedna uz drugu,

ponekad razdvojene malim vrtovima, u koje zalaze svinje ,,u štetu” , sadvorištima i gumnima. Samo naselje nije utvrdeno (u slučaju opasnostise uvek može skloniti gore iza bcdema tvrđave). Međutim, najniži redkuća je dovoljno zbijen te njihova spoljna strana prema dolini pred-stavlja prirodan bedem s otvorom za ulaz koji nazivaju „kapija”. Umoderno i savremeno doba selo će uostalom napustiti blizinu zamka i

smestiti se niže na padini.Lučno povijena ulica od XIV veka do danas silazi ka parohijskojcrkvi smeštenoj ispod kuća. Još niže se nailazi na Bogorodičinu kapelu:kapcla sc vezuje za folklorni kult potekao od stena koje iz zemljeizbijaju na površinu. Mesno groblje je uz to nisko svetilište, posvećenoMajci božjoj. Oba kultna mesta su bar đelimično u romaničkom stilu istarija od 1300.

Neposredn a okolina Montaj ua u doba koje proučavamo sastoji seod šahovskog polja parcela grosso modo pravougaonih, u svakom slu-čaju ne baš pravilnih. Parcele prekrivaju sekundarni krečnjak zaravni i pcnju se kako tako uz prim arno tlo obližnje plan ine3. Nijedna od tih

1 Dufau de Maluquer, 1898.2 Ajon kao raesto se sastoji od susednih sela Montaju i Prad.3 M. Chevalier. La M eh um ai ne ..^ . str. 104, tabela VI.



parcela nema ni hekta r (veličine su od 20 do 30 ari). Zemlj oradničkaimanja meštana obuhvataju i izvestan broj parcela — njiva i livada —rasutih po okolini. Obrađuju ih ralom koje vuku volovi, krave, mazgeili magarci. Zemljane „pregrade”, koje naročito padaju u oči kad ziminapada sneg, razdvajaju ove komade zemljišta. Čim je zemljište podnagibom, što će reći skoro uvek, ove se „pregrade” nižu kao stepeniceizmeđu terasa — uobičajenih u mediteranskim krajevima. Po ivici seraspoznaju versaines (manje-više stalne kulture koje ne podležu praviluostavljanja na ugar), bouzigues, krčevine koje se povremeno obrađuju

pošto su sečenjem ili paljenjem iskrčene4.Montajuska oblast je na suviše velikoj visini i suviše hladna te nezna za vinograde u vreme Žaka Furnijea, a ni danas. Proizvode sežitarice: ovas i pšenica više no raž i ječam, koje jedva dostižu daishrane parohijane, oštra klima ograničava prinose, a treba računati i snerodnim godinama. Zemljoradnici XIV veka proizvode sasvim beza-zleno i repu, daleko pre no što će je engleski agronomi ponovi uvestina kontinent u XVIII veku... pod nazivom turneps. Ima verovatno ikrmnog bilja, drugim rečima žitarica koje se seku na zeleno za ishranustoke. Sigurno ima i konoplje, koja se gaji na dragocenim konopljišti-ma. Žene je namaču i češljaju u zimsko doba (I, 337). A i postojanjelana je verovatno, uprkos nadmorskoj visini, ako se sudi po toponimiji

onog doba. U domaće životinje pored stoke, tovarne i za vuču, kojusmo već pomenuli (volovi, krave, magarci, mazge), treba ubrojati još isvinje i živinu (kokoške i guske) i razume se na stotine ovaca; neračunajući na hiljade ovaca, koje stanovnici Montajua u drugoj deceni-

ji XIV veka u seobam a pastira svake zime vode na paš njake Loragea iKatalonije. Da se vratimo konjima i govedima i dodamo da selo ne znaza točak kao sredstvo za vuču i prevoz, da ima rala, ali nema ni plugova ni kola. Kola putuj u samo u donjem kraju i dolinom Ariježa.

Raspored korišćenja polja i livada vrši mesje, opštinski starešinakoga odreduje gospodar ili stanovnici na nama neoznat način. Zabranakorišćenja zemljišta — ostavljanja na ugar da bi se odmorilo — pone-kad je trogodišnja, jer se na toj visini prolećni usevi sustižu s ozimim, a

ovi drugi ostaju na njivi punu godinu, od septembra do septembra. Alizabrana je češće dvogodišnja, a na lošoj zemlji može da se protegne ina nekoliko uzastopnih godina. Izgleda da ne dolazi u obzir tropoljnisistem deoba obradive površine u dva ili tri velika naizmenično obradi-va komada5.

4 11,311.Sve beleške bez navođenja imena pisca ili naslova u fusnotama (na primer I, 128;

II, 51 itd.) upućuju na Reg istr e de l ’inqu isiti on de Ja cqu es Fo um ier (3 sveske), latinski tekst koji je publikovao Jean Duvemoy; ovde je na primer knjig a II, stra na 311 . Napominjem i da ću koristiti sag lasn o m oj im izv ori ma „jeretik” tu i tamo da bih obeležio pripadnike patarenskog ili albižanskog verovanja; koristiću stalno, uvek u saglasnosti s rečnikom u navedenim izvorima (na pr. II, 513...), izraze „katolički” i „rimokatolički” imenujući ono

što se odnosi na zvaničnu crkvu.5 O nepostojanju parcela s naizmeničnom obradom (soles) u susednim katalon-skim Pirinejima v. Bonassie, These, t. II. str. 289.

18

Podela rada prema uzrastu i polu omogućuje obavljanje poslova:čovek ore, žanje, vadi repu (I, 340), lovi divljač i ribu jer su gorski potoci pun i past rmki, a šuma veverica i fazana. Već poodra slo detečuva očevo stado. Žena se stara za vodu, vatru, povrtnjak, granje založenje i kuhinju. Ona seče kupus, plevi njivu, vezuje snopove, opravljarešeto, pere lonce na česmi, ide na žetvu noseći hleb na glavi, a prate

je sezonski radnici. Život jo j j e težak, naročito u mladosti.Središte seoskog imanja je kuća, čiji je jedan deo odvojen pregra-

dom i namenjen stoci: ovce koje se ne sele za pašom, volovi, mazge isvinje zimi se stiskaju između četiri zida neposređno uz sobe i kuhinjusvojih gospodara. Dešava se u bogatih da postoji zgrada, tor ili staja —odvojena dvorištem od ljudskog stana — posebno namenjona toj svrsi. Nisam, naprotiv , naišao na ekonomske zgrade u polju u oko lini Mon-tajua izvan naselja, izuzev nekoliko pastirskih koliba o kojima će još

biti reči.S istoka i zapada, juga i severa montajuski proplanak je opkoljen

šumama, skrovištima savršenih6, u kojima se s vremena na vreme čujusekire i pište testere. Tu se dovodi stoka, tu se pravi šindra za pokriva-nje krovova na kućama. Na jugu naročito, prema visokoj planini,visinski pašnjaci predstavljaju svet pastira, koji se vlađa po sopstvenim

zakonima: ideje, ljudi, stada, novac sve se to kreće od kolibe do kolibe,do vrlo velikih daljina. Velika je suprotnost ovog sveta sa sitničavom privrcdom koja vlada u selu. A ova se zasniva na tram pi, poza jmici, nauzajamnim darovima: nema velikog mesnog protoka novca, a pozaj-mljujc sc žito među susedima, i trava, seno, drvo, vatra, mazga, sekira,sudovi, kupus, bela repa. „Bogataš” ili onaj koji se takvim smatra, pozajmlju je sirom ahu i možda mu udel juje hleb na Svisvete. Majka pozajmlju je predmete ili s toku za rad odrasloj ćerki, uda toj ili udovici,koja živi u sopstvenoj kući, siromašnijoj od majčinskog domusa ukojcm se rođila. Utvrđeno je kod naših seljana i postojanje različitihoblika kredita uz zalogu, ustupanja poverilaštva i sl.

Ncdostatak novca na licu mesta je hroničan. Moj m už Ar no Vitalje

bio obućar u Montaju-u — priča Rejmonda Vital — i morao je da da njegove mušterije prodaju živinu o Duhovima i potom mu phitt' opravke cipela koje je izvršio za njihove muževe (I, 346).

I Iprkos prisustvu ovog obućara zanatstvo u našem selu nije razvi-|<no' (u porcđenju s varošicama u donjem kraju). Žene, razume se,l>i<‘đu na večcrnjim poselima, kod kuće ili u gostima, čak i u zatvoru,I.id ih uhapsi inkvizitor. Ali su mesni proizvodi tkanja namenjenii ključivo meštanima: u selu Mon taju naišli smo na jedn og tkača,K<‘|inona Morija. Svoj zanat (koji izgleda zahteva i nešto vlage) obavljan oki uglom, dopola ukopanom podrumu svoje kuće, u drvetom oblo-<noj prostoriji opremljenoj u tu svrhu. Ali gaji i ovce, njegova će deca

'• SavrSeni ili bo žji Ijudi predstavljali su elitu čistih u patarenskim zajednicama.1 l Iporedi s provansalskim selom (analogn im u tom pogledu) koje proučav a N.<milrl ii i.tudes rurales, juli 1973.

19



biti pastiri. Da bismo našli imućnog tkača treba da napust imo Mo nta jui odemo u susedno selo Prad d’Ajon. Gušće naseljena, ova parohijanudi i unosnije tekstilno tržište. Tkač Prad Tavernije, s nadimkomizvedenim iz toponima, vrlo lepo zarađuje za život, čak će mu prodajaalata „omogućiti da plati pobožno bekstvo u Kataloniju”, u društvu plemenite jeretičke dam e (I, 335—336; i Pierry, str. 48).

Krojačkim zanatom se najzad u Montaju-u bave samo savršeni u prolazu: kao dobri pa tareni stiču za život i m esto u raju krpeći košuljei praveći rukavice. A kad tako jeretici igraju ulogu velikih i malihmodnih kreatora, žene iz parohije ih posećuju pod izgovorom da traže

pom oć u krpljenju košulje, a u stvari dolaze na čašicu razgovora (I,373). Da primetimo još i da u pogledu ženskih radnji nalazimo uMontaju-u jednu krčmaricu, Fabrisu Riv: m ušterije k njoj ne dolaze načašicu ni vina ni razgovora. Ona samo prodaje i krčmi vino (koje sedonosi na mazgi iz donjeg kraja) po kućama. Nije mnogo poslovna, jer

joj stalno nedosta ju merice za vino8. D odajmo još da razlika zanatlija -seljak ili zanatlija-građanin, pa čak i zanatlija-plemić nikako nije ap-solutna. U tom mestu svi su pomalo majstori, čak odlični majstori.Beležnik može da postane krojač, a beležnikov sin obućar, zemljora-dnikov sin pastir, potom grebenar. Samo je torbarski zanat, koji zahte- { va nošenje teških tereta, težak za krhka ramena bivšeg uglednog čove-ka kome njegov nekad lagodan život nije dao neophodnu izdržljivost.

Primetili smo odsustvo kola. Ima ih, ali drugde, u donjem kraju ioko gradova, bilo stvarnih bilo avetinjskih u pričama o duhovima krozkoje prolaze kola s mrtvacima. Međusobne veze su svakako relativnožive u selu u Montaju: zbog stada i pastira koji prelaze ogromna prostranstva i nepijatelji su uskogrudosti skučenih seoskih vidika. Akose izuzme putovanje četvoronožne robe — ovaca, moramo priznati dasu i trgovački opticaj materijalnih dobara i prosto prenošenje minimal-ni. Žene nose vodu: nose je na glavi u krčagu. Mnoge stvari ljudi nosena leđima. Putnici nose bošču s odećom preko ramena na štapu (I,312), drvoseče nose sekiru za vratom zajedno s ogromnim naramkom.Koriste se i torbe i bisage (I, 308). Torbari donose u selo kumin i igle,a obezbeđuju „izvoz” jagnjećih i veveričjih koža. Sva se ta privredaodvija više u granicama nosivosti nego u okvirima obradive zemlje.

Zahvaljujući magarcima i mazgama, tovarnoj stoci, uvozi se vinoiz Taraskona i Pamijea, a morska so i maslinovo ulje iz Rusijona za

prija telj ske nedeljne ručkove. Gvozdene ala tke su retke i predm et su pozajmica, čak i najm a među porodica ma, a dobavljaju se iz obližnjedoline Vikdesoa. Nema kovača u Montaju-u. Ni mlina. (Sagradiće gatek u moderno doba.) Zajedno s kokoškama i jajima za prodaju, kojadonosi ženama džeparac, nosi se i žito da se samelje u grofovijskommlinu u Aks-le-Termu. Skup postupak koji se ne isplati! U nerodnimgodinama se uvoze žitarice, opet na mazgama, iz Pamijea. ZauzvratMontaju, gornji Er i gornji Arijež izvoze drvo, više za ogrev no građu,

8 O Fabrisi Riv v. I, 325—326.

20

na mazgama i vodom do donjeg kraja. Najbliži vašari i pijace su uAks-le-Termu (gde se usput ukazuje počast prostitukama u Tvrdičinoj banji). A u Taraskonu na Ariježu, u Pamijeu, u Larok d’Olmu su žitne pijace i ovčarski vašari.

Neke se namirnice uvoze u malim količinama, a druge se većinom proizvode na licu mesta: u ravni ishrane najbolje poznaje mo biološkookruženje seljaka, bili oni iz Montajua, iz Ajona ili Sabartesa9. Glad jeretka u XIII veku. Prisutna je, čak česta početkom XIV veka, jer su seljudi u Oksitaniji nam nožili do besmis la10, ima ih koliko i u X IX veku,

kad su, međutim, mogućnosti preživljavanja i zaposlenja veće nego uvreme Filipa Lepog. Stanovništvo Montajua je ostalo u razumnim brojčanim gran icam a11, ali je ipak u nezavidnoj utakm ici (čim dođe doepizodne nestašice žita) s nadmoćnijom tražnjom donjeg kraja. OđlivIjudi emigracijom ne uspeva da trajnije ublaži ovu napetost u stalnom

povra tu. Krize preživljavanja se dakle javljaju oko Monta jua , prvi put posle dužeg perioda 1310, 131212... (U severnoj Francuskoj velika gladnastupa u drugo vreme, oko 1316, jer klimatski uslovi za žito nisu istina severu i na jugu: u pariskoj oblasti opasnost za žito potiče od

potopsk ih kiša od kojih trul i klas. Na jugu se treba više plaš iti suše i plamenjače. A u tako različitim klimatskim uslovima i d atumi meteor-oloških nesreća po žetvu se, razume se, ne slažu.)

Glad je, međutim, samo težak trenutak koji treba preživeti. Unormalno vreme jede se dosta pristojno. Pšenični hleb, ponekad hlebod prosa, u ovom selu su osnova „biljne” ishrane. Videli smo da se žitonosi na magarcu ili mazgi dole u grofovijski mlin u Aks-le-Termu.Potom se uz planinu u suprotnom smeru donosi u selo brašno, koje se prose java kroz domaće sito. Hleb peku žene u kući, jer se sabarteskofeudalno plemstvo ne pridržava „klasičnih” uzora Il-đe-Fransa. (A za-što bi se vraga i pridržavalo?). Peć feudalnog gospodara ili sizerenanije dakle obavezna. To naprotiv ne znači da svaka kuća u selu Monta-

ju ima sopstvenu peć. Posedovanje peći u domus-u je unutrašnje obele-žje bogatstva. Onaj ko nema peć nosi testo (umešeno verovatno kodkuće) imućnijoj susetki-prijateljici. Tako čini u našem selu Brina Pur-

sel, sirotica, vanbračno rođena, bivša služavka a sad obudovela: koristi pogodnosti pečenja koje joj nudi Alazais Riv. Da dodamo da se peć zahleb imućnog zemljoranika u Montaju-u koristi na više načina: kad unjoj nema vatre koristi se kao ostava — ne baš naročito hladna — zasklanjanje ribe ili nabranih puževa.

Ponekad ovčetina, a češće usoljena — i naročito dimljena —svinjetina idu uz hleb. Zanatlije iz južne Oksitanije, izgnani u Katalo-niju, žive u malom gradu i kupuju meso dva puta nedeljno. U samom

9 V. bibliografiju, članak J. Duve rnoy o ishrani u gomjoj grofoviji Foa u do ba koje razmatramo.

10 V. upečatljivu gustinu koju za taj period beleži M. Gramain (1972 i neobjavljena tcza).

11 Supra.12 Duvemoy, nav eđ eni čla nak .

21



selu Montaju potrošnja svinjetine je izgleda uobičajena, mada istoričarne može nešto odredenije reći o tome. Pri dimljenju slanine, po klanjusvinja u zimu, susedi se uzajamno pomažu. U nekoj kući, zahvaljujući prostranijo j odžakliji ili jačoj vatri, „obradi” se više mesa, zato primana dimljenje čereke svinje zaklane u drugoj, siromašnijoj porodici. Ima tome oko petnaest godina — priča 1323. Rejmonda Belo, kojoj oko1308. sreća nije bila nak lonjen a13 — za uskršjeg posta odnela sam u vreme večernja dva komada usoljenih rebara u kuću Gijoma Benea iz

Montajua da se dime. Zatekla sam Gijemetu Bene (Gijomovu ženu)

kako se greje kraj vatre sa još jednom ženom; spustila sam usoljeno meso u kuhinju i izašla.

Ostale proteine daje mleko, koje se služi rođacima i pije u dobrom prijateljstvu, a pogo tovu sir, proizvod pas tira na plan inskim pašnjacima. Uopšte u ovom stočar skom i mlekarskom plan inskomkraju namirnice s azotom ne nedostaju, čak i ako je svakodnevni obrokosrednji. Krize preživljavanja i hleba ne predstavljaju nerešive proble-me u Montaju-u, dok ih naprotiv na selu u pariskoj oblasti, skoro čistožitorodnoj, ima i u XIV i u XVII veku.

Ariješka čorba pretpostavlja slaninu i hleb, u nju se stavlja, kaošto je red u to vreme, neki zeleniš, kupus ili praziluk. Treba li podseća-ti da se kupus gaji još od neolita i da je jedino povrće iz kojeg je

izvedena reč od milošte. I danas će se reći mon chou (mali mojkupusu) voljenom stvoru kao što bi se reklo mali moj zeko. U pov-rtnjacima starog Montajua zbog nadmorske visine i nedostatka prefi-njenosti još nema darova Arapa i krstaških ratova, koji već počinju dase gaje u XIV veku u Kataloniji i Venesenskoj grofoviji. Naši seljanidakle ne znaju za artičoke, dinju i breskve ili su samo za njih čuli. Bobi repa, koji se gaje na njivama, dopunjavaju zeleniš iz povrtnjaka kaošto je kupus ili praziluk. Branje oraha, lešnika, pečuraka i sakupljanje puževa dopunjavaju izvore ishrane, koje u većini darežlj ivo nudi priro-da. Troši se (pored divljači) i pastrmka iz potoka i možda malo usolje-ne ribe s morske obale, koja se donosi na mazgama. Vina nemamnogo, jer nema vinograda. Pije se u izuzetnim prilikama kad seobređuje čašom na večernjim poselima. U svakom slučaju u to vreme,kao i u svim vremenima, pijanstvo nije odlika južnjaka. U oksitanskomkraju nema Boga za pijanice. Šećer je, najzad, prava retkost: kad koima „mogućnosti”, on s vremena na vreme šalje komadić, prvobitnouvoženog iz islamskog sveta, Gospi svog srca.

Tabui u ishrani? Patarenska etika, koja teorijski vlađa u seluMontaju, dopušta da se jede riba, ali zabranjuje slaninu i životinjskomeso: jesti životinju znači prema patarenskom učenju narušavatiogromni protok duša, koji se prirodno uspostavlja kroz ptice, sisare iljude putem seobe duša. Patarensko ponašanje jeretika prema fauni jemnogo pozitivnije od našeg, toliko razornog po okolinu. Ali stav

13 III, 67 (o nesrećam a i jadnim brakovima Rejm onde , udate Belo, v. infra, istoprezime sa srazmerno bogatom „kućom Be lo” ne treba da nas zavara).

22

odbijanja mesa patareni, ili nazovi patareni Montajua ne shvatajuozbiljno: obični „vernici” heterodoksne dogme ostavljaju malobrojnojeliti „savršenih” brigu ili privilegiju da odbace meso četvoronožaca idvonožaca: ovaca i fazana...

Malo znamo o ostalim vidovima „biološkog” života prosečnogstanovnika Montajua: bolesti kao što je tuberkuloza (s izbacivanjemkrvi), epilepsija, bolesti očiju, pominju se ili se podrazumevaju u neko-liko mahova. Ali se ne može dati pregled učestalosti niti procenitismrtnost, za koju se može samo reći da je velika, naročito dece, i čestoepidemična. Ljudi u selu su na sebi nosili čitavu faunu vašiju i buvasavim prirodno: češalo se, uzajamno se trebilo (kao što to danas nežnočine antropoidi) od dna do vrha društvene lestvice, među prijateljima iu porodici. Zar je to čudno u oksitanskoj civilizaciji, gde se mali prstnazivao upravo ubi-vaška? Ljubavnica trebi vaške ljubavniku, sluškinjagospodaru, ćerka majci. Bila je to prilika za beskrajna ćaskanja, govori-lo se o svemu i svačemu, o ženama, o teologiji ili o držanju savršenihna lomači. Bilo je buvljivih godina, godina muva, godina vašiju, godinakomaraca, kad bi ovo ponašanje dobijalo pakleni ritam. Druga razdoblja su nap rotiv bila mirnija. Tada se manje mislilo na ektopara zite, aviše na opasnost od Inkvizicije. U daljim poglavljima ću se vratiti na te

čisto „životne” vidove montajuskog života.

*

Socijalna i socio-politička studija sela dolazi sasvim prirodno po-sle ovih kratkih napomena o materijalnom životu i biološkom okruže-nju oličenom u flori i fauni.

Preuzimajući ulogu sociologa starog Montajua pokušaću, dakle,sad da procenim na prvom mestu podelu vlasti, koja pritiska našemesto. Za početak ću razmotiriti uticaj spoljnih sila, one su u načeluodlučujuće. A proishode iz okolnog društva koje kontroliše i upravlja

Montajuom iz centara usmeravanja, koji s pravom ili bez prava nastojeda igraju ulogu pravih centara odlučivanja. Smešteni su po gradovima iobično severnije.

Politička i feudalna vlast je, razume se, u prvom planu. Ona vršiglavni nađzor... bar u načelu. Obe ove vlasti su u slučaju oblastiMontajua sjedinjene u istoj ruci, doduše plemićkoj i malo udaljenojruci grofa de Foa. Grof je suveren celine pirinejske kneževine, kojanosi ime grofovija Foa, a obuhvata i Montaju. S druge strane u okvirutc celine njegova je i posebna feudalna vlast u našem selu (dok udrugim, ne mnogo udaljenim parohijama, postoje drugi feudalni gospodari, grofovi vazali). Kuću Foa, vlasnika sela, predstavljaju na licumesta dve ličnosti — kastelan i baji14. Imenuje ih grof, imenovanje je

14 O dvojnosti ka stel ana i ba jia v. Bonassie, t. IV, str. 688 i đr.

23



doživotno ili čak na određeno vreme. Kastelan je oličenje moguće„represije”, vojno lice koje pomaže bajiu u izvršavanju pravde i gonje-nju krivca, ili navodno takvog, preko brda i dolina. On je i vrhovnitamničar odgovoran za duboke ćelije u zamku, odgovara i za ljudekojima stavlja okove i baca ih u ćelije (I, 406). Krajem devedesetihgodina trinaestog veka kastelan u tvrđavi na uzvišici iznad Montajuazove se Beranže de Rokfor. O njemu ne znamo mnogo, sem da mu ježena bila mlada i lepa i da su imali upravnika Rejmona Rusela. TajRejmon Rusel se verovatno starao o vlastelinskoj rezervi, posedu koji

je pripada o zamku. Pose d nije mogao prevaz ilaziti , sa svim njivama ilivadama (ne računajući šume), tridesetak hektara. Možda je njegova

površina bila zna tno ispod ovih brojki. Posle smrti Beranžea, „potkas-telan”, vrlo bleda ličnost i ni u kakvom srodstvu s prethodnikom (jer jezvanje u najboljem slučaju samo doživotno), zauzeo je njegovo mesto.Potkastelan izgleda nije znao ništa pametnije da uradi do da se svremena na vreme pokorava naređenjima bogatih seljaka iz Montajua,ako bi ovi iole imali uticaja na biskupa u Pamijeu (I, 406).

Baji ima svoje mesto u strogim okvirima feudalnog poseda. Premadefiniciji M. Bonasija15 baji je „upravnik poseda zadužen da brin e zaredovno plaćanje cenzusa ili određene sume koju korisnici plaćaju

feudalcu... kontrolor i ubirač dažbina, izvršilac pravde u grofovo imečak i u višoj instanci”. Ovakva podeljenost vlasti između „čuvara zam-ka” s vojnim prerogativima i feudalnog zvaničnika specijalizovanog za

pravosuđe 16 oduševila bi Monteskjea. Ali da joj ne preuveličavamoznačaj! U stvari, sudeći po našoj dokumentaciji, javlja se i pravosudnafunkcija bajia, razume se, ali je upađljivija njegova represivna i „zašti-tnička” uloga (baji — kaže M. Bonasi prvobitno znači tutorstvo, zašti-tu 17). Baji, u selima poz natim nam iz Furnijeov ih istraga, pre uzimajuna sebe hapšenje jeretika uz pomoć ljudi iz zamka, gone prekršiteljesvih vrsta po planini, trude se da pronađu ukradene stvari, naplaćujucenzus, pa čak i crkveni desetak! A primaju i žalbu pastira, žrtve

klevete. Baji nije uvek u stanju da reši sukobe iznete pred njegovskromni „sud”, koji zaseda na seoskom trgu; neki nezvanični presudi-telj može lakše da reši stvar: Do k sam stanovao kao pastir kod Zana

Baranjona iz Meransa — priča Gijom Baj iz Montajua — njegova žena, Brina Baranjon me je često nazivala „jeretikom ”. Jednog dana na pašnja- ku me je Žan, sin mog gazde Zana Baranjona, takođe nazvao „jereti- ko m ”. Požalio sam se mesnom bajiu. Potom je Pons Male, iz Aks-le-Ter- ma, pomirio mene i tog Zana Baranjona mlađegm.

15 Bon assie, t. IV, str. 688— 690.16 O osnovnoj ulozi pra vo sii đa u sistemu vlasti u istočnim Pirinejima v. Bonassie,

op. cit., t. II, str. 235—237.

17 Bonassie, t. V, str. 822.18 II, 380. Vidi i II, 276 (de setak itd.), III, 160 (se oski trg).

24

*

Dmga vlast je različita od feudalne i sudske, to je vlast dominikan-ske Inkvizicije iz Karkasona (II, 268), ona ima svoje doušnike, nezvani-čne policajce, svoje gorile i bandite, koje skromno nazivaju „slugama”.Ovi, kad zatreba, koriste pesnice protiv seljaka u oblasti Ajon priuručivanju poziva na saslušanje (II, 172). Inkvizicija ima i beležnike-tamničare, stražare, koji vode racije i napade na patarenski Montaju u

pozno leto 1308. Ima svoje agente među sveštenstvom, kao što je Žan

Strabo, seoski paroh, pisar Inkvizicije i javni beležnik (III, 88). Takav je i Pje r Klerg, paroh u selu Mon taju, bajiev brat i dvostruki agent.Č esto ću ga pominjati. Inkvizicija iz Karkasona je imenovala delegata

pri biskupu u Pamijeu, moćnu i mračnu ličnost brata Gajara de Pomi- jesa O. P. — on savesno učestvuje u svakoj istrazi i svakom gonjenjukoje naredi Žak Furnije.

Treća vlast: biskupija u Pamijeu, teorijski pod višim nađzorom papstva, uprav lja loka lnom „hijerarhijom” Montajua : a to su paroh i ponekad vikar, koji su i sami obuhvaćeni sinodskom organizac ijom.Biskup Furnije nije uostalom samo vešt branilac katoličkog pravoverja.Brine on i za ovozemaljska dobra i teži da seljacima gornjeg Ariježanametne plaćanje desetka na jaganjce, učestali izvor seoskih sukoba.

Stari grof de Foa, Rože-Bernar, zaštitnik svojih podanika, dugo je bio prepreka ofanzivi dese tka. Č im je Rože-Bernar umro (1302), ona ćedobiti nov zamah već u prvoj deceniji, a naročito od 1317, u vreme biskupa Furnijea. Uz pom oć brata Gajara de Pomijesa, izaslanikaKarkasona, inkvizitorski sud biskupa u Pamijeu pritiskaće Montajukao mračan oblak između 1320. i 1324. Karkason i Pamije imaćeinkvizitorsku suvlast nad našim selom, praćenu čestim suparništvom uvrhovima.

Četvrta vlast, daleka, ali velikog uticaja i snage, je kraljevina Fran-cuska. Grof Foa je prema toj velikoj sili u položaju stvarne zavisnosti i podleže pritiscima različitog intenziteta. Vojska, koju bi par iski suve-ren pokrenuo, može da pritekne u pomoć „pravoj veri”. Veliko kra-

ljevstvo na severu je, dakle, među gorštacima omrznuto onoliko koliko je i si lno, mada nikad u životu nisu sreli nijednog čoveka sa severa odkrvi i mesa. Misliš li da se možeš boriti protiv Crkve i gospodara kralja Francuske?, dovikuje otac seoskog paroha anatemisanom Gijomu Mo-ru, bivšem seljaku iz Montajua, a sad pastiru (II, 171). Belibast, savrše-ni, daleko prevazilazi ovo dobacivanje i istovremeno prikazuje sazve-žđe vlasti koje „očinski” bdi nad Montajuom (II, 78— 19): Četiri velika davola — veli on — vladaju svetom: gospodin papa, veliki đavo, ja ga

zovem Satana, gospodar francuski kralj je drugi đavo, biskup u Pamijeu je treći, a gospodin inkvizitor iz Karkasona četvrti đavo.

Međutim, neobična situacija se javlja u selu Montaju oko 1320: u„normalno” vreme u tom selu je bilo planinsko mikro-društvo, dosta

siromašno, u njemu su ljudi obično imali malo novca, mali ugled imalu moć. Zauzvrat (prednost koja im je to nadoknađivala), ovi su se

25



ljudi mogli bez mnogo muke provući kroz međuprostore i pukotinerazličitih spoljnih ili opštih vlasti. Nažalost, u vreme Furnijeove istragesve četiri vlasti obrazuju bedem, mada s malim pukotinama. Privatniratovi feudalaca, razume se, i dalje besne na južnoj padini Pirineja, gdeljudi iz Montajua odvode stoku na ispašu (III, 195), ali su na severnoj

pad ini političke i crkvene vlasti obrazovale koaliciju: mali gro f de Foa ivelike gospe, koje vladaju na njegovom dvoru, potčinjavaju se agenti-ma francuskog kralja i Inkvizicije19, dok je s tari grof hrabrio seljake dane pristanu na desetke i trudio se da se koliko-toliko odupre nasrtaji-

ma Crkve i Kraljevine. Karkasonska inkvizicija i biskup iz Pamijea, sasvoje strane, idu ruku pod ruku sa severnom Francuskom, a ova ćeumeti da nagradi oksitanske đakone za saradnju. Uz podršku ParizaŽak Furnije će oličavati papstvo grofovije Venesen pod imenom Bene-dikt XII od 1334, a za sveštenike rodom iz Langdoka ono će biti izvornebrojenih sinekura i položaja prelata.

Ovakvo jedinstvo akcije sila značiće ugnjetavanje seljaka Monta- jua , koje će nastupat i čim seljaci budu osporavali religiju kao jere ticiili desetak kao dužnici. U tc vreme se često dešava da se u tom krajukreće noću, jer se ljudi osećaju progonjenim, pazi se šta se govori, ljuđise i u gradu i u selu plaše da se he izlanu te da ih uhvate za reč, capi gula. Ide se s mačem u ruci, „poznanici” se pozivaju tihim zviždukom, baca se kamičak u prozorski kapa k ili na krov prijatelja da bi otvoriokapiju. Sistem celokupne vlasti nije policijski u današnjem smislu reči.Ali u krajnjem ishodu ko malo skrene s pravog puta zapada u kafkijan-ski svet potkazivanja. Č ak i u planini, poslednjem utočištu s lobodeizražavanja, svaki čas čovek biva priteran uz zid zbog neke neopreznereči: pritiskuju ga i paroh, i baji, i vikar, čak i sused i seoska alapača.Samo malo ogovaranja i već se nađe u zatvoru ili stiče dvostruki žutikrst20. Neprirodno, veštačko stanje, izazvano je usađivanjem u gorštač-ku stvarnost lokalnog i začaurenog patarenstva, koje podstiče Crkvu naklasičnu reakciju odbacivanja. Te izuzetne prilike su za seljane tragi-čne, dok naprotiv u očima hladnog čudovišta, kakvo je istoričar, imaju

„prednost” isticanja — kao na histološkom preparatu koji muči i ubija pre dm et izučavanja — izvesnih linija u montajuskom društvu, u nor-malnom vremenu slabo vidljivih, dok se ovako to društvo može sagle-dati sve do ćelijske i intraćelijske ravni.

Da ostanem kod problema vlasti — moram ipak da ublažim težinu pre thodnih ocena. Je r se odnos seljaka iz M ontajua sa s ilam a ne sasto jisamo od čiste grubosti, niti od nametnutog ugnjetavanja koje podnose.

19 O političkoj i događajnoj istoriji grofovije Foa, koja ne spada u moju temu, vidi regionalne istoričare XIX veka (A. Garrigou) i sintezu Devic-a i Vaissette-a iz 1886, utoliko značajniju što se njihova His toir e du La ng ue do c samo periferno doticala pirinejskih kneževina: za godina koje nas se tiču agenti francuskog kralja u Langdoku su izuzetno surovi prema susedu, grofu de Foa, svedenom na razinu satelita de fa ct o. Grofovija će povratiti slobodu manevrisanja tek posle XIV veka.

20 Jednostruki ili dvostruki žuti krst od tkanine na odelu je sramna kazna (lakša odzatvora) koju inkvizitori izriču jereticima.

Postoji između dve ravni, između ugnjetača i ugnjetenih, sloj posredo-vanja i posrednika, koji čine feudalci, plemići u povoljnom položaju,vrlo stvarni i dobrostojeći na dvoru. Kad Bernar Klerg, baji u seluMontaju, pokušava da izbavi svog brata sveštenika iz biskupskog zatvo-ra, obraća se raznim ličnostima za koje smatra da mogu uticati naodluke Žaka Furnijea: Bernar podmazuje svetovnog gospodara Mir-

poa. Cena: 300 livri. Gospođi Kons tansi , gospodarici Mirpoa , poklanjamazgu, a veliki iznos novca dobija i Lu de Foa, vanbračni sin Luv iRejmona Rožea. Sudija u selu Raba, mesni predstavnik opatije u

Lagrasu i arhiđakon u Pamijeu, Žermen de Kastelno, „blizak biskupu”dobijaju takođe masne bakšiše. Ukupno — kaže Bernar Klerg —

potrošio sam 14.000 sua za godinu dana (ogroman iznos čak i za bogatu porodicu iz Montajua) za oslobođenje svog brata (II, 282). Ravan posredovanja loše funkcioniše u ovom slučaju: Pjer Klerg će ostati uzatvoru, gde će i umreti. Žak Furnije se pokazao nepodmitljiv. Ali taravan i te kako postoji i igra ulogu posrednika ili uvek mogućegzaklona između ugnjetavanja vlađajućih sila i potrebe za sigurnošćuugnjetenih.

*

Ako od pitanja moći i vlasti pređemo na probleme lokalnog odra-žavanja društvenog poretka i sistema feudalnog gospodarenja kao prvanameće se sledeća tema: u okviru zajednice nema značajnijih podelaizmeđu plemstva plave krvi i običnih ljudi na selu. Pre svega jednostav-no zbog uskih okvira ljudske grupe koju proučavam. „Tri staleža” —sveštenstvo, plemstvo i seoske i gradske zajednice — i te kako postojeu ravni celine u gornjem Ariježu, drugačije rečeno Sabartesu, kaotakvom21. Stanovnici Montajua su zauzvrat suviše malobrojni da bi ova

podela na tro je mogla da se sprovede u granicama paroh ije. Paroh,koji je uostalom u naše vreme domorođac seljačkog porekla, jedini je predstavnik sveštenog „re da”. A mesno seljaštvo, najb rojn ije, u stvar i i

nema na licu mesta plemićku kastu koja bi mogla, ali ne bi morala, daga „prezire”. Jedna jedina plemićka porodica je živela u selu Montajuu ovom razdoblju i to epizodno: grofovijski kastelan Beranže de Rok-for sa suprugom Beatrisom de Planisol. O Beranžeu, koji je ranoumro, ne znamo skoro ništa. Ali je njegova supruga dobro poznata:

pripada plemstvu i po rođenju i po svoje dve udaje. Da nam je to potrebno ovaj bi nas prime r podsetio da se upravo u ravni braka javljanajčešće, mada ne i obavezno, razlikovanje plemića od neplemića. Aliđrugde — a ovo „drugde” pokriva široko polje interesa i delatnosti —Beatrisa se bez sumnje uključuje, mada trenutno, u život sela (napusti-će ga i otići prvo u susedno mesto Prad d’Ajon, potom u donji kraj

21 Vidi izuzetan decimalni tekst iz 1311. gde su ova tri „dela” predstav ljena kao takva: taj tekst, izvučen iz Kartolara Foa, preneo je J. Duvemoy, L e R eg ist re ..., t. III, str. 337—341, bel. 509; posebno str. 337, 338 i 339 beleške. O Sabartesu v. dalje gl. XVIII.

27



nekoliko godina posle smrti prvog muža). Uključuje se svojim ljubavi-ma, poznanstvima, svakodnevnim druženjem i pobožnošću. Uopštenogovoreći i prevazilazeći pojedinačan slučaj sela Montaju, krute pregra-de između plemića i neplemića iz drugih krajeva kraljevine Francuskenikako nisu običaj — ili bar nisu u toj meri — u siromašnim Pirineji-ma grofovije Foa. Neverovatno suprotstavljanje, skoro rasna mržnja,između plemića i neplemića, kakva će se javiti oko Pariza prilikomseljačke bune 1358, ne nalazi mesta u sličnom stepenu u gornjemAriježu: ovde glavni sukob izbija između Crkve s jedne i seljaka i

plemstva, manje-više ujed injen ih protiv sveštenstva, s druge strane.Mnogi su plemići u ovoj maloj pirinejskoj oblasti siromašni i nisu pri tom oholi, kako će naprotiv biti pri kra ju Starog poretka osiromaše-ni ali puni gordosti plemići koji će harati u Bretanji i Puizeju22. Ugrofoviji Foa plemstvo bez novca ne uživa veliki ugled: Svi me preziru

zbog mog siromaštva — izjavljuje ne uzbuđujući se plemić Arno deBedejak iz sela Bedejak. Plemići, kao što je porodica de Liznak izLiznaka, zadovoljavaju se hranom pastira: hleb, vodom presečeno vino,mleko, sir. Njihov sin, Pjer, studira pravne nauke u Tuluzi da biobezbedio egzistenciju i završiće kao sitan advokat, koji obavlja niske poslove za Inkviziciju23. Uz ovako bedan položaj „izvan kaste” izvesnog planinskog plemstva ide i malo ods tojanje između plemića s jedne i

pravn ika, advokata i notara, s druge strane. Uopšte je gran ica izmedu plemića i neplemića nejasna. Jedan tekst iz 1311. povodom desetka ugornjem Ariježu govori o plemenitima i neplemenitima i onima koji se izdaju, ili su se izdavali za plemenite. Ova treća grupa je izričito pome-nuta da bi sigurno bila obuhvaćena decimalnim sporazumom iz 1311.(III, 338). Da li je dakle postojala potpuno prihvaćena, „s protokolisa-nom firmom” i vidljivim dobrima, grupa lažnih plemića, smatranih kaotakvi i eventualno uvažavanih? U ravni svakodnevnog života i odnosameđu ljudima, a naročito među ženama, i između muškaraca i žena,veze plemića i neplemića su u takvim uslovima često prijateljske iobično srdačne. Obeležene, svakako, minimumom poštovanja. Istinugovoreći, kao takve uopšte ne stvaraju probleme. Duh kaste u plemićadolazi do izražaja tek u ravni bračne zajednice (pa i onda?). StefanijaŠatoverden se udala za viteza plemića, ali je kasnije otišla u Katalonijus patarenskim tkačem, bratom guščarke: svaka čast, ali Stefanija se stkačem upušta u savršenu jeres i ništa manje savršeno duhovno prija-teljstvo (I, 223). Kastelanka Montajua, Beatrisa de Planisol, udaje sesamo za ljude, kako se to kaže, „plave krvi”. Ali je na korak od pok lanjanja nak lonosti svom upravitelju iman ja, poto m pos taje ljubav-nica jednog kopileta i dvojice sveštenika, koji nisu plemići. Izmišlja,razume se, u početnoj fazi hiljadu razloga protiv veze s prvim svešteni-kom, ali među razlozima nema pitanja njegovog neplemenitog porekla.Istina, s njim se slagala u zajedničkom prihvatanju ideja patarenske

jeresi , najzad jeres može da spoji neobične parove, koji dele istu

22 Rćtif de la Breto nne, izd. 1970.23 II, 57 (Bedejak); i Duvern oy, 1961, str. 18 (Liznak).

28

postelju vedro preskačući sve podele na kaste! Ali drugi svešten ik nijenudio čak ni opravdanje da je jeretik. Nisko poreklo mu nije smetaloda zadobije Beatrisu, čak se s njom oženio ,,oko vrbe”. Svakođnevni i

još češći je tip odnosa u kojem plemkinja i nep lemkinja nadugačkoćaskaju kad se sretnu, grle se i ljube ne može biti srdačnije. Nemojmouvoditi u ovo jednostavno ponašanje naša moderna shvatanja, niti

pro nalazi ti ne znam kakav licemerni paternal izam , ili maternalizam,koji bi se „pred svetom” pravio da premošćuje po našem mišljenjunepremostivi jaz koji deli kaste ili čak klase. Prvi utisak je tačan: takav

jaz uopšte ne postoji, bar ne u ravni druženja, koje se odl ikuje u ovomslučaju dopadljivim odsustvom duha kaste i odgovarajućeg razlikova-nja.

O odsustvu razlike svedoči i činjenica da u vrlo podrobn om dnev-niku Žaka Furnijea suprostavljenost plemstva neplemstvu ne igra zna-čajnu ulogu. Ona postoji i može čak da bude vrlo ozbiljna. Bar dva

plemića, kaste lan de Žin ak (koji se plaši antipata renskog potkazivanja)i mladi vitez Rejmon de Planisol okrivljeni su za ubistva seljaka izsusedstva, i to iz Žinaka i Kosua24. S druge strane prikupljanje dažbi-ne* (u korist Crkve?) 1322, izaziva u Kosu-u (opet tamo!) pokušajGijoma de Planisola da se oslobodi plaćanja pozivajući se na svojstvo

plemića i nekakvu tobo žnju fiskalnu privilegiju. Ovo je izazvalo gunđa-

nje neplemića (III, 351)...U samom selu Montaju nisam naišao ni na jedan sukob te vrste,

(neosporna) netrpeljivost između seljačke porodice Klerg (čiji jedančlan je baji feudalca) i jednog dela žitelja ne doživljava se uopšte, što jerazumljivo, na način osporavanja plemstva. Uopšte je borba neplemića

prot iv plemića epizodna u gornjem Ariježu u doba koje razmatram o,čak je površinska pojava. Treba je svrstati u niz drugih borbi, istotoliko značajnih ili značajnijih: ove borbe dižu izvesne segmente sta-novništva protiv ovih ili onih protivnika, a protivnici su — stvarni ilimitski — čas gubavci, čas jevreji, čas patareni... ili pak zelenaši, svešte-nici, prelati, Mala braća, Francuzi, inkvizitori, žene, bogataši... i tolikidrugi, ponekad još bolji. Nema, dakle, mesta preuveličavanju ogorčenja

na plemiće kad je reč o našim seljanima. Ogorčenje nije bitan činilacsocijalne napetosti. Miroljubivost seljaštva u odnosu na plemstvo možese objasniti brojnim motivima: stalo im je — rekao bih — do izvorne

pri rode oksitanske civilizacije u njenom ekonomskom, socijalnom ikulturnom vidu... mislim, na primer, na relativnu skromnost vlastelin-skih rezervi, obično u rukama plemstva, mislim i na stvarno pozitivneosobine kojima se diči i koje neguje plemstvo našeg juga, pre dopadlji-vo no odbojno. Ali ovakva vrlo uopštena objašnjenja, o kojima ću ipakreći nekoliko reči, znatno prevazilaze uske okvire seoske monografije isamo se uzgredno tiču naše studije. (Relativno) dobri odnosi plemeni-

* Taille — „porez” na prihod ili prinos, prvobitno naplaćivan samo u slučaju rata,

ustalio se i održao do 1789 (prim. prev.).24 III, 276— 277 i III, 347. Dodajmo da je u Tinjaku Simon Bara, kastelan Aks-le- Terma, naredio da se udavi mesni baji (I, 281).

29



tih i „neplemenitih” predstavljaju, s moje tačke gledišta, jednu datost. Datost utoliko manje važnu, uostalom, što se plemstvo i plemići meša-

ju, ponekad blistavo ali istinu govoreći izuzetno, u normalan ili nenor-malan život kojim na licu mesta žive stanovnici Montajua. (Drugačije

bi bilo u drugim selima gde je prisustvo gospodara i plemića stalnačinjenica, a ne munjevita i prolazna.)

Ponekad se dobija utisak da je borba između plemića i neplemićau našem malom pirinejskom zakutku skoro isto toliko beznačajnakoliko bi bila u naše vreme borba nosilaca ordena Legije časti s •onima

koji nisu odlikovani. Ma koliko ovo poređenje bilo anahrono i pretera-no, izgleda da je ubedljivost ista: svojstvo plemića zaista nije u krajnjojliniji značilo više od nekakvog odličja ili međalje, koja se u imućnim ilinekad imućnim porodicama prenosila s kolena na koleno25, držeći sečesto pravila sklapanja brakova između odlikovanih. Treba li dodati dana nadmorskoj visini od 1.300 m u selima gde su plemići skoro istotoliko vašljivi koliko i neplemići kao da je reč o medalji od čokolade?Jelo se s uživanjem26, ali posedovanje tog skromnog obeležja nijeizazivalo jaku socijalnu zavist. Kakva razlika od sela u dolini Sene:četrđeset godina kasnije sukob s plemstvom će tamo dobiti obeležjarasnog rata...

Odsustvo dubokih razlika izmedu grupa, što medutim ne isključu-

je ni razlikovanje ni p oštovanje27, objašnjava se relat ivnim sirom aštvom planinskog plemstva : vrlo su daleko u gornjem Ariježu od zemljopose-dničkih uspeha pariskih i bordoskih plemića i njihovih prostranihvlastelinskih rezervi, vinograda koji vrede zlata. „Rezerva” montajus-kog kastelana, koliko o njemu znamo, jedva nadmašuje seoske posede

bogatih seljaka iz tog kraja. A inte nda nt zamka se pona ša kao „čovekza sve” u kući, kad zatreba radi na imanju, udvara se gospodarici,uopšte ne izigrava komandanta kao neki na imanjima u oblastimaBezijea i Bovea. Sve se odigrava kao da je i udaljenost od velikihgradova — jedinih u stanju da s mukom održavaju velike feuđalne posede podržavajući ih gradsk im tržištem — doprine la opuštenojatmosferi, smanjujući mogućnost sukoba između plemića i ajonskihseljaka. Prvi su suviše sitničavi i bez novca, a ovi drugi snažni stočari,čvrsto ukorenjeni u svoja skromna imanja i svoja ognjišta da bi izmeđunjih došlo do razlike u potencijalu, koja bi vremenom dovela dootvorenog sukoba. Uostalom upravo će u bogatim zemljoradničkimoblastima s najživljom trgovinom, vrlo daleko od naših zemljorađnič-kih arijeških Pirineja — mislim na parisku oblast, južni Bove, Flandri-

ju — i doći do sukoba izmedu plemstva s mnogo novca, stečenog na pijacama unovčavanjem proizvodn je s imanja, i seljaka koji bi da i onidobiju više od mrvica tog kolača.

25 Plem stvo je u to vreme prven stveno „društvo nasled nika” (Duby u An na les 1972, str. 811 i 822; J. Heers, L e Cl an ..., str. 23).

26 Infr a, gl. IX.27 Vidi pozdrav pastira Pjera Morija jednom važnom gospodaru (i otpozdrav)...

30

Treba najzad dodati da bi bilo pogrešno objašnjavati ovu relativnumiroljubivost u klasnoj borbi jednostavnim i prostim nemarom plem-stva. Plemstvo oksitanskih planina je u dobrim odnosima, ljubaznimodnosima sa seljačinama (s kojima se obično druži... ponekad ih dođu-še i ubija) ne samo zato što je siromašno i u blatu do grla. Siromašno

je, svakako, ali ne u svemu, ni u svim ravnima, materi jaln im i duhov-nim. U stvari od krstaških ratova, od uvođenja patarenstva, koje jedobrim delom bilo njegovo delo, i od trubadura, sitno oksitansko

plemstvo je igralo pozitivnu ulogu u kulturnom buđenju ... i z avođenju

žena, ovo poslednje su izuzetno cenili pesnici i ljbavnici svih socio-pro-fesionalnih kategorija. Tu vodeću funkciju u oblasti društvenih odnosai seoskog društvenog života stanovništvo je lepo primalo, jer nije imalo

bitnog razloga da se žali na takvu vodeću ulogu. Plemstvo našeg gor-njeg Ariježa nije skupo stajalo, slabo je ugnjetavalo seljake u kraju gdeskoro da nije ni bilo kmetova, bivalo je samo povremeno prisutno uselu Montaju i to u prilikama koje su mogle biti i prijatne, širilo jecivilizacione modele dostupne većini. Jednom reči umelo je da sedopadne uz malu cenu.

*

Drugi su problemi povezani s prethodnima: feudalni problemi, pau okviru feudalnih i problemi režima zemljišta i pravnog položaja,eventualno zavisnih ljudi. Najzad problem zategnutih odnosa i trvenjakoje taj režim i eventualna zavisnost mogu da izazovu ili ne izazovu.

Naši dokument i — kao što sam rekao — govore nam u ovom pogledu pre svega o javnoj vlasti i lokalnoj feuđalnoj vlast i, koje pripada ju grofu de Foa ili njegovim preds tavnic ima u mestu: kas tela nu — vojnoj vlasti i bajiu — sudskoj vlasti (u načelu). Na supro t ovome,ista ova dokumentacija prelazi ćutke preko feudalnih prava u seluMontaju. Da bismo nadoknađili ovaj nedostatak moramo da se obrati-mo kasnijim dokumentim a. Odlična anketa iz 1672,28 pokazuje da je

kralj Francuske gospodar Montajua kao zakoniti naslednik grofova deFoa. Gospodar izriče, sam ili preko zastupnika (dalekog sledbenikanašeg bajia), sva tri stepena pravde, ubira poreze na nasleđe i promenuvlasništva u visini od 8,5% od vrednosti dobra, ubira i pravo na ispašu išumarstvo (u svemu 16—20 livri iz Tura u 1672), isplatom ovih nametastanovnici stiču pravo da dosta slobodno šalju svoja stada u šumu od250 hektara i na 450 hektara utrina i polja. Šume, krčevine i pustarenominalno pripadaju gospodaru, on ih uz naplatu ustupa seljacima nakorišćenje29. Nailazimo i na pravo dimnine, „koju feudalac naplaćuje

28 A rhiva departm ana Arijež, J 79, vidi i Barriere-Flavy, 1889.29 Sume, krčevine i pustare, kasnije dospele u kraljeve i opštinske ruke po katastru

iz 1827, koji je sačuvan u današnjoj opštini u selu Montaju, odgovaraju površini od 255 ha šuma koje pripadaju Šumama i vodama (država) uz 430 ha „opštinskih” šuma. Bivša vlastelinska rezerva njiva i livada (b ez šuma koje sam gore obračunao) odgov ara imanju

31



svake godine od svakog starešine domaćinstva (ognjište i krov) u seluMontaju je 1672. 40 livri godišnje u proseku. Intestatsko pravo otku- pljivalo se odsekom za smešan iznos od 5 livri godišnje u 1672, adopuštalo se feudalcu da primi nasledstvo umrlih bez neposrednih ili

pos rednih naslednika. Najzad postoji i pravo konaka (albergue) uzdoprinos u zobi, nekad je bilo predviđeno za smeštaj grofove ili kaste-lanove konjice, bar je to bila pobuda koja se pretvorila u povod zaiznuđivanje. Ova različita prava su vrlo stara: odgovaraju tačno pravi-ma koja su postojala u katalonskim Pirinejima, tako bliskim našim,

tokom dva-tri veka pre i posle 1000. godine30! U neko neodređenodoba, verovatno posle ovoga koje proučavam u ovoj knjizi, većinanavedenih nameta pretvoriće se u novčana plaćanja. Stoga će biti žrtve,srećom, monetarne eutanazije. Oko 200 ili 300 hektara zemlje, njiva ilivada31 koje će obrađiva ti montajuski seljaci oko 1672. ispla tiće dakle

bez velike muke ukupnu sumu čisto feudalnog nameta. Međutim po-četkom XIV veka nameti ih optere ćuju32 teže nego 1672. posle infla-torne erozije. Uprkos verovatnom značaju feudalni sistem u XIV vekune znači, ili više ne znači, pravi kmetski položaj za montajusko stanov-ništvo: ovo može s pravom da se gnuša sramnih zlodela ili gaženja

prava koja vrši porodic a bajia ili feudalnog sudije upravo na podstica-

nje Inkvizicije. Međutim stanovnici nisu kmetovi, niti su vezani stro-gom zavisnošću za svetovnog gospodara, u svakom slučaju 1300. nisuviše kmetovi, čak i ako su — što je lako moguće (mada to ne znamo) — bili u položa ju raznih oblika stroge zavisnosti u pre tho dno m peri-odu (u XI—XII veku?)33. Seljačke porodice iz Montajua u razdoblju1300—1320. slobodno poseduju, ostavljaju u nasleđe i prodaju svojuzemlju (prodaje su, razume se, retke jer zemljišno tržište u ovomzabačenom kraju nije mnogo živo). Stanovnici uživaju — u odnosu nafeudalnog gospodara i njegove mesne predstavnike bajia i kastelana —vrlo široku slobodu kretanja. Ipso fac to ova sloboda uključuje ličnu zavisnost od feudalca, koja je skoro nikakva (čak i ako su neka ranijenavedena feudalna prava opravdani ostaci ranije zavisnosti tog tipa).

Ovu stvarnu ne-zavisnost ipak prate nimalo zanemarljiva davanja (v.gore) i uvažavanje puno poštovanja (dalekog) feudalnog gospodara i

od 37 ha (imanje gospodina Želija, čija je porodica nasleđem 1827 i kupovinom došla do tog imanja). Poredenja radi imanja nekih ljudi iz Montajua (njih desetak) nazvanih 1827. „vlasnici” (meštani koji eksploatiŠu imanja) među kojima su i porodice Klerg i Baj, imaju od 8 do 12 ha svaki; „zemljoradnici” 2 ha, a „nadničari” bar hektar. „Zemljoradnici” predstavljaju većinu stanovništva. „Nadničari” su znatna manjina.

30 Bonassie, Thčse.31 V idi str. 45 bel eška 1 ( sup ra ).32 Zbog nedostatka dokumenata nisam nažalost u mogućnosti da brojkama izrazim

feudalne namete u selu Montaju između 1300. i 1320.33 Na ovo navode, ukrštanjem uporedne istorije, radovi Bonassie-a (op. cit.). S

druge strane 1300— 1320 još postoje ostaci ličn e zavisnosti čak i kmetstva u različitim mestima u gofoviji Foa: v. radove Felix-a Pasquier-a u bibliografiji. Pirineji su predstavljali jednu od klasičnih zona srednjevekovnog kmetstva u vreme koje je prethodilo ovom našem razdoblju (Fossier, His toir e s oci ale ).

32

njegovih (mesnih) predstavnika. Pravo ugnjetavanje ne potiče od fe-udalnih prava grofa, za koga se seljaci čak sentimentalno, skoro dirlji-vo vezuju. Ugnjetavačke sile se javljaju na drugim tačkama vidika, a pre svega u inkviz itorskom delovanju: inkvizitori se ne libe da pro tivseljaka koriste... samog predstavnika svetovne feudalne vlasti, to jest

bajia.

*

Stoga će, i dalje u okviru ,,tri staleža”, opšte osporavanje u seluMontaju i u Sabartesu biti pre usmereno na prvi stalež (sveštenstvo), nego na drugi (plemstvo, bilo ono feudalno ili ne). Seljački gornjiArijež će se posebno okomiti na crkvene bogataše, više nego na svetov-no plemstvo. Zna se da se sveštenstvo u Oksitaniji od Alpa do Pirinejau XIII i XIV veku ponaša kao svetovna sila34. Ali upravo s te tačkegledišta glavni razlog trvenja je desetak. Krajem leta godine 1308.karkasonska Inkvizicija hapsi sve muške i ženske stanovnike starije oddvanaest ili trinaest godina. Racija obuhvata i pastire koji su sišli s planine ili se vrati li za svetkovinu povratka sa bačija. Ovaj je inkvizi-torski lov na ljude uvod u zavođenje reda u naplatu desetka na stoku u

planinskim oblastima, koje preduzimaju biskupi iz Pam ijea između1311. i 1312, desetka dotle neredovno naplaćivanog35. Žak Furnije, čiji je pre thodnik bacio ana tem u na nep lati še36, zahtevaće ubuduće ta inačevelika davanja s onom istom tihom i surovom upornošću s kojom je progonio jere tike. Sporazum iz 1311. obnovljen i dop unjen 1323. pre-dviđa za sve zajednice „nadbiskupije Sabartesa”, uključujući i Montaju,Aks, Taraskon i Foa, naplatu desetka u novcu i u naturi od svih proizvoda od stoke , povrh toga još i desetak od žitar ica u visini jed neosmine*. Preterano visok nam et37 izaziva buru, jer ga sveštenici počet-kom XIV veka počinju ozbiljno da zahtevaju. Narod će se najzad

prik lonit i, ali ne bez gunđanja; čak i u XVII I veku pre teran — mada

uobičajen — iznos desetka u Pirinejima iznenadiće posmatrače38.Osmina od žetve žitarica, koliko iznosi desetak u Sabartesu, skoro da predstavlja koliko i feudalna dažbina** na zemlju. Razumljivo je štodolazi do njegovog osporavanja.

34 Duby, 1958.35 I, 209 (beleška 81, redigovao J. Du vem oy).36 J. Poux, 1901, str. 637 III, 337 (teksto vi navedeni u b elešci 509, izvučen i iz Cartulaire de Foix).38 A. Sarramon, L es Pa rois ses du dio cez e de Co mm inge s en 17 86 , zbirka neobjavlje-

nih dokumenata o privrednoj istoriji Francuske revolucije, Paris B. N., 1968. str. 18 i dal je.

* De setak (dime od lat. decim a) dažbina koja se plaćala gospod aru ili crkvi na prinos, naziv je zadržan i kad nije više bila l/ lo (prim. prev.).

** Naknada, feudalnom gospodaru, kao vlasniku za korišćenje zemlje (champart). (Prim. prev.).

3 Montaju 33



A osporavanja ima i u oblasti Ajon, u kojoj je predmet našegistraživanja. Tkač Prad Tavernije, rodom iz sela Prad u Ajonu, udugom hodu kroz planinu u društvu s Gijomom Ekonije (iz Arka)razvija kao vjeruju svoju mržnju prema desetku, pomešanu s drugim

jeretičkim postavkama: sveštenici i klerici — kaže on — zato što su zli cede i uzimaju od naroda dažbine i desetke od proizvoda u koje ni.su uložili ni najmanji radni napor (II, 16). Prad Tavernije trpa desetak uistu sramnu vreču s krštenjem, pričešćem, službom božjom, venčanjemi uzdržavanjem od mesa petkom. U samom selu Montaju braća Klerg,

baji i paroh, uzimaju na sebe dužnost da naplaćuju decimaln i nam et zasebe i za više instance.Kao docnije u vreme reformacije oko 1560, i u Sabartesu je oko

1320. ponekad teško razlikovati jeres neplaćanja desetka od religijske jeresi. Shodno neoborivoj logici Crkva nameće decimalno pritezan jezavrtnja istim ritmom kao i duhovno dovođenje u red. Daleki kraljLangdoila pokušava međutim oko 1313/14. da u tom pogledu umerigramzivo sveštenstvo u grofoviji Foa: okrećući protiv sebe narod, možedovesti u opasnost javni red i prisustvo Francuske ili ono što ga pred stav lja39. Ali ovi pre kor i iz Par iza jedva da se čuju i ne mogumnogo da naškode grabljivosti lokalne crkve, kojoj pogoduje sticajokolnosti. Oglušivanje brđana o obavezu desetka, čak i kad je delimi-

čno i relativno, nije moglo trajati u nedogleđ: porast stanovništva,stada, prihoda, kakav je zabeležen u gornjem toku Ariježa, kao uosta-lom i drugde tokom velikog srednjevekovnog rasta, stvorio je mogu-ćnosti za namete, a oblasno sveštenstvo je vrebalo, ohrabreno antipata-renskim zamahom. Ofanziva sveštenika južne Oksitanije upisuje se uopštu politiku sveštenstva prema nametima, kako u srednjem vekutako i u moderno doba. Daleko pre psihoanalize i otmenih restoranaCrkva je shvatila da će joj ugled biti utoliko veći ukoliko skuplje bude

put em desetka naplaćivala usluge svojim vernicima.Ali mnogi ljudi u Ajonu, kao i drugde, nisu to tako razumeli. U

Montaju-u, u Varilu, u Dalu-u šale na račun bogatstva koje prisvajaju popovi uvek nasmeju slušaoce na večernjim poselim a... Da je desetak

omiljeni cilj antiklerikalnih prigovora materijalnim zahtevima Crkve,koje iznose brđanski pobunjenici, najbolje dokazuju istrage koje vodiŽak Furnije: od 89 predmeta koje je biskup prikupio, a tiču se svihmogućih oblika alergije na katoličku moć i pravovernost, bar u 6slučajeva glavna ili sporedna optužba se odnosi na odbijanje plaćanjadesetka. Optuženi se u tom pitanju vrlo odlučno izražavaju, pogotovukad je reč o desetku na stada ovaca (carnelages): on izaziva nezadovolj-stvo i stočara i pastira.

Naročito je velika ozlojeđenost na kaluđere prosjake, koji su senastanili po gradovima: uprkos propovedanju siromaštva, u kakvom bi

39 O umirujućoj ulozi Filipa Lepog 1313— 1314, u slučaju name ta u Sabartesu vidi

Joseph Poux „Lettres de Philippe le Bel pour le Sabarthčs... 1313— 1314”, Bul letin his tor iqu e et phil olo giq ue, 1900.

34

trebalo teorijski da žive, ovi su saučesnici biskupa i njegove politikeumnožavanja decimalnih nameta. Oni zabranjuju ulaz u svoje crkveonim seljacima koji su iz crkve izopšteni zbog štrajka protiv desetka(II, 317, 321).

U tom pogledu je karakterističan slučaj Gijoma Ostaca, bajiaOrnolaka u Sabartesu i legitimnog predstavnika izvesne seoske elite,zaražene patarenstvom (vidi čudne teorije koje iznosi o demografijiduša umrlih /I, 191/...). Baji je antiklerikalac. Jedini m oji neprijatelji u Ornolaku su, izjavljuje on, paroh i vikar, drugih nemam (I, 200). Ustaju-ći pred seljacima protiv spaljivanja jednog pristaše valdizma* on izjav-ljuje: umesto tog Valdiste trebalo je spaliti biskupa iz Pamijea glavom. Taj biskup od nas traži desetak na stada ovaca i stvara nam veliki trošak na račun našeg imanja... Deseci koje traži biskup su verovatno u skladu sa svetovnim pravom, ali stanovnici Sabaratesa se s pravom opiru jer su u suprotnosti s njihovim običajima (I, 209). Govor bajia Ostaca jekarakterističan: nasrtajima klerikalne moći, koja oličava imperijalizamsveukupnog i vladajućeg društva čije je središte u Pamijeu, suprotstav-lja se žestoka težnja za autonomijom brđana, neprijatelja neuobičaje-nih nameta. Stočari i pastiri predstavljaju svet za sebe, koji se brani.

Njihov je otpor, šire gledano, deo dugog trajanja antikle rika lizm a iantidecimalizma u pirinejskom i mediteranskom, pa i sevenskom Lan-gdoku. U beskonačnoj istoriji oksitanskih jeresi od XIII do XVII vekasukob oko desetka je stalno prisutan pod površinom i uporno se vraća, provlači se kao crvena nit kroz seljačka osporavanja od patarens tva dokalvinizma, zajednički im je imenitelj, očigledniji od kontinuiteta do-gme, koja je često odsutna i vidljiva u stvari u samo nekoliko tačaka,vrlo zanimljivih, ali izdvojenih.

U svakom slučaju pritisak spoljnog porekla na seljačine u Monta- ju-u u oblasti Ajona i Sabarte sa nije toliko delo svetovnog društva ili plemstva, nehajnog i otvorenog. Pritisak potiče pre svega od ambicija jed ne totali tar ne Crkve, koja hoće da iskoreni sve razlike u mišljenju ,da pritisne planinu i njene zajednice teškim nametom, koji se pretvarau feudalni namet na zemlju. Otuđenje koje iz toga proishodi je istovre-meno i duhovno i svetovno.

Samu tu zajednicu, to čvrsto jezgro, koje je do granice lomljivosti predmet ospo ravanog pritiska, sad bih hteo da pogledam izbliza: Mon-taju onakav kako sam sebe vidi.

* Valdizam, po imenu Žaka Valdo, hrišćanska sekta koja odba cuje sve što nije

izričito rečeno u Bibliji, javio se u Francuskoj u XII veku. (U daljem tekstu „valdisti” = vaudois).

35



D R U G A G L A V A

KUĆ A-PORODICA: DOMUS, OSTAL

Bilo da su prijateljski raspoloženi ili da vrše pritisak, plemstvo,gospodar i Crkva su uglavnom izvan Montajua, izvan sela. Ako izu-zmemo slučaj Beatrise de Planisol i malo poznatog potkastelana, koji

je zam enio njenog pokojnog supruga u kom andovanju mesnom tvrđa-vom, svi stanovnici sela, uključujući i paroha, članovi su seljačkih porodic a iz mesta. Č ak i ono nekoliko zanatlija u paroh iji još je jednom nogom u toru, još se bave seljačkim poslovima i imaju seljačkurodbinu. A što se tiče razlike između orača i nadničara, koja je selu usevernoj Francuskoj dala karakterističnu izdeljenost, ona ovde ima

posebne oblike1. U okviru male pirinejske grupe kojom se bavi ovaknjiga, prvenstvo dve ili tri relativno bogate, ili manje siromašne, porodice — Klerg, Belo , Bene... — ne znači da neki činioci maloumanjuju nejednakost uslova. Siromašni mladići, koji su se u oblastioko Pariza okupili na jednom mestu kao nadničarski proletarijat ili

polu-p role tar ijat, u selu Montaju su napro tiv izbačeni tako reći izdruštvenog sklopa sela i postali su pastiri u obližnjoj planini ili udalekoj Kataloniji.

Stoga je za onoga koji želi da razume, bolje da ostavi po strani(privremeno da bi se kasnije više njima pozabavio) probleme društveneslojevitosti u okviru sela. Treba početi od najprostijeg, od razmatranjasitnozrnastog tkiva, osnovne ćelije, koja u nekoliko desetina primeraka

čini Montaju. Ovu osnovnu ćeliju predstavlja seoska porodica, oličenakoliko god je to moguće u trajnosti kuće i svakodnevnom životudomaće grupe ljudi koji zajedno žive pod istim krovom; ta celina senaziva ostal u jeziku tog kraja2, a hospicium ili još češće domus nalatinskom u spisima inkvizicije. Zanimljivo je da reči ostal, domus, hospicium znače podjednako i nerazlučivo porodicu i kuću. Izraz fam i- lia skoro nigde nije upotrebljen u našim registrima, ne javlja se uustima ljudi iz Montajua za koje je porodica, kao skup živih ljuđi i

1 Razlika između zemljoradnika i nadničara odgovara (uz ogromn e razlike uslov- ljene dobom!) onome što je u naše vreme u zemljoradnji odnos između zemljoposednika i najamne radne snage.

2 Ta celina je celina osnovnog staništa, osnovna ekološka celina — znamo da reč ekologija dolazi od grčkog oik os , što znači kuća, stan.

36

kuća od drveta, kamena ili bondruka, isto. Razlikovanje ova dva kon-cepta, porodičnog i kućnog, javlja se po sebi u naše vreme, ali ga jošnema u m entalitetu onih koje Furnije ispituje3.

Mnogobrojni tekstovi govore otvoreno o bitnoj ulozi emocional-noj, ekonomskoj, rodbinskoj — koju ima kuća-porodica u brigama

prosečnog stanovnika pok raj ine Ajon. Nem a u tom pog ledu lepšegdijaloga od sukoba u toku inkvizicijske istrage između Gozije Klerg iPjera Azema iz Montajua. Gozija, supruga Klerga (drugog)4, hoće da poveri biskupu Furnije u neke jere tičke činjenice, čiji j e bila svedok,čak saučesnik... Pjer Azema joj odgovara upozorenjem: Glupačo tašta, ako priznaš sve te stvari, izgubićeš sva dobra i ugasićeš svoje ognjište.

Deca će ti s besom u srcu otići u prošnju ... Ne budi zeca koji spava, jer će ti osakatiti ruke šapama. Pođi daleko zaobilaznim putem da zeca ne budiš. I Pjer Azema zaključuje, obraćajući se i dalje Goziji, čiji jedomus nevelik (što je samo razlog više...): Vidim jedan još boljiput da sačuvaš kuću. Jer dokle god je gospodar biskup (Žak Furnije) živ, j a ću biti iz njegove kuće i moći ću da učinim mnogo dobra i moći ću da udam svoju kćer za jednog od vaših sinova i tako će naša kuća biti uspešna, to

jest imućna i u dobrom stanju (I, 367). Ak o pak pr iznaš da si umešana u jeres i ti i tvoja kuća i tvoji sinovi, sve će to biti uništeno.

Ove reči — dodaje Gozija Klerg — izmenili smo Pjer Azema i ja bez svedoka. Zato sam odustala da bilo šta priznam (Inkviziciji).Sve je u tom tekstu, koji kao vrhunsku vrednost postavlja napre-

dovanje kuća, eventualno vezanih brakom. Njihovi pravilno shvaćeniinteresi zahtevaju da se poštuje zakon ćutanja. Bitan koncept domus, ili grupa ukućana, živih, ako ne baš i ugojenih, obuhvata u okviru svojedržavine, različite datosti, pridodate ili središne, to jest domaće ognji-šte, dobra i zemlju, decu, bračne veze. Krhka stvarnost koju ugrožava-

ju, čak i uništavaju pri pojavi svake nove generacije, epidemije, udovi-štvo, ponovni brakovi razbijajući ili na nov način postavljajući parove, pa i Inkvizicija. Ona je, međutim , s tačke glediš ta prosečnog čoveka izMontajua osnovni ideal.

Najzad, u tom istom tekstu Pjera Azeme, belež imo izvedeno zna-čenje, malo preterano, koje ponekad dobija izraz domus: značenjerodbine. Kad Azema izjavljuje, ja sam iz biskupove kuće, ne misli da

3 O istoznačnosti reči do mu s, kanonske latinske reči i hospicium doslovnog latinskog prevoda reči Langdoka ost al, v. I, 226, reči Pjera Klerga. Prava reč za „kuću” (mansio) sreće se izuzetno u našem dokumentu i samo u ustima čoveka poreklom iz okoline Liona (I, 121). Izraz fa m ilia je izuzetno redak (I, 276 fa m ilia jeretika). Kaže se uvek bilo ho spi ciu m bilo do m us (kuća i ukućani), s druge strane kaže se pa re nte la (i l>onekad izuzetno dom us, ali nikad hos pic ium ) kad je reč o porodičnim vezama Toga i Toga s rođacima koji žive pod drugim krovom izvan kuće. O osnovnoj ulozi kuće posebnoii Istočnim Pirinejima, kao središtu istovremeno emocionalnom, telesnom, prebivališnom i /rmljoposedničkom v. Boutruche: Seigneurie etfćoda litć, 1.1, str. 81 i naročito Bonassie, i. II, str. 294. Ovaj autor (ibid. t. II, str. 304) podvlači svojstvo trajnosti serdanskog

tntins e, „skoro neprikosnovene porodične državine poseda”.4 III, 336, 367. Ne mešati ovog Bemara Klerga, sina Amo a Klerga, s Bema rom klcrgom sinom Ponsa Klerga, bajia Montajua.

37



kaže kao prost seljak iz Montajua, što on jeste, da je stvarno stanovnik biskupskog dvora u Pamijeu ..., već se sasvim jednostavno poziva namanje ili više blisko srodstvo, kao „pobočni rođak” prelata Furnijea.

*

Ništa ne dokazuje bolje značaj domusa kao pojma, koji ujedinjujedruštveni, porodični i kulturni život u selu, od njegove uloge ugaonog

kamena u građenju i obnavljanju patarenstva u gornjem Ariježu i uselu Montaju. Jednog dana — priča Mangarda Biskaj iz Prad-d’Ajona(susednog sela do Montajua) — srela sam svog rođaka Gijoma Biskaja kad sam se uputila parohijalnoj crkvi (I, 499).

— Kud sipošla? — upita me Gijom. — Idem u crkvu. — E pa — reče Gijom — ti si mi baš prava „vernica”! Zar ne bi

isto toliko vredelo i da se Bogu moliš u sopstvenoj kući koliko i molitva u crkvi.

Odgovorih mu da m i se crkva čini pristojnijim mestom za molitvu od kuće.

A on samo promrmlja na moj račun:

— Nisi ti prave vere.Dakle za Gijoma Biskaja, vatrenog pristalicu patarenskih ideja(zar nije tražio jednog dana da njegova snaja, koja je u to vreme biladojilja, odbije da doji jeretičko dete da bi od gladi umrlo — endura) (I,499), u patarenskoj se veri živi i ona se u kući poštuje, nasuprotrimskoj dogmi, koja boravi u parohijskom svetilištu. Ovakvo poimanje

je opš te prihvaćeno; kad se jeres useli u neki domus, izjavljuje jedanseljak Žaku Furnijeu, ona je kao guba, zalepi se i traje četiri generacijeili večito (II, 110). Oda Fore iz Merviela, neurotična žena, gubi veru usvetu tajnu pričešća i poverava svoje sumnje susetki i rođaci Ermangar-di Garodi. A ova, užasnuta, upozorava nevernu damu na zlokobne posledice koje takav skepticizam može da ima za celu kuću u kojoj živi

i za selo čiji je stanovnik: Izdajice, — kaže Garodijeva Odi — ovo selo i ovaj ostal (kuća) uvek su bili čisti bez ikakvog zla ili jeresi. Pazi da nam ne doneseš zlo iz nekog drugog mesta i da ne navučeš prokletstvo na naše mesto (II, 87). Po mišljenju Garodijeve putevi jeresi su savršeno jasni:da bi jedno selo propalo dovoljan je greh jedne jedine kuće. Obrnuto,žestinu Inkvizicije njene žrtve smatraju prvenstveno kao napad na

jeretički domus, pre no što će i pomisliti da je to napad na slobodu iliživot ovog ili onog pojedinca: ova dva izdajnika su donela nesreću našoj kući i mom bratu parohu — izjavljuje Bernar Klerg povodom hapšenjarektora Montajua, koga su potkazala dva doušnika (II, 281).

I samo preobraćanje u jeres biva postupno, kuća po kuća, a neobavezno pojedinac za pojedincem. Pjer Otije, patarenski misionar izSabartesa, misli da preobraćanje u njegovu veru zahvata domaćinstvoza domaćinstvom, kuću za kućom, pre nego pojedinačne savesti jednu

38

za drugom: Bog je hteo da dođem u vašu kuću — kaže on okupljenoj porodici Rejmona Pjera — da bih mogao da spasem duše Ijudi u ovoj kući (II, 406). Za Pjera Otijea kuće su paketi duša koji u celini prihvata ju ovaj ili onaj credo. Pjer Mori iz Montajua navodi zaistaslučaj domusa u Arku koji se preobratio ,,kao jedan čovek”: mislim — priča Pje r Mori — da su Gajarda, sestra Gijoma Ekonijea i žena Mišela Leta i Esklarmonda, druga Gijomova sestra, kojoj je onda moglo biti dvanaest godina, bile vernice jeretičke vere, tako je bilo, po mom mišlje- nju i s Arno-om, Gijomovim bratom. Svi su se oni zajedno preobratili,

cela kuća odjednom, zajedno s Gajardom, majkom Gijoma Ekonijea i Markizom, njenom sestrom (III, 143). U samom selu Montaju misionar-sko delovanje Otijeovih oslanja se na ćelijski sklop nekih pobožnihkuća: U vreme kad sam živela u Montaju-u i u Prad-dAjonu5 — pričaBeatris de Planisol — govorilo se među pristalicama jeresi da jeretici (a

posebno Otijeovi) zalaze u kuću braće Rejmona i Bemara Beloa, koji su u to vreme stanovali zajedno, kao i u kuću Alazaise Riv, sestre Prada Tavernijea, jeretika, i u kuću Gijoma Benea, brata Arnoa Benea iz Aksa (koji je bio tast Gijoma Otijea): Ijudi iz tih različitih kuća svi su bili iz

Montajua. Beatris, bistra glavica, dobro je shvatila jednu od tajni uspe-ha jeresi u njenom selu: lokalizam, bratimljenje, „privrženost ognjištu”ili domicijalizam pogoduju napredovanju opasnih ideja, koje kao buve

skaču od domusa do domusa i od grupe ukućana do grupe ukućana. Akad se jeres ukoreni, domus je za nju sigurno sklonište: kao začaurenmolekul ograničava što bolje može kompromitujuće dođire sa nejere-tičkim kućama. Tajna nove vere čuva se u najvećoj mogućoj meri, kadse o njoj šapuće na kapiji domusa (II, 10) ili, što je bolje rešenje, kad

je zatvorena u zagušljivu vlagu između četiri zida ostala: u samom seluMontaju, Alazaisa Azema govori o jeresi samo u sopstvenoj kući sasinom Rejmonom (I, 319). O tome govori i sa članovima kuće Belo (uovom slučaju s trojicom braće Belo: Rejmonom, Bernarom i Gijomomi njihovom majkom Gijmetom) i sa članovima kuće Bene, rođacima

pre thod nih: sa Gijomom Bene, njegovim sinom Rejmo nom i Gijme-tom, Gijomovom ženom. (Zapaža se u nabrajanju Alazaise Azema

redovno prvenstvo starih i mladih muškaraca nad ženama, čak i kad sustarije.) Rejmonda Lizije, potom Belo po stupanju u drugi brak, kojaćc završiti u tamnici zbog jeresi, bila je vrlo bliska s Gijmetom Belo, Rejmonom, Bernarom i Arno-om Belo, posećivala je njihovu kuću i mnogo se tajno dogovarala s njima6. Skoro beskonačno se mogu nizatiovakvi citati iz Montajua i drugih sela, koji podvlače specifičnu, osva- jačku i tajnu vezu istog pokre ta između kuća7.

5 I, 233; vidi i III, 161. Jeres je u Montaju ušla (ili tačnije ponovo ušla, jer je već Itila prisutna u skromnijim razmerama oko 1290. prema svedočenju Beatrise de Planisol o Kejmonu Ruselu), (I, 219), zahvaljujući Otijeovima oko 1300. u kuću Gijoma Benea. ("'injenica da je Gijom Bene imao brata Arnoa Benea u Aksu, koji je bio tast Gijoma ( Mijc, očigledno je olakšala veze izmedu grada i sela i između jednog i drugog do m us -a.

6 II, 223. Am o Be lo je uostalom budući muž Rejmonde Lizije.7 Na pr. I, 416: Ma nga rda (žena Rejmona Ejmerika iz Prada) čes to je u to vrem e

•alazila u kuću Rejm ona Belo a... i mesila hleb za jeretike... i nos ila brasno u tu kuću.

39



Mreža međusobnih veza, ali i izdeljenost kuća logistička je osnova patarenske ilegalnosti. A ovakva uloga proističe iz udruživanja domusa, koje je specifično i prethodi joj, ona ga koristi, ali ga nije stvorila.Dokaz je da neki domovi, baš zato što nisu patarenski, služe kaougrađeni ventil druženju onih koji su pravoverni katolici (manje ili višekolebljivi), kakvih ima u selu Montaju: Žan Pelisije, seoski čobanin,tvrdi da nije jeretik, ili bar nije bio u mladosti: družio sam se — dodajekao potvrdu svojoj izjavi pravovernosti — s ukućanima četiri kuće u

selu Montaju od kojih nijedna nije bila jeretička (III, 75).Prava kolektivna organizacija u selu Montaju, to jest skupštinaglava porodica, možda i nije nepostojeća, ali takva skupština, ako i

postoji, kao da vodi neki avetin jski život: verovatno je para lisanaunutrašnjim rascepom sela u religijske frakcije i suprotne klanove. Ašto se tiče bratstava, pokajničkih udruženja i ostalih činilaca oksitan-skog društva, njih nema ili ako ih drugde ima u brđanskim zajednicamaih nema8.

U tim uslovima Montaju mi pre svega izgleda kao arhipelag domusa, koji su obeleženi jedni pozitivno a drugi negativno prema razli-čitim verskim strujama.

Seljaci, pastiri Montajua, svesni su situacije: za Gijoma Beloa,zemljoradnika, i za braću Pjera i Gijoma Morija, pastire, koji u šetnjineformalno prebrojavaju kuće u selu, selo je podeljeno na nekolikoverničkih i nekoliko neverničkih kuća, a „vera” je razume se jeretička.U kuće, koje dva Gijoma (Belo i Mori) ubrajaju u izuzetno „verničke”,spadaju kuća Mor, kuća Gilaber, kuća Bene, kuće Bernara Riva iRejmona Riva, kuće Mori, Ferije, Bejl, Marti, Fore, Belo9: jedanaest„verničkih” kuća često predstavljaju samo jezgro koje obrazuju bračni

par i njihova deca. Međutim, jedan od jedanaest domusa izdvaja se odtog „nuklearnog” tipa, jer „uključuje” i staramajku (Gijmetu Belo) injena četiri odrasla i u to doba još neoženjena sina. Jedanaest vernič-kih kuća nastanjuje, prema ovom nabrajanju, 36 jeretika. Međutim,ovaj broj nije potpun, jer su Belo i Mori nabrajajući parove, u okviruove ili one verničke kuće, naveli samo imena muža i žene izostavljajućiimena dece, pošto verovatno njih smatraju zanemarljivom ve ličinom10.

Da domus ne mora uvek da obuhvati opredeljenje svakog člana potv rđuje nam nastavak tog nabrajanja: Mori i dvojica Belo -ovih navo-de i izvestan broj „nevezanih” jeretika u Montaju-u, ovi „usamljenici”nisu vezani za neki domus, koji bi se kao takav mogao smatrati „ver-ničkim”. Jeretika „izvan kuće” (III, 162) ima devet: među njima su dva

bračna para (Vital i Fo r), koji verovatno ne žive u svojoj kući, dve

8 Nasuprot tome u selima oko Liona u doba koje razmatramo bratstva su bila

mnogobrojna, prema M. T. Lorcin-u9 III, 161. Spisak je nepotpu n: Mori i Belo n e pominju veliku kuću Klerg.10 Kasnije ćemo naići (gl. XIII) na potpuniji spisak dece.

40

udate žene (koje možda nisu istog uverenja kao i njihovi muževi), jedn a vanbračno rođena žena i dva mladića navedena nezavisno odsvojih porodica.

Ostale kuće u selu Montaju se ne smatraju „verničkim”, ali se sve bez razlike prem a patare nstv u odnose s blagonaklonom neu tralnošću,takav je na primer domus Lizijeovih (III, 162,490) od kojih se ne trebauopšte plašiti, kažu Mori i Belo, od ubistva Arnoa Lizijea (koji je bio

protiv patare na) . U stvari po nestanku A rnoa kuća Lizijeovih dopada u

državinu Klergovih, čak u lični „saraj” paroha: Grazida Lizije postaje prijatel jica Pjera Klerga.I katoličanstvo u selu Montaju ide „po kućama”: Žan Pelisije,

nadničar i pastir, navodi postojanje pet nejeretičkih kuća u selu. I tokuću Pelisijeovih, verovatno ,,ne nuklearnu”, pošto su od petorice

braće neki već odrasl i11, kuću Na Carminagua, doslovno prevedeno„Gospođe” Karminagva, majke braće Azema (ovi su u stvari ponekadizražavali više od uzdržavanja od j eres i12) i još kuće Žilije na Pelisijea,Pjera Ferijea (koja će kasnije, po Moriju i Belou, preći na stranusimpatizera patarena) i najzad kuću žene zvane Na Longua, majkeGozije Klerg, koja je u srodstvu s Klergovima, ali nije jeretik kao oni.

Dakle, ukupno u ravni pobrojanih kuća jedanaest domusa je jere-

tičko, a pet domusa katoličko, nekoliko kuća prelazi iz grupe u grupu(na primer Klergovi), ima i nekoliko mešovitih ili neopredeljnih kuća,ili s unutrašnjom podelom, ili nastanjenih ljudima đavolskog srca,nepostojanih i spremnih na izdaju (II, 223). Spisak je nepotpun, jer jeMontaju oko 1300—-1310, imao verovatno više od dve stotine stanovni-ka, što će reći najmanje četrdesetak kuća. Ali od tih četrdeset kuća jevećina u nekom trenutku imala slabosti prema jeresi, u stvari, sudeći po svedočenju dvojice dob ro obavešte nih ljudi, Gijoma Ma tei i PonsaRiva, samo dve kuće u selu Montaju nije zahvatila jeres (I, 292). AGijom Otije, p atarenski misionar, koji i sam vrlo voli Montaju, parohaKlerga i kuću Klergovih (Ne, — kaže on — nemam se čega bojati od

paroha Klerga i od kuće Klergovih. Eh, da su svi sveštenici na svetu kao paroh Montajua ...) potvrduje na drugi način misao koju su izneliMatei i Riv povodom „samo dve anti-patarenske kuće”, kad kaže: u

Montaju-u ima sam o dva čoveka od kojih se moramo čuvati13. Dveanti-patarenske kuće, kažu Riv i Matei, to jest dve anti-patarenskiraspoložene osobe, po jedna u svakoj od dve kuće kako to izjavljujeGijom Otije.

Svi naši brđani u horu ubedljivo i snažno podvlače mističku reli-gijsku moć domusa kao verovatne matrice mišljenja svakog pojedinca.

11 III, 75. Nuklearnu po rodicu čini bračni par i maloletna dec a. Uko liko ima još odraslih ili drugih krvnih srodnika ili brakom prirođenih među ukućanima porodica je

pro šire na, a ne nuklearna.12 I, 279.13 I, 279. Jedan je Pjer Azem a, drugi nije imenovan.

41



I obrnuto: kao što šugavo svinjče zarazi čitav obor, pojedinac zahvaćenđogmatskim skretanjem brzo zarazi ceo svoj domus. Naši bi svedocimogli da usvoje latinsku izreku, koju sam ovom prigodom sročio: cujus domus ejus religio. Reci mi iz koje si kuće, a ja ću ti reći koje si vere.Ima svakako odstupanja, ali ona samo potvrđuju pravilnost pojave.Tek kad nastupe veliki zahvati inkvizicijske represije, počev od 1308,

jedinstvena mreža pata renskih domusa u selu Montaju će početi da puca i selo će se pre tvoriti u tragičan vrtlog u kojem svako gleda da

ocrni svog suseda verujući, pogrešno, da će tako izbeći sopstvenu propas t.

*

Ma kakvo bilo dramatično razrešenje, izvesno je da je za ljude izsela Montaju kuća (ostal) u strateškom središtu posedovanja ovoze-maljskih dobara. Č ujmo tim povodom Žaka Otijea kad za pastire Arkai Montajua, koji ga slušaju, prilagođava patarenski mit pada: Satana —kaže Žak Otije — uđe u Carstvo Oca i dade na znanje Duhovima tog carstva da on, đavo, ima mnogo bolji raj od njihovog... Duhovi, povešću

vas u svoj svet, dodade Satana, i daću vam volove, krave, bogatstvo, suprugu da vam bude drugarica i imaćete sopstveni ostal i imaćete dece... i više ćete se radovati detetu, kad ga budete imali, nego svem odmoru koji uživate ovde u raju (III, 130; II, 25). Ostal dakle dolazi posle krave ižene, ali pre deteta u hijerarhiji bitnih dobara.

S pravno-magijske tačke gledišta, treba li reći etnografske, ariješkiostal, kao i andorska casa, predstavlja više od skupa smrtnih pojedina-ca koji predstavljaju odgovarajuće ukućane. Pirinejska kuća je pravnolice, njena su dobra nedeljiva14 i ona uživa izvestan broj prava: ona seizražavaju u pravu svojine na određeno zemljište, u pravu korišćenjazajedničkih šuma i pašnjaka u planini, solanes ili soulanes parohije.

Ostal ili casa je dakle jedna zaokružena celina: ona „nastavlja ličnostsvog preminulog gazde”, smatra se „pravom gospodaricom svih dobarakoja obuhvata po rodično imanje”15. Utoliko p re što u našem seluseljaci, bogati ili siromašni, imaju čvrst posed, čak su moglo bi se reći ustvari vlasnici svojih njiva i livađa, koje čine najveći deo obrađenih povr šina obla sti16izuzimajući šume i pašnjake.

14 G. P laton, 1902— 1903, str. 16, 49 i dr.15 Ib id str. 16. Platon greši kad ne uzima u obzir krh kos t domus-a16 Seljaci Mon tajua su uprkos nekim feudalnim obavezama koje ispunjavaju de

fa ct o vlasnici svojih njiva i livada (v. Bonassie t. II, str. 248—264). Činjenica da je tržište zemljišta slabo, tako reći nepostojeće, na licu mesta ne poriče već samo učvršćuje taj zaključak. Treba izuzeti razume se od tog „vlasništva” seljaka gospodarevu rezervu(tridesetak hektara?) i šume i ledine koje na nama nepoznat način kontroliše gospodar- baji-kastelan i onaj koji predstavlja zajednicu ( y. g o r e , I glava).

42

*

U selu Montaju kuća ima svoju zvezdu, svoju sreću, „kojoj dopri-nose mrtvi” (I, 313—314). Ta se zvezda i ta sreća štite tako što se ukući čuvaju pramenovi kose i komadići noktiju preminule glave poro-dice: kosa i nokti zato što nastavljaju da rastu i posle smrti, predstav-Ijaju nosioce posebno snažne životne energije. Zahvaljujući tom ritu-alu kuća „stiče neka magijska svojstva ličnosti” i u stanju je da ih potom pre nese na druge izđanke porodične loze. Kad je umro Pons

Klerg otac paroha Montajua — priča Alazais Azema (I, 313—4), Man- garda Klerg, njegova supruga, zatražila je od mene i od Brine Pursel da odsečemo mrtvacu pramenove kose oko čela i sve nokte na rukama i nogama da bi kuću pokojnika sreća i dalje pratila. Zatvorili smo dakle vrata Klergove kuće u kojoj je ležao mrtvac, isekle smo mu kosu i nokte i dale smo ih Gijmeti, sluškinji u ovoj kući, koja ih je potom dala Mangar -di Klerg. Ovo „odsecanje” kose i noktiju je učinjeno pošto smo prvo vodom poškropile lice mrtvaca (jer u Montaju-u se ne pere ceo leš).

Poreklo tih običaja potiče od seljanke iz Montajua, Brine Vital:ona je preporučila Mangardi Klerg, udovici uglednog Ponsa, da ispo-štuje narodni običaj. Gospođo — rekla je Brin Mangardi — čula sam da ako se mrtvacu odseku pramenovi kose i nokti na rukama i nogama

leš neće sa sobom odneti zvezdu i sreću kuće (I, 313—314). Druga ženaiz Montajua, Fabrisa Riv, povodom istog slučaja daje dodatne pojedi-nosti: Kad je umro Pons Klerg, parohov otac — otkriva Fabrisa —mnogi su Ijudi iz ajonskog kraja došli u kuću paroha, Ponsovog sina. Telo jepo ložen o u „kuću u ku ći”, koja se naziva „foganha” (kuhinja), još nije bilo obavijeno pokrovom, onda je paroh zatražio da svi izađu iz kuće sem Alazaise Azema i Brine Pursel, vanbračne kćeri Prada Tavernijea, ove su žene ostale same s mrtvacem i parohom; žene i paroh su sa leša odsekli pramenove kose i nokte... Kasnije se govorilo da je paroh isto to učinio i kad mu je majka umrla (I, 328). Ove priče podvlače mere predos trož nos ti, koje nasle dnici preduzimaju da pok ojnik ne odne sesreću domusa u grob: mnogobrojni posetioci, koji su došli da izjave

saučešće, izbacuju se, zatvaraju se vrata, zabravi se u kuhinji, koja jekuća u kući, mrtvac se ne kupa u strahu da s vodom pri pranju ne oduneka dragocena svojstva vezana za njegovu kožu i njegovu prljavštinu.Ovakve mere predostrožnosti se mogu uporediti s onima koje PjerBurdije pominje povodom kabilske kuće: i tamo se preduzimaju svemoguće mere da pokojnik u vreme kupanja i odlaska u grob ne povučeza sobom baraku kuće17.

Ne idući tako daleko i os tajući u „iberijskom” pro sto ru pirinejskihcivilizacija sigurno je da i Baski uspostavljaju neposrednu i trajnu vezuizmeđu mrtvih i kuće: „mrtvi umesto da pripadaju svojim potomcima idalje pripadaju kući i odvajaju se od svojih potomaka kad ovi napustekuću” — piše Kola u svom delu Baskijski grob. Isti autor dodaje da

17 F. Bourdieu, Es quis se d ’une thćo rie de la pra tiq ue, Droz, Geneve 1972.

43

*



kuća čuva posedovanje ili vlasništvo porodičnih grobova na groblju18.A stanovnici sela Montaju su duboko svesni vrlo snažne veze kojaopstaje između pokojnika i njegovog domusa, reč domus je ovde shva-ćena u dvostrukom i nerazlučivom značenju domicila i porodice. Ala-zaisa Fore iz Montajua sreće jednog dana na zaravni kod mesnogzamka, dok je na glavi nosila praznu vreću, Bernara Benea, koji je kaoi ona iz Montajua (I, 404). Bernar namerava da potkaže inkvizitoru izKarkasona raniju (pre smrti) „jeretičnost” pokojnog Gijoma Gilabera,

Aiazaisinog brata. Ova je užasnuta i tvrdi smesta da je spremna na bilošta samo da zaštiti uspomenu na brata, a zaista je uspomena ugroženakao i njen domus retroaktivnim dejstvom: i kažem ja Bemaru Beneu —

priča Alazaisa — da ću mu dati pola tuceta ovaca ili bilo sta drugo što hoće da izbegnem to prokletstvo koje bi dovelo do štete i prokletstva i mog pokojnog brata i njegovog domusa.

Korišćenje delića ljudskog tela u cilju zaštite i produžavanja loze ikuće istovremeno se vezuje za druge magijske rituale iste vrste, a ovirituali su deo oksitanskog folklora. Beatris de Planisol čuva krv prvemenstruacije svoje ćerke kao ljubavni napitak da bi začarala budućegzeta, pupčane vrpce svojih unuka kao talisman da bi dobila procese. U

oba slučaja organski delići su obdareni plodnošću, kao nokti i kosaPonsa Klerga, i važni su za održavanje blagostanja loze (ljubav zeta prema ćerki) i b lagostan ja vlasnika (dobijanje spora). U sko rije vremedevojke iz Langdoka su stavljale kap svoje krvi ili trun nokta u kolačili piće da bi ih mladić zavoleo19.

U opštijoj i široj ravni nokti i kosa sa leša glave porodice u seluMontaju održavaju s domusom, u kojem se čuvaju kasnije, odnos sličanvezi relikvija sveca sa svetilištem koje ih čuva: „tamo gde je delićnjegovog tela svetac je uvek prisutan”20. Teorije o trajnosti tela kralje-va21 vezanih za trajno produžavanje kraljevske kuće primenjuj u se i naleševe glava porodica u selu Montaju, gde je nekoliko delića đovoljno

da održi telesnu trajnost loze i sveti plamen domusa: Pons Klerg je umro. Živeli Klergovi! Što će reći da su dva shvatanja, kraljevsko iseljačko, aristokratsko i narodno, proklijala, u nama nepoznato doba,na istim dubokim temeljima magijskog mentaliteta.

I poslednja primedba: paroh Pjer Klerg, prema svedočenju FabriseRiv, sačuvao je pramenove kose i deliće nokata svog oca ,pot om i svoje majke. (On će čak iz velike ljubavi majku sahraniti ispod Bogorodiči-nog oltara u crkvi Montajua.)

18 L. Colas, L a to m be bas que , Bayonne 1923, sv. I, str. 46 navodi Di Bildos-a u Gure Herria, dec. 1921. ,,Psychologie des Basques”.

19 Ovaj običaj navodi Henri de Saint-Blanquat u L a Vie des ho mm es, Hachette,

1972. str. 42.20 Imbart de La Tour, L es Par oiss es ru rales du IVe au X Ie sičcle. str. 47.21 Kantorowicz, The King’s two b odies...

44

Briga za domus nije dakle „očinska” ili „materinska”, već dvozna-čna. Građani Montajua i drugih mesta govore, svakako, dirljivim reči-ma o očinskom ostalu ili očinskom domusu: bolje bi bilo — izjavljuje

paroh Klerg (misleći na kuću rođenog oca) da se brat oženi sestrom nego da dovede suprugu sa strane i isto tako da se sestra uda za brata nego da s velikim kapitalom miraza udajom za stranog čoveka napusti očinsku kuću; takav sistem zaista uništava očinsku kuću (I, 255). Očin-ska kuća je mesto u koje se devojka iz Montajua, udata izvan sela i

neizlečivo bolesna, vraća da u njoj umre: Esklarmonda, ćerka Bernara Klerga (sina Arnoa i Gozije Klerg), udata za čoveka iz Komija22, razbolela se smrtno, vratili su je u očevu kuću gde je tri godine ležala dok nije umrla. Pred smrt drugi Bernar Klerg — brat sveštenika — doveo je u tu kuću jeretika, koji je u jeres uveo Esklarmondu (I, 416). Očeva kuća jenajzad eventualno zaražena ćelija, osumnjičena da je prenela jeres na

jadnu devojku, koja ju je napus tila da bi se udala na drugoj strani: Zna li svedok da li je ostal oca žene Fore iz Lafaža nekad jeres obeščastila?

— pita Ža k Furnije jednog potkazivača23. Majčinski ostal je pak vrloznačajan u baskijskoj oblasti; i u ariješkim planinama zahvaljujućislučajnostima prenošenja nasleđa, on može da igra znatnu ulogu: da bi pov ratio majčinski ostal, pošto su ga zaplenile vlasti grofovije Foa zbog

jere tičkog ponašanja majke, koja je i spaljena, Arno Sikr se upušta uveliku karijeru potkazivača (II, 21). Majčinski ostal stvara, ako postojikao takav, matrijarhalne strukure: sin, koji ga nasleđuje da u njemuživi, teži uzimanju majčinog imena*, vezanog za njenu kuću, često ćeon uzeti ime supruge, a ne ona njegovo.

*

Dolazila s majčine ili — češće — s očeve strane, kuća u seluMontaju, kao svaki pirinejski domus koji ima samopoštovanja ima iglavu kuće: cap de casa u andorskoj oblasti, dominus domus na latin-

skom pisara koji se interesuju za Gornji Arijež. Dominus dom us

ima pravo izricanja pravde ženi i deci, ali možda čak i majci; AlazaisaAzema to jasno podvlači: Moj sin Rejmon — kaže ona — nosio je ranije namimice božjim Ijudima (savršenim) u bisagama ili torbi i nije me nikad pitao za dopuštenje, jerje on bio gospodar u mojoj kući24.

Alazaisa Azema se zbog toga ne oseća uopšte potlačena — i ona je naklonjena božjim ljudima. Dešava se međutim da glava kuće tirani-

22 Komi je mesto u susedstvu Montajua.^3. II, 92. Lafaž je mesto u današnjem departmanu Od.24 I, 308. Povodom pok omo sti supm ge, koja podvlači suštinsku mušku odgov orno st

glave kuće, vidi dijalog Sibile Pjer i njenog devera (II, 421). O analognoj ustanovi ili „starešinstvu” u kući u Kataloniji u XI veku v. Bonassie, IV. str. 626. R. Boutruche pominje i ca p d ’Ostau u oblasti Bordoa.

* Infra.

45

še majku i to kako među seljacima tako i među plemstvom: Upropaš- jeretika Ovaj je imao dva sina a jedan od sinova je bio naklonjen jeresi



še majku, i to kako među seljacima tako i među plemstvom: Upropaš ćena sam, prodala sam svoja imanja, založila kmetove i sad živim skromno i jadno u sinovljevoj kući i ne smem da se maknem — kažeStefani de Šatoverden grleći svog starog prijatelja, jeretika RejmonaPjera, stočara (II, 417—418).

Pritisak starešine domus-a može da ugnjetava istovremeno i suprugu i njenog ostare log oca: Pons Riv iz Montajua je strog gospođarsvog ostala (I, 339—341), iz kuće je isterao ženu Fabrisu, jer ju je,kako kaže, đavo poslao, od kako je ona u kući nemoguće je primatisavršene! A Bernar Riv, stari otac Ponsa, se ne oseća lagodno u kućigde i sam stanuje, ali u kojoj sad vlada njegov sin: jednog dana njegovaćerka Gijmet, supruga drugog Pjera Klerga (ne mešati ga sa svešteni-kom Pjerom Klergom) dolazi da uzajmi mazgu da bi otišla po žito(koje joj nedostaje) u Taraskon. Bernar Riv može samo da odgovara:Gijmeti: ništa ne smem da ućinim bez odluke sina. Dođi sutra. Pozajmi- će ti mazgu. A Alazaisu Riv, Bernarovu ženu i Ponsovu majku, takođe

je zaplašio „mali gazda”, to jest njen sin, pravi domaći tiran in25. Živa sene čuje.

Pokornost glavi kuće — čim se ovaj pokaže kao dovoljno snažna, privla čna i đavolska ličnost — može da se izrodi u kult ličnosti,divljenje, obožavanje. Bernar Klerg u zatvoru saznaje za smrt svog

brata paroha, koji je pos tao (još pre smrti starog Ponsa Klerga) pravaglava bratovljeve kuće. Bernar pada jaučući pred četvoricom svedoka:Umro je moj Bog, umro je moj učitelj. Izdajice Pjer Azema i Pjer de Gajak su ubili mog Boga (II, 285). Pjer Klerg je dakle za brata postao

božanstvo još za života .Ipak da primetimo da uprkos toj neporecivoj muškoj nadmoći

gospodarice kuće u selu Montaju, kad je njihov ostal koliko tolikoznačajan, imaju pravo na naziv „Gospođa” (domina): Alazaisu Azemu, pro stu seljanku, prodavačica sira naziva Gospodom, istina trgovkinja senada da će tako prodati robu: Gospodo, hoćete li kupiti sira? MangardiKlerg, supruzi bogatog seljaka, čak uglednika, ženice u njenom seluobraćaju se sa Gospođo (I, 312— 314).

Prolazni starešina besmrtne (koliko je to moguće) zajednice, glava porodice date kuće ima pravo da određ i svog nasledn ika na štetudrugih potomaka ili onih koji na to polažu pravo. Oksitansko-roman-ske tradicije „preciputa” i mogućnosti davanja prednosti kao da ovdeigraju izvesnu ulogu. U tom pogledu je vlast ariješkog oca porodice iglave kuće nesumnjiva, nasuprot egalitarnim tradicijama normanskogili anževenskog običaja, poznatog po nemilosrdno pravednoj podelinasledstva između braće, čak i između i braće i sestara (slučaj Anžua)26.U gornjem Ariježu prevlast vrhovne volje oca, koji odlučuje o lozi inepravdi u raspodeli nasledstva je nesumnjiva: Bila su u Taraskonu dva brata po imenu d’ An io ili de Nio, a jedan od dvojice j e bio prijatelj

25 P od III, 134 nalazi se drugi pomen seljačk og star ešine kuć e izvan Montajua.26 Yver, 1966.

46

jeretika. Ovaj je imao dva sina, a jedan od sinova je bio naklonjen jeresi. Njem u je otac ostavio veliki deo svojih dobara i oženio ga ćerkom Bertrana Mersijea, jer je njena majka bila jeretik (II, 427). Ariješki iandorski običaji se zasnivaju na testamentarnoj slobodi glave porodiceda bi ova pod najpovoljnijim uslovima očuvala domus od rasparčava-nja. Ipak se ovi običaji sučeljavaju s neprijatnim problemom preko-

bro jne dece, koja nisu pozvana da naslede glavu porodice u okvirudomusa: ova đobijaju jednostavno, pri odlasku iz porodične kuće, mi-raz ili „zakonski deo”. Miraz je strogo ličan, izdvaja se iz domusa bivše

devojke prilikom njene udaje, ali ne nestaje u nedeljivoj masi novogdomaćinstva, u koje ulazi kao pomoć. U slučaju smrti muža ostaje usvojini udovice, a ne naslednika jednog ili drugog. Sveštenik Pjer Klerg

— priča Beatris de Plan isol posle svog prvog udovištva — poslao m ije po glasniku dokument ko ji se odnosio na m oj prvi brak, dokument koji je sadržavao spisak mog miraza. Ja sam svojevremeno taj akt deponovala kod sveštenika, a nisam se uopšte trudila da mi ga vrati, pošto sam već napustila (podrazumeva se s mirazom u rukama) naslednike svog prvog muža (I, 233).

Takav kakav je problem miraza je bitan u prilično siromašnomdruštvu, relativna ekonomska stagnacija je svaku udaju devojke preo-

bražavala u dram u za domus: kući preti gubitak sredstava zbog dela

imanja koje mlada odnosi sa spremom. Pjer Klerg provodi besane noći,on koji želi nedeljivost ostala, tako da najzad, kako smo videli, oprav-dava incest: Gledaj — kaže sveštenik svojoj lepoj ljubavnici u časunežnog prepuštanja i klijanja ideologije — ima nas četvoro braće (I,225). (Ja sam sveštenik i ne tražim ženu .) Da su se moja braća Gijom i

Bernar oženila našim sestrama Esklarmondom i Gijmetom, ne bi nam kuća propala zbog kapitala (averium) koji su sestre odnele u miraz, a naš ostal bi tako ostao netaknut i sa samo jednom ženom koju bismo doveli u kuću za brata Bernara27, imali bismo dovoljno žena (sic!) i naš ostal bi bio bogatiji no što je sada.

Ova čudna apologija incesta opravdava posredno i celibat (neasketski) sveštenika, kao i vanbračne zajednice, česte u Montaju-u. A

posledica je strah svakog domusa, svesnog i ujedinjenog pred pomišljuda će izgubiti „odvojive delove”: u koje spadaju i mirazi koje odnosedevojke, ali i bratski tal ilifratrisia, koji se duguje sinu kao odšteta jerne postaje glava porodice, bilo zato što nije najstariji ili iz bilo kojegdrugog razloga, tako je dakle u suštini lišen nasledstva izuzev onogašto je fratrisia koju mu isplaćuje domus ili glava domusa na imeodštete; Izgubio sam svoj bratovski deo (fratrisia) koji sam imao u

Montaju-u, a plašio sam se (od Inkvizicije) da se vratim u selo i po- vratim ga — izjavljuje Pjer Mori u Kataloniji u razgovoru s Arno-omSikrom (II, 30).

27 I, 225. Pašće u oči izraz aver ium, avoir , koji podvlači svojstvo pokretne imovine miraza.

47

Žorž Platon, koji je sačinio folklorno-pravnu studiju andorskog kuća ubeđenog jeretika se ne pretvara u prah i pepeo ali je konfiskuju



, j j p j g prava XVIII i XIX veka , opisuje neke posledice tog prvenstva , i umodernom dobu prisutne u domusu ili casi28 Po toj studiji u naslediva-nju ab intestat krvno srodstvo ima prednost nad bračnim (na ovo semože nadovezati činjenica da Beatris de Planisol nema nikakvog udelau nasledstvu pokojnog muža, a po pariskom i pre svega valonskomobičaju polagala bi naprotiv pravo na zajedničku imovinu29). Andorski pravnik pominje takođe, povodom dejstva snage domusa, despotskuvlast glave porodice nad „zakonskim” delovima nasledstva, koji bitrebalo da pripadnu deci isključenoj iz domicilijarnog nasledivanja, izvanično priznavanje „veličanstva” prvorodenih, nekakvo opšte pravostarešinstva, kao doprinos sprečavanju rasparčavanja zemlje koja pripada ostalu. Deca iz drugog ili trećeg braka su svedena na epizodnuulogu u nasleđivanju.

Ne znamo da li su se ove anđorske odredbe iz poznog doba primenjivale u ariješkoj kući u doba Ža ka Furnijea . Prvenstvo domusa je u svakom slučaju važno svojstvo oks itanske i gorštačke slobode. U,,Ma d’Azilu” — kao verovatno i u mnogim drugim provansalskimkućama — tokom XIII veka, dok je u oksistanskim zemljama još bilonekih ostataka kmestva, kmetovi su se automatski oslobađali čim bisagradili sopstvenu kuću30.

Ma kako centralan položaj imao u kulturi gornjeg Ariježa, vre-dnost domusa se više ogleda u njegovoj stvarnoj ili afektivnoj ulozinego u tržišnoj vrednosti: kuća u selu ili palanci vredi 40 livri iz Tura31,što predstavlja samo dvostruku cenu kompletne Biblije, a dvaput višeod plate grupe plaćenih ubica i skoro dvadeset puta manje od iznosakoji je Bernar Klerg potrošio da bi oslobodio svog brata, sveštenika, izkandži Inkvizicije. Domus vredi mnogo u osećanjima ljudi iz loze kojaga poseduje, ali u prodaji ne dostiže ubedljive rezultate. Mirazi i

bra tski delovi koji se izdvajaju , ma kako mali bili i uprkos nadoknademirazima koji se unose u kuću, uvek prete opasnošću da ga dovedu uoskudicu ili odvuku u potpunu propast. S druge strane, represija jevrlo dobro shvatila etnografski sklop oblasti Ajon i zato razbija, uništa-

va, spaljuje ili sravnjuje sa zemljom kuće jeretika. Neka samo kakvaalapača suviše dugog jezika primeti kroz pukotinu u vratima PjeraOtijea kako propoveda jeres bolesniku u kući i očinski i majčinskidomus u Prad d’Ajonu je predviđen da ga Inkvizicija sruši (I, 278). Usamom selu Montaju zbog toga vlada, koliko god je to moguće, zakonćutanja: ako nećeš da ti sruše kuću zatvori usta — govore u jedan glassuviše brbljivim ženama i Rejmon Rok i stara Gijmet „Belotka” (I,310). Krov na ostalu znači katanac na ustima. U najboljem slučaju

28 G. Platon, op. cit.29 J. Yver, 1966.30 Alice Wemyss, 1961.

. 31 II, 430. Po J. M. Vida l-u 1909. t. II, str. 22, ce na Bib lije u gorn jem A rijež u bila je20 turskih livri oko 1300. (J. M. Vidal navodi Ms. lat. B. Nat. 4269 f°64)

48

kuća ubeđenog jeretika se ne pretvara u prah i pepeo, ali je konfiskujuvlasti grofovije Foa, potčinjene neumoljivoj volji Inkvizicije32.

*

Sad je red da se ta kuća — krhka i lomna uprkos zamišljenojdugovečnosti — i opiše. Središni bitan deo domusa je kuhinja ili

foganha, s čijih tavanskih greda vise šunke, zaštićene tako od mačaka.Susedi — uključujući i čestitu ženu kao što je Alazaisa Azema, priglu-

pa uprkos tituli Gospođe — dolaze da uzajme vatru, dragocenu vatrukoja se uveče zapreta da ne dođe do nesreće, jer bi ostal satrla u pepeo(I, 307, 317). Domaćica ili focaria, je „stub ognjišta”, kako nazivajukonkubine sveštenika u dijecezi Palar33. Međutim, muškarac ne prepu-šta u potpunosti ženama brigu o vatri: on cepa panjiće, frangere teza. Zemljani sudovi: lonci, tiganji, kazani, krčazi, činije — ponekad ukra-šene, poređani su kraj ognjišta. Sudovi uvek u nedovoljnom broju, pogo tovu kad je u pitanju metalni pribor, a ovaj se lako upo tpunjavanačinom uobičajenim u selu Montaju: pozajmicom od susetke34. Sto zaručavanje, klupe za obede i posela su u blizini ognjišta. Oko ovognameštaja dolazi često, mada ne i uvek, do dosta strogog podvajanja

po polu i dobu, kao što je do nedavno bilo u donjem Langd oku i naKorzici. Pastir Žan Mori, sin seljaka iz sela Montaju, priča tim povo-dom o večernjem obedu u očevoj foganha, obedu svakako hešto izuze-tnom pošto je bio gost savršeni Filip d’Alejrak: Bi lajez im a. Montajuje bio pokriven debelim slojem snega. Moj otac Rejmon Mori, moj brat Gijom, jeretik Filip d’Alejrak i Gijom Belo (došao kao sused) večerali su

za stolom. A ja i moja braća i moja majka i moje sestre jeli s mo sedeći kraj vatre. (II, 417). Kuhinja je, kako to izričito kažu naši tekstovi, kuća u kući, domus u ostalu gde se jede, gde se umire, gde se odaje jeresi,gde se poveravaju verske tajne i prenose seoska ogovaranja (I, 268—269). U to vreme (priča Rejmonda Arsen, služavka u kući Belo) Bem ar Klerg (baji, sveštenikov brat) dolazio je u kuću Rejmona Beloa i razgovarao s taštom Gijmetom Belo u kući zvanoj kuhinja (in domo vocata lafoganha) i smesta bi me isterao (da ne bih čula njihov razgovor) (I, 372).

Najprisnija kuća zvana foganha uklapa se u širu kuću zvanu ostal, kao što se jedna ruska lutka uvlači u drugu.

Može i da se spava u kuhinji. Ali spava se takođe i češće unekoliko kreveta u sobama koje su oko kuhinje ili su na prvom spratu(solier). Da li je montajuska kuća prostranija u prostranoj planinskojzemlji? Izgleda da je u svakom slučaju prostranija od odgovarajućetesne kuće u Burgundiji, koju su ispitivali Peze i Piponije35.

32 To je slučaj kuće Sibil Baj, Majke A Sikra (II, 21)33 I, 253. Vatra izgleda nije u kaminu, već na otvore nom ognjištu u sredini pros tori-

je (larć). Da li je bilo rupe na krovu?

34 III, 156; J. Duv em oy, L a No urr itur e... odeljak VII; I, 317.35 M. Pesez, etc., Ar chć olo gie du villag e dć ser tć.. .

49

Lako bi se izgleda dao rekonstruisati plan srednjevekovne kuće u Kuhinja solier sobe podrum nisu sve Deo kuće je kod zemljora



Lako bi se izgleda dao rekonstruisati plan srednjevekovne kuće uselu Montaju iskopavanjima ad hoc, jer se ostaci još naslućuju ispodruševina zamka. U očekivanju takvog istraživanja neki tekstovi bacajusvetlost na raspored soba. U Prad d’Ajonu (vrlo sličnom selu Montajuusled susedstva i bliskosti načina života) kuću Pjera Mišela opisujenjegova kći Rejmonda: u podrumu naše Jcuće bila su dva kreveta, u

jednom su spavali m oji otac i majka, a drugi je bio za jeretika u prolazu. Uz podrum je bila kuhinja s kojom je bio vezan vratima. Na spratu iznad

podrum a niko nije spavao. Ja i moja braća smo spavali u sobi koja je

bila s druge strane kuhinje, tako je kuhinja bila između dečje sobe i podr uma u kojem su spavali roditelji. Podrum je imao vrata prema gumnu36.

U takvom „podrumu” (sotulum), gde je bilo i buradi i kreveta,Beatris de Planisol, koja je u to vreme živela kod svog drugog suprugaOtona de Laglez, poslednji put je vodila ljubav sa sveštenikom Kler-gom iz Montajua, koji je k njoj došao pod lažnim imenom, dok jenjena služavka Sibil Tejsijer, i sama iz Montajua, zemljakinja i sauče-snica gospodarice, čuvala stražu na vratima podruma gde je Beatris,između dva bureta, uplitala svoje telo s telom sveštenika.

Mnogi tekstovi potvrđuju postojanje podruma pored kuhinje isoba s krevetima i klupama, koje se zaključavaju, a svaka od tih soba je

predviđena za jed nu ili više osoba koje spavaju bilo zajedno biloodvojeno. U kući Morijevih, prostih seljaka-tkača-pastira, najstariji

brat Gijom Mori ima svoju sobu, a tak ođe i star a Gijmeta „Be lotka”,majka i udovica, u kući sinova Belo. Isto tako sveštenik Klerg spava u

pose bno j sobi u svojoj velikoj porodično j kući, a soba je dovoljno prostrana da obuhvati i predsoblje na prvom spratu. Sobe imaju prozo-re bez stakala, ali su zatvoreni drvenim kapcima. Noću se na kapke

baca kamenčić da bi se neprime ćeno privukla pažnja ukućana. Važni jei umnije ličnosti kao što su beležnici i lekari — ali takvih nema u seluMontaju — imaju povrh toga i radnu sobu (scriptorium) u svojoj kući.Tu i spavaju.

Uopšte je činjenica da neko ima solier (prvi sprat iznad kuhinje,

koji je s prizemljem povezan lestvicama) spoljni znak bogatstva: gra-dnja prvog sprata, kao što ga na kući podiže obućar Arno Vital37, znak

je društvenog uspeha, ili bar iskazuje želju — varljivu u ovom slučaju — za društvenim uspeho m i isticanjem. Samo Klergovi, Vita lovi (koji inisu tako bogati uostalom) i porodica Belo imaju u selu Montaju,

prema našem saznanju , kuću na spra t. Foganha, srce domusa je zidana,a solier i pobočne prostorije u prizemlju izgrađene su ,,od lakog mate-rijala”, od drveta i lepa.

36 I, 401. Bogatije kuće, kao kuća Klergovih i možda Belo-ovih imaju jednu ili više soba na prvom spratu (solier).

37 O svemu što je rečeno od podruma do so lie r-a vidi I, 239 (podrum); I, 403, III,

127, 128, 142, 157 (sobe, ključevi, burad); III, 173 (kreveti); I, 375, I, 327, II, 471 (zasebne sobe); ibidL i II, 209 (prozor, kapak, radne sobe); II, 222, III, 178 (solier).

50

Kuhinja, solier, sobe, podrum nisu sve. Deo kuće je kod zemljora-dnika u selu Montaju namenjen životinjama. Pre osamnaest godina —

priča Alazaisa Azem a — tek što sam izvela svinje iz kuće sretoh na trgu pred zamk om (Montajua) Rejmona Belo koji se oslonio na štap. On mi reče:

— Uđite u moju kuću. Ja m u odgovorih: — Ne mogu, ostavila sam vrata kuće otvorena.Prema ovom tekstu ljudi i svinje žive pod istim krovom, možda su

ista vrata i za ljude i za đubre. Isto tako Pons Riv, sin Bernara Riva,zatvara mazgu ili magarca u kuću. Gijmeta Bene čim se smrkne zatvaravolove u kuću pošto su vraćeni s oranja. Gijom Belibast namerava daothrani jagnje u svojoj kući, in domo sua. Svakog jutra Žan Pelisije,mali pastir iz Montajua, izvodi svoje ovce iz kuće. Ljudi, čak i kad su

bolesni, spava ju sa životinjama (možda da bi korist ili život injsku toplo-tu, koju odaju ovi „prirodni radijatori”?). Gijom Belo — priča BernarBene —, dovede Gijoma Otije, jeretika, do mesta gde je ležao bolestan moj otac, Gijom Bene; to se dešavalo u onom delu naše kuće gde spava stoka38.

Uz kuću su i različiti dodaci: dvorište ili živinarnik, tu se greje nasuncu uz živinu. Ukrašen je obično gomilom đubreta, na koje se

poneka radoznala služavka ispne da bi tako u visini soliera uhodila štato njene gazde i savršeni pričaju jedni drugima. Na dvorište se nadove-zuje gumno gde se vrše žito. Najveća imanja — kao što je imanjeMartijevih u Zinaku, i neka druga — imaju i dvorište i vrt, boal (stajuza volove), golubarnik, svinjac kraj bašte, ambare ili bordes za slamu sdruge strane dvorišta ili kraj česme, tor ili cortal za ovce uz domus iliudaljen od njega. Ali ta velika imanja nisu uopšte tipična za Montaju.S ulične strane je često, kao i danas, klupa ili sto pod vedrim nebom pore d kućnih vrata , za sedenje na suncu i razgovor sa susedim a39.Problemi zatvaranja kuće su daleko od sigurnih rešenja: kad kuća imasamo prizemlje (što je čest slučaj) glavom se može podići ivica krovaod šindre i nametljivo gledati šta se zbiva u kuhinji (II, 366). (Krov-te-

rasa je zaista ravan ili skoro ravan, tako može da posluži za slaganjesnopova žita ili kao tribina za raspaljivanje alapača: u katalonskimPirinejima njegov sadašnji nagib će se pojaviti tek od XVI veka40). Da

bi se pro drlo u kuću pon eka d je dovoljno da se uklon i jed na daska ililetva. Pregrade su tako tanke da se sve čuje u jednoj prostoriji izdruge, uključiv i jeretičke razgovore dame s njenim ljubavnikom (I,227). Između dve slepljene kuće Montajua ponekad postoji rupa koja

38 Još i danas ima vrlo starih kuća u Aleu (XV v.) sa so lier -om od drveta i lepa; I,311 (Aze ma-B elo); I, 340 (Riv); I, 478 (volovi), II, 199 i III, 86 (ovc e), I, 401(smrtnabolest G. Be nea 1305— 1306); I, 337 (zajednička izlazna vrata za ljude i đubre ).

39 I, 198— 199, 383, 402, 40 3, 458; II, 405; III, 277 i 260—2 80 pa ssi m; „cortal” zaovce daleko od do mu s-a; v. dalje glave V do VII (P. Maury); uporedi sa Bonassie II, str.

298 o kući, dvorištu i ambaru u katalonskim Pirinejima, v. i III, 287, sto napolju.40 I, 317; Deffontaines, L ’ho m m e e t sa m ai so n. .. str. 81.

51

omogućuje da se iz jednog stana prede u drugi Gijmeta Bene treba da kući Klergovih, o kojoj iznosi nekoliko sočnih pojedinosti Inkviziciji,



omogućuje da se iz jednog stana prede u drugi. Gijmeta Bene treba da zna dosta o jereticima, otkriva Rejmonda Testanijer u potkazivačkomraspoloženju,/?o.st0 je u vreme ka dje Ijude iz Montajua hapsila Inkvizici-

ja iz Karkasona, postojala rupa između kuće Bemara Riva (gde je bilo molitveno mesto jeretika) i kuće Gijoma Benea. Kroz tu rupu su jeretici

prolazili iz jedne kuće u drugu. Montaju je s te tačke gledišta pravitermitski mravinjak: drugi neposredni prolaz je omogućavao savršeni-ma da prolaze neviđeni iz već pomenute kuće Bernara Riva u kućuRejmona Beloa41.

*

Pored ovih ne uvek laskavih materijalnih privida interesuje me u prvom redu briga ostala o Ijudima ili briga o dušama — demografijadomusa često na različite načine prevazilazi strogi okvir same „porodi-ce”, drugačije rečeno rođiteljski par i decu. Ovo prevazilaženje se u

prvom redu sasto ji u prisustvu slugu u kući: Žan Pelisije , pastir, rodomiz Montajua, boravio je u nekoliko mahova kod jednih ili drugih izvansela da bi se obučio i potvrdio u svojoj struci. Potom se vratio u svojeselo, ali umesto da živi u svojoj rodnoj kući stanovaće tri godine kao pastir u kući bračnog para Bernara i G ijm ete Mor. Ne znamo koliku je pla tu dobijao. U tom domusu para Mor stanuje — pored Žana Pelisi- jea — i njegov bra t Bernar, koji nije pas tir, već sluga koji pom aže uoranju (labarator vel arator)42. U kući Bernara Mora živi i njegovodvoje dece i njegova majka, stara Gijmeta Mor, udovica (III, 161). Usvemu nalazimo se pred porodicom koja nije strogo „jezgro”, jer obu-hvata bračni par, dvoje dece, jednog pretka i dvojicu slugu. Mešovitisklop domaćinstva, porodice i susedstva ne zaustavlja se ovde: uz kućuBernara Mora nalazi se kuća njegovog brata Pjera Mora, i sama sklona

pat arenim a i otvo reno nep rijateljska prema rek toru Klergu. (Pjerovojženi Mangardi Mor biće jednog dana odsečen jezik, jer je ružno govo-rila o svom parohu). Ovde dve kuće Morovih, bratske i susedne,obrazuju jedinstvenu celinu druženja i društvenosti: u vreme kad sam stanovao kod Bemara Mora — kaže pastir-sluga Žan Pelisije — često sam zalazio u kuću Pjera Mora (III, 76).

Osim bračnog para, dece i ostalih potomaka i predaka ili rođaka imuških slugu, kuća može da obuhvati i jednu ili više sluškinja, neke odtih sluškinja su prosto vanbračne kćeri, to je slučaj onih koje redovnozapošljava domus Klergovih: Brin Pursel, vanbračno dete, začeo jePrad Tavernije, tkač i jeretik, koji je kasnije postao jedan od savršenih(što mu nije smetalo da se s vremena na vreme prepušta njenomobožavanju po patarenskom ritualu). Pošto je odslužila neko vreme u

41 I, 463; I, 311; da kao zaključak o materijalnom vidu d odamo i to da kuće nem aju „toalet”, mokri se na ulici, a velika nužda se vrži u stenju.

42 III, 76. V. i slučaj Pjera Akcesa, sluge-govedara koji živi kod svog kazde Pjera Bemara u Ganaku (III, 462).

52

kući Klergovih, o kojoj iznosi nekoliko sočnih pojedinosti Inkviziciji,Brin Pursel se udaje, potom obudovi i sad, kao bivša služavka i siroma-šna žena živi u sopstvenom, vrlo siromaškom ostalu. Sve vreme prosja-či, moljaka, krade ili zajmi seno, drva, repu ili sito za prosejavanje

brašna. Brin Pursel je opterećen a sujeverjem: kod Klergovih seče kosui nokte leševa gazda, plaši se sove i noćnih ptica, jer su to đavoli koji

prelaze preko krova ili preko kuće da bi odneli dušu Na Roka („Gos- pe” Roka) koja je nedavno preminula . (Pravde radi treba pr iznati datakvo sujeverje nije tipično samo za položaj služavke-kopileta kao što

je Brin, zajedničko je i mnogobro jnim drugim stanovnic ima sela43).Druga je služavka, i sama obeležena nezakonitim rođenjem, Man-garda, vanbračna kći Bernara Klerga. U kući svog oca, u kojoj živi,dužnost joj je da peče hleb, a na potoku pere košulje i rublje savršenih,finije rublje od onoga koje nose prosti seljaci u selu Montaju (I,416—417). Kasnije će se udati za zemljoradnika.

Služavke, koje nisu vanbračna deca, a rade u kući Belo, bolje sunam poznate od služavki iz domusa Klergovih44: primer je RejmondaArsen, koja će 1324. biti osuđena na dvostruke žute krstove zbogsvojih jeretičkih veza. Rodom iz Prad d’Ajona (kraj Montajua) malaRejmonda potiče iz siromašnog ostala, ali ne i bednog, ona je sestraArnoa Vitala, obućara iz Montajua: a ovaj je opštinski čuvar žetve

(mesje). U ranoj mladosti, oko 1306, našli su joj mesto služavke ugradu u kući Bonea de la Kost u Pamijeu (I, 379 i dalje). Kod togGospodina jednog dana sretne Rejmona Beloa (iz Montajua), svog

bliskog rođaka (I, 458), koji je došao da kupi tovar žita. Re jmon dakle predlaže Rej mondi da pre đe k njemu i da radi kao služavka. Kuća Belose smatra vrlo bogatom (I, 389), a u njoj su sam Rejmon (I, 371),njegov brat Gijom, njegove sestre Rejmonda, njegov drugi brat Bernar,koji je upravo pred ženidbom Gijmetom rođenom Bene (Gijmeta jećerka Gijoma Benea, čija se kuća nalazi na nekoliko koraka od kućeBelo: još jednom se uzajamno ojačavaju susedske, ženidbene, rođačke idomaće veze). U domu Beloa živi takođe i Rejmonova majka, poimenu Gijmeta, udovica. Ukupno dakle u toj kući je jedan bračni par,

njihova deca, odrasla (neženjena) braća i (neudata) muževljeva sestra imajka, obudovela star amajka45 i jedna služavka. A i još nekoliko njih,o kojima ću govoriti kasnije.

Rejmonda Arsen objašnjava Žaku Furnijeu zašto su je Belo-oviuzeli u službu: Rejmon i njegova braća, — veli ona — hteli su da udaju svoju sestru Rejmondu za Bernara Klerga, parohovog brata (I, 370).Vezati braću Belo s braćom Klerg darivanjem sestre, koju ispaljuju kaosirclu jedni drugima, značilo je spojiti dva dotad razdvojena i najuticaj-

43 O Brin Pur sel v. I, 38 2 i dalje.44 Vidi povodom „ancilamih” struktura u drugim selima: I, 153: siromašna devojči-

i a, vcrovatno služavka, živi u kući jedn og sveštenika.45 Naši dokumenti o strukturi porodica „većih od jezgra” pominju pre svega stare

olnidovele majke koje žive sa sinom, ali u izvesnom (malom) broju slučajeva „matrilokal- in >)>" nasle đa m ože i tašta da živi sa zet om (I, 260 i pa ss im ).

53

nija bratstva u selu Montaju Time će se već ranije pomenuta osovina d’Ajon visoki predeo gde žetva žita pada docnije zbog klimatskih



nija bratstva u selu Montaju. Time će se već ranije pomenuta osovinaBelo-Bene (koja će se ostvariti svadbom tek posle uzimanja u službuRejmonde Arsen) upotpuniti trostrukim savezništvom Bene-Belo-Klerg. Na stare prijateljske veze nadgraduju se još čvršće bračne veze.Mangarda Klerg (Bernarova majka) i Gijmeta Belo, Rejmondina maj-ka, bile su dobre prijateljice daleko pre no što su njihova deca sklopila

bra k (I, 393). Najzad, još jednom, kao i u slučaju „binoma” Belo-Bene,svadba proishodi iz susedstva: kuću Belo samo širina seoske ulicerazdvaja od kuće Klerg (I, 372; 392). Uprkos tim povoljnim premisama

i susedskim ženidbenim, rođačkim i prijateljskim planovima trostrukisavez Belo-ovih, Beneovih i Klergovih (koji je bio i četvorostruk... s jere si, pošto su Beneovi bili u srodstvu s Otijeovima) teško će odoleva-ti teškim udarcima Inkvizicije46. Ipak je svedočio o izvesnoj seoskojfilozofiji braka.

Dakle Belo-ovi uzimaju u službu jednu služavku (Rejmondu Ar-sen) da nadoknade odlazak sestre (Rejmonde Belo): uloga te sestre udomusu njene braće morala je pre odlaska biti vrlo slična ulozi devojkeza sve. Recimo i da je dolazak Rejmonde Arsen pao u poseban čas porodičnog ciklusa (odlazak sestre), dok uzimanje u službu s luge-oračai pastira (Zan Pelisije) u kući Mor pada u drugi karakterističan trenu-tak porodičnog ciklusa (u času kad deca bračnog para mladih zemljora-

dnika, koji stanuju s muževljevom majkom, još nisu dorasla radu naimanju).Predlog da je zaposli, koji izlaže Rejmon Belo Rejmondi Arsen u

kući Bonea de la Kost u Pamijeu, pada dakle u tačku preseka višestrategija: porodične, savezničke, preduzetničke. Na taj predlog sluški-njica Rejmonda Arsen odgovara neodredeno: Ne mogu zasad da prihvatim tu ponudu — kaže ona Rejmonu — jer sam pod ugovorom sa svojim gazdom Boneom do Svetog Jovana Krstitelja (24 juni), a tek smo blizu Uskrsa... videću dakle u vreme Ivandana hoću li ili neću doći k vama (I, 370).

Ovaj mali dijalog u uskršnje doba osvetljava moderno svojstvougovorne veze u gornjem Ariježu: u tom kraju kmetstva nema ili je

neznatno, a sputavanje feudalnom zavisnošću je malo. Krajem junaRejmonda Arsen donosi odluku: daje otkaz svom gazdi Boneu i odlazi po svoju (vanbračnu) kćer Alazais, koju je dala na čuvanje u Sen-Vik-tor. Potom s boščom o ramenu ili na glavi i s bebom u naručju penjese u planine iznad Pamijea prema jugu. Kad stigne u Prad (krajMontajua) daje ćerku na čuvanje drugoj dojilji, koja se takođe zoveAlazais: ova će dete odvesti u svoje selo Aston (današnji Arijež).Rejmonda Arsen se zatim spušta ka teritoriji današnjeg departmanaOd da bi radila na žetvi žita u dolini Arka47. Potom se vraća u Prad-

46 Da podsetim da je baš preko do m us -a Gijoma Benea jeres ponovo uvedena u Montaju oko 1300. zahvaljujući Otijeovima, koji su se vratili iz Lombardije (I, 471); Otijeovi i Beneovi su se orodili jednim brakom (I, 233).

47 I, 370—371: Ark i Montaju-Prad se dopunjavaju u pogledu sezonskog rada,žetve, izvođenja ovaca na bačije i... izmene patarenskih ideja.

54

d Ajon, visoki predeo gde žetva žita pada docnije zbog klimatskihuslova. Rejmonda Arsen je dakle kratko vreme živela van kuće, živo-tom neudate majke — skitnice, žetelice, i na margini društva. Tajlutalički život napušta da bi se zaposlila kao služavka u kući „RejmonaBcloa i njegove braće”48, kući iz koje je Rejmonda Belo izašla, kao što

je bilo predviđeno, pre žetve da bi se udala za Bernara Klerga .U toj porodici Belo, gde će ostati godinu dana (redovno trajanje

ugovora o službi), Rejmonda Arsen je postavljena izvan „kuće” ustrogom smislu reči: njen „krevet”, koji namešta uveče, nalazi se u

slami malog ambara u dnu dvorišta. Ambarčić (borda) služi joj kaovrlo primitivna sobica. Dnevni posao Rejmonde se sastoji naime ustaranju o hlebu u porodičnoj peći: sopstvenim rukama mesi fini hlebza savršene u prolazu, tako postupa u čast Gijoma Otijea (vernog pose tioca kuće Belo), koji povremeno dugo borav i na sp rat u (solier) tog domusa, obučen u tamno plavo i tamno zeleno (I, 458).

Prisustvo Gijoma Otijea u ostalu Beloa nam prilikom jedne svadbe p ruža čak pravu „po rodičnu fotografi ju”: Rejmonda Arsen, kao člangrupe ukućana, u tome učestvuje. Prilika za skup je svadba BernaraBeloa i Gijmete Bene (I, 371): brak koji dovršava konačno određenje,kao što smo videli, čitave mreže prethodnih veza: pošto je Gijom Bene,otac mlade i sused Belo-ovih, već odavno kum Gijoma Beloa, ženiko-

vog brata (I, 389). U času „snimka” porodičnog slavlja, organizovanog prilikom svadbe, Gijom Oti je je sišao iz svog golubarnika-so/z’era ukuhinju gde su se svi okupili. Braća Belo sede na klupi. Žene izdomusa odvojeno sede na drugoj, nižoj, klupici. A naša RejmondaArsen je malo iza njih kraj vatre i drži u naručju bebu mlade Alazaise(Alazaisa je druga sestra Re jmona Beloa, udata drugde, ali je tog danadošla na svečanost) (I, 370—371).

Potom će Rejmonda Arsen napustiti kuću Belo i udaće se zaPrada den Arsen (i uzeće njegovo prezime, pod kojim je znamo):zatvarajući krug i vrativši se putem tog braka u rodno selo. RejmondaArsen će se nastaniti u Prad d’Ajonu u kući svog muža (I, 370—377).Primetno je da joj to što je u prethodnom razdoblju svog života rodila

vanbračno dete nije nimalo smetalo da nađe supruga.Pošto je Rejmonda Arsen otišla, još nismo završili sa „ženskom poslugom” kuće Belo: nalazimo u njih trag druge služavke, koja jeistovremeno i konkubina. Rejmonda Testanijer, zvana Visan iz Monta-

jua, boravila je tri godine, od 1304. do 1307, u kući Belo (I, 455—470).Kao ljubavnica svog gazde, Bertrana Beloa, imala je s njim bar dvojedece, jedno je bio sin po imenu Bernar, ne bi se reklo da je ta ljubavnaveza sa služavkom, ozvaničena zajedničkim stanovanjem, sablaznila bilo koga — majku, brata, sest ru u domusu ili alapače u u selu.|Ljubavnik Visane, Bertran Belo je uostalom bio vrlo strastan: zar nije

pokušao da siluje suprugu svog sugrađan ina Gijoma Oti jea iz Monta-

48 Drugi izraz: „kuća Bernara Beloa i njegove braće ” (I, 458). Starešin stvo je dakle nrodređeno ili ga dele dva brata, Rejmon i Bemar.

55

jua, otuda i hapšenje ovog prostaka (I, 411) koji je izašao iz zatvo ra Belo-ovih. Dva meseca posle svadbe novi bračni par Vital napustiće



jua, otuda i hapšenje ovog prostaka (I, 411) koji je izašao iz zatvo ratek po cenu od 20 livri kazne49, isplaćene ljudima grofovije Foa, otuda irazumljiva, mada ne i trajna, hladnoća između Bertrana Beloa i Gijo-ma Otijea].

Rejmonda Testanijer, zvana Visan, nije svakako imala mnogosreće sa svojim ljubavnikom, domaćinom i gazdom Bertranom Belo.Rodila mu je decu, bukvalno se satirala na poslu za ukućane u nadi daće se gazda oženiti njom. Ali Bertran namerava da se oženi samo

jere tičkom devojkom iz sela kao što je devojka Bene, u koju će imati

poverenja. A Visan, na svoju nesreću, nije u to vreme nikako sklona patarenstvu... Treba li đodati i to da je porodica Testanije r dalekomanje imućna od Beneovih?

Pored slugu oba pola u takvoj kući (po mogućstvu bogatoj) u seluMontaju se može naći i podstanar na stanu i hrani, obično neženjen.Tako u kući Belo, stvarno prostranoj i s mnogobrojnim ukućanima,stanuje neko vreme i Arno Vital. On je obućar u selu Montaju i brat(već pomenute) služavke Rejmonde Arsen. Jefetik i tom prilikomobučen u „gornju tuniku” plave boje, Arno ima običaj da vodi savršenekroz p laninu50. Kod Belo-ovih plaća zakupninu ili odrađu je za sobu ili

prosto za krevet, koji deli ko zna s kim. Njegova obućarska radionicase nalazi u nekoj drugoj kući parohije. Arno je, kao i mnogi obućari,

seoski don Žuan. Bio je ljubavnik Alazaise Fore, koja ga je volela ikoju je uveo u veru jeretika. Alazaisa se potom trudila da preobrati utu veru svog oca i svog brata. U kući Belo, gde je bio, kao što smovideli, u „pansionu”, Arno Vital jednog dana navuče Visanu Testani-

jer , ukućanina kao i on, i služavku, na „kokošji greh”: dao joj je dazakolje kokošku (čin koji se s patarenskog metampsihotičkog gleđištasmatra zločinom). Visana pokuša da zavrne šiju kokoši, ali se pokazada nije u stanju da je ubije. Pošto je tako uspostavio svoj ugled Arno pokuša, usred pune kuće Belo-ovih, da siluje Visanu. Ona se lakoodbranila od njegovog napada podvlačeći mu incestuozno obeležjetakve njihove veze: Zar vas nije sramota? — reče ona Vitalu dostojan-stveno i s visine. — Zaboravili ste da sam Ijubavnica vašeg prvobratuče- da (i domaćina) Bertrana Beloa, s kojim sam i decu izrodila. (I, 457—458). Pobeđen ovakvom dijalektikom Arno odustade od pokušaja silo-vanja. Nastavio je potom da živi pod krovom Beloa. Tu će se i oženitidrugom služavkom u domusu po imenu Rejmonda. Brak je bio nesre-ćan. Arno, sledeći tradiciju nekih muževa u Pirinejima, ćutaće predsvojom mladom ženom, a po čitave noći će provoditi van kuće s novimljubavnicama, kao što su Rejmonda Riv i Alazaisa Gavela51... Ovaj

brak će bar značiti kraj Arno-ovom stanovanju kao podstanara kod

49 Iznos koji odgovara vrednosti 40 ovaca ili polovine jedne kuće.50 O Am ou Vitalu v. III, 84—87; I, 392, 456 i 458.51 II, 221, 222, 223, 225; III, 506. Rejmonda će se kasnije, kao udovica Arnoa

Vitala, udati za Bemara Gijua (II, 221; III, 506) i postaće čistačica od gamadi Mangarde Klerg i njenog sina Pjera pa čak i prolazna ljubavnica ovoga (II, 223— 225).

56

e o ov . va eseca pos e svadbe ov b a pa V ta apust ekuću Belo i nastaniće se u sopstvenom domusu, koji će uostalomnapredovati. Jedno od nepisanih pravila ostala u selu Montaju je da unjemu mogu živeti raznorazni odrasli ljuđi. Ali uglavnom na dugi rok unjemu živi samo jedan bračni par52.

Uprkos tom jedinom ograničenju ostal porodice Belo je prava božja kuća: sluškinje, podstanari i savršeni su pomešan i s porodicomukućana, jedni vode ljubav, ili siluju, druge zaokuplja jeres svom sna-gom, od ambara do kuhinje i od podruma do tavana. Domus je bogat i

složen. U poređenju s drugim značajnim domovima Montajua, međukojima je i kuća Mori, ovaj se razlikuje širokogrudim gostoljubljem,koje pak nameće dužnosti u oba smisla. Pretiti pod krovom onomekoji vas je primio u svoju kuću znači ponašati se kao prostak: Usuđuješ se da mi pretiš u mojoj sopstvenoj kući — uzvikuje Gijmeta Mori svomnećaku (iz Montajua) Žanu Moriju, koga je primila, a on joj je u nekojsvađi zapretio da će je poslati u zatvor (II, 384—385). Gijmeta će seuostalom potruditi da se osveti za neučtivost trujući rođaka živinomsoli: uzaludan pokušaj.

*

Problemi razmera domusa nisu samo u zavisnosti od prisustvaslugu, sluškinja, gostiju ili podstanara. Možemo takođe postaviti (uz-gredno) pitanje: kakav je preovlađujući sklop? Proširena porodica? Ili porodično jezgro („jezgro” je sam bračni par obično s malole tnomdecom)? Već navedeni podaci usmeravaju odgovor: ima u selu Monta-

ju i porodica osakaćenog jezgra (udovice koje žive same ili s jednimdetetom), „nuklearnih” parova s decom, parova s više dece i jednim pre tkom (deda udovac ili češće baba udovica) , bratstava, neretko sostarelom majkom i ponekad dva pretka, u kojima je samo jedan od braće oženjen (ostala braća i sestre, čak i odrasli, neožen jeni ili neuda-te, žive samim tim neko ograničeno vreme u kući53). U svemu tomemodel čistog bračnog jezgra je uglavnom u većini, ali nikako nemamonopol mesnih „korezidencijalnih struktura”.

U stvari navedeni sklop je hronološki54. Ista porodica se postupno širi, potom je nuklearna, pa se opet širi i tako redom: uzmimo zami-šljeni slučaj porodice koju ćemo nazvati Vidal, slučaj najbliži porodica-ma Klerg, Belo, Bene, Riv i drugih montajuskih kuća koje znamo. Na

početku smo u nuklearnom sistemu: roditelji Vidal i njihova deca živezajcdno sasvim prirodno, potom usled smrti oca porodice dolazi do„osakaćenog jezgra”, a ovo se uskoro pretvara u bratstvo zbog izvesnog

52 Ovo opšte mada ne i apsolutno pravilo proishodi iz hrono loške struktu re porodi- čnog ciklusa.

53 To je slučaj porodice Belo. Vidi takođe u Aks-le-Termu porodicu istog tipa (II,

334).54 L. Berkner, 1972.

57

povlačenja pretka koji je preživeo: drugim rečima otac Vida l umire, Ponekad se loza smatra jednom od suštinskih vrednosti starih



njegova žena Gijmeta brzo dobija status matrijarhalne udovice uzdužno poštovanje, upola se povlači (u sobu koja joj se dodeljuje), aliipak nadzire ukućane, a jedan od njenih odraslih sinova zauzima mestoglave kuće.

Potom se opet porodica (umereno) „proširuje”: jedan od braćeVidal, Bernar, se ženi, novi par stanuje neko vreme s drugom braćom istarom majkom, još prisutnom. Najzad domus ponovo postaje nukle-aran: stara Gijmeta umire, braća Vidal, izuzev Bernara se trud e da sebiizgrade ostal drugde, ili ulaze (ženidbom) u drugu kuću, tako da ćeimati poseban domus, ili postaju pastiri... ili zatvorenici Inkvizicije.Bernar Vidal, njegova supruga i njihova deca, obrazuju jezgro-nukleus,

jednosta vno i po tpuno, i ostaju sami u kući.Razumljivo je da se pojave uzimanja u službu i otpuštanja slugu i

sluškinja poklapaju s čvornim tačkama i karakterističnim fazama poro-dičnog ciklusa. Ove „tačke” i ove „faze” odgovaraju na primer detinj-stvu sinova i potom njihovom stupanju u doba odraslih radnika, iliodlasku devojke izvan domusa zbog udaje itd.

U izvesnim krajnje retkim slučajevima dolazi i do potpun o prošire-ne porodice. Ova je višegeneracijska i pretpostavlja zajedničko stanova-nje oca i majke s bračnim parom sina-naslednika i njegove supruge (uselu Montaju samo porodica Riv, koja obuhvata dve generacije supru-ga i četiri osobe, odgovara ovoj definiciji: porodična svađa će uostalomrazbiti ovu četvorku, snaju će najzad isterati zbog neslaganja naravi).

U drugom obliku potpuno proširena porodica je višebratska, to je„bratstvo”. U tom slučaju obuhvata dva brata ili brata i sestru i njihovesupruge. Žive učetvoro sa svojom decom (nijedan takav slučaj nije poz nat u samom selu Montaju; međutim , naišao sam na nekoliko pravih bratstava izvan sela koje obrađujem, u drugim mestima gornjegAriježa u istom razdoblju).

Konačno ovi krajnji oblici porodičnog „proširenja” (višegeneracij-skog ili višebratskog) konceptualno su ostvarljivi, ali nisu u nas vrločesti. Smrtnost prerano odnosi starije (naročito muške debelokošce): par dakle nema vremena da obra zuje „četvo ropreg” pod zajedničkimkrovom s mladim parom, koji čini njihov sin ili ćerka. Uostalom niobičaji, ni malo tesan sistem obrade zemlje, ne dopuštaju lako velika

brats tva. Ova će svakako procveta ti jednog dana. Ali kasnije. Na ju-žnjačkim imanjima u XV veku, kad se uvećaju zahvaljujući depopulaci-

ji. I na prostranim zakupništv ima u Toskani i Burbonskoj oblas ti većna početku renesanse.

*

Dom us se ne može zamisliti bez genealoške mreže, ova ga vezujeza druge rođačke kuće živih krvnim srodstvom i bračnim vezama. A

produžava ga i u pro šlost pod okri ljem genusa ili loze, što je u stvarisam domus u svetlosti jednog veka ili najviše četiri generacije uzlazno.

58

jdruštava. To je svakako tačno za plemstvo. Ali kad je u pitanju Monta-

ju, smisao traja nja loze odgovara lokalnoj i se ljačkoj v rednosti, koja jedrugorazredna ili trećerazredna i podređena prvoj vrednosti oličenoj usamom domusu kao grupi ukućana i porodice živih ljuđi koji žive podistim krovom. U suštini svest o genusu je dosta živa, bez daljeg, u našoj

parohi ji i u gornjem Ariježu: seljaci rado govore o ovoj ili onoj osobikoja je potomak popovske rase, rase lažljivaca, jeretičke rase, rase zlo- bnika ili gubavaca... (Koristim ovde narodsku reč rasa da bih lako

preveogenus,

bilo bi ispravnije i naučno izraziti tu latinsku reč izrazomkao što je popovski rod itd.). Guba sa zaraznim prenošenjem od rodite-lja na decu pruža domorocima grofovije Foa primer, kako oni to misle,genetskog konituiteta ili „roda” kroz četiri generacije. (U stvari nau-čno — kad je u pitanju guba — reč je o pseudo-genetskom kontinuitetu pošto je to zaraza, ali naši seljani nisu znali za tu pojed ino st.. .) Svest outicaju roda nije odsutna kod siromaha. Pastir Pjer Mori iz Montajuadaje naslutiti da je neki rod ili potpuno dobar ili potpuno loš — ili

potpuno pata renski ili potpu no doušnički, ali uglednik i savršeni Rej-mon Isora iz Larna mu odgovara filozofski, kad je reč o genusu Baj-Si-krovih koji je dao doušnika visokog reda: u svakom rodu ima i čestitih i loših Ijudi.

Uopšteno govoreći genus je (ili kako to naši ljudi ponekad kažudomus, shvaćen u „smislu trajanja” kao trajanje roda) nosilac porodi-čnog imena, koje se prenosi očevom linijom ili, kad je nema, majči-nom55.

Prisutnije i teže od genusa-roda je rođaštvo ili krvno srodstvo, onoobuhvata braću od tetaka, ujaka, stričeva i rođake svih vrsta koji žive udrugim domusima u samom selu ili bližim i daljim mestima. Jednogdana pastir Pjer Mori iz Montajua otima svoju sestru Gijmetu s njenim

pris tank om, jer je njen muž prebija, a uz to nije ni jer eti k (III, 149—153). Pošto je otmica uspela Pjer Mori se odmah uznemireno pita: a šta ako neki od muževljevih rođaka pođu za nama da bi uhvatili Gijme- tu, šta ćemo onda?56

Jednom reči domus je središte izukrštanih veza različite važnosti:ove uključuju krvne srodnike, ali i veze sklopljene između dva domusa pute m braka. Ukl jučuju i prijateljstvo, nastalo zahvaljujući zajedničkimneprijateljima, koje se ostvaruje eventualno stvaranjem pobratimstva.Uključuju najzad, last but not least i susedstvo.

*

Sve to povlači povorke soliđarnosti. Susedstvo može baš da dovededo propasti suseda kad se protiv njega udruže svi ostali: četvoro mojih

55 „Popovski ge nus”, „gub avački” itd. tokom č etiri generacije itd. v. II, 110; III, 59,

357 itd. O prenošenju prezimena po majčinoj liniji vidi II, 129.56 III, 149— 151; III, 164; i III, 58: pojam blis kih sro đni ka .

59

suseda, od toga jedna žena i jedan sveštenik, sklopili su zaveru protiv 1309. do 1317. zaverenici vrše sami ili preko plaćenika nekoliko poku-



mene da bi upropasdli moje imanje i potkazali me Inkviziciji kao jeretika, izjavljuje Arno de Savinjan, gipsar iz Taraskona (III, 432). Porodičnasolidarnost mi se međutim čini značajnom isto toliko koliko i ove„sporedne” strukture od kojih je često nerazdvojna. Postoji li pretnja

potkazivanja patarensk ih misionara Pjera i Gijom a Otije, kojima PjerKazal prebacuje i krađu jedne krave? Onda se ceo klan Belo-ovih iBeneovih, medusobno vezanih i u bračnom srodstvu s Otijeovima,zapali toliko da preti smrću mogućim potkazivačima i potkazivačicama,

među kojima je i Alazaisa Azema iz Montajua. Čuvaj se dobro. Ako potkažeš, ode ti glava — kaže Gijom Bene Alazaisi. Rejmon Belo je jošodsečniji: Jednog dana — dovikuje on ovoj ženi — naći će tvoju glavu odvojenu od telasl.

Za ovu porodičnu solidarnost je tipična osveta Gijoma Mora, on je sin jednog domusa iz Montajua, koji Klergovi hoće da upropaste.Gijoma Mora, njegovog oca, i njegov brata uhapsila je Inkvizicijaavgusta 1308. s „celim Montajuom”. Hapšenje je usledilo posle dostavau kojima je sveštenik Klerg, prevrnuvši „ćurak naopako” i odričući sesvojih patarenskih prijatelja, i sam učestvovao. Gijoma potom puštajuiz zatvora, ali u zatvoru ostaju dva druga člana njegove porodice. U

blizini Montajua on se nađe nos u nos s paroho m i kor isti priliku da

mu žestoko prebaci njegovo ponašanje (II, 171). Pjer Klerg, koji vrlodobro zna šta znači kućna povezanost, odgovara mu na isti način: postaraću se da svi istrunete u zatvoru u Karkasonu, svi Morovi, i ti i tvoj otac, tvoj brat i svi iz tvog domusa.

Pjer Klerg će održati reč i više no što je rekao: zahvaljujući svom bra tu bajiu postići će da se odseče jezik „za lažno svedočenje” Mangar-di Mor, Gijomovoj majci. Udruživši se s ostalim Klergovima, koji se pretvaraju u policajce, trudiće se da uhapsi Gijom a Mora i goniće ga preko sedam brda i dolina (II, 176, 178). T eraće „vendetu” protiv celekuće Mor: ova je više „domicijalna” od kasnije prave korzikanskekrvne osvete, koja će biti „rodbinska” u širem smislu reči.

Vratimo se kraju navedenog dijaloga Mor-Klerg, kraj se pojavljuje

simetrično kao izjava o vendeti, kao represalije Gijoma Mora: Osvetiću se — dovikuje on parohu — čuvaj se i mene i svih mojih pristalica. Kodtih reči se rastaju, Gijomu ostaje još samo da traži pojačanje u svom

bratstvu, među prija teljima i saveznicima svojih prijatelja.Godine 1309. Gijom Mor se zaista sklanja u Aks-le-Term. Njegov

brat Rejmon Mor i Žan Bene, iz drugog domusa koji su Klergovioštetili (mada su preko bračnih veza u srodstvu s rođacima ovih)

pridružuju mu se: sva se trojica zaklinju na hleb i vino da će se osvetiti:ubiće paroha, svoju skromnu imovinu će udružiti da im ne bi ništa

ponesta lo u zajedničkom poduhvatu (II, 171). R eč je o pravom spora-zumu o udruživanju (zakletva na hlebu i vinu, spajanje imovine). Od

57 I, 318; II, 64: srodstvo Morijevih i Moro vih je (u načelu) jems tvo čuvanja zajedničke tajne.

60

šaja ubistva Pjera Klerga. Gijomu Moru, izopštenom pastiru, toliko jestalo da se osveti da sveštenici, njegovi ispovednici, odbijaju da ga pričeste zbog mržnje prema Pjeru Klergu koju nosi u srcu (II, 173).Osveta mu je ispisana na licu. Čak i kad bi je zaboravio, njegovidrugovi i prijatelji bi ga na nju podsetili. Jednog dana, kad se Gijomsporečkao s Pjerom Morijem, ovaj ga ne birajući reči podseća nanjegov specifični zadatak osvetnika: Bori se protiv paroha Montajua , a ne protiv nas — kaže Pjer Gijomu (II, 178) — jer će ti on dati luka i

kiselog grožda (ili danas rečeno s njim ćeš imati muke). Bilo je pot-rebno da se jedan od partnera (Pjer Mori) obeshrabri — manje uporanod korzikanskih osvetnika — i nedostatak povoljnih prilika, pa da

poslednji pokušaj ubistva Pjer Klerga propadne. A ne može se reći danije pokušavao: u poslednjem pokušaju Gijom Mor je doveo dvojicukatalonskih plaćenih ubica čak iz Gerone po ceni od 500 sua, uključu-

jući sve troškove, u slučaju uspeha (II, 190).. .Morova osveta je krajnji primer. Ali porodična solidarnost igra

svoju ulogu i u prozaičnijim slučajevima: rođak preko bračnih vezazastupa kod vlasti grofovije Foa i preko prijateljskih veza jednogrođaka optuženog za silovanje (I, 280): right or wrong, my famity. PjerMori, pri kupovini stotinu ovaca, koje nema nameru da plati na licumesta, predlaže da založi svog rođenog brata Žana kao kauciju i

jemstvo (II, 185). I tako đalje. Dom us, uz eventualnu pomoć rodaka, zna da prikupi sve snage da

bi se bor io protiv ove osobe, one sile ili drugog domusa, ali može bitizahvaćen i unutrašnjim sukobima i napetostima. Ove su posebnoozbiljne kad prepreka jeresi razdvaja majku od sina, ili majku odkćeri... Arno Baj-Sikr, na primer, ne blagosilja uspomenu na majkuSibilu: zbog jeresi Sibile Baj majčinski ostal je Inkvizicija konfiskovala.A (jeretička) sestra Gijmete Mori, Emersanda, rado bi poslala dođavola svoju kćer, Žanu Befaj, pravovernu katolikinju. Emersanda sečak pridružila zaveri odanih prijatelja, koji su smerali da ubiju njenućerku Žanu bacajući je u ponor sa strmog mosta Mala Molher (II,64—65).

Ova dva slučaja razdvajanja domusa su posledica porodičnog ra-slojavanja izazvanog iseljavanjem jeretika u Kataloniju. U gornjemAriježu naprotiv, pre velike seobe na jug, Žana Befaj je bila ispravna,

bila je patare nka uz oca i majku, kao poslušna kćer kakva je još bila. Uselu Montaju Inkvizicija još uspeva kako-tako da zavadi jedan domus sdrugim, čak i kad su povezani međusobnim bračnim vezama: ŽakFurnije uspeva da zavadi Klergove i Beneove. Ali krvno srodstvo se

bolje odu pire od veza preko brakova: vlasti iz Karkasona i P am ijea neuspevaju da izazovu krajnju pukotinu, koja bi digla jedne na druge

pripadn ike istog domusa u bratoubilačkom sukobu. Seoska sredina uoblasti Ajon je porodično suviše čvrsta da bi ovakav poduhvat mogaoda uspe. Rasprskavanje montajuskog domusa je samo školska pretpos-

tavka, neverovatna pretpostavka, Pjer Klerg se samo zabavlja razvijaju-ći je iz zadovojstva i poučavajući svoju lepu prijateljicu: na početku

61

sveta — kaže sveštenik u jednom od razgovora kraj vatre sa BeatrisPlanisol braća su u puti upoznavala svoje sestre ali kad je mnogo



Planisol — braća su u puti upoznavala svoje sestre, ali kad je mnogo braće imalo jednu ili dve lepe sestre, svaki brat je hteo da je ili da ih ima. Otuda mnogo ubistava. Zato je — zaključuje Žan-Žak Ruso iz Monta-

jua, dajući sops tvenu verziju prvobitnog ugovora — morao biti zabranjen polni čin između brata i sestre58. Pjer Klerg može mirno da spava:domusima u selu Montaju možda preti uništenje samo kao posledica

poduhvata biskupa Furnijea. Ali ne postoji opa sno st da će se razdvojitiili raspasti iznutra, uprkos teškim iskušenjima koja im nameće Inkvizi-cija, uprkos i neumesnoj pretpostavci o prvobitnom incestu koji po-

minje paroh. Najzad, da li ariješki ili montajuski domus u ravni materijalnestvarnosti i kolektivnog predstavljanja opravdava analize kakve su stru-čnjaci za srednji vek dali povodom skandinavskog odala ili kakve

predlažu Vernan i Burd ije povodom grčkih, kabilskih ili bearnskihkuća? Sklon sam da u to poverujem. Skandinavski odal je suvišeudaljen od našeg iberijsko-pirinejskog prostora. I sam pojam odala, koji prosto spaja rod i porodičnu zemlju, ne vodi računa o konceptukuće, koji je za mene središnji u selu Montaju. Neću se dakle višezadržavati na blistavim teorijama, koje je povodom odala izgradiosovjetski stručnjak za srednji vek Gurevič. Zauzvrat, analize, koje jeobjavio Burdije59 povodom kabilske kuće, čine mi se umesne za pore-

đenje i sučeljavanje podataka iz Magreba i podataka iz Pirineja. Ra-zumno je pretpostaviti izvesno arhaično jedinstvo zemljoradničkih i plan insk ih civilizacija u zapadnom Sredozem lju. Kabilska kuća, kao inekadašnja ariješka kuća, transcendira pojedinačne sudbine jedinkikoje je sačinjavaju. Ona ima svoju baraka, kojoj preti opasnost da jeleš glave porodice odnese sa sobom. Ona je nepobitno smeštena utački ukrštanja muških i ženskih uloga u rodu i selu. Sve su to razlozikoji govore u prilog uporedne studije predstava domusa u seljačkimkulturama arhaičnih dubina, koje cvetaju na dve strane zapadnog Sre-dozemlja. Takva uporedna istraživanja ne ulaze u oblast ove knjige:ona teži da bude seoska monografija. Ali nisu time ništa manje oprav-dane.

58 I, 225. Primetićemo da paroh protivreči sam sebi, prethodno je tvrdio da bi

incest ojačao dom us. 59 V. Bourdieu, Es qu iss e.. ., 1972. prvi deo; i Gurevič 1972.

62

T RE ĆA GL AVA

JEDNA OD VLADAJUĆ IH KUĆ A: KLERGOVIU selu Montaju postoji društveno-ekonomska slojevitost domus-a.

Ima relativno imućnih, čak bogatih kuća (Beneovi, Belo-ovi, Klergovi)i siromašnih kuća ili onih koje se smatraju takvim (Morijevi, Bajovi,Testanijerovi, Pelisijeovi, neki od Martijevih). Ove druge su verovatnou velikoj manjini u selu. U nedostatku katastra teško je dati statistiku;mnogi tekstovi međutim daju naslutiti da razlika izmedu mršave imovi-ne siromašnog čoveka i (neplemićkog) najbogatijeg ostala u parohiji(kuće braće Klerg) ide i do jedan prema pedeset. Imućni (sve jerelativno) mogu imati u svojini 8 do 10 hektara njiva i livada podomusu, siromašni hektar ili dva, pa i manje. Ove razlike ne sprečavaju

društveno mešanje između polova, ali mu s vremena na vreme dajukiseo ton. Č ak i u odsustvu prave unu tarnj e klasne borbe.

Lokalne razlike u imetku odražavaju se u različitim pokazateljima: posedovanje gotovog novca, malo, nešto, nikakvo. A pre svega u pose-dovanju zemlje, ovaca (nekoliko desetina ovaca već znače imetak, a unižoj ravni međutim skoro sve porodice, izuzev one najsiromašnijihudovica, imaju bar poneku ovcu: ovce daju sigurnost porodici i mini-malno dostojanstvo domusu). Druga bitna merila: postojanje volova ustaji, ili mazgi i magaraca, bar jedan primerak za oranje i prenošenjetovara. Postojanje slugu i sluškinja u kući. Odsustvo potrebe da se decašalju na obuku za pastira ili da služe. Gradnja soliera ili prvog spratana kući. Posedovanje veće količine kuhinjskih sudova. Posedovanje

zaliha — sena, žita, alata. Nedostatak ili mala količina imovine poovim merilima u jednom ostalu znači ne-bogatstvo. Deca koja nisunaslednici i vanbračna deca koja klize i jedna i druga ka položaju slugeili pastira, imaju prilike da se potom nađu, na kraju procesa društve-nog kretanja naniže, na čelu siromašnog domusa. Merila bogatstva inemanja bogatstva su u svakom slučaju složenija i opštija no što će bitina severu Francuske suprostavljanje zakupaca-zemljoradnika i nadni-čara, koje je određeno posedovanjem ili neposedovanjem konja zaoranje. Geografska razlika u složenosti pokazatelja plod je dva vrlo prosta uzroka: u selu Mo ntaju veliki zakupci ne pos toje kao takvi, aoranje po značaju u poljoprivredi ne na dmašuje gajenje ovaca. Treb a li podseti ti i da se ne ore snažnim konj ima, već volovima, mazgama i

magarcima, koji su u svakom slučaju svojstveni dosta skromnim ima-njima.

63

* Pjera, koga toliko voli, bez oklevanja troši 14.000 sua za podmićivanjeraznih vrlo vrlo visokih uglednika3: 14.000 sua što predstavlja 28 plata



Na vrhu te slojevite piramide i u središ tu sistem a domusa nalazi sekao pauk usred mreže vladajući ostal, kuća Klergovih. Demografskikuće Klerg vladaju selom: j)rema svakako nepotpunoj statistiei, koja semože izvući iz registara Zaka Furnijea, nabrojali smo bar 22 osobekoje nose to ime u selu Montaju; „daleko iza Klergovih dolaze porodi-ce Mor (trinaest), Marti i Baj (jedanaest), potom Belo, Bene, Azema iMori (deset) pa Pelisijeovi (osam), Rivovi i Arželijeovi (sedam), Otijo-vi i Forov i (šest), Barovi i Vitalovi (četiri)”1. Razume se ova uprošćena

demografija ne bi sama po sebi ništa značila. Ono što je važno za moć jednog domus-a to je bogatstvo, uticaj, zaštitničke i „prijateljske” veze.A sve te adute domus Klergovih čvrsto drži u ruci2.

Rado bismo pre svega obišli taj domus da bi ga bolje upoznali: uočekivanju hipotetičnih iskopavanja u selu Montaju zadovoljićemo se

pog ledom pom enu te Fabrise Riv, seoske krčmarice. Pošto nem a meri -ce za vino, odlučuje se da ih pozajmi od svojih suseđa Klergovih. Kaddođe do praga njihovog ostala prvo nailazi na tri stare domaće matro-ne, koje se greju na suncu kraj kapije, prave gospe zaštitnice pataren-stva: to su Mangarda Klerg, parohova majka i njene prijateljice Gijme-ta Belo i Na Roqua (I, 327). Fabrisa Riv ulazi, penje se u aula ili

pre dsoblje soliera ili prvog sprata koji se nalazi iznađ malog, dopola uzemlju ukopanog skladišta zvanog sotulum (podrum). Krčmarica u auli sreće Pjera Klerga, a u njegovoj sobi vidi pomenutu mericu za vino nastolu i takođe... savršenog Gijoma Otijea koji se tu „krio” — neskrivajući se suviše, istinu govoreći.

S „aulom”, „solijeom”, „portikom” (III, 58), zasebnim sobama,kuća Klergovih je jedna od najprostranijih u selu. A ima i dostazemlje: baji Bernar Klerg, parohov brat i ukućanin domusa (I, 327)obrađuje svoje sopstvene njive, ali i one koje grof de Foa konfiskujeseljacima jereticima iz Montajua. Ove ipso facto dopadaju do ruku

bajiu, koji ih obrađu je sebi na korist. Berna r čulno voli taj feud ili zemlju ajonske oblasti, kojom upravlja za račun grofa: to je „njegova”zemlja, gledaće je čežnjivo iz daleka grejući se na suncu u Nemačkojkuli u Pamijeu, gde će ga Inkvizicija zatvoriti (I, 279). Paroh Klerg sasvoje strane nadzire svu zemlju svojih rođaka, on je opunomoćeniksvoje nećake kad njen muž, Bernar Male iz Prada, kupuje njivu koja je preth odno pripada la Rejmonu Maleu, zetu Rejmona Pje ra (III, 77). Domus Klergovih ima sigurno stada ovaca i krda svinja: Bernar Klergštiti svoje povrtnjake od štete koju prave njegove sopstvene svinje. Kaddopadne zatvora daje četiri vunena runa Garnou, naredniku u zatvoru, a

po tom narednik čini sve što Bernar u zatvoru hoće, a Onora, narednikova žena, poverava Bemaru ključeve zatvoreničkih ćelija (III, 289; 274). Najzad Klergovi imaju i novca i kredita: baji, da bi oslobod io bra ta

1 Prema F. Giraud, op. cit.2 Vidi šta o tome kaže Pjer Mori (III, 193).

64

g p j pgrupi plaćenih ubica; 7 puta veću imovinu od imovine pastira kao što

je Pjer Mori, koji misli da je bogat kad zaradi 2.000 sua; 36 pu ta cenu jedne kuće ili vrednos t 1.400 ovaca.

Nije sve u novcu. U slučaju Klergovih, mada su samo seljaci, uz toide i izvesna moć i dobre veze: Bernar Klerg poznaje uticajne ljude nadvoru grofa de Foa, koje prostački podmićuje (II, 282). Moć porodice

je tros truka: na gofovskom dvoru, u pokrajinskoj Crkvi i najzad u selui okolini. Paroh Klerg je uticajan: ima veliku moć na dvoru grofa de

Foa i u Crkvi — kaže Gijom Mor — jednog dana može da nas uhva ti i uništi, zato sam i napustio kraljevinu Francusku i otišao u Puigserdu (II,171—172). Prevazilazeći granice grofovije Foa, satelita kraljevineFrancuske, Klergovima moć obezbeđuje uticaj sve do Karkasona, gdeih Inkvizicija koristi i ponekad sluša: ako priznaš inkvizitoru iz Karkaso- na (izmišljene) zločine koje sam ti došanuo — kaže Bernar KlergBernaru Beneu — platiću ti putni trošak i isposlovaću kod Inkvizitora da

poništi nošenje žutih krstova na koje su te nekad osudili (I, 404). Uticaj u pokrajin i pra ti lokalna moć: Pjera Klerga, na vrhuncu moći nazivajumalim biskupom u oblasti Ajon (III, 182). Klergovi su vrlo bogati i imaju veliku moć u ajonskoj oblasti izjavljuje Pjer Mori (III, 193). Ustvari paroh je dugo bio častan skoroteča između Karkasona i Monta-

jua, kor istio je svoje veze „tamo ” da bi štitio svoje sugrađane „go re”.Tako je mogao da učvrsti i obezbedi svoju moć na obe strane: ima već dvanaest godina ili skoro — priča Gijmeta Bene 1321. — Arno Klerg, vanbračni sin Gijoma Klerga, parohovog brata4dođe mi u kuću, jer ga je

poslao paroh i reče mi: — Sutra će paroh doći k tebi da ti uruči poziv u Karkason gde

Inkvizitor treba da ti uruči osudu na zatvor. Paroh ti poručuje da moraš da nađeš opravdanje da ne odeš u Karkason. Dakle sutra lezi u krevet i

pravi se bolesna, reci da si pala sa lestvica u kući i pravi se da si sve polomila. Inače ćeš u zatvor.

I zaista kad sutra dođe paroh sa svedocima ležala sam u krevetu i rekla sam:

— Pala sam s lestvica. Sva sam se polomila! I tako m ije on našao opravdanje.Ova ljubaznost Pjera Klerga nije sprečila osudu Gijmete Bene,

mnogo kasnije, na doživotni zatvor u okovima, na hleb i vodu (I, 534).U prvom trenutku je ipak ovoj ženi, srodnici porodice Belo, koja je usavezništvu s Klergovima, obezbedila dvanaest godina slobodnog živo-ta. Paroh tako s vremena na vreme izvrši prekršaj inkvizitorske zakoni-(osti, čiji je medutim predstavnik u selu, u korist ove ili one porodice

parohijana. Nije li to najbolji način da pos tane zaš titnik i da očuvasvoju moć? Za pastira Pjera Morija, odavno izopštenog, koga gone sve

3 III, 283. Upore di s imovinom bogatog sveštenika (II, 484).

4 I, 476. Gijom je parohov brat.

Monmju 65

policije, u tom pogledu nema nikakve sum nje5: Da je paroh iz Monta- jua hteo da me uhvati odavno bi to i učinio! Jednog dana je došao u

Suštinsko saučesništvo je i sama jeres. Pre svojih poslednjih izdaj-stava, čija je osnova osveta, a ne ideološka promena, Pjer Klerg je bio



j g jkuću mog oca da pokupi porez, video me je, razgovarao sa mnom, a nije me uhapsio.

Nekad kom prom itovani kao patareni, Klergovi su zaista jedan odonih domusa ,,s krupnim mazgama” (II, 58) i velikim bogatstvom, kojisu znali da godinama „štite ulog”, i svoj i svojih prijatelja; u tojopasnoj igri će ipak na kraju propasti.

Mesna moć kuće Klerg pozdrazumeva složen, dvoznačan odnos saseljacima u mestu: s jedne strane postavlja se kao nesumnjivo iznaddomusa seljačina koji naseljavaju okolinu. Uostalom, najzad će se snjima zavaditi. Kad sam bila bolesna u Varilju, priča Beatris de Planisol

— obišao me je paroh. Rekao mi je: — Ljude u selu Montaju čvrsto drzim pod nogama zahval jujući

Inkviziciji.Onda sam mu ja odvratila, nastavlja Beatris:

— Otkud to da sad gonite dobre hrišćane (jeretike), a ranije ste ih voleli.

— Nisam se ja promenio, odgovori m i paroh. Volim ja dobre hriš- ćane i danas. Ali hoću da se osvetim seljacima Montajua koji su mi naneli nepravdu i osvetiću se na sve moguće načine. A posle ću već znati

da se nagodim s Bogom (I, 329).Reč seljak ili seljačina (rustice!) smatra se uvredljivom u Montaju-u, a stanovnici sela su zemljoradnici i pastiri. Č ovek na sam rti u oblastiAjon, želeći da uvredi sveštenika koji mu donosi poslednju pričest,obraća mu se upravo rečima: Smrdljiva i gadna seljačino (I, 231).

Nazivajući seljačinama svoje sugradane iz Montajua u razgovoru sBeatrisom, paroh želi dakle da ih istovremeno unizi i da izdvoji od njihsopstvenu porodicu...

Uzaludan pokušaj! Domus Klergovih je vezan krvnim srodstvom sdrugim domusima u parohiji. Klergovi su tesno povezani brakovima ilikrvnim srodstvom, ili i jednim i drugim istovremeno, s Beneovima,Belo-ovima, Rivovima, Martijevima, Lizijeovima i Forovima. A ne

zaboravimo mnogobrojne „prolazne veze” koje su uspostavili vrlo ak-tivni muški članovi porodice Klerg, među kojima se ističe ispred svih iu toj oblasti kao i u svim ostalim paroh Pjer. Od sirotice do kastelankesve su žene Montajua tuda prošle: volele su, trebile od vašiju i cenileKlergove6. Krvne, bračne ili vanbračne veze pružile su porodici, kako uvreme njene slave tako i u vreme njenog opadanja, neophodnu soliđar-nost ili saučesništvo. Što nikako ne isključuje kasnija žestoka neprija-teljstva ili sukobe s nekim domusima, kao što su Bene-ovi, posrednovezani međutim s Klergovima nizom brakova.

5 II, 187 (istina Pjer Klerg se „plaši” mog uće uc ene Pjera Morija zbog njihovih zajedničkih starih patarenskih veza: II, 69).

6 Infra, gl. IX.

66

j j p j g jsiguran stub patarenskih ideja, koje je usvojio zajedno s ljudima izdrugih uticajnih kuća. Eh kad bi svi sveštenici sveta bili kao ovaj iz

Montajua! — uzdiše 1301. Gijom Otije (I, 279), koji dodaje da se može pot puno osloniti na sve osobe iz kuće Klerg. U stvari za svoje burnemladosti Pjer i Bernar Klerg su đali neoborive dokaze jeretičke vernos-ti, svedočenje Gijoma Mora je u tom pogledu nepokolebljivo: Gijom

Mori mi je pričao ovo: jedne noći u selu Montaju dok su (Inkvizicija)spaljivali kuću Arnoa Fora, paroh je iz kuće Belo izveo dva jeretika koji

su tu bili i pomogao im da pobegnu ka makiji (barta) zvanoj A la Kot (II, 173). Drugi put, ako je verovati rečima Alazaise Fore, Pjer Klerg jestražario na mestu zvanom Pardeta da se ništa neprijatno ne bi desilodok je Prad Tavernije, prerušen u putujućeg prodavca kože i vune„preobraćao u jeres” čoveka na samrti u selu Montaju (I, 415—416).Alazaisa Azema sa svoje strane potkazuje stare saučesnike BernaraKlerga (I, 317). Taj Bernar — kaže ona — sakupio je žito od desetka.

Izvesnu količinu žita je stavio na krov kuće Rejmonda Beloa, koji je nizak I rekao je Rejmonu Belo da to žito da jereticima. Bogatstvo, porodične veze, jeres, moć: to su četiri stuba uticaja Klergovih u seluMontaju. Njihova lokalna moć je institucionalna: Pjer Klerg je paroh uselu, njegovo delovanje je s te tačke gledišta relativno ograničeno zbog

njegovih vancrkvenih delatnosti, koje su stalne. Niz ljubavnica muoduzima jedan deo vremena i truda koje bi Pjer normalno trebalo da posve ti prosvećivanju svoje pastve. Ipak je, površno gledano, Pjer dostasavestan sveštenik: ispt>\/eda, čak i u stanju smrtnog greha služi službu

božju nedeljom i o velikim prazn icima, prisustvuje sinod ima u dijecezi,sakuplja crkveni porez... Najzad, on je jedan od retkih pismenih ljuđiu selu ili skoro, jedan od retkih posednika knjiga — zar nema folklor-no-liurgijsko-patarenski kalendar koji su mu pozajmila braća Otije (I,315)? Pomalo vrši i dužnost beležnika: prima na čuvanje značajne

pergamente, kao što je dok um ent o mirazu njegove prijate ljice Beatri-se. Osim toga zvanični je predstavnik Inkvizicije iz Karkasona, a tim

položajem se služi i u najbol je i u najgo re svrhe, da bi zaš titio ili da bi

ugnjetavao. Njegov mesni „glas” je daleko od potpuno negativnog:Beatris će posle toliko godina sačuvati uspomenu na čoveka dobrog i sposobnog i (dugo) smatranog takvim u mestu (I, 253).

U se lu M ontaju dva glavna Klerga — Pjer i Bernar — uspeli su dase dokopaju dva mača, duhovnog i svetovnog. Pjer je sveštenik, aBernar je baji. Bernar u tom svojstvu dela u saglasnosti s bratomPjerom (obojica uzimaju u različitim prilikama na sebe skupljanje

poreza) . Kao baji Bernar obav lja i dužnost sudije , sakuplja ča davanjagrofu (pošto je grof de Foa, nosilac političke vlasti, i gospođar sela).Ako je Pjer de facto izvršilac Inkvizicije, Bernar je mesni sudija i policijsk i komesar u ime grofa, on hvata za jaku krivce, on zaplen juje ,kad zatreba, njihovu stoku. Ne treba ni reći da braća Klerg — Pjer i

Bernar, a i Rejmon — imaju mnogo prilika da jedan drugom pomo-gnu: sva trojica se koriste vlašću gospodara ili čak i kastelana u sop-

67

r

stvene svrhe. Rejmon Klerg traži da ga prati potkastelan, Žak Alsen, ugonjenju Gijoma Mora po Pijmoranskim Pirinejima i prevoju Pedor, sinova Ponsa Klerga (I, 315). Fabrisa Riv, krčmarica, govori o kući

paroha i njegove braće (I 327) Alazaisa Fore sestra Gilabera jeretika



g j j j j j jličnog neprijatelja koji je postao neprijatelj porodice (II, 176). Dvojicaljudi ne uspevaju da obave ovaj zadatak, u Pedoru nalaze samo izop-štenog pastira Pjera Morija i puštaju ga Ijubazno da pobegne pošto suod njega „pozajmili” nešto hrane. Tako je i kod velike hajke Inkvizicijeavgusta 1308. Pjer Klerg doprinosi zatvaranju u zamak Montajua svihsvojih parohijana starijih od dvanaest ili trinaest godina, od kojih će potom neke pustit i selektivnim odbirom (III, 82): Pjer je u svojoj parohiji čovek zamka, tog zamka koji koristi za lične lukave poteze dok

jednog dana pravednim preokretom stvari kastelanka, ili tačnije bivšakastelanka, ne postane Pjerova žena za kratkog trajanja lažnog braka.

Vlast gospodara u mestu, vlast „bajia” i kastelana koriste naizme-nično u toj seljačkoj sredini i Klergovi i njihovi suparnici u selu. I jednii drugi se trude da ovladaju tim ustanovama da bi ostvarili sopstveneciljeve. Kad zvezda Klergovih posle 1320. počne da bledi, njihovineprijatelji, među kojima i Pjer Azema (iz Montajua), rođak biskupaFurnijea, Rejmon Trial, vikar iz Montajua i Prada i Bernar Martikonzul Montajua, manipulisaće sa svoje strane svetovnom vlašću me-snog kastelanstva (I, 406), a protiv Klergovih, njihovih prijatelja ilištićenika. (Pašće u oči da je to jedini put da se u našim izvorima pom inje konzul u selu Montaju: konzulat je u načelu pot icao od

„opštinske” skupštine starešina porodica i nije bio nepostojeći u selu,ali se pojavio kasno i uloga mu je bila beznačajna.) Vidimo dakle daPjer Azema, običan seljak, naređuje oficiru grofovog kastelana da uduboku tamnicu zamka baci Bernara Benea, nehotičnog i trenutnogsaučesnika Klergovih.

Kastelanov oficir se pokazuje u toj prilici kao bedna ličnost, PjerAzema mu drsko daje uputstva: ne traži od njega nikakvo dopuštenjeza zaplenu Beneove stoke rukom grofa (I, 395—396).

Ovakve pojedinosti nisu nezanimljive, jer osvetljavaju bolje odteorijske povelje neke vidove „klasne borbe” ili tačnije „borbe grupa”u selu Montaju. Za razne seljačke klanove, među kojima je i domus Klergovih, problem nije toliko u borbi protiv ugnjetavanja gospodara i

kastelana kao takvih. Problem se sastoji pre svega u preuzimanju(ponekad naizmeničnom) lokalne feudalne, kastelanske, vlasti da bi se pregazio suparnički klan u seoskom društvu. Feudalna grofovska vlastu tim uslovima javlja se ne toliko kao ugnjetač koliko kao predmet

borbe, čiji je cilj kon trola na ravni sela i postizanje pobede sopstvenegrupe.

*

Opisao sam kuću Klerg, smestio sam je u okvire „sistema domusa”u selu Montaju, ostaje mi sad da u nekoliko reči objasnim njenu„ljudsku sadržinu”. Pre svega se javlja problem titula i vođenja: AlazaisAzema naziva domus Klergovih, posle smrti patrijarha Ponsa, kuća

68

paroha i njegove braće (I, 327). Alazaisa Fore, sestra Gilabera, jeretika,kaže: kuća Bernara Klerga (I, 413). Rejmonda Arsen, sluškinja kodBeloa, naš je najbolji izveštač, ona koristi podjednako oba izraza: kuća

Bernara Klerga i njegove braće, ili Ijudi iz parohove kuće. Uprava kućeKlergovih je dakle dvoglava, braća Pjer i Bernar su teorijski jednaki uvođstvu, ali je jedan, ako smem tako reći, više „jednak” od drugog.Dokaz: kad umre Pjer Klerg, njegov brat Bernar, koji ga je voleo i radomu priznavao nadmoć, naziva ga: moj Bog moj vodič, moj kormilar

(II, 87).Snažna međusobna povezanost članova Klergove kuće ne znači ida je uvek među njima vladalo jedinstveno mišljenje, pa čak i povere-nje. Patrijarh Pons Klerg, stari zatucani patarenski vernik, najzad seuznemirio zbog iskvarenosti i potkazivanja svog sina Pjera: paroh jezaista savetovao Rejmonu Moriju da vrati u selo Montaju svog sinaPjera Morija, odavno izopštenog zbog jeretičkog delovanja i drugih„zločina”. Saznavši za te reči Pjera Klerga stari Pons se razbesni iupozorava Rejmona Morija: ne verujte nimalo rečima ovog izdajničkog

popa — izjavljuje on nimalo laskavo za svog potomka — recite samo Pjeru Moriju: ako si na prevoju Sedmorice braće (u blizini Montajua),beži do prevoja Marmara, ako si na prevoju Marmara beži do prevoja

Pijmoren, gde je granica biskupije u Pamijeu i ne ostaj tu, beži još dalje! (II, 285; 289). Da li je Pjer Klerg saznao za ovaj ispad svog oca? Ako jeste nije mu zamerio, i dalje je smatrao očev leš kao oličenje srećesvog domus-a, pošto je naredio da se odseku, kao što smo već videli,kosa i nokti da bi se u kući sačuvala „dobra zvezda i sreća kuće”.Prema majci Mangardi Pjer Klerg je uvek osećao nežnu privrženost,istovremeno i patarensku i katoličku! Ogovaruše iz sela — AlazaisaAzema, Gijmeta „Belotka” i Alazaisa Riv — mogu da govore šta hoće(I, 314) vraćajući se sa Mangardine sahrane: da je donela na svet loš okot psića i rodila samo zle sinove, Pjera se to ne tiče. Moja majka —kaže on Beatrisi — bilaje dobra žena. Njenaje duša u raju, jer je mnogo dobra učinila „dobrim hrišćan ima” i slala je pošiljke hrane jereticima iz

Montajua u zatvor, na primer staroj Na Roka i njenom sinu Rejm onu Rok (I, 229). Patarenska vernost uspomeni na majku ne sprečava paroha da igra na obe strane i da sah rani Mangardu kraj Marijinog oltara Bogorodice u Bogorodičinoj crkvi u Karnesu, kapeli — mestuhodočašća u selu Montaju (III, 182). Verovatno da bi duša Mangardemogla da sakupi obližnji tok milosti božje koji teče bez prestanka s togoltara. Sramota je što je ta žena sahranjena tu — izjavljuje Pjer Mori,koji se poziva s naklonošću na jeretičku prošlost Mangarde. Emersan-da Marti, drugi jeretik iz Montajua, paradoksalno dodaje: Da biskup u Pamijeu — kaže ona, zna za (jeretičku) prošlost ugledne parohove majke, otkopao bi. njen leš i izbacio ga izvan crkve u kojoj je sahranjena (III, 182). Pjer Klerg je dobar sin i loš sveštenik, brine pre svega za

ugled groba svoje majke, a teološke protivrečnosti ga uopšte ne zbu-njuju. Prirodno je ponosan što je sahranio Mangardu kraj Bogorodiči-

69

nog oltara, ali istovremeno izjavljuje Beatrisi: Marija nije majka Božja, ona jeputeno bure u koje se Isus Hrist u senku sklonio” (I 230)

va verno, ni jedna bradavica ne nedostaje, lik zrelog čoveka, naduve-nog, uobraženog, pohotljivog, osvetoljubivog i sladostrasnog kao što su



ona jeputeno bure u koje se Isus Hrist ,,u senku sklonio (I, 230).Pjer će uostalom daleko dovesti nežnu vernost sećanju na majku:

čak će se poveravati redovnoj istrebljivačici vašiju i povremenoj ljubav-nici, Rejmondi Giju, koja je za života trebila Mangardu i koju je ova

preve la u patarenstvo.Živeći u dobrim odnosima s ocem i majkom i pored poneke žaoke

tu i tamo, jesu li braća Klerg bili jedinstveni ,,kao prsti na ruci”? Znaci površne napetosti se ponekad javljaju među braćom. Bernar Klerg

namerava da da žito jereticima i krije to od braće ili bar od nekih odnjih (četvorica ih je, sve sinovi starog Ponsa (I, 375)). Ali to je epizo-dna pojava, ništa što bi ugrožavalo osnovno jedinstvo domusa, oslonfe-no na ove ljude i neke verne srodnike, medu kojima se ističe BernarGari iz Larok d’Olma. Ovaj odani nećak će znati da pritekne Klergovi-ma u pomoć u teškim okolnostima njihovog propadanja (I, 396).

*

Propadanje će nastupiti posle dugog perioda moći. Na početku,oko 1300, Pjer i Bernar Klerg su se dobro učvrstili na položajima

paroha i bajia. Mesni saradnici braće Oti je zajedno sa svoja druga dva bra ta, koji su malo povučeni u pozadinu, oni su i mesni zaštitnici selakoje je nagrizla jeres. I sami su jeretici ko manje ko više, ali imajudobre veze s katoličkom crkvom u donjem kraju, te dva brata majstor-ski vode svoju dvostruku igru. Bernar skuplja bir za Rimokatoličkucrkvu i deo daje patarenima: njegova desnica ne zna šta radi levica. APjer je, pošto ima zvaničnu „firmu” u parohijskoj crkvi i u jeretičkimkućama, obezbedio visok društveni ugled u selu i svojom vezom sa

bivšom kastelankom (vidi injra). Za intelektualni ugled su mu jemciučeni razgovori s braćom Otije i prisustvo učenika, koga navodno

podučava (I, 243; 279). Taj mladić, po imenu Žan, nak lonje n je pata -renstvu. Klerg ga koristi kao glasonošu za ljubavne poruke i on mu

mal’te ne drži sveću prilikom sastanaka s Beatrisom de Planisol.Ali ovakav siguran, vladajući položaj se posle dužeg vremena pokazao neodrživ. Inkvizicija iz Karkasona drži Montaju na oku, kućaKlergovih mora prividno, pa čak i stvarno, da se odluči na ovakvo ilionakvo razdvajanje od jeresi ili na propast zajedno s njima. Pjer iBernar će dakle izdati patarensko opredeljenje, u koje možda sad samoupola veruju (u takvim slučajevima je čovek renegat za ljude iz sekte, aosvešćen pred sobom). Moguće je uostalom da je već 1300. Pjer Klergzaražen odvratnom navikom potkazivanja. U času smrti majke, a prezavršetka njegove avanture s Beatrisom, oštri jezici patarenskih ogova-ruša iz Montajua već su optuživale paroha da „uništava celo mesto”. Usvakom slučaju seljačka i jeretička zajednica Montajua primećuje da je

od 1300. i tokom cele decenije gajila guju u nedrima. Novi lik Klergaće se otkriti: upečatljiv portret koji iscrtavaju pisari u Pamijeu oživlja-

70

nog, uobraženog, pohotljivog, osvetoljubivog i sladostrasnog kao što suto Tjudi u njegovom kraju.

O velikom izdajstvu paroha Pjera Klerga imamo dva iskaza: iskazsamog Pjera, koji ćemo pomenuti kasnije, i iskaz ljudi koje je izdao, ato su ljudi s kojima se orodio i neki od njih su vrlo dugo bili njegovi

prijatelji. Mislim na Mori jeve, Beneove, porodicu Belo, pa čak i Mor .U jedan glas preživeli iz tih ponosnih gorštačkih kuća, koje je represijaoborila, optužuju paroha i ceo njegov domus da je prevrnuo ćurak i

postao bez osta tka oruđe inkvizitora na licu mesta (I, 405). Gijom Belo je rekao jednog dana bez uvijanja Rejm ondi Ars en prilikom susre ta namestu zvanom la Kalm: Ijudi iz parohove kuće i sam paroh ukazuju na mnoge stanovnike Montajua gospodar-inkvizitoru iz Karkasona. Vreme je da Ijudi iz parohove kuće budu gurnuti u tamnicu (kao bivši jeretici) isto onako duboku kao što je za ostale stanovnike Montajua (I, 375). ZaistaKlerg, bivši pataren, koji u dubini duše ipak ostaje upola albižanin,nije štedeo svoje parohijane: članovi kuće Mor, Klergovi protivnici,trunuli su u tamnici ili su proterani u Kataloniju zahvaljujući delatnos-ti paroha (II, 171)... Pons Klerg pokušava tim povodom da opravdastav svog sina neizbežnošću nametnute saradnje s Francuskom (II,171): Pjer Klerg se zaista ponaša u pravom smislu reči kao kolaboraci-

onista, prezren među svojima, dok on zamišlja, s pravom ili ne, daublažava nesreću štiteći svoje prijatelje i štićenike od posrednih ineposrednih udaraca kolonizatorske sile i Inkvizicije iz Karkasona.

Na toj pozadini se ocrtava i odigrava tragedija avgusta 1308.Klerg, saučesnik, gleda kako Inkvizicija hapsi njegovu pastvu (I, 373,

beleška 158). Svi stanovnici Montajua , i muški i ženski, stariji oddvanaest ili trinaest godina (približno) uhapšeni su. Stvar je moždaizazvana priznanjima G ajarde Otije, žene Gijoma Otijea, jeretika, koju

jc Inkvizicija saslušavala još od Velikog posta 1308. Značaj nija su utom pogledu bila potkazivanja nećaka Pjera Otijea: „Ti nećaci, zvali suse de Rođes, bili su poreklom iz Taraskona. Jedan od njih je biodominikanski monah u Pamijeu”. Racija je bila dramatična kako se

samo poželeti može: odvratni Poloniak je komandovao ljudima karka-sonske Inkvizicije i nije mu bilo nimalo teško da pokupi „zbog čina jcresi” sve stanovnike Mo nta jua iznad određenog doba (III, 162—163),našli su se svi na okupu prilikom proslave praznika Bogorodice, omi-Ijene u ovoj parohiji: slavili su istovremeno, bez straha od protivreč-nosti, Bogorodicu i patarenskog Boga. Većina pastira iz mesta sišla jeu Montaju pred kraj letnjeg perioda. Pjer Mori je, srećom po njega,ostao na prevoju Keriu, a raznosač brašna je došao i javio mu da jecclo selo iza brave (ibid.) Nekoliko žena iz Montajua je uspelo da pobcgne s hlebom na glavi izdajući se za sezonske radnice, koje su izdrugih mesta.

Srećnici i begunci su izbegli i smestili se u Španiji po obodu

kutalonskih ili saracenskih pokrajina. Za trenutak se selo pretvorilo uic puhliku dece i ovaca. Odrasle i mlade su zatvorili u zamak, potom ih

71

odveli u tamnieu u Karkasonu, nekolicina je spaljena na lomači, drugisu dugo ležali zajedno u muškoj i ženskoj ćeliji u zatvoru uz povlasticu

Pjer skoči: Cuti, ćuti, — kaže on Fabrisi — ne znaš šta govoriš, nema jeretika u našem mestu, da ih ima našli bismo ih.



su dugo ležali zajedno u muškoj i ženskoj ćeliji u zatvoru, uz povlasticu porodični h pošiljki hra ne (victualia).

Ostali zatvorenici su najzad dosta brzo pušteni. Inkvizicija im jedozvolila da se vrate u Montaju i žive od tog časa pod vlašću, zaštiti-čnkom i istovremeno opasnom, klana Klergovih. Selo, ili ono što je odnjega ostalo, bilo je primorano da se milom ili silom skupi oko svog

paroha , koji je star io u poroku i doušništvu. Osakaćeni Mo ntaju je biosad parohija žutih krstova: čuvenih krstova od tkanine, koje su bivši

jere tici morali da nose kao jevreji zvezdu. Pje r Klerg je iskor istio priliku da ponovo izravna neke stare račune sa svojim nep rijatelj imaMorovima, žrtvama racije. Mangarda Mor je odmah natuknula da ni

parohova prošlos t nije bez jere tičke mrl je i znamo šta je potom bilo.Viđenje Pjera Klerga, a ne njegovih žrtava, prikazuje malo manje

strašnu sliku. On sebe ne vidi kao renegata, već pre kao osvetnika ilidelioca pravde odanog odbrani sopstvene stvari. Baš oko 1308, kad jeBeatris, ponovno obuđovela i ležala teško bolesna u Varilju (I, 234,239), Pjer na putu za sinod dijeceze dolazi da poslednji put obiđe svoju

bivšu ljubavnicu: za njega je ona i dalje vrlo draga prijateljica . Seđa nakrevet, raspituje se za njeno (rđavo) zđravlje i stanje njenog srca,uzima je za ruku i opipava joj mišicu. Beatrisa mu onda poverava

bojazan koja je muči zbog jere tičkih razgovora kakve su njih dvojevodili u prošlosti. Priznaje da iz straha nikad nije smela da pri ispovesti pom ene i jednom od sveštenika te razgovore iz sta rog dobrog vrem ena.Potom se osmeli i pita paroha zašto sad proganja svoje stare prijatelje

jeretike. A on joj odgovara ukratko (vidi supra pojedinosti teksta): "Idalje sam naklonjen dobrim hrišćanima (jereticima), ali hoću samo dase osvetim seljacima iz Montajua koji su mi naneli nepravdu."

I da bi bolje iskazao postojanost svoje patarenske vere, jer je potkazivanja u Karkasonu nisu nimalo načela, Pjer ponavlja Beatrisi jed nu od teorija koju je propovedao još u vrem e njihove ljubavi (I,234, 239): Samo Bog — kaže on mladoj ženi — može da oprosti grehe i nemaš potrebe da se ispovedaš.

Osam godina pre toga — kad je bio pataren, a još nije potkazivao — izjavio je istoj osobi s više pojed inosti: Jedina vredna ispovest je ispovest pred Bogom: On zna za naše grehe pre no što ih počinimo i On može da oprosti. Uporedenje ova dva teksta, izrečena u razmaku odosam godina, je odlučujuće. Godine 1308. Klerg je više no ikad dvost-ruki agent, ali je u srcu ostao jeretik.

Postavši heterodoksan uprkos i nasuprot samom sebi Pjer je istotako hteo, kao i uvek, da bude vođa i gazda u mreži raznih veza u selu iu svom kraju. I tu, uprkos neizbežnim greškama koje je donosilo teškovreme, njegov je stav ostao isti kao i posle 1308. Besplatno ili uznovčanu naplatu Pjer Klerg igra ulogu zaštitnika nekih Ijudi iz svogmesta pred silama iz Karkasona. Jednog dana, dok se paroh grejao na

suncu pred vratima crkve, Fabrisa Riv dolazi i javlja mu ili mu potka-zuje nedavni jeretički čin za dobro samrtnice Alazaise Bene (I, 324).

72

nema jeretika u našem mestu, da ih ima našli bismo ih.Zbunjena Fabrisa (ako joj je verovati) ispovedi se jednom od

Male braće, koji se i sam pravi iznenađen i kao ne shvata: — A šta radi vašparoh? — pita on Fabrisu.Odmah se Mala braća obraćaju Pjeru Klergu: Vaš okrug vrvi jereti-

cima — kažu mu oni. — Ja ne znam ni za jednoga — odgovara im ozbiljno paroh u

istom času kad se neki savršeni, opštepoznat kao retka ptica, šepuri po

selu Montaju.Stvar ostaje na tome: Inkvizicijom iz Karkasona manipuliše PjerKlerg i potkazuje samo lične neprijatelje svog klana, ostavlja je uneznanju, a njoj ne pada na pamet da pozove Fabrisu Riv.

Pošto se već odigrala racija u 1308. Pjeru Klergu je teško da idalje igra ulogu zaštitnika ili spasioca svojih prijatelja, štićenika ili prijatel ja pri jate lja ogrezlih u jeres. Međutim, ne ođustaje po tpu no odsvoje spasilačke i zaštitničke uloge. Dva puta, kao što smo videli, PjerKlerg i ljuđi iz njegove kuće puštaju izopštenog Pjera Morija da pobe-gne, ili mu čak čine i predloge7! Još 1300, na dva prsta od propasti,Pjer Klerg skida žute krstove Gijomu Mondonu iz Aksa8 za sto sre-

brnja ka iz Tura: jere tici koji umeju da „zazveče novcem” naići će uvek

na uho puno razumevanja svog paroha.Ali Inkvizicija proždire sopstvenu decu čak, i pogotovu, kad im jesrce dvostruko kao u Klergovih. Godine 1320. dolazi do završnogudarca biskupske palice Žaka Furnijea. Ovog puta su isterani iz posle-dnjih skrovišta bivši jeretici iz Montajua, čak i kad nose obrazinu bran ilaca Crkve. Klergova banda doživljava sudb inu onih koje je ranije potkazivala u vreme kad se trud ila da prik rije svoje prij ate lje i zašti tisvoje interese. U agoniji dva se klana razdiru i dele Montaju, klanAzema-Gilaber (koji ovom prilikom predstavlja Alazaisa Fore, rođenaGilaber) trudi se da upropasti klan Klerg: Alazaisa optužuje Esklar-mondu, ženu Rejmona Klerga da je prisustvovala obraćanju u jeresGijoma Gilabera. Klergovi pak bacaju čifte na sve strane: paroh Pjer,

iz duboke tamnice gde ga je najzad bacio Žak Furnije, pokušava daiskoristi svoj još uvek postojeći uticaj na Inkviziciju u Karkasonu.Preko najbliže rodbine, koja je ostala u selu, manipuliše nesrećnimBernarom Beneom da bi od njega dobio lažno svedočanstvo protivklana Gilaber-Azema. Posvedoči lažno, inače ćeš biti spaljen. Posvedoči lažno ili će te vezanog odvesti u Karkason — kažu Klergovi BernaruBeneu, dok Azema vrši efikasan pritisak na njega u suprotnom smislu.Za vreme te poslednje epizode načelo parohove porodice je ostalo: Sveza domus i domus za sve... bolje je da bude zlo drugima nego nama9.

7 II, 176 i 186— 187.8 I, 279. O žutira krstovim a (bače nim u žbun je) vidi i II, 177; I, 453.

9 I, 399. Vidi pod II, 283—2 84 „posle nas potop” Bemar a Klerga (koji nemailecc).

73

/

Napori su uzaludni: i braća Klerg će trunuti i umreti u tamnici. Bar jePjer Klerg, iz nama nep oznatih razloga, do kraja ćutao. Č ovek koji je

nekoliko slučajeva Pjer Klerg se ograničava na neprijavljivanje nekihljudi Inkviziciji. Nenanošenje štete u takvim uslovima može da bude



znao mnogo, vrlo mnogo, umro je ne progovorivši... ili bar pisari nisuzapisali ono što je mogao izjaviti biskupu. Rado bismo poverovali, s

pravom ili ne, da paroh nije „propevao ” kao tolike druge nesrećnežrtve Inkvizicije.

Pad planinskog vođe i larmadžije, koji se po svojoj prirodi borcatoliko razlikovao od običnog dostavljača, pad je velikog drveta u šumi.Drvoseča inkvizitorske seče Žak Furnije, koji će završiti kao papa,

našao je u ovom paro hu protivnika dostojnog sebe i u krajnjem ishođune mnogo nemoralnijeg.

*

U logični okvir izlaganja o sistemu domusa smestili smo opisdelatnosti kuće Klerg i bande Klergovih. Ovo nas dovodi do nekihopštijih razmišljanja o prirodi i vršenju vlasti u seiu Montaju. Konceptikao što su feuđalizam i plemićko gospodarenje zađržavaju u ovojoblasti izvesnu vređnost, pošto su ljudi i selo obuhvaćeni mrežomfeudalnih, decimainih ili grofovijskih obaveza koje obavijaju u celininjihov mikrokosmos. Medutim, u razmerama sela i života u njemu ovisu koncepti suviše široki: osetljiv teren gde se, i u selu Montaju, vlastostvaruje i prenosi na „bazu” ali niže, ako se tako može reći, odstruktura feudalca i gospodara. Zvanični odnosi su svakako hijerarhij-ski i vezuju bajia (kao predstavnika gospodara, grofa) sa skromnima,koji od njega zavise, i paroha kao takvog s parohijanima. Ali terazličite veze gospodara i sveštenstva ne bi mnogo značile da ih ne

podržavaju prija teljske, zaštitničke i srođničke veze, a uz ove idu (supro tne) veze vendete i neprijateljstva. Dom us Klergovih je na raskrsni-ci svih tih mreža: ljuđi iz te kuće, mada nisu ni plemići ni gospodari,objedinjuju dužnosti bajia i paroha, istovremeno igraju uloge prijate-lja, ljubavnika, zaštitnika, kuma i uticajnog rođaka u odnosu na mno-

gobrojne stanovnike sela, ali i uloge ugnjetača i neprijatelja u odnosuna drugi deo življa. Bernar Klerg, i pogotovu Pjer Klerg, dugo ćevladati Montajuom zahvaljujući domusima s kojima su vezani krvnim i bračnim vezama, zahvaljujući on ima'k oji su im verni i onima koji suim odani. Ali u progonjenom selu Montaju moć i troši i kvari ljude.Mesni neprijatelji klana, dugo vremena potisnuti, najzad će smrsiti konce Klergovima. Samo paroh je za svog slavnog razdoblja organizo-vao u svojoj parohiji — čak i u čitavoj oblasti Ajona i u Sabartesu — pravu mafiju prijatelja, rođaka, pobratima i ljubavnica10. Pjer Klerg činiusluge, štiti Ijude iz mesta protiv karkasonske Inkvizicije, čiji je dou-šnik, uostalom te „usluge” mogu da budu i potpuno negativne: u

10 Ponek ad smišljeno udvostručavanje odnosa! Beatris de Planisol je istovrem eno iljubavnica i posestrima Pjera Klerga (I, 253).

74

j j jisto tako dragoceno kao i zaista pozitivna usluga. U zamenu za mitosveštenik doprinosi skidanju žutih krstova s bivšeg jeretika. Ili postav-lja ovoj ili onoj ženi pitanje poverenja: spavaćeš sa mnom inače ćeš

završiti u praziluku (mi bismo danas rekli u fijoci) drugim rečima potkazaću te karkasonskoj Inkviziciji (I, 179; III, 391).

Pjer Klerg, uz podršku svog domusa, igra ulogu čestitog posredni-ka, ili nepoštenog mešetara na preseku dva sistema. S jedne strane je

politička i duhovna vlast zasnovana na gospodarevoj i feudalnoj, crkve-noj i grofovskoj moći: videli smo da je policentrični sistem svojstvenokolnom društvu i njegovim regionalnim hijerarhijama, a on obuhvatagrofa de Foa, Inkviziciju iz Karkasona, agente francuskog kralja i...najzad (na nesreću Klergovih koji bi lepo izašli na kraj s ove tri sile)

biskupa u Pamijeu: Žaka Furnijea . A ovaj će um eti da bude nep oko le- bljiv pred manipulacijama paroha. Ovaj hijera rhijski ver tika lni sistemima svoje sankcije, svoje ugnjetačke snage, koje prete da će uništitiMontaju. A naspram ove celine širi se više „horizontalan” no „vertika-lan” sistem srodstva, rodbinskih veza, bratstava, prijateljstva i neprija-tcljstva ili ljubavi i mržnje, koji u samom selu Montaju grupiše seoskekuće i upravlja njihovim međusobnim odnosima. Između dva sistema,

mesnog i pokrajinskog, veze — uvek krhke i opasne — obezbeđujuKlergovi s parohom na čelu: ostal Klergovih je dakle uklesao na tomspoju svoj strateški položaj, koji mu donosi prednosti, bogatstvo, ugledi moć, ali podrazumeva nesigurnu ravnotežu bremenitu stalnim opas-nostima.

Kao posrednicima između seoskog društva s jedne i okolnog dru-štva s druge strane Klergovima su takođe potrebni posrednici i zaštiti-nici u višoj ravni od njihove, kojima je otvoren pristup vrhovnoj vlastiu društvu grofovije Foa, znači na dvoru grofa, u biskupiji i Inkviziciji.Samo nam je nekolicina tih posređnika višeg reda poznata: u većinislučajeva, ali ne uvek, u pitanju su lokalni plemići ili sveštenici ili paksudije i izvršni organi gospodara. Taj lanac zaštitnika Bernar Klerg

pokušava — uostalom uzaludno — da pok rene podm ićivanjem u časuhapšenja paroha11... Skoro svud u pirinejskoj i prepirinejskoj Oksitani- ji mafije sveštenika, bajia, sitn ih feudalnih gospodara, bogatih seljaka i prijateljev ih prija telja pokušavaju tako, ponekad i uspevaju da om etu poduhvate Inkvizicije i fracusko-crkveno ugnjetavanje.

Uspevaju međutim samo delimično: između sistema prijatelji-ro-daci-štićenici, koji vlada u selu Montaju, i sistema, takođe „zaštitničko-šlićeničkog” zasnovanog na političkoj vlasti i crkvenom pritisku, koji potiče iz okolnog društva 12, odnos i su krajnje nape ti. Raz like izmeđumcrila vrednosti su ogromne (patarensko-seljačke vrednosti nasuprot

11 II, 282. Vidi i oslobođe nje P. Morija koje je izdejstvovao sličan lanac zaštitnika

(infra, gl. IV i V).12 V. Pitt-Rivers, Pe op le o ft h e sierr a, str. 213.

75

katoličko-gradskih). Istovremeno s čisto geografskog gledišta supro-tnosti se sukobljavaju na tesnom prostoru (Karkason i Pamije protiv

Zaustavljen uspon i konačna ili prividno konačna propast kućeKlerg pruža savršenu ilustraciju tog tipa ponašanja. Borba za vlast iliza ključeve vlasti u selu Montaju ne vodi svakako građanskim putem



Montajua i Sabartesa). Geografska blizina samo doprinosi neposrednojopasnosti od eksplozije. Montaju, koji nije jedinstven blok bez pukoti-na, čak naprotiv, mora dakle da se obavije svim mogućim tajnama iizmišljotinama, koje širi pod vođstvom maštovitog i varaličkog klanaKlergovih, da bi odbio udarce spolja: najzad se sistem, ili tačnije spojdvaju sistema, ruši. Ali istoričaru seljačkih društava nije nimalo teškoda ustanovi mirnije okolnosti, na drugom mestu i u drugom vremenu:

takav posrednik će moći tokom čitavog svog života da bez velike mukesređuje odnose sa selom, čiji je starešina, s jedne i „silama” okolnogdruštva (koje za seoskog posrednika kao što je Edme Retif oko 1750. predstavljaju inte nda nti, starešinstvo hrama i jezuitsko ili jansen ističkosveštenstvo) s druge strane.

U nekim situacijama posrednik izmedu seoskih zajednica i spolj-nih sila može da bude i plemeniti gospodar: to je slučaj gospodara deGubervila u Normandiji; taj plemić je verovatno primer sitnog seoskog

plemstva u Bokažu, uko renjenog u zemlju zapadne Francuske, koje unjoj ima važne društvene funkcije. Ali češće je možda, ili je izgledauobičajenije (mada nam u tom pogledu statistički podaci o kvantitativ-noj istoriji nedos taju 13) da leadership, pokroviteljstvo ili mesno zaštitni-

štvo preuzimaju posrednici u ravni odmah ispod plemićke ili feuđalnoggospođara. Sredina seoskih paroha, koji nisu uvek tako živopisni kaoPjer Klerg, i grupa feudalnih zvaničnika (sudija-policajac u severnojFrancuskoj i baji u južnoj) dala je očigedno mnoge seoske vođe i male„gazde” kao što su ovi koje sam pomenuo. Seljačke bune u XVII veku(na primer ustanak Krokana 1636. ili Bosonogih 1639) buknuće upra-vo kad ti lokalni lideri, svesni svojih odgovornosti, budu prekinuli sokolnim društvom: sa svim svojim dobrima i sa svojim seljačkim štiće-nicima preći će u tabor pobunjenika.

Da se vratim na konkretan slučaj Montajua. Ni plemstvo ni fe-udalni gospodar kao takvi nisu zaista „umešani” u podelu neophodnihuloga posrednika i gorštačkog vođe. U najboljem slučaju je kastelanskavlast predmet lokalnih borbi, a bivša kastelanka deluje kao predmetraskošne potrošnje za kojim žudi vođa-paroh da bi izvukao zadovolj-stvo i ugled. Ostali plemići u pokrajini su suviše daleko, suviše ravno-dušni ili malog značaja da bi bi vodili zajednicu na opasnoj granicisuprosta vljanja oko lnom društvom 14.

U zategnutoj situaciji u kakvoj je Montaju, borbe između domusa oko uloge lidera i posrednika podrazmevaju (za kandidate na taj polo-žaj) vrlo izražene sposobnosti, „tehniku otvorene i prikrivene agresije”,„brzo obrazovanje i raspada nje blokova bogatstva i moći”15.

13 Mnogo zavisi u ovakvim slučajevima da li mesni gospodar živi ili ne živi na licu mesta.

14 U Žinaku (gomji Arijež) gde su gospoda de Žinak (porodica kastelana i gospo-

dara koji žive na feudalnom imanju) na licu mesta situacija je drugačija.15 E. Wolf, Pe as an ts. .., str. 86—88; A. O. Hirschma nn, str. 15 i sled.

76

za ključeve vlasti u selu Montaju ne vodi svakako građanskim putemvrednosti štednje, mukotrpnog rada niti sitničavog sticanja paru na paru, ona naprotiv pretpostavlja sposobnos t za agresiju, za izdaju, za prelaženje iz jednog saveza u drugi. Moć u selu Montaju donosi onomekoji je se dokopa slasne ali krhke nagrade, podložne preispitivanju.Svakako je bolje vladati selom Montaju nego biti beznačajno piskaralou nekom gradu ili većoj varošici. Bolje biti prvi u selu Montaju negodrugi u Pamijeu ili treći u Taraskonu na Ariježu. Ali u maloj parohiji

pokrajine Ajon više no drugde Kap itol je blizu Tarpejske stene, a vlastće brzo, već oko 1321, preći u druge ruke. Bar trenutno.

77

ponos i posebno shva tanje gorštačke slobode i suđb ine. Deo su, privre-meneno ili konačno, širokog talasa pirinejske emigracije, koja malo pomalo nadire ka dolini, naročito prema španskoj teritoriji4.



ČE T VRT A GL AVA

MALI PASTIRI

Skup domusa, onakvih kakve sam dosađ ispitivao, čini dobar deosveta klasičnih, ukorenjenih zemljoradnika. Ali naše se istraživanje nemože ograničiti na proučavanje tog zemljoradničkog društva, to nijemasovna i jedina istina Montajua. Pirinejsko selo obuhvata i drvoseče,koji žive pasjim životom, i oni su zemljorađnici ili čak pastiri s nepu-nim radnim vremenom, ali jeres nije uo pšte zarazila njihovu grupu kaotakvu. Samim tim Inkviziciju slabo interesuju te imamo dosta bledu

predstavu o njima.Ali pastiri su zauzvrat bolje poznati. Oni su (relativno) brojni u

selu: pastira, poimence navedenih kao takvi, ima desetak u bar osam porodica u selu Montaju. Navešću Gijoma Pelisjea, Gijoma Beloa,Gijoma Gilabera, Žana Martija, Pjera i Gijoma Baja, Pjera i ŽanaMorija, G ijoma Mora i jednog od Beneovih1. Od zanimanja koja nisu„zemljoradnička” u pravom smislu reči, pastir se najčešće pominje uselu Montaju2.

Sam izraz „pastir” je dvosmislen. U selima gornjeg Ariježa, kaošto je Montaju ili Ornolak, svako je u izvesnom smislu pastir, pošto svimanje ili više gaje ovce. Baji Ornolaka, Gijom Ostac, govoreći ljudimasvoje zajednice, koji su se okupili pod brestom na trgu, potpuno jetoga svestan: Umesto što se spaljuju jeretici — uzvikuje on — trebalo bi spaliti samog biskupa Furnijea, jer od nas traži porez na jaganjce (carne- lage) (I, 208—209). Izgovarajući ove bogohulne reči Gijom Ostac zais-ta izražava stav stočarsko-zemljoradničke zajednice držalaca zemlje i

domusa, ali i vlasnika stada: ovi Ijudi često rade kao pastiri za svojračun, a deca im u tome pomažu.

Međutim ono što me interesuje u ovoj glavi nije društvo odgajiva-ča stoke uopšte: uostalom već sam ih sagledao, obišao sam njihovedomuse. Ovde me zanima grupa putujućih pastira koji krstare svetom uletećim grupama3. Oni predstavljaju seoski i nomadski polu-proletari-

jat bez ognjiš ta i stan išta, ali imaju svoje sops tvene tradicije , svoju

1 Giraud, str. 64.2 Ib id.3 Zbog iseljavanja mladića, među kojima mnogi napuštaju selo i žive kao neženjeni

pastiri dosta dugo, nije isključeno da su većinu stanovnika koji su ostali u selu činile žene. Veliki broj udovica, zbog veće smrtnosti muškaraca, samo je mogao da naglasi ovo

kretanje.

78

, p p j jKreću se u okvirima postojećih vlasti, za svojih putovanja od sela

do sela smeštaju se u mrežu domusa u kojima nailaze na blagonaklonosaučesništvo: Pjer Mori, pastir iz Montajua, krstari današnjim depar-tmanom Od, ili Katalonijom, a ipak održava izvesne veze s klanomKlergovih, čak uživa njihovu sigurnu zaštitu (II, 176). Nasuprot tome posao pas tira u visokoj planini je otežan ličnim ratovima, u kojim a sesukobljavaju mesni gospodari sa španske strane: sitni pirinejski plemić-

ki lešinari uvek su spremni da se međusobno razdiru noktima i zubimakao u srećno feudalno doba. Bilo bi to samo po muke kad pastiri useobama, idući za ispašom po obližnjim planinama, ne bi „plaćalirazbijene lonce” u sukobima moćnika. Kad izbije takav lični rat izmeđuGijoma d’Antansa, gospodara Kasteldana i drugog gospodara, o komene znamo ništa sem da se zvao Nartes ili En Artes..., i braća Mori su

prim orana da isele svoja stada izvan ter itor ije Kasteldana (II, 479; III,195).

Mnogi od tih letećih pastira su iz Montajua: nekolicinu već zna-mo. Ponekad su to sumnjivi ili prosto nemirni: krenuli su na put(draille5) ili čak u šumu posle kakve tuče ili obračuna: jedan od njih,Zan Mori, osumnjičen je za tuču s drugim pastirima i on jednostavno

objašnjava kako je taj događaj učvrstio njegovu neodoljivu sklonost za„pokret”: Bio sam umešan — priča on — u tuču s pastirima iz Razesa. Bio sam ranjen. Neki Vezijan, koji je u to vreme stanovao kod Rejmona Lizijea iz Montajua, stao je na moju stranu u toj svađi. Otišao sam da se zbog rana žalim Bernaru Klergu, koji je u to vreme bio baji u selu Montaju u ime gospodara grofa de Foa. Požalio sam se i kastelanu Montajua. Ovaj nije hteo da mi dosudi pravednu naknadu za štetu koju sam pretrpeo od pastira iz Razesa. Zbog nepravde koja mi je učinjena napustio sam Montaju, otišao u Puigserdu i stupio kao pastir u službu gospe Brinisende de Servelo, s tom Brinisendom i njenim ovcama ostao sam četiri godine i dva i po meseca... (II, 476). I Gijom Belibast jekrenuo „putem seoba” posle vrlo oštre tuče. Krivac je bio on: u tuči je

ubio jednog pastira. Zato je napustio svoje bogato imanje i svoj očin-ski domus u Kibijeru. Postao je prvo pastir6, potom savršeni... Skrasićese kasnije kao prorok male patarenske kolonije u Kataloniji, a zanima-nje pastira zameniće korparskim zanatom ili pravljenjem grebena.

Na malo drugačiji način i Bernar Bene je žrtva društvenog procesanizlaznog kretanja7. Poreklom je iz dobre kuće zemljoradnika i stočara,

4 Bonassie, t. II, str. 115 i dalje.5 Dr aill e - Put seobe u potrazi za ispašom.6 O Belibastu , darovitom pastiru, vidi II, 177.7 Dokumenti Starog režima nam govore pretežno o društvenoj uzlaznoj liniji, jer

zaista za pojedinca koji njom ide predstavlja prodiranje ka svetu elite, privilegovane i u arhivi. Zato mi se registri Žaka Furnijea čine tim dragoceniji jer se bave, što je retka

pojava, i niz laz nim socijalnim kretanjima.

79

posednika u selu Montaju. Ali porodic u je upropastila Inkvizicija,zemlja domusa Beneovih je bila konfiskovana i preneta u ruke grofa deFoa, a u stvari posedom upravlja baji Bernar Klerg. Krajnji ishod jeb ć j k ć l ć k ć ( ij d d

mučenje. Kao begunac luta od prevoja do prevoja i s planine na planinu, od grofovije Foa do Katalon ije i natrag, noseći u srcu žeđ zaosvetom više no jeres u duši. (O nedostatku patarenske revnosti svedo-



bogaćenje kuće Klerg na raćun kuće Bene (ran ije posredno u srodstvus onom prvom). A Bernar Bene je time odbačen u pastirski proletari-

jat. Njegov materijalni i moralni položaj nije blistav: u vrem e kad seinkvizitori iz Pamijea zainteresuju za njega on živi samo od gajenjastoke radi vune, a u samom selu Montaju uklješten je između dvaklana. Klan Klergovih hoće da natera jadnog Benea da pred Inkvizici-

jom iz Karkasona lažno svedoči, a klan Azema, nep rijate lj Klergovih,

hoće da ga primora da tu izjavu povuče. Bernar Klerg, koji u ovomslučaju deluje po uputstvima svog brata paroha, obećava Bernaru Be-neu da će mu vratiti jednu od konfiskovanih livada nadajući se da će gatako pridobiti za saradnju. Pjer Azema, sa svoje strane, više koristi

batinu od obećanja: konfiskuje Bernaru Beneu dragocene ovce, koje sunjegova poslednja imovina, da bi na njega uticao u suprotnom smislu.

Na kraju je Bernar Bene uhapšen. Potom uspeva da pobegne iz varoši-ce Ma-Sen-Antonen gde je boravio pod prismotrom (I, 408). Pošto je prošao kroz Serdanj opet ga uhvate u Aks-le-Termu: Pjer Rusel izAks-le-Terma i njegova žena Alisanda su ga potkazali. A ova je Alisan-da sestra Gajarde Bene, supruge Pjera Benea, rodenog brata našegBernara. Bernara je dakle potkazala sestra njegove snaje. To nije

lepo... ali se može objasniti: Alisanda i Gajarda su obe bile, u različi-tim trenucima, ljubavnice paroha Pjera Klerga i izneverile su zakonskeveze s kućom Bene da bi se pretvorile u višestruke izvršiteljke nameraKlergovih: od ljubavnica su postale doušnici. Harem Pjera Klerga je nataj način doprinosio napretku njegovog domusa. A Bernar Bene jenepovratno klizio niz padinu: sin iz dobre porodice, pred kojim je na

početku bila budućnos t v lasnika koji obrađu je imanje , postao je najzadobičan pastir, igračka u rukama različitih klanova u njegovoj parohiji.Bio je srećan što se u tim uslovima izvukao bez većih posledica izsurovih šapa inkvizitora8.

*

Još je jedan pa stir odbačen u marginu slično Bernaru Beneu, ali je pao još niže: to je Gijom Mor. I on je izdanak časnog zemljoradničkogdomusa iz Montajua, koji je upropastila Inkvizicija uz pomoć, kao iobično, uslužne kuće Klerg. Otac i braća Gijoma Mora su uhapšeni.Majka Mangarda se svojim oštrim jezikom zamerila Klergovima neo- prez no podsećajući na njihovu jere tičku mladost9: oni su joj odsekli jezik u bukvalnom smislu reči. G ijom Mor uspeva da izbegne tamnicu i

8 I, 395 sq i I, 405— 406, I, 408 (dostava Ruse lovih).9 II, 222, „odrezivanje jezika”, koje su namestili Klergovi, bilo je m oguće „legalizo-

vati” zahvaljujući vlasti bajia (koji je predstavnik vrhovne pravde grofa de Foa), tim

ovlašćenjima je raspolagao B ema r Klerg.

80

j ( pče njegove nimalo ljubazne reči savršenom Gijomu Belibastu: Više volim da jedem utrobu nego da pripadam vašem društvu) (II, 187). Nema tu nikakvog čuda: lutalica Gijom Mor želi da ubije Klergove,koji su upropastili njegov domus i malo ga se tiče sudbina patarenstva,zbog kojeg je međutim Inkvizicija bacila u tamnicu njegovu porodicu.)Pastir, nezadovoljan svojim položajem, Gijom Mor se stalno seća sad pota mnele slave svoje loze, u stvari bila je dosta skromna, ali se

prolepšavala što je bivala dalja baš zato što je više nije bilo. Lutaličkiživot je pružio Gijomu Moru priliku da na raznim mestima upoznajezajednice planinskih pastira, proizvođača sira. Život će završiti dostaloše: najzad će operušati kukavicu, to jest, uhvatiće ga u Puigserdi.Odatle će ga vikar kralja Majorke prebaciti u tamnice biskupa Fur-nijea10.

*

Pastiri Belibast, Mor, Bene predstavljaju slučajeve društvenog pa-da, međutim ovi slučajevi imaju veću vrednost od pojedinačnih i mon-

tajuskih suđbina. Tim povodom pogledajte dugu, vrlo zanimljivu i bednu biografiju pas tira Bernara Martija iz Žinaka (III, 253, 295):rođen u bogatoj kovačkoj porodici, koju će upropastiti Inkvizicija injeni žbiri, Bernar Marti će biti sveden na to da čuva ovce ovom ilionom vlasniku, da se potuca od nemila do nedraga i da bude često bez posla.

Međutim ima pastira rođenih za taj posao, koji su se smestili bezkompleksa (zato što su mlađi sinovi ili zato što su siromašni odrođenja) u niži sloj seljačkog sveta, relativno se prilagodili svojojsudbini, čak u nekim izuzetnim ili dobro poznatim slučajevima moguda budu i srećni i ponosni što su pastiri... Takvi su nama već poznatiŽan Pelisje i još pre Pjer Mori.

Žan Pelisje, sin Bernara Pelisjea iz sela Montaju, postao je profe-sionalni čuvar stada kad mu je bilo dvanaest ili četrnaest godina.(Zaista od dvanaest godina su seljačići onog vremena postajali odgo-vorni za ovce: ovde smo pred „dugim trajanjem” učenja seljačkogdcteta.) Za početak u ovom zanatu roditelji su mladog Pelisjea dali naobuku daleko od kuće, u Turn on11: prva gazdarica pastirskog šeg rta ježena, zove se Tomasija i verovatno je udovica.

Na samom ulasku u život Pelisije mladi se ne pokazu je kao neko('udo od znanja, u svakom slučaju nije ni prineti svom kolegi pastiru

i° II, 170, 171, 173, 175, 177 i od 178 do 190; II, 223; I, 418; III, 87 i II 173 C mćcsnici Klergovih).

11 Tum on, m esto zvano Kastelran (današnji dep. Od) prema III, 522.

n Monlnju 81

Pjeru Moriju, koji je vrlo živog duha. Sve u svemu intelektualnoodgovara nižim klasama u Starom Poretku: ne zna prezime svoje prvegazdarice12, već samo kršteno ime Tomasija, nije u stan ju da navede

vco pomenuto sečenje jezika Mangardi Mor) upropašćuju porodicuMoi bacajući njene članove u zatvor ili u izgnanstvo, društveno propa-ilanje i očaj: svedočenju pastira Pelisjea nije potreban komentar kad je



g , j , j jkoliko mu je bilo godina kad je prvi put stupio u službu, a isto takoneodređeno govori o trajanju te službe: Ostao sam pet ili šest godina kod Tomasije — kaže on.

Kad mu je bilo oko osamnaest godina Žan Pelisje, sad već iskusan pas tir, vraća se u roditel jsku kuću, tu živi neko neo dređen o vrem e smajkom Alazaisom i braćom Rejmonom, Gijomom, Bernarom i Pje-rom. Pored ukućana druži se s ljudima iz četiri rođačke ili susedne

kuće. U tim kućama nikad nisam sreo nijednog stranca, niti jeretika —izjavljuje on, podvlačeći prilično zatvoren krug svog druženja.

Druženje mladog pastira jeste ograničeno, ali njegova „pokretlji-vost” ga naprotiv ne ostavlja. Napustivši ponovo majčinu kuću ŽanPelisje stupa kao pas tir u službu Gijoma Kas telana iz Nio ra13, na dvegodine, potom kod Rejmona Žana iz Momprea na godinu dana (III, 75sq). Trajanje službe je kratko: poslodavci i radnici u selima Oksitaniječesto su se izgleda sporazumevali da se vežu i rastanu u kratkomrok u14. Ovaj običaj je sušta sup rotno st kmetstvu.

Pošto je isteiclo vreme njegovog služenja kod Rejmona Žana izMomprea, Žan Pelisje (već po navici) opet kreće u Montaju i stupa u

službu — kod drugog ovog puta — kod porodice Bernara Mora i čuva belu stoku (III, 75, 76). Ti Morovi su s njim u nekom srods tvu, poštoupornom propagandom njegova tetka Mor privremeno preobraća Ža-na Pelisjea u patarenstvo: između gazde i plaćenog pastira, pogotovu uokviru porodice, društvene razlike često nisu velike.

Međutim gromovi Inkvizicije se obaraju na kuću Mor na velikiužas pastira koga zapošljava: Moj gazda Bernar Mor i njegova majka Gijmeta — priča Žan Pelisje15— istovremeno su bačeni u tamnicu zbog

jeresi. Pjer Mor, njegov brat i sused, i drugi Pjer Mor (sin ovog Pjera Mora) bili su neko vreme u zatvoru u Karkasonu. Ostali sinovi Pjera Mora starijeg, to jes t Bemar i Gijom16, takođe su odvedeni u zatvor u Karkasonu zbog jeresi. Još jedan Pjer Mor, sin Bernara Mora, pobegao je

iz Montajua (1308) posle racije Inkvizicije na mesne jeretike i nastanio se Kataloniji. U Montaju se vratio pre dve godine (1321) da bi se oženio

jedn om od kćeri Gijom a Otijea iz Montajua (koji je sad u karkasonskoj tamnici zbog jeresi). Taj Pjer Mor, pre no što je nedavno otišao opet u Kataloniju, živeo je u selu do početka ove zime i ja sam brižljivo izbega- vao da s njim razgovaram. Hapšenja i pritisak (kojima treba dodati i

12 Uporedi sličan slučaj regruta iz Kreze oko 1830. (Le Roy Ladurie i Dumont, u J.-P. Aron, 1972).

13 Današnji departman Od.14 O. de Serr es, Thćatre..., 1600.15 III, 76; ne mešati ovu Gijmetu Mor, Bernarovu majku, s Gijmetom Mor, ženom

pomenutog Bemara.

16 O G ijomu Moru v. sup ra str. III sq.

82

icč o mukloj i sve bolnijoj tragediji koja pritiska život u selu Montajuizmcđu 1305. i 1320. Žan Pelisje gleda kako oko njega udarci Inkvizici-|c obczglavljuju porodice njegovih poslodavaca. Stoga odlučuje — uskladu sa svojim prirodnim pozivom pastira — da beži. Smešta svojeskromno pastirsko stanište u Prad d’Ajon, selo na milju od Montajua iskoro isto toliko zahvaćeno jeretičkom zarazom koliko i Montaju:Pošto sam napustio službu kod Bernara Mora zaposlio sam se u selu

Prad d ’Ajon kod Bernara Malea i njegovih sinova Bernara, Rejmona i Andrea (III, 76). Avaj, nije imao sreće: Oko dva meseca pošto sam se /.aposlio kod Bernara Malea starijeg, ovaj je pozvan da predstane pred Inkviziciju iz Karkasona, koja ga je potom bacila u tamnicu. Taj Bernar jc umro u tamnici. Za novu katastrofu koja ponovo pogada njegove poslodavce (Maleove posle Morovih) Ža n Pelisje se teši koliko možei/javljujući Žaku Furnijeu da u svakom slučaju, nijedan od navedena tri sina Bernara Malea starijeg nikad nije bio uznemiravan zbogjeresi.

Slaba uteha! Prelazeći iz Montajua u Prad d’Ajon Žan Pelisje,istini za volju, nikad nije izišao iz rođačke mreže patarena Morovih,Klergovih, Maleovih... Mreža je, uprkos žestokim unutrašnjim sukobi-ma, tkala od sela do sela tkivo jeretičkog i rodbinskog saučesništva:liernar Male mlađi iz Prada, sin Bernara Malea starijeg (uhapšenoggnzde Žana Pelisjea) oženio se jednom nećakom paroha Pjera Klerga,koji je odmah postao zaštitnik mladog para (III, 77). U oblasti Ajonsvi putevi, čak i putevi pastirskih seoba u potrazi za poslom, ukrštali suse kad-lad s putevima paroha Klerga...

Najzad će se Žan Pelisje, posle tolikih godina lutan ja, konačnovratili u Montaju, svoje rodno selo. Uključen od sad u život svojezajednice postaje vlasnik sopstvene porodične kuće: može se videti svrcmcna na vreme kako leži pred vratima kad ga kakva bolest tu priku je (III, 79). Bolešljiv, odm ara se na suncu17.

Ali inače je većinom normalno na nogama, bilo u proleće pre

zabrane ulaska u livade, ili leti, posle kosidbe (III, 84). „Imućan” pastir, sad ima svoje sopstvene ovce. Ali — i to odmah obeležavagranice njegovog skromnog uspeha — napasa na tuđim pašnjacimasvoje stado. Mala žanrovska scena tipično montajuska — koja svedočio oštrini pogleda pastira i svojstvena mu je kao i stalna čežnjiva seta — prcdstavlja Žana Pelis jea u livadama. Scena započinje uobičajenomvremenskom neodređenošću (III, 84): Da li je to bilo one godine (1308) kad je sve Ijude iz Montajua pokupila Inkvizicija iz Karkasona, ili možda

prethodne godine? Ne sećam se više tačno. Da li je bilo u leto posle kosidbe ili u proleće pred zabranu ulaza u livade? Ne sećam se ni toga tačno. Bio sam sa svojim ovcama na mestu zvanom Komb del Gazel u

17 Ibi d. Vidi i III, 104: Žan Pelisje je uopšte bolestan i slab.

83

livadi Gijoma Fora i njegove braće (Gijom For će biti spaljen kao jer etik u povratu 1321.18). Bio sam na livadi na levu ruku od puta koji vodi ka (pasnjacima u) planini Montajua. Na desnu ruku od tog puta bio

„savršeni”! U času njihovog trenutnog prolaska kroz naš tekst oni bežeu šumu, posle kratkog ilegalnog boravka u kući porodice Belo: jedanod njih je Prad Tavernije koji se često sreće na okukama puteva u



je Pjer Baj, sin Rejmona Baja iz Montajua: taj Pjer Baj je napasao ovce u livadi Bernara Martija (onoga s nadimkom „Koza”), a tu je bio i. Zan

Marti iz Montajua, on je napasao ovce u livadi koja mu pripada i koja je do livade Rejmona Martija. Moglo je biti oko podne kad su se na

pom enu tom putu od Montajua pojavili A rno Vital iz Montajua, u plavoj gornjoj haljini preko tunike, a sekirom za vratom pridrzavao je veliki naram ak hrastovog granja, koji je takođe nosio na plećima, i s njim dva čoveka, obojica u mrkim ogrtačima s kapuljačom, preko plave ili zelene odeće. Arno i njegovi pratioci su se priblizili prolazeći preko livade Beloa. Kad su dotle stigli primetiše mene i moje drugove i ortake, Pjera Baja i Zana Martija. Arno priđe Pjeru Baju i pozdravi ga i ovaj mu uzvrati pozdrav.. . A kako je u to vreme Arno bio „mesje” u selu Montaju, on prekori Pjera Baja i Zan a Martija što pušta ju svoje ovce da zalaze u zasejana polja. Zan reče Arnou u šali: „Jesu li ova dvojica drvoseče iz Lavlanea?” Svedok, koji je i učesnik, dobro opisuje scenu. U njoj seotkriva mali svet pastira iz Montajua u XIV veku, koji koristi svojelivađe, namenjene ispaši i kosidbi i uvučene među zasejan infield paro-hije, kao i daleki planinski outfield oblasti pašnjaka. Nazire se i dru-

štvena slojevitost: (A) pastiri koji napasaju sopstvene (i tuđe ovce) natuđim livađama i (B) pastiri-stočari-vlasnici koji čuvaju ovce na poro-dičnoj livadi, jer je s punim pravom poseduju19. Ali ove manje ili višetanane razlike ne smetaju obrazovanju neformalnih timova ili zađrugaudruženih pastira (socii), koji potiču iz različitih slojeva navedenestratifikacije. Iznad ovih malih osnovnih grupa tekst pominje i zaje-dničke službenosti, koje se odnose na selo u celini: napasanje je uređe-no zabranom ulaženja u livade namenjene kosidbi, useve čuva opštin-ski „mesje” s nepunim radnim vremenom, jer inače popravlja obuću i

jur i suknje20. Vreme ovog seoskog svemira teče talasastom hronologi - jom, urez anom u neizvesnost, u ritmu inkvizicijskih katast rofa i radovakoji se odnose na ispašu: racija 1308, zabrana korišćenja livada za

kosidbu, kosidba livada, to su vremenski reperi, uostalom nesigurni, pas tira Žana Pelis jea21. Za trenu tak se pojav ljuje u vizue lnom polju pas tira nama malo poz nat svet drvoseča sa sekirom na ram enu i na-ramkom drva na plećima. Ali istina je i da je počev odatle sve lažno.Jer dvojica drvoseča, koje navodi Pelisije, nisu pravi ljudi iz šume, već

18 Limborch, str. 187, navedeno u Duvernoy, In qu isi tio n.. ., str. 132.19 Vidi i: I, 410; Gijom Gilaber, ozbiljno bolestan, star oko 15 godina, „prethodno

je bio pas tir i čuv ao je sta da svo g oc a”, ovaj zan imlj iv tek st nam pre dsta vlja sluča j jo š je dn og pas tira -odg ajiv ača st ok e iz Mo nta jua i sluč aj uče nja zan ata past ira po če v od dvanaeste ili četrnaeste godine starosti.

20 V. sup ra, II glava.21 U ovom tekstu je u mentalitetu Žana Pelisjea primetna suprotnost između

vremenske neodređenosti i prostorne tačnosti. O ovim problemima vidi infra XVIII glava.

84

od njih je Prad Tavernije, koji se često sreće na okukama puteva uajonskoj oblasti, a drugi Gijom Otije, slavni i hrabri beležnik iz Aks-le-Terma, koji je brakom i rodbinskim vezama neposredno vezan zaMontaju. Njegova žena, Gajarda, ćerka je Arnoa Benea iz Montajua, aon je ravnopravni član klana Beneovih.

Životni put malog pastira Žana Pelisjea je tako zatvorio krug,optočivši različite porodice iz njegovog sela. Put pastira Pjera Morija

je nap rotiv potpuno otvo ren prema dalekim putovanj ima, Mori jesklon doživljajima, prolaznim ljubavima i pre svega prijateljstvu. Stoganeke pojedinosti zaslužuju pažnju: biografija ove ličnosti se zaista

poistovećuje s velikom seobom na kojoj se zasniva pirinejska privre datog doba22.

Pjer Mori, dobar pastir

Pjer Mori, rođen oko 1282—1283. sin je Rejmona Morija, tkača izMontajua i njegove supruge Alazaise. Kuća Morijevih bila je klasičandomus, kakvih je bilo više u selu. Rejmon i Alazaisa su izrodili šest

sinova nazvanih Gijom, Pjer, Žan, Arno, Rejmon, Bernar, a bilo je i još bar dve kćeri: G ijme ta, nesrećno uda ta za tesara Bertra na Piki jea izLarok d’Olma i Rejmonda, koja će se udati za Gijoma Martija izMontajua. Obe će se udati sa osamnaest godina ili još ranije.

U selu Montaju, kao i drugde, tekstovi su obeleženi muškimšovinizmom... i šovinizmom odraslih: zaboravljaju dakle da pomenu postojanje ćerki, pa i prisustvo novorođene dece ili nestanak rano prcm inule dece. Brojku od osam rođenja u domu Morijevih trebadakle smatrati minimumom. Uprkos zanimanju Rejmona Morija, kojeteorijski nije zemljoradničko, porodica se bavi mešovitom delatnošćuzasnovanom na stočarstvu, zemljoradnji i zanatstvu. U osamnaestojgodini Pjer Mori je još samo mali pastir u selu Montaju. Gijom Mori,

njegov brat je drvoseča: F^re dvadeset i tri godine — priča Pjer Mori nasaslušanju 1324. — čuvao sam ovceArnoa Forea iz Montajua i Rejmona Molana iz Arka, na teritoriji Montajua. Gijom Mori, moj brat, i Gijom

22 Velika seoba pokreće velika stada (nekoliko stotina grla najmanje) i po tome se i i/likuje gajenje stoke pirinejskih odgajivača (iz Aksa i drugde), koji uzimaju u službu putujuće pastire iz Montajua, s jedne strane i s druge strane sitna proizvodnja rasparčane Irukture, zasnovana na malim stadima kakva je u selu Montaju i u ob lastima k lasične mcšovite zemljoradničko-stočarske privrede (vidi tim povodom M. T. Lorcin, Campagnes lyonnaises... 1974, str. 30) Gospođa Gramain (prema Uvodu u njenu tezu) vidi u tom

in nju stočarstva, ono „preduzetničko ili sitno, kao odgovor na prenaseljenost Langdoka i n i' Oksitanije na početku X IV veka, odgovor u ovom slučaju pokušava da se nađe u i"i|;itnim resursima stočarske proizvodnje. O „pogodnostima” koje nude u tom pogledui nl.ilonski pašnjaci za ovčare i mazgare vidi II, 42. O ekonom sko-dru štvenim osn ovama uiiskih seoba u Španiju, koje su „pred uslov” delatnosti Ijudi kao što je Pjer Mori, vidi

m davne zaključke Reyn e Pastor de Togner i, 1973. str. 135—171.

85

Belo iz Montajua, koji su sad mrtvi, odlazili su u šumu Oze da prave šindru2*. U to vreme Pjer Mori clolazi po prvi put u dođir s jeresiupravo preko brata Gijoma i klana porodice Belo, odlučno opredelje-

doba, koji je koliko porodični24 toliko i otuđen). Malo docnije, kad mu je bilo dvadesetak godina Pjer Mori se zaljubi (III, 110, 121): Sledeću zimu sam prezimio sa stokom u dolini Arka. Stanovao sam kod svog



p p j p p jnog za širenje patarenstva u selu. Ti dodiri dobijaju oblik nekakve

propovedi polu- jevanđelske i polu-kantovske pre vremena — kojuPjeru čitaju dvojica drvoseča: Gijom Belo i Gijom Mori — nastavljaPjer — dođoše mi u susret i rekoše mi:

— Dobri hrišćani su došli u ovaj kraj: idu putem kojim su išli sveti Petar, sveti Pavle i ostali apostoli, prate Gospoda; oni ne lažu i ne čine drugima ono što ne bi hteli da drugi njima čine.

U to vreme je Pjer Mori, kome je jeretička propoved tako bačenau lice, još vrlo mlad momak pobožno odan kultu svetaca. Ispitijućisamog sebe seća se svoje bliske prošlosti: baš sam ošišao ovce, a od svoje vune sam jedno runo dao svetom Antoanu, a drugo montajuskoj

Devi Mariji. Ostalo mi je još malo vune da sebi napravim odeću. Brat i Gijom Belo mi onda rekoše:

— Božji Ijudi (jeretici) nisu dobro obučeni. Daj im svoju vunu. Poslužiće im za odeću. Tako ćeš im učiniti veliku milostinju, veću od one kad si dao svetom Antoanu, jer mnogi Ijudi daju svetom Antoanu, a malo Ijudi daju božjim Ijudima. A božji Ijudi mole Boga za svoje dobročinite- Ije... i delotvomo! Jer oni žive pravedno i u istini.

Potresen mišlju da će sveti ljudi da se mole za njega, mladi Morise razneži: Toliko su mi govorili da sam im dao vrednost jednog runa da ga nose tim jereticima. Mali pastir, već sinkretist, podeliće đakle svojdeo vune od stada na tri dela: jedan deo za svece u raju i montajuskuBogorodicu (lakše se daju poljoprivredni proizvodi mesnom svetilištunego dalekom biskupu glavoseku), drugi deo ostavlja sebi za tkanjesvoje odeće, koja je tako ishod samopotrošnje proizvoda stada, i najzadtreći deo za božje ili svete ljude, koje pod uticajem mesnih patarenaPjer Mori smatra kao posređnike u dobijanju božje milosti.

Malo posle tih prvih veza s jereticima, oko 1300—1301. Pjer Moriosamnaestogodišnjak, beži iz očeve kuće (III, 110). Ne zato što je urđavim odnosima s roditeljima, već zato što miris sumpora već okružu-

je Morijev domus, koji Inkvizicija sumnjiči da je jeretički, bolje jedakle pobeći. Iduće zime Pjer Mori silazi ka oblastima Ode gde imanameru da prezimi s ovcama u toplim krajevima doline Arka izmeđuRazesa i Fenujeda (III, 121). (Sezonske seobe pastira između donjegkraja Ode i ariješke planine doprinose uostalom objašnjenju naizmeni-čnih lokalizacija patarenstva u planinskim krajevima i dolinama oksi-tanskih pokrajina Foa i Od.) U Arku je Pjer Mori pastir, najamniradnik svog bliskog rođaka Rejmona Molana (stalna mešavina rođač-kih i poslovnih veza, bitna za razumevanje seoskog „proletarijata” tog

23 III, 120. Postoji očigled no u Morijevih sinova još od mladosti profesion alnostpastirskog života. Međutim beda i konfiskacija roditeljskih dobara od strane Inkvizicije doprinose odluci nekih od njih, kao što je Žan Mori, da prihvate pastirski način života (I,

444).

86

brata od tetke Rejmona Molana iz Arka. Strasno sam se zaljubio u devojku iz tog sela Bernadetu den Eskinat. Tokom dve godine niko m i nije govorio o jeresi, jer su dobro videli da ludo volim tu devojku. LepaBernadeta, reklo bi se, nije bila ledena prema Pjeru Moriju. RejmonPjer, koji će malo kasnije biti gazda-poslodavac našeg pastira, ozbiljno

prebacu je tu vezu svom budućem pas tiru jednog dana u razgovoru uloru. Rejmon će čak ići tako daleko u svom gnevu da će nazvati

Bernadetu prostitukom: Ti, Pjer, ti koji si bio sklon božjim Ijudima sad te za njih čak nije briga. Umesto toga odao si se bludu. Tražiš suprugu.

Dobro, naći ćemo tije. Zenu koja će biti odana pravoj veri (jeretičkoj). A kad budeš imao takvu ženu bolje će ti biti nego da imaš ženu koja ne deli naše verovanje (podrazumeva se neku kao Bernadeta). Jer ako ti je žena naše vere možeš da primaš božje Ijude u kuću. Možeš da im činiš dobro. Moći ćeš čak i da razgovaraš bezbedno sa ženom o stvarima kao što je shvatanje dobra itd. (III, 121).

Ovakva perspektiva je mogla delovati podsticajno: imati teme zarazgovor sa ženom, već postojeće teme koje inače toliko nedostajunekim čudno ćutljivim brakovima, kakvih je ponekad bilo u velikom

broju u Oksita niji ... Veliko je to iskušenje.

Nem a više reči od tad o toj Bernadeti den Esk inat , koju je PjerMori strasno voleo. Zauzvrat druga Bernadeta — Bernadeta Pjer —stupa na scenu. Tek joj je šest godina, ali se govori o tome da je trebačuvati za još đaleku svadbu s Pjerom Morijem, koji je upravo postaonajmljeni pastir odgajivača stoke Rejmona Pjera, oca devojčice. Mogu-ći tast ima i imanje. Pjer Mori sa svoje strane uštedeo je dovoljnonovca za sasvim pristojnog zeta: ostavljanjem novca na stranu i pastir-skim spekulisanjem sakupio je dovoljno da kupi zemlju u Arku. BernarBelibast, opet jedan stočar iz tog kraja, koji se nametnuo kao provoda-tlžija, može dakle da opiše primamljivim rečima „dobru partiju” kojumu je našao: Tražiš ženu koja shvata šta je dobro, ja znam devojčicu koja će kasnije biti kao poručena za tebe. Bogata je toliko da ćeš s onim

što joj otac bude dao (kao miraz) i ovim što ti već imaš u Arku, gde si kupio zemlju, biti dovoljno imućan da ne živiš od deset prstiju... A Kcjmon Pjer, koji će ti u tom slučaju biti tast, prihvatiće te kao rođenog sina, daće ti svoju ćerku Bernadetu Pjer, kojoj je sad šest godina, i ostaćeš ii domusu Rejmona Pjera koji je u pravo j veri (III, 121). Zanimljiva jeliaranga Bernara Belibasta, jer usput podvlači osnovne, zaista oksitan-.kc‘. vrednosti stočara: tesne veze domusa i jeresi, jednodušno prvenstvosamog domusa uz moguću povorku uzgrednih ustanova (usvajanje bu-

' A Vidi o porodičnim najamnim radnicima P. Bourdieu, Sociologie de l ’Algćr ie... (i.ikode i P. Bourdieu, L e Dć sen cha nte me nt du mo nd e, Pariz C. S. E. 1966). Ono što Pjer Hiiidije govori o najamnoj radnoj snazi u okviru porodice u zemljama Magreba vredi i za iniiogc sluge u selu Montaju, rođake svojih poslodavaca. Ali je široko rasprostranjeno

11n du našim pastirima i unajmljivanje i kod onih koji im nisu rođaci (v infra).

87

dućeg zeta, zajedničko stanovanje, miraz); otac porodice bira zeta kao budućeg sina da bi nastavio lozu i domus i predviđa pravim ugovoromda će njegova još mala kćer, čim stasa za udaju, biti s mirazom uručena

ć ć ć

Božji Ijudi, koji ne kradu, ali rado primaju male poklone, posre-dnici su dakle u dobijanju božje milosti i jemci spasa pojedinca. PjeraMorija privlači koliko lako spasenje toliko i izgledi na ženidbu boga-



već odraslom mladiću, koji živi u njegovoj kući i koga je on odredio zanaslednika. Motivi ove diplomatije su jednostavni: Rejmon Pjer nemasina, već smo tri ćerke: Bernadetu, Zakotu i Markizu. Prinuđen jedakle da nađe čoveka koji hoće da dođe u njegovu kuću da bude zet.

Suočen s ovako blistavom budućnošću, zasnovanom na kulama uvazduhu, ili tačnije kulama u Fenujedu, Pjer Mori ne gubi glavu. OnBernaru Belibastu postavlja pitanje, koje je istovremeno i pitanje po-

verenja i razumno pitanje: — Otkud mozete znati unapred, Bernar, da će Bernadeta, kad do raste za udaju, imati razumevanja za pravo dobro? (III, 122) PitanjePjera Morija nije glupo, iz zapisnika Žaka Furnijea saznajemo zaslučajeve planiranih brakova: pata renski vern ik se veselo oženi devoj-kom za koju misli da je jeretik i nada se da će s njom voditi u bračnomživotu prijatne patarenske razgovore kraj ognjišta. A nesrećnika je podlo prevario tast te se našao oženjen katoličkom oštroko nđom skojom mora da živi četvrt veka učauren u grobnu tišinu zbog opasnostiod Inkvizicije (III, 322).

Ali Bernar Belibast ima odgovor na sve. Pastirovo pitanje ga nezbunjuje: Rejmon Pjer će — odvraća on Moriju — tako dobro othraniti

(tako dobro vaspitati) svoju ćerku Bernadetu da će s božjom pomoću zna ti šta je pravo dobro. A ako slučajno ne bude znala kad stasa za udaju, onda će ti, Pjer, biti dovoljno u tom slučaju da izađeš iz kuće

Rejmo na Pjera odnoseći sa sobom ono što je tvoje. Tebi ostaje da napustiš tu devojku, jer bi bilo vrlo loše po tebe Pjer, da uzmeš za suprugu osobu koja nema razumevanja za pravo dobro (III, 122). (Primetiće seda ovo novo izlaganje kućne sociologije usput osvetljava pojedinostkoja nije nezanimljiva: u Pirinejima i njihovom podnožju u XIV veku,kao i u Seveni u XV i XVI, veku mlad čovek predviđen za budućegzeta, koji već živi u kući, donosi svoj sopstveni imetak u kuću čiji ćečlan biti, a odneće ga u slučaju raskida veridbe.)

Zaveden svadbenim planovima, koje je rečitost Belibasta ulepšala,

Pjer Mori se odlučuje da upozna „božje ljuđe”: ovi su u središtu bračnezavere pomoću koje Rejmon Molan i Rejmon Pjer, udruženi kaolopovska banda, hoće da uvuku Pjera u tabor „poznavanja pravogdobra” (III, 110). Pjer Mori dakle postavlja ključno pitanje RejmonuPjeru i Bernaru Belibastu, čije ćemo značajne veze među jereticimauskoro videti:

— Kakvi su Ijudi ti božji Ijudi o kojima mi se toliko govori?Poučan odgovor Bernara i Rejmona:

— Ljudi kao i ostali! I meso i kosti, i stas i l ice su im potpun o isti kao i u drugih Ijudi! Ali oni jedini slede put pravde i istine kojim su išli apostoli. Ne lažu. Ne uzimaju tuđe. Cak i kad bi na putu našli zlato ili srebro ne bi ga „digli”, ukoliko im to neko ne bi poklonio. Covek lakše nalazi spasenje u veri tih Ijudi, koje nazivaju jereticima, no u bilo kojoj drugoj veri (III, 122).

88

lom devojčicom Rejmona Pjera. Petnaest dana posle ovog razgovoradoći će do prvog odlučujućeg susreta našeg pastira s jednim od „savrše-nih”. Biće to prvi dođir zabeležen u dugom traganju za „božjim čove-kom”, koje će ispunjavati život pastira Morija. Bilo je to 1302. i Pjeru

je dvadesetak godina.Do prvog susreta dolazi prilikom velike večere kod Rejmona

Pjera (III, 122); podsetimo da je Rejmon krupan odgajivač stoke i

poljoprivređnik u Arku , njegove ovce se sele između dol ine Arka iletnjih pašnjaka u oblasti Ajona, njegova kuća ima i gornji sprat, solier (II, 17, 404), u to vreme stalno zapošljava bar dvojicu plaćenih slugu(možda zato što nema odraslog sina); jedan od te dvojice je pastir, u tovreme Pjer Mori. Drugi je mazgar. Na ovom drugom mestu je bio prvoArno, rodom iz mesta So, koga će zato što nije pataren Rejmon Pjergrubo otpustiti, potom Pjer Katalan iz Kustosa, koji je „jeretički ver-nik” (III, 135).

Ta velika večera kod Rejmona Pjera odgiravala se, razume se, ukuhinji, pošto razlike između kuhinje i trpezarije, sem u retkim izuze-cima, nije bilo u bogatih seljaka Oksitanije u to vreme25. Večeri su, pored samog gazde Rejmona Pjera iz Val d’Arka, zvanog takođe po

rodnom mestu Rejmon Pjer iz Sabartesa, (III, 100, 121) prisustvovale injegova žena Sibila i njena majka, ova je dakle stanovala sa zetom uumereno proširenoj porodici (III, 122). Dve žene su pripremile obed.Drugi odgajivači stoke, manje-više iz okoline, rodom često iz oblastiAjona ili Aks-le-Terma, koje su seobe sa stokom vezivale za dolinuArka, došli su kao susedi ili zvanice. Među gostima Rejmona Pjeravidim Rejmona Molana iz Arka, rođaka i prvog poslodavca PjeraMorija, Bernara Vitala, koji živi u dolini Arka, ali je rodom iz Monta-

jua (rođ ak je Arn oa Vitala, obućara i „mes jea”, ženskaroša i poznatog patarena) . Vidim i Gijoma Ekon ijea, stočara iz Aks- le-Terma, koji jevezan za Ark seobama stada, kao i Markizu Ekonije, Gijomovu sestru.Brat i sestra Ekonije bili su prijatelji Otijeovih: kod Markize je Gijom

bio u prilici da se upozna s Pjerom Otijeom, koji je tog dan a bezustczanja pržio sitnu ribu (II, 12, 13).

I Pjer Mori je bez formalnosti pozvan na večeru Rejmona Pjera.11 stvari s obzirom na njegov položaj sluge-pastira nije mu ni bio

potreba n poziv, je r je bio punopravni član domaćinstva. U toj je merii'lan, kao i sve sluge na imanjima u to vreme, da bez ustručavanja

jednog dana grdi svoju gazdar icu u glas s gazdom: loša majko, demone doviknuće tom prilikom Sibili Pjer (II, 415).

U stvari na toj velikoj večeri u kuhinji jednog domusa u oblasti*)d bili su (pored Pjera Morija) članovi četiri velika jeretička seljačkaroda nastanjena i u dolini Arka i u oblasti Ajon-Sabartes i to: Vitalovi,

’s Vidi takođe, kasnije, i u istom smislu, O. de Serres 1600.

89

Molanovi, Pjerovi i Ekonijeovi. U susednoj prostoriji (u sobi kraj kuhinje) Pjer Otije, „velikaš” jeretika, i još dvojica ljudi (jeretika) izLimua jeli su ribu i s vremena na vreme slali poneko dobro parčeR j Pj f h T k t č i Pj M i j bi ž t

pašnjacim a Arka kad je Rej mon Pjer poslao neko siromašno dete ponjega. Odazivajući se pozivu Pjer Mori je ko zna koji put sišao udomus Rejmona Pjera i zatekao kako se kraj ognjišta greju dva pozna-



Rejmonu Pjeru u foganhu. Tokom te večeri Pjer Mori je bio žrtvaizvanredne „atmosfere” koja je vladala. Međutim, voleo je katoličku

prop oved Male braće, lep uzor je čuo u crkvi u Arku nekoliko danaranije (III, 123). Ali zahvaćen srdačnom toplinom večere, Pjer Morioseti da mu je katolička vera poljuljana i postade „jeretički vernik”zahvaljujući Pjeru Otijeu: tom prilikom se Otije obraća Moriju sa ,,ti”dok ovaj i dalje govori ,,vi” patarenskom misionaru. Večera se pretvara

u veselu pijanku, slavi se kraj vatre pristupanje novog člana.Pjer Mori nikad više neće videti Pjera Otijea. Ali svakih osam

dana silazi s okolnih pašnjaka, gde čuva svoje i gazdine ovce, da biuzeo zalihu hleba iz kuće Rejmona Pjera u Arku. Tom prilikom srećečesto kod gazde ovog ili onog jeretika. Jednog dana, dok je bio ukuhinji gde mu je očeva tašta pržila jaja na slanini, čuo je da se ususednoj sobi, oprezno zaključanoj, nalazi Prad Tavernije, jeretik i bivši tkač, lutalica i dob ro poznat u ajonskoj oblasti. Tavern ije jedesvoj patarenski ručak: hleb, ribu i pije vino. Kad je čuo za dolazak

pastira poziva ga da uđe, usta je u znak poštovanja i ponovo seda, dajemu komad blagoslovenog hleba. Za Pjera Morija, čija će zbirka koma-dića hleba koje su blagoslovili različiti „savršeni” biti čuvena u Pirineji-

ma26, ovo je izuzetna prilika. Potom, priča Mori — oprostio sam se i vratio se ovcama odnoseći svoju zalihu hleba, blagoslovenog i neblago- slovenog.

Posle osam dana Pjer Mori, koji je u međuvremenu bio na pašnja-cima, opet silazi u Ark po hleb (pastiri jedu ogromne količine hleba).Kod gazde naš čestiti pastir zatiče Gijoma Belibasta, bogatog poljoprivrednika iz Kibi jera, on je otac Gijoma Belibasta mlađeg. „Savršeni”ili navodno savršeni, ovaj će kasnije uživati iskrenu i trajnu naklonostPjera Morija (III, 194). Gijom Belibast stariji i naš pastir izlaze iz kućeRejmona Pjera i upućuju se kući Rejmona Molana. Tu nalaze PradaTavernijea, koji se te sedmice krio kod Molana iza buradi u podrumu.Različiti razgovori pri tom susretu, kojom prilikom Gijom Belibastčini melioramentum Pradu Tavernijeu, povod su za živopisan prikazljudi i običaja u domusu Rejmona Molana, koji je — toga se sećamo —

bio prvi poslodavac Pjera Morija poš to je ovaj napustio Mo ntaju (III,128—129 i supra).

Za susretom, bez sutrašnjice ali odlučujućim, s Pjerom Otijeom, beležnikom, jeretik om koji će ubrzo potom biti spaljen — susret koji je usmerio našeg čestitog pastira ka patare nstv u — usledio je takodeznačajan susret sa Žakom Otijeom, sinom Pjera Otijea, beležnika i

jere tika . Bio je maj, sve je bilo odavno u cvetu. Mori j e čuvao ovce na

26 II, 75; neke mrvice od te „zbirke” Pjer Mori će čuvati dvad eset i dve godine! Majka Gijoma Ostaca iz Ornolaka imala je sličnu zbirku blagoslovenih okrajaka u jednoj

rupi u svojoj kući (I, 204).

90

ta jeretika: Žak Otije i Pjer Montanije iz Kustosa (sadašnji departmanOd) i s njima sede Rejmon Pjer, njegova supruga i njegova tašta.

Pošto su proveli kraće vreme kraj ognjišta Pjer Mori, Žak Otije iPjer Montanije izlaze i kreću putem (ili bar onim što se tako zove) da

bi noću stigli u selo Rije -an-Val27. Ugledni Otije jaše na mazgi, anjegova dva pratioca idu peške. Uvek uslužni Rejmon Pjer je pozajmioi pripremio mazgu za propovednika. Uostalom Zak Otije jeste propo-vednik u pravom smislu reči pošto sve vreme putovanja odozgo samazge propoveda, a slušaoca ili opravdanje za to nalazi u Pjeru Mori-

ju, dok je Pjer Mo ntanije nemi statis ta. „Mazgarska” propoved ŽakaOtijea predstavlja dobar uzorak tipa folklorne propovedi u skladu s

bes prekornom patare nskom teologijom, kakvu su za pas tire prilagodili pata renski aktiv isti28. U jednom od sledećih pasusa vratićem o se na patarenske mitove, koje je u ovim uslovima širio propovednik, čija je propovedaonica bila mazga.

Pošto su posle dugog putovanja od Arka do Rije-an-Vala stigli nacilj, učitelj Žak Otije je prestao da propoveda. Izgledalo je da je PjerMori, preplavljen bujicom rečitosti u hodu, konačno preobraćen u

patare nsko verovanje. To jest. .. preobraćen onoliko koliko je lukav i bezazlen pas tir uopšte mogao biti, jer je čitavog života „držao obestrele u tobolcu”, patarensku i katoličku. Po povratku u Ark i pošto serastao od Žaka Otijea, Pjer Mori je u kući Rejmona Pjera zatekao tričoveka iz Limua, koji su došli u nameri da pozdrave „savršenog”, beležnikovog sina. Zakasnili su te su razočarani proveli noć kod Rej-mona Pjera, a ovaj se potrudio da im razočarenje nadoknadi gostolju-

bljem pris tojnog domaćina seoske i građanske kuće spremajući im uzoru dobar doručak: jaja pržena na slanini. Potom su se oni vratili uLimu. A ja — završava filozofski Pjer Mori — ja sam se vratio ovcama (III, 135).

*

Tokom tog istog nezaboravnog leta Pjer Mori je krenuo da letujesa stadom na mestu zvanom La Rabasol u oblasti Ark (III, 135). Snjim je bilo još sedam pastira među kojima i dvojica rođaka — brat izet njegovog bivšeg gazde Rejmona Molana, dva člana porodice Garo-di iz okoline Arka i još trojica pastira takođe iz Arka, koliko o njimaznamo oni nisu bili u srodstvu s navedenim porodicama, a ni međuso- bno. Grupa pas tira je obrazovala kolibu, što znači zadružnu zajednicu i

27 Selo je u današnjem departmanu Od.28 III, 130— 131. Vidi i propoved brbljivog propovednika lutalice na putovanju: III,

186.

91

privremeno zajedničko stanište: Bio sam — kaže tim povodom PjerMori — starešina kolibe ili „kolibar”, dužnost m i je bila pravljenje sira... delio sam pečeno meso, sir, mleko i hleb vernicima jeresi koji su bili u

no da gostima gore ođnese komad hleba ili pogače, koji je posebno blagoslovio jeretik Tavernije. Kad je to video Rejmo n Molan nije hteoda zaostane te je trojici gostiju, koji su jeli u podrumu, doneo komadslanine. Ali nije izgleda računao s pravovernim vegetarijanstvom Prada



prolazu29. „Rukovodeća” uloga Pjera Morija, čije su profesionalne vre-dnosti svi priznavali30, nije nimalo neobična. O kolibi, osnovnoj ustano-vi, koja u pastirskom svetu znači ono što znači domus u svetu stalnonastan jenih, imaću prilike da govorim opširnije31. Samo da prim etim

povodom ove „ko libarske” etape u biografiji našeg pas tira, da u tovreme ponovo dolazi do odlučujućeg susreta s klanom Belibast. Rej-mon Belibast, jeretički vernik, i Amelijen de Perl, savršeni, ispeli su sedo kolibe u vreme pravljenja sira i Pjer Mori im je dao pečenog mesa imlečnih proizvoda. Savršeni je, kao što dolikuje, odbio meso. Ali ovadvojica izazvaše Pjera Morija na stranu, iza kolibe, i zatražiše poklon.Pjer Mori dade Amelijenu de Perlu srebrni novčić iz Tura i ovaj muzahvalno reče za uzdarje upravo ono što je i očekivao:

— Moliću se za tebe (III, 136).

*

Krajem godine Pjer Mori, u pratnji svog rođaka Rejmona Martija, bra ta (ili p olubra ta?) Rejmo na Molana, vodi ovce na zimovanje opet u

dolinu Arka (ali na druge pašnjake). Jedne nedelje Pjer i Rejmon —vernici, uprkos svojoj heterođoksnosti, katoličke vere — odlaze naslužbu božju u Arku. Po izlasku odlaze u kuću Rejmona Molana. U podrum u zvanom „seli je” zatiču jeretika Prada Tavernija, koji se opetkrije, vrlo đostojanstveno, iza bureta. Mori pozdravi savršenog i popnese na prvi sprat da uzme hleba (u ovoj tipčnoj kući vinogradara-stočarakuhinja je bila na prvom katu iznad podruma, koji je bio uz tor; plan

je dakle bio dosta razl ičit od plana domusa u oblasti Ajona, gde jekuhinja u prizemlju). Na prvom spratu pastir je zatekao nekoliko ljudi,koji su jeli kraj ognjišta, među njima je bio i omalen čovek staklastihočiju. Taj stranac obučen u mrko bio je seljanin iz Kustosa ili Kasa-nja32. Igrao je ulogu vodiča Pradu Tavernijeu. Pored vodiča kraj vatre

je sedeo i gazda, Rejmon Molan, sa svojom taštom i svojom ženom,koje su se zvale Beranžer i Eglantin. Bilo je ukupno petoro Ijudi.Pošto je uzeo hleb, Pjer Mori je sišao u podrum i našao se s Martijem iTavernijeom (III, 136—137). Sva trojica su bez formalnosti iza buradi postavili ,,sto” (to jes t dasku na nogare) i obedovali. Za Morija iMartija bilo je slanine ili mesa iz kuće Molan, za Prada Tavernijea —koji nije jeo meso — sočiva, ulja, vina i oraha. Od jednog do drugogstola kružile su ljubazne pošiljke: Moriju je u nekom trenutku nalože-

29 Da podsetimo da je vernicima koji nisu „savršeni” dopušteno dajedu meso.30 II, 387: „Gijom Mor je visoko cenio Pjera Morija i zahtevao je da bude iznad

ostalih pastira”.31 Infra , VI glava.32 Mesta u današnjem departmanu Od.

92

slanine. Ali nije izgleda računao s pravovernim vegetarijanstvom PradaTavernijea. Loše se završilo po donosioca: nosi mi s očiju to meso divljaka — reče Prad Pjeru obraćajući mu se s visine sa ,,ti”. I podsta-knut slučajem „mesa divljaka” Prad Tavernije, zaboravljajući svojuzlovolju poče da propoveda. Bacio se iz sve snage u jedno od onih pun jenj a glave mitologijom koje je savršenima, dobr im govornicima, bilo uobičajeno. U ned osta tku knjiga ili rukop isa, koje seljačine mogu

čitati, uostalom bili su nepismeni, „božji ljudi” su imali običaj, kao štosmo videli, da propovedaju u različitiim okolnostima, na konju ili peške, s leđa mazge ili za vrem e jela. Slični Hristu, koji je govorio usvakoj prilici jašući na magarici ili sedeći na Tajnoj večeri, pridikovalisu bez predaha. Prad Tavernije je dakle započeo svoju podrumsku propoved nekim varijacijam a na temu uzdržavanja od mesa. Tom prili-kom je naveo sentence koje je s osnovom ili bez osnova (u stvari pre

bez osnova) pripisao samom Isusu Hris tu: Deco, rekao je Mesija uTavernijeovoj verziji apokrifnog Svetog pisma savršenog patarena, —mala moja deco, ne jedite nikakvo meso, ni Ijudi ni životinja, već samo ribe koje se razvijaju u vodi, jer to je jedino meso koje nije pokvareno (III, 137). Sledio je u toku speech-a. Prada Tavernija jedva prikriven

poziv na otvaranje novčanika slušalaca, poziv o koji se Pje r Mori nijeoglušio. Najzad je Prad, ponesen temom, ispričao mit o metampsihozikonja, o tome ću govoriti u poglavlju o folkloru naših seljana.

Po ovom oratorskom podvigu našem čestitom pastiru nije ostalodrugo do da se povuče s ovog trojnog susreta — Pjer se dakle oprostiood Prada. Nikad ga više nije video. Ali da bi mu zahvalio na poučnomgovoru poslao mu je nešto kasnije, preko svog brata Gijoma Morija,veliki srebrnjak iz Tura, dar u novcu i četiri srebrna dinara. PradTavernije je tako mogao da kupi par cipela, ostaje nam da se pitamoda li je đotle bio bosonog.

*

O sledećem Uskrsu Rejmon Pjer je dodelio svom pastiru PjeruMoriju poverljiv zadatak — da ode Gijomu Belibastu starijem, boga-tom vlasniku imanja iz Kibijera33: Pjer Mori je trebalo da svom gazdidonese sumu novca koju je stari Gijom vraćao (ili zajmio?) RejmonuPjeru.

Belibast stariji je bio starešina porodice, koja je imala velikezgrade na imanju. Imao je sjajne veze. U Kibijeru je imao domus ukojem je stanovao s proširenom porodicom, s trojicom sinova, supru-gama i decom dvojice od njih. Jedna od snaja se zvala Estela. Porodica

33 Kibijer — današnji departman Od.

93

je imala i ambar za slamu, zgradu nezavisnu od glavne kuće, i tordaleko u polju.

Veče koje je Pjer Mori proveo kod Belibasta odgovaralo je ,,mo-delu” uobičajenom u socijalnom životu našeg pastira: bilo je dvodelno.

odbio meso i zadovoljio se vinom iz sopstvenog pehara, odbio je da pije iz čaša pastira na koje je bio alergičan, jer su bile upr ljanedodirom s pastirskim usnama, a ove opet uprljane mesom koje jedu pastir i. Posle „obeda” čestiti pasti r ih je, kao što su gosti zahtevali,



j j g p jUveče se večeralo, za večerom su bili Pjer Mori, Gijom Belibast injegova tri sina i dve snaje (uzgred da primetim da je porodica Belibastizgleda bila vrlo složna: vezivalo ih je i stanovanje pod istim krovom idruženje, zajeđnički rad na porodičnoj zemlji i najzad jeres, zajedničkai muškarcima i ženama u domusu). U vreme druge, kasne večere, decadva bračna para su izgleda otišla na spavanje, nisu dakle učestvovala u

^ozbi. Počasni gost je bio Pjer Žirar, tužilac nadbiskupije u Narbonu.Žirar je bio dovoljno slavan da bi njegovo prisustvo dalo određen sjajskupu, ali društvene razlike su u neformalističkoj Oksitaniji bile dostasvedene da bi prisustvo tog uglednog gosta u domu bogatog odgajivačastoke, kakav je bio Gijom Belibast, predstavljalo nešto neobično.Upjrkos položaju, koji ga je teorijski smeštao u okvire zvanične Crkve,u Žirara je — možda — bilo neke sklonosti patarenskim idejama ili

prija teljs tva s pata renima . Ili je prosto bio tole ran tan . U svakom sluča- ju umeo je da zatvori oči pred onim što su domaćini više volel i da onne vidi: dolaženje i odlaženje sumnjivih, čiji je glavni štab bio ususednom ambaru, za vreme večere koja se odigravala u kući. (Blago-naklonost Pjera Žirara će nešto kasnije biti dragocena Pjeru Moriju

kad bude osumnjičen i kad mu se bude suđilo u Fenujedu po optužbiza saučesništvo u jeresi). Večera je, uprkos bogatstvu domaćina iuglednom gostu, bila skromna kao u antičko doba: meso, mleko, sir.Pastirska večera dostojna Vergilija. Pošto je večera završena Pjer Žirar

je otiša o da legne, a Pjer Mori se uputio na vrhovima prstiju, u pra tnjinekolicine članova klana Belibast, u obližnji ambar da pozdravi, kaošto mu je Rejmon Pjer preporučio, sve prijatelje, to jest jeretike, koje

je te večeri Gijom Belibast sklonio u s lamu. Potom je i pa stir otišao naspavanje. A sutradan se vratio u Ark.

*

Nekoliko meseci kasnije, usred leta u avgustu, Pjer Mori je čuvaoovce Rejmona Pjera na mestu zvanom Par Sor opet kraj Arka. S njimsu kao pomoćni pastiri bili tipični likovi starog tima iz Ode ili Sabarte-sa, to jest Žan Molan, brat (ili zet?) njegovog bivšeg gazde RejmonaMolana, dva Gijoma Martija, otac i sin istog imena i prezimena,rodom iz Montajua. Jedne večeri, u vreme prvog sna, dva čoveka su

posetila našeg junaka na pašnjaku: bili su to Rejmon Belibast (sinGijoma Belibasta starijeg) i savršeni Filip d’Alejrak (rodom iz Kusto-sa), koji je došao iz Limua (III, 140—142). Pjer Mori, kao što smovideli, poznavao je Rejmona Belibasta odavno, ponudio je večeru dvo-

jici ljudi, proizvode pastira i kraja: meso, kozje mleko, sir, hleb i vino.

Rejmon je jeo (III, 141). Ali je Filip d’Alejrak, kao savršen”savršeni”

94

past . os e „obeda est t past je, ao što su gost a teva , poveo po mrkloj noći okom itim i opasnim staza ma čitavih pe tnaestakkilometara do idućeg pastirskog staništa ili „kurala”, koji je pripadaoBelibastovima u Kubijeru, nedaleko od njihove porodične kuće. Filipse spoticao i padao usput zbog neravnog puta i uspona, nije mu čak bilo ni do propovedi . Pri svakom padu ograničavao se na uzvik: Sveti Duše pom ozi!

*

Posle tih različitih doživljaja, primanja poseta i odlaženja u pose-te, Pjer Mori je uskoro raskinuo s Arkom i njegovim stanovnicima.Žaka Otijea hapsi Inkvizicija 1305. Jeretike u Arku odmah, a bio jedosta veliki broj tih porodica u mestu, uhvati strah, uputiše se uzvelike izdatke papi da bi priznali svoju heterodoksnost i ođrekli se inje i svojih zabluda. Pjer Mori, u strahu da će to putovanje da mu

pojede sve što ima, ili možda iz kog drugog razloga, nije hteo da se pridruži pokajničkim hođočasnicima. Samo im je učinio uslugu da zaneko vreme čuva njihovu stoku dok su odsutni. Kad su se vratili, on

odluči da se izgubi. Plašio se da njegove usluge Otijeovima, koje nijeiskupio papski oprost, mogu skupo da ga staju. Stoga pokupi svojuzalihu žita i sukno, koje mu je od njegove vune izatkao tkač po imenuKatala, i ode. O Božiću 1305. bio je u selu Montaju: proslavio ga je udruštvu braće i oca u porodičnoj kući. Ali mu je i na rodnoj zemljigorelo pod nogama. Č ak su ga se i njegovi zemljaci klonili kao suvišesumnjivog. Dakle on ode i unajmi se kod čoveka po imenu BartelemiBorel, inače odgajivača stoke u Aks-le-Termu. Ovaj je uostalom biorođak, još jedan, jednog čoveka iz Montajua koji se zvao Arno Bajstariji (III, 148). Bartelemi je i s druge strane bio vezan za Montaju, jersu i njegova služavka Mondineta i njegov pastir Mori bili rodom iz togsela.

95

nedovoljan broj krevetnina primoravali muškarce da dele isti krevet bez ikakve zadn je misli (III, 157).

Baš u to vreme Pjer je zalazio u kuću Sibile Baj: Sibila, odgajivačstoke iz Aksa, razdvojena od muža beležnika, slučajno je Moriju pove-



PE T A GL AVA

VELIKE SEOBE

...Tek što je „najam” zaključen a već se moralo seliti. Poslovi sunaveli Bartelemija Borela da se bliže zainteresuje za seobu, ovog puta

prem a jugu i preko Pirine ja: njegove su ovce u to vreme bile na pašnjacima Tortose u Španiji. Tako je novi gazđa poslao Pjera Morijana katalonsku teritoriju za stadom. Prvi put u životu čestiti pastir jeđakle morao preći granicu od koje se granaju snegovi i pregaziti plan inu na jugu. Od tada za njega više neće biti Pirineja: čitav život će putova ti od Španije do kraljevine Francuske i grofovije F oa i ob ratno.

Drugi čovek iz Ariježa, po imenu Gijom Kotrij iz Meransa, bio jesaputnik našem.junaku na tom prvom putovanju. Dvojica pastira nisu

nikad imala priliku da govore o jeresi. Uključili su se u talas migrana-ta, pastira, nezaposlenih skitnica koje su -nosile plime i oseke „ljudskihseoba” ka iberijskim krajevima (II, 55, 291). O Duhovima 1306. Pjer,sad u čizmama od sedam milja, vratio se u oblast Sabartesa: pripremaose da provede leto na „francuskoj” padini Pirineja, ili tačnije u grofovi-

ji Foa, s ovcama Bar telem ija Borela, koje su prez imile u Kata loniji .Tom prilikom Pjer je produžio za još godinu dana, prema uobičajenomritualu, najam zaključen s Bartelemijem. Ovaj je uostalom bio vrlo

pogodan gazda, s njim i s njegovim sinovima razgovori o jere tičkim pitanjim a nisu ni dolazi li u obzir. Za Morija je to bila promena uodnosu na vrlo zanimljiv, ali opasan život koji je vodio kod RejmonaPjera.

O životu našeg pastira kod Bartelemija listovi 256 i 257 rukopisaŽaka Furnijea nude nam neke pojedinosti. Izgleda da je u velikoj kućiBorelovih Pjer Mori igrao ulogu pastira, razume se, ali i čoveka za sve:cepao je drva, pomagao pri pripremanju dočeka gostiju gospodaradomusa i flertovao, bez posledica, sa služavkom koja mu je bila ,,zem-ljakinja”: i Mondineta (Rejmonda), bila je iz Montajua, kći BernaraIzarna. Prizor opisan u dve reči prikazuje nam Pjera Morija kakoizvođi Mondinetu jedne večeri u krčmu, služavka potom ide za njimulicom pevajući iz sveg glasa. Međutim Pjer, ma koliko bio „zavodnik”u drugim prilikama, te je večeri bio čedno raspoložen. Mondineta i onnisu završili noć zajedno, te večeri je on spavao pored Bernara Baja,

sina Sibile Baj (iz Aks-le-Terma). Poznato je da su lokalni običaji i

96

stoke iz Aksa, razdvojena od muža beležnika, slučajno je Moriju poverila jednu ovcu na čuvanje. Dom us Bajovih je bio veliki ostal u Aksu, skuhinjom na prvom spratu. Zgrada je imala bezbroj soba punih sveta ikrcvcte prepune gostiju, prijatelja, slugu, sinova i savršenih u prolazu.Kuća je zaista bila tako lepa da će Arno, Sibilin sin, ići dotle da

pos tane doušnik Inkvizicije da bi povra tio taj ostal, koji su vlastikonfiskovale želeći da na taj nači kazne za patarenstvo njegovu majku,

kojoj u svakom slučaju lomača nije ginula.Pjerov rad i druženje s Borelovim i Bajovima nisu potpuno ispu-njavali njegov život. Kad mu se ukaže prilika pastir je umeo da se kao iuvek pokaže kao dobar vodič, pa čak — kako će se to u njegovoj daljoj

biografiji videti — i kao „dobričina ”. Sprovodio je đakle „božje ljud e”do Montajua, koji istinu govoreći nisu imali srca da propovedajuusput: strma staza koja vodi od Aks-le-Terma do ajonske oblasti ostav-ljala je bez daha i najgovorljivijeg savršenog. Usput se ipak zastajalo dase dobro prezalogaji — ne baš uvek po pravilima liturgije — pastir idobri ljudi su jeli paštetu od pastrmke, meso, hleb, sir i pili vino. Leposc patarcnski provodilo u vreme kad Inkvizicija još nije pružila svoje pipke sve do 1300 metara nadmorske visine. Kad bi stigao u Monta ju,

Pjer bi poljubio oca, ostarelu majku i petoricu braće, koji su gadočekivali raširenih ruku. Spavao bi u kući i vraćao se ujutru, pošto bi poljubio za oprošta j „božjeg čoveka” još u postelji, onoga koga je danranije dopratio. Po povratku u Aks-le-Term Pjer bi smenio svog gazduBartelemija, koji je u međuvremenu morao da čuva sam svoje stadozbog odsutnosti sluge, plaćenog međutim za taj posao. Razmirice okotoga ubrzale su rastanak poslodavca i sluge. Do raskida je došlo poslevelikog junskog vašara u Larok d’Olmu.

*

Larok d’Olm, nizvodno od Montajua, bio je gradić proizvođačasukna. Na mesnom sajmu, koji se u XIV veku održavao 16. juna, prodavalo se sukno izrađeno na licu mesta, ali i drvo, riba, ovce,grnčarija i preproda vala se ćebad iz Kuzrana1. Vašari su u svakomslučaju zgodno mesto za okupljanje jeretika i savršeni su ih rado posećivali (III, 153). I sam Pjer Mori je te godine sišao na vašar uLaroku 16. i 17. juna da kupuje ovce. Tom prilikom posetio je kućusvog zeta Bertrana Pikijea, muža svoje sestre Gijmete Mori. Bertran, učijoj kući je prenoćio pastir prilikom dolaska na vašar, po zanimanju je(esar u Larok d’Olmu. Bila je to burna noć! Dok je Pjer spavao u kući

1 III, 148 sq. i III, 153; up. takođe Ph. Wolff, Commerce... , karta 4, in fine; M.

( 'hcvalier, str. 603—6 04 i br. 5.

7 Montaju 97

tesara, ovaj koristi priliku da prebije svoju suprugu Gijmetu, sestrugosta. (Gijmeta, mladica od osamnaest godina, već je pre izvesnogvremena na kratko bežala iz muževljeve kuće, nikako se nije slagala smužem [(III, 148]). Ma koliko tako surovo ponašanje Bertrana Pikijea

učesnik prvc večere na kojoj je Pjer Mori zaista upoznao Belibasta!Kome slina curi taj se i useknjuje! Pjer Žirar je koliko tužilac toliko isaučesnik, te ne isteruje pravdu. A Pjer Mori, srećom, ima prijateljačak i u tom sudu: gospodara od Sen-Pola, Otona de Korbola, koji voli



[( , ]) p j j bilo uobičajeno u medite ranskih muževa, ipak je oneraspoloži lo našegčestitog pastira. Sutradan, lutajući po vašarištu kao ukleta duša ožalo-šćen sudbinom Gijmete, sreće dva stara poznanika: savršenog Filipad’Alejraka i jeretika Bernara Belibasta. Tokom duge šetnje duž reke poverava im svoje porodične brige. Presuda dvojice pa tarena je bez priziva: Pjer treb a da otme sestru i tako je oslobodi muža koji je

zlostavlja, čoveka žestokog i povrh svega neizlečivog katolika. Samo treba po svaku cenu izbeći — kaže Filip d’Alejrak — da Gijmeta, pošto se oslobodi bračne tiranije, postane prostitutka koja luta po svetu. Trojicasaučesnika, Pjer, Filip i Bernar se dakle dogovore da će Gijmetuodvesti u službu nekom pobožnom „božjem čoveku” patarenskom ver-niku. Rečeno učinjeno. Pjer završi svoj posao oko ovaca na vašaru. Pomunjevitoj poseti selu Montaju (da bi se posavetovao s ukućanimadomusal) vraća se u Larok, otima sestru, prati je do Rabastena i poverava je braći Belibast, već u begstvu zbog jere si, koji su pos talinjegovi dobri drugovi. Ip oto m sam se odmah vratio ovcama. .. jer se bližilo doba sirenja. Pjer nikad više nije video sestru Gijmetu, koja ga je

mnogo volela: ubrzo će je uhapsiti Inkvizicija.

*

Kad se vratio gazdi posle vašara, Pjer vide da je njegovo mestozauzeto: izostajanje je naljutilo Bartelemija Borela te mu je našaozamenika. Ništa za to, kao iskusnom pastiru Pjeru Moriju nije teško danađe drugo mesto. Unajmi se dakle za pastira u Pjera Andrea, odgaji-vača ovaca u Fenujedu (III, 159), potom u nekog njegovog rođaka poimenu Gijom Andre. Kod tog Gijoma Pjer Mori je u timu sa osam ilideset pastira (grupa leti narasta) među njima su i dva gazdina sina i

različite grupe braće iz grofovije Foa i oblasti Serdanj. Pjer porovodikod Gijoma Andrea tri mirne godine u seobama od Ode zimi dogornjeg Ariježa leti i tako redom. Ovaj trogodišnji period Morija ličina dugu zabranu obrade njive da bi se oporavila, u ovom slučajuideološke obrade: nižu se mirne godine, pomalo dosadne, bez pataren-ske aktivnosti koja je u selu Montaju, u Arku, pa čak i u Aks-le-Termuu njemu nalazila živog saradnika, već bliskog lomači (III, 159—160).

Uprkos ovom „odmoru” Inkvizicija, ili bar zvanična Crkva, neskida oka s našeg pastira. Jednog dana, pri kraju njegovog boravka kodGijoma Andrea, Pjer Žirar, tužilac nadbiskupa u Narboni, poziva ga naglavni trg Svetog Pavla u Fenujedu i optužuje — na čiji podsticaj?

pitamo se — da je bio u kontaktu s dvojicom jeretika od kojih je jed an

izvesni Belibast. Optužba je zaista zanimljiva: Pjer Žirar je bio glavni

98

čak i u tom sudu: gospodara od Sen Pola, Otona de Korbola, koji volinašeg pastira. A baji u mestu je ni manje ni više no kum Morijevih!Videćemo kasnije da je čestiti pastir, da je bio pismen, mogao napisatiknjigu koja bi imala uspeha, a naslov bi joj bio O veštini sticanja

prijatelja. U takvim uslovima nije mu teško da iznađe gvozdeni alibi teizjavljuje sudijama približno ovo: u vreme kad se tvrdi da sam viđao lielibasta nalazio sam se u stvari na milje odatle: okopavao sam vinograde porodice Andre2. Sud, pošto nema čistu savest, guta ovu krupnu laž bez reči. Pjcra puš taju na slobodu. Za ista lep prime r mreže zaš titnika, prijatelja, saučesnika, kumova, koja je srećom često zaustavl jala inkvi-zitorsku re presiju u oksitanskom kraju.

*

Godine 1308. Pjer Mori se penje u gornji Arijež, prolazi krozAks le-Term: u gradiću kraj Bare tvrdica započinje sa svojim bratom< iijomom Mori i s Gijomom Belo iz Montajua vrlo zanimljivu raspra-■ii o Mitlbini3. Potom odlazi na prevoj Kije4sa još petoricom pastira i

tti »'Hiv.! ovce svojih gazda, Andreovih. Bernar Tor, koji pasti rima dono-i hiašno, prvi obaveštava Pjera Morija o masovnoj raciji, ovog puta

Hikasnoj, koju je u selu Montaju sprovela karkasonska Inkvizicija. PjerMori može u sebi da se raduje svojoj sreći. Sudbina ga je opet spasla.Ali zna da će kad-tad i na njega doći red. To mu ipak ne kvari san.

*

Potom nailaze opet njegove „apolitične” ili tačnije „nejeretičke”godine. Početkom 1309. opet daje dokaza o neukrotivoj nezavisnostiduha, svojstvenoj njegovom zanimanju: daje otkaz gazdi Gijomu An-

dieu i unajmljuje se kao pastir u Pjera Konstana iz Razigijera5. Leto provodi na pašnjacim a Meransa u planini (južno od Aks-le-T erm a).ivi pastira je s njim: đvojica su rodom iz Fenujeda i bar još dvojica izamog Meransa. Jedan od njih, po imenu ili nadimku Gijo, vanbračni

j< sin sveš tenika iz Meransa. Taj Gijo se u grupi pastir a specijalizovaoii čuvanju stada koza, koje pripada gospođi Feriola (Na Ferriola) izMeransa (III, 163).

III, 160. Zaista radna snaga pastira i migranata, uključiv i patarene, napuštala bii ktiiu sedmicu čuvanie ovaca i prelazila na unosniie sezonske poslove okopavania

vtnogrnda (III , 165) .1 tnfra, VII glava.' Današnji Arijež.

Mcsto u današnjim „Istočnim Pirinejima”.

99

O Svetom Arhanđelu Mihailu 1309. Pjer Mori, opet obuzet naras-tanjem želje za gorštačkom slobodom, otkazuje gazdi Pjeru Konstanu:sve se dešava kao da sluga otpušta gazdu, a ne obrnuto (ibid.)\ Zahva-ćen nekom neodoljivom željom za kretanjem, stupa u službu kod

Skoro obudovela smrću Bernara Martija iz Montajua, GijmetaMori je dakle živela u Orti, gde je primila Pjera jednog lepog neđelj-nog dana. Malo potom, Gijmeta se, sa svoja dva sina, Zanom i Arno-om, seli u San Mateo. Gradić zaista za izbeglice iz Montajua ima

ji d t d j bliž M li d ži i B lib t O i t



ćen nekom neodoljivom željom za kretanjem, stupa u službu kodnovog poslodavca, a to je niko drugi do serdanac Rejmon Bursije izPuigserde. Ovaj novi „najam” traje dve godine (1310—1311). Grupa

pas tira uključuje i samog Rejmona Bursi jea, Pjera Morija, njegovog bra ta Arnoa i još jednog serdanca: Albera de Bena. Sem Arn oa Morijani s jednim od njih razgovor o patarenstvu ne dolazi u obzir.

Posle dve godine (kraj 1311?) braća Mori napuštaju ovu grupu:Arno se vraća u Montaju (ibid.) a Pjer kreće pravo na jug ka Kataloni-

ji. Katalonija će za njega biti druga otadžbina. U Bagi kraj Barselonestupa u službu kao pastir kod katalonskog gazde po imenu BartelemiKompanho. Ekipa Kompanha broji osam pastira, šest iz Katalonije idvojicu iz Ariježa.

Prve godine (1311. ili 1312) nema jeretika na vidiku. Ali idućegodine (1312. ili 1313) u prijateljskoj kući pastira muslimana po imenuMofere Pjer dolazi u dodir (zahvaljujući posredovanju jednog Katalon-ca) s putujućim trgovcem kuminom i iglama, a to je niko drugi do patare n Rejmon iz Tuluze (III, 164). Tokom velikog posta (1313?)Pjera uvode u malu patarensku koloniju u San Mateu i Moreli (oblast

Taragone): tu su se malobrojni jeretici iz Montajua i drugih mestaokupili oko Gijoma Belibasta mlađeg, koji je u tim mestima postaviosvoje oltare. Postao je za njih mali prorok, izjednačavaju ga s Hristomili Svetim duhom. Ali on je autokefalni prorok, ili skoro, jedino onsam sebe priznaje i happy few oko njega6... U nedostatku novca, ili izkog drugog razloga, Gijom Belibast ponekad pomaže timu pastira kojivodi Pjer Mori. Pridružuju im se i drugi pastiri, izbeglice iz Montajua,Morovi. Do opšteg obnavljanja svih tih veza doći će počev od 1315.

*

U zimu 1315—1316. Pjer Mori prvi put dolazi u dođir s drugimčlanovima svoje porođice s one strane Pirineja, koji su deo katalonskediaspore iz Montajua. Preko jedne žene iz Tortose, koja prodaje bra-šno, Pjer doznaje da jedna od njegovih rođaka pokušava da đođe uvezu s njim. K j v nije voda: pomisao da uspostavi ponovo vezu srođakom iste krvi vodi čestitog pastira, čoveka vernog domusu i rodu,na put istraživanja. U Orti, selu u okolini Tortose, Pjer Mori nalazisvoju zemljakinju, Gijmetu Mori, ženu mudru i dobra srca, ali malomućkarošku: neće se libiti nešto kasnije da u poslu prevari svog dobrogrođaka naplaćujući mu tako cenu pon ovnog susreta.

6 III, 166. Belibas t se rado upore đivao s Božjim sinom (II, 78). Vernici njegove

male grupe govorili su: On je Duh sveti! (II, 49).

100

neprocenjivu prednost da je bliže Moreli, gde živi Belibast. Osim togaSan Mateo je kako kažu unosniji od Orte1. Bolje se zarađuje: Gijmeta injena porodica sirovih gorštaka, neumornih radnika, osetljiva je natakve razloge. Zaista izgnanica, koju će Pjer bez zlopamćenja do krajačesto posećivati, „uspeva” u San Mateu: kupuje u gradiću kuću zvanu„serdanjska” u Oračkoj ulici, u izdvojenoj četvrti gde žive seljaci. Kućaima više prostorija i dvorište. Uspeh Gijmete počiva i na činjenici dazahvaljujući porodici raspolaže s tri radnika na imanju. Pošto je posta-la vlasnica imanja, uvećava ga i vinogradom, magaricom i stadom.Otvara u svojoj kući i radionicu za češljanje vune. Da bi zaokružili

budžet i ona i njena deca rad e kao sezonski radnici u vrem e žetve i berbe . Gostoljubiva je, kuća joj je uvek puna prolaznika ili prijate lja:ili je to Pjer Mori, ili neki božji siromašak, ili baskijski svešteniklutalica sa svojom konkubinom... (III, 166, 186 i passim). Ona jeoličenje izvesne ariješke emigracije, bila ova patarenska ili ne bila: ne pateći nimalo od nosta lgije za rodnim ariješkim planina ma, emancipo-vana, brzo se prilagodivši gradskim i iberijskim slobodama, ova emigra-cija je dala ženama značajniju ulogu, a mladima veću slobodu prisklapanju braka no što su i jedne i drugi pre polaska imali u planinskoj

i strogoj zajednici ajonske oblasti.

*

Odnosi Pjera i njegove rođake Gijmete Mori će se za neko vreme pogoršat i zbog prljavog posla oko iznajmljivanja stoke. Pjer je predodlazak na putovanja najmljenog pastira dao svoje lične ovce u najamGijmeti. Ugovor, izgleda samo usmen, zaključen je na pet godina s timda se i dobit i gubici dele po pola (III, 169). Troškovi su pravednomada jednostrano podeljeni: Pjer daje stoku, a Gijmet uzima na sebetroškove održavanja. Udruživanje je racionalno ukoliko Gijmeta ne

pokrade Pjera , uslov koji nažalos t nije bio ispunjen ... Novopečenafarmerka iz San Matea koristi odustnost svog ortaka, opljačka ga za

prihod koji bi mu prirodno prip ao od kože i vune od sto pedesetzaklanih ovaca. Kožu i vunu — kako Gijmeta tvrdi — iskoristila je zaisključive potrebe svoje kuće, za odelo sebi, deci i prijateljima (III,184). Pritešnjena pitanjima Pjera Morija, koga je ta neprijatna vestzatekla po povratku iz Serdanje, Gijmeta mora da prizna da je i deo

bogatog plena od tih čuvenih sto pedese t ovaca dala na pok lon svetomroveku Belibastu... Prevaren kako samo može biti, Pjer će biti tako

7 Povod om prethodno g: III, 169. O materijalnom uspehu nekih arijeških emigra- imI.i u Kataloniji, posebno kvalifikovanih zanatlija, obućara, kovača itd. koji dobro zara-

za život III, 171. Ali udovice ko je izbegnu južno od Pirineja — kad nemaju odrasle

iln <• da ih izdržavaju — čes to ostare u bedi.

101

besan zbog krađe da će se jednog dana ras tat i od Belibasta nazivajućiga minudier to jest tvrdicom i ne pozdravljajući ga kako ritual zahteva(III, 169, 172, 173 i passim). Život pastira — pogotovu kad se umešajune mnogo obzirni ljudi kao Belibast, koji se poziva na svoje svojstvo

š ” d bi d i kl k ji d j

past ira iz Monta jua u kojoj su braća Mor, još jedan pas tir iz Pradd’Ajona, sela u susedstvu našeg Montajua, i jedan serdanac (III, 181).Tokom tog leta mnogo se u razgovorima te grupe kraj logorske vatre pominje biskup Ža k Furnije, za koga pastir i govore sa stra hom daisteruje jaganjce to jest isteruje istinu kad ispituje sumnjive Govori se



„savršenog” da bi dug pretvorio u poklon koji mu se duguje — prepun je nezgoda iste vrste: jednog dana Pjer Mori i Gijom Belibast kupujuzajednički šest ovaca (III, 167). Prvi svakako plaća svoj deo i uzajmlju-

je novac drugome za njegov deo, pozajmivši mu uz to i og roman iznosod 5 sua. A Belibast, ne obzirući se na svoj dvostruki dug, rešavaiznenada da svoje tri ovce povuče iz zajedničke imovine. Zar je to

važno — kaže on Pjeru — poš to mi ti nisi pozajmio već poklon io taj novac za božju Ijubav. Mori je bio sušta dobrota. Ali uprkos bezazle-nosti nije bio glup. Pobunio se protiv stava svog druga i nekoliko dana

je bio hladan prem a njemu.

*

U nizu „najamnih službi” Pjera Morija ima nečeg monotonog, a imnogo ponavljanja, dovoljno je da brzo sažmem ovaj stalno isti deo„opisa njegovog stanja i njegovih službi”: o Uskrsu 1315. (ili 1316.?)Pjer Mori stupa u službu kao pastir kod Arnoa Forea iz Puigserde na

pet ili sedam nedelja. Ukazu je mu se sad prilika da opet kre ne ka

severu do rusijonskog dela Katalonije vodeći ovce svog novog gazde, amožda i svoje, u Serdanju.Čim se vratio svojim dragim Pirinejima Pjer (privremeno) napušta

društvo Arnoa Forea, pošto je za gazdu obavio nekoliko poslova okoseobe, i vraća se u službu bivše gazdarice Brinisende de Servelo. Nesamo krupan odgajivač stoke, već i katalonska plemićka, Brinisenda jeu ortakluku s neizbežnim Rejmonom Bursijeom iz Puigserđe, koji jetakođe stari poznanik našeg čestitog pastira. Pjer je nekoliko gođinaranije proveo dve godine kao Rejmonov pastir u Serdanji. Cuven

pastir, dobar profesionalac, Pjer sad može da bira gazde u mrež ivlasnika koju mu nude prilikom njegovih putovanja južna i severnaKatalonija, Serdanja i gornji Arijež. I upravo tog leta Pjer vodi stado

gospe Brinisende na letnje pašnjake u ariješkim planinama: u njegovojekipi je pored njega i njegovog brata Zana i uobičajena „četvorka” pirinejaca (tri serdanca i jedan Andoranin), kao i jedan Aragonac izoblasti Teruela. Prošlo je leto i Pjer, pošto je odradio svoje kod pleme nite gospe Brinisende, odjednom odlučuje da opet prez imi u južnoj Katalon iji, povučen svojom starom nak lonošću za Belibasta.Stoga opet stupa u službu kod Arnoa Forea, koga je napustio pretho-dnog proleća i obavezuje se da „siđe” s ovcama Arnoa na zimske pašnjake oblas ti Plana de Senia nedaleko od Taragone, tako će se pribl ižiti Moreli i San Mateu, stalnim boravištim a male Belibastovekolonije (III, 172). Tokom sledećih nekoliko godina Pjer Mori, zaoku- pljen svojim manje-više prijateljskim razm iricama s klanom Belibasta,nešto je stabiliniji. Ali čim naiđe leto 1319. opet kreće na put ka

severu: zatičemo ga na prevoju Pijmoran (Ospitale) sa starom grupom

102

isteruje jaganjce, to jest isteruje istinu kad ispituje sumnjive. Govori sei o svešteniku Pjeru Klergu: Nazivaju ga nikako drugačije do mal i biskup Sabartesa zbog moći koju ima, uzrok uništavanja kraja je, kažu, njegovo saučesništvo s Inkvizicijom. Ovi ljudi, razume se, ne znaju da ćemnogi od njih zajedno s Pjerom Klergom završiti u kandžama biskupau Pamijeu.

Dobar lovački pas rasno i lovi: na Ivan-dan te godine Pjer neodoleva svojoj staroj i korisnoj navici menjanja gazde. Otkazuje svomtrenutnom poslođavcu, serdancu Rejmondu de Bari i vraća se svojojdragoj gazdarici Brinisendi de Servelo, na koju ćemo sad nailaziti nasvakoj okuci puta njegovih lutanja (III, 181). Preostale mesece do krajasezone Pjer će pod novom gazdaricom ići sa stadom koje mu je pove-reno do teritorija La Kavalri i Fonten-aržan nedaleko od Ospitalea. U-njegovoj pastirskoj grupi, pored njegovog brata Žana Morija, imaserdanaca, katalonaca, Andorana i ariježana iz Monsegira i Montajua.

Leto prolazi bez jeretika. Ali ipak Pjer, pošto ga peku nekeneprijatne uspomene, više voli da iz opreza ne silazi s pirinejskihvrhova u ravnicu donjeg Sabartesa, koja mu se u njegovoj ljubavi zaslobodu čini opasnom. I gornji Sabartes mu se čini nezdrav. Zime1319—1320. Pjer više ne okleva, odlazi na zimovanje na jug, u oblastTaragone kraj Korola i samostana Svetog krsta (III, 181, 182). Njegovaće se sudbina od tada spojiti sa sudbinama Belibastovih prijatelja injegovo hapšenje, kao što ćemo videti, uslediće ubrzo posle njihovihhapšenja.

*

Prilikom posete Gijomu Belibastu, verovatno 1319. oko Uskrsa,Pjer Mori se našao pred ozbiljnim izgledima na ženidbu (III, 185).Posle nekoliko uvodnih okolišenja povodom suviše dugih odsustvova-

nja Pjera i moralne nemogućnosti za Hrista, ako je zaista prisutan usvetoj tajni pričešća, da pređe preko sramnih delova Ijudskog tela,Bclibast načinje ključno pitanje: ženidbu Pjera Morija. Sveti čovek tim

povodom koristi licem ernu dijalektiku koja započinje prijateljskomkritikom: Vratili ste se, Pjer svom bludničenju. Izdržavali ste Ijubavnicu dve godine na pašnjacima8. I nastavlja uglavnom u istom smislu: Pjer,

8 III, 185. O toj tajanstvenoj Ijubavnici ne znamo ništa više, što je šteta. Istinaiiuliskretno pitanje ili aluzija Gijoma Belibasta mogla bi u ovom kontekstu da nas naveden.i pomisao da ja ta tajanstvena prijateljica upravo gospa Brinisenda de Servelo! Ali ovo iifivodim sa dosta skepse. Ma kolika bila opuštenost plemenitih gospi, koje nisu izbirljiveii pogledu društvenog položaja ljubavnika, ipak je društvena razlika bila velika između uvu dvoje Ijudi i teško je zamisliti da bi naš čestiti pastir mogao preskočiti taj jaz uprkos•viijoj snalažljivosti i relativnom bogatstvu. Evo dijaloga: Belibast, pošto je Pjeru prebacio

103

rasipate se, trebalo bi da prestanete da lutate od pašnjaka do pašnjaka i od Ijubavnice do Ijubavnice. Vreme je da se skrasite. Pošto je Pjerođbacio taj argument Belibast menja, ili tačnije otkriva svoje oružje:kad već nećete da se odreknete žena — kaže on pastiru, ja vam stojim dobar da vam nađem pravu Ta će razumeti šta je dobro (biće jeretik)

njom možda imate sinove i kćeri. Koji će vam biti radost. A ona (supru-ga) će vam biti od pomoći u bolesti. I vi njoj. I od nje (za razliku odljubavnica) nećete morati da se čuvate.

Pomisao da ima „bolju polovinu”, koja će se starati o njegovomt čk ti k d ij j l M ij O d kl d



dobar da vam nađem pravu. Ta će razumeti šta je dobro (biće jeretik). Bdiće nad vašom imovinom. A možda ćete imati i dece koja će vam biti korisna i služiće vas u starosti. Ipak bi bilo poštenije da imate samo

jednu ženu nego da nalazite tolike devojćure, koje vam uništavaju srce i jetru, grane i koren.

Pjer Mori odgovara smesta:

— Neću da se ženim. Nem am ćim da je izdržavam. Ne smem da se

stalno nas tanim zbog nesigurnosti (u strahu od Inkvizicije).Prva ofanziva Belibasta da Pjera privede u luku braka završava se

dakle neuspehom. Gijmeta Mori, bistra ženica, koja dobro poznajesvog zemljaka, brzo je ustanovila uzrok tog neuspeha: Pjer, ti ne možeš da se svrtiš na jednom mestu! (III, 186—187). Nema potrebe daljeistraživati. Izričući sud sličan ovome drugi Pjer Mori (Gijmetin brat)dođaje obraćajući se čestitom pastiru: Pjer, muči vas čežnja za rodnim krajem. Stalo vam je da se svakako vratite u svoju zlu i opasnu domovinu (gornji Arijež). A jednog dana ćete operušati kukavicu (uhvatićevas).

Pred ustanovljenom tvrdoglavošću pastira, koji uporno hoče da se

vrati u Sabartes, mada je tamo persona non grata, Belibastu ne ostajeništa drugo do da u dogovoru s Gijmetinim bratom digne ruke: Pa neka ide, taj Pjer! Kad mu je toliko stalo. U svakom slučaju ma šta mu

ja rekao on neće da ostane. Poslednju reč, bar privremeno, ima, razumese, Pjer Mori koji je pobedio napade zavođenja u cilju stalnog nasta-njenja, čija je meta bio.

/ zaista vratio sam se Brinisendinim ovcama (III, 187).Povratak stadu protiče na klasičan način: zimovanje, pa letovanje

s kataloncima, serdancima, ariježanima, aragoncima u oblasti Pirineja iu Kataloniji. Iduće godine, Pjer veran usmerenjima svojih sopstvenihideoloških seoba, vraća se u Belibastovu koloniju. U Moreli jednenovembarske noći Pjer deli krevet s Gijomom Belibastom (III, 188).

Sutradan dvojica Ijudi odlaze peške za San Mateo, usput se zaustavljaju u krčmi gospe Gargalja (kod Na Gargalha ). Posle obeda nastavljaju put. Ne obilazeći više oko glavne teme Belibast, pošto j e proš lo više odgodinu dana, vraća se na pitanje ženidbe svog prijatelja. Ali ovoga putamu predlaže konkretno ženu poznatog imena: Nešto bih hteo da vam kažem — veli on Pjeru (ibid.) Ne možete večito lakomisleno da skitate.

Mislim da treba da nađete ženu. Zenu koja bi znala šta je pravo dobro (jeretičku). / da živite s njom. A ona će vas negovati u starosti. I da s

njegovu dvogodišnju vezu s nekom Ijubavnicom na pašnjacima izjavljuje mu u nastavku teksta: Pjer, nam era vat e li da se vrat ite gos pi Br inis end i de Ser velo ? — Da . — odgovara Pjer — Onda, — odgovara Belibast — po št o neć ete da se uzd ržit e od žena , ja ću va m na ći

pr av u žen u, itd. (prema III, 186).

104

staračkom reumatizmu, kao da nije zagrejala Morija. On dakle odgova-ra na Belibastove govore zapletene s koji i koja kao i obično, pozivaju-ći se na svoje (navodno?) slabo ekonomsko stanje.

— Neću ženu — kaže on. S mukom uspevam da obezbedim i sopstvenu egistenciju.

Na to Belibast otvara karte:

— Imam ženu za vas. Rejmondu. Onu koja stanuje sa mnom. Ona je baš za vas. — A njen muž, onaj Pikije, možda je još živ — hitro odvraća Pjer

Mori. — Ne — odgovara sveti čovek — ne verujem da je još na ovom

svetu. A osim toga živ ili mrtav ne može vam mnogo smetati u ovoj zemlji. U međuvremenu Rejmonda i vi moći ćete da činite ono što vam je činiti, ukoliko uspete da se složite (ibid.).

Pokoleban, možda i privučen, Pjer se povlači. Od tada će biti ustavu iščekivanja, ali ne i protivan.

— Rejmonda nije žena za mene — kaže on Gijomu (ona je ćerkagazde kovačnice ili imućnog kovača, njen društveni položaj je viši od

položaja pas tira iz Montajua kao što je Pjer Mori) . Ak o hoćete razgovarajte s Rejmondom o toj stvari. Nemam ništa protiv. Ne dolazi u obzir da ja načinjem taj problem s njom.

U tom su dva čoveka stigla u San Mateo, u kuću Gijmete Mori.Kao i obično kod ove gostoljubive žene ima mnogo sveta u kući. PoredGijmete tu je i invalid Arno Mori, gazdaričin sin, pa njen brat i poredtoga jedna strankinja, uzeta u službu da češlja vunu, i jedan siromahkoga je Gijmet pozvala za sto ,,za božju ljubav” (III, 188—189). Prvose užina. Potom večera. U međuvremenu Pjer Mori — pošto se kole- bao kao Pan irž između ženidbe i odbijan ja ženidbe i obrnuto — najzadse odlučuje da usvoji ženidbene pređloge Belibasta.

— Ak o nalazite da je pam etno da se oženim Rejmondom — kažeon svetom čoveku — razgovarajte s njom o tome. Ako ona pristaje i ja

pristajem. A razgovarajte sutra, kad smo već kod toga, i s mojim stricem Pjerom Morijem (Gijmetinim bratom, istog imena i prezimena kao naš junak) .

Da bismo objasnili Pjerovo odustajanje od vernosti celibatu trebareći da čestitog pastira saleću sa svih strana. Napadači najzad lomekrhke prepreke, koje je on dotad uspešno stavljao svim ženidbenim poduhvatima. Posle večere kod Gijm ete na domaćicu je red da navalju- jc na Morija za večernje sedeljke: Gospode, — veli ona — ovaj Pjer je prava nesreća za nas. Ne uspevamo da ga zadržimo. Kad nas jednom napusti. (da bi se selio s ovcama) ne znamo da li ćemo ga ikad opet

vulcti, pošto odlazi u krajeve u kojima su naši neprijatelji (u gornji

105

Arijež). A ako ga tamo prepoznaju, uhvatiće ga i onda sm o i svi mi propali9.

Lieemerni Belibast, koji već zna da se Pjer uhvatio na udicu, pravise da ga |e takva rasprava zamorila te je smatra nekorisnom:

— Sta možemo — kaže on Gijmeti — Pjer neće promeniti ponaša-

polovine sedmice pokajanja — ili skoro — sveti čovek izaziva PjeraMorija na stranu i... predlaže mu bez uvoda da rasturi ovu sasvimsvežu zajednicu. Pjer ne može ništa da odbije prijatelju. Možda inaslućuje u čemu je stvar. Prihvata čudan zahtev malog proroka. Reče-

d Pj j d č B lib t R j di đ



Sta možemo kaže on Gijmeti. Pjer neće promeniti ponaša nje. Dosta smo govorili o tom problemu (III, 189).

Ali Gijmeta ne odustaje: — Hoću da oženim Pjera i mog sina Zana. Znam žene koje bi im

odgovarale. I već su mi o tome govorili. Te ženidbe bi nam donele i imanja i prijatelje.

— Slažem se — odgovara joj Belibast. — Al i hoću da te buduće supruge znaju šta je pravo dobro (naslućujemo da sveti čovek govorećito ima svoju „zadnju nameru”: misli upravo na svoju Rejmondu, koju

je malopre predlagao Pjeru na putu za San Mateo, čije j e pata renskoubeđenje bez mane).

Tim skoro neopozivim rečima se završava veče. U Gijmete nemadovoljno mesta: dva Pjera Mori (Gijmetin brat i naš pastir), GijomBelibast i Arno Mori, dakle sva četvorica, spavaće u istom krevetu.Potučen je rekord natrpavanja. Utapanje u gomilu.

Nije važno. Za Belibasta je stvar uspe la. Sutradan u povratku uMorelu Gijom i Pjer se zaustavljaju, kao što je red, u krčmi gospeGargalja. I tu čestiti pastir kaže svetom čoveku, pred kojim je konačnokapitulirao: Pošto toliko želite da se oženim Rejmondom, postupiću po vašoj volji.

Iste večeri dvojica Ijudi su u Moreli. Belibast vrlo jeđnostavno pitaRejmo ndu Pikije, svoju sustanarku:

— Pristaješ li da budeš žena Pjera Morija. — Da, pristajem — odgovara ona. Na te reči Bel ibast prsne u smeh izražavajući time duboko zado-

voljstvo, za koje ćemo videti uskoro da je sasvim razumljivo. Ili jemožda taj smeh samo način da podtekstom kaže novom paru: proglaša- vam vas venčanim. Posle ovog obreda trio — ne usuđujemo se rečitrougao — večera i to jednostavno: jegulje i hleb, koji je Belibast

blagoslovio. I iduće noći, ako je verovat i suvoj i jeđnostavn oj pričiPjera Morija pred Inkvizicijom:

— Provodimo noć u putenom upoznavanju, ja i Rejmonda (III,190).

*

Dugo je trebalo da se ovaj brak ostvari, ali je zauzvrat vrlo brzorasturen. Sutradan po svadbi Belibast, koji je inače vesele naravi, sad jeneraspoložen (ibid.). Č ak tri dana i tri noći posti (endura). Posle te

9 III, 189. Gijmeta smatra da će ih Pjer Mor i odati ako ga Inkvizicija uhvati. Tako sasvim prirodno biva, u skladu s njihovim užasavanjem od laži, ako ne s običnim „vernici-ma”, onda bar sa „savršenima” ili božjim Ijudima koje rimska Crkva hvata.

106

no, razvedeno. Pjer se, na jednu reč Belibasta Rejmondi, ponovo nađeu celibatu, iz kojeg je izašao tokom manje od nedelje dana. Ostaje musamo da se posle izvesnog vremena vrati ovcama, a Rejmonda rađadete.

Č ije je dete? Pjerovo? Gijomovo? Č estitog pastira ili svetog čove-ka? Teško je reći. Ali druga pretpostavka je verovatnija. Gijom Beli-

bast je već odavno stanovao s Rejm ondom u Moreli, tvrdio je glasnoda nikad ne dodiruje put žene. Istina dešavalo mu se da zvanično sRejmondom deli postelju, pogotovu za putovanja i u krčmama. Ali jevrlo glasno brbljao pred svojim sledbenicima da je to bilo zbog sveta,da bi prevario ljude rimske Crkve te ovi mislili da je oženjen, a da nije„savršeni”. Da bi se oprao od bliskosti zajedničkog stanovanja tvrdio jeda je u tim slučajevima vrlo pazio da ne skida donje rublje pre negošto će leći u krevet sa svojom domaćicom. Takve pobožne priče ogaćama nisu mogle u nedogled da zavaravaju. Gijom je zaista i poduže

bio nevenčani muž Rejm onde. Trebalo je biti bezazlen kao Pjer Mori pa to ne primetiti. Ili je možda u pitanju njegova pleme nito st, bra tsko ,

pri jateljsko , iskreno i top lo osećanje kao u Bernara Klerga prema bra tu Pjeru, parohu. Muško prijateljstvo, koje bismo skoro mogli sma-trati sumnjivim...: Pjer Mori će u svakom slučaju ođlučiti da predInkvizicijom i pred svojom okolinom baci Nojev ogrtač na zastranjiva-nja savršenog, stoga će se vatreno, ako ne baš i iskreno, praviti da ništane zna. Samo je u prisustvu svog brata Žana Morija (koji mu je prebacivao njegovu smešnu „ženidbu”) objasnio duboke motive svog ponašanja: Nisam mogao drugačije — reći će — jer sam mnogo voleo Gijoma Belibasta10. Pjer Mori je bio tako dobrodušan da je prihva taoda guta bez mrštenja guje koje je Belibast za njega gajio u nedrima.

Ali Pjerova okolina nema tako jakih razloga da ćuti. EmersandaMarti (iz Montajua) i Blanša Marti (iz Žinaka), sestra Rejmonde

Pikije, obe izbegle u iberijsku oblast, zgražaju se na bruku, otvorenoiznose malo kasnije Pjeru Moriju svu njegovu nesreću: Nim alo mi se ne dopada ponašanje gospodar-Belibasta prema vama — kaže EmersandaPjeru — oženio vas je Rejmondom, potom vas je rastavio i napravio je toliku gužvu u svojoj kući posle tog braka da vas je naterao da pobegnete

1° III, 194. Nasuprot njemu sveti čovek je u stvari samo gledao kako da iskoristi neuzvraćeno prijateljstvo čestitog pastira, da iskoristi i njegovu finansijsku širokogrudost. Neka dobra duša iz Montajua će jednog dana reći bez uvoda Pjeru Moriju, posle „kratkog susreta” s Rejmondom i brzog rastanka: Gijom Belibast i Rejmonda nimalo ne ?dc da ostanete s njima u Moreli. Sveti čovek bi živeo u tom slučaju u stalnom strahu da i'rlr pokušati da spavate s Rejmondom. Jedino što Rejmondu i Belibasta zanima je da i:vuku što više od vaše imovine, nije im stalo da vas viđaju niti da budete s njima (III, 195).

() Ik'libastovoj gramzivosti vidi i II, 442, III, 171.

107

usred. strašne zime. Zamalo se niste smrzli na jednom od planinskih prevoja (III, 198).

A Blanša Marti đoliva ulje na vatru i ne bira reči pred pastiromgovoreći o Rejmondi, njegovoj ženi za tri dana: Nek ad , otkriva muBlanša — svi smo stanovali zajedno, ja, Gijom Belibast i Rejmonda u



Blanša svi smo stanovali zajedno, ja, Gijom Belibast i Rejmonda u selu Prad11. Jednog dana sam iznenada ušla u sobu u kojoj su spavali Gijom i Rejmonda. Zatekla sam par u krevetu, Gijoma na kolenima kao da je upravo upoznao Rejmondu u puti. Kad me je ugledao, zatečen na delu Gijom doviknu:

— Kopilanko jedna, upravo si poremetila delovanje Svete crkve (III,198).

I Blanša, kao žena koja ne dozvoljava da joj se baca pesak u očizaključuje: Ili sam pogrešila što sam poverovala svojim očima ili j e Gijom radio ono što znate s Rejmondom. Ova su otkrića za nasamare-nog pastira — možda dobrovoljno nasamarenog zbog bratske vernosti

— bila jasna: Gijom ova ljubavnica je osta la u drugom stanju, da bispasao svoju čast savršenog udao ju je za nekoliko dana za čestitog pastira, koji je samim tim preuzeo očinstvo deteta koje će se roditi.Gijom je doslovce napravio dete Pjeru Moriju iza leđa. Sveti čovek jena svoj način bio Tartif. Samo priznajmo mu, Tartif koji će biti spaljen.Razumljivo je što mu ovog puta Orgon ostaje veran.

*

Kao plemenit prijatelj pastir iz Montajua odlučuje da preko svega pređe . Uprkos prom ašenoj ženidbi osta je veran Belibastu, koji i dalježivi na njegov račun. Č ak učestvuje i u dugom maršu svetog čoveka injegovih ka severu, koji je izazvao doušnik Arno Sikr. Ovaj se uvukao,kao crv u voćku, u Belibastovu koloniju da bi je uništio. Malo pohvatanju Gijoma i Pjera će, posle nekoliko nezanimljivih_ putovanja,uhapsiti Inkvizitor. Osuđen na tamnicu 1324. iščeznuće s našeg arhiv-skog vidika.

11 III, 198. Prad, kraj Taragon e. N e mešati ga s Pradom u Ajonu.

108

ŠESTA GLAVA

ETNOGRAFIJA OVČ ARSKIH PIRINEJA

Da li biografije Pjera i Žana Morija, Pelisijea, Benea, Mora inekolicine drugih, uz koje ide niz sitnih pojedinosti o pastirskomživotu rasutih po Furnijeovom registru, daju osnova etnografiji ovčar-skih Pirineja u prvoj četvrtini XIV veka? Sklon sam da poverujem u totoliko predmeti Inkvizicije vrve podacima o seobama i napasanju ovaca.

Pre svega privredna etnografija: pastiri i pastirke su poslovni ljudii žene, ljudi borias-a1, ponekad i tvrdokorni. Borias (poslovi) su borias (poslovi), kao što je to Pjer Mori naučio na svoju štetu u trgovanjuvunom, jaganjcima i kožama s rođakom Gijmetom Mori. Tokovi ra-zmene u visokoj planini pašnjaka su novčani (kako bi i bili drugačiji),

ali ne u toj meri da isključuju trampu i zalog u naturi, koji cvetaju čimse oseti trenutna nestašica gotovog novca. Pjer Mori nije imao novca te je založio kod Rejmonda Barija trideset ovaca, koje su predstavljale njegov jedini imetak, kao deo cene koju bi normalno platio kad je kupio stotinu ovaca od tog Rejmona Barija (III, 186). U nedostatku novcadajem ovce: taj način mišljenja, ili takva praksa, izgleda da je dostaraširena. Alazaisa Fore iz Montajua nudi pola tuceta ovaca ili čak i. tuce Bernaru Beneu iz iste parohije ako pristane da pred inkvizitorimasakrije jeretičnost Gijoma Gilabera, Alazaisinog brata (I, 404). Uopštekad treba pridobiti čuvara u zatvoru ili se umiliti „božjim ljudima”

pravilo je uvek isto: dajte vunu, nema boljeg poklona da bi se održalo prija teljs tvo ili da bi se začelo. Značaj tram pe ne sprečava posto jan je i

funkcionisanje novčane privrede, verovatno življe u ovčarskoj planininego u žitnoj ravnici2. Novac posreduje u prodajama vune i kupovina-ma jaganjaca: Pjer Mori je zatražio od Gijmete novac koji je izvukla iz

prodaje vune od stada ovaca poverenog jo j pre godinu dana. A ona mu odgovori:

— Tim novcem sam kupila jaganjce... (III, 172)Reči ljubazne i lažljive Gijmete ne treba uvek primati s punim

poverenjem. Istina je i da je vuna, visoke kupovne moći, đavala mogu-ćnost da se dobiju znatni iznosi novca, a potom pretvore u ovce u toku

1 Bo ria — ambar ili posao, II, 184.2 Vidi tim povodom Poitrineau i Freche, o planinskim oblastima u Overnju i

Langdoku.

109

ekonomskog ciklusa: Jeretiku Arnou Martiju iz Zinaka bio je neophodno potreban novac: prodao je dvadeset ovaca za deset livri iz Tura, a vunu od tih ovaca za šest turskih livri. Sama vuna je đakle vredela više odtrećine ukupne cene stada (šest od šesnaest livri3). Nije dakle čudo štopas tiri ponekad imaju utisak da se bogate ili bar relativno bogate te

zaista ukazuje na postojanje nadzora katalonskih zajednica u Bagi iHosi nad kretanjem stada u sezonskim pirinejskim seobama po njiho-vim opštinskim pašnjacima. Pašnjaci su bili opasani spoljnim granica-ma, koje su odgovarale samim granicama oblasti opštine. S drugestrane bili su obeleženi u unutrašnjosti zabranama pristupa koje su



pas tiri ponekad imaju utisak da se bogate, ili bar relativno bogate, tesu im oči veće od kese: zato što je hteo odjednom da kupi sto ovaca zahiljadu barselonskih sua Pjer Mori se zadužio do guše (III, 177; II,186).

Organizaciju pastirske privrede u prostoru upoznajemo neposre-dno iz nekih tekstova iz tog doba, a posredno iz „regresivne” istorije

zahvaljujući nedavnim radovima Ševalijea o pirinejskom stočarstvu.Prema tim radovima stočarstvo sezonskih seoba suočava se čas s

pravima velikih seoskih zajednica, čas s prav ima gospođara, koji suznali da potvrde svoje poseđovanje ovog ili onog dela planinskih pa-šnjaka u iberijskoj ili pirinejskoj oblasti. Dvojstvo vlasti, opštinsko ifeudalno, postojalo je već u vreme lutanja naših pastira iz Montajua.

Pjer Mori, na primer, vodi svoju stoku da pase na prostranom pašnjaku na prevoju Fliks (oblas t Taragone), koji je pod kon trolom biskupa u Ler idi i koji je zabranio njegovo korišćenje (III, 170). Dva-naest ljudi biskupa, uznemireni kršenjem prava napasanja, penju se izBisbal de Falseta u nameri da zaplene Pjerove ovce: a on se iz neprili-

ke izvlači pečenjem ogromne pogače, koju za velikom večerom jedudvanaest biskupskih žbira, tom prilikom im se pridružuju i serdanski,katalonski i ariješki prijatelji čestitog pastira. Feudalna vlast u stočar-stvu može uostalom da se javi u dve ravni: u ravni pašnjaka razume se,ali i u ravni samih ovaca, koje sasvim lepo mogu biti vlasništvo moćnihličnosti, plemića, feudalnih gospodara, sveštenika ili monaških redova.Među tim velikim vlasnicima ovaca, s kojima ariješki pastir dolazi uvezu kao plaćenik ili kao suparnik, nalazi se na primer gospa Brinisen-da de Servelo (II, 185 i passim) ili Bolnica Svetog Jovana jerusalim-skog u oblasti San Mateo4.

Pored svešteničkih, plemićkih ili monaških gospodara, seljačka iligradska zajednica ima pravo nadzora nad stočarstvom: to pravo nadzo-

ra više se tiče prostora kojim prolaze nego samih stada. Pjer Mori — priča Gijom Mor — napasao je tokom dva leta svoje ovce na prevoju Pal u granicama teritorije Bage... a jednog drugog leta na prevoju Kadija u granicama teritorije Hose5. Pozivanje na teritorijalne granice kao da

3 III, 287. U oblasti Kambrea pri kraju srednjeg veka odnos vrednosti vune i prihoda od stada (obračunatog kao tržišna vrednost grla kao takvih) još je veći, razmera

je jed an (vu na ) pre ma dva (st ad o) , a je dan pre ma tri u Sab art esu (pr em a H. Ne ve ux , Le s Grains du Cambrćsis, teza državnog doktorata u rukopisu, sv. II, str. 548).

4 III, 179. Vidi i slučaj opatije u Bulbonu: ova pose duje stado od 200 0 grla za vunu u planinama Vikdesoa oko 1310—1315. (A. Garrigou, Etu des his tor iqu es. .. 1846). R. Pastor de Togneri 1973. str. 150— 154 podvukao je u logu samostana i monaških redova u organizaciji iberijskih i potpirinerjskih sezonskih seoba od Rekonkviste.

5 II, 183. Reč je o planinskim krajevima i mestim a u oblasti Bar selone i Ge rone.

110

strane bili su obeleženi u unutrašnjosti zabranama pristupa, koje suštitile povrtnjake i voćnjake, raspoređene neposredno oko parohijskognaselja: Zana Befej (iz Montajua) koja je živela u Besetu, pomogla je Pjeru i Arnou Moru da izvedu svoje stado izvan sela (Beset) pazeći da stado ne zađe u bašte i vinograde pomenutog sela (II, 390). Druga osetnagranica je ona koja deli pašnjake, opštinske ili ne, od useva: veliki problem za „mesjea” u parohiji, koji je u selu Montaju i u drug imselima dužan da zavodi red na svojoj teritoriji, upravo je sprečavanjestada da gaze useve ili kako se to kaže da „odu u štetu” (II, 505).Opasnost je uvek velika, jer pored naseobina, njiva i vinograda, ima i

prostora, bar u nekim oblastima, u koja zveri v iše ne zalaze što dozvo-ljava pastirima da se opuste... i napuste ovce uz opasnost da ove izađuiz pašnjaka i gaze žito: Gijom Belibast i Pjer Mori, napasajući ovce, mogli su da idu kud hoće jer u livadama (pored useva) gde su se nalazili,

pastiri se nisu plašili vukova, koji se nisu usuđivali da tu zalaze, jedina opasnost je da stado ,,ode u štetu ”: noću pastiri mogu da puste na pašu svoja stada i da odu kud hoće sve do zore (II, 182).

Jedan deo livada, najbližih najplodnijoj zemlji, dopao je u priva-tno vlasništvo mesnih stočara, na primer u selu Montaju. Drugi delovisu bili opštinski (često pod „vrhunskim vlasništvom” nekog gospoda-ra). Po kojim merilima se ovo zemljište dodeljivalo pastirima za seoba?U ovom pitanju sveđeni smo na pretpostavke: izvlačenje kockom delo-va pašnjaka moglo je u svakom slučaju da igra neku ulogu, posebno za pas tire iz Montajua, koji su napasali svoja ili tuđa stada na ter itorijiArka u oblasti Od (III, 140). U drugim krajevima, na katalonskoj

padini, uslovi koje su nam eta li našim ariješkim pastirima luta lica ma bili su još teži. Sezonske seo be su praktično bile zab ranjene i t reb alo jesteći pravo boravka u mestu ženidbom devojkom iz tog kraja da bi se

steklo pravo napasanja stada ovaca na teritoriji opštine. Na taj načinse, posle prvog neuspešnog pokušaja, Žan Mori iz Montajua oženio, ada međutim zahtevi sezonskih seoba nisu konačno sprečili malu pobe-du ljubavi, naprotiv. Do k je Žan Mori živeo u Kasteldanu6 mesni baji su mu naredili da se oženi ženom iz tog mesta ili da se čisti, kako bi izbegli da njegove ovce koriste pašn jake tog mesta. A Zan Mori nije uspeo da nađe ženu u Kasteldanu koja bi pristala da mu bude supruga. Onda se uputi u... Hunkosu7i tamo je stanovao u kući Esperte Servel i Matene, njene kćeri. Posredovanjem paroha iz Hunkose ugovorio je ženidbu s tom Matenom, koja mu se dopala.

6 II, 487. Kasteldan se nalazi u oblasti Leride.

7 Hunkosa, mesto u oblasti Taragone.

111

Ljubomorna čuvarka teritorije svojih pašnjaka, seoska zajeđnicaizgleda da ne igra, zauzvrat, neku ulogu u samoj organizaciji grupisanjaovaca. U XIX veku opštinska i meduopštinska stada ovaca — ramados

priča Gijom Baj — dva pastira iz Serdanje, uz pomoć Gijoma Mora iz Montajua, napravila su kolibu11na prevoju Riko. Arno Mor, brat Gijoma Mora bio je kolibar (starešina koiibe) i pravio je sir (II, 381).

Posle letnje kolibe (na visokim prinejskim pašnjacima) zimskakoliba (u Kataloniji): Iduće zime — priča Gijom Mor — otišao sam s b t i ši t di d i i i i P i k l A ć



— u punom su procvatu u gornjem Ariježu8. U XIV veku ništa sličnone postoji. U toj oblasti se nailazi samo na pojedinačnu organizaciju

pastira iz tog kraja ili u najboljem slučaju na udruž ivanje pojedinaca,ono koje bi se u modernim vremenima nazvalo orrys. Duh zajedništva,vrlo daleko od toga da bude preživljavanje ne znam kakve preistorije,

u gornjem Ariježu se upravo razvio između XIV i XVIII veka, uporedos rastućom ulogom seoske zajednice kao dostojnog sagovornika državei kao društvene, fiskalne i političke ćelije.

U selu Montaju, u oblasti Ajon, u Sabartesu oko 1300—1325. jošne postoji zajedništvo stada u oblasti ovčarstva. A pojavljuje se među-tim nedaleko odatle u gajenju krava i biće vrlo značajno do XIX veka(vidi oko 1850. velika opštinska i međuopštinska gajilišta krava ilibacados u oblasti Taraskona i Monsegira9...) U samom selu Montajugoveda, ako se izuzme ograničen broj vučne stoke, beznačajna su 1320.i problem opštinskog bacado se ne postavlja. Ali malo južnije, u seluAsku, koje će sve do XX veka biti jedno od najjačih središta kolektiv-nog odgajanja krava, sve ukazuje da tradicija zajedničkog odgajanja

pot iče od XIV veka, čak i XIII: u maju mesecu (1322) jedne nedelje, priča Rejmon Sikr iz Askua, vodio sam junicu, koja mi je pripadala, ka plan ini zvanoj Gavarsel kraj Askua, a kad sam video da počinje sneg vratio sam junicu u zajedničko stado krava sela Asku, a i sam sam se vratio u to selo (II, 362).

*

Uloga seoske zajednice u pastirskom životu je dakle stvarna, aliograničena. U stvari prava društvena ćelija pastira, nezavisna od zahte-va sela, to je koliba. Videli smo kako Pjer Mori još od mladosti, na

teritoriji Arka na mestu zvanom Rabasol, vrši dužnost „šefa kolibe” zaletnje sezone: dužnost mu je pravljenje sira i odgovoran je za tim odosam pastir a10. Furnijeovi registri sadrže i druge tekstove koji se odno-se na sistem koliba, u njih se redovno uključuju pastiri rodom izMontajua: Gijom Baj, na primer, beleži postojanje pastirske kolibe na

pirinejskom prevoju Riko između Andore i Ospitalea (možda je reč odanašnjoj postaji Envalira, kraj prevoja Meran [III, 519]). Tog leta —

8 M. Chevalier, str. 399.9 Ib id. str. 389.

10 III, 1356. O pirinejskoj kolibi vidi i Tucoo-Chala, str. 233. Možemo smatrati dasu u oblasti Montaju-Prad, gde nije bilo usamljenih imanja (salaša), kolibe na svoj načinzamena za rasuta (ali privremena) naselja; o nekoliko „životinjskih koliba” u Prad

d’Ajonu koje pripađu dvojici stočara-zemljoradnika iz mesta, vidi II, 172.

112

bratom i našim stadima da prezimim u ravnici Peniskole... A već smo imali toliko ovaca da smo mogli da pravimo sopstvenu kolibu (II, 186).Primetićemo da zimska ili prolećna koliba ima i neophodnu udobnost:tu je ugao za kuvanje, mesto za odlaganje odela (II, 181) i mesto zaspavanje. Tu se primaju prijatelji. U toj kolibi u Peniskoli Pjer Mori injegov rođak Arno posećuju braću Mor: četvorica Ijudi razgovaraju, ne

bez uživanja, o nedavnom hapšen ju paroha Pjera Klerga po naloguŽaka Furnijea. Koliba je mesto gde se prave mlečni proizvodi, ona je,iza zaklona sira, u slučaju Mora, Morija i njima sličnih, mesto međuso-

bnih susreta i razm ene đalekih vesti iz rodnog sela (II, 477). Morovi su pre no što će „pravi ti kolibu” u Kata lonij i, prove li pre tho dne sezone ugornjem Ariježu i u Aragoniji. A Pjer Mori je u svojim lutanjimatokom prethodne dve godine obišao Aragon, Serdanju, grofoviju Foa i

južnu Katalon iju. A o čemu govore kraj ognjiš ta u kolibi ti ljudikojima se ne može prebaciti suženost vidika, pa čak ni provincijalnost?Pošto su prokrstarili svaki za svoj račun četiri različite zemlje, razgova-raju jednostavno o selu, o malom mestu Montaju, daleko od očiju, ali

blizu srca...

Još jedna koliba: u njoj su privremeno pastir, možda Saracen,Gijom Gargale, i njegov ortak Gijom Belibast, kao pomoć na petnaestdana, u službi odgajivača stoke Pjera de Kapdevila (III, 165, 166).Koliba je u prolećnim i letnjim pašnjacima planine Vezian kraj Fliksa(Katalonija). Gargale i Belibast su napasali ovce tokom tih petnaestak dana do Uskrsa, bili su sami u kolibi, imali su svoje ognjište odvojeno od drugih. Nedaleko od tog privremenog staništa u kojem je Belibast,nalaze se i trenutna ovčarska staništa za pastire u seobi, zvana cortals:

podiže se ograda, pod palicom Pje ra Morija, proizvedenog za starešinu,kuva se jelo s belim lukom, peče pogača; okupili su se katolički,

pata renski i sa racenski pastiri, bratski pomešani ne hajući za razlike umišljenjima (III, 165). Na ovo ću se vratiti.

Koliba je dakle za pastira migranta iz Montajua ono što je domus za njegovu porodicu, koja je ostala u starom kraju. Reč je o pravojinstituciji: kolibe označene kao takve s nabojem ljudkih odnosa, javlja-

ju se od arijeških i serdanskih Pirine ja do katalonske i mavarskeoblasti. Oblast koliba se pruža daleko na jug sve do donje južneAndaluzije, koja je dugo ostala pod saracenskom vlašću: u sistemuandaluzijske cabahera pastiri najamnici u planini (sierra), smešteni ukolibe, dobijaju od poslodavca malu platu u novcu, ali je ova uvećanaugovorenom i određenom količinom hra ne12. Koliba ili cabahera pred-

11 „Napraviti kolibu ” ili „praviti kolibu” ne znači graditi stanište već naseliti raspo - loživu kolibu kao privremeno nastanjen tim.

12 J. A. Pitt-Rivers, Thepeople ofthe sierra, Cikago—London, izd. 1969. str. 37.

8 Montaju 113

stavljaju đakle vrlo određe ne institueije: pripadaju mavarsko-andaluzij-sko-katalonsko oksitanskoj kulturnoj zajednici u koju je uključena uviše ravni mesna ili migrantska civilizacija ljudi iz Montajua.

Sistem koliba u odskim i ariješkim Pirinejima vrlo dobro su opisa-li etnografi i geografi XIX i početka XX veka13. U nedavnim tekstovi-

l i lik k j ć ili F ij i d i

Kadna snaga u prolazu (koja je u posebnom slučaju Pjera Mori usme-ivna jcretičkim prijateljstvima) pravi neophodnu ogradu, zaštitu od/vcii, pre no što će sići u dolinu da se prihvati drugih sezonskihnidova, u ovoj prilici vinogradarskih. Kortal igra ulogu pastirske stani-iv, ;ili i kuhinje i pekare za različitu radnu snagu koja se tu okupi.



ma nalazimo opet razliku, koju su već pravili Furnijeovi predmeti,između kolibe za ljude i onoga što se naziva jas, kural ili kortal, ograđen prosto r gde ,,se stoka muze, okuplja i provodi noć”14. Samakoliba može biti napravljena kao primitivan šator od kamenog zidićasuve gradnje na koji se oslanja nosač, pal, čiji je drugi kraj ukopan u

zemlju. Kostur je od drveta i nosi krovni pokrivač od grudvi zemlje.Otvor u zidiću služi kao ulaz i kao dimjak za ognjište ili lare. Ponekad postoji i dodatni pro sto r za pravl jenje sira uz kolibu. Takav je opis pirinejskog stan išta pas tira u seobi prema istraž ivanju Sulijea 1819.Stanište koje se uopšte v erovatno ne razlikuje od onoga iz XIV veka, uslavno vreme Furnijeovih istraga. U visokoj planini u oblastima bezšume, gde je teško naši građu, kolibe su jednostavne građevine odsuhozida, tipične za arhaičnu arihetkturu kakva se sreće svuda pomalou zemljama zapađnog Sredozemlja, na Sardiniji, u Voklizu, u grofovijiFoa, u Kataloniji.

Što se tiče kurala ili kortala reč je prosto o prostoru minimalno pokrivenom, pod od utaban e zeml je i sabivenog đubre ta opkolje n je

granjem i kamenjem zbog odbrane od vukova, medveda i risova. Ulazu ovaj tor ima oblik izduženog hodnika tako da može samo po jednaovca da prođe. Tor je u XIV kao i u XIX veku bitan elemenat kortala:Pjer Mori, koji je i u kortalu kao i u domusu vrlo gostoljubiv premasezonskim ili jeretičkim migrantima (III, 165, 199 i passim ), ipak nezaboravlja svoje torove u molitvama: Početkom uskršnjegposta — pričačestiti pastir — Pjer Belibast, jeretik Rajmon iz Tuluze i jeretički vernik

Rejmon Isora iz Larnata, došli su u moj kortal na pašnjacima Fleja, baš sam mesio hleb, naredio sam jednom od pastira, Saracenu koji je sa mno m radio, da da jereticima da jedu ... A njima sam svoj trojici rekao da prave ogradu, što su celog dana radili u kortalu... Ja sam izišao s ovcama. .. Uveče smo u kortalu večerali jelo od belog luka, hleb i vino.

Jedan od jeretika je tajno blagoslovio hleb na jeretički način. (Noć smo proveli u kortalu). Sutradan sam umesio dve velike pogače, jednu za gore pom enute jeretike, a drugu za sebe i svoje drugove iz pastirske čete. Jeretici su potom otišli za Leridu, gde su poznavali Bernara Servela, taraskonskog kovača, koji je bio njihove vere; nameravali su da se unajme za okopavanje vinograda u oblasti Leride. (III, 165). Ovaj malitekst lepo objašnjava ulogu kortala, dodatka kolibi ili njenu zamenu.

13 M. Chevalier, str. 364.14 M. Chevalier, str. 365. Vidi takođe u kantalskim (Overnj) „planinama” razliku

između ma zu c (koliba) i barguey ras, tor za životinje, ograđen suhozidom. Kamenom ograđen prostor je jedno od najstarijih ostvarenja tradicionalnog stočarstva, sreće se na primer u neolitu u Sahari i Sahelu (v. izložbu o Sahelu u Muzeumu u Parizu 1974.)

114

N.ij/ad on predstavlja, u ravni nižih klasa, raskršće ku ltu rnih uticaja:h* U rodoksnih u slučaju koji nas interesuje, pošto su i patarenski, čak imiislimanski. Dolazeći iz daleka ukrštaju se u svim pravcima.

Organizacija rada u kolibama i kortalima u vreme Pjera Morija ne<in i se mnogo različita od organizacije pola milenijuma kasnije. U

svakoj kolibi živi grupa od šest do deset pastira, kojoj je to sezonski ili privrcmeni boravak, zameniće je neka druga grupa, odgovarajuća pohroju, ali sasvim različita u pogledu geografskog porekla ili bar identi-lcta pojedinaca koji je čine. Ima i malih koliba koje naseljavaju svegadva ili tri pastira. Uglavnom koliba je „španska krčma”*, samo nemastalnog krčmara.

Što se tiče broja ovaca u okviru jedne kolibe, prema prebrojavanju poljoprivrednih inspek tora u XIX veku, taj broj se održava u okviru pre thodnih srednjevekovn ih normi: 200 do 300 grla. Ponekad i samo100 do 150. Okupljanje stada se vrši na osnovu onoga što M. Ševalijenaziva „polu-individualističkim” udruživanjem. (Grupisanje ovaca naosnovama seoskog zajedništva, koje je takođe opisao M. Ševalije, ne

odnosi se na naše kolibe posle 1300. jer je pomenuto zajeđništvo uvreme Ža ka Furn ijea po tvrđeno samo u okupljanju kra va15).

Znači dve do tri stotine ovaca na kolibu i u stadu polu-individu-alistički udruženom. Ovce daje više udruženih pastira. Svaki od njihčesto dovodi sopstvena grla i skoro uvek ona koja mu je poverionjegov gazda. Pjer Mori, na primer, može da poseduje 30 do 50 grlalično, u okviru mnogo većeg stada koje mu je povereno kao pastirskomstarešini, kolibaru, mlekaru ili starešini. Istovremeno je i ortak i najam-ni radnik i predradnik za ostale svoje drugove najamnike, koji su podnjegovim zapovedništvom. Vratiću se kasnije na neke od ovih uloga.

Svakodnevni život, ili tačnije mesečni, naših pastira za vreme

zimovanja i letovanja, pozn at nam je iz starih ili retrospe ktivnih doku-menata16... Odvija se u ritmu jagnjenja i muže ovaca. Ovce se jagnje oBožiću u punoj saglasnosti s mitologijom božićnih jasala, već tako popularno j u ikonografiji XIV i XV veka. Početkom maja se jaganjc iodbijaju od dojenja. Počev od maja ovce se muzu. Zaključuju seudruživanja pastira i eventualno poslodavaca. U junu se izlazi na

bačije. Oprem ljen velikim kašikama i drvenim sudovima mažoral ili past irski starešin a bdi nad pravljenjem sira, onog sira koji će se u

* „Spanska krčma ” — podse ćanje na francusku izreku: ,,U španskoj krčmi čoveknađe ono što sa sobom donese” (prim. prev.).

15 O tim problemima, M. Chevalier, str. 371, 401 itd.16 M. Chevalier, str. 403.

115

dućanima Aks-le-Terma prodavati svim seljanima iz okoline, uključiv ione iz Montajua.

Potpuno muška, jedva s vremena na vreme „uznemirena” prolas-kom neke kurtizane ili ljubavnice, koja dođe da se provede s nekim

pas tirom, bogatijim ili privlačnijim od osta lih, iberijska ili pirine jskak lib j d S b ili l M j ški

Ispod ovih stočarskih struktura ocrtavaju se takođe u našim tek-stovima velika kruženja seoba, bliska pastirima iz Montajua. O opštimuslovima pod kojima se ove odigravaju članak Pjera K ota19 daje nekeopšte pojmove, prisutne ne samo u Provansi, koju je ovaj autor pro-učavao, već i — kako to naši tekstovi dokazuju — ariješkim Pirinejima.



koliba je, nasuprot domusu u Sabartesu ili selu Montaju, muški svet uodnosu „muški-ženski”. U domusu uprkos izvesne podele rada kojačoveku ostavlja spoljne poslove, a ženi one u kući, ženske i muškeuloge se mešaju. Koliba je naprotiv čisto muški svet i svet odraslih17;na slikama „Poklonjenje pastira” iz XV veka prisustvo Bogorodice i

novorodenčeta u toru na pašnjacima predstavljaće neočekivan, dakleneuobičajen i čudesan elemenat. Muško društvo, okupljeno saradnjom,a ne rođaštvom, koliba je takođe čuvar starih, himeričnih i duhovnihtradicija odgajivača ovaca, koji se bave jednim od najstarijih zanata nasvetu: te će tradicije malo kasnije doći do izražaja iznete pred lice

javnost i pismeno u pastirskim kalendarima. Letnje planinske kolibe sudakle pravi čuvari kulturnih relikvija: tu ulogu čuvara odigraće i u preživljavanju patarenstv a, koje će čuvati što duže budu mogle , zaštiće-no od policija iz ravnice, putem usmenog predanja starog pastiramladom pastiru. Nije li ostatak tog planinskog predanja ono što će čakkrajem XVI veka sresti u srcu pa tarenskih krajeva sveti biskup, o komegovori Laroš-Flaven, pisac jedinog poznatog izvornog teksta o mogu-

ćem preživljavanju patarenstva, bar u folklornom pogledu, posle poče-taka renesanse: Neki sveti biskup — kaže Laroš-Flaven— polazeći za

Rim da bi primio čast kardinalskog šešira, srete u blizini planina Albija starog seljaka s kojim zapodenu razgovor o novostima u kraju i starac mu reče da postoji mnoštvo siromašnih Ijudi, ogrnutih džakom punim

pepela, koji žive od korenja u pustinji p lanine kao divlje životinje i da ih zovu Albižani, i da je neprekidan rat tokom pedeset ili šezdeset godina, koji je protiv njih vođen, i ubistvo preko pedeset hiljada Ijudi poslužilo samo kao seme njihovom verovanju i uvećalo ga i da nema načina da se izvuku iz te zablude sem propovedanjem neke izuzetne ličnosti18.

*

Dosad smo bili u oblasti vrlo dugog transistorijskog trajanja to-kom kojeg je od XIV do XIX pastirskog veka koliba tu, nepomičnakao živa institucija.

17 Imaću prilike da na drugom mestu u ovoj knjizi kažem da je zanat pastira suštinski muški i da tako reći nema „Jovanke Orleanke” ili „male pastirice” u Gornjem Ariježu. Dešava se međutim s vremena na vreme da neka žena, pogotovu udovica, vodi svoju stoku na pašu. Vidi tim povodom slučaj Gijmete „Benetke” i Rejmonde Belo (III, 70): dvosmislen tekst.

18 La Roche-Flavin, Treize livres des Parlements de France, str. 10—20, navedeno u Louis de Santi et Auguste Vidal, Deu x livre s de rai son (1517—1550) poseban tom

Ar ch ive s historiqu .es d e l ’ Alb ige ois , sv. 4, Pariz, Champion; Toulouse, Privat 1896.

116

, j j j1. P. Kot beleži pre svega pretežnost „obrnute” seobe: s planine

ka ravnici, iz visokih pređela ka nižim, od letnje ka zimskoj seobi.„Ncposredna” seoba je naprotiv umanjena, manje značajna: ljudi uravnici su manje pokretljivi, više vezani za kuću od gorštaka. Naševelike grupe pastira u kompleksu Pirineji — Katalonija regrutuju se,

kao i u Provansi, među planinskim življem, bilo iz gornjeg Ariježa,znači i iz Montajua, bilo iz Serdanje. „Obrnutoj seobi ide u prilogzakon i verovatno vekovi” (P. Kot).

2. Pada takođe u oči velika brojnost pri seobama: stotinu hiljadaovaca iz oblasti Draginjana i provansalskih okruga Lika i Fren ea20može da predstavlja razuman približan broj. Isti red veličina mogao bisc verovatno pretpostaviti i za seobe na teritoriju grofovije Foa, alizasad nemamo mogućnosti da ga odmerimo tačnije.

3. Seoba zahteva izvesnu organizaciju dodira: nije joj, svakako,neophodna jedinstvena državna struktura, koja bi, pretpostavlja se,obuhvatala sav prostor zimovanja i letovanja kroz koji idu seobe, ali su

joj po trebni sajmovi, trgovi, jer se tako velika putovan ja ne moguopravdati samo prostim potrebama privrede preživljavanja. Na primer,uloga pirinejskih i potpirinejskih krajeva je bitna u snabđevanju Tulu-ze ovčjim mesom21. Tačnije Klergovi i Morijevi, odgajivači i pastiri izMontajua, odlaze na sajmove ovaca u Aks-le-Termu i naročito u Larokd’Olmu gde trguju vunom i stokom (III, 154).

*

Geografski su putevi seoba, čije su početne tačke u gornjem Arije-žu, malo po strani od puteva u planinskom zaleđu Tuluze22. Zimovanje

u oblasti Tuluze ide u stvari uz letovanje u mestima znatno zapadnijeod našeg kraja i zahvata naročito Bearn i kraj oko Palara. Naprotiv izarijeških i istočnih Pirineja se zimi najradije seli ka pokrajini Od (nascvero-istoku) i Kataloniji (na jugu)23. Pastiri iz Montajua, počev odMorovih i Morijevih, smeštaju svoje letnje boravke u mestima navisinama gornjeg Ariježa ili Sabartesa, jer su bliska njihovoj malojrodnoj otadžbini, reč je o Aks-le-Termu, Orliju, Meransu i pašnjacima

19 P. Cos te, ,,La vie pastorale en P rovenc e au XIV e siecle”, E tud es rura les, ipril—juni 1972.

20 Ib id. , str. 70.21 Ph. Wolff, Commerce etmarchands de Toulouse, 1954, str. 197— 198.22 Ph. Wolff, str. 200.

23 Wolff, ibid; B. Vourzay, str. 37 bis i 71 bis.

117

uz te teritorije. Normalan refleks je potom da se na zimovanje siđe u podnož je istočnih Pirineja i u dolinu Aglija prem a Razigijeru, Planezu,Arku, ka krajevima Razesa, Fenujeda i Morije, koji se graniče sasevernim Rusijonom i krajnjim jugom današnjeg departmana Od. Šta

je uos talom nepokole bljivo prijateljstvo Pje ra Morija prema Gijomu

*

Konkretan pogled na pojedinosti života u seobama tokom deceni- jc počev od 1310. daje nam Gijom Baj, pas tir iz Mon tajua: Te godine

ukratko kaže Gijom (II, 381—382) — bili smo u letnjoj kolibi u društvu braće Mor i dvojice serdanaca kod postaje Riko (kraj prevoja



j p j p j j j j p jBelibastu, ako nije vrlo snažna veza jednog pastira, koji provodi leto ugornjem Ariježu (Mori), i sina jednog odgajivača iz mesta njegovogzimovanja, Fenujeda (Belibast)? Nastavak tog prijateljstva će se kasni-

je prilagoditi odsad južnim linijama sile pirinejsko-iberijskih seoba, poš to Pjer Mori osta je pokreta n deo koji dolazi iz gornjeg Ariježa, a

Belibast postaje stanovnik Morele, u neposrednoj blizini zimskih pa-šnjaka južno od Ebra.

Rusijonska putovanja će trajati samo neko vreme: Inkvizicija će brzo posle 1305—1308. preseći patare nsk i pu t sever — istok , koji je preko gornjeg dela doline Ode vezivao mig ran te iz južnog Ariježa zazimske pašnjake u Agliju. Ipak tim prekidom inkvizitori ne uništavajuseobe. Ograničavaju ih utoliko što ih skreću na jug u pravcu zimovnikau Kataloniji, gde su već odavno imale tačke oslonca. Skliznuvši odsevera ka jugu migracija ljudi iz Montajua samo menja kraj K atalonije:iz Rusijona bliže krajevima naspram B arselone pa sve do iza Taragone.U oba slučaja, i u „rusijonskoj” i u „iberijskoj” seobi visinska razlika

između letnjeg i zimskog boravka je istovrsna, ali je južno-katalonskividik znatno proširen u odnosu na suženiji prostor, koji je nudilarusijonska seoba.

To se širenje javlja pre svega u ravni samog letnjeg boravka: pirinejske baze, iz kojih kreću naši pastir i iz M onta jua, i drug ih mesta,kad naiđe zimsko vreme, ka zimovnicima u Kataloniji, izvanredno surazličite zavisno od zaposlenja i godine. Te se baze nižu duž ose lancaod skoro dvesta kilometara između Venaske na zapadu i prevoja delPal na istoku. Pored šuma i pašnjaka uključuju i klasična mesta gor-njeg Ariježa: Prad d’Ajon, Merans, Orli itd., ali i druge oblasti useveroistočnom Aragonu, u Serdanji, u pirinejskoj ili potpirinejskojKataloniji (Baga, Hosa, La Losa). A kad je reč o zimovnicima naiberijskom poluostrvu u koje dolaze Morijevi, Morovi i tutti quanti, onise nalaze u četiri različite oblasti, tri katalonske ili skoro katalonske, a

jedna već u oblasti Valensije , južno od Ebra. Te četiri celine su: prvooblasti Karol i pašnjaci manastira Svetog Krsta na 900 m visine sever-no od Taragone, kao drugo oblast Kasteldana — Fliksa — Askoa —Kamposine s obe strane Ebra, južno od ušća Segra u Ebro na oko 400m nadmorske visine; treće kanton Senije nedaleko od Tortose namorskoj obali, na ušću Ebra i najzad južno od Ebra sveti trougao SanMateo — Peniskola — Morela, koji kao neka belibastovska Mekaobrazuje patarenske pastire. Najdalje letnje bačije u aragonskim Piri-nejima udaljene su dobrih dvesta kilometara od zimovnika najbližeg

Valensiji.

118

društvu braće Mor i dvojice serdanaca kod postaje Riko (kraj prevojaMcrans u gornjem Ariježu). O Svetom Arhanđelu Mihailu u septem-

bru, Baj, Morovi i dvojica Serdanaca, kojima se pridružio i Pje r Mori,silazili su ka jugu s ovcama prelazeći u jednom mahu veliku razdaljinuod iridesetak milja, što znači da su prošli celu Kataloniju. Otišli smo da

provedemo zimu s ovcama na pašnjacima Peniskole u dolini kraj San Matea, prvo j od najbližih teritorija (najsevernijih) kraljevine Vaiensije. Pjcr Mori je otišao čak do Tortose gde je zaposlio još dvojicu pastira. Dvojicu oksitanaca. Jedan od njih, Rejmon Baraler je bio iz Ode, adrugi iz Meransa u gornjem Ariježu. Pošto je tim bio upotpunjen ismešten s ovcama, raspored vremena za zimovanja u đolini pašnjakaodvijao se po pravilima: do Božića je ceo tim ostao uglavnom zajedno. '/ajedno smo obedovali dvaput dnevno, o ručku (prandium ) i večeri (cena), (pranidum u početku ili sredini dana, a cena ili večera je bilauvcče). Posle svakog obeda delili smo se i danju i noću da bi smo napasali ovce (izdeljene u više stada ili „podstada”). Primetićemo da je podela na „pođstađa” stalna činjenica past irskog života i onog vremena

kao i danas: Rejmon de Zebec i Gijom Belibast

(tada ortaci s PjeromMorijem u čuvanju istog stada) mogli su lako — kaže Gijom Mor — da razgovaraju jedan s drugim i o jeretičkim temama na pašnjacima Torto- se, jer su ovce koje su čuvali pasle jedne kraj drugih (II, 188).

U grupi Gijoma Baja stvari su počele da se komplikuju krajemili ccmbra. O Božiću, u vreme jagnjenja, koje naš svedok izričito vezuje

i praznik Hristovog rođenja (tu još jednom vidimo očigledan značajd.iliima Božića kao istovremenog đogađaja solsticija i pastirskog živo-la) dakle o Božiću podela rađa i prostora, koja je dotad tek bila/;ipočeta između Ijudi u grupi, zaoštri se. Ja, Gijom Baj, nastavio sam >la čuvam „čiste” (kastrirane) ovce. Pjer Mori, nedaleko odatle brinuo je <« grupi jaganjaca i „marana”, to jest jaganjaca od prethodne godine.

Mori ja smo dakle bili razdvojeni i dnevnim i noćnim radom, ali smo mčavali (prandium) i večeravali (cena) zajedno s Rejmonom Baralerom, koji nam je donosio hranu. A ostali članovi grupe, Gijom Mor, Ž ak •lAntelo, Gijom de Via i Arno Mojšar su se smestili nedaleko od sela hiilig i starali su se od početka prvo o bremenitim ovcama, a potom o >'\ tama koje doje. U grupi, tako podeljenoj prema dužnostima, prija-i< 11ske veze nisu se obavezno poklapale s radnim odnosima u manjimf iupama: Pjer Mori je u to vreme bio bliži s Gijomom Morom i Rejmo- ihitn Baralerom nego s ostalim drugovima na radu (II, 382). „Spoljno”•liu/.cnjc povezivalo je s druge strane ljude iz grupe sa stanovnicimal»mskih gradića i sela najbližih pašnjacima, na primer Kalig i San

M.ueo (ta su mesta uostalom bila naseljena narbonskim i serdanskim

-mic.iantima [II, 188, 382]). Tamo se odlazilo peške ili na magarcu po

119

namirnice. U krčmi, gde se oko Božića donosila sopstvena hrana,nailazilo se na pastire, koji su radili u istoj oblasti, ali su „stanovali”kod odgajivača u čijoj su službi: ovakvi susreti su bili kao i uvek prilikaza kontakt s ovim ili onim jeretikom u prolazu. Te zime — priča PjerMori — vratio sam se da provedem zimu na pašnjacima u Kamposinu u

ovčetine i svinjetine. A potom je Pjer Mor na mazgu natovario vunu Arnoa Mora da bi je odneo u Puigserdu (II, 505). Druženje u vremestriženja moglo je i te kako da bude prilika za „loše susrete” s planin-skom jeresi. Pre šesnaest godina, ili približno (priča 1320. Arno Kogil izLorda, I, 380) — ne sećam se tačno broja godina — ispeo sam se u Prad dAj ( l k j iči M j ) d bih i k j j



oblasti Aska (oblast Taragone). Tu sam oko božićnjih praznika sreo dvojicu drugova, Rejmona, koji je bio kod Pjera Marija (verovatnoariješkog stočara) i Pjera, koji je bio kod Nartea iz Vilfraš-de-Konflana (Rusijon), sva trojica smo ušli u jednu krčmu u Kamposinu, kad iznenada ugledah kako mi prilazi Rejmon iz Tuluze, jeretik, s balom robe

putujućeg trgovca. Pošao sam mu u susre t da bih se s njim porazgovarao, dok su dvojica mojih drugova pekli meso i jaja koje su doneli (III, 171).Drugi susreti za zimovanja događali su se izvan pastirskog sveta:

Pjer Mori je, na primer, često odsustvovao s pašnjaka vrlo tajnovito,navodno da bi otišao u San Mateo i kupio esenciju venje kod apoteka-ra. U stvari Pjer je odlazio čak do Morele da bi posetio Belibasta.Odustva kvalifikovanog stručnjaka nikako se nisu dopadala Morijevimkolegama, zbog njih su u njegovom odsustvu morali da obavljaju i deo

posla tog zabušanta.O radovima svojstvenim letnjem dobu, za koje smo već videli da

se uglavnom provodi u Pirinejima ili u podnožju, pojedinosti su manje brojne od onih o zimskim boravcima. Samu hronologiju letn jeg uzima-

nja u službu osvetljava svedočenje Pjera Morija (III, 163). Pošto sam dao otkaz Gijomu Andreu, mom prethodnom gazdi, — priča čestiti pas tir — unajmio sam se kao pastir kod Pjera Konstana iz Razigijera u Fenujedu. Kod njega sam ostao od uskršnjih praznika do Svetog Mihaila u septembru iste godine i leto sam proveo na prevojima Loze i Meransa (u gornjem Ariježu) Sa mnom je bilo... petpastira. Tog leta nisam video ni jeretika niti nekog jeretičkog vernika. A onda oko Svetog Mihaila sam otkazao Pjeru Konstanu i unajmio sam se kao pastir kod Rejmona

Bursijea iz Puigserde, kod njega sam ostao dve godine. Iz ovog teksta sevidi da letovanje predstavlja odreden odsečak u biografiji pastira i da utim uslovima može, ali ne mora uvek, da bude predmet najma naodređeno vreme, od Uskrsa do svetog Arhanđela.

Imamo još nekoliko podataka rasutih po različitim epizodamaletovanja, posebno o striženju ovaca, koje se obavljalo u maju, na prevoju, odmah po dolasku na „letnju ispašu”. (Ponovo smo krenuli iz San Matea u pravcu planine i prevoja Riko — priča Gijom Mor. — Kad smo došli do prevoja, u blizini prevoja Merans, ostrigli smo ovce [II,185]). Striža je bila prilika da se novcem od prodaje vune isplate nekinajpreči dugovi (iibid .). A bila je i prilika za razvijanje druženja, dragogsrcu pastira, s ljudima iz Montajua i drugih mesta: bio sam s Pjerom

Morijem, svojim bratom, na prevoju Lalata (u Serdanji) — priča ZanMori — strigli smo svoje ovce. Tu je Pjer Mor došao na mazgi da nas obiđe. Jeli smo svi zajedno, to jest ja, moj brat Pjer Mori, tri brata: Pjer, Gijom i Amo Mor, njihov rođak Pjer Mor i Gijom Baj (svi iz Montajua).

S nama su jeli i strigači, čija sam imena zaboravio. Na jelovniku je bilo

120

dAjon (selo koje se graniči s Montajuom) da bih ostrigao ovce, koje je za moj račun (iznajmljena stoka?) držao Pjer Zan iz Prada. A kad sam stigao proveo sam i noć i tokom noći sam se ozbiljno i teško razboleo. Ujutru sam ustao i našao sam se u dvorištu kuće Pjera Zana s namerom da pođem. A Gajarda, Pjer Zanova supruga mi reče:

— Hoćete li da razgovarate s božjim Ijudima? Ja joj odgovorih: — Idite bestraga s vašim božjim Ijudima! Dobro sam razumeo da su pom enuti božji Ijudi jeretici i da je

Gajarda imala nameru da me oni preobrate, ukoliko moja bolest bude smrtna.

*

U maju: striža. U junu—julu pravljenje sira: sir se pravi na letnjoj bačiji, u planini . Vreme je da te ostavim — izjavljuje oko Ivan-dana PjerMori svojoj sestri Gijmeti, koju je upravo izvukao iz kandži njenogmuža katolika — jer se brinem za gazdine ovce, a osim toga vreme sirenja tek što nije došlo (III, 155). Bilo da je reč o letnjem ili zimskom boravku supro tnost je velika između internog druženja, svojstvenoggrupama pastira, neizbežno sakupljenim iz raznih oblasti (ariježani,scrdanci, katalonci...) i spoljneg druženja u čije se ime pastir lutalicatrudi koliko god može da u selima izgnanstva nađe, izvan grupe,

prija telje iz svog kraja i diaspo ru, bila pata renska ili ne, starog Monta- jua. Vraćao sam — kaže Pjer Mori — svoje ovce iz (katalonskog) zimovnika na letnji boravak (pirinejski); pastiri iz moje grupe, izuzev braće Mor iz Montajua i Sarla Ruša iz Prad dAjona, bili su svi iz Serdanje... kad smo se usput zaustavili u selu Hunkosa u dijecezi Leride, našao sam tu Emersandu, ženu Pjera Martija iz Montajua, Gijmetu Mori

ženu Bernara Martija, Bernara Martija, njenog muža, i Arnoa, njihovog sina, svi su oni bili iz Montajua i svi su bili jeretički vernici, osim Bernara Martija (III, 168). Tamo gde se nađe sedmoro ljudi iz Montajua, tu je iMontaju... Kad god mogu pastiri i emigranti stvaraju ponovo globalniMontaju u dimenzijama Katalonije i Pirineja.

*

Uključen u ekologiju i hronologiju seoba pastiriski svet je s drugestrane vezan vezama najma i udruživanja (ali nikad uključen kao takav u okove feudalne zavisnosti, ni afortiori kmetstva: ariješki ili serdanski

pastir XIV veka je slobodan kao planinski vazduh koji udiše , u selu

121

Montaju ili drugde. Slobodan, bar u odnosu na feud. Jer, kad je reč oInkviziciji to je druga stvar).

Ostavimo po strani godine mladosti kad se budući pastir, sa svojihdvanaest godina, obrazuje za svoj životni poziv (kad su jeretici došli k meni — priča Žan Mori24, koji će kasnije biti jedan od najboljih

f i l ih ti i M t j i bi k d k ć bi

Prihvatio sam ovaj savet. Moj novi gazda me posla da s njegovom stokom prezimim u Tortosi (Katalonija). Kad sam se vratio u Sabartes (da provedem leto) pomenuti Bartelemi zaključi sa mnom past irski ugovor na godinu dana (III, 148, P. Mori).

Ipak ima i jedno ograničenje onoga što je rečeno o nestalnostizaposlenja pastira: nestalnost se odnosi na pastire stručnjake za velike



profesionalnih pastira iz Mo ntajua — nisam bio kod kuće, bio sam napolju, čuvao sam ovce svog oca. A moglo mi je biti oko dvanaest. godina). U osnovi ođrasli pastir je plaćen najamni radnik. U stočarskojoblasti njegovo je mesto slično mestu nadničara u žitorodnoj oblasti,ali u odnosu na ovog drugog mogućnosti bogaćenja i procvata su veće,

a prate ih zauzvrat opasnosti profesionalnih nesreća, koje u planininisu male. Biografija pastira je obeležena nestalnoću, a ova je svojstve-na svim seoskim najamnim rađnicima u Oksitaniji, kako će to pokazatiOlivije de Ser25: svake godine promenite sluge, sve ih očistite. Sledeći će

predanije raditi. Naši junaci ne osećaju tu nestalnost kao neki pritisakili kao otuđenje, čak naprotiv: pastir velikih seoba menja gazdu češćenego košulju26! Pjer Mori, kao predstavn ik korporacije u tom pogledu ,smatra normalnim da ga gazda otpusti, ali i da on da otkaz (dimittere) sledećem gazdi i da se unajmi (se conducere) kod trećeg. Č injenica dase gazda stoke naziva gospođar (dominus) ne daje nikakvu dodatnustalnost ugovornoj vezi između vlasnika stađa i njegovog čuvara ovaca.

Najam može biti sezonski i poklapati se, kao što smo videli, sa samomstrukturom seobe: O Uskrsu (nalazio sam se u taragonskoj Kataloniji)stupio sam u službu kao pastir — priča Pjer Mori (III, 172) kod Arnoa Forea iz Puigserde i kod njega sam ostao oko pet do sedam nedelja ili skoro toliko; odveo sam njegove ovce do Puigserde (pirinejsko letovali-šte). Kad sam stigao tamo gore unajmio sam se kao pastir kod gospe

Brinisende de Servelo i kod Rejmona Bursijea iz Puigserde, a preko leta sam ostao na prevoju Kveriu na teritoriji Meransa (Arijež). A po tom kad

je leto prošlo, posle letnje službe kod gospe Brinisende i Bursijea, unajmio sam se ponovo kod Arnoa Forea iz Puigserde! I sišao sam s ovcama da

prezimim u ravnici Senije (južna Katalonija). U ovom slučaju u odnosuna Pjera Morija Arno Fore je u dva maha uzastopce gazda za zimova-

nje ili tačnije za prebacivanje iz zimovnika u letovalište (i obrnuto). Agospa Brinisenda je gazdarica za samog boravka na letnjim bačijama. Neki tekstovi nam govore o iznajmljivanju pastira zaključenim

specifično na godinu dana posle probnog roka, koje omogućuje trećelice, prijateljica, rođaka ili zemljakinja i gazde i najamnog radnika: I reče mi Amo Baj, stariji, iz Montajua, zet Bartelemija Borela iz Aks-le- Terma:

— Ako hoćeš da stupiš u na jam kao past ir kod mog tasta potrudiću se da ti da dobru platu.

24 II, 470 . I drugi slični tek stovi za Pjera Morija, za Žan a Pelisjea , itd.25 O. de Serres , Theatre d ’agriculture, knj. I, gl. VI.26 S vremena na

vremeŽan Mori donosi jednu košulju Pjeru Moriju na pašnjake.

122

zaposlenja pastira: nestalnost se odnosi na pastire stručnjake za velikeseobe kao Morovi ili Morijevi, ali ne i na nepokretljivije pastire,vezane za relativno ustaljene gazde, kao što je na primer slučaj ŽanaPelisjea.

Pošto smo izneli ovu primedbu treba zabeležiti i bliskost i opušte-

nost odnosa gazda-pastir. Gazda može biti rođak najamnom radniku ilirodak nekog od njegovih prijatelja ili zemljaka iz istog sela. U svakomslučaju najamni radnik bez oklevanja govori u oči ono što ima da kažeženi svog gazde. Ova otvorenost često ide uz zajedničko stanovanje sgospodarom: bilo u kući gazde nedeljom, o praznicima i u dane silaskas bačija, bilo na samim pašnjacima gde pomenuti gazda provodi nekoli-ko nedelja ili nekoliko meseci sa svojim najamnim radnicima: Unajmio sam se u Pjera Konstana iz Razigijera — kaže Pjer Mori — boravio sam s njim od Uskrsa do svetog Mihaila u septembru na letnjim pašnjacima na prevoju Merans (III, 163). Isti taj Pjer Mori, u drugoj prilici, izjav-ljuje da stanuje sa gazdom Bartelemijem Borelom iz Aksa (III, 155,156) ili da stanuje sa gospom Brinisendom de Servelo, čije ovce čuva

na pašnjacima itd.27 Postoji dakle, bar privremen, zajednički život po-slodavca (ili poslodavke) i najamnog radnika, na pašnjacima ili podistim krovom.

Pastir je zaista najamni radnik: deo njegove nagrade („nadnice” ili„plate” II, 181; III, 148) je u naturi, u hrani. Pjer Mori, dok boravi uArku, redovno napušta stado i odlazi kući svog gazde po hleb: jednog

jutra sišao sam s pašn jaka do kuće Rejmona Pjera po zalihu hleba (III,127). Naprotiv u oblasti Taragone, pošto poslodavac živi suviše dalekood svojih najamnih radnika, sam Pjer Mori postaje privremeno pekar i pcče hleb u peći kolibe ili kortala: Ti mi Ijudi dođoše u posetu u kortal na pašnjacima Flejsa gde sam tada bio. Mesio sam hleb (III, 165).

Drugi deo plate je u novcu, iznos je skroman i ponekad se isplaću-

je iz meseca u mesec: Kad su Pjer Mori i Gijom Belibast bili u službi Pjera Kastel de Baga (dijeceza Iržel) priča Gijom Mor... Pjer Mori je dobijao platu koju je Gijom trebalo da prima od Pjera Kastela za jedan mesec, a od tog iznosa je kupovao bob i prazil.uk za pomenutog Gijoma (II, 176, 181).

Najzad, pored plate ugovor koji vezuje gazdu za pasti ra često prcdviđa pod elu prira sta i s ira, čak i vune... Granica koja razdvaja čistnajamni rad od iznajmljivanja stada često je neodređena.

Kad se kaže najamni radnik misli se fac totum , čovek s hiljadurazličitih dužnosti. Pekar, ali i poštar... U svetu nepismenom i bez

poštanskih veza plaćeni pastir — u čizmama od sedam milja — deluje i

27 III, 186 i II, 183 (dv osm islen ije). V. i infra.

123

kao glasnik, prenosi usmene poruke za račun gazde o ovom i onom poslu s ovcama ... ili patare nske i s trogo poverljive. Pje r Mori — kažeGijom Mor28... — ostao je kao pastir i kao glasnik kod Bartelemija

Borela iz Ak sa godinu dana i s ovcama tog Borela je otišao u Tortosu, potom ih je vratio u grofoviju Foa. Do k je bio kod Borela nosio je različite poruke u različita mesta međutim nikad mi nije otkrio šta je

prilikom Pjer Mori, braća Mo r i njihov zajednički gazda (koji je u tovreme niko drugi do Katalonac Pjer Kastel iz Bage) udružuju se u

jednom trenutku sa serdancima: ldučeg leta — priča čestiti pastir —vratili smo ovce na prevoj Pal (današnji Istočni Pirineji) i pridružili se

pastirima i ovcama Arnoa Forea (iz Puigserde), cela njegova pastirska grupa je bila poreklom iz Serdanje (III, 167).



različite poruke u različita mesta, međutim nikad mi nije otkrio šta je trebalo da javi i kome.

U izvesnim razdobljima bivši plaćeni pastir može s druge strane da postane, konačno ili privremeno, nezavisni preduze tnik . To je slučajPjera Morija, kad se nađe u dobroj finansijskoj situaciji, što obično

kratko traje. Da čujemo tim povodom Gijoma Mora: Moj brat Arno i ja bili smo tad pastiri Rejm ona Barija iz Puigserde i zimoval i smo s ovcama u ravnici Peniskole. Te zime Pjer Mori je ostao s nam a u toj ravnici, ali je bio nezavisan, bez gospodara, jer je kupio sto ovaca od

Rejmona Barija, dok smo ja i moj brat radili kao pastiri za Rejm ona Barija, a Pjer Mori je živeo s nama, razume se, ali na svoj sopstveni trošak (II, 183).

Najzad i poslednja mogućnost: pas tir osta je najamni radnik, čak ni privremeno ne dospeva do položaja samosta lnog preduzetnika, ali ipak pos taje poslođavac u odnosu na podređeno g pastira, koga uzima takoreći u podzakup. Istina jedini poznat slučaj kad je došlo do takvesituacije, paradoksalni „najamnik-poslodavac” se javlja u stvari u ko-

lektivnom vidu, drugim rečima kao grupa pastira, svi rodom iz Monta- jua i snažno vezani, čak predod redeni rodbinskim vezama: Unajmio sam se kao pastir — priča Pjer Mori — kod Pjera Kastela iz Bage. Kod njega sam ostao dve godine i na zimovanju na pašnjacima Tortose. Sa mno m su bili pastiri Gijom Mor i Pjer Mor (taj Pjer Mor je prvobratučed Gijoma i sin Rejmona Mora iz Montajua). Prve godine oko uskršnjeg

pos ta Gijom Belibast j e došao do nas na pašnjak, ostao je s nam a tri meseca, jer smo ga unajmili kao pastira (III, 166). Druga zapošljavanjaili drugostepena zapošljavanja koja vrši gazda (ili njegovi pastiri?) čistosu sezonska i odnose se na primer na dopunsku radnu snagu strigača,koji se pozivaju kao pojačanje pred kraj proleća.

Pastirski život ne znači samo „vertikalne” veze najamničke podre-

đenosti, slične u izvesnoj meri vezama koje i danas postoje izmeđugazda i radnika u zemljorađnji i stočarstvu. On zahteva od pastira (kojii kad su najamni radnici često poseduju svoju sopstvenu grupicu ova-ca) „horizontalne” odnose, drugim rečima oblike udruživanja s kolega-ma ili s gazdama drugih pastira i drugih ovaca. Ja i m oji drugovi, Gijom, Pjer i Arno Mor — priča Gijom Baj — zimovali smo na pašnjacima Kaliga (kraj Taragone). Ima li smo malo ovaca, zato smo se pridružili grupi pastira i ovaca koji su zavisili od Pjera Vile iz Puigserde, u toj grupi

je bilo četiri pastira i jedan mazgar, svi serdanci (III, 390). Drugom

28 II, 175. Sam svet pastira predstavlja veliki informativni sistem: pastiri i gorštaci uopšte povezuju se medusobno vidljivim znacima i glasnim dovikivanjem, koje se daleko

čuje (I, 403) s padine na padinu.

124

g p j p z j ( , )Pjer Mori ponekad uspeva tokom nekoliko sezona, kad mu je trud

nagrađen i sreća mu se osmehne, da postane svoj gazda. U tom slučaju još više koris ti razl ičite tehn ike, kao što su bratska međusobna pomoć,zapošljavanje najmljenih pastira i udruživanje s drugim gospođarem...čiji plaćenik postaje i sam! Sve ove razne kombinacije se đogađajunaročito kad se stanje u planini pogorša usled privatnog rata izmeđufeudalnih lešinara: tog leta, — priča čestiti pastir — otišao sam na (pirinejski) prevoj Izavene kraj Venaske. Tu sam proveo leto s bratom

Zanom. Zan i ja smo tada zaposlili Bernara de Beilsa da nam pomogne u čuvanju ovaca... potom smo o Svetom Mihailu sišli s prevoja i došli u

Leridu, morali smo da izbegavamo teritoriju Kasteldana zbog rata koji je harao tamo izmeju Nartesa i Gijoma den Tense. Udružili smo dakle svoje ovce s ovcama Mašarona i Gijoma Murijea, dvojice stočara iz Ildekone29. S ovcama ove dvojice stočara (pođrazumeva se u odnosu na koje smosad bili ortaci-plaćenici) otišli smo da prezimimo na pašnjacima kraj San Matea, ja, moj brat i dvojica pastira, jedan serdanac, a drugi iz

Venaske (III, 195). Da đodamo kao zaključak tim povodom da se takvaudruživanja različitih tipova isto tako lako rasturaju kao što se sklapaju. Pjer Mori — priča Gijom Mor — odluči da odvoji ovce, koje su mu pripadale, od ovaca svog tadašnjeg gazde Pjera K astela... I ode dakle sa svojom stokom i tvrdio je po povratku da je prodao stoku nekom trgovcu iz San-Matea (II, 182).

Pored najamnog odnosa i onoga što bismo mogli nazvati „prostimudruživanjem30”, koje smo upravo naveli, postoji još čitava kategorijaugovora „ovčarske napolice”: različiti autori su ih več proučavali uoblasti Tuluze (gasailles), u Provansi (megeries) i iznajmljivanje stokesvud pomalo31. Između ljudi rodom iz Monta jua, bili oni stalno nasta-njeni u svom selu ili emigranti, iznajmljivanje stoke dobija oblik parsa-

ria, to je ugovor koji sklapa Pjer Mori (III, 169) sa stočarkom Gijme-tom Mori, svojom rođakom i zemljakinjom koju je našao kraj Tarago-ne, to jest originalna varijanta ugovora zvanog gasaille: uložio sam ovce koje sam imao u „parsariu” s Gijmetom, kaže Pjer, trebalo je da delimo

po pola dobitke i gubitke, s tim da bi troškovi pal i Gijmeti na teret (izdržavanje pastira i stada [II, 169]). Ortakluk pastira i stočarke bićedugotrajan, uprkos dosta oštrim svađama ortaka. Gijmet će malo po-tom uložiti, pored novca, još i dvadeset ovaca u udruženje parsaria s

29 Oblast Taragone.30 Vidi i udruživanje Belibast-M ori za šest ovaca (supra, gl. V).31 Ph. Wolff, Commerce... , str. 205 sq. i karta VI; P. Coste, art. cit. u Et ud es rurales,

1972 (Provansa) itd.

125

čestitim pastirom. Sutradan ujutru, priča ovaj, dobio sam dvadeset ovaca od Gijmete i s njima se vratio na pašnjake Kaliga (III, 181; dvosmi-slen tekst).

Ugovor parsaria postoji takođe i u okviru same teritorije Monta- jua: Gijmeta Bene, čiji suprug Gijom Bene uživa u selu položaj orača-obrađivača zemlje (jer ima volove za oranje, koje uveče posle rada

b i i [I 478]) i j j i k 1303



treba zatvoriti [I, 478]), poverio je svoje ovce u parsaria oko 1303.ljudima iz velike kuće Belo, koja se izgleda specijalizovala za odgajiva-nje ovaca: Pre osamnaest godina ili približno, priča Gijmeta Bene 1321.držali smo, moj muž i ja, ovce ,,a parsaria” s kućom Belo. Bilo je veče, u vreme zalaska sunca u letnje doba. Donela sam hleb u kuću Belo da bi

Ijudi iz ove kuće poslali taj hleb Gijomu Belo i Rejmonu Bene, mo m sinu, koji su čuvali „ortačke ovce” (I, 477). Prema ugovoru, koji je verovatnoostao usmen, bez učešća beležnika, Beneovi su dakle dali porodiciBelo, u okviru sporazuma o „ortakluku”, deo stoke i deo radne snage idomaći hleb namenjen pastirima.

126

SE DMA GL AVA

PASTIRSKI MENTALITET

Treba zaći iza opisa ekonomskih i profesionalnih veza, treba od-gonetnuti kroz privlačnu ličnost Pjera Morija kakav može biti društve-ni položaj i mentalitet putujućeg pastira iz Montajua u prvim decenija-ma XIV veka.

U prvoj analizi Pjer Mori i njemu slični izgleđa da su na samomdnu izvesne društvene lestvice: njihov položaj odgovara, ali nije sličan, položaju nadničara na severu Francuske u poslednjim vekovima Starog pore tka. Njihov je život istkan od neudobnost i, pa čak i od velikih profesionalnih opasnosti: Bili ste primorani da napustite Belibastovu kuću za jake zime, došli ste do prevoja gde samo što niste umrli od zime

kaže Emersanda Marti Pjeru Moriju jednog dana kad se pred

čestitim pastirom priseća i loših postupaka svetog čoveka prema njemui tc/.ine pastirskog zanimanja (III, 198). Belibast sa svoje strane skreće pa/nju drugu na vrlo težak život koji vodi kao pastir: Pjer, život ti se sastoji od teških noći i još težih dana (II, 177). S te tačke gledišta,svakodnevnica pastira kao što je Pjer Mori skoro je isto tako teška,naročito zimi, a ponekad isto tako opasna kao i u drvoseče kakav jeMcrnar Befej, žrtva^ — u doslovnom smislu reči — nesreće na radu:

Bernar Befej (muž Žane Marti iz Montajua) poginuo je u šum i Benifak- sii (u Španiji). Cupao je koren i žile drveta kad su se žile i stenje, koje je bi/o na njima, sručili na njega. Poginuo je na licu mesta (II, 190).

Uprkos prolaznim razdobljima uspeha Pjer Mori sam sebe smatrasiromahom i prema tome nesposobnim da zasnuje porodicu. Kad legne

najčešće je bez supruge, stisnut s tri ili četiri muškarca u istom krevetu.O tim jevtinim noćima, provedenim u čednom deljenju kreveta s pasti-liina, prorocima ili doušnicima, Pjer Mori je svedočio nekoliko puta,izabraću nasumce samo jedno od njegovih svedočanstava: te noći smo spavali ja, jeretik Belibast i Arno Sikr, sva trojica u istom krevetu (III,202).

*

Siromaštvo, česta stvarnost i drug koji se prihvata čista srca, zaPjcra Morija odgovara i idealu i sistemu vrednosti. Taj ideal, razumesc, raznosi na sve moguće načine novojevanđeljska kultura, koju po

127

Oksitaniji šire na sve strane pristalice voljnog siromaštva i drugi „božjiljudi” ili... franjevci. Ali u Pje ru Moriju i u mnogim pata rensk im pas tirim a iz Monta jua nalaze prijemčivo uvo. Č estiti pas tir je do sržidemokrata — onoliko koliko se to može biti u XIV veku! Z a raskošnegozbe i ukrase gaji samo mržnju i preziranje, bar onda kad je ta raskošobeležje Crkve (Pjer je naprotiv popustljiviji, mada ponekad i oštar,

i k ji i i ili i ć i i š i i) I ž ij

Pjer Mori prelazi veliku reku na gazu noseći na ramenima prvo ArnoaSikra, potom Belibasta, znači da je sasvim u stanju da na leđima prenese od Pirin eja do Katalonije čitav prtljag . Individualni podviziipak brzo dosegnu vrhunac. Bošča s odelom i sekira ne ostavljajumnogo mesta za druga impedimenta (II, 337). Treba videti kakav većobred predstavlja nova ili čista košulja koju preko brda i dolina donosi



prema onima koji su siti ili imućni, a nisu sveštenici). Izražava neprija-teljstvo prema Maloj braći, koju optužuje da se goste, protivno svim

pravilima, pošto su sah rani li ovoga ili onoga: to gošćenje i ždranje, prim ećuje čestiti pas tir, štetno je po dušu umrlog i sprečava je dadospe u raj (III, 30). Pjer tim povodom doslovno preuzima reči teksta

svetog Mateja1 o kamili koja ne može da prođe kroz iglene uši, štosvedoči da u njega postoji izvesna jevanđeljska kultura, a do njega jedospela zahvaljujući „božjim ljudima” ili kaluđerima propovednicima,koje ipak sluša uprkos svojim šalama na njihov račun2. A Pjer volisavršene između ostalog i zato što oni i u životu primenjuju ideale radai siromaštva, koje prosjački kaluđerski redovi poriču, mada su ih pro-

povedali s lažnim žarom ...Kad pređe sa sveštenika na svetovnjake Pjer onda žigoše one koje

bismo rado nazvali glavnim ili krupnim zverkama, te ljude naziva nasvom jeziku pastira iz Montajua jaha či na velikim mazgama i. velikim mulama (II, 58). To su ljudi lažne savesti koji se pretvaraju da suzaboravili svoju jeretičku prošlost. Moćne veze, posle polu-ođricanja,štite ih od tamnice: Znam mnogo takvih u Sabartesu, uzjahali su velike mazge i velike mule, njih ne diraju, nedodirljivi su, a međutim umešani su u jeres. Ovozemaljskoj nepravdi Pjer suprostavlja ideal patarenskog idemokratskog raja gde se i veliki i mali druže i žive rame uz rame bez problema (II, 179).

Ovakav egalitarni ideal nas vodi sto milja daleko od gramzivosti jednog Pjera Klerga ili j ednog Arnoa Sikra, koji bi da po svaku cenuunaprede ili povrate svoj domus. Pjeru Moriju je takva gramzivostsmešna: jer upravo je ovaj čestiti pastir beskućnik, stanuje svud, oslo- bođen želje za ovozemaljskim dobr ima, njegov menta lite t putu jućeg pas tira se u tom pogledu bitno razl ikuje od seoskih papučića, bili oni

imućni ili ne, koji su se zavukli u svoje domuse i ukorenili na svojojzemlji u selu Montaju čekajući da ih Inkvizicija istera.Lako je pogoditi jedan od razloga siromaštva pastira, koje se

ogleda u činjenicama, a njegovi nosioci ga podnose bez kompleksa.Razlog je nomadizam. Pastiri imaju ipak s vremena na vreme ponekumazgu, s mazgarem, za prenošenje vune i namirnica, koja ponekadnosi prtljag u seobi. Ali u osnovi mazga ili mula su od male koristi:

pas tir nosi svoje imanje na leđima. Njegova fizička snaga i njegovaizdržljivost su takve da teret koji nosi može ponekad da bude znatan:

1 Po Mat. XXIII, 6.2 II, 30; vidi infra XXV gl .

128

obred predstavlja nova ili čista košulja, koju preko brda i dolina donosi pas tir drugom past iru.

Trebalo bi da pastir ima svoj domus da bi mogao, kao stalnonastanjeni u selu Montaju, da sakupi neko imanje. A to nije slučaj:

past iri za letnjeg, a naročito za zimskog boravka, žive kod drugih: kod

gazđe, prijatelja, kuma. Ili kod vlasnika kuće, koji im naplaćuje stano-vanje kao privremenim stanarima, mada uglavnom borave na pašnjaci-ma. U najboljem slučaju „pastirska kuća” na točkovima rešila bi pita-nje u nedostatku boljeg, ali nisam naišao na takav pokretan stan umojih pirinejskih pastira XIV veka, čija su planinska bespuća alergičnana točak kao i na kola. Pastirova kuća će tokom sledećih vekova bitičešća na severu Francuske nego u Oksitaniji.

Lišen sopstvenog domusa, ako izuzmem kratke posete starim rodi-teljima i porodičnoj kući, putujući pastir rodom iz Montajua, imasasvim drugačiju predstavu o bogatstvu od one koja bi se našla u istovreme kod okućenih stalnih stanovnika. Pastir može da bude relativnoimućan u pogledu stada, pa čak i novca, ali je neizbežno siromah u

predmetim a, odelu, sudovima, nameštaju, žetvi itd.Odatle, ali ne samo odatle, potiče verovatno krajnja ravnodušnost

prema bogatstvima ovog sveta, kakvu pokazuje Pjer Mori kad se slu-čajno načne pitanja bogatstva. Voli ga možda da bi u njemu uživao, alini u kom slučaju se za njega ne vezuje. Jednog dana u Španiji obućarArno Sikr doušnik (još prikriven), žali se pred kolonijom emigranataiz Montajua da je osiromašio zbog jeresi svoje majke: nju je Inkvizicijaspalila pošto je prethodno konfiskovala njeno imanje i domus. PjerMori mu smesta odgovara: Neka te ne muči tvoje siromaštvo... Nema bolesti koja se lakše leči! Pogledaj mene. Tri puta sam propadao, a eto sad sam bogatiji no što sam ikad bio. Prvi put, u dolini Arka, kad su

Rejmon Molan i mnogi drugi otišli da se pokaju (za prethodno pataren-stvo) pred papom, ja sam mogao imati tada oko 2000 sua i sve sam izgubio. Potom sam izgubio deo svog bratskog nasledstva ili „fratrisia”koju sam imao u selu Montaju, jer se nisam usudio (plašeći se Inkvizici-

je) da odem i uzmem ga. Potom sam stupio u službu kao pastir kod Ijudi izAksa i Puigserde. S njima sam zaradio 300 sua, poverio sam ihjednom od kumova iz kraja kod Iržela, a on je posle odbio da mi ih vrati, a ipak sam sad bogat jer je naš običaj, kako nam ga je Bog ostavio, sledeći: da imamo i samo jedan novčić treba da ga podelimo sa svojom siromašnom braćom (II, 30). Iznoseći ovu veru u delotvorno milosrđe Pjer Mori podrazumeva izvestan pojam bogatstva . Nestalno bogatstvo, a ipakstvarno, pastira koji povremeno uspeva da nešto stvori. U nekoliko

mahova je Pjer Mori imao i po sto ovaca, magarce (II, 57), a jednom

9 Montaju 129

čak i 300 sua. Drugi put skoro 2000 sua. Znači lepu sumicu. Ali ipakmnogo manju no što ima krupan zemljeposednik u mestu kao BernarKlerg, koji može da potroši čak 14.000 sua da bi svog brata iščupao izkandži Inkvizicije (II, 282—283). U svakom slučaju čak i kad PjerMori, naš filozof u jarećoj koži, kaže za sebe da je „bogat” svestan jeda je to vrlo relativno. Pravi bogataš nije najamni radnik kao on, već

taj pastiriski svet potekao od prvih ljudi neolita5: njegova osnovnanačela su postavljena u svakom slučaju daleko pre XIV veka) već samozaključiti da se čestiti pastir i njemu slični nalaze izvan privrede skoročistog preživljavanja: ova, u vreme koje pokazuje njegov seoski zvonik,

još i đalje kuva manje ili više zamašćen kupus čvrsto ukoren jen ihstanovnika starog Montajua. Mori učestvuje vrlo živo, zavisno od ko-



da je to v o e at v o. Pravi bogataš je aja ad ao o , vezemljoposednik, dovoljno bogat da ne mora svojim rukama da obrađu-

je zemlju i da može da koris ti tuđu radnu snagu (III, 122). Pjeruostalom dobro zna, i to kaže u nekoliko prilika Belibastu, da jeuprkos svom navodnom bogatstvu suviše siromah — finansijski, mate-

rijalno, i pošto je bez krova nad glavom — da bi obezbedio pristojanživot supruzi i potom deci koju bi mu ona rodila. Zenio bih se da imam kuću da mi žena i deca u njoj žive, kaže lik vragolana koga je predstaviodominikanac Džon Bromjard u XIV veku. Pjer Mori očigledno nijedeo te elite koja može da se uzdigne do ravni indivdualne i porodičnekuće. Nije mu dakle teško da prezire bogatstvo, sigurno nije od onihrevnosnih, starih ili modernih, u potrošačkom društvu, laika ili ljuđicrkve, koji „podižu hram nedostižnom”, ne proklamuje odanost entite-tu koji se po samom svom konceptu ne da obuhvatiti i zove se „besko-načnost potreba”. U tom pogledu čestiti pastir je veran učenju, kojemu je preneo njegov učitelj Zak Otije u dolini Arka: bogatstva koja će vam dati Satana nikad vas neće zadovoljiti ma ko liko ih imali. Onaj koji

ima, želeće uvek još više. I nećete imati ni predaha ni kraja, jer na ovom svetu nema postojanosti i sve što proizvodi Satana, prolazno je i propada (III, 130—131). Ove su se reske reči odnosile zaista na zemljoposedni-ke, čak i patarenske — raspinjane opsednutošću kuće i frustracijama zanju vezanim (mislim na Pjera Klerga i Arnoa Sikra), ali po meri te

propovedi Oti jea našem čestitom pas tiru je blaženstvo bilo osigurano, jer ga je u toj mer i njegov pasti rski menta lite t, lagan i u potpunost i prihvaćen, oslobađao uobičajenih zakona gravitacije sela.

Međutim, ako se izdvoji problem pokretnih i nepokretnih dobara — nepože ljnih jer se ne mogu prenositi tokom lutajućeg života — PjerMori je bogat, bar u ravni zadovoljstava koja mu donose i ne krije

koliko uživa u njima. Život mu je zanimljiv, ispunjen, uzbudljiv. Stadamu pasu na pašnjacima koja nije iscrpla „preterana ispaša”3. Naručujeda mu se načine ili donesu košulje, sukno, odela istkana od njegovesopstvene vune, kad su mu potrebna4. Sa socio-ekonomske tačke gledi-šta je i on, kao i njegove kolege putujući pastiri, skoro potpuno izvanoblasti gospodarevog ili feudalnog pritiska. Događa mu se s vremenana vreme da plati neku dažbinu gospodaru, koji naplaćuje prelaz preko

prevoja ili pašn jaka. Ali uglavnom „produkt ivni odnos i” kojima jeobuhvaćen ugovorne su prirode i pokretljivi, najamni ili zadružni. Tone znači da tu treba odmah videti „modernost” (ne zaboravimo da je

3 P. Coste, Et ud es rura les, april 1972.4 III, 146.

130

načnog cilja stada ovaca čiji je pastir, u tržišnoj ekonomiji, putujućoj,transpirinejskoj. I nije zbog toga potčinjen, to ne treba ni podvlačiti,neumoljivom radnom vremenu kapitalističke organizacije, koja je dale-ko od vrlo malo zahtevnih normi u tom pogleđu u veku pre kuge.Autori koji su proučavali svakodnevni život Ijudi iz Montajua, domo-rodaca ili emigranata, iznenađeni su u stvari6blagošću ritma njihovograda — punog rupa i prekida — bio on pastirski, ratarski ili zanatski,svejeđno... Pjer Mori, kao i njegova sabraća na letnjim ili zimskim pašnjacima, ima slobodnog vremena. Ako zatr eba drugovi ga zamenjuju, čuvaju ovce umesto njega dok on silazi u varošicu u dolini daodnese ili donese novac (III, 166). Ili odlazi, bez problema beleženjaodsustvovanja ili kontrole, prosto bez ikakvog profesionalnog cilja,daleko od stada da bi obišao prijatelje, ljubavnice (ukoliko se ove ne popnu pravo do njegove kolibe da bi ga videle) i pobratime; pobra tim ekoje je stekao odavno, pobratime koje još stiče s vremena na vreme,kao što ćemo videti prilikom proslave krštenja. Nimalo vezan „za

seoski zvonik” niti provincijalan, Pjer Mori, baš kao i Morovi, i kao isvi serdanski i ariješki pastiri, nalazi se na ključnom mestu u mreži policcn tričnih inform acija, koje se šire od prevoja do prevoja i od planine do planine: zahvaljući tome upućen je u sve što se dešava uKataloniji, u Pirinejima u njegovom rodnom mestu; uostalom često gaobilazi uprkos opasnosti od Inkvizicije7.

Naja mni radnik , neotuđen, obavešten, neformalan i druš tven , PjerMori ima smisla za slavlje, za veselje i prosto za ručak s mesom s

prijateljim a. Njegova svakodnevna hrana nije baš najbolja, ali se dobre pro tein ske gozbe mesa, kozje, svinjske i ovče džigerice, jaja , ribe, sira itnleka u porodici, u krčmi ili pod vedrim nebom ne mogu ni nabrojati,;i u društvu braće, rođaka, prijatelja, drugova, neprijatelja ili žbira, koje

u slali na njega da bi mu zaplenili stado i koje je on prethodno prip itom io meseći im veliki hleb, koji bi potom proždi rali zajedno8.I'jn Mori je bio jedan od „stubova” salona-trpezarije-kuhinje GijmeteMori, skromne napoličarke, emigrantkinje iz Montajua, koja se sa

porodicom nasel ila u San Ma teu u Oračkoj ulici. T iskalo se, s M orijemn.i čelu, na ručkovima i večerama ove gazdarice: bili su blistavi pohroju zvanica i živim razgovorima, ako ne baš uvek po kvalitetu hrane.

* Vid i rado ve E ska lo n de Fontona , 19 6 8, koj i poka zuju da j e u Pro v ans i i po u Ihh Iii Sredozemlja uzgajanje ovaca prethodilo nekoliko hiljada godina usvajanju zemljo- imlnjc i proizvodnje žitarica.

B. Vourzay, in fine, str. 82.7 II, 18 6, 187 i pa ss im .» II, 158, 184; III, 139, 14 0,1 41 , 148 ,151 .

131

JJ vreme Uskrsa video sam — kaže Gijom Mor — u kući Gijmete Mori u San Mateu Pjera Morija, samu Gijmetu, njene sinove Zana i Arnoa i njenog brata, koji se takođe zove Pjer Mori i Arnoa Sikra iz Aksa (doušnika) i još mnoge druge. Bilo ih je dvanaestak ili petnaest gostiju. I svi su ručali zajedno u toj kući. I jeli su ribu. Ja ne volim ribu. A nije bila ni sezona ribe. Učinilo mi se to čudno. Onda sam poslao jednog od Gij i ih i d k i j ć dži i I j d i

hvata strah: Treba ga ubiti, veli ona — govoreći o bolesniku — inače će kad ozdravi sve da nas pošalje u tamnicu ili na lomaču (III, 206).

Pred planom da se ubije njegov brat Pjerova reakcija je trenutna istrasna:

— Ako ubijete mog brata — kaže čestiti pastir Gijmeti — proždra- ću vas živu sopstvenim zubima u nedostatku bolje osvete.

Gij t j t il t !



Gijmetinih sinova da kupi jareće džigerice. I to sam jeo, a dao sam i drugim gostima koji su bili tog dana sa nama za stolom (II, 183—184).Č ak i u vreme nes tašice ili gladi (1310) Pjer Mori um e da se snađe i

pronađe dovo ljno brašna da bi ishranio (i sebe) i svoje drugove izgrupe i svog prijatelja Belibasta: po četvrt kvintala brašna nedeljno poglavi (II, 176). U vreme praznika pomaže široke ruke, u okviru svojihskromnih mogućnosti i uz pomoć svog prijatelja-neprijatelja ArnoaSikra, veselje Gijoma Belibasta i Rejmonde, konkubine svetog čoveka.Pjer Mori i ja — priča Arno Sikr — dogovorili smo se da platimo po

pola troškove božićnih praznika (za obede itd.) trebalo je da ja platim za sebe i Belibasta, a Pjer Mori za sebe i Rejmondu (II, 69).

Bio praznik ili ne, Pjer Mori nema stalno mnogo „nekretnina”, ani ličnih stvari. Ali ima mnogo prijatelja. A to je važno.

Prijateljstva se zasnivaju u početku slično porodičnim — vezama.Č estiti pastir nema, ili više nema, kuće koja njemu lično pripada , aliočev domus, rođaci i loza su i dalje osnovne vrednosti i izvor vernosti.

Nije on uzalud iz Mon tajua! Ta vernost doseže čak i ideološku oblast:tri puta je kuća mog oca i majke bila uništena zbog jeresi — kaže PjerMori Gijomu Moru (II, 174) — a ja sam ne mogu da izbegnem jeres, jer moram da se držim vere koje se držao moj otac. Kratak tekst ali, povezan s drugima, ukazuje da u selu Montaju jeres nije doživljavanakao osporavanje očeva od strane sinova ili starih od strane modernih.

Pjer Mori je dobar brat još više nego što je dobar sin: njegov vrlorazvijen smisao za prijateljstvo jednostavno izražava, kako ćemo videti,

brats tvo koje se ne zasniva na krvnoj vezi. S poso bnosti bratske privrže-nosti su predvidljive u sistemu jakih porodičnih veza, kakve preovlađu-

ju u selu Montaju. Pjer se tu dokazao još u mladosti u slučaju svojesestre, kad ju je uz njen pristanak oteo da bi je oslobodio vlasti mužakoji ju je tukao9. A ljubav Pjera Morija za brata Žana, pastira kao i oni druga na poslu, nikad se nije porekla uprkos prolaznim zađevicama,kao što je ona prilikom letnjeg boravka na prevoju Izavena (III, 195).Tom prilikom je Žan grdio brata Pjera:

— Jeretiku jedan! Na to sam ja — priča Pjer — odgovorio Žanu: — Nisi ni ti daleko od jeresi!Ova zađevica nije ozbiljna.^ Pjeru će se kasnije dati prilika da

dokaže u kojoj je meri privržen Žanu: jednom će ovaj u bolesti buncatii pretiti, veruje se, da će pomoći da se svi jeretici uhvate, jer nikad nije potpuno prihvatio njihovo verovanje , a Gijm etu Mori, koja ga neguje,

9 III, 148, 151, 154, 155. Supra gl. IV.

132

Gijmeta je smesta promenila temu razgovora!Bratska ljubav može da se prečisti i poboljša pretvaranjem u

duboko prijateljstvo prema čoveku koji nije u krvnom srodstvu i kojidobija naziv prijatelj po krvi. P jer je osetio, u slučaju svog jednostranog

prija teljs tva s Gijomom Belibastom, mogućnosti koje pruža taj tran -

sfer: Više volim Gijoma — kaže Pjer — od bilo kojeg od braće, ma da imam četiri rođena brata. Jer oni koji su iste vere — što će reći jeretici

— slažu se u svemu, oni su dakle više braća jedni drugima nego braća rođena od istog oca i iste majke, braća po krvi: ta se braća često međusobno svađaju. Pored toga — raspričao se Pjer — nikad neću izneveriti Gijoma: jer sve što imam o zajedničko je, pola po pola (II, 182).

Pjer Mori je verovatno imao nekakve iluzije o plemenitim oseća-njima Belibasta prema njemu ili je namerno zatvarao oči. Bilo jedno ilidrugo tek fifty-fifty je bilo jednosmerno. Ma kakvo bilo, to prijateljstvo

bez uzvraćanja nije samo potekl o iz te plemenite duše, već se upisivalou opštu osnovu oksitanske kulture i veštačkog srodstva: potpuno brat-stvo prijatelja, koji nisu u krvnom srođstvu i dele sve po pola bezcenjkanja, postala je ustanova u ritualnim oblicima pobratim stva , po-tvrđenog kao takvo još početkom XIV veka.

Pobratimstvo je oblik veštačkog srodstva. Ali mogu da se pojave idrugi oblici koji se odnose takođe i na pirinejske pastire oko 1300:mislim na veze koje povezuju muškarca s muškarcem, muškarca saženom i ženu sa ženom — kumovi i kume. Veze su ozvaničene ustano-vom krštenja: krsni kumovi i kume i roditelji krštenog deteta postajumedusobno kumovi i dele odgovornost za vaspitanje i budućnost dete-ta. Č isto međusobno prija teljstvo Pjera Morija i onih koje voli i koji gavole nije prosta afektivna kategorija našeg sveta. Č esto se zasniva naodređenoj vezi zajeđničkog očinstva, koje osvetljava zanimljiv napadBelibasta na čestitog pastira; sveti čovek napada samo načelo druženjakoje gaji Pjer Mori: prihvata se kumstva na krštenjima ne samo izdobrote prema malom biću, koje se na taj način posvećuje, već i unameri da stekne brojne prijatelje među ljudima i ženama čiji kum

postaje: Mnoga kumstva zasnivate poš to (kao krsni kum) učestvujete na krštenjima dece, trošite sav svoj imetak na takva slavlja, a ta krštenja i kumstva ničemu ne služe, sem da zasnuju prijateljstva među Ijudima10.Uvređen tim primedbama Pjer živo odvraća, koristeći odgovor da birazvio filozofiju prijateljstva: Novac i imetak zarađujem sam i nameravam da ih trošim kako mi je volja, neću od toga odustati ni zbog vas ni

zbog bilo koga, poš to na taj način (stičući kumove i kume) stičem

w III, 185. Vidi III, 209.

133

prijateljstvo mnogih Ijudi. Ovu teoriju prijateljstva i kumstva kocl PjeraMorija podržava i filozofija dobročinstva: A želim da steknem mnogo

prijatelja, jer mislim da treba da učinim dobro svakom čoveku, a ako j e taj čovek dobar (to jes t jeretik i vernik) svakako ču biti nagrađen, a ako

je čovek loš (drugim rečima nije jeretik) bar če se potruditi da mi vrati dobro koje sam mu učinio.

T t k i l či h t j ij t lj t k t i d b

drugih pastira, zimovali smo — priča Gijom Mor — s ovcama Pjera Kastela na pašnjacima Tortose. Uoči uskršnjeg posta (možda prilikomslavljenja poklada?) Pjer Mori se oprosti od mene i od ovaca govoreći mi:

— Idem da obiđem jednog od svojih kumova po imenu Ejsalda u selu Fliks (kraj Taragone). U tom selu imam uostalom još mnogo kumova, među njima i jednog koji se zove Pjer Oaje.



Trostruko i nerazlučivo shvatanje prijateljstva, kumstva i dobro-činstava učinjenih i uzvraćenih, koje čestiti pastir iznosi u više mahova,živeće potom još dugo, kako to dokazuju danas etnolozi iberijskogsveta i gorštačkih ili primorskih civilizacija zapađnog Sredozemlja.Džon Pit-Rivers, na primer, istražuje People of the Sierra i nalazi ovoshvatanje netaknuto, pobožno sačuvano, među seljacima i stanovnici-ma gradova u Anđaluziji: kod tih ljudi, kao i u njima odgovarujućimstanovnicima Montajua i Katalonije, veštačko srodstvo, kumstvo, dopunjava rodbinske veze. Mali pok loni održavaju prija teljs tvo bolje nošto bi to činili dugi izlivi.

Uporedna analiza, čak i u pirinejsko-iberijskom okviru, nije mojglavni cilj. Zasad mi je dovoljno da pokažem u kojoj je meri kumstvo bitno za defin iciju montajuskog prijateljstva. Slučaj Pje ra Morija, rečits te tačke gledišta, deluje u više ravni: Pjer Mori poverava kumu, čijenam ime nije poznato, novac koji je dobio prodajom ovaca u vremekad je — plašeći se Inkvizicije — likvidirao svu stoku (II, 175). Kum,kao što se vidi iz ove epizode i iz nekoliko drugih, igra ulogu čovekaod poverenja. Nije ga uvek dostojan: u neko vreme — priča Pjer —

zaradio sam 300 sua radeči kao pastir za gazde iz Aks- le-Terma i Puig- serde. Taj sam iznos poverio jednom svom kumu, koji je živeo u oblasti

Iržela. Nikad mi nije vratio povereni mu novac (II, 30). Pored novcamože se ostaviti kod kuma i osoba, na primer žena, rođaka ili bračnomvezom prirođena, u nadi da će tako biti bezbedna i zaštićene vrline;kum može da posluži (pogotovu ako ima veliku kuću) prosto kaostanodavac. Važno je izabrati prethodno pravog čoveka. Te zime —kaže Pjer (III, 194—195) — prezimili smo, ja i moj brat Zan Mori, u Kasteldanu. Obojica smo stanovali u kuči beležnika Beranžea iz Sagrije, koji je bio kum Zana Morija... Kasnije sam odveo Blanšu Marti u

Kasteldan i smestio je u kuču tog Beranžea. (Blanša Marti je štićenicaPjera Morija, s njim je u vrlo bliskim vezama, pošto je sestra Rejmon-de Pikije, koja je konkubina Belibasta i za trenutak supruga čestitog

past ira.)Kao što smo videli svedočenje kuma, kao potvrda alibija, može da

bude dragoceno. Može da zatreba u slučaju suđenja Inkvizicije, kojemože da se završi trunjenjem u tamnici.

Lutalički život daje Pjeru Moriju mnoge prilike za pozive nakrštenja i sklapanje kumstava, u izvesnim prilikama može imati višekumova u istoj parohiji, a mnoštvo kumstava za njega predstavlja zaletnjeg, a još više za zimskog boravka, povod za odsustvovanje... pogo-tovu kad Belibast živi u blizini. Pjer može na taj način da obilazi

prija telja pod izgovorom da obilazi kumove: Pjer Mori, ja i sedam134

kumova, među njima i jednog koji se zove Pjer Oaje. I zaista Pjer Mori je odustvovao oko tri nedelje koje je proveo u

Fliksu. Kad se vratio potom na pašnjake Tortose doveo je sa sobom jeretika Gijoma Belibasta i zaposlio ga kao pastira kod Pjera Kastela na mesec dana (II, 177).

Dobro su nam poznati kumovi Pjera i Žana Morija i nekolicinedrugih. Videli smo uostalom da je u samom selu Montaju ustanovakumstva cvetala, tkala je među stanovnicima sela dodatne mreže sauče-sništva uz veze jeresi, brakova i ljubavi.

Pored specifičnih prijateljskih veza, koje su srodne odnosu otac-sin i češće bratskim vezama ili kumstvu, Pjer Mori i njemu slični sdruge strane koriste često udruživanje u kojem je teško razlučiti prak-tični elemenat od afektivnog: već sam navodio taj tip veza povodomodnosa udruživanja, koji su podrška pastirskoj privredi seoba. Vraćamse vrlo kratko ovde na to da bih još jednom podvukao u kojoj je meriudruživanje s te tačke gledišta vezano za druženje. Prvi primer: za svog

boravka u Fenujedu, prilikom letovanja na pirinejskom prevoju Orli,

Pjer Mori sa svojom ekipom pastira stupa u službu odgajivača PjeraAndrea, rodom iz Planeza (III, 159—160). Situacija je već dovoljnosložena, jer se u navedenoj ekipi pastira nalaze i dva sina imenovanogPjera Andrea: Bernar i Gijo. Dvostruka je dakle veza: sinovi su i

plaćeni najamnici. Ali povrh toga ekipa pastira Pje ra Andrea, u kojoj je Pjer Mori vodeća ličnost, udružuje se s druge stra ne, izgleda sasvimnezavisno i ne pitajući posebno gazdu za mišljenje, s drugom ekipom

pastira, koju plaća odgajivač iz Sen-Pola u Fen ujedu po imenu gospo-dar Rokfej. Svi pastiri iz ekipe Andrea i oni iz ekipe Rokfej, za vremedva letovanja i bar jednog zimovanja, sad su zajedno ortaci ili drugovi(socii), a da to udruživanje ne uključuje njihove poslodavce kao takve.Ova neformalna udruživanja radnika mogu da idu do međusobnog

zaklinjanja na vernost srednjevekovnog tipa, i ovde se teško razlučujunaklonosti od potreba posla. Pogledajte slučaj tri putujuća pastira,

prispela sa severne pad ine Pirineja, koje pominje Belibast u razgovorus Pjerom Morijem: Na putu koji vodi od Servijera do Monblanka — priča sveti čovek čestitom pastiru — sreo sam tri čoveka, Rejmona Mora (iz Montajua), Bernara Lofra (iz Tinjaka) i Rejmona Batajea (izŽebeca), zakleli su se jedan drugom na vemost i uputili se u Monblank da zarade za život (III, 168).

Ovi oblici društvenosti su deca ariješke planine, ali ih osnažuju potrebe izgnanstva i migracije, koje uključuju ili koje nameću neoph o-dnu solidarnost lutalica, ima ih čak i izvan sveta pastira, u izgnanihžena — udovica ili odvojenih od muža — koje je izgnanstvo odbacilo

135

iz gornjeg Ariježa sve do Katalonije: Blanša Marti (iz porodice krupnihkovača iz Žinaka) udružila se — priča Pjer Mori — sa starom Espertom Servel (rodom iz Montajua i uđovicom taraskonskog kovača): stanovale su zajedno sa Matenom, Espertinom ćerkom, u kući blizu mostobrana u

Leridi (III, 197). Najzad, udruživanje u selu Montaju kao i u Sabartesu,može da prethodi jednom od oblika krvne osvete: muškarci iz porodiceMor su veterani udruživanja na osnovu vernosti a ovo je zaključeno za

*

Pastiri su po pravilu neženjeni i bez dece, jer su po sopstvenommišljenju, opravdanom ili ne, suviše siromašni da bi se ženili. Izuzeciod ovog antibračnog pravila su dovoljno retki da bi ih naši tekstovi

brižljivo pom enuli kad se nekim čudom takav slučaj pojavi: „Bio sampas tir s Gijomom Ratfrom iz Aksa koji se oženio u Kodijesu, primećuje



Mor su veterani udruživanja na osnovu vernosti, a ovo je zaključeno zadobro (zarađivati zajedno) i za zlo (svetiti porodicu). Videli smo ranijekako je protiv Pjera Klerga organizovana kabala, koja je trebalo da

pokuša da ga ubije: tri čoveka iz Montajua (dvojica iz porodice Mor, braća, pas tiri) zaverili su se međusobno, među „drugar ima ”, na hleb i vino, udružujući se u pobratimstvu. A cilj je bio ubiti paroha.

Prijateljstvo sinovlje, bratsko, kumovsko, ortačko, kombinuje se s jednostavnim prija teljstvom i jere tičkim ili anti jere tičkim saučesni-štvom da bi obrazovalo krug prijatelja svakog stanovnika, svakog domusa, svakog pastira, krug čiji je simbol izraz „svi prijatelji”: Stičete

prijatelje s tim slavljima krštenja i kumstva — kaže Belibast PjeruMoriju. Pozdravi sve prijatelje, podseća sa svoje strane Rejmon Pjer,tog istog Pjera Morija, pre no što će se od njega oprostiti kad ovajkreće na put prema naklonjenoj im kući (III, 129). Odlazi, zbog tebe bi mogla nesreća da se desi svim prijateljima — izjavljuje usred MontajuaGijom Belo Pjeru Moriju, prenoseći mu poruku Arnoa Forea, koji je

međutim ujak čestitog pastira (i grozna kukavica) (II, 174). Pjer Mori brizne u plač čim čuje ovu pos ledn ju rečenicu, shvatio je da su ga ustrahu od Inkvizicije porodice Belo i Fore, inače njegovi sugrađani irođaci, izbrisali iz spiska svojih prijatelja: odbijaju dakle svetu obavezugostoljublja, preklinju ga da produži svojim putem, dobacujući mu akotreba zalogaj hleba ne bi li time otkupili njegov odlazak. Cak i kad seti zakoni krše, prijateljstvo među nekadašnjim pastirima Ode i Monta-

jua, kao i u korzikanaca ili andaluz ijaca danas, ostaje osnovni odnos,življi no u individualističkim društvima našeg novog industrijskog sveta.

*

Prijateljstvo ne uključuje obavezno i neprijateljstvo kao naličje. Na osnovu tradicionalnih pojmova koji se tiču sukoba između rat ara i pasti ra, poneka d ćemo biti sklon i predstav ljanju sveta pastira kao bitno svađaličkog čak neprijate ljskog. Ali ako se pozovem na primer pastira iz Mo nta jua i okoline to i nije slučaj. Ima tuča, ali u njima sesuprostavljaju jedni pastiri drugima, ili nekom lopovu. Kao grupa uodnosu na okolno društvo pastiri izgleda ne zauzimaju neprijateljskistav. Grupa se javlja, svakako, kao originalna socio-ekonomska celinasa sopstvenim zakonima i sopstvenim mentalitetom. Ali regrutuje,naročito spolja, sinove ratara, što joj zabranjuje da se u suštini smatraantagonističkom u odnosu na sedelačko stanovništvo.

136

pas tir s Gijomom Ratfrom iz Aksa koji se oženio u Kodijesu, primećuje jednog dana ne bez čuđenja Pjer Mo ri11. Izuzev Gijoma Ratfra i jošnekolicine, profesionalni pastiri se uopšte ne žene, a pribegavanjeregrutovanju sa strane je ne ophodno njihovoj grupi, inače bi se istanji-la čak i nestala.

# Prema spoljnjem svetu stav pastira otkriva često pozitivan skoro prija teljski stav. Neki od njih — to je na prim er slučaj Gijoma Mo ra — može da dela u cilju nem ilosrdne i pravedne osvete, uos talomneuspele, protiv Klergovih: zato što su progonili do istrebljenja njego-vu porodicu. U svakom slučaju naš uzorak pastira, koji nije mali, nenudi karakterističan lik pokvarenjaka u sartrovskom ili običnom smislureči. Pokvarenjake naprotiv srećemo bez velikog traženja u amoralnomsvetu ne-pastira (pozivam se u tom pogledu na primere Pjera Klerga iArnoa Sikra, ili na Belibasta, povremenog pastira, ali po pozivu sede-oca, koji nema mira ako ne koristi čisto prijateljstvo Pjera Morija).

U okviru tog pastirskog društva, simpatičnijeg u celini od stalne

grupe ukorenjenih u domus, Pjer Mori predstavlja pravog pozitivnog juna ka, branioca izvesne vesele otvorenos ti prem a svetu i drugim ljudi-ma. Kad pozdravlja, čak i nekog koga jedva poznaje, a ima dovoljnorazloga da ga se čuva, pozdravlja ga vedrim pastirskim smehom. ArnoSikr, prikriveni doušnik, dočekan je kao i svaki drugi: Kad sam ušao u kuću Gijmete Mori — kaže on — Pjer Mori, koji je sedeo na klupi, ustade okrenuvši mi nasmejano lice i pozdravismo se na uobičajeni način (II, 28).

Pjer Mori uostalom shvata svoje odnose sa Sikrom i ostalimčlanovima Belibastove kolonije kao veselo druženje: Razgovaraćemo svi zajedno — kaže čestiti pastir povodom prijateljskog skupa kojitreba uskoro da se održi u kući Gijmete Mori — i veselićemo se, jer među sobom treba da se veselimo (II, 30).

Mori oseća tu radost druženja, zna i da je ulije svojim prijateljima,mada u njoj ponekad ima i oprečnih osećanja zbog strepnje od neprili-ka s policijom u kojima se koprca Belibastova kolonija, uvek na dva

prsta od doušnika. Kad smo vas opet ugledali (kaže Gijom BelibastPjeru na dan njegovog povratka s letnjeg boravka u planini) istovremeno smo se i obradovali i uplašili. Obradovali smo se, jer vas dugo nismo videli. A uplašili jer sam se bojao da vas Inkvizicija nije tamo gore

11 III, 159. Vidi i slučaj Žana Morija, koji se ožen io u katalonskom selu da bi stekao pravo na pašnjake. Ženidba je u njegovom slučaju, jedinom koji je potvrden, već činjenica polusedelaštva.

137

uhvatila, u tom slučaju bi vas naterala da sve priznate i poslala vas među nas kao špijuna da bi mene uhvatila (III, 183).

Belibast se u ovom slučaju samo prevario u ličnosti doušnika, aline i u pogledu postupka: čovek, koji će ga dovesti do hapšenja, upravokao što je predvideo, nije bio Pjer Mori već Arno Sikr. Greška uličnosti samo doprinosi izvornosti osećanja radosti, koju Pjer Mori

budi u p rijate ljima , pripadnicima svoje grupe.

Rusijona. U Aks-le-Termu sreće kraj mesnog kupatila (namenjenoggubavcima) još dvojicu ljudi iz Montajua: Gijoma Beloa i svog rođenog bra ta Gijoma Mori ja. Tri čoveka koriste susret za zajedničku šetnju itom prilikom raspravljaju filozofski. Njihovo ćaskanje nije bez strepnje. Govori se zais ta u to vrem e da će se organ izovati velika racija na jer etik e, za koje se zna da ih ima dosta u selu Montaju i u Sabartesu.Dvojica iz Montajua — koji su stručnjaci za to — ispituju Pjera



Pjerov smeh je zaista srđačan. Osmeh mu je pak pun humora iodgovarao bi našem današnjem izrazu: Sam o ti pričaj, burazeru! TakoPjer Mori odgovara samo tananim osmehom na daleke pretnje muče-njem, kojima ga zasipa na pašnjacima pastir Gijom Mor najavljujući

mu da će Inkvizicija jednog dana postupati s njim bez uvijanja: — Otkriće te, potkazaće te, uhvatiće te, kao Belibasta — kažeGijom Pjeru. — Čupaće ti nokte (II, 181).

Kad me je čuo da tako govorim — nastavlja Gijom Mor svoj iskaz — Pjer Mori je počeo da se osmehuje.

Istim tim blagonaklonim i humornim osmehom Pjer dočekujeGijoma Mora kad mu prebacuje njegova heterodoksna poznanstva:

— Pjer , — kaže Gijom — toliko loših poznanstava praviš i viđaš mnogo loših Ijudi, nema mangupa na svetu, a da ga ti ne poznaješ.

Na te reči Pjer se osmehnu i ne reče ni reči (II, 185).Taj „mali osmeh” nije osobina samo Pjera Morija: ima ga i Beatri-

sa de Planisol, čije ponašanje u tom pogledu dosta liči na ponašanje

čestitog pastira. Za čestih bračnih svađa između Beatrise, već zašle ugodine, i njenog mladog ljubavnika Bartelemija Orijaka ovaj preti daće je potkazati Inkvizicije: I rekoh Beatrisi — priča Bartelemi — da ću

je, ako se nađem u biskupiji u Pamijeu ili u nekom mestu gde ima inkvizitora, potkazati... a ona se osmehnu rekavši: sveštenici sekte dobrih hrišćana (jeretika) bolji su od tebe. Beatrisin osmeh u ovoj prilici nije bio osmeh Đ okonde , poticao je iz vedr ine, u grču ali ipak sigurne usebe. Nije se mnogo razlikovao od istovremeno ironičnog i sa suđbi-nom pomirenog osmeha na licu paroha Pjera Klerga kad mu AlazaisaFore nije đala da uzme nevinost njenoj nećaki Rejmondi (I, 253, 418).

*

Ali ostavimo se Klerga i Beatrise i vratimo se našim ovcama inašim pastirima uopšte, a Pjeru Moriju posebno. Njihova psihološkaobeležja i mentalitet, koje možemo da napabirčimo pomalo odasvud,neizbežno su neceloviti. U tim bi uslovima bilo važno steći predstavu oshvatanju smisla života u tih ljudi i o njihovoj svesti o svom identitetu.Odgovor na to pitanje, koje spada u pastirsku filozofiju ili prosto ufilozofiju Montajua, dosta je jasan. Daje nam ga u nekoliko mahovasam Mori.

Do prve rasprave tim povodom đolazi u okolini Aks-le-Terma.Pjer Mori se uputio u varošicu pošto je napustio svoje već uobičajenostanište u Fenujedu. Došao je i doterao mazgu s tovarom soli iz

138

j j j j p j jMorija: Kako se usuđuješ da ziviš u Fenujedu kad te traže zbog jeresi? (III, 161).

Pjerov odgovor je ne može b iti dublji... Živeo ja i dalje — kaže on — u Fenujedu ili u Sabartesu svejedno je, jer niko ne može da me

oslobodi sudbine (fatum). Ovde ili tamo sudbini ne mogu umaći.Sudbina: krupna reč je izrečena. Č esto će se naći u rečima PjeraMorija, za stolom, na pašnjaku ili posle pića.

Pojam neumitne sudbine prati Morija u daljim putovanjima svedo Španije. Oštro iznosi taj koncept jednog dana kađ Belibast namera-va da mu nađe suprugu i gorko mu prebacuje lutalički život: Udaljava- te se od nas, Pjer — kaže ukratko sveti čovek čestitom pastiru — pri

povremenim odlascima u grofoviju Foa za letnje ispaše preti vam opasnost da padnete u ruke Inkviziciji, a kad budete daleko od nas treba da se plašite da vam neka nesreća ne dođe glave i liši vas mogućnosti da

pred smrt budete prihvaćeni u jeres i da dobijete utehu (III, 183)... APjerov odgovor je u tom pogledu bez pogovora: prvo daje na znanje da

nije zec u kupusu i da mu lutalički život, koji mu je dopao još udetinjstvu, donosi radost i obavezu da udiše bar jednom godišnje pla-ninski vazduh putujući za ovcama po letnjim ispašama: Ne mogu da

živim drugačije no što sam othranjen. Ak o bi stalno živeo u Moreli (ustaljeno mesto zimovanja u Španiji) u leto bih umro (ibid .) A potom,iznoseći svoj uobičajeni filozofski stav pastir zaključuje: Moram da

pratim svoju sudbinu. Ako mi je dopušteno da budem primljen u jeres pred smrt, biću jeretik. Inače ću slediti pu t koji mi je namenjen. Drugom prilikom Pjer Mori razvija jednostavn ije istu misao pred pas tiromGijomom Morom (koji mu prebacuje što živi kao gonjeni jeretik): Ne mogu drugačije. Tako sam dosad živeo. Tako ću živeti i dalje (II, 184).

Gde je Mori mogao naći ovu misao o sudbini, koja ga tako snažno

opseda? Kod prijatelja patarena? I da i ne. Oni svakako čvrsto verujuu neophodnost12... Ali im se đogađa i da se poreknu! Belibast, komedvosmislenost nije strana, čak podseća s vremena na vreme pastira nastaru temu — slobodnog izbora, protivnu suđbini, koja se u narođskomobliku svodi na izreku: „Pomozi se pa će ti i Bog pomoći”. Covek može sasvim lepo da sam sebi pomogne — kaže Belibast — i postigne cilj, bio on dobar ili loš... (II, 183).

U stvari ako se (delimično) isključi uticaj patarena lako je sučelititaj pojam sudbine, drag Pjeru Moriju, sa analognim konceptima koji surašireni u različitim kulturama zapadnog Sredozemlja. Ljudi Magreba i

12 Infra, XIX gl .

139

afrički i španski muslimani takođe imaju smisla za sudbinu: mnogobro jni susreti Pje ra Morija u različitim prilikama sa sara censkim pasti-rima mogli su samo da učvrste, čak i da izazovu razmišljanja o tom

pro blemu13. Ne tražeći tako dale ko i srednjevekovno hrišćanstvo (utom pogledu pod uticajem čoveka iz preislamskog Magreba po imenusveti Avgustin) ima vrlo potpunu teoriju božje Milosti: u svojim najčis-tijim verzijama ona se može doživeti u okrilju i u vidu prave sudbine.

ći se jasno na sopstvenu sudbinu migranta i čoveka niotkud: ništa ja tu ne mogu, ne mogu drugačije, jer sam tako živeo ranije i tako ću živeti ubuduće (ibid.).

Pjeru Klergu i Pjeru Moriju je dakle zajednički izvestan konceptsudbine, kao i dobre i loše sreće koju tkaju zvezde, ovo jednostavno povezivanje ideja dvojice ljudi pođ jednako rep rez ent ativ nih za selo,kao da dokazuje da je seoski fatalizam nerazlučivi deo filizofije sela



j j j p Najzad podsetimo da je Pjer Mori plan insk i pastir : a upra vo će „veliki — pastiri u v isokoj planini”14, još pre Renesanse, u svom kalendaru zađubrenje dati najpotpuniju verziju neizbežnih odnosa koji vezuju ma-krokosmos i mikrokosmos: astrologija će preko dvanaest zodijačkihznakova zaista diktirati svoj zakon u tom Compost-u s dvanaest mesecizemljoradničke godine i dvanaest perioda — koji sačinjavaju ukupnosedamdeset i dve godine — na koji se deli život čoveka. Vidimo daukrštanje mogućih uticaja može i te kako da odredi vrlo jasan smisaoza suđbinu kod čoveka kao što je Pjer Mori.

Zapazićemo i da u našeg čestitog pastira osećanje sudbine nijeuopšte praćeno besmislenim sujeverjem. Naprotiv Mo ri lično odbija daveruje u predskazanja prema letu ptica i ostale gluposti, koje smatra pričam a za babe. Jednog dana se Gijom Belibast vrlo uznemireno pita(ne bez razloga, jer nije daleko od lomače!) zašto mu svraka tri put

pre d očima prelazi put, a Pjer mu se ruga: Gijom, ne vodite računa o znakovima ptica i ostalim takvim predznacima. O takvim stvarim brinu babe (III, 210).

Smisao za sudbinu kod Pjera Morija nije dakle prostački čuđesan,već duboko filozofski. Nije li u njega prosto, kao i kod mnogih drugih,u pitanju vrlo staro seljačko shvatanje, prirodno u društvu bez privre-dnog rasta gde bukvalno nema drugog izbora. Takvo mišljenje se usvakom slučaju sretalo nedavno kao vrlo rasprostranjeno u mnogihseljaka u Francuskoj, uvek spremnih da se u času važnih događaja pozovu na prs t sudbine, sudbina ruža putokaza. Da ostanemo kodslučaja (koji me jedini ovde zanima) domorodaca Montajua, recimo dase taj pojam fatalizma već nalazio, mada u malo drugačijem obliku, umuškom i ženskom okruženju domusa Klergovih: paroh Klerg, kako

smo videli, bez oklevanja je čuvao u ostalu dlake s glave i odsečenenokte svog oca Ponsa da bi sačuvao srećnu zvezdu (eufortunium) poro-dične kuće. Sam pojam „fortune”, samo obrnut, nalazimo opet u pas-tirskoj harangi Gijoma Mora upućenoj Pjeru Moriju zbog loših po-znanstava i loših poslova koje vodi: Pjer, vodiš loše poslove (borias), a svi ćete vi snositi nesrećne posledice (infortunium) i jednog će dana đavo sve odneti (II, 184). Na tu grdnju, koja jedva da daje hrišćansku iliđavolsku boju antičkoj reči fortuna, Pjer odgovara kako valja pozivaju-

13 Prvi pomen pojma sudbine u rečima Pjera Morija javlja se posle njegovog prvog putovanja u Španiju.

14 G. Bolleme, L es Al ma na ch s p op ula ire s au x XV II e e t X VI II e s iecles , Pariz—Hag, 1969, str. 16, 41, 42 et pa ss im .

140

j j jMo ntaj u15. Međutim treb a zapaziti tana nu razliku između shvatanjasveštenika i shvatanja pastira. Za Pjera Klerga, čoveka domusa, sreća uzvezdama se pre svega vezuje za zajedničku sudbinu loze i kuće. Nače-lo Pjera Morija je naprotiv Ni kuće ni ognjišta, njegov je „stan svuda” u

Pirinejima: sudbina i sreća su za njega pre svega individualni pojmovi iutiču na biografiju samo jedne osobe, više nego na buđućnost jednogostala.

Svest o fatum u u Pjera Morija je i duboki smisao za socio-profesi-onalnu trajnost. Doživljavati svoju sudbinu znači znati držati se svogmesta i ne prevazilaziti okvire ni svog položaja16 ni svog zanimanja.Zanima nje se uostalom doživljava kao izvor interesa, kao vrelo životneenergije. Nikako, sačuvaj Bože, kao bitni uzrok nesreće i otuđenja.Gijom Mor, Pjer Mori i Gijom Belibast vode tim povodom raspravu,koja je pravo otkriće, jednog dana dok zajedno čuvaju sva trojica ovcena pašnjacima Tortose. Pjer — kaže sveti čovek čestitom pastiru (II,177) — prestani da živiš pasjim životom, prodaj sve ovce, po trošićemo novac koji dobiješ od stoke. Ja ću sa svoje strane praviti grebene. Tako ćemo moći obojica da živimo...

Na šta mu Pje r odm ah odvraća: — Ne, neću da prodam ovce. Bio sam pastir i pas tir ću ostati dok

sam živ.Sudbina, koja se svuda podrazumeva i u ovoj rečenici kao i u

tolikim drugim, doživljava se kao voljan izbor pastira, a sloboda u planini je srećna naknada za putujući život. Č ak i ako se mora spavati pod drvetom, smrzavati se skoro do smr ti u zimu i kisnut i do kože za jesenj ih kiša... (I, 178; II, 15). Ta sudb ina je nerazlučiva od pre thodno gvaspitanja mladog pastira, kad je živeo na svakodnevnoj brizi svojih

roditelja. Jednog dana u Besetu, u oblasti Teruela, Emersanda Befej,rodom iz Montajua, napada Pjera Morija zbog njegovih dalekih puto-vanja u ariješke planine i iznosi mu užasne strepnje koje time izaziva usvim svojim prijateljima, vernicima i savršenim. Pjerov odgovor:

— Ne mogu drugačije da živim, ne mogu da vodim drugačiji život od života za koji sam othranjen17. ( Nutritus: reč podrazumeva, u sećanjuiz mladosti onoga ko je izgovara, pojam i ishrane i vaspitanja istovre-meno.) Ispod uobičajenog mišljenja — po kojem je čovek zarobljenikdeteta i proizvod vaspitanja u detinjstvu — u rečima Morija se iscrtava

15 Vratiću se (infra, XIX gl.) na ovo pitanje.16 Zahvaljujem Georges-u Duby-u na nekim ljubaznim sugestijama.17 III, 182. Vid i takođ e sup ra sličan tekst s Belibastom.

141

složeniji pojam telesne veze s hlebom, koji je izgrađio telo, preko toghleba sa zemljom hraniteljkom, koja je proizvela žito, od koje jenapravljen čovek i u koju će se jednog dana vratiti: duša čoveka je hleb, kaže jedan seljak materijalista iz gornjeg Ariježa, čije će jeretičke reči

privući jedn og dana pažnju Žaka Furnijea. Ono što je umešeno treba i ispeći, izjavljuje sa svoje strane jedan drug Pjera Morija, na taj načinhoće da opravda održavanje zajedničkog života Emersande Befej i

ljubavnicama na pašnjacima ili u krčmi, širok krug veza na osnovama pobratimstva, rođaštva, kumstva, čistog prija teljs tva ili orta kluka. Tajstil života — zasnovan na sudbini prihvaćenoj slobodnim izborom, nijeli to prava definicija božje milosti? — dopada se čestitom pastiru.

Njegova sudbina je jedno usmerenje. Ovca mu znači slobodu21. P jer jene bi zamenio za čanak tvrdog sočiva, koji mu u nekoliko mahovanude njegovi prijatelji, gazde, ili paraziti, kad mu predlažu da ga ožene,



p j j g jnjene ćerke Žane, uprkos stalnim napadima ćerke na majku (III, 174).Zatvarajući krug Gijom For iz Montajua podseća da uprkos svimdoktrinama o vaskrsenju ono što je iz zemlje izašlo mora u potpunostizemlji da se vrati. Posle smrti — kaže on — Ijudsko telo se raspada i

pretvara se u zemlju (I, 447). Ljudska sudbina, kojom iz daleka uprav-ljaju zvezde, ipak je za mislioce iz Montajua prevashodno telesna,htonska, njom vlađaju telurski uticaji makrokosmosa i vodi je društve-no vaspitanje kao i zemaljska hrana detinjstva. Ova fizička veza pove-zuje Ijude za rodnu zemlju, Pjer Mori je to dobro osetio onog danakad mu Emersanda Marti prijateljski prebacuje stalna putovanja zaovcama u rodne Pirineje:

— Sine, ne bi trebalo tamo da se vraćaš. Bolje ostani s nama. Na svaki način nemaš ni sina ni kćeri, nikoga na brizi sem samog sebe.

Mogao bi da živiš ovde ne zamarajući se mnogo. Ak o te tamo uhvate, izgubljen si.

Na to Pje r Mori u odgovoru vezuje izričito svoju sudbinu zaobilaženje svog malog mesta:

— Ne, ne bih mogao da se konačno nastanim ovde (u Kataloniji) i u svakom slučaju niko ne može da me oslobodi moje sudbine (III, 183).

*

Vratimo se sa subjektivnog (Morijevo poimanje življenja, sudbine)na objektivno (pastirski proizvodni sistem): recimo da se u krajnjojliniji svet pastira, u kojem se kreće čestiti pastir, i sam kreće u okvirudosta čvrstih soc io-ekonom skih kategorija18. Mori i njem u slični, veliki

putn ici, nemaju ni žene ni đece, ni kuće. Uprkos svojoj relat ivnoj

imućnosti u pogledu pokretnih stvari19 (novac, stada. ..) nije im mogućeda sakupe mnogo „predmetnih” vređnosti, jer su ograničeni zahtevima puto van ja koji im ne dopuštaju posedovanje kabastih stvari, a upravonjima se sistematski okružuje sedelačko stanovništvo. Umesto da go-mila stvari Mori, koji uvek radi „u granicama nosivosti”20, opredelio seda ih želi malo i da prenese svoje želje, ili prohteve, na druge tipove„bogatstva”, koji mu istovremeno zamenjuju porodicu: prolazne veze s

18 Vidi tim povodom M. Sahlins, ,,La premičre socićtć d’abondance”, Le s Tem ps m od em es , oktobar 1968. članak preuzet u Stone age economics (od istog autora).

19 Dešava se čak da Belibast, koji pušta da ga Pjer Mori izdržava, izjavi, iz razloga koji su istina izraz interesa, da je ovaj „bogat” (II, 42).

20 Sahlins-ov izraz, op. cit.

142

nude njegovi prijatelji, gazde, ili paraziti, kad mu predlažu da ga ožene,da ga vežu, da ga neka bogata porodica usvoji. Moja je sudbina — kažeukratko Pjer Mori svojim sagovornicima koji bi, manje ili više dobro-namerno, da ga ukorene — da idem preko brda i dolina, da svuda imam kumove i prijateljice koje se smenjuju. Pastir ima osećanje — sam ga bezokolišenja izražava — da ima „lagođnost bez obilja”22. Materijalno bogatstvo bi za njega bilo pravi ter et u najkonkre tnijem značenju reči: bilo bi teško nosit i ga za nep res tanih putovanja, koja ga vode odTaragonske oblasti do Pirineja. Formulacije koje predlaže Maršal Sa-lins dobro se mogu primeniti na našeg pastira: „nije siromašan, većslobodan”. Dobro se oseća u gorštačkoj slobodi, jer ona dopušta, kadvam to srce ište, da u trnje visokih padina bacite krstove od žutog platna koje vam kači Inkvizicija (II, 177). Pjer Mori ima slobodnogvremena, kao što dokazuju njegova mnogobrojna odsustvovanja;uprkos bolestima, hlađnoći, iscrpljujućem pešačenju, što nas obavezujeda ne iđealizujemo njegov pasji život, uvek se nađe šta će jesti njegova

stada, njegovi drugovi i on sam. Mleko, meso ili sir, proteini mu nenedostaju.Ravnoteža celine tog života je moguća razume se zahvaljujući

najsurovijem maltuzijanizmu: ima ljubavnice, svakako. Ali nema suprugu i što je najvažnije nem a dece! (Vidi značajnu epizodu njegovog promašenog braka.) U istom smislu je i kona čno odrican je od stalnogkapitala: ne domus, već privremena koliba. Mori ima malo dobara, alinije siromašak. A kad izgubi to malo što ima, gubi ga s osmehom, jerzna da će ga radeći svoj posao lako nadoknaditi. Nosi dobre cipele odkože iz Kordove, to je jedina raskoš koju sebi dopušta, jer mu olakša-vaju duga putovanja (I, 20), ravnodušan prema dobrima ovog sveta,neopterećen brigom zbog hapšenja Inkvizicije, koje ga skoro neminov-

no čeka, vodeći zanimljiv i strastan život Pjer Mori je srećan pastir.Zahvaljujući njemu, čitajući stare tekstove Zaka Furnijea, naišao samu narodskoj sredini krhku sliku izvesne sreće u Starom poretku.

21 Vidi vrlo zanimljive opaske etnologa Paul-a Riesman-a o seobama pe ul kao izvoru radosti i kao „kvintesenciji peul doživljavanja života”, kao i o „džungli kao izvoru Ijudske slobode” (Paul Riesman, Societe i liberte chez les Peul... de Haute-Volta, Essai

d ’ant hro po log ie intr osp ectiv e, Pariz—H ag, Mouton 1974. str. 155, 243.22 Sahlins, ibid.

143



Montaju i naseljenost gomjih i srednjih pokrajina grofovije Foa krajem XIV veka

Krugovi su srazmemi naseljenosti (broj ognjišta). Izvor: Difo de Maliker (v. Bibliografiju). Naseljenost 1390. predstavlja polovinu naseljenosti u 1320, ali je relativan

raspored demografskih masa približno isti kao na početku veka (karta Fild-Rekira).

144

Patarenske kuće u Lorageu: D Gradovi ili seia s patarenskim izbeglicama iz grofovije Foa

■• selo sa više ođ 50 patarena pomenutih u saslušanjima T Sezonske seobe i patarenstvo

Ova karta prema (sintezi) različitih karata B. Vurzea (vidi Bibliografiju) po uputstvima G. Dibija, prikazuje patarenske puteve i sezonske seobe ličnosti iz M on ta jua , severno i

juž no od Ist očn ih Pir inej a (kar ta Ž. Fil d-R ek ira ).

10 Montaju 145



Drugi deo

ARHEOLOGIJA MONTAJUA:

OD GESTA DO MITA



I'rvi deo knjige Montaju, oksitansko selo, posvetio sam samo istra-;lv;mju polazeći od nekoliko raskrčenih proplanaka: viđenje u celini<la, njcgove zemlje i društva; osnovni problem domusa među kojima

m' isiiče vladajuća kuća Klergovih, kojom opet vlada ličnost paroha.<>(lalle smo se ispeli na bačije i pašnjake u i planini, koji grademedunarodnu mrežu zajedništva: svet u kolibama pastira otkrio nam jeMinpatični lik Pjera Morija kao sup rotnost Pjeru Klergu.

Naše će istraživanje odsad promeniti usmeren je. Biće slojevitije,zalaziće više u pojedinosti i ponekad — mada ne uvek — manje ćenositi obeležje ličnosti. Umesto da pređemo nekoliko velikih, tako rećigeografskih segmenata — svet domusa i svet koliba — krenućemo uisiraživanje u dubinu. U najnižem geološkom sloju ispitivaćemo, koli-ko god se može, sitničav svet gestova od kojih je satkan svakodnevni/ivot. Potom ćemo pokloniti pažnju problemima ljubavnog, seksual-nog, bračnog i porodičnog života, a i demografiji. Najzad ćemo otvore-

no pristupiti debelom svežnju podataka o kulturi i seoskom, seljačkom,narodnom druženju, a reč „kultura” je uzeta, razume se, u globalnomstnislu koji joj daju antropolozi.

149

Isla je reakcija Gijoma Belibasta, ranjivijeg no što bi se moglo poniis liti uprkos burno m životu — ubistvo, ljubavnica, migracija —koji je od njega napravio suštu suprotnost nevinašcetu. Sveti čovek

plače, potr esen, kad Ža n Mori (Pjerov bra t) odbija da klekne prednjim i preti mu — mada bez ikakvih posledica — da će ga tužitiInkviziciji:

— Ako opet budeš tražio da ti se klanjam — kaže Žan Gijomu —j č ži i (II 483)



O S M A G L A V A

GEST I SEKS

Pre svega gestovi. Ne treba od mene očekivati iscrpnost u oblastigde nisu jasne ni informacije ni pristup problemu. Moj inventar gestu-alne delatnosti u selu Montaju, u širem okviru ariješke kulture, bićekratak i nepotpun. Ograničiću se na pominjanje, kad i ukoliko mi todokumentacija dozvoljava, nekolicine gestova: jedni su prirodni ili

prividno prirodni . Drug i vidnije očituju uticaj kul ture grupe i njenog pre thodnog uobličavanja. Neki od tih gestova su preživeli netak nu ti donašeg vremena i još i danas su u upotrebi: njihova stalnost svedoči odugom trajanju ponašanja. Drugi su nestali ili su se izmenili.

Plač i radost

U ravni najprostijih osećanja: plač, radost... već sam pomenuo povodom Pjera Morija pita nje smeha i osmeha. Ovde ću dakle podvućisuze. Ljudi iz sela Montaju plaču kad je red. Možda čak u slučaju srećeili nesreće lakše puštaju suzu no mi u ovom vremenu. (Ali u tom

pog ledu nemamo nikakvu stat istiku, ni ret rospek tivnu ni s avrem enu.. .)Plače se, razume se, u očekivanju ili pred stvarnošću neke nesreće, izbog smrti dragog bića, posebno kad je u pita nju dete, čak i vrlo m alo1.I muškarci i žene blede, drhte, plaču kad se plaše da će opet biti žrtve

potkazivanja Inkviziciji (II, 227, 279; III, 357). Jeca se takođe — sho-dno vrednosnoj lestvici među pastirima — u slučajevima izneverenog

prijateljstva ili solidarnosti, pogo tovu kad uz ovakva dva slučaju idu pretn je koje najavljuju inkviz itorsko hapšenje . Takva je na prime rreakcija Pjera Morija u selu Montaju kad njegov ujak Arno Fore izemljak Gijom Belo, plašeći se inkvizicije, odbijaju da ga prime (podizgovorom da će ugroziti svoje prijatelje) i ogrešuju se time o svetedužnosti gostoljublja, rođaštva, zajednice: on plače ( I I 174).

1 II, 2 8 9 (B erna r Kl erg o pl akuje smrt sv og bra ta ); I I, 28 : p la če uvređena ženanazvana kurtizanom; II, 279: plač od straha u tamnici. II, 280, suze očajanja, ibid.Uopšteno korišćenje „narikača” prilikom sahrana (vidi infra XIV gl.) izgleda da ukazuje na lako puštanje suza, verovatno lakše nego danas.

150

ja ču te tužiti (II, 483). Na te reči — kaže Žan u nastavku svoje priče — jeret ik ode od

mene plačuči.Obrnuto, jedna ariješka žena plače od rađosti kad ponovo sretne

pastira iz svog sela, koji joj donosi vesti o vol jenim bićima: — Sreo sam Blanšu Marti u Pradu2 — priča Pjer Mori — na

seoskom trgu. Pozdravio sam je i preneo joj pozdrave od njene sestre Kejmonde i ,,gospodar”-Belibasta. Na te reči Blanša zapiaka od radosti i

poljubi me.

*

Radost ponovnog susreta dakle, i radosti osvete prate i gestovi/.ahvalnosti, obe ruke su dignute k nebu, taj gest ima različito značenjeod onog koje mu dajemo danas kad zaista „dižemo ruke”. Kad sam

prolazio kroz Beset sa stokom — priča Gijom Mor — sreo sam na ulici Emersandu Befej, koja me upita za novosti iz Montajua. Rekoh joj da je paroh Pjer Klerg uhapšen zbog jeresi. Cuvši to Emersanda diže ruke k nebu rekavši „Deo gratias”. Bernar Klerg reaguje na isti način kad gaohaveste da su uhapšena dvojica potkazivača njegovog brata3. Kad jesaznao za hvatanje te dvojice Ijudi, Bernar Klerg diže ruke k nebu, pade na kole na i reče:

— Ushičen sam: ta dvojica su sad iza brave.

Učtivost i pozdravi

Dokumenti iz Montajua usput ukazuju da su neki pokreti kaoizraz učtivosti, koji se još i danas održavaju, vrlo stari i da imaju takoreći seljačke korene: običaj je u ljudi sela Montaju i njima sličnih da podignu kapuljaču i usta nu, još automatskij im pokretom no danas, dahi pozdravili prijatelja ili prosto poznanika, nižeg ili višeg od sebe.Ccla porodica Belo, okupljena oko ognjišta prilikom jedne svadbe,ustaje da bi ukazala dužno poštovanje Gijomu Otijeu, koji je sišao sasolijea niz lestvice. Pjer Mori, starešina kolibe, ustaje da bi pozdravio jcretike u prolazu i nudi im hleba i mleka. Obrnu to Prad Taverni je,

2 III, 194. Blanša Marti, izbeglica u Španiji, rodom je iz Žinaka (današnji Arijež). Nt'lo Prad nije Prad d’Ajon ( i d ) , u pitanju je drugo mesto istog naziva u oblasti Taragone.

3 II, 189 (Mo r); II, 281 (K lerg).

151

„savršeni” s izvesnim ugledom, ustaje da bi pozdravio prostog pastirakakav je Pjer Mori, potom ponovo seda4. Među jednakima se „ustaja-nje” takođe podrazumeva: Pjer Mori, opet on, koji sedi na klupi, ustajes vedrim smehom da poželi dobrodšlicu obućaru Arnou Sikru (II, 28).Da li se ustajalo da se pozdravi žena koja je naišla? Moguće je, alinikako izvesno, pogotovu kad se pomisli na moćnu „muževnost” mon-tajuskog društva. U stvari jedini tekstovi koji govore o „ustajanju sa

dišt ” t ti i j š k ji t j d bi b d ž

mnogo se trebi od vašiju, a trebljenje spada u gest prijateljstva — jeretičkog, ili pros to pri jatnog i mondenskog. Pjera Klerga trebe odvašiju njegove ljubavnice kao Beatrisa de Planisol i Rejmonda Giju,obred se odigrava u krevetu ili kraj ognjišta, ili na prozoru, ili naobućarskoj tezgi8, paroh koristi priliku da svojim lepim prijateljicamadrži učene propovedi o svom shvatanju patarenstva i donžuanstva.Rejmonda Giju, zvanična čistačica vašiju u domusu Klergovih, dokazu-



sedišta” tog tipa pominju savršenog, koji ustaje da bi pobegao od ženeu strahu od nečistog, ili dvojicu božjih ljudi, koji se hitro povlače da ne

bi u prola zu očešali grudi seljanke iz našeg sela5. U tim plan inama sudaleko od starog dobrog francuskog kavaljerstva, koje tek treba da se

pojavi, đaleko čak i od čiste i proste „kurtoazije” (bar u u onom smislukako je mi shvatamo. Jer seljaci iz grofovije Foa iinaju svoja shvatanjao tome šta treba da je k urtoazija na montajuski način).

*

Opet učtivost: ljudi iz Montajua nemaju običaj, kao mi, da serukuju ili čak da tom prilikom uzajamno mrve prste u znak pozdrava.Posle dužeg ili kraćeg odsustvovanja oni obeležavaju jednostavno po-novni susret uzimanjem za ruku: Kad sam se peo do prevoja s ovcama idući na letnje bačije — priča Pjer Mori — sreo sam kod La Palme

jeretika Rejmona iz Tuluze u pratnji jedn e žene. Molio se Bogu prem a jere tičkom običaju izmedu dva puta iza jednog kamena. Ugleda me i

pozva. Odmah mu priđoh i prepoznadoh ga po opštem običaju uhvativši ga za ruku6. Tekst Pjera Morija je jasan i pokazuje da uhvatiti nekogaza ruku u znak prepoznavanja predstavlja opšte usvojen običaj, koji sekao takav specifično razlikuje od jeretičkih običaja, onih koji se odno-se na molitvu ili međusobno pozdravljanje patarena.

Hvata se dakle za ruku u znak „prepoznavanja”. Potom u svako-dnevnom životu kume prisno idu ruku pod ruku, jedna stiska mišicudruge da je upozori na opasnosti naslućene u rečima neke treće osobe7.

Trebljenje od vašiju i gestovi u cilju higijene

Od gestova učtivosti i društvenosti da pređemo na gestove u ciljučistoće i higijene, koje su takođe društvene: u selu Montaju se uopštene brije, a pere se vrlo malo, ne kupa se niti se potapa u vodu, zauzvrat

4 I, 371 (Belo); I, 337; III, 101 i 135 (Mori); III, 127 (Taverije). Vidi i I, 129 i III, 294 (podizanje kapuljače). Samo se pred biskupom ili visokim dostojanstvenicima Inkvizi- cije u znak pozdrava, u strahu ili iz učtivosti, pada na kolena. Za oproštaj se kaže Zbogom ( A di eu , III, 284).

5 I, 337. Vidi i I, 311 i III, 91.6 III, 170. La Palma je m esto u oblasti Taragone.7 I, 191. Vidi i II, 279 (gum uti laktom da bi se neko ućutkao). Drugigestovi ili

stavovi: staviti ruku na usta preporučujući time ću tanje i oprez (III, 272), gledati pravo ulice (majka ćerku da bi saznala istinu o prvoj menstruaciji: I, 248) itd.

152

je svoj dar i na sinu i na majci, trebi od vašiju paroha Klerga , a li i ženuPonsa Klerga na očigled svih, na pragu ostala i boreći se s parazitima

prcpr ičava svom „paci jentu” najnovija ogovaranja u selu (II, 223).Kk-rgovima, uglednim ljudima u selu, nije teško naći ovu ili onu ženukoja ima urođenog dara i veštinu da ih oslobodi te faune. Bernar Klerg

pribegava, svakom svoje, uslugama stare Gijm ete „Be lotke”. Na osun-ćanom pragu Gijmeta, dama dobročiniteljka, traži vaši po Bernarovojglavi preporučujući mu usput da podari žito savršenima. Pošto jeBernar ludo zaljubljen u Rejmondu, Gijmetinu ćerku, požuriće da

posluša nare dbe trebite ljke od vašiju (II, 276). U krajn joj liniji montajusko treb ljen je od vašiju se odigrava „u poslednjem salonu gde se jošrazgovora”: smesti se na sunčani ravan krov niskih kuća, susednih ilinaspramnih kao dvostruko ogledalo. U vreme kad su jeretici vladali

Mon tajuom — priča Visana Testanijer — Gijmetu Bene i Alazai.su Riv su trebile od vašiju njihove kćeri, Alazaisa Bene i Rejmonda Riv dok su sedele svaka na krovu svoje kuće. Prošla sam tuda i čula sam ih kako

razgovaraju. Gijmeta je govorila Alazaisi: — Kako se može podneti bol od gorenja na lomači? Na to je Ala zaisa odgovorila: — Neznalice! Pa Bog preuzima bol na sebe! (I, 462, 463)Zapazićemo da trebljenje od vašiju uvek obavlja žena, a da ona ne

mora obavezno da bude sluškinja niskog položaja (Beatrisa de Plani-sol, plemićka, ne ustručava se da se time bavi kad je u pitanju glavavoljenog popa).

Trebljenje od vašiju učvršćuje ili obeležava porodične ili nežneveze, izgleda da pretpostavlja rođačke ili druge bliske odnose, čak inezakonite. Ljubavnica trebi ljubavnika, a i majku ljubavnika. Budućatašta trebi budućeg zeta, a ćerka majku.

Teško je danas zamisliti afektivnu ulogu, koju je u ljudskim odno-sima igrala kasnije izgubljena parazitska fauna9. Dodajmo i da je tre- bljnje inenzivno, žensko i strogo odredeno10. Umivanje i pra nje je

8 I, 227; II, 225 — vidi i o trebljenju vašiju u majmuna kao znaku nežnosti ili društvenosti: E. Morin , L e Pa rad igm e pe rd u, Paris, 1973. O kupovini brijača, koji je čitavo čudo i izgleda samo stvar visokih uglednika, vidi II, 207.

9 Znamo da će hipi kultura u naše vreme rehabilitovati vaši nezvanično. Ali vaši nisu bile jedine u pitanju, u vreme između 1300. i 1320. šire gledano treba zamisliti ljude tog vremena preplavljene ili zasićene masom gamadi koja se ne može ni porediti s onim što mi danas znamo: o mnoštvu muva leti, vidi II, 422 i II, 53.

10 Trebljenje (i činjenica da Ijudi iz Montajua, kao i većina njihovih savremenika, spavaju po nekoliko u istom krevetu, piju iz istog suda, jedu iz iste zdele itd.) dovodi nas pred zanimljiva otkrića prakse, ona nam ukazuju da ljudi Montajua pripadaju kul tur i pr o-

153

krajnje površno, čak nepostojeće. Uz veliku opasnost se prelaze vodenitokovi, na gazu, čamcem ili daskom, davi se. Niko se ne kupa niti pliva.Obilazi se kupatilo u Aks-le-Termu, ali cilj je prodaja ovaca ili ukazi-vanje pažnje prostitukama. Sama banja, uostalom krajnje jednostavna,namenjena je gubavcima i šugavcima.

„Pranje” u doslovnom smislu reči, bar po onome što o tomeznamo, utvrđeno je kod savršenih ili kvazi-savršenih: oni ga smatrajukao tehniku za povračaj ritualne čistote Kad Gijom Belibast dodirne

•'nvck beži kroz polja bez cipela, na dve milje daleko, deo odeće jeostavio u krevetu u kojem je proveo noć. Znači da se Belibast pre no•’to će leći svukao: skinuo je košulju i svoje kratk e gaće (II, 33).

Međutim kad je na putovanju primoran da u krčmi spava u istomkrevetu sa svojom konkubinom, Belibast je spavao obučen. Tako jeizbegavao da dodirne Rejmondu nagim telom: na taj način je lakšezavaravao svoje vernike u pogledu svog divljeg braka. Ali u običnih

lj k ili tilij ij bil i tih d i li ih t č j



kao tehniku za povračaj ritualne čistote. Kad Gijom Belibast dodirne meso mkama, tri puta ih pere pre no što će jesti ili piti (II, 31; I, 325).Veliki problem za Belibasta nije toliko sama čistoća ruku koliko čisto-ta lica i naročito usta, organ blagoslova, organ unošenja zagađene

hrane u telo11. Postoji tu crta mentaliteta vrlo rečita za izuzetnu spolj- nu prljavštinu ljudi iz Montajua. Nije u pitanju toliko održavanječistote tela spolja koliko iznutra; manje kože nego utrobe. Da li je totako besmisleno. Još su i u XVIII veku mnogi smatrali da širenjesnažnog vonja neopranog tela pređstavlja najzad (bar u muškaraca i podefiniciji) znak izuzetne muškosti.

Pranje u selu Montaju, kad postoji, ne zna za genitalne i analnedelove tela, ograničava se na one delove koji blagosiljaju, rukuju iliunose hranu: ruke, lice, usta. Dati vode rukama neke osobe je znakučtivosti i prijateljstva. Ono što vredi za žive vredi i za mrtve. U

Montaju-u — kaže Alazaisa Azema12 ne pere se telo preminulih, samo

im se lice poškropi vodom. A kad se to čišćenje obavi prebaci se —izgleda — komad tkanine preko lica mrtvaca (opet da bi se udaljilamoguća nečistota?) Treba primetiti, kad je reč o pranju živih, da samosavršeni koriste tanko platno za brisanje lica. Vulgum pecus Montajuau najboljem slučaju koristi grubu tkaninu (I, 416—417).

*

Povodom higijene još nešto: ljudi iz Montajua i ariješke ili odskeoblasti se svlače za spavanje. Primer: Zana Befej jednog lepog jutraozbiljno preti Belibastu, koji ustaje, želi mu da mu vatra lomače prođe

kroz rebra. Ništa manje! (III, 175) Užasnut tim rečima oštrokonđe sveti mis kui teta (koja je danas manje više nestala) kakvu opisuje Norbert Elias u svojoj velikoj knjizi (v. Elias, Civilisation... str. 135 i pa ss im ). Ta kultura ima sopstvene obred e učtivos- ti, različite od naših, ali vrlo stroge, na primer, pošto svi piju iz istog suda javlja se važno pitanje prvenstva: ko će p iti pr vi? (vidi u II, 24, karakterističan tekst tim povodom o Belibastu i njegovoj grupi).

11 Vidi tak oje I, 67 („ne čiste ruke i uprljana usta”); I, 417 (umivanje lica savršenih i uglednih ljudi); III, 151: usta koja blagosiljaju.

12 I, 314:pranje lica mrtvaca (reč je o staroj lokalnoj tradiciji: još u pivoj polovini XIII vek neka jeretička žena koja se priprema za izlazk na lomaču pere lice i skida šminku ,,da ne izađe nafarbana perd Boga”: II, 220— 221). O davanju vode jednoj osobiod strane druge za pranje ruku vidi: III, 396. Pranje ruku može da bude „ritualizovano”čak i izvan religioznih obreda: neka seljanka daje vodu i ubruse za ruke gostu kome hoćeda ukaže poštovanje (I, 325).

154

seljaka ili zanatilija nije bilo ni tih povoda ni licemernih ustručavanja:inožemo s osnovom pretpostaviti da su spavali nagi. Zaista Arno Sikr

priČa da je jedne noći u San -Mateu delio kreve t s Belibastom. Sveti

čovek je, primećuje doušnik, svukao košulju, ali nije i gaće. Ova pri-mcdba dopušta zaključak da je Arno bio manje stidljiv: on se dakle potpun o svukao (II, 31, 33).

Žitelji Montajua su noću svlačili rublje, a dešavalo im se da ga ponekad i promene!

Pjcru Moriju donosi na pašnjake, u vrlo velikim razmacima, nje-gov brat Arno košulju za preobuku: činjenica je izgleda dovoljnoznačajna za čestitog pastira, sad presvučenog, da je pominje na sasluša-nju (III, 34, 181). Odelo se menja, ali i pere, mada ne možemo da seizjasnimo u pogledu učestalosti te pojave: Rejmonda Arsan, služavkakod porodice Belo, pere odeću ovog ili onog tananog savršenog, amožda i odeću svojih gazđa13.

Skaredan gest i sveti gest

Da izađemo iz okvira normi higijene ili učtivosti. U registru skare-dnog, podrugljivog ili svetog nekoliko je uobičajenih gestova utvrđenokod seljaka Ajiježa, i posebno Montajua, još u vremenu od 1300. do1320. Sudbina tih gestova će biti da traju vekovima. U svetom registru

pre svega past iri Pje r Mori i Gijom Mor, uprkos svojim jeretičkimnaklonostima, redovno prekrste hranu pre jela. (To i u XX veku joščinc mnogi francuski seljaci, koji vrhom noža „prekrste” hleb pre nošto će ga jesti). Gest blagoslova hleba, koji čine ljudi iz Montajua, nijemcdutim jednodušno usvojen: Bernar Klerg, baji sela, snažno obeležen

jcretičkim verovanjem, odbi ja da prekrsti svoje „namirnice”. I GijomItclibast, koji se izdaje za savršenog, isto tako, razume se, odbijalu išćanske gestove pre obeda, toliko uobičajene u drugih seljaka. Me-dutim značaj gestova rukom, kojom se blagosilja budući obed, toliki jetneđu prostim seljacima i pastirima da Belibast, kao dobar pataren,/aokružu je rukom iznad hleba umesto tradicionalnog znaka krsta 14.

13 II, 376. Odeća s e svakako smatra dragocenom: Zan Mori pešači danima kroz pl.minu da bi odneo Belibastu (koji se dakle odeva u polovnu odeću) iskrpljeno odelo pinninulog prijatelja (III, 172). Vidi i II, 61.

14 II, 181 (Mor i i Morovi); II, 283 (B. Klerg); II, 181 (Belibas t).

155

Prekrsti se i pre leganja u krevet: treba biti nevernik ili tačnije jereti k kao Bernar Klerg pa odbiti, bez pritiska, taj prosti pokre t (II,283).

A sad u kategoriji podrugljivosti da primetimo usput gest smelogmislioca Arnoa de Savinjana, kamenoresca: da bi se narugao tananosti-ma proročanstva apokalipse, izgovorenim na mostu u Taraskonu, Arno

je privukao pesnicu savijajući ruku u laktu , gest koji i dans posto ji,savio je ruku podrugljivo15 što je izmedu ostalog bio povod optužbe

111 je seoska, registar Žaka Furnijea se širi i na psihološku biografiju.I’revazilazi suvo beleženje i dovodi do prave studije ličnosti. U timokolnostima dozvoljava rasvetljavanje jednog slučaja homoseksualca. Neka mi bude dozvoljeno da u tim posebnim uslovima izađem iz selakoje proučavam: sela se mogu razumeti samo u odnosu na grad koji jeiznad njih, ljubav u selu Montaju može se opisati samo poređenjem saIjubavlju u Pamijeu, gde je mnogo raznovrsnija. Nasuprot vrlo relativ-noj seoskoj nevinosti Pamije je već Grad, veliki Vavilon. Ako nije



savio je ruku podrugljivo15... što je izmedu ostalog bio povod optužbeza jeres.

Još jedan skaredan gest koji traje vekovima. Sastoji se u udaranjušake o šaku (ili šakom o pesnicu) da bi se simbolički prikazao seksual-

ni čin. Evo tog gesta u kontekstu, onakvog kako je iznet u jednomrazgovoru dvojice seljaka iz Tinjaka (dolina gornjeg toka Ariježa).Prizor nam prepričava Rejmon Segi, jedan od učesnika te epizode:

— Znaš li kako je nastao Bog, upitao sam Rejmona Delera iz Tinjaka.

— Bog je nastao j .....m i sranjem, odgovori mi Rejmon Deler iizgovarajući te reči udari šakom o šaku.

Reči su ti zlobne, odgovorih mu. Trebalo bi te ubiti što izgovaraš takve stvari (II, 120).

Od osećajnosti do Ijubavi

Iza gestova, suza, osmeha, podrugljivih ili skarednih pokreta: ose-ćanje. O afektivnim problemima ili da kažemo tačnije o ljubavnom,seksualnom životu, pa samim tim i bračnom, registri iz Pamijea neštede podatke.

Već smo imali prilike da ih se dotaknemo posredno, usput umonografijama kolibe, domusa, zajednice. Naš dokument nam je do-zvolio da u prolazu skrenemo pažnju na različite „spratove” — takoreći geografski — seksualnog, afektivnog i bračnog života: celibat i„prolazne veze” su obeležje pastira, koji samo povremeno mogu daimaju prijateljicu, ponekad na glasu u varošicama i pašnjacima kaokurva. Č im naprotiv zađemo u samo selo, na primer Montaju, kao

zajednicu zemljoradnika, život parova, ponekad rastrgan seksualnim pres tupima, javlja se kao normalno složen i pruža kao što je red sveoblike braka i divljeg braka: velike skoro trubadurske strasti, bračnezajednice sa i bez ljubavi, veze iščekivanja, navike, gramzivosti ili privrženosti. Najzad, samo u ravni grada mladići iz dob rih porodica,došli sa sela da uče u „školama”, izlažu se opasnosti izvan domusa dase upletu u neku homoseksualnu mrežu, koja bi u to doba mogla da postoji. Ti spletovi su dakle više gradski no seoski i više crkveni nosvetovni. Uprkos Vergiliju, deo su tananosti gradskog života mnogoviše nego jednostavnosti pastirskog. U pogledu homoseksualnosti, koja

15 II, 283 (B. Klerg); I, 161 (Savinjan).

156

j j j j jGomora, on je Sodoma.

HomoseksualacArnoa de Verniola, poreklom iz Pamijea, đakona i bivšeg franjev-

ca, uputio je u „homofiliju”, još u detinjstvu, stariji školski drug i budući sveštenik16. Bilo mi je tada deset do dvanaest godina. Im a otada oko dvadeset godina. Otac me je dao da učim gramatiku kod Maestra Ponsa de Masabiki, učitelja koji je kasnije postao brat dom inikanac17. Spavali smo svi. u istoj sobi, učitelj Pons i učenici, Pjer de Lil (iz Montagija), Bernar Balesa (iz Pamijea) i Arno Oriol, sin viteza Pjera Oriola. Taj Arno je bio iz La Bastid Serua, već je brijao bradu, a sad je sveštenik. Bio je tu i moj brat Bernar de Vemiol i drugi učenici, čija sam imena zaboravio.

U zajedničkoj sobi učitelja i đaka ja sam bar šest nedelja spavao u istom krevetu s Arno-om Oriolom... Cetvrte ili pete noći, koju smo provodili zajedno, A rno je mislio da sam u dubokom snu i počeo je da me Ijubi, da mi se tura između nogu... da se pomiče kao da sam žena. I nastavio je tako grešno svake noći. Bio sam još dete i to mi se nije dopadalo. Ali od sramote nisam smeo nikom da otkrijem taj greh...

Potom se škola učitelja Ponsa de Masabiki seli. Arno de Vernioldeli krevet s drugima, i sa svojim učiteljem. Štedeći na posteljini ovaj,u svojoj štedljivosti, spava s dvojicom svojih učenika. Niko međutimviše ne pokušava da nasrne na vrlinu mladog Verniola. Ali ,,zlo” jeučinjeno. U tim zajedničkim spavanjima učenik iz Pamijea ostvaruje

potajnu sklonost. Kao žrtva zavođenja de tet a osuđen je da pos tane

homoseksualac.U Tuluzi, velikom gradu, gde Arno de Verniol nastavlja svoje

studije neko vreme, ovo usmerenje postaje konačno. I to usled slučaj-nih okolnosti, koje verovatno naš student preuveličava, zloupotreblja-vajući im tumačenje: U vreme kad su spaljivali gubavce — priča Arno

živeo sam u Tuluzi; jednog dana „radio sam onu stvar” s jednom prostitutkom. A posle počinjenog greha lice mi je počelo da otiče. Povero- vao sam, užasnut, da sam se ogubavio; i zakleo sam se da više neću

16 III, 39; III, 49 (pod-đ akonstv o).17 Imaćemo još prilike da govorimo o ulozi prosjačkih, propovedničkih-dominikan-

skih i drugih redova u civilizaciji gradova u ravnici kao što je Pamije.

157

spavati sa ženom, da bih ostao veran toj zakletvi počeo sam da zloupotre- bljavam dečake1&.

Pravi uzroci oticanja lica Arnoa de Verniola posle izleta do pros-titutke u Ružičastom gradu nisu poznati: možda je u pitanju Kinkeovotok ili neka druga alergična reakcija, možda ju je izazvao polen cvećau sobi prostitutke ili istovremeni ubod nekog krupnog insekta — pčele, pauka, škorp ije... Pre tpos tavku infekc ije (st rep tokokne?) ne treba potpun o isključiti. Jedno je sigurno: Arno nije dobio lepru . Ali

svim čista srca — izjavljuje on — da je greh sodomije i polnog opštenja ili namerne masturbacije po stepenu ozbiljnosti isti. Čak sam mislio, u

jcdnostavnosti svog srca, da su sodomija i prosto polno opštenje smrtni grehovi, svakako, ali mnogo manje teški od defloracije device, preljube ili incesta (III, 42, 49). Govoreći tako Arnoa kao da obuzima sumnja, kaoda mu se vraća religijsko, dogmatsko i disciplinsko obrazovanje. Zna o sam — dodaje on — da oprost za greh sodomije može da da samo biskup ili od biskupa ovlaščeno lice (III, 43).

D št k ji i d ij d i t i i



strah od te bolesti nastupio je u razđoblju histerične narodne mržnje prema gubavcima začinjene seksualnim strepnjama, str ah je na psihumladića delovao kao, mnogo kasnije, strah od veneričnih bolesti koje

prenos e prostitu tke.Usled ovih dveju trauma Arno okreće leđa ženama. Aktivan pede-rast, mada još ne poznat, postiže neporecive uspehe. Zavodi dečake ilimlađiće od šesnaest do osamnaest godina, na primer: (III, 49) GijomaRoa, sina Pjera Roa iz Ribuisa (današnji Od) i Gijoma Bernara izGodijesa (današnji Arijež). Ovi manje-više naivni učenici postaju plennekadašnjeg učenika, koji je zaveden u školi: kulturna reprodukcija.Gijom Ro i Gijom Bernar su sa sela, ali žive u gradu. S vremena navreme Arno bez cifranja prevrne ponekog od osvojenih na gomiluđubreta. Drugi put se udvara s više formalnosti, vodi svoju mlađu„žrtvu” u seosku kolibu u vinogradima. Tu uživa u njoj i stvara jojuživanje čupajući od žrtve manje ili više oduševljen pristanak. Am o mi

je pretio nožem, uvrnuo mi je ruku, vukao me je silom pored mog otimanja, bacio me je na zemlju, grlio i Ijubio i prosipao svoje seme među mojim nogama — priča Gijom Ro (III, 19). Arno de Verniol odbija priznan je da se takva scena nasilja odigrala između dečaka i njega:obojica smo pristali — veli on povodom ove epizode (III, 43). PrirodnoArno nalazi različite položaje da bi izvršio čin sodomije — kao saženom ili straga itd. (III, 31). Ponekad u seoskoj kolibi u koju dolaze,ljubavnici oblače tunike, bore se ili plešu pre no što će počiniti grehsodomije. Ili svlače sve sa sebe (III, 40, 41, 42, 44 i passim). Posleljubavi i poljubaca Arno i njegov trenutni prijatelj zaklinju se na četiri

jevanđel ja ili na kalendar (III, 40), ili na bibliju iz trpe zarije jednogmanastira, da nikad nikom neće odati ono što se među njima desilo.Student svojim ljubimcima daje, mada nerado, sitne poklone, kao što

je nož itd. Sva ova dela tnos t ispunjava slobodno vreme našeg čovekanaročito u neradne dane: u praznične dane praznuje. Takve navikedečaka, koji ih prihvataju i u kaluđera i braće iz prosjačkih redova, pripa dnika društvenoj sredini u kojoj se kreće Arno, praćene su jakimsklonostima ka masturbaciji (III, 43 i pass im). Arno de Verniol, akomu je verovati, nema jasnu predstavu o značaju zločina koji predstavljasodomija s tačke gledišta Rimske crkve. Rekao sam Gijomu Rou, sa-

18 III, 31. Zapa zićem o iz ovog teksta da velika gonjenja gubavaca u to vreme (II,135— 147) nisu samo isho d odluke vlasti i vrhova, već potiču tako đe, zahvaljujući mentalitetu naroda, iz konteksta seksualnog straha.

158

Društvene grupe u kojima ima sodomije, navedene u registrima izPamijea, čine dosta otmenu gradsku sredinu, međutim ne bez veza saselom ili seoskim poreklom; ima čak u toj „celini” jedna osoba čije je

boravište čisto seosko. Ali ni taj nije pro st seljak, već spada u malougladenije grupe iz kojih potiču homoseksualci tog vemena. Štitonoša jc i živi u oblas ti Mirpoa. Plemeniti seoski štitonoša je prvi zaveoGijoma Roa, još dok je bio dete (III, 41), a ovaj će kasnije postati partner u uživanju Arnoa de Vernio la.

Uopšte učenici, kojima se Arno i njemu slični udvaraju, poreklomsu sa sela, ali iz dovoljno imućnih porodica da bi ih s razlogom poslalena školovanje u grad: ti dečaci su izdanci seoske buržoazije, ili čakseoskog plemstva.

U jednom slučaju ipak, jedna od mladih „meta” Arnoa potičencposredno iz narodne sredine (ali nije reč o seljačetu). Pomenutidečak je obućarski šegrt, osamnaest mu je godina, rodom je iz Mirpoa

i na obuci je kod Bernara iz Tuluze, obućara u Pamijeu. Budući obućartvrdi da poznaje lepe žene (III, 45), a njegovo homoseksualno iskustvos Arno-om ne ide daleko. Odigrava se na gomili stajskog đubreta (po jedna takva gomila se nalazi u svakom ili skoro svakom dvorištu i uPamijeu i u selu Montaju). Stvar ostaje u ravni pokušaja ili jačegflcrta.

U jednom je registar Žaka Furnijea kategoričan: ma kako biloscosko poreklo ovog ili onog lepog deteta, sodomija je Grad. U Pami-

jeu ima preko hiljadu osoba zaraženih sodomijom — kaže Arno, koji preuveličava bro jnost pojave, ali opravdano ukazuje na gradsko okru -ženje (III, 32). Uglavnom otmeno okruženje: homoseksualci se, kaošto smo videli, regrutuju više među učenicima škola nego među šegrti-

ma na zanatu. A u nešto poznijim godinama sreću se i u mirskomsvcštenstvu: Arno često pominje izvesnog kanonika koji, kad ga uhvativino, traži da mu masira noge sluga ili nosač knjiga, koji je na stanu ihrani u njegovoj kući: zagrejani kanonik ubrzo ljubi svog masera, grliga i možda najzad čini i nešto više (III, 41, 44).

I Malu braću, čiji je ćudljivi pratilac i Arno de Verniol, optužujuda se udaljavaju od „pravog puta” heteroseksualnosti. Izvesni mali brat iz Tuluze, sin ili nečak Gospodar-Rejmona de Godiesa, napustio je red,

jer su se monasi tog reda, ako je verovati optužbama tog brata, odali grehu sodomije (III, 31, 32).

Arno de Verniol se je prilagođio urbanim, klerikalnim i relativnoclitističkim modelima, jednom reči ne-seljačkim (i ne domicijalnim)

159

ariješke i tuluske homoseksualnosti. Taj je čovek tanan (u gradskomsmislu odlike), nema ni poređenja njegove već književne kulture saskoro čisto usmenom kulturom, kakva se sreće u selu Montaju. U selusa žutim krstovima posedovanje ili prosto trenutna pozajmica knjiga,unetih spolja, izuzetno je redak događaj, dok je naprotiv za Arnoa deVerniola pribavljena ili uzajmljena knjiga, pozajmljena Pjeru ili Žanu,svakodnevica. Medu delima u rukama Arnoa, koje s vremena na vreme

baca u besu na glavu svojih mlad ih prijatelja, ima bibli ja, jevanđelja,kalendar Ali i u tim prapočecima renesanse i jedan Ovidije Ovidije

Nikad u svedočenju tog čoveka, čitaoca Ovidijevih Ljubavi, nema rečiamare (voleti), adamare (voleti strasno), diligere (biti drag) placere (dopadati se). Arno je mogao zaista osećati tako nešto prema ovom ilionom svom prijatelju, ali nije imao hrabrosti ili mu prosto nije palo na pamet da takva osećanja dovede do verbalnog izražavanja na sasluša-nju kod biskupa. Da li u strahu da će izgledati neumesno ili da ćerazjariti inkvizitora? To bi bilo čudno. Žak Furnije je čuo sve i svašta iotvoren je za svakakve reči. Mislim pre da je tu u Arnoa prava kultur-na praznina rupa u izlaganju”: Pamije nije paganska Grčka govoriti



kalendar. Ali i u tim prapočecima renesanse i jedan Ovidije. Ovidijeteoretičar i praktičar svih ljubavi... Arno je upoznao grad Tuluzu,

putovao je do Rim a (III, 33). U Pamijeu je upoznao vald istu Rejmonade la Kot. Jednom reči obrazovan je, ima veza i svetskih iskustava.

Ne treba ipak da preds tavimo Arno a kao simbol druš tvenog uspe-ha. Potekao možda iz naroda, ali bez ikakve želje da mu se vrati,

preds tavlja u svakom smislu reči marginalca. Č ak i prom aše nog čove-ka. Sklon seksualnom marginalizmu kao i polu-neuspehu u društvenouključenje. Ovaj mali brat je jedva dospeo do lestvice pod-đakona (III,35). A san mu je bio da postane sveštenik. (Tu prepoznajemo već poz natu opčinjenost položajem sveštenika, već smo naveli nekolikotakvih primera iz ariješkog društva; u tom pogleđu slučaj Arnoa nijenimalo originalan u svom vremenu: podsetimo se slabosti Beatrise dePlanisol za ljubavnike iz redova sveštenika).

Arno, raščinjeni monah, izigrava dakle sveštenika: prisvajanjeidentiteta koje je dosta rasprostranjeno dvadesetih godina četrnaestogveka19. Ne libi se da u različitim prilikama ispoveda mladiće, savuzbuđen služi „svoju prvu službu”: po definiciji ona nema nikakvuvrednost. Igra dvostruku igru u svim ravnima: kao skriven sodomit, kaolažni sveštenik. Njegovi odnosi grešnika s katoličkom crkvom su tako-đe dvosmisleni: s jedne strane naš čovek kopni od neostvarene želje da

bud e sveštenik, želeo bi da zakonito služi službu i zakon ito da dajeoproste na suđu pokajanja. A s druge strane napustio je red Male

braće, „otp adn ik” je. Našao se dakle u odnosu na svete tajne, koje bida deli, u stanju smrtnog greha, jer se godinama nije ispovedio ni

pričestio . Najzad nezak onito vršenje svešteničke dužnosti će u pro pastit i Ar-

noa: ono će biti uzrok prvom potkazivanju biskupu (III, 14). A malo po malo Žak F urnije će otk riti iza z ločina lažnog ide nti teta i hom osek-sualnost. Sam drugi „delikt” možda ne bi nikad bio otkriven, pošto ga

je okruživala (jer se nije isticao) izvesna trpeljivost društva u Pamijeu.Uostalom manje neoprezni, ili srećniji od Arnoa, drugi sodomiti uTuluzi i Pamijeu mirno su nastavili svoju praksu zastranjenosti, jer senisu sramotili glupim služenjem nezakonitih službi božjih.

Uprkos izvesnoj trpeljivosti kad se tiče njegovog ponašanja, koju je dugo uživao u oko lnom društvu, Arno izgleda nije doživljavao svojuhomoseksualnost kao pravu ljubav, svesno izraženu i organizovanu.

19 J. Toussaert, 1963, str. 578.

160

na praznina, „rupa u izlaganju : Pamije nije paganska Grčka, govoritio ljubavi povodom sodomije, čak i ako je ta ljubav „objektivno” posto-

jala, ne bi imalo smisla.

Homoseksualnost u svedočenju Arnoa nije dakle predstavljenakao izraz pravog osećanja, već kao lek za požudu, posle osam ili petna est dana čednosti naš jun ak mora neodoljivo da se baci — kakosam kaže — u naručje nekog muškarca: ukoliko, razume se — ali to sene dešava — ne naiđe neka žena u prolazu da smiri njegovu želju.Arno de Verniol je dečacima kojima se udvarao opisivao iskustvoIjubavi s muškarcima kao razonodu, kao nekakvu vrlo zabavnu igru, ili

pak kao pedagogiju: pokazaću ti kako radi kanonik (reč je o kanonikuhomoseksualnih sklonosti, kom e sluga masira moge).

Uprkos svojoj kulturi, svojoj osećajnosti, svojim ambicijama, Arnodakle doživljava svoje poticaje ili duboke strasti ne dovodeći ih dokraja. Homoseksualnost u Langdoku u gvozdenom veku nije u njemu

našla ni svog trubadura ni svog filozofa.

*

Napustimo grad. U oksitanskom selu, koje je predmet knjige,lepeza mogućnih kulturnih ponašanja je manje raznolika nego u grad-skom svetu, seoska homoseksualnost nije problem20. Jednostavnije re-čeno nema je, ili se smatra da je nema, sem u slučaju ponekog pleme-nitog štitonše ili nekih učenika iz bogatih porodica izloženih iskušenji-ma susednog ili dalekog grada, Pamijea ili Tuluze. Pravo pitanje zaseljake je odnos prema ženi, jedinom seksualnom predmetu normalnodopuštenom u seosko j kul turi20. Da kažemo u dve reči da je seoskaoksitanska žena ugnjetena ličnost: međutim nije svedena na potpunoropstvo, nadoknađuje to u prisnosti domusa i vlašću u poznim godi-nama.

Mladoj ženi iz Montajua ili Ariježa često preti silovanje. Kao idrugde. Kao i uvek. Ali možda i više no drugde i više no u drugimvremenima. Gijom Agilan iz Larok d’Olma živi u Aks-le-Termu: silo-

20 Ne govorim o bestijalnosti. U svakom slučaju nisam našao fak tog ra fsk og traga — što ne dokazuje ništa ni u jednom ni u drugom smislu — u predmetima Fumijea, međutim vrlo iscrpnim u pogledu svih mogućih „zastranjivanja”. Može da postoji između Pjera Morija i Belibasta latentna homoseksualnost. Ali nesvesno ostaje izvan mojih dokumenata.

11 Montaju 161

vao je ženu. Uhapsili su ga (I, 280). Srećom Rejmon Vejsijer je putem braka u srodstvu s porodicom Agilan te pos reduje u korist svog rođakakod Otijeovih, oni dobro stoje u to doba kod vlasti grofovije Foa. Oveoslobađaju Agilana, uprkos kazni koju mu je namenio gospođar uMirpoa, pod čije je pravosuđe normalno spadao. Ovo silovanje nije

jed ino o kojem nas obaveštavaju predmeti Zaka Furnijea. Videli smo prethodno da je u samom selu Mo ntaju Bernar Belo pokušao da silujeRejmondu, ženu Gijoma Otijea (čoveka istog imena i prezimena kaosavršeni): Bernar se izvukao jevtino iz te stvari po cenu svađe sa

manu Arijež). Njegova trpeljivost u odnosu na plaćenu ljubav je izne-nadujuća. Juče — priča on — išao sam od Taraskona u Aks-le-Term i vodio sam dve mazge natovarene žitom... Sreo sam jednog sveštenika, koga nisam poznavao, i nastavili smo put zajedno. Silazeći niz padinu

posle sela Lasir razgovor dođe do prostitutki. — Kad bi našao prostitutku, reče mi sveštenik, dogovorio se s njom

a cenu i potom s njom spavao, misliš li da bi počinio smrtni greh?... Janiu najzad odgovorih:



savršeni): Bernar se izvukao jevtino iz te stvari po cenu svađe sasuprugom žrtve i 20 livri kazne ljudima iz grofovije Foa (I, 411). Iznosnije bio zanemarljiv, pošto je odgovarao polovini vrednosti kuće u

selu. Beatrisu de Planisol, mada je kastelanka, siluje kao poslednjuseljanku kopile Pato Klerg, parohov rođak.Silovanje se nije vrlo strogo kažnjavalo. Ponekad ga manje ili više

saglasne „žrtve” prihvataju. Međutim u selu Montaju se ne čini međurođacima, ili se bar ne čini na štetu konkubine brata od ujaka, od tetkeili od strica. U toj zabrani prepoznajemo udružene snage loze i orođa-vanja, čak i kad je nezakonito. Jedne večeri — priča Rejmonda Testani-

jer — obućar Arno Vital je hteo da me siluje, ne vodeći računa da imam decu s Bernarom Belo-om, njegovim bliskim rođakom. Sprečila sam dakle Arnoa da postigne cilj, mada mi je on ponavljao da neću počiniti nikakav greh ako budem spavala s njim (I, 458). Neuspelo silovanjeljubavnice jednog rođaka predstavljalo je napad na načela zabrane

incesta u okvirima najbližih ogranaka porodične loze s bujnim nezako-nitim izdancima. Rejmondu Testanijer, čestitu ženu iz Montajua je totako psihološki potreslo da se odrekla svojih patarenskih sklonosti!Verovala sam u jeretičke zablude — izjavljuje ona — sve dokArno Vital (i sam pataren) nije pokusao da me siluje. A onda zbog tog incesta nisam više bila pristalica tih zabluda (I, 469).

Ukoliko se ne pribegava silovanju, što je krajnji slučaj, može seobratiti prostitutkama. Njih razume se nema mnogo u selu Montaju,čak ih uopšte nema kao takvih. Zauzvrat gradovi, gde seljaci odlaze svremena na vreme na vašare21 ili poslom, pruža ju priliku u tom pogle-du. Bludničio sam s javnim ženama, krao sam voće, seno i travu s livada

— otkriva u ispovesti jedan pokajnik lažnom svešteniku Arnou de

Verniolu. A drugi pokajnik daje sličnu izjavu: Bludničio sam s javnim ženama, činio sam nepoštene predloge udatim ženama, pa čak i devojkama! Ponekad sam se opijao. Lagao sam. Krao sam voće. Samo jedan odtrojice, čije ispovesti iznosi Arno de Verniol, ne optužuje sebe zaodnose s prostitukama: Krao sam voće na berbama. Psovao sam —ispoveda sve svoje grehove taj treći čovek (III, 35, 36, 38).

Odlaženje prostitutkama je uobičajeno i daleko je od toga da seuvek sudara s jakim moralnim prekorom. Pjer Vidal, žitelj Aks-le-Ter-ma, seljačkog je porekla (rođen je u selu Pradijer u današnjem depart-

21 I, 37 0 i pa ssi m: vidi i kod Dufau de Maluquer, R dl e de s fe ux ... pominjanje javnihkuća u gradovima ili „varošicama”, ali ne i seoskih, u grofoviji Foa u XIV veku.

162

— Ne, ne mislim.lz različitih rasprava iste vrste, koje je Pjer Vidal vodio s drugim

svedocima, izlazi da je taj čovek uveren u nevinost seksualnog čina

počinjenog s prostitutkom, pa čak s bilo kojom ženom (III, 296; II,246) ukoliko su ispunjena dva uslova:

Prvo: treba da se za čin plaća (čovek plaća, žena prima novac,razume se).

Drugo: pomenuti čin treba da se „dopada” i jednom i drugomučesniku.

Pjer Vidal je seljačkog i niskog porekla: prevozi žito na mazgi kaomazgar, njegovi različiti sagovornici — sveštenici, učitelji u školi —odmah, bez obzira da li ga poznaju ili ne, obraćaju mu se sa ti (što nijerccipročno). U dijalozima između njih i njega zvanična crkvena doktri-na potiče dakle od grupe relativno obrazovanih, čak i imućnih ljudi,dok gola istina vodiča mazgi, koji ističe nevinost seksualnog čina, plaćenog i m eđusobno prihvaćenog, potiče pravo iz trad icio nalne naro -dne i seljačke mudrosti. I ja sam okusio taj „greh”! — izjavljuje PjerVidal ironično, kao odjek u tom pogledu mirne savesti, rasprostranje-ne ali ne i jednodušne u njegovoj seljačkoj okolini. U samom seluMontaju mišljenje Pjera Vidala je potvrdeno nevinošću odgovora se-Ijančice Grazide Lizije, Jovanke Orleanke ljubavi, rođene iz jednognezakonitog izđanka loze Klergovih — kad je ispituju o njenoj bivšoj isrećnoj vezi s parohom. U to vreme — kaže ona22— to mi se dopadalo, a dopadalo se i parohu da me upozna u puti i da ja njega upoznam, dakle nisam mislila da grešim, a ni on. A sad mi više s njim to ne prija. Dakle ako bih ubuduće dopustila da me upoznaje u put i mislim da bi to

bio greh!Još je vrlo daleko od strogosti, koja tek treba da nastupi s kontra-reformacijom, a to nije za sutra. U seoskoj zabiti, u selu Montaju kao iu Lasiru, održava se izvesna količina nevinosti: zadovoljstvo, po mišlje-nju velikog broja ljudi, samo po sebi je bezgrešno: ako je parovima

prijatno nije ni Bogu nep rijat no. A pojam da uživati uz plaćanje značiuživati bez greha (Ni video, ni čuo, zamaži oči) dugo će biti raspostra-njcn po iberijskom prostoru, a Montaju je u ono vreme tako rećinjegov deo. Taj pojam će Bartolome Benasar sresti netaknut kodmnogih seljaka u Španiji, prema detaljnim registrima Inkvizicije, i u

22 II, 304 (P. Vidal); I, 302— 303 (G. Lizier).

163

moderno doba23. Etnologija, u tom pogledu nimalo feministička, privi-kla nas je na mišljenje da su žene bića koja se mogu menjati kao rečiili znaci. Zar nije „normalno” misliti, kao mazgar iz Lasira, da iseksualni čin ima u razmeni svoju vrednost, koja se može unovčiti uljubavi i u uživanju, ili platiti u naturi? Žak Furnije u svakom slučajunije bio suviše strog prema teorijama Pjera Vidala: mazgar je proveosamo godinu dana u tamnici i osuđen je na nošenje jednostrukog žutogkrsta. D E V E T A G L A V A



23 Vidi saopšten je B. Benassar -a (šapirografisan primerak) na kongr esu istorijske metodologije u Santjagu (1973). Vidi i Toine Mopasanovu novelu, kraj priče (ispovest Teodila Sabot: „Ni video, ni čuo, zamaži oči”).

164

LIBIDO KLERGOVIH

Silovanje je ipak, ma kakve bile pretpostavke, dosta retka pojava.Prostitucija hara po gradu ili varošici, ali ne postoji, bar u lokalnomokviru, u našoj parohiji žutih krstova. Treba dakle da dođemo doonoga što je zaista važno u seoskoj seksualnosti: do avantura, veza,konkubina i najzad last but not least do braka.

Počećemo dakle, sledeći dobru montajusku sociologiju, od mono-grafije ljubavnih delatno sti jednog domusa. Prema svecu i tropar. Bićereči o porodici Klerg i njenim satelitima. U ovom mestu taj domus utom pogledu najbolje poznajemo. Potom ćemo u mnogo široj ravnisistematski obrađivati na licu mesta različite vidove divljih brakova. Inajzad brakova.

*

Prvo monografija: dosta smo dobro obavešteni o ljubavnim podu-hvatima, vezama i prolaznim vezama muškaraca iz kuće Klerg ili iz

bande Klergovih, bilo kako ih nazvali. Vanbračno rođ ena deca u toj porodic i pružaju prvu posrednu indiciju. Dva Gijom a Klerga — koji su bra t i sin Ponsa Klerga, patrijarh a domusa — obojica imaju po jednovanbračno dete. Najpoznatiji od tih vanbračnih sinova je RejmonKlerg, nazvan Pato, sin Ponsovog brata: videli samo da je taj Patosilovao Beatrisu de Planisol još za života njenog muža. Godinu dana

kasnije Beatrisa je ostala udovica i nije zlopamtila Patou njegovonasilje (?). Postala mu je ljubavnica, koju je javno izdržavao. Raskinula

je s njim onog dana kad se vezala za paroha Pjera Klerga. Razočaran ,ali ne i obeshrabren „Pa to” Klerg se od gazdarice prebacio na sluškinjui za konkubinu uzeo Sibilu Tesjer, ova je u selu Montaju bila doslovnoBeatrisina devojka za sve (I, 227, 239 i passim).

Ljubavi Bernara Klerga, bajia Montajua, bolje su nam poznate: umladosti je izrodio vanbračnu kćer, Mangardu (I, 392). Služila je kaoglasonoša jereticima i prenosila im namirnice iz domusa Klergovih udomus porodice Belo. Kasnije će se udati za seljaka Bernara Ejmerikaiz Prada.

165

Bernar Klerg je međutim biće sazdano od nežnosti i romantičnestrasti. Voli brata Pjera strasnom bratskom ljubavlju. Zaljubljen1je uonu koja će mu potom biti žena, Rejmondu Belo, ćerku Gijmete. I pošto smo u selu Montaju, to osećanje smesta obuhvata ceo domus devojke: u ovom slučaju otkucaji srca se bez problema usklađuju sneophodnostima strategije kuća: Bio sam onda baji Montajua — pričaBernar Kerg s ljupkom naivnošću — i zbog Ijubavi prema Rejmondi, svojoj ženi, voleo sam sve što je pripadalo „ ostalu ”moje tašte Belo; ni za šta na svetu ne bih učinio nešto što bi moglo da joj se ne dopadne ili što

osvajača3 ne dolazi u obzir da svoje želje ograniči na samo jednu ženu,ova bi usled činjenice da je on svešteno lice, obavezno postala zvaničnakonkubina. On hoće sve žene, parohijanke ili ne. Iz svoje i iz susednih

parohija. Klerg to uos talom bez okolišenja izjavljuje Rejmondi Giju,supruzi Arnoa Vitala, jednog dana dok ga ona trebi od vašiju na tezgiu Arno-ovoj radionici; za to vreme gleda devojke koje prolaze seoskim

putem . „Njegov poziv je lov”4. Obožava svoju majku i gori incestuo-znom strašću, koja se ponekad prenosi na njegove sestre ili snaje;narcisoidni ljubavnik sopstvenog domusa kao što njegov brat strasno



šta na svetu ne bih učinio nešto što bi moglo da joj se ne dopadne ili što bi naudilo njenom ostalu. Više bih voleo da ja patim fizički ili da moje imanje trpi štetu no da budem svedok neke štete nanete ostalu moje tašte

(II, 269). U nekoliko mahova Bernar potvrđuje svoju bračnu ljubav prema Rejmondi.. . Istov remeno ta bračna ljubav podrazum eva, kakovidimo, zanimljiv odnos prema domus. Ako volim jednu ženu voleću iostal njene majke (pošto je otac umro). U Sen-Simona, još jednogstručnjaka za loze i kuće (u tom slučaju plemićke) stvar je obrnuta... aipak je to isto. Mladi vojvoda se zaljubljuje prvo u budućeg tasta,izabranika svog srca, i moćnu vojvodsku ili maršalsku kuću kojomupravlja taj mogući tast. Potom, ako se posao zaključi, Luj de Ruvroade San-Simon se čvrsto, duboko, nežno vezuje za ćerku koju će potomdobiti. Druga vremena, drugi društveni sloj, drugi običaji... Ali ishod

je sličan: bilo da srce ide od kuće ka kćeri (Sen-Simon2) ili od ćerke kakući (Bernar Klerg). Lu d sam za njom, dakle volim i njen domus.

Stendalovska „kristalizacija” u domicijalnom sistemu.

*

Bernar Klerg je međutim bledunjav zavodnik u poređenju s bra-tom Pjerom: paroh Montajua je pravi ljubimac žena iz kuće Klerg.Bernar je romantičan. Pjer je delija. Nedostaju reči za opis perverznesveprisutnosti ovog čoveka, i patarena i doušnika i bludnika. Njegov jeuticaj, kao što smo videli, vrlo veliki u vreme širenja patarenstva u seluMontaju: sve kuće u Montaju-u, sem dve ili tri, zarazila je jeres — pričaRejmon Vejsijer — jer je paroh Pjer Klerg čitao Ijudima knjigu jeretika (I, 292). Ali Pjerov uticaj se nije ograničio na prozelitsko delovaje.Raspoređujući svoje želje po svom stadu s istom nepristrasnošću kaokad deli blagoslov, Pjer je umeo da zauzvrat privuče kišu ruža —naklonost dobrog dela svojih parohijanki: našeg čoveka je hrabrilaopšta trpeljivost s kojom su se u Pirinejima prihvatale konkubinesveštenika. Na 1300 metara nadmorske visine pravila celibata svešteni-ka se više ne primenjuju... Strastan ljubavnik, nepopravljiv don Žuan, paroh pruža sliku — retku u našim tekstovima seoske istorije —seoskog zavodnika vrlo starih poredaka u punom dejstvu. Za velikog

1 A da m at : II, str. 269, 273, 275. Ta će ljubav potaknuti zauzvrat pouzdanu nežn ost one koja će mu postati žena (II, 466).

2 Saint-Simon, Mć mo ire s, izd. Boislisle, Pariz 1 879. sv. II, str. 6 i 264— 265.

166

narcisoidni ljubavnik sopstvenog domusa, kao što njegov brat strasnovoli domus svoje žene; nepodoban za brak prenosi svoje želje namnogobrojna i krhka osvajanja: Pjer Klerg predstavlja slučaj seoskog

donžuanstva koji bi se mogao uporediti sa slučajem Nikole Retifa,seljaka iz donje Burgundije, presađenog u Pariz... Nikola, još jeda n sinkoji obožava majku, incestuozni ljubavnik svojih kćeri, nestalni ljubi-tclj žena i nesposoban muž, jansenista u mladosti, i on opesednut

prob lemima policije i potkazivanja. Znam za samo jedan Pje rov ljubavni neuspeh . Mada je u pitanju pokušaj zavođenja preko posrednice,koja nije prihvatila parohovu igru. Imala sam nećaku po imenu Rej- mondu — priča Alazais Fore — bila je to ćerka Žana Klemana iz Zebeca5. Ta se Rejmonda udala za Pjera Forea iz Montajua, koj i nije imao uspeha u spavanju s njom. Tako mi je bar nećaka rekla i tako se govorilo (po selu). Zbog toga moja nećaka nije više htela da ostane s mužem. Zivela je sa mnom. Jednog dana sam se uputila u zamak Montajua. I slučajno sam srela paroha, on m e posad i kraj sebe i reče mi:

— Sta da radim ako ti ne kažeš neku lepu reč za mene svojoj nećaci Rejmondi i ako ne udesiš da bude moja. A pošto je ja budem imao, njen muž će uspeti da je upozna u puti.

A ja — nastavlja Alazais Fore — odgovorih Pjeru da neću ni da čujem:

— Snađite se s mojom nećakom, ako ona pristaje, rekoh mu. Ali ipak zar vam nije dosta što ste imali dve žene iz moje porodice: mene i moju sestru Rejmondu, zašto morate da imate još i našu nećaku6!

...Onda — zaključi Alazais — moja nećaka, koju je saletao paroh nečasnim predlozima, napusti Montaju i vrati se kući svog oca u Zebecu.

Č udan zahtev: s uobičajenom mu podlošću Pjer traži, kao neštošto mu se duguje, nevinost Rejmonde Fore, koju njen muž nije uspeoda uzme. Da li paroh, izigravajući lokalnog gospodara, prisvaja u ovomslučaju „pravo prve noći”, nezvanično i „očinsko” koje ostvaruje kadtnu se ukaže prilika? Ovakvo satrapsko ponašanje nije nepojmljivo: u

3 P reno sno...: o malom rastu Pjera Klerga vidi II, 389.4 Pismo Pierre-a Courtade-a upućeno Roger-u Vaillant-u u R. Vaillant, Ec rits

intimes, Paris 1968. O mnogoženstvu koje izričito zahteva Pjer Klerg vidi I, 491 i II, 225.5 Zebec je mesto koje je danas više ne postoji, nalazilo se kraj Kamiraka u

današnjem departmanu Od, ned aleko od Montajua.6 I, 148. Da primetimo usput da se paroh obraća Alazaisi Fore sa ti, dok ona

njemu kaže ,,vi”. Znak razlike u socijalnom položaju koji ipak ne treba preuveličavati i inože se tumačiti prosto u ravni razlike u polovima.

167

sasvim sličnom stilu će deflorisati jednu od svojih nećaka, Grazidu i potom će je uda tj za jednog seoskog pros taka .

Iz registra Žaka Furnijea upoznajemo, bliže ili dalje, Klergovihdvanaest ljubavnica unetih u spisak7, ali je spisak svakako nepotpun.Tri od njih su iz Aks-le-Terma. Devet ostalih nastanjene su u seluMontaju stalno, ili privremeno. To su Alazaisa Fore i njena sestraRejmonda rođene Gilaber, Beatrisa de Planisol, Grazida Lizije, Alaza-isa Azema, Gajarda Bene, Alisanda Rusel ili Pradola (sestra GajardeBene), Mangarda Biskaj, Na Maragda, Žakot den Tort, Rejmonda Giju

pre-inkvizitorskog period a donela mun jevite uspehe: izjašnjava se ne-očekivano, volim te više no ijednu ženu na svetu (I, 224, 491), i stupa udcjstvo bez oklevanja. Na juriš. Svojim osvajanjima štedi dosadne uvo-de, ide pravo cilju. Ali ne na silu.

Moć zaista nikako ne isključuje blagost: među „grubim” seljacimasveštenik ume da bude pun razumevanja s ženama. Č ak i ako je udrugim oblastima odvratan, u ljubavnim odnosima ženama izgledaljubazan, dobar, prilično obrazovan, tanan, nežan, vatren u zadovolj-stvu i ljubavi: Vi sveštenici želite žene više od ostalih Ijudi — izjavljuje



Bene), Mangarda Biskaj, Na Maragda, Žakot den Tort, Rejmonda Gijui najzad Esklarmonda Klerg8, koja je njegova snaja (žena njegovog

brata Rejmona, znakon itog sina Ponsa Klerga). Treba li govoriti o

incestu? Da, prema starim definicijama. Ne, prema našim savremenimkonceptima. U svakom slučaju Pjer propoveda vrlo napredne teorije,mada nesigurne (I, 225—226; I, 491) povodom incesta sa sestrom,obziri nisu za njega prepreka da spava sa snajom.

Ma kako neodoljiv bio ovaj čovek, njegov položaj paroha, nosiocamoći i ugleda, doprinosi objašnjenju lakih uspeha koje postiže kodsvojih parohijanki u karijeri zavodnika započetoj nasumce. A dame izAks-le-Terma upoznaje u banji i odvodi ih potom kradom u sobu u

bolnici u tom gradu , dovo ljna je pre tnja Inkvizicijom da se slomijenjihov poslednji otpor (I, 279).

Vlast i bogatstvo su dakle u prvom redu razlozi sveštenikovihuspeha kod žena. Kako to kaže jednog dana Pjer Mori jednom pastiru

iz Montajua, sveštenici pripadaju nekakvoj jahačkoj klasi, uzjašu nakraju kao srećni ljubavnici ili bogati jahači koga hoće! Popovi — tvrdiMori — spavaju sa ženama, jašu konje, mazge i mule. Ništa čestito ne rade (II, 386).

I obrnuto: uspesi sveštenika sa svoje strane pretvaraju se u izvormoći. Pjer Klerg zna da svuda u oblasti Ajona i Sabartesa ima prijatelj-skih kreveta koji ga očekuju. Znajući to ne plaši se da iskoristi ljubav-nice kao potkazivače svojih protivnika Inkviziciji u Karkasonu9.

Na zalasku mladosti Pjer stiče odvratnu naviku da svoj inkvizitor-ski uticaj pridružuje uspesima kod žena. Ali nije bio uvek odvratnaosoba kakva je postao kasnije. Beatrisa de Planisol ga je upoznalamladog, seća ga se kao čoveka dobrog, obrazovanog i takav glas uživa u

mestu. Ona ga i dalje smatra, čak i daleko od njega, kao svog prijateljai kuma. Jednom reči mnogo godina posle raskida i dalje je pod njego-vim uticajem, taj uticaj nije potpuno nestao onog dana kad je srelavikara iz Dalua, Bartelemija Amilaka: u poređenju sa snažnom lično-šću Pjera Klerga taj Bartelemi će izgledati kao bledi kržljavko.

Razume se, nisu svi sveštenici u Sabartesu ili okolini Ajona takovešti i neumorni ljubavnici kao njihov kolega Klerg. I može se pretpos-taviti da je napoleonovska strategija parohu Montajua još od njegovog

7 I, 216—150; I, 278, 302—306, 329 i pa ss im .8 I, 418. O „avanturi” paroha s Mangardom Biskaj vidi lep tekst I, 491.9 Supra, gl. III, I, 4o8.

168

stvu i ljubavi: Vi sveštenici želite žene više od ostalih Ijudi izjavljujeBeatrisa de Planisol10 istovremeno ushićena i sablažnjena ponašanjemsvoja dva ljubavnika, sveštenika. Šumska nimfa plave krvi zna o čemu

govori, jer je plemići ili seljaci, za koje je bila udata ili je bila u dodirus njima, nisu mazili u tom pogledu. Seoska i planinska Eloiza, Beatris je u Pje ru našla svog seoskog Abelara. Nijedan svetovnjak i ne pomi-šlja da kastrira čoveka koji ju je zaveo. Mesna civilizacija je popustljiva prema sveštenikovoj seksualnosti.

Beatrisa de Planisol nije jedina koja tako prebira po prošlosti. Još jedna ljubavnica sveštenika , se seća s uživanjem da Pjer Klerg , oduzi-majući joj nevinost na slami u porodičnom ambaru, nije nad njomizvršio nikakvo nasilje. Nasuprot nekim divljacima ili prostacima umestu, koji se ne bi ustručavali da je siluju (I, 302).

Klerg je zavodnik, jer je predodređen: juriti za ženama, s njegovetačke gledišta, znači ostati veran ideologiji domusa koji mu je toliko

pri ras tao za srce. Ja sam sveštenik, neću suprugu (podrazumeva se hoćesve žene) kaže on jednog dana Beatrisi. I tako govoreći potvrđuje i podrazumeva svoje dvos truko svojstvo, sveštenika i don Žuana. Pje r seodriče — svakako utopijski — bračnog procesa kojim su njegova braća(i sestra) osiromašili očinsku kuću: stupili su u brak sa strancima, nisudopustili da se jedan od njih oženi sestrom, dopustili su da im izmaknenjen miraz. Celibatom, prepunim ljubavnih avantura, koji je Pjer iza-

brao , pos taje najbolji sin na svetu i pravi čuvar porodičnog domusa. Istovremeno čežnja za zemljoradničkim incestom, kao jedinim i nedos-tupnim načinom da se ne rastura imanje ostala, duboko je usađena usrce ovog sveštenika, pominje ga žaleći zbog zabrane da spava sasestrom i s majkom te to nadoknađuje slučajnim ljubavima. Dom us i

donžuanizam se u njegovom slučaju dopunjuju (I, 225, 226).Pojedine avanture Pjera Klerga su bolje poznate od drugih. Osta-vimo po strani prolazne doživljaje u Aks-le-Termu, banjske i inkvizicij-ske... Znamo da je oko 1313—1314. paroh bio ljubavnik GajardeBene, a imao je i njenu sestru Alisandu Rusel. Kao dobrom prijateljudveju sestara nije mu bilo teško da zavede Gajardu, sirotu devojku čiju

je porodic u upropa stila Inkvizicija: njen muž Pjer Bene i nje n deverBernar Bene bili su nekad vlasnici imanja, a posle su se morali spustitimeđu sezonske pastire (I, 279, 359—396). Da li je Pjer Klerg iskoristio

10 I, 255. V idi i, uopšte, o nenasilju ljubavnika-sveštenika, čak i sablažnjivog: I, 302;

II, 26.

169

odlazak Pjera Benea — koji otputovao na planinske pašnjake — da bizaveo njegovu suprugu? Ta pretpostavka nije čak ni neophodna: paroh

je uopšte bio dovoljno drzak i utic ajan da ne bi preduzimao takvemere predostrožnosti u odnosu na bednika kakav je Bene. Avantura sGajardom nam je donela oštar đijalog između Pjera Klerga i FabriseRiv: Veliki si grešnik, jer spavaš s udatom ženom — kaže Fabrisa Pjeru

pom injući govorkan ja po selu tim povodom. Nisam uopšte — odgovara paroh bez traga slabosti. Jedna žena vredi koliko i druga. Greh je isti, bila udata ili ne. Što će reći da uopšte i nema greha (I, 329). Nastavak

— Je li sveštenik radio ,,ono”s tobom? A ja bih odgovorila: — Jeste. A moj muž mi je govorio: — Kad je taj sveštenik u pitanju u redu! Ali čuvaj se dobro drugih

Ijudi. Međutim nikad se sveštenik nije usudio da sa mnom puteno opšti

kad mi je m už bio kod kuće. To se dešavalo samo u odsustvu mog niuža... (I, 302—304).



p g ( , )dijaloga bi nam možda otkrio više o Pjerovom shvatanju ljubavi... daFabrisin lonac nije počeo da vri, presecajući time oratorstvo matrone i

terajući je da požuri u kuhinju. Prokleti lonac. Ipak nam je poznatodosta toga da bismo mogli sa sigurnošću da tumačimo Pjerove reči:razvijajući patarenstvo na svoj način pošao je od postavke da je „svaki

poln i čin, čak i bračni, zlo”. Odatle jasno zaključuje: poš to je svezabranjeno sve je podjednake vrednosti. Sve je moguće i sve je dozvo-ljeno. Kao u Ničea?

A Fabrisa nije imala posebnih razloga da izigrava zmaja vrline.Malo pre navedenog dijaloga prepustila je parohu devičanstvo svojekćeri Grazide Riv, ili je bar dopustila da u njenom sopstvenom domusu Pjer upozna u puti Graziđu. Ovo se dogodilo oko 1313. u vreme žetve:Fabrisa, prilično siromašna, bila je rođaka „na levu ruku” porođiceKlerg11, bila je manje-više žrtva nadmoći svojih rođaka, potek lih iz

vladajuće i zakonite kuće. Tog dana nije bila kod kuće, žnjela je žito —svoje ili tuđe — a Pjer je iskoristio Fabrisino ođsustvo da bi oprobaona Grazidi, koja je ostala kod kuće, incestuozne teorije koje propoveda(u ovom slučaju srodstvo nije suviše blisko: rođaštvo se sastoji u tomešto je Grazida unuka po vanbračnoj liniji Gijoma Klerga, koji je sasvoje strane stric parohu — brat njegovog oca). Dobra rasa ne izneve-rava. Grazida će kasnije s mnogo svežine ispričati svoj doživljaj: Pre oko sedam godina — kaže ona — u leto, Pjer Klerg dođe u kuću moje majke, koja je bila na žetvi, i pokaza se vrlo nasrtljiv:

— Dozvoli mi, reče mi, da te upoznam u put i A j a mu rekoh: — Slažem se.

U to vreme sam bila devojka. Mislim da mi je bilo četrnaest ili petnaest godina. Deflorisao me je u ambaru gde držimo slamu. Međutim nije nikako bilo silovanje u pitanju. Posle toga je puteno sa mnom opštio sve do idućeg januara. Uvek u ostalu moje majke, koja je za to znala i

pristajala je. Obično je to bivalo danju.Posle toga u januaru paroh me udade za mog pokojnog muža Pjera

Lizijea, i poš to me je dao tom čoveku paroh je i dalje često sa mnom puteno opštio za sve četiri godine kol iko je ostalo mom mužu od života. I on je za to znao i prihvatao je. Ponekad bi me mu ž pitao:

11 Fabrisa, udata Riv i Grazidina majka je vanbračna kći Gijoma Klerga, brata Pjerovog oca (I, 302).

170

( , )U nastavku svoje izjave Grazida osuđuje i sebe i svog ljubavnika.

Govoreći o doživljaju koji joj se dopađao i koji smatra nevinim prona-

lazi tonove Ljubavnog trebnika i Flamenke: „Gospa koja spava s pravimIjubavnikom čista je od bilo kog greha... ljubavna radost daje nevinostčinu, jer potiče iz čistog srca12.” I Grazida dodaje: S Pjerom Klergom mi

je bilo lepo — veli ona. Zna či da ni za Boga nije bilo ružno. Nije to bio grehn. Grazida nije čitala pesnike, ali je kao i oni crpla svoje intuicijeiz opšteg blaga oksitanske kulture, onako kako je osećaju i doživljavaju

parovi u Langdoku i Pirinejima kojima je lepo zajedno. Istina mladaPjerova prijateljica dodaje toj osnovi južnjačke nevinosti, koja potičeod vaspitanja u selu, i sloj patarenske kulture, to je poseban doprinosnjenog ljubavnika: Grazida, koja je inače duboko ubeđena u bezgre-šnost svoje veze s Klergom, uverena je opšte govoreći — bez obzira na prot ivrečnosti — da se bilo koje seksualno opšte nje, čak i bračno ,

Bogu ne dopada! Mlada žena nije sigurna ni u postojanje pakla, ni ufizičku činjenicu vaskrsenja.

Pošto je uzeo devičanstvo Grazidi, Pjer Klerg je udaje za matorca(?) po imenu Pjer Lizije: ovaj u odnosu na paroha i njegovu prijatelji-cu igra ulogu zaklona i pomirljivog muža. Lizije će umreti i Grazida ćeostati udovica s dvadeset godina, a za trajanja braka dopušta da PjerKlerg — ali samo on — i dalje dolazi mladoj supruzi. Jer paroh-ljubav-nik i muškarci iz njegovog domusa su vlast u selu, ne bi valjaloodupirati im se. I sama Grazida je u to ubeđena te izjavljuje ŽakuFurnijeu, koji joj prebacuje što nije ranije potkazala jeres Pjera Kler-ga: Da sam ih odala, paroh i njegova braća bi me ubili ili bi me

zlostavljali. A Grazidina majka Fabrisa, potvrđuje reči svoje kćeri:

Nisam htela da priznam da sam znala za grehove paroha i njegove braće, jer sam se plašila da bi me u tom slučaju zlostavljali (I, 329; I, 305).

Ipak će doći dan, još pre 1320. kad će Grazidi i Pjeru dosaditinjihova ljubavna veza. Logična pred samom sobom Grazida izjavljujedakle Žaku Furnijeu da bi u nedostatku želje s njene strane svaki puteni čin s parohom bio učinjen hladno i samim tim pos taje greh. Ustvari samo uživanje jemči nevinost jedne veze! Sancta simplicitas\

12 Br ćvia ire d ’amo ur, navod R. Nelli-a str. 65 i Fla me nca u R. Nelli str. 173.13 I, 303, Ista misao se sreće i kod pesnika s kraja srednjeg veka i na početku

renesanse, kao što je Rabl koga je proučavala Christine Martineau, 1974, str. 545: Bogvoli da čovek uživa.

171

Montaju u vreme Grazide Lizije još nije bio zaražen avgustinskimučenjem koje stvara osećanje krivice14.

Avantura Pjera i Grazide predstavlja kao neki daleki odjek paro-hove veze s Beatrisom, veze koja je bila ključna epizoda u ljubavnomživotu i društvenoj hronici „celog Montajua” oko 1300. Grazida će oko1313. biti za Pjera nekakva druga Beatrisa, malo priprosta i seoska, alis mnogo svežine. I vice versa za Beatrisu je Bartelemi Amilak, mali popiz Dalua, kopija Pjera Klerga, manje sočna od originala, ali s nename-tljivim čarima starih vremena.

uvredama sveštenika koji im je donio hostiju, nazivali ga prostakom,smrdljivcem, smradom, veštice su skrnavile Isusovo te lo17.

Među jeretičkim poznanicima mlade Beatris de Planisol bilo je iIjudi iz porodice Otije, koji će kasnije postati patarenski misionari:Gijom Otije se umešao u masu plesača na svadbi Beatrise i Beranžeade Rokfor. A Pjer Otije je upriličio kao beležnik dokument o prodajidcla imanja koje je pripadalo pomenutom Rokforu, a^ na tom delu jeBeatrisa imala hipoteku kao naknadu za svoj miraz. Žuti krstovi oca,

bogohuljenje zidara, veze s Oti jeov ima... mlada Planisol udata Rokfo r



Beatrisa de Planisol

Dođosmo do glavne avanture paroha Klerga. Poreklom iz sitnogariješkog plemstva Beatris de Planisol je čitav svoj život proživela nasamom selu i u planini: bila je žena kastelana u selu Montaju, u tovreme je Pjer Klerg igrao ulogu mladog i vatrenog pastira parohije izkoje je bio rodom. Filip de Planisol, Beatrisin otac, imao je neke

podgradske ili gr adske veze: Planisol je mesto u opštini Foa na poseduLa Baržilijer, Filip je imao titulu viteza, bio je svedok kod potvrdeslobođa Taraskona na Ariježu 1266. (I, 244, br. 96). Međutim Beatrisinotac se ukorenio u divljim selima gornjeg Ariježa: gospodar je Kosua,a ćerku je udao za Beranžea de Rokfora, kastelana Montajua. Kao

prija telj patarena, Filip je pao u oči Inkviziciji: nametnu la mu jenošenje žutih krstova. Njegova ćerka će kasnije uzaludno pokušavatida sakrije od Žaka Furnijea nezgodno sećanje na te krstove. Beatrisaizgleda nije u detinjstvu i mladosti mnogo volela da čita, čak bi sereklo prema nek im indicijama da je bila nepismena15. (Zauzvrat njenećerke će dobiti minimalno obrazovanje u Dalu-u, vikara će milo gledatimajke učenica te će biti učitelj nekolicini školovane dece u parohiji [I,252]). Beatrisa dakle nije čitala jeretičke knjige, ali je pored oca još umladosti bila u dodiru sa simpatizerima patarenstva. Oko 1290. u Selu,selu srednjeg Ariježa jugoistočno od Foa, zidar po imenu Oden izgovo-rio je pred ćerkom Filipa de Planisola rečenice koje su mirisale nalomaču. Ona ih je kroz smeh prenosila po okolini. Greška: popovi i

alapače su ih preneli Žaku Furnijeu: Ako je pričest zaista telo Hristovo — govorio je ukratko Oden i svi oni koji su žvakali t akve apoftegme —ne bi On dopustio da ga jedu popovi. A da je telo Hristovo veliko kao

plan ina Margaj koja j e kraj Dalua, več bi ga odavno pop ovi poje li u vidu testa16. Bio je to samo mali odlomak iz čitavog antipričesnog folklorakoji je kružio Pirinejima: seljaci su dizali ka nebu kriške repe koje su

prikazivali gomili rugajući se svetoj tajn i, samrtnici su izdišući zasipali

14 Avgustinstvo je međutim široko rasprostranjeno u kulturi učenih i pre ovog doba (Noonan, Contraception... , izd. 1969. str 220 sq.).

15 Jnfra.16 I, 215—216. D alu je selo između Foa i Pamijea na desnoj obali Ariježa.

172

g j j jod mladosti miriše na lomaču. Međutim ona je odana Bogorodici i postaće lepa pokajnica za malog brata raspoloženog za ispovest, a

nikad neće prestati da u duši i po savesti pomalo pripada i katoli-čanstvu.Beatrisa je bila udata za Beranžea de Rokfora. Ostala je udovica.

Pa se preudala. Pa opet obudovela. Između dva udovištva je pasla bračnu travu , udala se za Oton a de Lagleza, koji nije dugo poživeo unjenom društvu. Ta su udovištva jedno za drugim uobičajena pojava udemografiji Starog poretka. Kasnije ćemo ih sresti u velikom broju užalosnoj monotoniji crkvenih knjiga umrlih. O dvojici Beatrisinih supruga, Beranžeu de Rokfo ru i Otonu de Laglezu, ne može se bogzna-šta reći, sem da su obojica pripadali sitnom ariješkom plemstvu i da uženi, s kojom su delili jedan za drugim postelju, nisu izazvali ništaosim ravnodušnosti, možda obojene nekakvom neodređenom nežno-

šću. Ako nije mnogo volela svoje supruge Bea.trisa ih se mnogo bojala.Krila je od njih svoje izlete, kojih za njihova života bilo vrlo malo.Plašila se suviše da je ne ubiju, nju ili njenog ljubavnika, ako otkrijušta se dešava (I, 219; I, 234).

Sve je to vrlo obično. Trubaduri, dobri svedoci erotike Langdoka, podrobno su obradili tem u loše uda te žene, muža predstavlja ju kao„Ijubomornog nevaljalca”, tvrdicu i rogonju, koji struže drugom zadnji- cu, kaže Mak abri18, dok žena, ako je moguće beži na drugu stranu. Bračnu ljubav, kad je reč o osećanjima supruge prema suprugu, pesniciLangdoka smatraju lošim ukusom, a žena — ako im je verovati —uvek se plaši da će je muž tući ili zatvoriti. Dug izveštaj „Inkvizicije uPamijeu” potvrđuje da nije reč o čistoj i prostoj literarnoj temi: oksi-tanski ili južno oksitanski brak u vremenu pre 1340. nije mesto srećneljubavi napajane mlekom ljudske nežnosti, uprkos nekim simpatičnim

primerima. U tom pogledu Beatrisa nije nimalo atipična.U okviru svoja dva braka Beatrisa usmerava svoju nežnost ne

toliko na muževe koliko na decu, na svoje ćerke. I ona joj je uzvraće-na: kad joj biskup Žak Furnije preti hapšenjem njene četiri kćeri,Kondora, Esklarmonda, Filipa i Ava, koje obožavaju svoju majku, jerse uvek brinula sa n jih pam etno i s ljubavlju, liju bujice suza i jecaju 19.

17 Infr a, XX, XXII i XXIII gl.; II, 305.18 Macabru, in R. Nelli, 1963. str. 109.19 I, 257. Vidi i (infra gl. X X ) magijske i ljubavne eliksire koje Beatris pravi za

svoje ćerke i njihovu decu.

173

Kao sveža i lepa mlada u devedesetim godinama XIII veka Beatri-sa je imala avanturu, koja nije dovedena do kraja, još za života svog prvog muža. Glup kao svi muževi (tog vremena), Beranže de Rok fornije ništa ni slutio. Mlad seljak iz oblasti Ajon — koga ćemo srestikasnije ostarelog, oženjenog, kako obrađuje svoj komadić zemlje —

prilično je bedan jun ak te promašene idile.U zamku Montajua Rejmon Rusel upravlja kućom sira de Rokfo-

ra i njegove žene Beatrise. Ne zaboravite da se u dobrom oksitanskom„domaćinstvu” Rejmon ne stara samo o domaćoj svakodnevici skrom-

bez rezultata. Ali je vredan pom ena, jer se tu klan Klergovih prvi put pojavlju je u Beatris inom životu.

Rejmon Rusel je, kao i Pjer Klerg kasnije, slatkorečiv seljak. Ućeretanje povodom planova za put utkao je neke pojmove malo lasciv-nc seobe duša: on objašnjava (bremenitoj) Beatrisi, koja ga sluša sazanimanjem kako buduća duša deteta, koje će se roditi, može da uđe u

plod u trbuhu žene kroz bilo koji deo tela te žene (I, 220). — A zašto onda bebe ne govore ćim se rode, kad nasleđuju stare

duše? — pita naivno Beatrisa svog obožavaoca.



„ j jne plemićke kuće, upravnik verovatno upravlja takođe i obradom: seježito, naređuje slugama na imanju i oranju, nosi u kovačnicu rala da ih

naoštri ili „napuni”.Ono što sam govorio već o sitnom planinskom plemstvu savršeno

se da primeniti na Beatrisine odnose sa žiteljima sela uopšte i supravnikom posebno. U odnosu na slučajnu kastelanku, koja kao udo-vica stanuje u vrlo običnoj kući u selu Montaju, društvena razlika nijevelika: Beatrisa se prisno greje kraj vatre sa seoskim ženama, prepriča-va poslednja patarenska ogovaranja, seljanka Alazaisa Azema može da bez cifranja izbaci i po koju stre lu na bivšu kastelanku: Ima te velike obrve, prezrivi ste, neću vam otkriti šta radi moj sin. To je samo retorič-ka figura, jer minut kasnije Alazaisa, koja kao sve alapače voli da jemole, bez ustezanja poverava svoje male tajne Beatrisi: Da, istina je, moj sin Rejmon Azema ide i nosi namirnice božjim Ijudima20.

Srdačna gospa de Rokfor će se brzo sprijateljiti manje više ljubav-no s upravnikom Rejmonom Ruselom. Ovaj je, kao i svi ostali, blizak

patarenim a te poziva gospodar icu da beži s njim u lombardijski kraj:Lombardija je u to vreme sveto vrelo jeretika, tu dolaze da se u njemuna miru okupaju čitave čete savršenih iz Langdoka, koji su u sopstve-noj zemlji gonjeni. Č estita gospodarica M ontajua blago ali upornoodbija taj poziv na putovanje, primećujući mu da bi mnogo pričeizazvao njihov zajednički odlazak: Još sam mlada. Ako odem s tobom,

Rejmon, odmah će se jezici razvezati. Ljudi neće propustiti da kažu da smo napustili ovaj kraj da bismo zadovoljili svoje bludne želje21. Među-tim pomisao na to putovanje uzbuđuje kastelanku, stoga smišlja sre-

dnje rešenje, rado će poći s Rejmonom, ali u pratnji nekoliko časnih pratilica, čije će prisus tvo očuvati njen glas poš tene žene. RejmonRusel ne odbija to rešenje: čak će uputiti dve žene iz sela Beatrisi, koje

joj pred lažu da pođu s njom u Lom bardiju (I, 222). Te dve osobe su,činjenica je vredna pažnje, u vezi s domusom Klergovih: jedna —Alazaisa Gonela je ljubavnica Gijoma Klerga, parohovog brata, a dru-ga — Algea de Martra je sestra stare Mangarde, majke Pjera Klerga.Korak dveju mogućih pratilica — koje nisu bele kao sneg! — ostao je

20 I, 237. Vid i i I, 233; o mrež i Beatrisin ih žen skih prijateljs tava v. infra XVI gl.21 I, 221. Bekstvo takvog tipa u Lombardiju za ist a je u to vreme ostvarila žena

je dn og bel ežn ika iz Ak sa iz je ret ičk ih, a mož da i s en tim en tal nih raz loga .

174

— Jer to Bog neće! — odgovara Rejmon Rusel, koji uvek imaspreman odgovor.

Dovde je sve u redu i u najboljoj tradiciji trubadura, dobrih poznavalaca regiona lne etnografije . Mlada i lepa gospa iz Mo nta juaima „ljubavnika” koji potiče, kao što je red, iz socijalne sredine niže odnjene. Rejmon je u ovom slučaju i seljak i nije plemić. Tako Beatrisaučestvuje — ne teorišući uopšte tim povodom — u ljubavnoj demokra-tizaciji koja od „velike damice” do nisko rođenog junaka predstavlja

jednu od bitn ih tema pesnika Langdoka. Pored „strpljivog, laskavog inenametljivog” ljubavnika, koji joj čini usluge pune poštovanja i isku-šenja, Beatrisa igra ulogu nadahnuća i Egerije, kako ju je obožavalacnaučio. Jeres pruža Rejmonu čudesno sredstvo udvaranja i dizanjasopstvene vrednosti. U tim uslovima sve bi bilo ne može biti bolje isam suprug, Beranže de Rokfor, ne bi imao šta da primeti da jeRejmon ostao „postan” udvarač, Ijubavnik od smaragda ili mrkog ahata kakvog je Markabri želeo svakoj ženi zaista dostojnoj udvaranja. (Pre-ma Ljubavnom trebniku smaragd je simbol potisnutih seksualnih nago-na, a ahat čedne smernosti22). Na nesreću Rejmon Rusel je želeoveliku igru s voljenom ženom do kraja, onu igru koja je oksitanskojlirici dala jednu od bitnih tema. „Želim, kaže Bernar de Vantadour, da

je zateknem samu, kako spava ili se pravi da spava da bih joj ukra osladak poljubac, jer sam nedostojan da joj ga zatražim23.” Jedne večeri

— priča Beatris — zajedno smo večerali Rejmon i ja. On je potom kradom ušao u moju spavaću sobu i uvukao se pod krevet. U međuvre- menu sredila sam stvari po kući. Legla sam. Svi su u mojoj kući spavali i

ja takođe. Rejm on onda izađe ispod kreveta i u košulji se smes ti u njega! Počeo je da se ponaša kao da hoće sa mno m čulno da opšti. Onda ja

povikah: Šta se to dešava? Na to m i Rejmon reče: Cuti! A ja mu odgovorih: Eh, seljačino!Kako da ćutim? I počeh da vičem i dozivam sluškinje koje su spavale kraj mene u

drugim krevetima u mojoj sobi. I rekoh im: Jedan muškarac je u mom krevetu.

22 Prema R. Nelli-u, str. 154. O oksitanskoj ispravnosti ljubavi žene prema nižem od sebe vidi R. Nelli, str. 164.

23 Bernard d e Ventado ur na str. 219, stihovi 41— 44, naveden o izdanje M. Lazar-a 1964. str. 125.

175

Rejmon onda smesta izađe i iz kreveta i iz moje sobe... Posle izvesnog vremena napusti službu u našoj kući i vrati se svom ostalu u Pradu (I, 222).

Tako se u vrhunskom trenutku kastelanki vratila „klasna svest”,nešto zapretena tokom dugog flertovanja koje je prethodilo smelojofanzivi upravnika. Isterala je seljaka iz kreveta. Nije htela, Markabridixit, da se ponese kao „ženka rasnog hrta koja se prepušta rundov u24”.To je nije sprečavalo da svom upravniku dopusti višenedeljno udvara-nje, ali ne i ljubav.

S i k j č k i l ti l t k idil j d k t l k i

Posle udvaranja u normalnom trajanju, od uskršnjeg posta do početka jula, Beatrisa najzad podleže čarima i leporečivosti sveštenika:Pjer je opasan slatkorečivac veran najboljoj tradiciji dara koji će kasni-

je postati južn jačka rečitost . U nede lji po svetom Petru i Pavlu za leta pri samom kraju XIII veka tog lepog leta punog mogućnosti u kojima se rada naša raspusnost 26 Beatrisa se prepušta Pjeru i postaje njegova poslušna prijateljica. Da bi mu ugodila ići će do svetogrđa, spavaće snjim na Badnje veče, i, kako smo videli, u jednoj seoskoj crkvi. Sprem-na na svaku smelost uprkos svojoj prirodnoj uzdržanosti, Beatrisa seupisuje pravo u niz najsmelijih ljubavnica književnosti Langdoka: gos



Sve ima kraj, čak i relativno platonska idila jedne kastelanke i jednog seljaka. Exit Rejmon Rusel. Nastupa Pato.

Taj Pato je vanbračno dete. Ali nećak Pjera Klerga. Iz otmene porodice u selu. Mada nije plemić, Pato se ne ustručava. Prema žena-ma postupa junački kao njegov već daleki zemljak Gijom Akvitanski.Po shvatanju kopilana, Beatrisa je samo „kobila”: uzjašiš je, izđebraš da

zapamti25. Ne ustežući se Pato Klerg još za života Beranžea de Rokforasiluje Beatrisu. Reklo bi se da gromovi kastelana slabo plaše hrabrogvojničinu. Dodajmo i da „silovanje” nije bilo traumatično u posle-dnjem stupnju. Kad je Beranže umro, Beatrisa, sad slobodna, udovica ikao takva za stupanj niže na društvenoj lestvici, prosto dolazi danevenčano živi sa monatjuskim satirom, koji ju je ne tako davnosilovao u zamku. Od tada me je Pato javno izdržavao kao Ijubavnicu —izjavljuje ona biskupu Furnijeu, koji je ispituje o njenom privatnom

životu.A Pato je samo međuigra, prava, velika stvar za prvog Beatrisinogudovišta je rođak Patoa, paroh Klerg. Veza Pjera i bivše kastelanke je

beskrajna popovska ljubav: počinje u ispovedaonici, a završava se ucrkvi, gde će Pjer Klerg u svojoj izopačenosti jedne mrkle noći names-titi krevet svojoj ljubavnici.

U prvo vreme je Beatrisa bila samo jedna od pokajnica. Dugo seveć družila s ljudima iz Klergovog klana i provodila s njima duge večeridruženja kraj ognjišta (I, 235—237). Jednog dana je došla na ispovest

parohu svoje parohije iza Bogorodičinog oltar a. Pjer joj nije dao vre-mena da prizna grehe. Odmah se izjašnjava: Dopadaš mi se više od ijedne žene na svetu. Naglo je ljubi. Ona odmah odlazi, zamišljena,

zaprepašćena, ali ne i uvređena...To je tek početak: Klerg ne žuri s osvajanjem lepotice. Osvajanjeuostalom gde nije reč o ljubavnoj strasti, već samo o želji i uzajamnojnaklonosti. Međusobna osećanja Beatrise i Pjera se izražavaju glago-lom diligere (biti drag); naprotiv međusobna strast koja će zbližiti bivšukastelanku i Bertelemija Amilaka podrazumevaće u pisara registraZaka Furnijea korišćenje latinskih reči adamare i adamari, koji ozna-čavaju strasnu ljubav.

24 Marcabru, X XX I, stihovi 46—49, naveo R. Ne lli, 1963. str. 133.25 A utor izraza je trubadu r Gijom IX, vojvoda Akvitanski (vidi R. N elli, op. cit. str.

79—103).

176

upisuje pravo u niz najsmelijih ljubavnica književnosti Langdoka: gospa de la Ser, Brinisanda, Flamenka , gospa s papa gajem, Fl or ipar ... idrueih žena tako sličnih stvarnim zaljubljenim ženama koie su živele uOksitaniji27.

Veza Pjera i Beatrise je bila, sudeći po onome što o tome znamo, prijatna za oboje: tokom dve godine ljubavnici su se sasta jali u tajnos-ti(?) koliko je to moglo, dva do tri puta nedeljno, noću, spajali su se u

jedno j noći „dva i više pu ta”28. U krevetu , kraj ognjiš ta, na pro zoru,Beatrisa trebi Pjera od vašiju, pokretima u kojima se meša briga zaosnovnu čistoću i održavanje opšte ritualizovane nežnosti. A Pjer držiBeatrisi govore naizmenično o porodičnoj sociologiji, patarenskoj te-ologiji i magijsko-praktičnoj kontracepciji.

Međutim posle dve godine Beatrisa raskida: krajnje je vreme.Bivša kastelanka oseća da je intelektualno sa svih strana okružuje

snažna dijalektika patarenskog sveštenika. Ras peta n a sve strane: s leva je zovu jeretičke plan ine gde su joj ljubavi i prij atelji, a s desna oseća privlačnost ponovo pokatoličene doline, popust iće pred priv lačnošćuravnice, gde blistaju laskave perspektive drugog braka, biće pod utica-

jem prid ika Male braće i upo rno g nagovaranja svoje ses tre Ža nti je,zatucane katolikinje... Beatrisa dakle mora da bira: s jedne strane idalje će smatrati Pjera dobrim čovekom, dostojnim poštovanja, pame-tnim. Ali s tačke gledišta pobožne devojke, koja je u mladosti prinosilaobojene sveće Bogorodici, Pjer je đavo (I, 223). A taj đavo deli s njom

postelju , zasipa je pata renskim argumentima, zbog njega se izlažeopasnosti da završi jednog dana u plamenu lomače pre no što će senaći u vatri pakla. Mladoj udovici je dosta te borbe sa Satanom,

„butina uz butinu”29. Odlučuje da ostavi paroha i siđe u dolinu da bi seudala za plemenitog Otona de Lagleza. I to, uprkos preklinjanju prija-telja iz Ajonske oblasti s Pjerom na čelu: svi zaista preklinju bivšukastelanku da ne odlazi u donji kraj, tamo može samo da izgubi dušumeđu vukovima i psima rimske Crkve. Izgubili smo vas, hoćete da siđete

26 Marcabru, komad XXXVIII, stihovi 5—7, navod R. Nelli-a, op. ci t str. 115, beleška 21.

27 R. Nelli, op. cit. str. 195.28 I, 226, 244. Vreme ove ve ze je oko 1299—1301. (Beatrisa napušta Montaju malo

posle 1300: II, 291). Godine 1305. (I, 232) Beatrisa je još udata za svog drugog muža, za koga se udala malo posle 1300 (ibid ..).

29 Izraz W. Faulkner -a u A s I la y dying .

12 Montaju 177

zatucane kaluđeriee iz Ludena optuživale svog zavođnika UrbanaGrandijea — da ju je opčinio: Nikad nisam počini la greh vračanja —izjavljuje ona jednog dana. — Ali mislim da je taj svestenik Bartelemi na mene bacio čini, jer sam ga suviše strasno volela, međutim kad sam ga upoznala, već sam prošla klimakterijum (I, 249).

Nastavak avanture, započete s toliko žara, nije bez energije ili boje. Od kako je vikarova prijateljica Beatrisu u Dalu-u izluđuju ogo-varanja, odvratna prepričavanja i čudna šaputanja, koja o njoj šire s parohom na čelu kleve tnici u parohiji. Ne libe se da joj se rugaju i ulice i iza leđa37. S druge st rane nesrećnica je žrtva uznemirava nja svoje

DE SE T A GL AVA



g j j j braće koji su se po oksitanskom običaju38, postav ili kao čuvari krhkevrline svoje sestre. Beatrisa se plaši njihovog zlostavljanja i zato name-

rava da prenese svoju ljubav i svog ljubavnika u Palar: Palar je zabitadijeceza u Pirinejima između Aragona i Kominž-Kusrana. Sveštenicimate dijeceze je još dopušteno oko 1300, u skladu sa starom pregregori-

janskom i nikolajskom tradic ijom da de facto žive u društvu svojihdomaćica i konkubina ili focarias. Dozvolu za zajednički život daje

jednostavno biskup pom enu te dijeceze za bakšiš koji mu plaćaju ljubavnici. U tim oko lnostim a Beatrisa pakuje svoje odelo i s trideset livriiz Tura odlučuje da se seli u Palar, odlazi u Vikdeso gde Bartelemitreba da joj se pridruži. Odatle oboje odlaze u oblast Palar: sveštenik-

beležnik ih „venčava” ali bez blagoslova. Tu žive zajedno godinu danau istom domusu, ne sablažnjavajući bilo koga, Preživljavaju. Žive odtrideset turskih livri koje su bile miraz bivše kastelanke. Bartelemimalo po malo otkriva patarensku prošlost svoje ljubavnice. I uplaši se.Dolazi do svađa. Gadna, jeretička babo — viče vikar. Dolazi do raskida.

Ponovo će se videti tek uoči hapšenja. Bartelemi zarađuje za životunajmljujući se tu i tamo kao vikar ili kao sveštenik na selu ili u plan ini. Beatr isu već uznemirava Inkvizicija. Ona ponovo traži pomoćsvog bivšeg prijatelja. Još jednom, kao nekad s parohom Klergom u pod rum u u Dalu-u, vodiće ljubav s mal im vikarom u vinogradu dokopet čuva stražu njena verna služavka, koja se ovog puta zove Alazaisa.

Nastavak njihove ava ntu re pripada biskupu Furnijeu: on haps i bivšukastelanku i mladog sveštenika. Godinu dana kasnije oboje će ih oslo-

bod iti istog dana (4. jula 1322). Nju s obavezom noše nja dvos trukihžutih krstova. Njega bez krstova39.

37 Cercamon, V, 34; Bemart Marti, VIII, 17; Jaufre Rudel, IV, 3o; svu trojicu navodi R. Nelli, op. ci t str. 130.

38 Jaufre Rude l, IV, 45— 46, navod M. Lazar-a, op. ci t str. 92—93 (beleška 27).39 I, 553 (beleška J. Duvemoy).

180

PROLAZNE VEZE

Beatrisa i njeni prijatelji iz kuće Klerg nisu jedini o kojima semože govoriti u monografiji o seoskoj seksualnosti. Pored raspusništvavelikog domusa sigurno je da u selu Montaju, i šire među stanovni-štvom grofovije Foa, postoji relativna sloboda ponašanja. Kažem rela-tivna. Jer, mada ponašanje nije anarhično ipak je slobodnije oko 1320.nego što će biti na prelazu iz XVII u XVIII vek, kad će čedna strogostkontrareformacije prodreti do samog srca sela, aktivno primenjivanaudarcima biskupske palice i očinskim šamarima, obilascima dijeceze i

policijskim nadzorom sveštenika. U samom selu Mo nta ju oko 1300—1320. (ne računajući ispade paroha) bar pet do šest vanbračnih parova

je poznato iz dokumena ta, spisak nije ograničen, a te brojke trebauporediti s najviše pedesetak parova (zakonitih ili nezakonitih) koliko

je parohija mogla imati tokom prvih dveju decenija XIV veka: dakle10% „divljih brakova” skromno računajući... Gospodin Kolber, janse-nista, biskup u Montpeljeu, čije sam biskupske obilaske proučavao pre

petn aes t godina, bio bi zap repašćen 1700. tako visokim procen tom . Najgore je s tačke glediš ta neum oljive strogosti što se u vreme oko1310. te veze bestidno javno pokazuju: u selu se „javno drži” ili „javnoizdržava” konkubina (I, 238). Oko 1705—1710. naprotiv brižljivo će seskrivati da bi se izbegla ljutnja paroha i ogovaranja zatucanih bogo-moljki. Istina je da oko 1300. sam paroh Montajua daje rđav primer.„Bez kompleksa” !

Videli smo s druge strane da se na pašnjacima, a ne samo u

varošici, pastiri lišeni supruge, uopšte ne libe da izdržavaju ljubavnicu,kad god je to moguće. Opštija primedba, Šta biva kad se oko 1310.nađe par koji javno vodi zajednički život... U tom slučaju dolazi doreakcija koje nisu toliko različite od današnjih u sličnom sticaju okol-nosti. „Jesu li ti ljudi zakonito venčani? Ili samo ,,na levu ruku”?” To

pitan je postavlja, nimalo sablažn jen Gijom Ekonije , rodom iz Aks-le-Terma prilikom putovanja u Limu: U kući Martina Fransoa u Limu-u — priča Ekoni je — zatek li smo ženu, koja je valjda bila supruga tog Martina, ukoliko nije bila njegova konkubina: pošto je on stalno izdrža- vao u svojoj kući (II, 12). Dodajem da nijednog od Ekonijeovih sago-vornika ne brine preterano neizvesnost zakonskog stanja drugariceMartina Fransoa.

181

slušajući u sopstvenoj kući braću Otije kako propovedaju o temi: Brak ništa ne vredi (II, 12—13). Patarenstvo je u krajnjoj liniji bilo vrlo popustlj ivo prema divljim brakovima. Bar onako kako su ga shvatali uselu Montaju: brbljalo je protiv ustanove braka i njegove zakonitosti,strogo uzđržavanje od seksa nametalo je samo božjim ljudima, a ostav-ljao je de facto, ako ne de jure, najveću moguću slobodu ponašanjaobičnim vernicima shodno maksimi, koju je Pjer Klerg tumačio kaootac-Ibi: pošto je sve zabranjeno, sveje dozvoljeno5. Pošto smo ovo rekli,ne bismo imali pravo da objašnjavamo ponašanje i seksualne navike

j A ij ž Ž k F ij l k l i č šći j h

n ja, iz razumljivih razloga, više su brinuli ljubavnici nego bračni parovi.Beatrisa de Planisol je, na primer, na početku svoje veze s PjeromKlergom opsednuta mogućnošću nezakonite trudnoće: Sta ću ako zatrudnim s vama? — kaže ona parohu7. Biću osramoćena i izgubljena.

Klerg ima odgovor na sve. Ne samo da je izopačen već je pomalo ivrač, kao što su to uostalom češće no što se misli sveštenici prercformacije i pre kontrareformacije8. Spremno razuverava svoju lepu

prijate ljicu, koja je i sama pom alo veštica... : obaveštava je da ima posebnu travu koja deluje kon traceptivno i na mušku i na ženskuslranu (da primetimo da Pjera Klerga sveštenika izvornog seoskog



gornjeg Ariježa u vreme Žaka Furnijea lokalnim učvršćivanjem h etero-doksne ideologije, ma kako ona bila privlačna. Sveštenik Amilak nije

bio nima lo jeretik , međutim ponašao se i živeo u divljem braku skoroisto onoliko koliko i Pjer Klerg, pataren i dvostruki agent. Jeressvakako nije uticala na opadanje divljih brakova u selu Montaju, mo-žda ih je i ohrabrila. Ali sigurno ih nije ni iz čega stvorila. Zatekla ih jena licu mesta, gde su postojali pre no što je stigla. Cvetali su većodavno. A nalazili su opravdanje, prvenstveno ili uzgredno, u duhuetničke grupe, u skupim mirazima, u teškoćama braka i u neizbežnojobavezi da se ne ruši porodični domus, u nesuvislim i skupim svadba-ma. Jeres je za ljude u divljem braku bilo dopunsko određenje. Ovi suuostalom cvetali i u drugim oblastima Pirineja, koje nisu nimalo bilezaražene patarenskom ideologijom i u kojima se ništa ili skoro ništanije znalo o patarenstvu: u dijecezi Palar na primer, sveštenici su

odavno živeli punim životom sa svojim konkubinama i uz blagoslovlokalnog biskupa. A za proste seljake divlji brak se bez ikakve sumnjeuključivao u njihov sistem obrade imanja i vođenja kuća: služavka je

bila istov remeno i prija teljica, zbog toga je samo revnosni je radila , privučena lažnim obećanjima braka, i sve je bilo rešeno! I obrnu to,zemljoradnik je rado obrađivao njivu svoje ljubavnice. Radio je to izljubavi, ili prosto zbog običaja da parovi udružuju zemlju6.

*

Montajuske divlje brakove pratile su manje ili više delotvorne

mere kontraceptivne predostrožnosti: seksualnost vrlo starih poredaka podrazum evala je dvostrukost ljubavne oblasti : o ograničavanju rađa-

5 I, 224— 225: dokazivanje sofiste Pjera Klerga kreće se oko dveju postavki: a) voditi ljubav je u svakom slučaju greh za ženu, bilo da je vodi s mužem ili ljubavnikom. S mužem je čak gore jer ne zna da je greh. Dakle, moje dame, nađite ljubavnike. b)u svakom slučaju dovoljno je da čoveka jedan Savršeni prihvati na samrti da bi svi gresi bili izbrisani. Prema tome zašto se ustručavati? (Ova anomična krajnost Pjera Klerga ne predstavlja opšte mišljenje seoskih žitelja, čak ni patarena, u gornjem Ariježu. Na ovo ću se vratiti).

6 I, 456; II, 126. Seljački divlji brakovi, u manjem broju i ne tako agresivno, procvetaće u selu Montaju u XIX veku, posle eventualnog prigušivanja u vreme asketske strogosti katolicizma u klasično doba: vidi broj vanbračne dece u spiskovima imena Montajua od 1880. do 1920. (AC iz Montajua i AD Ariježa 10 M 4).

184

slranu (da primetimo da Pjera Klerga, sveštenika izvornog seoskog porekla, ipak rukovode motivi, a zna i za tehniku, možda nedelotvorne

birth control — kontrole rađanja, koju neki istoričari pogrešno smatraju tipičnom za gradsku elitu. Sveštenik opsednut dobrom kuće stre piod krnjenja domusa i to verovatno igra nekakvu ulogu u njegovomodbijanju poroda).

Imam ja određenu travu — kaže Pjer Beatrisi. — Ako j e čovek ima pri sebi kad uplete svoje telo s telom žene ne može da oplodi niti ona može da začne.

Prava kći sela i mlekarskih staja, uprkos svom plemenitom pore-klu, Beatrisa odmah ljubavniku iznosi lokalno poređenje:

Koje vrste je ta trava? — pita ona Pjera (I, 244). Je li to ona koju kravari stavljaju na čabar s mlekom u koji su sipali maju da se ne bi ukiselilo dokle god je ta trava na čabru ?

Pozivanje na maju je dovitljivo: zečja maja ako se pije tri dana premesečenog pranja ima kontraceptivno dejstvo, tako se smatralo odDioskorida i od Manjina iz Milana, njegovog nastavljača u XIII veku9.Beatrisa, pozivajući se ovde na folklorne tradicije arijeških kravarasamo i nehotice preokreće stare metafore helenskih ili milanskih leka-ra. Ona ne sm atra maju kontraceptivnom, već je sma tra onim što kiselikravlje mleko ili stvara sir, ili, zavisno od slučaja, kao ljudsko semekoje proizvodi plod. Č arobna trava Pjera Klerga sprečava očvrsnućemleka ili sperme, ona je sup rotnost maji, dakle i kontraceptivna.

Povodom pomenute „trave” Beatris navodi još nekoliko pojedi-nosti: Kad bi Pjer Klerg želeo da me čulno upozna — priča ona — nosio

je uvijen u laneno platno struk (trave) debljine i dužine jedne unce ili

prvog zgloba mog malog prsta. A imao je i dug konac (ili konopčić) koji mi je stavljao oko vrata dok smo vodili Ijubav i ta stvar-travka na koncu spuštala se između dojki do otvora na trbuhu (sic). Kad bi sveštenik hteo da ustane i izađe iz naše postelje ja sam tu stvar skidala s vrata i vraćala mu je. Dešavalo mu se da je iste noći želeo da me čulno upozna dva ili

7 I, 243— 244. O „dvostrukoj obla sti” vidi J.-L. Flandrin, 1969, 1970. i 1975.8 Vidi K. Thomas 1971; Rćtif de la Bretonne, L a Vie de mo n pč re, izd. Rouger

(poglavlje posvećeno narodnim pričama). Shvatanje da je sveštenik vrač još i danas postoji u on ome što je ostalo od folklora Montajua (lična anketa).

9 Dioscoride, 2, 21 (navod J. Noonan-a, francusko izdanje str. 23) i Magnino, Reg imen san itati s, navedeno u Sarton, Jn tro d to the hist. o f S cien ce, III, str. 854, str. 268(prema J. Noonan, ibid. str. 268). Vidi i Chr. Martineau, 1974. str. 548.

185

nik bivše kastelanke, koja je prethodno popustila pod njegovim nasi-ljem. A vanbračne kćeri, odbačene u red služavki ili prosjakinja, bilesu, izgleda, na najnižoj lestvici montajuskog društva: prema Brini Pur-sel, siromašnoj devojci, videli smo, otac se ponaša s visine, a taj njenvanbračni otac, Prad Tavernije, čovek je đosta bogat, bivši tkač i čuvenisavršeni. Čas služavka u kući Klergovih, čas samostalna, udata, majka i potom udovica, Brina sve vreme prosjači ili zajmi levo — desno (I, 382sq; I, 385). Druga vanbračna deca koju upoznajemo preko registra izPamijea izgleda da su bez velikih prepreka ušla u brak — uprkosniskom društvenom položaju sa seljacima iz okoline: Man garda 14

prost nered, može se natera ti počinilac da odgovori svojim obavezam a(dcvičanstvo je ponekad u gornjem Ariježu poodložno suđu matrona, koje mogu po uviđaju da donesu zaključak [III, 56]...) Počinilac nedelanad devicom treba dakle ili da uđe u manje ili više dugotrajan divljihrak sa svojom „žrtvom” ili da joj nađe „smeštaj” to jest muža, ili pakda preduzme obe akcije jednu za drugom. Ove mogu uostalom da budumeđusobno podobne u okviru dužeg trajanja pod uslovom da zavodnikima moć zastraš ivanja loze bivše device i njenog muža17.

U takvom slučaju suprug Grazide Lizije, kako smo videli, bio jepopustljiv Ali baš ova popustl jivost nam daje priliku da obeležim o ne



niskom društvenom položaju — sa seljacima iz okoline: Man garda 14,vanbračna kći Bernara Klerga, dugo je živela u velikoj očevoj kući gde

je igrala ulogu služavke koja se star a o hlebu i rublju: potom se udalaza Rejmona Ejmerika koji živi u Prad d’Ajonu, susednom selu (I, 416).O sudbini ostale vanbračne dece, koju pominje registar, ne znamomnogo: šta je bilo s vanbračnom decom Bernara Beloa i njegove

prija teljice Visane? Tajna! Verova tno su rano pom rla... A Arno Klerg,za njega možemo samo da kažemo da se oženio devojkom iz zemljora-dničke porodice u mestu (u ovom slučaju porodice Lizije, zemljoradni-ka iz Mo ntaju a15) . ..i da svedoči, još jednom, o libidinoznim sklonosti-ma porodice Klerg, koliko spremne na divlji brak toliko i oprezne u

brizi za domus kad je u pitanju brak. Videli smo i da je rođaka PjeraKlerga, Fabrisa Riv (žena Ponsa Riva) bila vanbračno dete: paroh ćekoristiti istovremeno tu ljagu i rođačku vezu da bi se domogao devoja-

štva Fabrisine ćerke Grazide, koja mu je bila nećaka u prvom kolenu. Inju je udao u porodicu Lizije, spremište za ružna dela domusa Kler-govih16.

*

Dosta široka u selu Montaju i uzrok vanbračne dece, opuštenostnije ipak promiskuitet. Ljudi Montajua se ipak ne pare kao pacovi u slami. Pozivaću se odsad na svedočenja Arnoa de Verniola. Ovaj međunajteže grehe — teže čak od sodomije — broji incest, defloracijudevica i preljubu (III, 42). Incest, čak i sa konkubinom rođaka prvog

reda, remeti svojim udvostručavanjem svete veze loza: prirodno jedakle da se strogo osuđuje, mada mu se s vremena na vreme prepušta.Defloracija devica je takođe krupna stvar, puna odgovornosti znači igreha: u selu širokih shvatanja, ali koje ne dozvoljava jednostavan i

14 I, 416. Vidi i slučaj Gijoa, vanbračnog deteta paroha iz Meransa: uprkos dosta dobrom položaju, koji ima njegov vanbračni otac, Gijo je običan kozar kod N a Fer riol a iz Meransa (III, 163).

15 II, 227. Am o Klerg je preuzimao takođe dužnosti paroha (svog strica) u selu (I,476).

16 I, 302 i supra, IX gl. O vanbračnoj deci, dosta brojnoj u građanstvu gornjegAriježa, vidi na primer II, 197 i II, 209 (vanbračna deca porodice Otije-Tejser), vidi iMolinier, L ’In qu isi tio n.. . (genealogija, uključiv i vanbračnu decu brojne porodice Otije).

188

popustljiv. Ali baš ova popustl jivost nam daje priliku da obeležim o netako široku granicu izvesne montajuske „širine”. Predstavlja li ovo

tipično ponašanje? Ako sudimo po poslovici, koja je raspostranjena ugornjem Ariježu, odgovor na ovo pitanje je pozitivan. Poslovica jezaista nedvosmislena:

Od kako je sveta i veka bilo i biće Muškarac 5 tuđom ženom spavaće.

Ali ne treba se oslanjati na izreke. Ili bar ne suviše. Pjer Klerg jemogao otvo reno da vara Pjera Lizijea, a i Pjera Ben ea18, jer je b ilaneodoljiva njegova moć bogatog paroha nad ovim siromašnim muževi-ma i njihovim poslušnim suprugama. Ali za obične smrtnike i sm rtnicestvari nisu tako lake. U društvu gde vlada Adam i gde suprug imatešku ruku, a na batine laku, čak i na ubistvo spremnu, supruga mora

da bude oprezna i da ne uživa slobode, koje kao devojka ili udovicamože olako da koristi. Opuštenost draga selu Montaju staje daklečesto pred oltarom gde se svetim brakom vezuju mladenci. A svoja prava stiče tek na samrtnoj postel ji zakonitog muža. U tom pog ledu jekarakteristično ponašanje Beatrise de Planisol pred udvaranjem njenogupravnika Rejmona Rusela:

— Bežimo, hajdemo dobrim hrišćanima — kaže vatreni Rusel Bea-trisi s potajnom nadom da će iskoristiti to bekstvo udvoje da bi jezaveo.

— Al i kad moj muž sazna za naš odlazak goniće nas, i ubiće m e —odgovara Beatris (I, 219).

I stvari lepotica iz Montajua, smela i strasna za svoja dva udovi-

štva, dirljivo je verna naprotiv svojoj dvojici muževa za njihovog života.Bračnim ugovorima sve u svemu nanosi samo dve beznačajne povrede: prva je nevoljna — silovanje Pa toa za vreme njenog prvog braka. Idruga je beznačajna i samo jedna (I, 329).

Uopšte prema delovima registra, koji se odnose na Montaju,uzdržanost udatih žena mi se čini uzornom u poređenju s nimaločednim ponašanjem na koje se često nailazi u devojaka, udovica ineudatih sluškinja. Tek u katalonskom zbegu će časno ponašanje uda-tih žena izgubiti svoj značaj: tu su majke porodice već vrlo dugo

17 I, 302 i sup ra , IX gl.18 I, 32 9. I sup ra IV i IX gl.

189

Poljubite se. Proglašavam vas sjedinjenim u braku. Eto ! Nema potrebe da se ide u crkvu!

Bitan tekst. Incest je u njemu osuđen (shodno dobroj ariješkojsociologiji) ne samo medu krvnim srodnicima, što se po sebi razume,već i sa ženama koje su brakom ušle u porodicu. Veza s više ljubavnica

je osuđena kao uzrok osiromašenja ljubavnika u oblasti materi jalnog bogatstva. Monogam sku zajednicu, što će u krajnjoj liniji reći brakzasnovan na vernosti, uzajamnoj pomoći i želji, Belibast predstavljakao temelj održavanja i napretka „ostala”, jer ljubavnica je žena kojauzima (imovinu), dok je supruga žena koja daje (miraz). Brak je dakle

Riksanda Kotij, udovica Pjera Kotija iz Askua predlaže svoju ćerkuGijmetu kao moguću suprugu pastiru Žanu Moriju iz Montajua: ovaj

je zainteresovan za taj predlog pošto su već — kaže on — obe porodi-ce iste jeretičke vere, koju je Žan u preneo njegov otac, a Gijmeti njenamajka. Da li Riksanda tim postupkom poriče navedeno pravilo damuškarcu ženu uvek daje drugi muškaracl I da i ne: značajna činjenica

je da do ponud e majke, koja nije jedina zabeležena, dolazi na porodi -čnoj užini: mali obed okuplja u domu Riksandinog oca: samog oca,njegovu ženu, sina i udatu Riksandinu ćerku, i razume se samu Rik-sand i Žana Morija Porodična žina je dakle bila porodična a era



uzima (imovinu), dok je supruga žena koja daje (miraz). Brak je dakleizričito vezan za kuću, koja sa svoje strane predstavlja osnovnu vre-

dnost pirinejskih društava. U gornjem Ariježu svi putevi vode u domus. Ko kaže dobar brak, kaže dobar ostal.

*

U tim uslovima se po sebi razume da se za brak u selu Montajutraži mnogo više od jednostavne saglasnosti dvoje pojedinaca. Suprugu,kaže Levi-Stros, uvek daje budućem suprugu neki drugi muškarac... Unašem selu taj dar supruge potiče ne samo od jednog čoveka, već odgrupe ljudi kojima se pridružuje i nekoliko žena. U tom pogledu jeznačajna izjava Rejmonde d’Arželije koja se, pošto je ostala udovica, preudala za Arn oa Beloa. Kad je prip rem ana ta druga zajednica Rej-monda nije bila ni devojčica ni nevinašce! Međutim, njen brak suugovarali rođaci ili prijatelji uz pomoć sveštenstva iz mesta, a samamlada je izgledala kao ulog i nije uopšte bila u stanju da donese svojuodluku. Posle ubistva mog prvog muža Arnoa Lizijea iz Montajua —

priča Rejmo nda — ostala sam udovica skoro tri godine. Posle pregovora koje su vodili Gijom, Bernar i Žan Barbes, braća iz Niora, Bernar i Arno

Marti, braća iz Montajua, Pjer-Rejmon Barbes, sveštenik iz Frejšnea, Bemadeta Tavem i Gijmeta Barbes iz Niora, udala sam se za Arnoa Beloa iz Montajua , kome j e onda bilo oko trideset godina, a bio je brat Rejmona Beloa iz Montajua2 Neverovatan tekst: Rejmonda d’Arželiježivi već dugo u selu Montaju, od svoje udaje za pokojnog Lizijea.

Uprkos tome ne pada joj na pam et da se ponovo uda bez posredovanjačitavih grupa braće između nje i izabranika njenog razuma: iz prijatelj-skih ili rođačkih razloga oni su u stanju da zaključe dogovor. Monta-

juski brakovi ne podrazumevaju uvek toliku raskoš posrednika. Ali nedolazi u obzir da se brak sklopi ,,u četiri oka”. Č esto ima posredn ika,otac, majka, braća, prijatelji, ljubavnici, rođaci, tetke, sveštenici. PjerAzema iz Montajua nudi svoju ćerku na srebrnom poslužavniku GozijiKlerg predlažući da je uda za jednog od njenih sinova, a sve to da biučvrstio svoju kuću i zajedničku kuću koja će nastati tim brakom.

2 III, 63. Nior i Frejšne su mesta u današnjim departmanima Od i Arijež.

192

sandu i Žana Morija. Porodična užina je dakle bila porodična zaverada se uvuče pastir, koji je dopustio to blago nasilje, u zamku zajednice

do koje najzad neće doći. I koliko je još primera posrednih pregovara-ča: Belibast daje Rejmondu ,,za ženu” Pjeru Moriju. Paroh Pjer Klergčini to isto dajući Grazidu Pjeru Lizijeu. Paroh iz Albija (katalonskoselo) pregovara s Espertom Servel, Mateninom majkom, o udaji Mate-ne za Žana Mor ija3. Braća Belo udaju svoju sestru. Č ak i kad jesvečanost u vrlo uskom krugu ne zaboravljaju se odsutni čim su iz porod ice. Ne zaboravite da o mojoj ženidbi govorite s moj im stricem, drugim Pjerom Morijem — kaže Pjer Mori Belibastu, pre no što će se„oženiti” (za vrlo kratko vreme) Rejmondom4. Siromašne služavke zauzvrat teže da izmaknu iz rodnog domusa, možda su slobođnije ukretanju i bračnim odlukama od ćerki imućnijih zemljoradnika?

Ali ostavimo poseban slučaj vrlo siromašnih služavki. Neki „nor-malan” brak može da opravda pravu kolektivnu ekspediciju (isto takoopasnu i dramatičnu kao u Foknerovom opisu — samo povodomsahrane — u Do k umirem). Na primer predviđena svadba sestre ArnoaSikra i Arnoa Morija, Gijmetinog sina, iz Montajua: taj brak u srcuKatalonije, potiče iz stalno živog ideala međusobnih arijeških i pata-renskih brakova i podiže radi seobe ka severu dobar deo male Belibas-tove grupe. Dugo putovanje na koje kreću belibastovci loše će sezavršiti — u klopci, koju im je pripremila Inkvizicija.

*

Montajuskoj svadbi prethodi period veridbe za čijeg trajanja mla-dić, želeći da se dopadne domusu buduće, zasipa poklonima vina (ako

je imućan) svoju buduću taš tu5. Datum svadbe se utvrđuje po savetusavršenog koji ukazuje na mesečevu menu, najpovoljniju za svadbenoslavlje6. Poziv trećih lica na svadbu je važan čin. Poziv se prihvata ili se

3 Vidi i u II, 70— 75, „udaju”, koju su (navodno) predvide li za sestru Am oa Sikra sam Arno i njegova tetka. O onome što prethodi vidi I, 302 (P. Klerg); III, 305 i 308 (R. Kortij); III, 366— 367 (P. Azem a); II, 487 (Ž an Mori).

4 Supra, V i III gl. 189.5 II, 271, a o veridbi i još: I, 248, 254.6 I, 291.

13 Montaju 193

odbija, odgovor je svaki put pun značajnog smisla: Ako oženimo svog sina Zana ženom koju voli, poslaćemo po vas za svadbu, kaže GijmetaMori Belibastu (III, 189). Na šta sveti čovek, uvek spreman na odgo-vor, odvraća odbijajući mondene skupove. S razlogom: Ne — kaže onneću prisustvovati svadbi onih koji nisu u pravoj veri. Među prijateljimai rođacima koji dolaze na svadbe neki su zvaničnije pozvati od drugih,to su svedoci-jemci: šest žena: sestre, svekrva, prijateljice ili supruge

prijate lja ili s lužavke su tako svedoci-jemci Rejmona Beloa i GijmeteBene (I, 371, 455). Tih šest dama, pozvatih da „svedoče”, predstavljajud št l ž bl ti Aj t ć j š iti

Supruge predstavljaju neprocenjivu prednost: one bde do krajanad senilnim ili bolesnim supruzima. I sam Belibast se na to žali:toliko puta, kaže, žena samrtnika odbija da napusti bračnu postelju ukojoj leži bolesni suprug. U tim uslovima savršeni ne može čak ni daobavi svoj obred, ne može da da consolamentum umirućem: nečistotakoju ipso facto predstavlja samo žensko prisustvo kraj bilo čijeg kreve-ta, sprečava našeg Božjeg čoveka da priđe samrtničkoj postelji muškog

bolesnika (III, 189)!Uprkos teškim izdacima koje povlači, brak je izdašan izvor blago-

slova čak i za rođake svakog od supružnika: zna m moguće supruge za



društvenu ulogu žene u oblasti Ajon, o tome ću još govoriti.Dodaću još da neki ugledan gost pozvan na svadbu može se istaći

svojim darom plesača: videli smo da je Gijom Otije lično došao da igrana svadbi Beatrise de Planisol i Beranžea de Rokfora. O kružena rojemsvedoka i prijatelja svadba je za montajuske seljanke najznačajnijidogađaj u pogledu oblačenja. Do smrti potom čuvaju venčanu haljinu.Kad Gijmeta Pikije, sestra Pjera Morija, napu šta bračno ognjište odno-si u bošči svoju venčanu haljinu i jedan čaršav (III, 154).

*

Ozbiljan društveni čin, koji donosi obaveze, brak u selu Montaju predstavlja skupu investiciju, ali se pre tpos tavl ja da će kasnije to sra-

zmerno vratiti. Ući u brak, imati decu, na početku znači izlagati se propas ti. Em ersanda Marti bez okolišenja objašnjava to Pje ru Moriju:Sine — kaže ona pastiru, mlađem od sebe i još neoženjenom — nemas ni sina ni kćeri, nikoga na vratu, samo o sebi brineš, moći ćeš dakle da

živiš radeći malo i ne umarajući se u ovom kraju (III, 182). Pjer Mori,kako smo videli, slaže se u svom komentaru s tim rečima (mada udrugim trenucima izjavljuje da je bogat, zavisno od svog vrlo ličnogsistema ocenjivanja bogatstva): neću da se ženim, pošto ne mogu ženu da izdržavam i hranim... Neću suprugu, jer se već mučim i sebe da održim (III, 186, 188).

U kratkom roku brak predstavlja pretnju osiromašenjem, ali viđenna srednji rok, petnaestak ili više godina, brak je obećanje bogatstva,sigurnosti, sreće. I to shodno ponekad izneverenim nadama, koje usrcu ljudi budi odvijanje porodičnog ciklusa, ovaj zaista pretvara dete„parazita” u odraslog proizvođača. Ne zaboravimo ni to da suprugadonosi miraz i da će poslužiti kao bolničarka suprugu u starosti.Starost često napada dotrajalo telo, zato može da nastupi ranije no unaše vreme. Zakonita supruga će kaže sažeto rečeno Belibast Moriju

— sačuvati vaša dobra, negovaće vas u starosti, pomoći će vam u bolesti, rodiće vam sinove i kćeri koji će vas prihvatiti u starosti... Prestanite s lakomislenim životom i oženite se7.

7 II, 188 i III, 189. Sažeo sam dve pr opoved i Belibasta na ovu temu u jednu.

194

slova čak i za rođake svakog od supružnika: zna m moguće supruge za vas, Pjer Mori, i za Žana, mog sina — kaže Gijmeta Mori... / ti budući

brakovi će nam svima doneti bogatstvo i prijatelje (ibid .). U „Kako steći prij ate lje” što se svaki stanovn ik Montajua trudi, krštenje i svadba predstavljaju dva pola: krš ten je zbog kumova i kuma, krsnih kumova ikuma deteta koje čovek tom prilikom može steći i potom se s njimadružiti, brak zbog prijateljstava koja rađa u okviru nove rodbine igostiju na svadbi. Stupiti u b rak znači materijalno propasti trenutn o da bi se lakše obogati lo posle i da bi se time obogati la i loza, šira porodica. (Istina je da će miraz, koji donosi supruga, morati da se izdakasnije kćeri koja će napustiti ognjište... Sve to izaziva plač i škripanjezuba: vidi jadikovke Pjera Klerga tim povodom. Ali takav je život: onošto je jednog dana jedna žena donela moraće da se vrati zetu. Krug sezatvara da bi se što bolje nastavio ciklus domusa...)

*

Bračna veza kod M ontajuaca je dakle institucionalizovana, rituali-zovana. Ne deluje ona u krugu čije bi središte bilo svuda a obim nigde.U Montaju-u se javlja još u XIV veku lokalna endogamija, u kojoj ćetoliko uživati demografija Starog poretka. Muškarci i žene u našemselu se uzimaju između sebe. Da primetimo pre svega da u ovom planinskom mes tu ima vrlo malo pridošiica. Iz Montajua se silazi, iseljava se, seli se s ovcama... Uopšte se ne penje da bi se u njemunastanilo. Nemamo, svakako, parohijske knjige koje bi dopustile da

kvantitivno tačno odredimo pojavu endogamije. Ali statistike brižljivoizvučene iz registara Žaka Furnijea su rečite8: ,,Od 63 žene iz Monta- jua, piše F. Žiro, samo 7 se udalo izvan svoje zajednice , samo jed na jerodom iz drugog sela... od 50 poznatih parova 43 čine muškarac i žena

8 Koristim ovde istraživanja koja je obavio moj učenik M. F. Giraud za svoj D. E.S. o Montaju-u. Odlučujući dokaz u svetovnim dokumentima montajuske endogamijenalazi se u Knjizi ognjišta grofovije Foa, koju je objavio Dufau de Maluquer 1901: tokomposlednje trećine XIV veka prezimena stanovnika Montajua potiču sva, sem jednog

jed ino g, iz po sto je će g sta rog fon da (sa mo osi ro ma šen og) me sn e on om as tik e iz 13 00 — 1320. Izuzetan podvig koji dokazuje odsustvo imigracije supruga (i ostalih) u Montaju togdoba. Podvig utoliko zapaženiji što su u isto to vreme kuga i mešanje ljudi između 1348. i 1385. potpuno poremetili onomastiku mesta u dolini.

195

rođeni oboje u selu Montaju, a u samo 7 brakova po jedan od supru-žnika je rodom iz drugog sela9. „ Ako ovome dodamo nekoliko brako-va koja F. Žiro n ije ubrojao (posebno brakove ljudi iz porodice M ori uKataloniji) možemo smatrati da se ljudi iz Montajua žene u okvirusvoje parohije u 80% slučajeva. Treba još dodati i ovo: primetićemo,opet prema F. Žirou, da se pet od sedam endogamnih sela koja dajunekoliko supruga našoj zajednici, nalaze na manje od deset kilometaraod nje. Ukratko Montaju je možda leglo zmija. Ali se tu Ijudi družeizmeđu sebe.

Selo se može smatrati kao jedan connubium drugačije rečeno kao

je verovati svetom čoveku, raskidu sa svojim ariješkim rođacima. Kata-lonska gordost predstavlja tanan vid diskriminacije prema radnicimaimigrantima iz grofovije Foa, između ostalih razloga i ona ih upućujeda traže ženu u dijaspori svoje etničke grupe. To traženje može daznači i dug hod u pravcu rodnog kraja i povratak s izabranicom svogsrca na katalonsko ognjište: Pjer Mor — priča Žan Pelisije 1323. —

pobegao je iz Montajua posle prvih racija Inkvizicije (oko 1308) Nasta- nio se u Kataloniji. Od tada je tu i ostao. Ali se pre dve godine vratio u

Montaju da bi našao ženu i oženio se ćerkom Gijoma Otijea iz Monta- jua, koji je sad u tamnici u Karkasonu zbog jeresi. Ziveo je u selu do



Selo se može smatrati kao jedan connubium, drugačije rečeno kaoendogamna zajednica rasprostranjenog rođaštva. Time se između osta-

log objašnjava jeretički i lingvistički partikularizam zajednice: zaista postoji, kako to jednog dana prim ećuje Arno Sikr, specifičan jezikMontajua i oblasti Ajon, oksitanski ali i s nekim posebnostima.

Uprkos visokom procentu patarensk e i pastirske emigracije indeksegzogamije je nizak: pre svega mnogi pastiri smatraju da su suvišesiromašni ili suviše slobodni da bi se ženili te ostaju neženjeni. Potommnogi izgnanici traže „zemljakinju”, ženu iz Montajua da bi se oženili,ili bar ženu iz planinske oblasti Arijež. Trojica muškaraca iz porodiceMori, izbegli iz sela, žive na južnoj strani Pirineja: samo jedan od njihse ženi iz ljubavi devojkom iz Katalonije. Ostala dvojica, Pjer i Žan,žene sa za dobro i zlo s devojkom odnosno ženom rodom iz Taraskona

na Ariježu i iz Žinaka10. Emigranti iz grofovije Foa, koji su sišli s planine , ne osećaju se uvek lagodno između Ebra i Segre usled dobro poznate gordosti Katalonaca : Ijudi se u ovom kraju suviše uznose, kažeBelibast (III, 189). Oženiti se njihovom devojkom znači izložiti se, ako

9 „Najčuveniji od brakova izvan mesta je razume se brak Be atrise de Laglez. Treba napomenuti da je savršeno prirodno što se Beatrisa udala izvan sela, jer mada je prisnost bila velika između plemića i seljana, nije u selu bilo nikog njenog položaja. Uostalom i ona je bila poreklom iz Kosua.

„Ostale žene iz Montajua koje su se udale izvan sela su: Esklarmonda, ćerka Bemara Klerga koja se udala za čoveka iz Komia po imenu Komi Adel; Žana, ćerka Emersande Marti, koja se udala za drvoseču iz okoline Soa — Bernara Befeja; Gijmeta, ćerka Rejmona Morija koja se udala za Bertrana Pikijea iz Larok d’Olma; Rejmonda Vital, koja se posle smrti muža Amoa Vitala udala za Bemara Gijua iz Vemoa; Gijmeta, ćerka Žana Gilabera koja se udala za Žana Klemana iz Žebeca; Rejmonda, sestra Amoa Vitala koja se udala za Prada Arsana iz Prada. I obmuto, žena Pjera Benea je rodom iz Aks-le-Terma. Vidimo da izvestan broj bračnih veza vezuje Montaju za druga sela. Primetićemo ipak da su te veze izvan sela ograničene: Kosu, Zebec, Komi, Prad su sela u oblasti Ajon ili na po nekoliko kilometara od Montajua. Vemo, koji je kraj Lorda, i Larok d’Olm su dalje. Tako je pet od sedam brakova sklopljeno u okvim okolnih sela koja su na najviše deset kilometara od ovoga.” (F. Giraud, op. cit. s. 99—100). Razu me se ovo nekoliko brojki, brižljivo izvučenih, koje nudimo čitaocu kao povod za razmišljanje, ne proishode nažalost iz parohijskih knjiga, koje ne postoje, već iz registara Žaka Fumijea. (Ipak su beležnici i sveštenici u gomjem Ariježu i u Kataloniji, imali neke bračne ugovore ili instrumente, koji su se ticali brakova plemića, pa čak i naroda: I, 233;II, 451). v

10 Žinak je u današnjem departmanu Arijež, a te dve žene su Rejm onda Pikije iMatena Servel.

196

početka zime, potom je nedavno opet otišao u Katalonijun. Isto tako su

se Belibast i njegogovi prijatelji „peli” ka severu da nađu ženu za jednog od njih. Ali su ih uhvatili žbiri Crkve i n isu se s tog putova njavratili.

*

Međutim u selu Montaju sklapanje brakova u okviru sela, kaokrajnji oblik lokalizma, nije jedino u pitanju. Postoji i endogamijasvesti: patarenski seljaci imaju težnju da sklapaju brakove između sebe.

Bolje je — govori se oko Belibasta — oženiti se vemicom (= jeretičkevere) koja ima samo košulju, nego mirazdžikom koja nije vemica. ArnoVital sa svoje strane ne krije od Visane Testanijer: Spavaš već odavno s

Bem arom Belo-om, izrodila si mu decu, ubijaš se od rada u njegovoj kući i pored svega toga neće se tobom oženiti pa da si bogata kako se samo može biti u grofoviji Foa, jer ne pripadaš njegovoj veri „dobrih hrišća- na”n. Isti je mentalni stav i prema braku Rejmonde d’Arželije s Arno-om Belo: Rejmondu sumnjiče da je umešana u ubistvo svog prvogmuža, Arnoa Lizijea, kome su sugrađani iz Montajua prebacivali da jestrog katolik i da mrzi jeretike (III, 65). Rejmonda je dakle podozbiljnom sumnjom da gaji naklonost prema patarenima. A njen drugi

bra k s Arno-om Belo je prava tajna: Arno je sirom ašan kao Jov (svanjegova dobra ukupno jedva da vrede 15 livri iz Tura), nema zanata,ona ne oseća prema njemu neku strasnu ljubav, ne zna čak ni da li je

pataren (III, 64). Zašto se onda koga đavola udala za njega? To se isama pita.Brižljiva studija bračnih veza u selu potvrđuje da brak među

pa tarenima ili simpatizer ima jeresi nije samo kul turn i model koji propovedaju stanovnici Mo ntajua, to je i stvarna praksa : ve like patarenskezemljoradničke kuće u mestu — Klergovi, Belo-ovi, Beneovi, Forovi,

11 Gijom Otije je čovek iz Montajua istog imena i prezimena kao i patarenski misionar.

12 II, 66; I, 456. Vidi isto shvatanje u II, 42 i II, 39: bo lje sir om aš na supru ga, ali jer etič ke vere, nego bo gat a ko ja je nem a. Pr voj bar mo že š d a se p ov er iš (kaže sažeto rečeno Belibast) i imaš šta s njom da razgovaraš.

197

Morijevi, Martijevi itd. — izmenjuju putem braka svoje devojke imladiće, i jedne i drugi su jere tički vernic i13.Ipak da primetimo da engodamiju savesti ne treba smatrati, u

odnosu na bračno tržište, kao dodatno osakaćenje, ona zaista dodajesvoje dejstvo drakonskim ograničenjima koja već postoje u pogleduizbora supruga shodno seoskoj endogamiji... U stvari obe endogamije,

patarenska i mesna, nađovezuju su i manje više idu upo red o iscrtavaju-ći montajuski connubium, koji nije obavezno siromašan, čak naprotiv.On uključuje skoro sve velike porodice stalno nastanjenih zemljoradni-ka određe ne14 naklonošću prema jeresi i ukorenjenošću u M ontaju.I ti t k d đ j d d j kl iti k

supruga17). Belibast, koji nije nikakav asketa, žali međutim š iren je te prakse nad oknade među braćom ,,po veri” : Mnogi vemici — kaže svetičovek — zamišljaju da nije sramota upoznati u pu ti žene s koj ima su u krvnom ili prirođenom srodstvu, postupajući tako misle da ne čine ništa sramno, jer veruju da će ih pri kraju života primiti Božji Ijudi i da će tim izbrisati svoje grehe i obezbediti spasenje (III, 241). A ja — zaključujeBelibast — smatram tu vrstu incesta lošom i sramnom. U selu i van selagranica tabua incesta, do koje je zabranjen izbor supruga, širi se do prvobratučeda , ali ne i do rođaka drugog stepena: Spavati s majkom, sestrom ili sestrom od tetke, ujaka ili strica — kaže Rejmon de l’Er,



Istina takvo određenje podrazumeva da se moraju ukloniti neke crneovce, kao Arno Lizije, jer su suviše „katoličke”.

Taj connubium jasnih obrisa ima s druge strane društvena ograni-čenja u pravcu uspona: plemenita gospa, kao Beatrisa de Planisol,može lako da nađe među seljanima iz Montajua ili drugih mesta

jednog ili dva ljubavnika. Može i da ima prija teljske odnose s čestitimnarodom. Pošto druželjubivost, ma šta o tome govorili mnogi istoriča-ri15, daleko prevaz ilazi socijalni pro stor izbora supruga. Ali baš za tokad kucne odlučujući čas svadbe Beatris se ne udaje za seljačinu, udajese za plemiće ili u krajnjoj liniji za sveštenika. Postoje takođe, poredrazlike seljaštvo — plemići, i druge socio-profesionalne prepreke za

brak , nazreli smo ih već: jedan Pjer Mori, pastir iz Montajua , okleva pred ženidbom s Rejm ondom Pikije, ćerkom bogatih kovača iz Ariježa.

Potrebna je, kao što smo videli, velika Belibastova upornost da binaveo čestitog pastira da pređe taj Rubikon hipergamije. Pjer će seuostalom brzo „ vratiti” u suprotnom smeru.

Uski okviri koje ima montajuski connubium — a u tome se nerazlikuje uopšte od sličnih struktura zapaženih u drugim pirinejskimselima — postavlja problem, koji smo ukratko napomenuli, incesta i

braka među rođacima. Patarenstvo neki slobodno tumače prema pravi-lu Pošto je sve zabranjeno, ništa nije zabranjeno16 (ili Kad se pređe granični kamen nema više granica), te goni neke vernike ka oslobađanjuod uobičajenih ograničenja. Tako nadoknađuju brakovima ili tačnijeincestuoznim divljim brakovima manjak raspoloživih supruga na mrša-vom bračnom tržištu koje im je na raspolaganju. (Ne zaboravimo da

250 stanovnika Montajua na primer nudi dosta uzak izbor mogućih

13 Vidi brakove Bemara Beloa i Gijmete Bene, Bemara Klerga i Gijmete Belo, Rejmona Klerga i Esklarmonde For, Gijoma Martija i Rejmonde M ori, Bemara M artija i Gijmete Mori itd. (u ovom poslednjem slučaju dva brata su se oženila dvema sestrama). Vidi tim povodom I, 371, 430; sup ra II i III gl. (povodom B. Klerga i porodica Mori-Mar- ti). V. i M. Pierry, str. 53 i beleška 60.

14 S važnim izuzetkom r azume se „klana Az em a” (infra XVII gl.).15 R. Mousnier, u lepom saopštenju na kolokvijumu u Sant-Jago da Kompostela

(1973) o Mć tho do log ie hist oriq ue, naglasio je ovaj vid stvari.16 Supra IX gl. Pjer Klerg je takođe izrazio isto shvatanje na drugom mestu u

razgovom sa Fabrisom Riv (I, 329): Jedna žena vredi koliko i druga i mislim da je mojgreh isti bilo s kojom od njih, jer mislim da ni sa jednom ne činim greh.

198

seljak, materijalista i ateista iz Tinjaka — nije greh, ali je sramota.

Naprotiv kad su u pitanju drugobratučede i druge žene, ne misl im da je to greh niti sraman čin i čvrsto stojim na tom gledištu, pošto se u Sabartesu obično poziva na poslovicu: „Rođaci drugog stepena nabij sve” (II, 130).Pjer Mori, u lepom poletu montajuske filozofije, i sam će suprotstavitioblast tabua incesta, majka/sin, brat/ sestra, rođak prvog kolena/rođaka prvog kolena (čija se tela „pr irodno” dodiruju) od oblasti bez zabrane :ova se odnosi na potomke rođaka prvog reda i one koji nisu iz loze čijatela imaju dopuštenje da ,,se dodiruju” puteno (III, 149). Bitna granicau Sabartesu, kao i u selu Montaju, nije dakle suviše široko izvučena:uključuje prvobratučede, isključuje njihove potomke. Mnogi biskupiXVII veka smatraće suviše popustljivim načelo koje dozvoljava slobo-dan izbor supruge među potomcima prvog kolena rođ aka 18.

Kad su u pitanju rođake prvog kolena medutim pravilo je znalo iza neke izuzetke, uostalom češće u divljem braku no u braku i više pos redne nego neposre dne. Fab risa Riv, rođaka iz prvog ko lena paro-ha ražalostilo je (samo toliko!) što je paroh puteno opštio s njenomćerkom Grazidom i stalno joj je ponavljala doduše ne uvek ubedljivo:

Ne čini greha s parohom kad imaš dobrog muža a paroh je moj brat od ujaka (I, 326).

Ipak je zabrana seksualnih i bračnih veza između rođaka prvogreda bila dovoljno jaka u selu Montaju da bi obeležila kao nečist„slučaj” ljubavnice jednog rođaka! Već smo videli da je Arno Vitalhteo da siluje Visanu Testanijer, a ova je obeshrabrila satira jednom

jedinom rečenicom te je osta o bez reči: Ja sam Ijubavnica vašeg bliskog rođaka (I, 458). Isto tako ogovaruše u selu Montaju često tvrde da je paroh Pje r Klerg počinio incest sa Beatrisom de Planisol. Na taj način podsećaju da je Bea trisa bila prija teljica Patoa, van bračno rođ enog ali bliskog rođaka parohu (I, 310; I, 238). Ovaj ie trebalo u tim uslovimada se uzdrži i ne dira ženu koja je u odnosu na njega bila nečista. Pjer

17 Sami uski okviri arijeških sela doprinose razumevanju pojave da dalje od sestara od ujaka, tetke ili strica zabrana incesta deluje vrlo slabo (II, 130), jer nema izbora.

18 U načelu, u razdoblju koje neposredno prethodi vremenu našeg razmatranja u ovoj knjizi, zabrana incesta može da se protegne do osmog kolena (J. Chelini, His toi re

reli gie use ... str. 319). Ali to „načelo” nije uvek primenjivano, daleko od toga!

199

Klerg svakako nije bio čovek koji će se zaustaviti pred razlozima tevrste. Ali je montajusko pravilo čvrsto i prekršaj ga samo potvrđuje:čak i posred.no preko tela zajedničke Ijubavnice ne smeš da puteno dodirneš telo bliskog rođaka, pošto te ovo većprirodno do dim je19. Zabra-na incesta ishodi iz straha od kratkog spoja. Dodirnuti rođaku značiskoro dodirnuti samog sebe.

*

Ipak kako je rekao Pjer Burdije20 pravilnost ne znači pravilo Da

*

I pored ovih nekoliko prekršaja ljubav i brak su u selu Montajuutegnuti u mrežu lokalnih, religijskih, socijalnih isključivosti, tabua,endogamija.

Da li je u tim uslovima moguće voleti, težiti braku? Zar svakov-rsne zabrane koje smo upravo pomenuli ne osuđuju mlade ljude na

brakove iz računa? Nije li trubadurska tradicija, koja strast smeštaizvan braka, umesna i u našoj parohiji pod žutim krstovima? U iskuše-nju smo da, bez ulaženja u pojedinosti, odgovorimo potvrdno na sva tripitan ja I ne bismo bili u pravu Pjer Burdije j e proučavao jed no selo u



Ipak, kako je rekao Pjer Burdije20, pravilnost ne znači pravilo. Da bi svest o genealogiji unela u jednog socijalnog činioca osećanje zabra-

njenosti incesta taj činilac treba i da poznaje tu genealogiju! Drugimrečima ako Ego ne zna da je Alter njegov blizak rođak ili blizak rođaknjegove majke, Ego će spavati bezazleno s Alter-om, ili će čak stupiti snjim u brak u potpunoj neobaveštenosti. Nepoznavanje genelogija ječesta pojava u društvima bez pism enosti21 i može da obezvredi lepekonstrukcije e tnologa.

Jeste li znali, — pita Žak Furnije Grazidu Lizije, kojoj biskup prebac uje „incest” s parohom Pjerom Klergom, jeste li znali da j e taj sveštenik blizak rođak, istina na levu ruku, vaše majke Fabrise?

— Ne, nisam znala — odgovara Grazida manje ili više iskreno —da sam znala zabranila bih svešteniku da me čulno upozna22.

Prava odluka je došla prekasno: nepoznavanje činjenica poništava ponek ad prim enu naj bolj ih načela.Genealoška neupućenost je bila još veća u katalonskom izbegli-

štvu: neke devojke, mada rodom iz Montajua, nisu čak ni znale čije surođake: jednog dana u San Mateu Pjer Mori traži od rođake ZaneBefej, ćerke svoje tetke Emersande Mori, da mu spremi jaja za jelo, aova mu vrlo zlovoljno odvraća23:

— Prišt dobio dabogda, a ne jaja! — Rođako — odgovara Pjer Mori — ne budite tako zli! — Šta — kaže Žana zaprepašćeno — kakav ste vi meni rođak? — Ja sam sin Rejmona Morija iz Montajua. — A kako to da je moja ostarela majka sakrila od mene tu činjeni-

cu onomad... I Žana se odmah pripitomi i ide da donese jaja i vino,Pjeru, za pare. Njeno prvobitno neznanje je samo uzrok neučtivosti. Udrugim okolnostima moglo bi dovesti do incesta.

19 Slično pravilo važi tim više za „incest” sa snajom, zabeležen u dva slučaja u našem registru: I, 418 (P. Klerg) i II, 132 (R. de l’Er).

20 P. Bourdieu uAnnales, juli 1972. str. 1105.21 Jbid. str. 1108.22 I, 302. Napomenimo usput da Grazida, „potomak rođake prvog kolena” paroha,

ne spada u oblast ob iča jne zabrane incesta, koja se odnosi samo na rođake prvog reda (II, 130).

23 III, 173 i 174. Vidi i (III, 150) genealošku neobaveštenost koja vlada u samojporodici Mori.

200

pitan ja. I ne bismo bili u pravu . Pjer Burdije j e proučavao jed no selo uBearnu u razdoblju 1900—1960: ograničenja izbora supruga su isto

tako drakonska kao u naših ljudi iz Montajua. Sociolog Reprodukcije jeipak utvrdio često podudaranje između naklonosti seljačkih srca izahteva obrazovanja braka. ,,U Leskiru (ime sela koje je posmatraoBurdije) srećna ljubav, to jest socijalno odobrena ljubav, dakle predvi-đenog uspeha, samo je nekakva amor fati, ljubav prema sopstvenojdruštvenoj sudbini, koja zbližava partnere socijalno predodređene nai-zgled proizvoljnim putevima slučajnosti slobodnog izbora24. „ Jednomreči, srce ima svoje razloge koji se dobro slažu s lukavstvima razuma: uselu Montaju nekad, kao i danas u Leskiru, bilo je moguće strasnovoleti u okviru naizgled krutih struktura, koje su prethodile izborusupruga i uticale na njega.

Istinu govoreći prilike za naše seljake koji su hteli da se ožene izljubavi, bile su brojnije izvan samog sela, one su bile zanimljive pose-

bno za ljude koje je izgnanstvo prim oralo da pot raže sklonište uKataloniji. Tu su običaji bili slobodniji, a deca nezavisnija od roditelja:kako to primećuje Belibast, pravi stručnjak za uporednu sociologiju uovom slučaju (III, 189). Tako je Žan Mori, sin Gijmete Mori iz Monta-

jua, izbeglica u San Mateu, strasno zavoleo (adamat, III, 189) jednudevojku iz mesta po imenu Mari, međutim ta Mari nije nimalo jereti-čna. Ali će Gijmeta, pa čak i „savršeni” Belibast, najzad prihvatiti brakŽana s devojkom koju voli prema načelu svetog Pavla, na koje seimplicitno poziva: „Bolje je oženiti se nego goreti”. Taj brak će uosta-lom biti vrlo uspešan... u pogledu afektivnih odnosa između svekrve isnaje. Mari — kaže Gijmeta — predstavlja za našu porodicu snaju po

želji našeg srca. Sve što mi želimo i Mari želi i tako i pos tupa (II,188—189). Uprkos svekrvinoj pohvali datoj snaji koja je ispravna,Gijmeta nikako ne odustaje od starog načela montajuskih seljaka, kojezahteva da se u stvarima braka osećanja usklađe s interesima dveju porodica supružnika. Istog dana kad je ariješka seljanka tako potv rdilavrednost svoje snaje, resko vraća na njegovo mesto malog popića,crnoputastog i starog oko trideset godina, koga je primila za sto:

— Zašto ne nademo ženu vašem sinu Arnou? — pita bezazlenosvešteno lice domaćicu.

24 P. Bourd ieu, uAnnales, juli 1972, str. 1124.

201

A gazdarica odgovara gaseći mu radost: — Ne! Nećem o mu dati ženu ove godine! Sve dok ne nađemo Ijude

ili ženu u koju možemo imati poverenja. Jer mi Ijude ne poznajemo (II,188). Ti „ljudi”, razume se, koje treba pronaći to je porodica druge i

buduće Gijmetine snaje. Neoph oda n uslov: da se može pok lon iti pove-renje toj porodici, dakle i snaji. Uzgredan uslov i koji će biti dodatno

postavljen: da Arn o voli devojku kojoj se za njega nadaju.Brak Žana Morija, brata čestitog pastira, pruža još jedan primer

pom iren ja neodoljivih snaga sudb ine i težnj i ljubavi. Žan je izgnan iznekog mesta: lokalni baji su od njega tražili da se oženi devojkom izmesta kako bi stekajD pravo da napasa svoje stađo na pašnjacima tog

sveštenik, rugao mi se zbog moje lude Ijubavi prema Rejmondi ,,Be- lotki”26.

Opet su osnove jasne: snažno osećanje Bernara za Rejmonduuklapa se u ideološke date (oboje mladih su jeretici), uklapa se i ustrukture domusa koje su karakteristične za našu parohiju: bajiovastrast za njegovu buduću širi se, kao što smo videli, na čitav ostal porodice Bel o27! Strast se usre dsređu je posebno na taštu, sta ru Gijme-lu, Bernar je u bukvalnom smislu reči zasipa poklonima vina. Nežnost,drugostepena i izvedena, zeta za taštu, trajaće dok stara Gijmeta budeživa. Kad umre seoske ogovaruše neće propuštati da pomenu tu ne-žnost koja se pamti: Nem a potrebe oplakivati je — kaže Gijmeta Bene



mesta kako bi stekajD pravo da napasa svoje stađo na pašnjacima togmesta. U stvari od Žana su baji tražili da pase na bračnoj livadi da binjegove ovce mogle da pasu na opštinskoj! Ne mogući da zadovoljiovaj bračni zahtev, Žan se seli sa ovcama. Odlazi u Albi (oblastTaragone) izvesnom kaluđeru koji drži njegove stvari date u zalog. UAlbiju pastiru kažu da je kaluđer u Hunkosi (ista oblast). Žan nastav-lja put do tog drugog mesta. I, o čuda, tražeći kaluđera nalazi devojku(II, 487). Za Matenu Servel, koju je sreo u Hunkosi, oseti ljubav kojanije romantična, ali je nežna naklonost: ona mu se dopada.

Sad pribegava posredovanju sveštenika u pregovorima (znamo dasveštenici južno kao i severno od Pirineja rado igraju ulogu provoda-džije ne zanemarujući s vremena na vreme ni naknadu u naturi25).Pošto su usluge sveštenika bile uspešne Žan se ženi Matenom. Brakvodi računa o povoljnim činiocima endogamije. Oboje mladenaca suizbeglice u Kataloniji, a i rodom su iz gornje grofovije Foa. On je izMontajua, a ona iz Taraskona. S druge strane oboje su po tradiciji patareni, koju ona prihvata, a on odbija (manje ili više). Ljubav ŽanaMorija je dakle procvetala na geografskom, kulturnom i socijalnom

području koje je za n jega uglavnom b ilo povoljno.U samom selu Montaju i u endogamnim selima gornjeg Ariježa

verovatno je teže stupiti u brak iz ljubavi nego u katalonskom izbegli-štvu, gde geografska pokretljivost izgnanika i veliki broj mesta u kojazalaze, mladima daju veće mogućnosti susreta i flerta. Međutim videlismo da u srcu endogamnog sela Bernar Klerg, baji Montajua, volistrasno svoju buduću suprugu Rejmondu Belo. Kako Bernar ima izo-

štren smisao za smešno plaši se ruganja svog brata Pjera, paroha: ovaj je malo rom ant ičan don Žuan i neguje pre svega pro lazne ljubavi iuživanja, a izvrgava ruglu strasnu prvrženost mladog bajia Rejmondi:Pre više od dvanaest godina — priča Bernar Klerg 1321. — onog leta kad sam bio ludo zaljubljen u Rejmondu (ćerku Gijmete Belo) koja je danas moja žena, hteo sam da uđem u kuću porodice Belo... ali sam na kapiji sopstvene kuće (susedne kući Belo) ugledao svog brata, paroha Pjera Klerga. Onda se nisam usudio da uđem u kuću Belo. Moj brat,

25 Vidi ulogu sveštenika Pjera Klerga prema Grazidi Lizije. Ljudi iz Montajua su uostalom svesni te pojave: Par oh iz Mo nta jua ti je mn og o učin io — kaže AJazaisa Azema Grazidi Lizije — N aš ao ti je mu ža (I, 305). Svaki rad zaslužuje nagradu, čak i unapred.

202

Alazaisi Azema govoreći o Gijmeti Belo28— Gijmeta Belo je imala sve

što joj treba. Zahvaljujući zetu koji joj je toliko činio, nikad joj ništa nije nedostajalo.Bernar je toliko voleo staru Gijmetu da je u vreme kad ju je pred

smrt naterao na običaj endura (post do smrti koji patareni prihvataju pošto prim e consolamentum) zato da bi sigurno spasla dušu. Bernar jeu stvari naveo ili primorao svoju taštu da umre od gladi da bi je

brže-bolje poslao na onaj svet: tamo će upozna ti neizrecive radost ikoje nam nisu dostupne na ovom svetu. Ne može se biti pažljiviji:sveštenikov brat je bio zet kakvih više nema.

Da se vratimo na samu ženidbu Bernara Klerga: sigurno je da jetaj, još mlad čovek, predstavljao po svom bogatstvu i položaju bajia

jedn u od najboljih prilika u selu, mogao je dakle da sebi đopusti bra kiz ljubavi, i najbolje kuće iz Montajua su bile spremne da mu dajusvoje ćerke. Njegova mogućnost izbora i njihova hipergamija doprino-sile su verovatnoći ljubavi na prvi pogled29. Pojave te vrste nisu bileretke u sredini bogatih vlasnika imanja koje smo upozali preko registraŽaka Furnijea: Rejmon Pjer, krupan odgajivač ovaca iz sela Ark, osećanežnu naklonost (diligit ) prema svojoj ženi Sibili30. Ljubav prestaje posle bračne svađe izazvane razlikama u mišljenju između sup ruga povodom uvođenja u jeres njihovog bolesnog dete ta. Potom, pošto jedoktrinarna saglasnost povraćena, Rejmon opet voli svoju ženu. Usputćemo primetiti da duhovno slaganje doprinosi slaganju srca.

Ali zato ipak ne treba da skrenemo u petparačku sentimentalnost:u izvesnim vrlo određenim socio-kulturnim uslovima (jednodušnostverskog uverenja, mogućnost sigurne udaje za devojke) bilo je i brako-

va iz ljubavi u selu Montaju i još češće u katalonskom izbeglištvu. Alisu mnoge brakove ipak pripremale porodice ili prijatelji ne vodećimnogo računa o osećanjima mladenaca: Pjer Mori, mada poznat kaostrastan i lepršav, dvaput je bio cilj bračnih planova. Prvi put je bila reč

26 I, 273— 274. Up ored i s lepim katalonskim tekstom, koji navodi Bonassie , II, str.311—312 o ljubavi čoveka prema supruzi.

27 Supra, IX gl. O nerazlučivosti ljubavi mladih i veze s roditeljima u gomjem Ariježu, nasuprot katalonskim i valensijanskim običajima, mnogo „modemijim”, vidi još

je dn om bitan tek st Be lib ast a (III , 18 9).28 I, 462. Ista referenca i za ovo što sledi.29 P. Bourdieu, u An na les , 1972.30 II, 415. Ljubav je obostran a (II, 424).

203

o šestogodišnjoj devojčiei i dalekoj budućnosti, a drugi put o ljubavnici prijatelja. U oba slučaja niko se nije raspi tivao za duboka ili pravaosećanja čestitog pastira, koji međutim nije bio neka budala. Istina,oba pokušaja su se završila neuspehom.

I u višim slojevima su pripremljeni brakovi rasprostranjeni: naslu-ćujemo da su dva prva braka Beatris de Planisol bila sklopljena madasu gospu pitali za mišljenje manje nego što je to bio običaj u plemića iu porodici. Samo postojanje planiranog braka, među elitom u Pamijeu,

bez prethod nog viđenja ni upoznavanja buduće, potvrđuje nam doživ-ljaj viteza Bertrana de Te: Bio sam duboko razočaran svojom suprugom

— priča ovaj — jer sam mislio da se ženim ćerkom Ponsa Isora iz L j t i bil ć k M t I i L k 31 G šk j

mladići kojc nam opisuje registar budili u devojci kojoj su se udvaralida bi sc njom oženili, slična i uzajamna osećanja. Ali naši spisi o tomeuopštc nc govore34. Uzrok njihovog prećutkivanja je lako pretpostav iti:s pravom ili ne muškarcu u gornjem Ariježu pripada inicijativa da nekažemo monopol ljubavnih i nežnih poduhvata35, bar kad je reč o predbračno j i bračnoj oblasti. Budi lepa i ćuti — kaže oksitanskakiiltura mladim verenicama i mladama. Č ak i kad govore između sebe

i te kako — dešava se da ih smatraju ćutljivim.U svakom slučaju je retko da žene iz Montajua izričito upotrebe

/,;i svoja osećanja prema muškarcu glagol voleti u njegovom romanti-ćnom vidu ili izraz koji znači naklonost (adamare ili diligere) Kad



Larna, a ona je u stvari bila ćerka Mestra Isora iz La rka 31. Greška je

bila nepr ijatna : Isora I iz Larka je bio dobar katolik , a Isora II iz L arnanaklonjen jeresi. Že neći se ćerkom Isora II, Bertran je mogao opravda-no očekivati ono što je najviše voleo na svetu, to jest da provodi dugezimske večeri u beskrajnim razgovorima o patarenstvu, u koje je vero-vao. Shvatljivo je da je bio duboko razočaran prevarom u pogleduverenice. Prinuđen da vodi zajednički život sa suprugom rimokatoličkevere, ćerkom Isora I, zatvorio se u bračno ćutanje dugo preko dvadesetgodina. U samom selu Montaju do takve greške nije moglo doći, sve su

porodic e bile u neposre dnim međusobnim vezama i svi su poznavalisve. Međutim čak i pogotovu u tom selu sklapao se brak s određenimdomusom isto toliko, čak i više, nego s određenim supružnikom. Brakiz ljubavi za mlade nije uvek bio mogućan, daleko od toga. Samo semogao zamisliti i nije bio suviše redak.

*

Značajno je upravo da je posle odredenog niza postupaka — flertu krčmi (III, 156), veridba, časne posete kući voljene devojke, poklonitašti ili brak na probu 32— brak iz ljubavi ipak ostvarivan s vremena navreme za muškarce. Tako se potvrdivala u selu mogućnost podudaranjaKarte srca i planova socijalne strukture. S druge strane, u pogleđuograda i osećanja koja su devojke gajile (ili nisu) prema udvaraču,lovcu na njihovu ruku, stanje stvari je bilo manje blistavo. U retkimslučajevima registar nam govori o mladim ženama koje su se svesno i

poš teno udale prema želji svog srca, dok, kao što smo videli, regis tarne štedi podatke o mladićima koji su izričito došli do željenog cilja.Asimetriju bračne ustanove u obliku iz onog doba treba proučiti:recimo, u prvoj analizi, da se žena smatra predmetom. Voljenim iliizudaranim, zavisno od slučaja. A muški učesnik igra ulogu kralja kojimiluje ili tuče svoju zakonitu suprugu. Istoričar se možda suočava ovdes oblašću kulturnog ćutanja33, nekakvom crnom rupom u socijalnoj

psihologiji: verova tno je, ponekad je i dokazano , da su zaljubljeni

31 III, 322. Larna i Larka su mesta u današnjem departmanu Arijež.32 Supra, II, IV, V, IX gl.33 M. Foucault , Le go n inau gur ale. ..

204

ćnom vidu ili izraz koji znači naklonost (adamare ili diligere). Kadmenjaju taj glagol — što im se ipak dešava s vremena na vreme — ne

pozivaju se, sem u re tkim izuzec ima, na osećanja u braku nit i na ljubavkoja treba da dovede do braka. U njih u tim slučajevima — ali samo ulim slučajevima — nalazimo način mišljenja trubadura koji su isterivalizakoniti brak iz oblasti prave ljubavi. Strasno sam volela (adamabam) Hartelemija Amilaka, mislim da me je opčinio — kaže Beatrisa dePlanisol o svom drugom ljubavniku-svešteniku. I dok je bila hladna usvoja prethodna dva braka s Bartelemijem stupa u divlji vatreni brak,ali privremen, mada ozakonjen pred beležnikom. Osećala sam veliku, veliku nežnost (diligebam) za Arnoa Vitala, kaže Alazaisa Gilaber —uspostavila sam s njim nečasnu prisnost... i živela sam u ništa manje nečasnoj vezi s njim (I, 413). Alazais govori o ljubavi, ali povodomArnoa Vitala s kojim je neko vreme provela u divljem braku. A za

čoveka za koga će se kasnije udati, Arnoa Forea, osećaće ono što je u poređenju s njenim osećanjim a za Arn oa Vitala naj razumniji raz um u poređe nju sa strasnom ljubavlju . Voleti čoveka strasno ili než no to je pre svega u ovom našem selu prednost zrele ili slobodne žene. Ali ta prednost ne cveta u b raku i vodi obično u p rolazne veze.

Da bi izlaganje bilo iscrpno treba ipak priznati i izuzetke kad ihima: montajuska kultura ne isključuje potpuno ljubav na prvi pogled užene, koja potom može da dovede do braka (II, 415, 424). Ali — da li jc to slučaj? — u jednom od retk ih slučajeva kad naši dok umenti pom inju teorijsku mogućnos t happy end-a odmah otklanjaju ostvarenječinjenica: Udala sam se za Arnoa Beloa koji je bio vrlo siromašan, a nije imao n i zanat, a nisam se prethodno u njega zaljubila na prvi pogled! To

je vrhunac! — izjavljuje ukratko Rejmonda d’Arželije u tekstu koji samveć naveo povodom drugih problema (III, 64). Brak Belo-Arželije nijedakle bio zasnovan ni na bogatstvu muža ni na početnoj strasti žene, aipak nije bio nesrećan. Č ak je Arnou doneo iskrenu prvrže nost Rej-monde, ona doslovno izjavljuje da je bila vrlo radosna kad joj se muž

34 Međutim Sibila Pjer, koju muž voli (dilecta), oseća za njega ljubav (izraženu glagolom am ar e) pomešanu sa strahom ( tim or ): II, 415 i 424.

35 V idi tepanja iz ljubavi, kojima supruzi nazivaju supruge još od X veka u katalon - sko-pirinejskim krajevima, u Bonassie, II 333. O asimetriji osećanja nas obaveštava na primer par Žan Mori i Matena Servel: on je hoće za ženu, jer mu se dopada, ona ga prihvata, jer su oboje izbeglice u Španiji i rodom iz kraja istog jezika, to će reći iz gornjeg Ariježa ili Sabartesa.

205

vraćao živ i zdrav sa saslušanja ili iz zatvora inkvizitora. Radost jeverovatno bila dokaz stvarne supružanske nežnOsti koja se postupnorazvijala36.

*

Inicijativu u ljubavi, bilo da je reč o strasti ili naklonosti, imauglavnom muškarac čim udvaranje teži braku. Svi su uostalom smatralida je takva situacija normalna. Kad je Beatrisa de Planisol uzela dačuva kao amajliju krv prvog mesečnog pranja svoje kćeri Filipe, cilj jojje obezbeđenje da će se budući muž njene kćeri ludo zaljubiti u svoju

ditk!e isključeno da je „model iz Montajua” u pogledu doba za udajuupioi.m, bar delimično, bračnim običajima koje će navesti demografi-

|.i scla u XVII i XVIII veku. U malim zajednicama klasičnog doba,devojkc će se udavati kasno i vladaće relativna predbračna čednost, ali(V Jc har pratiti duga razdoblja Ijubavnog udvaranja i ritualizovanogll< rta U selu Montaju naprotiv, mnogo je žena ušlo u brak r ano, piodbračni i bračni običaji su skučeni, čak grubi. Seksualna trpeljivost,vi lo n lativna, važeća je naročito za udovice (uprkos tabuima koji sel.iho poštuju (I, 491)). Ona se odnosi i na siromašne ili zanemarene

dcvojkc za kojima nema potražnje na bračnom tržištu: neudate, one/alaze u godine i namenjen im je niži položaj služavki, njima je dakle



je obezbeđenje da će se budući muž njene kćeri ludo zaljubiti u svojuženu i neće ni pogledati nijednu drugu ženu na svetu (I, 248). Oosećanjima Filipe za tog čoveka Beatris ne govori. Nije se brinula ni zasopstvena osećanja prema svojoj dvojici muževa...

Istina: sam pojam ljubavnog i predbračnog udvaranja imao jeveliki značaj, za devojke bar u seoskoj sredini gde su devojke za udaju bile vrlo mlade i vrlo nežne. Važno je bilo, kako je to vrlo dobrorazumeo Bernar Klerg, udvarati se tašti! Duge godine flerta koje ćeopisati Nikola Retif povodom sela u XVIII veku kad se kasno stupalou brak, nisu imale vremena da se ustale za mlade iz Montajua u XIVveku. Gijmetu Mori iz Montajua (mlađa sestra Pjera Morija) otac jeudao za tesara Gijoma Pikijea iz Larok d’Olma, mada nije bila ni blizuosamnaest godina37. Taj pripremljen brak će biti nesrećan utoliko prešto su se supružnici razlikovali u veri: ona je jeretik, a on je katolik

strog vernik. Gijmeta će dvaput bežati: jednom privremeno ocu uMontaju, a drugi put konačno raskinuvši s mužem. Grazida Lizije setakođe udala s petnaest ili šesnaest godina. Šestogodišnja devojčica jeobećana Pjeru Moriju, koji će teorijski dobiti mladunicu u času kadđozri za udaju. Od prvog mesečnog pranja ozbiljno se razmišlja o udajiFilipe, ćerke Beatrise de Planisol; nejasan tekst38govori o n jenoj verid-

bi, čak i o mužu, mada niti je brak ostvaren niti je bilo svadbe. SamaBeatrisa se mlada udala, verovatno u dvađesetoj godini ili ranije39.Rejmonda Mori, druga sestra Pjera Morija, udala se najkasnije s osam-naest godina za Gijoma Martija, koji je takode iz Montajua40. Esklar-mond a Klerg, rođena For, možda se uda la sa četrnaest godina41. Nije

36 Ceo prethodni pasus pokazuje da uprkos nedostacima, tu i tamo, seljačka Ijubav, sve do romantičnog vida, postoji i te kako u gornjem Ariježu na nimalo izuzetan način, posebno u oženjenih ljudi i neudatih žena... Istina problem izraza je osnovan. Oksitanska kultura, u svim socijalnim ravnima, pridaje već odavno znatnu vrednost strasnoj ljubavi i mesni seljaci mogu je doživeti u srcu, ali i u re cim a. Kultura na severu, bar u seljačkoj ravni, sporije će doći do tog praga kad je reč o verbalnom izrazu osećanja, koje joj je međutim poznato odavno (vidi tim povodom radove, u pripremi, Burguiere-a i Goues- se-a).

37 Tako izlazi iz III, 156. Up. i III, 148 do 155 i III, 497.38 I, 248.39 Sest godina pre udaje bila sam kao m ala devojčica (I, 218).40 III, 99—101: osa mna est joj je godina iste go dine kad nas tekst obaveš tava da ima

muža. Vidi i u drugoj parohiji Odu Fore, imućnu seljanku, udatu s najviše sedamnaest ili osamnaest godina.

41 Dvosmislen tekst: I, 429.

206

olvoren put u divlji brak dok ne nađu muža42.

Naprotiv izgleda da se mladići ne žene vrlo rano, Who’s Who Monlajua, onakav kakvog ga možemo sklopiti iz činjenica pročitanih uKcgistru, pominje mladiće izmedu petnaeste i dvadesete godine kao

još ncženjene . Na muškoj strani brak je izgleda vrlo ozbil jna stvar okojoj se razmišlja tek posle dvadeset i pete, čak i kasnije: tek kad seslcknc položaj u životu. Bernar Klerg je baji sela i otac vanbračnogdctcta u času kad se u njemu oko 1308. rađa velika strast za RejmonduMelo: njom će se oženiti. B ernar Belo ima već čopor vanb račne dečurli-

jc kad se časno ženi devojkom, koja im nije majka. Ženidbe predviđe-ne za Pjera Morija ne mogu u svakom slučaju da se ostvare prenjegove tridesete godine. Arno Vital, zavodljivi obućar, nanizao jehczbrojne ljubavne doživljaje pre no što će se oženiti Rejmondom

Giju. Rejmon Rusel će se oženiti sestrom Pjera Klerga (koji ima istoime i prezime kao sveštenik) tek znatno posle svoje burne mladostiupravnika zamka Montajua i platonskog obožavaoca Beatrise (I, 338).Arno Beloje prevalio tridesetu kad se oženio Rejmondom d’Arželije(III, 63). Žan Mori se oženio Matenom Servel posle dugih godinascoba s ovcama u svom dečačkom i zrelom dobu po padinama Pirineja.Tad mu je bar dvadeset i pet godina43.

Jednom reči muževi u selu Montaju bili su uglavnom odrasli ljudi,a ženili su se često mladim naivnim devojkama44. One su bile na početku. Oni su došli do kraja . Razl ika u godinama u vremenu ranesmrtnosti brzo je dovodila do mladih udovica. A ove će pušiti morač sgroblja, pripremajući se da kao još mlade udovice istroše još jednog ilidva muža. Pošteno vraćanje duga, kako ćemo videti.

42 Vidi tim povodom su pra slučaj Rejmonde Arsan, Visane Testanijer itd. i primer

Ruse Gono (III, 278). v43 II, 469—470 (Žan Mori se rodio oko 1295—1296). M Montaju i okolina u doba našeg izučavanja ne bi se dakle vezivali za „moderni'

/.ip ad nja čk i” mo de l (kas niji od 15 00. ugla vno m) kas no g braka . (Taj mo de l je pr ed oč io Ilajnal u: Glass i Eversley, P op ul ati on in hi sto ry ... ) Montaju se više priklanja modelima Sredozemlja pre modemog doba, koji se ponekad pokazuju vrlo arhaični: u njima devojke ulaze dosta rano u brak, a može uporedo (ali ne i obavezno) da postoji kasna ili vrlo kasna ženidba mladih muškaraca. O sistemima rane udaje, uz koje ponekad ide vrlo mali procenat neudatih žena ( su pra ), vidi Hajnal u: Glass i Eversley, op. cit. ; C. Klapisch,

Ann ales , 1969. str. 1327—132 8 (o braku u oblasti Firence oko 1400— 1430); i P. Weaver, l 'amilia C aesarus... (devojke su se u proseku udavale sa devetnaest godina u porodicama robova i slobodnjaka, koji su zavisili od rimskih careva).

207f f o p g g H S i g š n a i T s u ia h m

MAsra*« s.SMEAe

D V A N A E S T A G L A V A

BRAK I POLOŽAJ ŽENE

Ali ( iijmeta brzo vraća majku u stvarnost: Nc govori n ikad mom mužu da smo o tome razgovarale — kažeona jcr ako sazna ubiće me. Mrzi jeretike.

IJ prisustvu samog Žaka Furnijea Gijmeta ne propušta da otkrijekoliko se boji svog supruga2:

Jeste li rekli svom mužu da ste videli izbliza ili izdaleka jeret ika l*rada Tavemijea? — pita biskup seljanku.

— Ne — odgovara ona — suviše sam se plašila da me muž ne / lostavlja ako mu to kažem .

Prclaženje na taj čin nije isključeno3: one noći kad Pjer Morispava u kući svoje sestre Gijmete u Larok d’Olmu čuje buku tučnjave:

j t žb k Gij ti Č titi ti št j b č d t



Razlika u godinama među bračnim drugovima povlačila je sasobom razlike u položaju. Položaj mlade udate žene u selu Montaju iostalim selima u okolini nije baš ružičast. Svaka žena koja uđe u brakmora da očekuje kad-tad dobru količinu batina. Dvosmislena poslovicakruži Oksitanijom dvadesetih godina XIV veka. I čestiti žitelji grofovi-

je Foa uživali su u n joj (III, 243):

Ko svoju ženu jastukom bije Misli da je boli, a njoj ništa nije.

Izreka svedoči o relativnoj grubosti muškaraca i veštini supruga uLangdoku. Drugi tekstovi su izričitiji. Ukazuju posredno ili neposre-

dno da će montajuski muškarac, kome pripada inicijativa u strasnojljubavi u cilju braka, kasnije prisvojiti pravo na bračno batinanje.Pređimo preko malo posebnog slučaja drvoseče Bernara Befeja: kaoIjubazan zet prebiće rođenu ženu (III, 178) da bi zaštitio svoju taštu odženinih napada. Naprotiv modrica na oku Gijmete Klerg, mada jemiroljubivog porekla, čini mi se otkriće u pogledu običaja koji seuopšte pripisuju muževima. Gijmeta ima zaista povređeno oko, kao

posledicu nehotične povrede ili infekcije. Kreće dakle da traž i travarkuspecijalizovanu za lečenje očiju. Usput sreće Prada Tavernijea, tkača isavršenog iz Prad d’Ajona. Tavernije je prirodno upita:

— Hej, Gijmeta, šta se dešava? Is tuk ao te muž? — Ne, odgovara žena, samo mala povreda (I, 337).

Tog dana je dakle u pitanju lažna uzbuna. Ali Gijmeta Klerg sesigurno plaši svog muža. Jednog dana žanje žito sa svojom majkom,Alazaisom, na njivi Bernara Riva, Gijmetinog oca, a Alazaisinog muža.Dve žene povedu razgovor o božjim ljudim a1:

— Oni spasavaju duše, ne jedu meso, ne dodiruju žene, kaže Alaza-isa ushićena i zaslepljena pri samom pominjanju načina života svetihIjudi.

1 I, 334— 335. Pom enuta njiva se nalazi na mestu zvanom ala ko t, u prevodu na padini, koja je ispod sta ro g sela, a na mestu gde je dan ašn je selo Montaju: topografski ovo mesto se poklapa s podgrađem (koje se razvilo posle vremena Reg istr a, a pre XDC veka)

sta ro g sela.

208

njegov zet vežba ruku na Gijmeti. Č estiti pastir poštuje bračno dosto-

janstvo: ne pokušava uopšte da se umeša. Ali će kidnapovat i ses trunckoliko dana kasnije da bi je zaštitio od zlostavljanja.Grube navike muževa, neotesanih seljaka, brzih na šamar — odgo-

voriće verovatno, ne bez predrasuda, naši gradski čitaoci... I neće biti u pravu: plem enite gospe ili građanke nisu u tom pogledu u bolje m položaju od seljanki. Ma koliko supruzi tih dama bili ar istokra te iligradski uglađeni i oni imaju tešku ruku: Beatrisa de Planisol se plašida je njen prvi muž ne ubije ako počini preljubu s upravnikom. (Uos-talom plaši se i svoje braće, ovi je zlostavljaju prilikom njene avantures Bartelemijem Amilakom). Što se tiče građanki zadovoljiću se navođe-njem primera bračnog para, ćerke i zeta velikog Pjera Otijea lično:

— Arno — kaže Pjer Otije svom zetu Arnou Tejsejru šetajući s

njim trgom Aks-le-Terma — ne slažete se dobro s mojom ćerkom Gijmetom, koja je vaša supruga, grubi ste i surovi prema njoj i ponašate se suprotno Jevanđelju koje nalaže da čovek bude miroljubiv, blag i nežan.

— Greška je do vaše ćerke — odgovara Arno, koji zaista ima lošunaviku da bije svoju ženu4. Zla je i brbljiva. A i vi vodite računa —zaključuje zet, nimalo ljubazan prema tastu patarenu — da vas ne uhvate za njušku zbog vašeg dugog jeretičkog jezika.

Razume se ostaje se uglavnom na grubim rečima i ćuškama. Pre-tnje smrću, koje izriču muževi ženama (nikad u obrnutom smislu:nalazimo se u oblasti Sredozemlja!), ne ostvaruju se. Ali je opšti tonodnosa supruga prema supruzi često loš. Kad je zaista loš (što ne morauvek da bude slučaj: o dobrim i mirnim brakovima se ne govoriuopšte) u najboljem slučaju pretpostavlja teško ćutanje, u najgorem

2 I, 341. O strahu supruge s eljanke od muža vidi i I, 342, 346; II, 366— 367.3 II, 148. Vidi i III, 280 (Mangardu, svoju ženu, Rejmon de Konsna iz Aksija je

istukao zbog njene jeresi).4 II, 213, II, 197. Slučajevi pretučenih supruga su najzad mnogo brojniji u našem

doku mentu nego de ce koju tuku roditelji: vidi lekara A. Teisejra koji — u II, 197 — tučesvog mladog, vanbračnog sina i u isto vreme udara i suprugu. Vidi i III, 285: otac tuče svoju (malu) kćer, ali ova potom odbija da se vrati u očev dom. Odnosi roditelji-deca,koji su prirodni, izgleda da su bolji i srdačniji u gom jem Ariježu neg o veza mu ž — žena,koja je (bar na početku) posledica društvenog izbora.

14 Montaju 209

užasnu uvredu: Krmačo jedna — kaže Gijom d’Asku, dobar katolik izsela Asku svojoj ženi Floransi, koju sumnjiči da ima nedopuštenedodire s patarenima5. Krmačo jedna... tebe i tvoju saučesnicu Riksandu,

ženu Pjera Amije la iz Askua , jeretičku gubavicu, trebalo bi obe spaliti... I neču se libiti da iščupam džigericu i creva takvoj matoroj krmači...

I sav besan (nastavlja Rejmon Sikr, svedok te bračne scene) Gijom dAsk u leže u krevet zagnjurivši glavu u krevet i preteči supruzi. Cuvši to

pomenuta supruga izađe iz kuče na vrata sobe i ode.Č injenica je da su neki vrlo prosvečeni patareni, koji su čitali

Bibliju, kao što je upravo Pjer Otije, propovedali humanije ponašanje prema ženi6. Ali zbog te činjenice, ma koliko ona bila utešna, ne

Im.i oboslrano: to je ćutanje u lošim brakovima, pa čak i u manjel»»;mi, čcsto obeležje odnosa muža i žene u selu M ontaju 9. Pogled ajte u..im<«m Montaju prigušenost i ćutanje Gijmete Klerg, Rejmonde Mar-li, |w .iirise de Planisol, Rej mon de Giju pre d njihovim muževima. Ć u-i iii|« ii braku nije samo posledica ideoloških neslagan ja supružnika.<in\*v li ncki etnolozi koji su tradicionalni svet braka označili kao piavi svel bcz kom unikacije10? Žene u planini sa žutim krstovima gajei.tjin vri i neguju ga brižljivo, razgovaraju među sobom, ali daleko odvladavinc svojih muževa. Plaše ih se čak i kad ih vole. I mogu da pomire ljubav i st rah11.



smemo da zaboravimo snažnu ženomrzačku osnovu tog vremena u

ustanovi braka, u seljačkoj civilizaciji gornjeg Ariježa. I sam Pjer Otije,uprkos svojoj nežnosti za ćerku, smatra uglavnom ženu kao prljavustvar (II, 409). Nemarnost s kojom se Belibast ponaša prema svojojljubavnici, koju udaje za Pjera Morija, potom je „razvodi” nekolikodana kasnije, kao da je u pitanju cvekla, jer mu se taj brak više nedopada ili zato što ga je uhvatila nervna depresija zasnovana na ljubo-mori ili najzad poslednja i najnepovoljnija pretpostavka po ugled sve-tog čoveka zato što misli da je njegova strategija uspela, to jest da je

prebacio odgo vornost za očinstvo budućeg deteta na dobrog pas tira, tajnačin ne ukazuje na veliko poštovanje za drugi pol. Belibast uostalomnikad nije krio svoj muški šovinizam i svoj muški imperijalizam. Zanjega ženska duša kao takva ne može uči u raj posle smrti žene u kojoj

je bila: u međuvre menu je toj duši neophodna reinkarnac ija, čak i vrlokratka, u telu muškog pola. Odatle potiču užasne posledice na ovomsvetu. Muškarac ništa ne vredi — kaže jednog dana sveti čovek PjeruMoriju i Rejmondi, ako nije gospodar svoje žene7. I oslanjajući se na toosnovno načelo uzima sebi izričito pravo da „zlostavlja” svoju drugari-cu. Pjer Mori — veran tumač filozofije Montajua — ne zaostaje uruženju žena: Zene su demoni — kaže on svojoj gazdarici Sibili Pjer,koja se usudila da podoji svoje jeretičko odojče. Duša žene i duša krmače to je sve isto, što če reči ništa naročito — dobacuje Arno Lofr izTinjaka vređajući ženu iz mesta i gledajući svoju krmaču koja pase nagumnu. Još određenije: u vreme večernje čašice žena je isključena iz

grupe koja pije8piće pred obed.Te demone, te davolice, „krmače”, vodopije, može muškarac datuče, može da se zadovolji stalnim ćutanjem pred njima, što uostalom

5 II, 365. Vidi i II, 86: suprug vređa Odu Fore.^ II, 213.7 II, 441— 442 ('muška reinkamacija bivših žena po Belibastu!). „Valdisti” u Pami-

je u, urba niji, ma nje su u tom po gle du že no mr sci od pat are na u go m je m Ar ijež u, ovi drug i su neotesaniji i originalniji u svojoj doktrini. Rejmon de la Kot, iz Pamijea, ne misli da će žene vaskrsnuti ,,u muškom polu”, sva ko će — vel i on — vaskrsnuti u svom polu (I, 88). Vidi i III, 191 (muški imperijalizam Belibasta), i II, 35.

8 II, 415 (P. Mori); II, 131 (A. Lofre); III, 155 (sestra Pjera Morija je isključena iz ispijanja pića napravljenog od vina pred obed).

210

*

Ženc Montajua, već to vidimo iz ovih nekoliko prethodnih redo-va, vešto taktiziraju. Izgubile su rat, ipak im se dešava da dobiju poneku bitku.

Prvi njihov uspeh treba pripisati malobrojnim ali neporecivim pojavama „m atr ijarha ta” . Do ma trija rhalne situacije dolazi kad ženanasledujc, bar privremeno, mušku glavu porodice. A ovaj je nestao ilisc povukao. Odsustvo muškog deteta i naslednika, ili njegova nesposobnost ili nedosto jnos t uko liko postoji , verovatno dovoljno objašnjavajuovakav sticaj okolnosti. Zet će se normalno oženiti devojkom koja ćenastaviti lozu. Njega tast može i da usvoji12. Tako će postati nerazlučiv

dco novog domusa koji ga je prihvatio. Međutim položaj zeta će biti idalje osetljiv u pogledu imena i osobe njegove žene. Tim povodom bise mogli navesti doživljaji Gijoma de l’Era iz Tinjaka: Oženio se u selu Lorda i zbog ženine porodice, u čiju je kuču ušao, otad su ga nazvali Gijom de Komejan, taj Gijom je još živ, kako se veruje, i još živi u Lorda (II, 129). Opet se potvrđuje svemoć domusa. Za domus je matrijarhatsamo trenutno sredstvo, a ne cilj. Dovoljno je zaista da ostal pređe uruke devojke, odmah se pojavljuje njen muž kao zet: njegov položajnije jak, jer upada u mreže sistema koji je sticajem okolnosti postaomatrijarhalni. Zet je sad primoran da menja ime: postaje Kornejan umesto de l ’Er, uzima dakle prezime svoje žene (Kornejan), prezimekoje u stvari označava domus. U tim uslovima, ako spuruga ima iolesnage, vlast menja pol i prelazi — izuzetak koji ne znači pravilo — nastranu preslice. Pogledajte slučaj prave gospodarice, Sibile Baj iz Aks-le-Terma. Sibila je nasledila od predaka kuću u Aksu, deca pomenutedame, koja se pozivaju na majku, nazivaju tu kuću majčin ostal (II, 21).Sibila, glava domusa, udala se za taraskonskog beležnika Arnoa Sikra.U odnosu na njega ona nije skromna i ponizna kakva je većina supruga

9 I, 334— 335; III, 101 itd.10 III, 221. Vidi i zbirku Semalitćhumaine.11 Bo jim se i mn og o vo lim svo ga mu za (Sibila Pjer: II, 424).12 Vidi (teorijski) slučaj Pjera Morija, sup ra, IV gl. i III, 121.

211

u grofoviji Foa, koje kao strankinje ulaze u mladoženjinu kuću i takose pred mužem ponašaju. Duboko protivan patarenima Arno Sikr sena nesreću zamerio samovoljnoj Sibili. Još u mladosti se nije ustruča-vala da ga istera iz kuće u u Aksu13, gde je s njom živeo kao njen muž.Arno je dakle morao da živi od svog beležničkog zanata u Taraskonu. Njegova žena, poš to se tako grubo rastala od njega, nije se libila da muu Taraskon pošalje njihovog sina, po imenu Arnoa takođe, starogsedam godina: Arno je dakle bio umoljen da se pobrine za vaspitanjeArnoa mlađeg. Dok se gospa militantno bavila patarenstvom. Vrlologično Sibilini sinovi su uz svoje ime dodavali čas očevo prezime Sikr, čas majčino Baj. Arno Sikr mlađi i Pons Sikr, njegov brat, bili su dakle

Marti16. Gijmeti su još ostala njena dva sina. A on i su skoro od rasli, u punoj snazi. Majka i sinovi će se dakle nastani ti u San Ma teu, „unosni- joj ” varošici (III, 169). Njih troje sad dobro zarađuju i mogu da kupesebi ostal. Poljoprivredno dobro s dvorištem, povrtnjakom, njivom,vinogradima, pašnjacima, magarcem, mazgom i ovcama organizuje seoko domusa, koji ima više soba. Gazdarica prima bez teškoća dvanaestdo petnaest gostiju. Zanatska obrada vune i sezonski radovi, učešće u7.etvi na tuđim imanjima, donose dodatne prihode. A š vremena navreme i sami uzimaju plaćene radnike. Novi ostal nema ničeg zajednič-kog s Bernarom Martijem, koji je odavno zaboravljen. Gijmeta postajePoštovana gospođa Gijmeta (II 28)! Ponovo uzima svoje devojačko



čas majčino Baj. Arno Sikr mlađi i Pons Sikr, njegov brat, bili su dakle

poznati i pod imenom Arn o Baj i Pons Baj. U ovom drugom slučajuuključivali su se u srce matrijarhalnog sistema. Arno Baj-Sikr će uosta-lom pokazati svojim neverovatnim životom doušnika, potpuno posve-ćenim ponovnom osvajanju majčinog domusa, u kojoj je meri sebesmatrao prvenstveno pripadnikom ostala svoje majke Sibile. Na kraju

je ipak kuća ta koja u krajn jem ishodu dodeljuje moć. Kuća je uglav-nom (mada to nije bitno) patrijarhalna, pošto su glave kuće po pravilumuške. Ali može ipak da ponekad bude i matrijarhalna kad su uloge,kao što to može da se desi, obrnute zbog posledica genealoške slučaj-nosti prenošenja nasleđa po ženskoj liniji. Reci mi ko drži ku ću muško ili žensko. Reći ću ti k o nosi pantalone.

„Matrijarhalizacija” nije vrlo česta. Ali je konceptualno uvek mo-

guća. A pre svega otkriva bitnu moć domusa, koja određuje i ponekad preokreće mušku i žensku ulogu. Muška prednost u selu Montaju nijedeo osnovne strukture, već uzgredna pojava domaćinstva. Tu leži raz-log povremenog pojavljivanja m atrija rhat a14.

Dobar primer (mada malo različit od prethodnih pošto je reč o položaju udovice) pruža nam u samoj sred ini Montajua ma trija rhalnasudbina Gijmete Mori. G ijmeta je bliska rođaka Pjera Morija (ali je netreba mešati s drugom Gijmetom Mori — ženom Bertrana Pikijea —koja je Pjerova sestra). Ona prva Gijmeta se dakle udala u samom seluza Bernara Martija iz Montajua: tu je on imao svoj domus kao sviostali15. Gijmeta, majka dva sina, bila je pridošlica u ostalu svog muža.Ona sama predstavljala je samo pola domaćinstva, nevažnu polovinu

para čija je glavna polovina bio Bernar Marti.Dođe do gonjenja u 1308. I do izgnanstva. Martijevi beže iz sela

žutih krstova. Lutaju po Kataloniji. Idu od varošice do varošice iz jednog u drugo privreme no staniš te. Između dve seobe umire Bernar

13 Vidi i slučaj Sikarde, druge jake žene takođe iz porodice uglednika u Aks-le-Ter- mu (I, 290).

14 Po Bonassie-u (II, 366) u Kataloniji ranog srednjeg veka, naročito po obodu Pirineja, seljački slojevi su više cenili očevu lozu, a plemićke i privilegovane grupe majčinu. Postoji tu uverljiv koren naših ustanova u selu Montaju i u gomjem Ariježu. U celini loze su u većini po očevoj liniji, loze po majčinoj liniji su u znatnoj manjini.

15 III, 107; III, 491. Ne me šati ga s Bema rom M artijem iz Žinaka.

212

Poštovana gospođa Gijmeta (II, 28)! Ponovo uzima svoje devojačko

prezime Mori, pošto je prezime Marti zastarelo. Njeni sinovi se, kaošto to dobra matrijarhalna loza zahteva, zovu Žan i Arno Mori, a neMarti. Kao u svakom matrijarhalnom sistemu majčin brat, ujak PjerMori (stric istog imena kao naš pastir) igra bitnu ulogu u domaćinstvu,Mcđutim gazdarica je Gijmeta. Ona prihvata ili odbija ženidbu svojihodraslih sinova. Ona vlada u jedinoj prostoriji za goste koja joj služikao salon-trpezarija-kuhinja. Pronicljiva i društvena, igra u odnosu sPjerom Morijem — koji voli društvo i skupove — onu ulogu koju ćeigrati gospođa Verdiren u odnosu na Pripovedača u Potrazi za izgublje- nim vremenom. U nedostatku oca porodice novi domus je sticajemokolnos ti iznedrio m atrijarh at u emigrantskoj porodici17.

Montaju, Prad d’Ajon, Merans, Belker, razna planinska sela gor-

nje grofovije Foa ili oblasti So nam pružaju druge bar verovatne prim ere vladavine udovica ili žena. Nasledile su kuću od svoje porodi-ce, ili su je same stvorile ili im je prosto suprug ostavio, genealoškeslučajnosti, zahtevi ostala, prirodne sposobnosti jakih ličnosti, dale sutim gospama vlast u domusu, lišenom muške glave. A starešine tihmatrijarhalnih kuća prepoznajemo po ženskom obliku s a na kraju prezimena, kojem pre thodi rečica Na (skraćeno od Dom ina — Gospo-đa ili Gazdarica). U selu Montaju stara Na Roka je jedna od majki pata renske crkve, đavolski materinska ona prop isuje norme klanjakokošiju (I, 458). Nimalo se ne odričući svoje inspirativne uloge ugle-dni je savetnik starešinama porodica u parohiji. Na Carminagva jetakođe glava jedne montajuske kuće (III, 75). U Meransu Na Feriola ima kuću i stado koza, jeretik je i zapošljava pastire (II, 461, 477; III,163). U Prad d’Ajonu Na Fereira leči bolesti očiju18. U Belkeru kovač

16 III, 168: Bemar Marti je još živ u Hunkosi gde živi sa ženom. III, 169: u Orti (oblast Tortose) iduće godine Bemar Marti je umro. Gijmeta se priprema za seobu u San

Mateo sa svoja dva sina.17 Vidi i slučaj majke plemenitog Bertrana de Te: ona je vlasnica „Zemlje” ili

porodičnog feuda, dok je sin sve do majčine smrti u pogledu imanja bio bez ičega (III,

312—313).18 I, 337. Vidi takođe u III, 162 Na De sn ada , zvana Na Capr iera , u Aks le Termu; u

III, 259 N a Pa lha res a (Liznak); u III, 291 N a En gle sia ; u III, 280, N a H on or s, udovica Pjera Amijela iz Rabata; u III, 154, N a Lo ng a iz Montajua i njena ćerka Gozija Klerg,

zvana Gozi ja Na Longa.

213

Bernar den Alazais, ili od Na Alazais verovatno je potomak takvežene-m atrijarha19 koja mu je bila majka ili predak, i on je kao i Na Fereira nosilac zanimljivih folklornih tajni, samo se ovog puta tičesudbine duša posle smrti. Da li te tajne potiču od njegovog porekla?Da li je matrijarhat najbolji čuvar divlje i tradicionalne misli u našimzapadnjačkim društvima?... U svakom slučaju ustanovimo da ženastiče ugled i poštovanje čim s godinama prestane da bude seksualni predmet. Prela zno doba žene uvećava joj moć.

*

Patarenski seljaci mogu da nazivaju Bogorodicu putenim buretomu koje se sklonio Isus Hrist: u svojoj porodici su sinovi puni Ijubavi i poštovanja. Ostar iti znači za ženu biti majka odrasle dece, velik ih proizvodača. To znači ima ti sad pravo na poštovanje koje joj uka zuju potom ci izašli iz majčine utro be. Pjer Klerg, kome ništa nije bilo sveto,voleo je i poštovao uspomenu na majku: smatrao ju je dobrom ženom,koja je činila dobro jereticima. Videli smo da je sredio, na dvostrukoužasavanje i mesnih patarena i biskupa u Pamijeu, da staru Mangardusahrani pod Bogorodičinim oltarom, mestom lokalnog hodočašća. Tajoltar će potom doneti sreću parohovim doživljajima. Gijom Ostac,zemljorađnik i baji u Ornolaku, poštuje svoju majku i govori joj ,,vi”.Pobožno sluša njene pouke Od nje je primio polu jeretička polu pri



Pored matrijarhata zanati dostupni ženama (iako nemaju uvek unjima monop ol) predstavljaju drugu ograničenu, ali stvarnu mogućnostrelativnog oslobodenja „lepšeg pola”. U selu Montaju već smo to

prim etil i, jedn a žena, Fabris a Riv (I, 325—326) bavi se krčmarskimzanatom: zanimanje nije unosno u ovom mestu usled malobrojnostistanovništva. Alazaisa Azema prodaje sir na malo. U Larok d’Olmu i sone strane Pirineja krčme duž puteva i na vašarima, na koje odlazeljudi iz M ontajua , drže krčmarice20.

*

Matrijarhat i ženski zanati predstavljaju u nekim slučajevima is- pravku muške diskrim inaci je. Ipak su u pita nju malobrojne ustanove. Najčešće j e „slabi pol ” zais ta slab pred vlašću koju je prig rab io muškinarod. Ipak ne preuveličavajmo nemoć žena. Pred falokratizmom nisunimalo obezoružane, nisu one samo „ponižene i uvređene” u sistemu.

U svojoj kući žena razume se rinta. Ali kao robinja vatre, vode,drveta, trave, kuvanja i predenja samom tom činjenicom stiče svoj delić

pris ne domaćinske vlasti. Stareći nalazi, ako se izuzme muž, sigurnunaknadu u drugim članovima porodice. Suprug, čije su želje opale, neustručava se da bez tanan osti naziva suprugu staricom, starim jeretikom, starom krmačom21. Savremenici znaju da žena, u p revashodno patrijar-halnom sistemu, živi u muževljevoj kući (koja nije zaista njena) samo

doživotno. Ali u odnosu sa decom i nećacima bivša robinja ognjištauživa izuzetan položaj. Ugnjetavana kao supruga, kao majka dobijaoreol svetinje. U Sredozemlju smo, dovraga! Ili skoro. U svakomslučaju u krajevima latinskog sredozemlja, nijedan protestantizam nećenikad u njemu ugušiti kult majke Marije.

19 I, 448. Vidi i II, 423 (matrijarhat prelja iz Limua), kao i III, 478 (Na Borrelha iz Montajua je sestra Rejmonde Mori, a N a Cor tilla , ili Riksanda Kortij iz Askua je snažna udovica pomenuta i u III, 305. III, 142: N a Ca val ha je sestra Bem ara Belibasta.

20 I, 221; III, 153. Vid i i sup ra, V gl. (krčma N a Ga rg alh a- e).21 Supra. Stari plemići su isto toliko nevaspitani u tom pogledu koliko i stari seljaci

(III, 328). Ali baš se plemenita žena u godinama, kad je muž nazove matora (u III, 328) bez oklevanja brani od njega.

214

Pobožno sluša njene pouke. Od nje je primio polu-jeretička polu-pri-

rodnjačka i materijalistička shvatanja. Ona se prenose s majke na sinaza šetnji i beskrajnih ćeretanja22.

Ne treba sad zapasti u sladunjavost. Niti u Epinalske sličice. Bilo je mangupa u gonjem Ariježu: tukli su majku i grizli dojku koja ih jeothranila. Pogledajte sina Stefanije Šatoverden, tiranina svoje staremajke... Svedočenje mnogobrojnih tekstova ipak je dovoljno jasno iukazuje da se u selu Montaju između 1300. i 1320. odvijao klasičan

prelaz tako drag sredozemnim civilizacijama: on vodi od mlade žene,koju ugnjetava daleko stariji muž, do zrele ili stare majke, koju muškadeca poštuju ili obožavaju. I ćerke obasipaju majku ljubavlju: Ava,Filipa, Esklarmonda i Kondor, ćerke Beatrise de Planisol briznu u plač(I, 257) pri pomisli na opasnost od hapšenja, koja preti bivšoj kastelan-

ki. Ova je dakle nagrađena slatkom ljubavlju kakvom je uvek volelasvoju decu (I, 246).

U seljačkoj sredini stav ćerki prema majci je pun poštovanja.Ponašanje opravdavaju uostalom materijalne usluge koje im m ajka činičak i kad su već odrasle i udate: Jednog dana — priča Gijmeta Klerg,koja je udata za naprasitog čoveka — morala sam da uzajmim češljeve

za češljanje konoplje i zato sam se uputila očevoj kuči. Kad sam došla do vrata kuče zatekla sam brata, koji je izbacivao stajsko đubre iz kuče. Upitala sam brata:

— Gde je Gospođa moja majka? — A šta hočete od nje? — odgovori on. — Hoču češljeve, rekoh.

— Naša majka nije ovde, zaključi m oj brat, Otišla je p o vodu. Neče se zadugo vratiti.

Nisam poverovala svom bratu i pokušala sam da uđem u kuču. Onda moj brat prepreči vrata rukom i spreči me da uđem (I, 337).

Izuzetan tekst! Kapija je uska, ljudska ruka može da je prepreči,ulaz smrdi na đubre, Alazaisa Riva, majka, nosi vodu za domus svogčoveka, kao svaka žena. To ne sprečava ovu vrlo običnu majku da ima pravo na titu lu Gospođa (gospodarica) u govoru odrasle ćerke GijmeteKlerg. Porodica je uostalom leglo škorpija, ali su veze ritualizovane.

22 I, 200— 205, posebno I, 203. Vidi infra XXI gl. (uloga majke Žana Morija itd.).

215

Brat kaže Vi sestri, što ga ne sprečava da bude grub prema njoj. Aujak, Prad Tavernije, uživa još veće poštovanje svoje vanbračne kćeri,Brine Pursel, od poštovanja Gijmete prema Alazaisi. Savršeni PradTavernije zahteva, kako smo videli, da ga njegova vanbračna ćerka Brinobožava klečeći na oba kolena! Samo toliko!

Još jedna poštovana, čak presrećna majka: majka Visane Testani- jer. Visana, mlada ljubavnica Bernara Beloa, odustaje od svojih pata -renskih uverenja posle nervnog sloma, koji je doživela prilikom poku-šaja silovanja, kad ju je Arno Vital napastvovao. Ali Visana hitrododaje da povratak strogom katoličanstvu duguje takođe dobrom ivelikom uticaju svoje majke. Sve što joj je majka rekla protiv božjih

kao resku, borbenu, oštra jezika, spremnu na rasprave (III, 155). To ćeili ncprijatno dirnuti uprkos njenoj Ijubaznosti prema njima i uprkosnjenom ideološkom opredeljenju za njihovu stranu. U selu Buan (da-našnji Arijež) gospodar Salakru urla, viče i psuje kad se jeretici nađu unjegovoj kući (II, 425). To urlanje možda odgovara ekstravertnom

ponašanju ljudi Sredozemlja, a posebno onih iz Ariježa. Ali nimalo ne plaše ni njegovu suprugu ni ćerku (po imenu Blanša), dve žene upornoi pored vike gazde primaju Savršene u svoj ostal. Uopšte žene utadašnjoj kulturi grofovije Foa smatrane su svađalicama, izraz „ženskasvada” postao je poslovičan za ljude kao Pjer Mori i Belibast ([III, 191):reč je ne o borbi žena, već o brobi protiv muškaraca... Sta više i



ljudi urezalo se vatrenim slovim u njenu svest (I, 461).Ovim uobičajenim razgovorima majke s voljenom ćerkom može-mo dodati i izlaganje, ništa manje ubedljivo, tetke nećaku: Žan Pelisi-

jer je pri stup io pata renskim idejama zbog snažnog utica ja njegovetetke po majci, More, na njegovu svest malog pastira (III, 79). Jeretičkigovori koje je držala u kolibi punoj ovsa, gde je bila s mladim Žanom, pretegnuli su u njegovoj svesti, dotle odanoj rimokatoličkoj veri.

Ima svakako starih dama ili zrelih dama, kojima se mlađe ženežestoko suprostavljaju, uključujući i njihove rođene kćeri. Homerovskisukobi, koji idu do fizičkog obračuna i hladnog oružja, suprotstavljajuŽanu Befej i njenu majku Emersandu Marti. Ali upravo se ti sukobioštrokonđi između Emersande, stare patarenke i Žane, mlađe katoliki-

nje, mogu objasniti klimom kulturnog raspada s kojom se suočavamontajuska emigracija u katalonskom izgnanstvu odanoj skoro sto posto rimskoj veri. U selu Montaju pre izgnanstva Emersanda je naprotivuživala poštovanje svoje ćerke Žane. I u svakom slučaju stara dama jemogla ne biti više proročica u svojoj kući, ali je ipak zadržala velikiugled među ostalim članovima malog belibastovskog kluba. Sam Beli-

bast je vrlo cenio zbog njenog dugog iskustva star e žene: mnogo jevidela, preživela, zapamtila, videla je preko dvadeset jeretika, kaže svetičovek govoreći o majci Žane Befej23... Ona zna i vidi mnogo bolje od nas. U selu Montaju jednu ženu u godinama kao Gijmet Belo, osedelu pod amovima jere tičke tradic ije, njeni verski istomišljenici vrlo cene,kao i njihovi simpatizeri i uopšte svi seljani oba pola i bez obzira na

godine.Stare ili zrele žene nisu jedine uspevale da savladaju zid muške

diskriminacije. Pred mogućim ili stvarnim nasiljem supruga, mladeseljanke imaju ipak poneki adut. Pre svega ima među njima i dosta

borben ih, rixosa, koje tako umeju da se brane i odbiju napadača.Pogledajte sestru Pjera Morija: dvaput je bežala iz bračnog doma, adrugi put konačno. Jeretici, s kojima će se potom družiti, oceniće je

23 II, 64 i 75. Povod om ovog i slede ćeg primera Bona ssie, II, str. 332, podvlači značajno razdoblje zrelosti u životu katalonske žene u srednjem veku. John Demos, u A. Besan§on L ’His toi re ps yc ha na liti qu e.. . naglašava povodom žen sko g vračanja suprotnost zrelost/mladost.

216

j p

između žena se međusobne svađe smatraju normalnim! Pogledajte štauglavnom iznosi u saslušanju Fabrisa Riv, krčmarka iz Montajua24: Nekad smo se Alazaisa Riv i ja često svađale. Prestale smo da se svađamo tek kad smo međusobno saznale male jeretičke tajne, što nas je dovelo u položaj da možemo jedna drugu da ucenjujemo pred inkvizito- rom. Tad smo prestale da se svadamo. Sve se odigrava kao da jeariješka kultura zahtevala poslušnost žena shodno zahtevima preovla-dujuće patrijarhalnosti, nastale iz sistema doma, ali veliki broj ženanije pak prihvatio pokoravanje tom zahtevu sistema. Ženske svađe sumožda bile za žaljenje i mogla im se umanjivati važnost. Ali se moralo prilagoditi njihovoj svakodnevnoj realnosti.

*

Poslušnost supruge u okviru para nije dakle ni potpuna ni iscrpna,ni bez grešaka ni bez naknada. Postoje čak u grofoviji Foa muževi kojise povinuju svim ćudima svoje majke i svoje žene istovremeno25. Do-dao bih da se ženska pokornost, kad postoji, nikako ne može objasnitisamo poslušnošću supruge pred mogućim pretnjama supruga. Pritisakmuža ne može sam da objasni disciplinu i red u montajuskim brakovi-ma, najzad nasilje države nije jedini činilac, daleko od toga, kojim seda objasniti glatko funkcionisanje nekog od današnjih društava. Pošto

je reč upravo o socijalnim i porodičnim odnosim a u tradicionalnim

civilizacijama zapadnog Sredozemlja sociolozi — kao Pjer Burdije po-vodom kabilskih grupa — naglašavali su značaj pravila časti koja suregulisala ponašanje ljudskih grupa. Obrađujući Andaluziju Pit-Ri-vers26 je podvukao bitnu ulogu vergenza, koja obuhvata sram, uzdrža-nost, brigu za dobar gals i žensku časti: taj skup osećanja štiti vrlinužena, a muževima je do nje stalo kao do zenice oka. „Količina vergenza,

24 I, 325; i III, 143 (svađe između „vem ica” jeresi); III, 268 (žensk a svađa).25 To je slučaj Bertrana de Te iz Pamijea, potčinjenog istovremeno i majci i ženi

(III, 312, 313, 328).26 Pitt-Rivers, Pe op le o f the sierr a. Vidi i Bourdieu, Es quis se d ’une th ćo rie ... i

Sociologie de l ’Algćr ie... u delovima koji se odnose na kabilsku čast.

217

kaže Pit-Rivers ograničena je, a kad se izgubi ne može se povratiti;količina vergenza, koju ima jedna žena, može samo da opada nikako daraste, to je ispoljena a ne unutarnja vrednost, nju potomci nasleđujuod predaka i vezana je za ženski pol”. Kod žena sitnog plemstva, kakvose sreće na primer u selu Montaju, taj iberijsko-plemićki smisao zavergenza je dobro razvijen i doprinosi teškom očuvanju bračne vernostikoliko i strah od batine i muža. Beatrisa de Planisol pokušava, na primer, da izbegne čak i neosnovanu sumnju avanture s upravnikom ustrahu da njen suprug ne pomisli kako je učinila nešto nečasno (inho- neste) (I, 222). U pitanju je „spoljna” čast, shvaćena u funkciji sudadrugih muža, porodice ili sela, više nego prema sopstvenoj savesti:

k j j d i k k k l k i f k ji k lj i ši i

*

Ovi različiti podaci o braku i o ženi u bračnoj zajednici zahtevajuu zaključku poslednje pitanje: kakav je kraj para?

Brak obično prestaje (ali ne i stoprocentno) smrću jednog odsupružnika. U većini slučajeva je u pitanju smrt muškarca. U tradici-onalnim društvima su zaista uđovice skoro uvek brojnije od udovaca.Bilo što je njih teže „proizvesti” usled velike muške smrtnosti, bilo štose lakše ponovo žene. Ta brojčana nadmoć udovica je posebno očita uoblasti Ajona, bilo da je reč o Pradu ili o selu Montaju. Uzrok trebatražiti i u razlici u godinama između supruga. Supruga, kao mlađa, imau načelu više izgleda da nadživi muškarca no što on ima da je sahrani



govorkanja zajednice, nekakvog kolektivnog foruma koji sakuplja i širiogovaranja o ponašanju žena, ozbiljno brine Beatrisu. Ako pođem s vama u Lombardiju — kaže ona ona svom upravniku Ijudi će pričati da smo napusti zemlju da bismo zadovoljili svoju pohotu. Na drugom mestuBeatrisa opet izjavljuje da se plaši da će je svaki od njena dva mogućaijubavnika ocrniti, ukoliko kao udovica bude svoju milost istovremenodelila na više muškaraca. Nije li oksitanska kultura odlučiia jednom zasvagda da je žena koja javno ima dva ljubavnika istovremeno prostitu-ka, vatrena i uspaljena kurva27: nov strah od „šta će svet reći”, novaeksternalizacija etike. Najzad, i dalje udovica, bivša kastelanka će rado

pom injat i u društvu svog ljubavnika sramotu za njen rod, posebno zanjenog oca Filipa de Planisola, ako bi začela nezakonito dete. Č itavu

porodicu pogađa loše ponašanje samo jedne od njen ih žena. Nije samou pitanju odnos oca i ćerke. I brat se prema sestri postavlja kao čuvarnjenog dobrog glasa, pošto ta sestra samom snagom svoga ja ne binikako uspela da bude stub vrline. Braća podsećaju Beatrisu de Plani-sol na dužnost, kad ona počne da se viđa s Bartelemijem Amilakom ito u toj meri da mora da napusti selo gde je trenutno živela. Isti tajstav bratske kazne sreće se i u nižim slojevima u selu Montaju. PjerMori poverava u svetu zalogu čast svoje sestre, Gijmete, Gijomu iBernaru Belibastu:

Posle večere Bernar i Gijom rekoše Pjeru: — Staraćemo se o tvojoj sestri kao sebi samima, a ona će se truditi

da je okružimo pažnjom i poštovanjem.

Sa svoje strane sestra je obećala: — Učiniću ono što treba da učinim (III, 155).U ravni običnih seljaka količina ženskog ugleda koja se može

izgubiti je količinski manja od one u plemićkim porodicama. Međutimosećanje izvesnog stupnja beščašća, do koje se dospeva nezakonitimvezama, jasno se oseća: imala sam nečasnu vezu s Arno-om Vitalom, kaže Alazaisa Gilaber, seljanka iz Montajua (I, 410 413). Vratićemo seopširnije u odeljku posvećenom etici na pojmove beščašća i naročitosramote. Oni su u središtu seljačkog morala u gornjem Ariježu.

27 I, 221; I, 328; Marcabru, XLIV i XXX IV, 31, navod R. Nelli, str. 117.

218

u načelu više izgleda da nadživi muškarca, no što on ima da je sahrani.U Pradu i u selu Montaju Žak Furnije je na saslušanje pozvao deve-tnaest žena. Od njih je sedam udatih i muževi su im živi, a dvanaest suudovice28. I Montaju, kao i Prad, imaju dakle znatan broj uđovica, kojenisu obavezno i sirotice, jer mnoge od njih žive u zajednici s odraslimneoženjenim sinovima i/ili s oženjenim sinom i snahom: to je slučaj na

primer „babe Mor” i „babe Belo”, drugim rečima Gi jmete Mor iGijmete Belo (III, 161—162). Neke udovice imaju pravu duhovnu i

porodičnu vlast u grupi patarenskih seljačina, muških i ženskih, takvesu tri Parke Montajua, nerazdvojne prijateljice: Na Roka, GijmetaKlerg i Gijmeta Belo. Ostale su bez muževa, ali su kad zatreba savetni-ci ovom ili onom seljaninu. Njihova grupa je bitan činilac ženskog

druženja u selu. U katalonskom izbeglištvu Emersanda Marti i Gijme-ta Mori su takođe udovice i ideološki uticajne.Da li se udovice preudaju? U više slučajeva se preudaju. Beatrisa

de Planisol, dobra plemićka prilika, i Rejmonda Lizije, čiji je prvi muž prerano nes tao kao žrtva ubistva, brzo su se preudale, prva za sitnog plemića, druga za sirom ašnog zemljoradnika. U drugim slučajevim a jeto teže: onda je divlji brak za montajuske žene, lišene zakonitogmuškarca, nezadovoljavajuće, „nečasno”, ali privlačno rešenje. Treba

još samo pronaći ljubavnika, što nije uvek lako.Ovo drugo „rešenje” nosi ipak neke probleme. Zna se da brak

udovica kao takav u mnogim zajednicama starog tipa nailazi na prepre -ke: pretpostavlja tabu koji treba srušiti. Udovica novom udajom oduzi-ma zaista jednog muškarca iz grupe ljudi za ženidbu na koju devojkeračunaju. Gužva je dakle opravdana pre no što se kazni i potomoprosti ova krađa. U selu Montaju nema ni traga toj gužvi. Ali naudovicama kao da leži nekakav seksualni tabu, koji uostalom smeli

28 Dvan aest pomen utih udovica su Brina Pursel, Beatrisa de Planisol (dvostru ka udovica), Rejmonda Belo (dvostruka udovica), Grazida Lizije, mlada udovica, AJazaisa Azema, Rejmonda Arsan, Alazaisa Fore, Almanda Gilaber, Gijmeta Bene, Mangarda Biskaj, Mangarda Savinjan, Rejmonda Giju. Sedam udatih žena su Fabrisa Riv, Alazaisa Fore, Gijmeta Klerg, Rejmonda Testanijer, Gijmeta Arželije, Rejmonda Marti i GozijaKlerg. Spisak nije iscrpeo ukupan broj montajuskih udovica^jer raspolažemo samo ime- nima žena, udovica ili ne, koje su opširno svedočile na poziv Zaka Furnijea.

219

lako zaobilaze. Pjer Klergu, koji joj čini nečasne pređloge, MangardaBiskaj, udovica koja živi u Pradu, odgovara s gnušanjem:

— Ne slažem se. Bio bi to veliki greh. Ne zaboravi da sam ja udovica! (I, 491).

Žan Divernoa, koji navodi ovu Mangardinu izjavu29, vidi u ovom„zaostalom neraspoloženju prema drugom braku... primitivnu crtuhrišćanstva”. Zar ne treba u tome u stvari videti datost ruralnog folklo-ra, koji se može uporediti, u načelu ali ne i u načinu, s gužvoml

*

Gijmetu Klerg ili ubio ili se od nje razveo: Jednog dana — priča ona —moj m už mi je zapretio:

— Ak o budeš zalazila u kuće onih koji primaju božje Ijude ili ću te ubid ili te oterati daleko od sebe! (I, 346).

Ukratko Fabrisa Riv je isterana iz domusa i bračne postelje, jernije bila dobra patarenka, nasuprot njoj njena zaova, Gijmeta Klerg,samo što nije bila izbačena, jer je bila suviše patarenka!

Ukratko opet, samo dva ili tačnije „jedan i po” slučaj rastave:raspadanje braka je bilo vrlo retko u selu Montaju usled gorštačkečvrstine porodičnih struktura. Bila je dakle potrebna vatrena snagaideoloških razlika da bi se došlo do takve krajnosti, samo dvaputpotvrđene , a u stvar i u samo jednom slučaju dovedene do kraja pre ma



Bračnu postelju, u vreme koje razmatram, obično razbija smrt jednog od supružnika. Ali razvod, ili bar razdvajanje , predstavlja uteoriji drugi način raskida. U samom selu Montaju žene su suvišestidljive, suviše čvrsto držane u strogom sistemu domusa da bi mogleda oteraju svog muža i gospodara. Ali neki muškarci se ne libe dasupruzi prete isterivanjem, ili čak i da je zaista izbace. Sve to zahvalju-

jući pravu nasleđa po kome su oni gospodar i ostala.Slučaj potpunog isterivanja: Fabrisa Riv. Na početku je ta žena

stanovala u istoj kući sa suprugom, zemljoradnikom Ponsom Riv i, što je zanimljivo, s njegovim ocem i majkom koji šu se zvali Bernar iAlazaisa Riv (I, 339—340). Bernar Riv je bleda ličnost, koji se pokora-

va svim ćudima svog sina Ponsa, starešine domusa de jure i de facto. Upravljačko jezgro kuće obrazuje par, koji čine Pons Riv i njegovamajka, odlučna i pronicljiva Alazaisa. Jeretički par, dakako! UlazakFabrise u Ponsov krevet unosi nem ir u kuću: Fabrisa nije jeretik. Č ak

joj se dešava da potkazu je „božje ljude ” u selu parohu Klergu, koji zato mari kao za lanjski sneg (I, 324). Muž i svekrva ubrzo zaključuju daim mlada žena smeta u slobodnom ispovedanju jeretičke vere. Đavo te

je uveo u našu kuću — kaže Pons Fabrisi.I otera je dakle iz ostala. Izbačena žena, nimalo zbunjena, vodi

potom život nezavisne žene kao krčmarica i podiže što bol je možesvoju ćerku Grazidu. Medutim dve žene će ubrzo upasti u orbituKlergovog domusa. Fabrisa postaje zavisna od kuće Bernara Klerga,

koja joj čini mnoge usluge, a Grazida ljubavnica sveštenika.Fabrisa Riv je dakle oterana iz muževljeve kuće zato što nije bila

jeretik . Nešto slično (samo u obrnu tom smislu) samo što nije doživelanjena zaova: Gijmeta Riv je ćerka Bernara Riva i sestra Ponsa Riva.Udala se za Pjera Klerga, čoveka istog imena i prezimena i rođakasveštenika. Kuća tog Pjera je podeljena, kako je to primetio Pjer Mori(III, 162). Gijmeta je prijatelj jeretika. Njen muž je prema njimaneprijateljski raspoložen. Stoga se ona čuva kao vatre da u braku pom ene svoja patarenska poznanstva: u tom slučaju bi zais ta muž

29 J. Duvemoy, L ’Inqu isi tio n. .. str. 140, beleška 4.

220

potvrđene , a u stvar i u samo jednom slučaju dovedene do kraja pre ma

našim dokumentima. Jedan slučaj rastave, jedna pretnja rastavom u pedeset mladih i star ih parova, koji se održavaju parohij i, to je ukrajnjoj liniji malo. Treba ipak dodati malo poseban slučaj RejmondeKleman, žene Pjera Forea: ona je napustila domus muža, zbog njegovenemoći i vratila se da živi svoj život u domusu svoje porodice30.

Rekao sam da je u svakom slučaju, usled muškog šovinizma, koji je vladao u selu žutih krstova, izbacivanje ili pre tnja izbacivanjem bilaodluka muža protiv žene, a ne obrnuto. U krajnjim slučajevima, akožena sama napusti supruga, samim tim napušta i bračni domus.

Nasuprot tom e izvan M ontajua, u malim ariješkim gradićima, kojiveć znaju za početke zanatlijske ili gradske slobode, ponekad ojačanematrijarhatom, a i s one strane Pirineja u emancipatorskoj Kataloniji,

nailazimo na ariješke žene koje traže razdvajanje od muža. U takvimslučajevima su takođe mane koje dovode do raskida braka, ideološko-religijske prirode i proističu iz trenutne situacije, ali se ravni rascepa,koje ti raskidi otkrivaju, usmerene su u dosta modernim pravcima irazlikuju se od onih kakve nalazimo u planinskom selu kao što jeMontaju. Izvan montajuske zajednice do raskida dolazi i na ženskuinicijativu, a ne samo na mušku. U Aks-le-Termu, videli smo, SibilaBaj, patarenka, tera iz kuće svog muža Arnoa Sikra starijeg, katoličkog

beležnika. U Larok d’Olmu, varošici pijaca i sajmova, Gijm eta Mori(pastirova sestra) u dva maha uzima inicijativu i beži iz bračnog doma,gde hara njen suprug, drvodelja Bertran Pikije. I tu je povod bekstvureligijski, ali obrnut u odnosu na slučaj Baj-Sikr. Gijmeta je patarenka,

a suprug katolik. I treći raskid, koji je ovog puta više činjenični nego posledica slobodne odluke , dogada se u kata lonskom izbeglištvu: Rej -monda Marti, ćerka kovača iz Žinaka, zaključuje da su je okolnosti progonstva konačno razdvojile od sudbine supruga Arnoa Pikijea, ta-raskonca i ribolovca na pastrmke. Zato odlučuje da potajno vodi

30 I, 418. Primeć ujemo da Rejm onda Kleman napušta supruga zato što — kako se to ponekad kaže na nepravednom narodskom jeziku — „nije pravo muško” (verovatno je nesposoban, možda privremeno). Ova epizoda ne protivreči, kako bi se moglo pomisliti, montajuskom pravilu po kojem su vrlo retki slučajevi izbacivanja iz bračnog do mu sa , zabeleženi u našim tekstovima, uvek protiv žene i na mu šku inicijativu. Čak je i u ovom slučaju „supruga” (nedeflorisana) napustila zajedničku kuću, a ne suprug.

221

savršenu ljubav s Belibastom. Sve o ranijem braku je zaboravljeno!„Bela udoviea” se zadovoljava prelaženjem na stvar31.Ovih nekoliko podataka ili monografija — koje su vrlo tačne i u

tome je njihova vredn ost — ne čine nikakvu statistiku. Č ini mi se ipakda imaju prednost dokaza a contrario, kad je to potrebno, originalnosti

pojave specifično muške voljne odluke za raskid u selu Montaju. Ipak je ta sup rotn a pojava vrlo retka. Ali je utoliko zanimljiv ija i karakteris -tičnija. Veliki brojevi ne daju uvek najbolje statistike. Ponekad izuze-tna skretanja — kao što su rastave braka — otkrivaju duboka pravilaigre i skrivenu šemu. Svakako, čak i u nasmelijim slučajevima domus, ugaoni kamen, nikad ne gubi potpuno svoja prava: u slučaju muškenemoći supruga napušta zajednički ostal. Rejmonda Mori igra na kartu

T RINAE ST A GL AVA

LJUBAV PREMA DECI I DOBA ŽIVOTA



svog očinskog, bratskog i montajuskog domusa protiv pritiska svog braka u Larok d’Olmu , koji je postao neizdržljiv po njenom mišljenju.Sibila Baj ne bi nikad mogla da izbaci svog muža da se nije oslonila namogućnosti, koje joj je unapred obezbedilo posedovanje matrijarhal-nog domusa. U samom selu Montaju Pons Riv može da otera iz kućesvoju suprugu Fabrisu, jer se protiv nje bori svom artiljerijom prošire-nog domusa, uz podršku roditeljskog para. Ostavimo po strani specifi-čne probleme katalonskog raspada: u gornjem Ariježu vrlo retka fizič-ka rastava (koju nikad ne sankcioniše formalan razvod) jedva da jeznak indiviđualnosti, ona pre izražava u svom sopstvenom stilu, nesav-ladivu moć ostala kao rodovske ustanove. Znači i da vrlo brzo dospevado sopstvenih, vrlo uskih granica.

31 J oš jedan raskid braka de fa ct o izazvan izbeglištvom u Kataloniju u II, 454.

222

Pošto sam govorio o braku u selu Montaju sad ću reći nekolikoreči o onome što je (u ono vreme) bio njegov normalni cilj: dete.Detinjstvo u Ajonskoj oblasti: prvo brojčani podaci. Naše selo se

nalazi, kao što se da pretpostaviti, u okviru uobičajene seljačke porodi-ce u Starom poretku. Mnogobrojne porodice. Mangarda i Pons Klergimaju četiri sina i bar dve kćeri, za koje se zna pouzdano1. GijmetaBelo ima četiri sina i dve kćeri. Gijom i Gijmeta Bene imaju bar dvasina i tri kćeri. Rejmon Baj ima četiri sina (nema pomena o ćerki).Pjer i Mangarda Mor imaju četiri sina i jednu kćer. Martijevih je četiri

brata . Alazaisa i Re jmon Mori imaju šest sinova i bar dve kćeri.Ima i manje brojnih porodica: Bernar i Gozija Klerg imaju, koliko

znamo, samo dva deteta, sina i kćer. Dva para, Gijmeta i Rejmon Mor

i Bernar i Gijmeta Mor imaju svaki po dva sina, verovatno još i ćerkečija su nam imena i broj nepoznati... Ukupno, kad se sakupe provereni podaci koje imam o o bračnim parov ima u selu Montaju, ima osamna-est parova pogodnih za naše prebrojavanje, to je osamnaest parova zakoje možemo smatrati da su imali odgovarajuće vreme za rađanje

potomstva: oni predstavljaju „potpune” ili „nepotp une” porodice , alitakva porodica je hronološki i teorijski u mogućnosti — ukoliko nedođe do činjeničnog prekida usled smrti jednog od supružnika — da bude potpun a. Sve se ovo odnosi na demografski per iod 1280—1324.koji uglavnom obuhvata registar Žaka Furnijea. Tih osamnaest potpu-nih ili nepotpunih porodica donelo je na svet najmanje 42 dečaka i 20devojčica. Broj ćerki je očigledno potcenjen ili ih je nedovoljno zapisa-no. A što se tiče broja sinova sigurno nije vođeno računa o smrtnosti uranom dobu, o smrti do koje dolazi između datuma rođenja i navršene prve godine života. Registar zanem aruje takođe onaj neprocenjiv deorane smrtnosti između jedne i pet godina života. U uslovima nepotpu-ne statistike ipak smo nabrojali u proseku 2, 3 muška deteta po paru.Razumno je dakle računati, s obzirom na različite nepoznate2, sa 4, 5

1 O ovim dvema ćerkama vidi I, 225.2 Posmatrani parovi su: Pons i Mangarda Klerg (4 sina, 2 kćeri: Gijom, Bernar,

Piler, Rejmon, Esklarmonda, Gijmeta); porodica čija se glava zove Bar, inače napoznat (3 sina i 2 kćeri: Pjer, Rejmon, Gijom, Mangarda i Gijmeta, prema I, 418); Bernar i AJazaisa

223

zakonito rođene muške i ženske dece po porodici bila ona potpuna ilinepotpuna.Montajuska plodnost na početku XIV veka odgovara dakle velikoj

plodnosti žitelja oblasti Bovea u modernom dobu (šta više procenatnezakonite dece u selu Montaju je veći od procenta zabeleženog uoblasti Bovea).

Nekoliko nap omena povodom mo ntajuske plodnost i:1. Velika mladost devojaka koje se udaju objašnjava je delimično,

to se odnosi posebno na patarensko i endogamno jezgro velikih zem-ljoradničko-stočarskih porodica, medusobno rodbinski povezanih, kojevladaju selom oko 1300: mislim na porodice Klerg, Mori, Marti, Baj,Bene, Belo, koje sve zajedno imaju na desetine odraslih sinova i kćeri,

jc užasno poremećena: boravci u tamnici su sve brojniji, nek i obe shra - breni parov i se možda povlače u seksualnu uzdržanost, možda čak i ukontracepciju. Na početku XIV veka, za decenije koja je u svakomslučaju nepovoljna i po privredu i po održavanje života, montajuska plodnos t kao da opada.

3. Ali preovlađujuće obeležje sela ipak ostaje baby boom ili mno-štvo novorođene dece između 1280. i 1305. S geografskog i kulturnoggledišta ta se pojava upisuje u odgovarajuće okruženje: i van Montajuavelika bratstva od dvojice do četvorice braće su uobičajena (I, 193; I,203). Sam pojam visokog nataliteta se podrazumeva. Ako neko deteumre podrazumeva se velika verovatnoća da će čovek, ako nije suvišestar, imati druge dece, a deca će, patarenskom seobom duša protuma-



predviđenih za medusobne brakove. Iz m ožda slučajnih razloga neko li-ko katoličkih ognjišta u selu, kao što je porodica Azema na primer,zabeležilo je manje dece i manje brakova od jeretika, to je jedan odrazloga prolazne inferiornosti manjine koja u selu Montaju ostajeverna rimokatoličkoj veri.

2. I ta plodnost ima svoje granice i to na raznim stranama: najbo-gatija porodica, Klergovi, u generaciji Pjera i Bernara, zainteresovana

je za metode (čarobne trave ili m ožda coitus interruptus) koje ograniča-vaju rađanje, mnogobrojni sinovi Ponsa Klerga su u svakom slučajuostavili nekoliko vanbračne dece, ali ne i zakonito dete (istina ostali sudrugi Klergovi u selu koji će održati ime). Kad je reč o donjem slojustanovništva, o pastirima, ovi su skloni odbijanju braka pravdajući se

ponekad zais ta stvarnim siromaštvom. Najzad, poslednja generacija ,koja ulazi u brak između racije 1308. i saslušanja 1320—1325, u celini

Riv (1 sin, 2 kćeri: Pons, R ajmonda i Gijmeta — koja će se udati za jedno g Klerga); Ponsi Alazaisa Azema (1 sin: Rejmon); Pjer i Gijmeta Azema (1 sin: Rejmon); Bernar Klerg(istog imena i prezimena kao baji) i žena mu Gozija (1 sin, 1 kćer: Rejmon i Esklarmon-da); Bemar Klerg, baji Montajua i Rejmonda (bez dece); Belo otac (nepoznato ime) i Gijmeta (4 sina, 2 kćeri: Rejmon, Gijom, Bemar, Arno, Rejmonda i prema I, 371Alazaisa); Gijom i Gijmeta Bene (2 sina, 4 kćeri: Rejmon, Bemar, Alazaisa, Montanja, Gajarda i Esiđarm onda u I, 400); Re jmon Baj i supruga X.. . (4 sina: Pjer, Žak, Rejmon , Amo); Vital i Esklarmonda Baj (1 sin: Žak); Pjer i Mangarda Mor (4 sina i 1 kćer: Amo, Gijom, Rejmon, Pjer, Gijmeta); Rejmon i Gijmeta Mor (2 sina: Pjer i Bemar); Bernar i Gijmeta Mor (2 sina: Rejmon i Pjer); četiri brata Marti, čiji otac i majka nisu poimence zapisani, ta četiri brata su: Gijom, Am o, Be ma r Žan Marti; X.. . Testa nijer i Alazaisa (1 sin i 1 kći: Prad i Visana); Rejmon i Alazaisa Mori (6 sinova i 2 kćeri: Gijom, Pjer, Žan, Amo, Rejmon, Bemar, Gijmeta i Rejmonda); Žan i Almanda Gilaber (1 sin i 3 kćeri: Gijom, Alazaisa, Sibila i Gijmeta, prema I, 403, II, 256 i III, 482 i 484). Eliminisali smovrlo stara bratstva kao što su Pons i Gijom Klerg, već obezglavljena smrtnošću ne samo odojčadi i dece već odraslih i ostarelih. Eliminisali smo i vrlo mlade parove, jer su proveli samo mali deo svog plodonosnog braka za poslednjih godinu Fumijeovog registra, a i Inkvizicija ih je užasno poremetila. Najzad, eliminisali smo i rano obudovele žene izbegle u Kataloniju. Na završetku ove beleške da podsetimo na ono što se podrazumeva, naša dokumentacija ima samo posredni i nenamemi demografski značaj.

Pošto smo prikupili elemente ove statistike i izvršili gomje obračune upoznao sam se s radovima (još neobjavljenim) gospođe Gramain: u donjem Langdoku, u vreme koje proučavamo, broj dece po bračnom paru je 4,5 (prema 6 ili 7 u prethodnom veku!). Broj

je da kle ana loga n bro ju u se lu Mo nta ju. Pop ula cij a os taj e mla da i de mo gra fsk i din ami čna . Posledice gladi su izgleda dosta slabe.

224

čenom na njihov maštovit način, možda vratiti svojoj majci odleteleduše nestale male braće i malih sestara (I, 203). Moja kum a Alazais Minije — priča Gijom Ostac, baji Ornolaka3

— bila je tužna, za kratko vreme izgubila je četiri sina. Videći je ožalošće- nu pitao sam je za razlog:

— Kako ne bih bila utučena, odgovori mi ona, izgubila sam za kratko vreme četvoro lepe dece?

— Kumo, ne žalosti se, rekoh joj ja, naći ćeš ih opet. — Da, u raju. — Ne, naći ćeš ih na ovom svetu, i te kako. Jer si ti još mlada.

Zatrudnećeš opet. Duša jedno od tvoje preminule dece useliće se u nov plod. I tako redom!

Vidi se da Gijom Ostac, koji spontano izražava odjek kulture svogvremena, nije smatrao čudnim predskazanje ukupno osam trudnoća(četiri prošle i četiri buduće) ženi Minije.

Uopšte seljaci tog vremena — kao Gijom Ostac iz Ornolaka iliŽan i Pjer Mori iz Montajua — imaju vrlo određeno osećanje demo-grafskog pritiska s početka XIV veka: a on je između ostalih činilaca posledica visoke plodnosti na koju smo naišli. Gde će se — pitaju se urazličitim prilikama ova trojica ljudi — smestiti sve te tako brojne duše svih Ijudi koji su umrli i ovih koji su još živi. Kako je krenulo svet će biti

pun duša! Sav prostor između Tuluze i (pirinejskog) prevoja Merans ne bi mogao da ih primi (I, 191 sq). Srećom, nastavlja Gijom Ostac, Bog jenašao vrlo prost lek za tu opštu inflaciju duša. Svaka duša posluži više

puta. Izade iz jednog Ijudskog tela, koje je umrlo, i skoro odm ah uđe u drugo. I tako redom. Na više načina je dakle metampsihoza izmišljeni pra tilac ja ke plodnost i u planini. A ovu pak podržava ključna ustanovadomusa.

Istina, teorijski patarenska dogma, koju s poverenjem propovedamnogo ljudi iz Montajua ali je u pojedinostima vrlo slabo poznaje, bila

je pro tivna braku te dakle i rađanju. Patarenskim seljacima, onim anajmanje neotesanim koji su se ispeli do ravni savršenog ili kvazi-sav-

3 Vidi poče tak izjave Rejm ond e Belo , III, 63. Vidi i vrlo brojnu poro dicu (s mnogo dece, m nogo parova) Otijeovih iz Aks-le-terma u Molinier, L ’In qu isi tio n.. ..

15 Montaju 225

ršenog kao Belibast, nije bila nepoznata ta postavka doktrine: Hoću —govorio je sveti čovek koji je želeo ,,da prenese u drugi život semeovog života devičanstvom4 — da se nijedan čovek ne sjedini puteno sa

ženom, neću ni da rađaju sinove i kćeri. Jer ako se tako držimo jalovos ti svi božji stvorovi će uskoro biti okupljeni (u raju). A men i se to dopada. U malo drugačijem smislu videli smo da se Pjer Klerg u selu Montajuoprobava u kontracepciji (magijskoj?). Ali koliko je ljudi u selu žutihkrstova moglo dospeti do takvih tananosti? Zadatak sterilnosti se usvakom slučaju odnosio samo na Božje ljude, a ne na obične vernike.Seljaci Montajua, čak i kad su bili naklonjeni jeresi, nastavljali sudakle da rađaju mnogo dece: zemlja, a naročito pašnjaci, izvor zapo-šljavanja u pastirskoj privredi, nisu nedostajali u planinskim selima za

kao zakonita supruga zemljoradnika. Njen cursus je sređen kao notna parti tur a7.

U selu Montaju međutim, koliko o tome znamo, usluge dojiljekoriste samo siromašne devojke, koje su primorane da se oslobodedeteta da bi mogle da služe kao služavke: Rejmonda Arsan, kao štosmo videli, prenosi svoje malo dete od jedne dojilje u selu do druge pre no što će stupiti u službu kao devojka za sve kod porodice Belo: tuće se povremeno starati i o deci jedne od kćeri u porodici8. U svakomslučaju kad je u pitanju kupovina majčinog mleka potražnja u seluMontaju nije velika i ponuda može ponekad biti veća. Jednog danaoko 1302. a u vreme Uskrsa, Brinu Pursel, siromašnu vanbračno rođe-nu i priglupu devojku koju već dobro znamo, posećuje njena susetka



sav taj mali svet, koji će jednog dana da odraste. Katalonija, gde nije nedostajalo — kaže Belibast — ni pašnjaka ni planine za ovce širila jeruke prekobrojnim mladima iz Montajua, koji su mogli u svako dobada dođu i zaposle se kao pastiri ili mazgari (II, 42). U tim uslovimazašto se uzdržavati. Domus pun dece koja brzo rastu to je domus bogatradnom snagom, bogat domus jednom reči. Tako se objašnjava ili baropravdava a posteriori veliki broj malih muškaraca u velikim zemljora-dničkim kućama Montajua: Belo, Mori, Marti i tutti quanti. SamoKlergovi u poslednjoj generaciji, dovoljno bogati da ne moraju fizičkida rade, nisu kao domus zainteresovani za broj radnih porodičnihruku. Mogli su dakle da se izuzetno uzdignu do neuobičajenih visinakontraceptivne i protivbračne misli, po p otrebi uvedene i u praksu.

*

Mnogobrojna deca, koju su tako rađale skoro sve porodice izMontajua, nisu bila odmah unosna! Trebalo ih je prvo podići, ishraniti,na samom početku i dojiti5. U seljačkoj sredini, kakva preovlađuje unašem selu, davanje dece dojilji na čuvanje je vrlo retko. U stvarizanimanje takve vrste nalazimo samo ujslužbi dosta otmeno g plemstva,

pa i to retko: jed na od gospodarica Šatoverdena, koja se pridruži la jeretic ima , poverava svoje dete dojilji6. Gospa se ipak s te škom mukomoprašta od svoje bebe. Zanimanje dojilje plemićkih odojčadi može da

se uklopi sasvim logično u život seljanke: Rusa Gono, kći gorštaka, prvo je služavka kod plemića, potom doji lja kod žene drugog plemića,znači da je u međuvremenu zatrudnela, potom je postala ljubavnica

jednog seoskog baj ia i živela u njegovoj kući, svoj put najzad završava

4 II, 48. Vidi sličnu misao (naveo sam je između n avodnica) u jednom vizantijskom tekstu iz IV veka, citirao ju je E. Patagean u An nal es, 1969, str. 1357.

5 Ne znamo tako reći ništa o običajima pri rođenju i pre rođenja u selu Montaju, ipak izgleda da je ustajanje porodilje bilo praćeno obredom kraj Bogorodičinog svetilišta u mestu (I, 223). Plemen ite porodice koristile su kolevku već vrlo dugo (I, 221).

6 To je verovatno tumačenje J. Duvemoy ( L ’Inq uis tion ... str. 53). Originalni tekst (I, 221) govori jednostavno o služavki (I, 223).

226

Alazaisa Riv (I, 382): Alazaisa mi reče — izjavljuje Brin — da joj u kuću dovedem svog sina Rejmona, koga sam tada dojila i koji je tada mogao imati šest meseci.

— Zato što je u mom ostalu — dodade Alazaisa — jedn a žena iz Razesa koja pati od suviška mleka ...

— Ni misliti — odgovorih Alazaisi — mleko te žene bi naškodilo mom sinu.

Najzad, popustivši po d navaljivanjem susetke, odnela sam sina do njene kuće, tamo sam zaista zatekla ženu iz Razesa, grejala se sedeći kraj ognjišta.

Osim u ovakvim posebnim ili čak vrlo posebnim slučajevima —služavka ili bolesna žena — u selu Montaju, kao i u sličnim selima,

majka doji dete, tako je i u najbogatijim stočarskim porodicama9.Dojenje može da se produži dosta dugo. Danas nam govore o nekada-šnjoj seljačkoj deci, koja su sisala i posle navršene druge godine. Nosila su sa sobom stoličicu ili klupicu da bi mogla da se ispnu idohvate dojku. Da li je situacija bila mnogo drugačija u stočarskim porodicama gornjeg Ari ježa i Loragea oko 1300—1310? Sin SibilePjer, žene bogatog vlasnika zemlje i bačija ima „godinu ili dve”. Još gamajka doji (II, 17). Nema potrebe naglašavati tim povodom ulogudojenja kao statističkog činioca privremenog steriliteta, pa prem a tom ei produžavanja roka između rađanja, to skoro kontraceptivno zakašnje-nje zavisi od fizioloških procesa... ili prosto od seksualnih tabua zavreme dojenja.

*

Dojenje je s našeg istoričarskog gledišta samo ukras... Pravi veliki problem su osećanja prema deci, koja su proučavali Filip Ari jes i potom Fransoa Lebre n u svojim značajnim knjigama. Teze te dvojice

7 III, 278; sav njen životni put se od vijao u jeretičkoj sredini.8 I, 370. Vidi i ličnost Anje se Franku, dojilje Rejmo na de la Kosta, valdiste; dojila

ga je posle smrti njegove majke i potom je čitav svoj život provela kraj njega (I, 125). U pitanju je porodica poreklom iz lionske i ženevske oblasti.

9 To je na primer slučaj Rejmona i Sibile Pjer (II, 415).

227

autora su poznate. Ako ih pratimo, dve središne ideje izbijaju navidelo.

1. Naša ljubav prema deci i prema sasvim maloj deci je relativnoskorašnja strast, koju je donela religijska i svetovna kultura krajemsrednjeg veka i u moderno doba i to višim slojevima: kraljevskim, plemićkim i građansk im porodicama. Ta plemenita naklonos t premamaloj deci malo po malo je osvajala i niže, narodne i seljačke slojeve,za koje je smrt malog deteta ili odojčeta bio događaj bez afektivnogznačaja10.

2. Uobličavanje specifične uloge i posebne slike za detinjstvo,zatim za dečaštvo, tek se postupno gradilo kroz nove kolektivne pred-stave nametnute pohađanjem škole, uvođenjem razlike u načinu obla-

Neka mi bude dopuš teno da se ovde vratim na jedan već pominjanslučaj: od Deni de Ružmona nadalje smatra se pristojnim ili dopušte-nim tvrditi da se strasna ljubav, onakva kakvu mi osećamo s vremenana vreme, pojavila u Oksitaniji kasno u vezi s prvim pokušajimakurtoazne poezije. Međutim jedan pogled na seljački gornji Arijež jeđovoljan, kao što smo videli, da ozbiljno poljulja to „literarno” ubeđe-nje. Naši seljaci iz Montajua i Sabartesa nikad nisu čitali trubadure.

Njihov neposre dan uticaj, kako se to može videti iz dokumenata izPamijea i drugih mesta, ne prevazilazi obrazovane krugove plemstva uPamijeu (III, 328—329) i zamkovima u okolnim planinama. Uprkostom neznanju seljani i seljanke iz Ajonske oblasti su znali da se uslobodnom vremenu ponašaju kao tanani ljubavnici: razlikovali su



čenja devojčica i malih dečaka itd. Vrlo dugo za ogromnu većinu ljudisrednjeg veka je dete, kao na otonskim minijaturama, bilo samo čoveku malom11.

Povodom ovih teza nameću se, čini mi se, dve prethodne i delimi-čno kritičke primedbe, i to:

a) Drugi deo Arijesove koncepcije mi se čini čvršće zasnovan od prvog. Uloge detinjstva i ra ne mladosti u velikoj meri zavise od kulturedatog razdoblja: treba dakle verovati u načelu da su te uloge, onakveza kakve danas znamo, određene tek nedavno. Zauzvrat svet prisnihosećanja između majke i odojčeta ili oca i malog deteta dovoljno jetajanstven, skoro uvek izvan rukopisa, te možemo da prihvatimo jedi-no nabrajanje šake tekstova i zbirku slika koji proglašavaju navodnu

hladnoću osećanja u prošlim vremenima. b) Sad upravo o „tekstovima”. Skoro celo kupna Arijesova doku-

mentacija zasnovana je na navodima ad hoc, izvučenim iz nekadašnjih pisaca i iz divne zbirke slika i gravira koje je ovaj istor ičar, poznavalacgalerija, sakupio u svom imaginarnom muzeju detinjstva.

Ali zar takav postupak, ma kako bio privlačan, ne liči na nekakvuliterarnu opsenu? Može li se izbijanje osećanja za decu u lepoj književ-nosti i u slikarstvu svesti ipso facto na pojavu osećanja prema deci umasovnoj i nepisanoj osećajnosti nižih slojeva? Isto tako možemo

pomisliti i s isto tolik o opravdan ja da je než nos t pre ma mališan ima pos toja la odavno tu i tamo u seljačkim i zana tlijsk im društvima12, a da je velika tekstualna i slikarska kultura kasno odlučila da se time pozabavi iz specifičnih uzroka.. .

10 P. Aričs, L ’En fan t et la vie f am ili ale ... str. 28—31; F. Lebrun, L es H om me s et la m or t... u delovima koji obraduju detinjstvo i smrtnost dece.

11 Pozva ti se na m ale ljude, vidi starmale koji sisaju na slikama flamanskih M adona (Van Ajkova M ad on a iz Lu ke u frankfurtskom muzeju). Čak i u oksitanskom vajarstvu, savremenom prvim trubadurima, mali Isus na majčinom krilu je predstavljen kao umanjen čovek (vidi romaničku overnjatsku Bogorodicu u Sen-Žervaziju u kraju Sen-Žer- men-Lambron, današnji Pij-de-Dom). Ali da li ova ikonografija svedoči o osećanjima prema deci onako kako ih doživljava masa? Ili o čežnji za „materinstvom” odraslih muškaraca koji bi želeli da ih maze?

12 Vidi u Ph. Aričs, L ’En fa nt et la vie fa m ili al e.. . str. 140, tim povodom značajntekst J. B. de la Salle-a.

228

strasnu ljubav suštinski romantičnu, koja se izražava glagolom adamare, od nežne naklonosti za koju je dovoljan glagol diligere13.

Nije ovo razlikovanje došlo do njihovog duha pos rednim književ-nim uticajima, prenošenim od usta do usta. Sposobnost razlikovanjadvaju oblika Ijubavi je u stvari nerazlučivi deo njihove kulture tananihneotesanaca. Uticaj, ako je uticaja bilo, trebalo bi pre tražiti u supro-tnom smislu: verovatno je, doista, da je trubaduri nisu izmislili, već suu svojim pisanim ili pevanim tekstovima samo osvetlili razliku u ljuba-vi, koja je već dugo pre njihovog dela postojala u narodnoj kulturiOksitanije14.

Da se vratimo našoj temi, u ovom slučaju detinjstvu, moramo dazaključimo da je u dubini montajuske i sabarteske duše bilo vrlosnažnih, spontanih, izrazitih osećanja za dete, čak i za sasvim malodete, ma kako majušno bilo. Ta osećanja su „osnovna”, suštinski nera-zlučiva od regionalne kulture. Ništa, apsolutno ništa ne navodi namisao da u njima treba videti proizvod afektivnog kalema spoljnjeg,elitističkog porekla i iz ranog perioda. Na istoričarima, koji bi do krajada istraju na tvrdnji o zakasnelom kalemnjenju, leži sva težina teretadokazivanja.

*

Da počnemo od početka: začetak. Od samog venčanja trudnoća se

smatra normalnom, prirodnom, čak željenom. Izvan braka osećanja prema mogućem kop iletu su opte rećen a dvosmislenošću, ali nisu lišena

13 Razume se pisari su upotrebljavali ove dve latinske reči da bi bolje zapisali različite oksitanske izraze koje su tim povodom koristili naši ljudi na saslušanju. Nisam mogao s izvesnošću da utvrdim koje su u izvomom jeziku te dve kategorije izraza. Engleski koji kaže I lov e yo u i I like yo u very muc h, bolje od francuskog jezika zna za dihotomiju koju pominju naši tekstovi.

14 Vidi tim povodom lepu knjigu D. de Rougemont, L ’A m ou r et l ’Occ id en t (ed. 1962— 1972, str. 61), koju kritikujem i divim joj se. Opet je (pomislimo na sta tove prem a deci o kojima je reč u ovom poglavlju) pomešan problem pr on ala sk a jednog osećanja (ponekad savremen višim vrstama majmuna ili divljih gusaka, ako je verovati radovima etnologa!) i probiem njegovog uključivanja u mali svet književne i umetničke kulture.

229

moguće nežnosti: Svestenik sam i neću dete — napominje Pjer Klerg u prvom nale tu. Sta ću ako zatrudnim, biću obesćašćena — odvraća mu uistom smislu njegova Beatrisa. A potom postepeno dolazi do prome ne,sklonije konkretizaciji ljubavi: Po smrti tvog oca imaćemo dete —najzad kaže, menjajući pravac, sveštenik svojoj ljubavnici (I, 225, 243,244, 245).

Montajusko dete biva prvo u mnogim porodicama „patarenski” plod. Vrlo brzo taj plod stiče dušu: dobi ja dakle i afektivnu vrednost ,koja nije zanemarljiva. Jer je svet (kaže patarenska Vulgata, raspros-tranjena među seljacima Ajonske oblasti) pun starih duša koje jure kao sumanute. Ako te duše dolaze iz bivšeg tela nekog lošeg mrtvaca,uvlače se hitro kroz otvor ad hoc u trbuh bilo koje životinjske ženke —

— nak lonjenih rađanju i deci kojem se uzaludno protiv i zvanično pata renstvo. I sam Pjer Mori i koliko drugih pored njega u seluMontaju i drugim mestima znaju da je krštenje povod za slavlje iradost koji se preobražavaju u čvrsta prijateljstva i kumstva, krsnihkuma i kumova: Stičete mnogo kuma i kumova krštavajući decu —trošite svoje imanje i stičete prijatelje (III, 185)... kaže Belibast prekornoPjeru Moriju. Sveti čovek može da kritikuje. Novorođenče, koje nevoli da ga škrope vodom (II, 52), može sa svoje strane da se dere i plače to neće sprečiti s lapove stvarne kolek tivne radost i na krštenju.

Od prvih meseci deteta ariješke mame ga maze i miluju kako namto Filip Arijes predstavlja, malo brzopleto, kao skorašnji pronalazkmodernog doba ili kraja srednjeg veka17. Saslušajmo tekst R ejm ona



kučke, zečice ili kobile koja je začela plo d još bez duše15. Ako lutajućaduša naprotiv potiče iz putenog omota mrtvaca čiji je život bio nedu-žan, onda ima sposobnost da uđe u trbuh trudne žene i oživi svežezačet plod.

Dakle, u patarenskom selu Montaju plod je zajemčeno dobar, poš to vrlo brzo stiče nevinu dušu. Razlog više da ga vole još u majčinojutrobi i da ga ona voli. Bremenita sam. Sta ću s plodom koji nosim ako s vama pobegnem jereticima? (I, 219) kaže Beatrisa de Planisol svomupravniku (koji joj žurno predlaže jedno rešenje). Č itaoci će mi prime-titi da je čisto materinska briga gospe iz Montajua za još nerođenodete u skladu s plemenitom damom čije je srce mekše od srca neotesa-ne seljanke. Ali nije. Takva primedba bi samo odražavala „klasnu

pre dra sudu”. Osećanja uznemirenosti, isto tako nežna prema budućem potomstvu, javljaju se i kod Alazaise de Bord, obične selja nke izOrnolaka:

— Vidite — kaže ta Alazaisa... — Onomad smo čamcem prelazili Arijež, koji se izlio, bilo nas je veoma strah da ne doživimo brodolom i ne podavim o se. A mene naročito, jer sam u to vreme bila bremenita (I,193). Nastavak dijaloga lepo pokazuje da se veliki strah Alazaise u timuslovima mogućeg davljenja nije ticao nje, već deteta koje je nosila ikoje je moglo s njom da nastrada. Da li je slučajnost to što namregistar Žaka Furnijea govori o kontracepciji, ali nikad o izazvanomabortusu16.

Rođenje deteta u tim uslovima može biti u mnogim prilikamaizvor briga i strepnje. Ali je ništa manje, s kulturnog i afektivnoggledišta, radostan dogadaj: Imaćete decu — prenosi Zak Otije rečiđavola u svom govoru koji je upućen Pjeru Moriju (III, 130). I višećete se radovati jednom jedinom detetu, kad ga budete imali, no svemodmoru u kojem sad uživate u raju. Patarenski misionar u pričanjumita stavlja te reči u usta Satani, koji drži govor nebeskim duhovima

predod ređenim za pad. Ali takav govor odražava spontani stav seljaka

15 I, 35. Vidi takođe reči Rejmo na Rus ela u I, 220. Valdisti u Pamijeu su takođe mislili da plod ima dušu (I, 88).

16 Samo jedan pomen se odnosi na sp on tan i abortus, stvarni ili uobraženi (I, 519).

230

Rusela, koji se tiče mesta u gornjem Ariježu: Rejmon, seljački uprav-nik, opisuje tačno utvrđene običaje na licu mesta: nisu se smatralinovim u prvoj polovini XIII veka: Alisia i Serena su bile gospodarice Satoverdena. Jedna od ovih gospi je imala dete u kolevci i htela je da ga vidi pre no što ode (odlazila je zaista među jeretike) kad ga je ugledala

poljubila ga je, dete poče da se smeje kad j e ona već pošla ka izlazu iz prostorije gde je ležalo, ona se onda vrati opet njemu, a dete opet poče da se smeje i to se ponavljalo nekoliko puta. Tako da nije mogla da se rastane od deteta. Kad je to videla ona reče sluškinji:

— Iznesite ga iz kuće.Tako je mogla i ona da se udalji (I, 221)... Da se udalji na put

nakraj noći, koji će odvesti tu mladu majku punu ljubavi na lomaču.

U atmosferi neporecive nežnosti smrt ili prosto bolest malogdeteta ili rastanak s njim18 mogu biti, često i jesu, izvor bola, prave patn je za srce rodite lja. Pogo tovu razume se za srce majke. I to uprkossvemu što će istoričari našeg vremena napisati kao dokaz suprotnog. U našem selu — priča Pjer Ostac, baji Ornolaka — živela je u svojoj kući

žena p o imenu Bartolometa d ’Irs (bila je to žena Am oa d ’Irsa, rodom iz Vikdesoa). Imala je malog sina, koji je spavao u njenom krevetu. Jednog

jutra ga je zatekla mrtvog kraj sebe. Odmah je počela da plače i jauče. — Ne plači, rekoh joj. Bog će dušu tvog mrtvog sina dati idućem

detetu, muškom ili ženskom, koje začneš. Ili će (u nedostatku ove seobe duša) ta duša otići dalje na neki lep boravak (I, 202).

Suočen s bolom majke baji iz Ornolaka je izmislio laku utehu na

osnovu seobe duša, na koju smo već ranije nailazili u njegovim rečima.Za to je platio cenu od osam godina tamnice i nosio je potom dvostru-ke žute krstove19.

Tuga roditelja na selu za umrlom decom, novorođenom ili odrasli- jom, predstav lja opš te potvrđenu činjenicu u gorn jem Ariježu. Ta

17 P. Aričs, L ’En fan t et la vie f am ili al e.. . str. 135—141. U ostalom Arijesov tekst je dvosmislen, čas predstavlja tepanje kao „novost” XVI veka, čas prosto kao pojavljivanje starog običaja u kulturi. Ovo drugo tumačenje je očigledno ono pravo.

18 I, 219: ka ko bih mo gla da nap ust im svo ju decu , ko ja su jo š ma la, kaže sa strepnjom Beatrisa de Planisol.

19 I, 203; I, 553 (Beleške J. Duvemoy).

231

činjenica nas poziva da s oprezom slušamo istraživače, ma kako ugle-dni bili, koji nam govore da su se osećanja prema deci javila u elitnimkrugovima tek u modernom dobu, koji nam takođe govore o navodnojravnodušnosti širokih narodnih, seljačkih, pa čak i građanskih slojeva uvreme vrlo starih poredaka. Ljubav prema deci u okviru sistema domusa je sigurno u krajnjem ishodu pitanje interesa. Dugoročno gledano,dete je nada da će izrasti odrasla mlada osoba, čije će ruke služitiobradi imanja i biti podrška prerano ostarelim roditeljima. Belibast je podrazumevao takva osećanja u svojoj uobičajeno j pridici Pje ru Mori - ju protiv celibata : ženite se — govorio je sveti čovek čestitom pastiru —imaćete suprugu koja će vas negovati u bolesti, čak ćete imati i decu koju

Razlike u ljubavi oca i majke se javljaju kao takve u priči o porod ici Pjer. Epizoda ima za nas dodatnu vrednos t, j er se tiče devojči-ce mlađe od godinu dana i ona je i te kako, ma šta ko rekao, predmetljubavi. Rejmon Pjer je odgajivač ovaca u selu Ark, cilju sezonskihseoba ljudi iz Montajua. Sa ženom Sibilom ima ćerku Žakotu (III,414—415). Mlađa od godinu dana Žakota je ozbiljno bolesna. Sibila iRejmon odlučuju dakle, protivno svim pravilima jeresi, zato što mnogovole svoje dete, da ga uvedu u jeres pre smrti. U teoriji, kako će im prim etiti Pjer Oti je ne bez oporos ti, nikad ne bi treb alo uvoditi u j eres jedno tako mlado biće: Žakot a, mlađa od godinu dana nema shvatanje dobra. Ali savršeni Prad Tavernije, koji uzima u svoje ruke uvođenjedeteta u jeres, popustljiviji je od Otijeovih i smatra da ništa ne može



ćete voleti (III, 188). Alazaisa Azema je još određenija u tom pogledu usvom prikazivanju osećanja jednog zemljoradnika iz Montajua, GijomaBenea, teško pogođenog gubitkom sina: Kad je umro Rejmon Bene, Gijomov sin, — priča Alazaisa — posle pe tnaestak dana otišla sam do kuće Gijoma Benea. Zatekla sam ga u suzama:

— Alazaisa — reče mi on — izgubio sam sve što sam imao smrću sina Rejmona. Nemam više nikoga ko bi mogao da radi za mene (I,321).

Alazaisa pokušava onda da izrazi nekakvo stojičko saučešće kao„Takav je život...”

— Utešite se — kaže ona Gijomu Beneu — tu se zaista ništa ne može...

Jasno je da muško dete predstavlja za Gijoma Benea radnu snagukoja je izgubljena usled smrti. Ali dete je i mnogo više od toga. Gijom

je voleo Rejmona zbog njega samog. I utešiće se malo u svojoj tuzimišlju da mu je sina pred smrt preobratio u jeretike Gijom Otije, sin

je dakle srećniji od oca, zaboravljenog u ovoj dolini suza: Nadam se —kaže Gijom — da je moj sin na nekom boljem mestu od ovoga gde sam

ja sad.Isto je tako uvređena u svojoj ljubavi i Gijmeta Bene iz Montajua,

koja je izgubila ćerku (I, 320) i sva je u suzama. Utešite se — kaže joj prija teljski Alazaisa Azema, koja je došla Gijm eti da joj izrazi sauče-šće. — Utešite se, imate još ćerki, a u svakom slučaju ne možete povratiti onu koja je umrla.

Na to Gijmeta, koja vodi svoje nestalo dete , odgovara: — Još bih više žalila smrt svoje kćeri no što žalim, ali Deo gratias

teši me što ju je pred smrt u jeres preobratio Gijom Otije, koji je dotrčao po snežnoj oluji.

Telo je mrtvo, ali je duša spasena, i to je nešto za one koji istinskivole.

Iskrena ljubav je ipak ritualizovana, podruštvljena, podeljena; suzeu okviru porodice Gijoma i Gijmete Bene teku i to živog oca zaumrlim sinom i isto tako majke za ćerkom. A i saučešće susetke i

prija teljice upućeno je ocu ili majci zavisno od toga da li je reč o sinuili ćerki.

232

da se izgubi ako se takav obred obavi čak i na tako malom biću20. Poštočovek kaže a Bog raspolaže (ili tačnije, po rečima samog Tavernijeačovek čini što može, a Bog što hoće). Dakle, Prad Tavernije se podu-hvata da obavi consolamentum nad detetom: izvodi niz klanjanja i uzdizanja i stavlja mu, o čuda nad čudima, jednu knjigu na glavu.Knjigu, izuzetno retku stvar u seoskoj sredini. Pošto je obred obavljenRejmonu Pjeru ostaje još samo da se raduje: Ako Zakota umre — kažeon presrećan supruzi — biće božji anđeo. Ni ja ni ti, ženo moja, ne bismo mogli ćerki da damo ono što joj je dao ovaj jeretik uvodeći je u

jeres.Presrećan — pun prave ljubavi, nebeske i nekoristoljubive za

ćerku — Rejmon Pjer izlazi iz kuće i prati Prada Tavernijea u drugamesta. Pre no što će otići savršeni preporučuje izričito Sibili da ne dajedetetu ni mleko ni meso, ako Žakota preživi moraće da se zadovoljiribom i povrćem (II, 414). Za jednogodišnje dete u uslovima ondašnjedijetetike to je pravi izazov. U stvari podrazumeva se, pri odlaskusavršenog i muža, da je Žakota osuđena na smrt u uslovima onoga štose zove endura (poslednji post).

Ali postoji jedna začkoljica! Sibilina ljubav za ćerku je suštinskiovozemaljska, a ne duhovna ili uzvišena kao Rejmonova. I zbog tematerinske ljubavi će patarenska mašina da se zaglavi. Kad su moj m už i Prad Tavernije napustili kuću — priča Sibila — ja više nisam mogla da izdržim. Nisam mogla da prihvatim da mi ćerka umre na sopstvene oči.

Zato sam je dojila. Kad mi se m už vratio, od mene je saznao da sam dete dojila. Bio je vrlo potišten, uznemiren, jaukao je. Pjer Mori (koji je tu bio

kao pastir Rejmona Pjera) pokušavao je da uteši svog gazdu. Govorio je mom mužu:

— Nisi ti kriv. A Pjerje govorio mo m detetu: — Im aš rđavu majku. Meni je govorio: — Ti si loša majka. Zene su demoni. Moj mu ž je plakao. Vređao me. Pretio mu Od te scene je prestao da

voli (diligere) malu, a prestao je i mene da voli (diligere) dosta dugo sve dok kasnije nije shvatio svoju grešfcu. (Samokritika Rejmona Pjera uz

233

pov rata k žara i nežnost i prema supruzi odgovaraće, kao što znamo,trenutku opšteg otpadništva stanovnika Arka, koji su kolektivno odlu-čili da se odreknu patarenstva.) Moja kći Žakota — zaključuje Sibila

— preživela je ovaj događaj i živela još godinu dana, potom j e umrla (II,41 5)20.

Materinska ljubav seljanke Sibile ima čistu i opštu izvornost.Očinska ljubav za dete mlađe od godinu dana je nepobitna takođe:Rejmon Pjer je do tog događaja osećao nežnu naklonost (diligebat ) zaZakotu kao što je voleo i Sibilu, nije bio kamenog srca, kako običnoneosnovano predstavljaju seljačine starog poretka u odnosu na njihove

potom ke21. Samo je neporeciva Pjerova ljubav prema detetu u kriznom

Jednom reči registar Žaka Furnijea navodi u mnogim prilikamaveze između roditelja i vrlo male dece. Ne daje nam međutim primere„izopačenih” roditelja, koje opisuju Filip Arijes i Fransoa Lebren23.Možda treba okriviti izvore — velika književna dela ili suvoparne porodične hro nike — koje su ovi čestiti istoričari koris tili: oni su ipso facto i jedna i druge ili iznad ili izvan same duše naroda. Ne zaboravi-mo ni da se Arijesovo izlaganje bavi posebno, prema građi koju koristi,

pona šanjem gradske elite, plemićke i građanske. Ta elita je sistematskisvoju decu poveravala negovateljicama, a nije bila rukovođena, razum-ljivo, ni ekonomskim potrebama seljačkog domusa, koji je vapio zamladim rukama i zato je voleo decu. U tim uslovima može se objasnitirelativna i trenutna suvoća srca u elite koju opisuju Arijes. Uostalom



trenutku privremeno izopačena, iskrenuta fanatizmom.Ovaj tekst kao da opet potvrđuje dvojnost porodične ljubavi:najnežnije su veze između majke i ćerke ili oca i sina. S druge stranemožemo pomisliti da su pretpostavljena ljubav ili prvenstvo namenjenimuškarcima: zajednički izraz filii teorijski znači sinovi, a ne ćerke,međutim ariježani ga koriste (prevedeno na latinski) kao zbirni izrazza svu decu, mušku i žensku, jer su im izgleda sinovi važniji u grupidece od ćerki.22

Ali ostavimo se tih tananosti. Hteo sam da pokažem da izmeđuosećanja Ijudi onog vremena u selu Montaju i u gornjem Ariježu inaših osećanja prema deci danas nema onog jaza, koji je našao FilipArijes u drugim vremenima ili na osnovu drugih dokumenata. Č ak isiromašna devojka, bliska mentalnom stupnju jednog minus habens, dobra je majka: Brina Pursel duboko razmišlja pre no što će se pokori-ti ćudima susetke, koja je primorava da njenu šestomesečnu bebu

poveri privremenoj brizi dojilje, jer ova ima suvišak mleka (I, 382). ARejmonda Arsan, pre no što će promeniti službu, stara se da prebacisvoju vanbračnu ćerku od jedne dojilje drugoj da bi joj bila bliže. Č ak isestra (ili rođaka) može da ostavi svoje profesionalne obaveze da bi sestarala o umirućem novorođenčetu, sinu svog brata. Bratu je zaista vrlostalo da u odsustvu mlade majke (možda umrle?) druga žena, zašto nenjegova sestra, bdi nad detetom u agoniji: Rejmon Bene iz Omolaka —

priča Gijm eta Bene iz istog sela — imao je novorođenog sina na samrti.

Onda me je pozvao da ostavim sakupljanje granja u šumi da bih čuvala dete u agoniji. Držala sam ga od jutra do večeri, kadje umrlo (I, 264).

20 III, 144 (u stvari Prad Tavemije, savršeni, seljačkog — a ne građanskog porekla, po čemu se razlikuje od Otijeovih — popušta pod „okolnim” pritiskom katoličkog ponašanja: te čak daje — o užasa! — con so lam en tum odojčetu kao što bi rimokatolički sveštenik, u istim uslovima, krstio dete).

21 Slična epizoda je zabeležena u I, 499 povodom Mangarde Biskaj. Privrženost deci izbija iz dubina samog duha etničke grupe, zaista a contr ario , ideološka strujanja, kao što je patarenstvo uvezeno sp olj a u gomji Arijež, koja su međutim bitna za seljačko mišljenje i senzibilitet, protivna su deci (vidi npr. I, 282). Sibila Pjer, istovremeno i majka i patarenka, duboko je doživela ovu protivrečnost u kojoj je prevagnulo svojstvo majke.

22 Vidi I, 292, 219; I, 194: fil io s m asc ulos .

234

ta će srca omekšati prema mališanima sredinom klasičnog doba(XVII—XVIII veka). A u nežnosti naših seljaka i naročito seljanki izMontajua bilo je nekih originalnih crta u poređenju s našim današnjimosećanjima. Nije ona bila ni manje jaka ni manje izražena, ni moždamanje mazna.24 Delila se u okviru domaćinstva na mnogo veći brojrođenja od onoga koji mi danas beležimo i morala je htela ne htela dase prilagodi većem broju smrtnih slučajeva dece nego mi danas. Pone-kad je bila obojena u mnogih parova izrazitom ravnodušnošću25 prem anovorođenčadi, ali manje izrazitom nego što se to od nedavna tvrdi.26

*

Uzeto u celini „detinjstvo” postaje najzad apstrakcija. Jer se de-tinjstvo deli u stupnjeve koji se uključuju u opšti niz „doba života”. Uselu Montaju i u okolnim selima prva etapa vodi dete od rođenja do

23 C. M artineau, str. 28—29, trudi se, i ona kao i mi, da u tom pog ledu un ese više tananosti u mišljenje Ph. Aričs-a. V. i F. Bonney, Jean Ge rs on ... (neobjavljena teza).

24 Dosta sam govorio o tome pobijajući gledište gospođe B. Vourzay izraženo u neobjavljenom i uostalom odličnom radu. Ona piše, u skladu s aktuelnom doktrinom mnogih istoričara: ,,da su deca beznačajna” (Vourzay, in fine, str. 91) za ljude rodom iz Montajua. Istina je, i ova istoričarka to s pravom podvlači, da se odrasli poreklom iz gorajeg Ariježa plaše da deca mogu da ih odaju Inkviziciji. Ali to je sve. Ovo posebno nepoverenje ne povlači za sobom, po mom mišljenju, nikakvo obezvređenje dece u

afektnivoj ravni.25 Vidi odsustvo po m en a smrti novorođenčadi u samom selu Montaju, a ta smrtnost je sigurao bila velika.

26 U nedostatku dovoljnog broja jednoznačnih i različitih informacija, ostavljam po strani problem stava babe i dede prema unučićima. Ipak nekoliko podataka: Beatrisa de Planisol je nežna staramajka koja brine za zdravlje unuka (I, 249). Preminula baka, koja se povampirila, vraća se da poljubi svoje unučiće dok spavaju (I, 135). Naprotiv, registarnam ništa ne govori o „veštini da se bude deda” usled proste činjenice da je malo nade u dug život odraslih muškaraca kao i zbog njihovog kasnog stupanja u brak (što umanjuje verovatnoću da će doživeti unučiće, za razliku od žena). Ova „veština” je bila verovatno mnogo manje razvijena u gorajem Ariježu između 1300. i 1320, no što će biti u Francus-koj, u vreme Viktora Igoa i posle njega! Međutim, nije bila nepostojeća i mogla seusmeriti u rodovskom smislu: vidi u III, 305 ponašanje Rejmona Otijea (čoveka istogimena i prezimena kao savršeni) prema mogućem braku njegove unuke Gijmete Kortij.

235

odbijanja od majčinog mleka (izmedu prve i druge ili između druge itreće godine ž ivota?27). Ne znamo da li su povijali decu u selu žutihkrstova28. Znamo međutim, korisno je zabeležiti ovu opštepoznatuistinu, da su u nedostatku dečjih kolica i cucli veze zavisnosti malog

bića s majkom, dojiljom ili siuškinjom, bile tešnje no što u danas. Unedostatku bočice sa cuclom dojilo se. U nedostatku kolica tu je bilomajčino naručje još nežnije u neophodnije nego u naše vreme: jednog

prazničnog dana — kaže Gijmeta Klerg29— stajala sam na trgu Monta- jua noseči svoju ćerčicu u naručju, kad naiđe moj ujak Bernar Tavernije iz Prada i upita me da li sam videla njegovog brata... Č injenica je da serado ide u društvo na praznične dane s bebom u naručju: Prilikom

porodičnog skupa na svadbi Rejmona Beloa — priča služavka Rejmona

A l d l k l

priča svojoj deci — pastirima, pata renski mit o padu. Najz ad, decačesto služe kao glasnici, potkazivači ili davaoci informacija, što imuliva osećanje odgovornosti i uči ih da pamte: Rejmon Pjer je p o mene

poslao — priča Pjer Mori — siromašno dete po imenu Pjer, prezimena se više ne sećam. Taj Pjer mi reče: „Dođi kod Rejmona . Traži te”.

Jedno dete m i poka za — priča na drugom mestu Pjer Mori — kuću muslimanskog vrača kome sam hteo da se obratim povodom stoke Gijmete Mori (II, 39).

Jednog dana oko Uskrsa — svedoči Mangarda Biskaj — vraćala sam se s njive da bih ručala kod kuće gde sam živela s mužem i deverom. Videla sam da je zamešen hleb u naćvama. Upitala sam devojčicu od osam godina po imenu Gijmeta, rodom iz Meransa, čije prezime ne



Arsan — stajala sam iza ognjišta i držala sam u naručju ćerku Alazaise, Rejmonove sestre (I, 371). Zavisnost od deteta se nastavlja i poslenjegovog odbijanja. Možemo zamisliti da dete mlađe od godinu dananije spavalo u roditeljskom krevetu zbog straha da se noću ne uguši —sem glupih ili čak zločinačkih izuzetaka.30D ete sta rije od godinu ili dveima prilike da provede mnogo noći u roditeljskom ili majčinom kreve-tu. Bilo je vreme kad obično Ijudi ležu — priča Sibila Pjer, žena bogatogstočara (II, 405). / ja sam bila u postelji s ćerkom Bernadetom, koja je mogla imati pet godina. A videli smo već seljanku Bartolomeu đ’Irskoja brizne u plač kad se ujutru probudi i zatiče kraj sebe u sopstve-nom krevetu leš svog malog sina, koji je te noći umro (I, 202).

Seljačići, po tako reći opštem pravilu, ne idu u školu... jer nemani škole niti oni imaju razloga. Postoji međutim na teritoriji selaMontaju i Prad jedan učenik po imenu Zan, koji uči kod sveštenika (I,243). Dečak Pjeru Klergu služi uglavnom kao glasonoša ili kao posre-dnik pri ugovaranju sastanaka. U malim, selima u dolini zauzvrat, i udolini Ariježa tu i tamo, rade dosta redovno škole za dečake i devojči-ce iz plemićkih ili uglednih porodica. Sveštenike, koji vode te maleustanove, ponekad majke učenika dovođe u teška iskušenja (I, 251—252). A škole zaista dostojne tog naziva, koje nešto znače u intelektu-alnom obrazovanju mladih, nalaze se u relativno velikim gradovimakao što je Pamije.

U tim uslovima i usled opšteg nedostatka škola za seljački sloj,

kako se vršila kulturna transimija? Pre svega zajedničkim radom: deča-ci kupe repu s ocem, devojke žanju žito s majkom uz stalni razgovorstarijih s mladima, predaka s potomcima, koji je obeležje zajedničkograda. Za porodičnim stolom jezici ne miruju, u kući tkač Rejmo n Mori

27 Supra.28 Ko lev ka je pomenuta povodom novorođenčeta u plemićkoj porodici Šatoverden

(I, 221).

29 I, 335. Cinjenica da nosi de te u naručju — mn ogo više časova n a dan nego u naše vrem e „dečjih k olica” — razvija još više n ego danas fizički i stvarni kontakt, koji rađa međusobnu nežnost majke i deteta. Videli smo ( sup ra ) da žena drži ceo jedan dan u naručju malo dete na samrti.

30 Problem „ugušenja deteta”.

236

znam: — Ko je zamesio? A devojčica, koja je živela kod nas, odgovori: — Brina, žena Bem ara de Savinjana, jer zamesila za dvojicu mu-

škaraca... Ovo dečje potkazivanje je imalo određenu težinu, jer je jeda n od pom enu tih ljudi bio niko drugi do savršeni P rad Taverni je.

Prenošenjem poruka podrazumeva pešačenje i zaista i pamćenjeod dece: U ponedeljak posle Svetog Jakova — kaže Bartelem i Am ilak31

— Beatrisa de Planisol je po mene poslala jedn o dete iz Belpeša32, koje je zbog toga došlo u mesto Mezervil gde sam tada stanovao (kao mesnisveštenik). / to dete mi reče:

— Vaša prijateljica iz Belpeša me je poslala vama da biste otišli

njoj tamo. Ali ja — nastavlja Bartelemi — pošto nisam imao prijateljicu u

Belpešu upitao sam dete: — Mo žeš li da m i opišeš izgled žene koja te je poslala? I dete poče da mi opisuje oblike te žene. Iz opisa shvatih da je u

pitan ju Beatrisa. Odmah se uputih u Belpeš ode sam zate kao Beatr isu u kući kraj zamka,33 Beatrisa je uosta lom imala naviku da se služi decomkao posrednicima: Žan, mali učenik Pjera Klerga ju je nekad pratio„kroz mrklu noć” do crkve Svetog Petra u Pradu i svetilišta gde jesveštenik namestio postelju za njihovu ljubav (I, 243).

Da se vratimo problemu porodičnih večera: bilo je opšte praviloda deca rano ležu, a u dane svečanih večera i potom sedenja kraj

ognjišta, tu dece nije bilo uopšte. Bernadeta, šestogodišnja ćerka Rej-mona Pjera, poslata je u postelju pre večere. I mnoge druge kao ona...Autobiografija jednog deteta iz Montajua mogla bi započeti, i ona,čuvenom rečenicom: Dugo s am rano odlazio u poste lju ... (III, 122,129).

Od rođenja do dve godine malo biće se u našim tekstovima nazivainfans, i najčešće fil ius ili filia . Od dve do dvanaest godina uobičajen jenaziv, mada to nije pravilo, puer. Najzad oko dvanaest, trinaest ili

31 III, 129. O K ultumoj tran smisiji od odraslog na mladića, vidi infra, XVI gl.32 I, 488. Ti tekstovi postavljaju problem siromaš ne dec e i proletarijata siročad i.33 Belpe š je u današnjem departmanu Od.

237

četrnaest godina najkasnije nalazimo se pred „mladim” bićem, adules- cens ili juvenis. U selu Montaju je u pitanju zaista profesionalni preo- braža j: Ža n Pelisije , Ža n Mori, Pjer Mori, Gijom Gilabe r napuniće ilisu napunili dvanaest godina i od tada penjući se ili trčeći kao mačke po stenama počinju da čuvaju ovce svog oca ili čak i ne kog gazde, ovaju tom slučaju uzima dečaka na obuku.34 Dvanaest godina je dobasazrevanja po mišljenju domaćih uglednika, preobraženih sticajemokolnosti u patarenske misionare: sa dvanaest, a pogotovu s osamnaest godina čovek može da shvata dobro i zlo i da primi našu veru —izjavljuje Pjer Otije pastiru Pjeru Moriju. A ovaj empirijski potvrđujetakvo gledište35; Gajarda, sestra Gijoma Ekonije, supruga Mišela Leta i Esklarmonda, njena sestra, kojoj je bilo oko dvanaest godina, bile su

j ičk i

doba (XVII vek), ništa ne podseća unapred — s razlogom — naseljačke regrute XIX veka... Osim toga devojke se rano udaju — joškao tinejdžerke — te nemaju mnogo mogućnosti da borave u grupimladih. A mladići posle osamnaest godina se brzo uključuju u društvoodraslih muškaraca (mladih, manje mladih ili već zrelih neženja ilioženjenih). Podeljena na sopstvenu štetu ipak ova grupa vodi kolo uselu Montaju.

U nastavku ove knjige ću se vratiti na probleme svojstvene druže-nju odraslih muškaraca, žena, u našem selu. Ono je po mom mišljenjuvažnije od dečjeg ili omladinskog druženja, čije mi mogućnosti, izdro- bljene domusom, izgledaju dosta uske.

U nastavku ovog poglavlja treba sad da zaključim izlaganje o

d bi ži t ” U t klj čk ć titi d d b đi tk ji i d i j i l d i ći ć l d b i ć



jeretičke vemice.Inkvizicija se ne vara kad u masovnoj raciji ljudi iz Montajua kupi

sve koji imaju dvanaest godina ili više; nema potrebe u tom slučajuzalaziti u po jedinosti. Bog će prepozneti svoje.36

Devojke međutim predstavljaju poseban slučaj. Bar u profesional-nom pogledu. Kad dospeju do dvanaest ili bolje četrnaest godina neidu u pastirke: nema male Jovanke Orleanke u selu Montaju. U tomkraju Langdoka (toliko različitom od nepom ične Lorene na severu) svi

pas tiri su muški: jer jednog dana moraju da se sele. A to nije poziv zažene. Pošto ne ulaze u profesionalni život devojčice ipak prolaze —mogli smo to pretpostaviti — kroz ritual koji vodi u devojaštvo. Obred

je vezan za prvo mesečno pran je, koje dobija društveni značaj u otvo-renom dijalogu majke i kćeri: Beatrisa de Planisol gleda svoju ćerkuFilipu pravo u oči i pita je za uzrok njene slabosti (I, 248). Od togtrenutka traži se muž za Filipu.

U Prad d’Ajonu, većem, veselijem, otvorenijem selu (u njemu seigra šah) devojke od šesnaestak godina i mlađe obrazuju grupu specifi-čnog doba: grupa ima svoje plesove i svoje igre u dane slavlja (među-tim ništa ne ukazuje da deca mlađa od dvanaest godina imaju svojnačin druženja, koji nije samo ludički i koji bi odgovarao načinurazvijenom u kasnijem dobu kad seoske škole postanu opšta pojava).Možemo pretpostaviti s dosta verovatnoće da su mladići i devojkeMontajua obrazovali jednu ili dve grupe za sebe37 kao u Pradu. Te

grupe, u okviru teškog usitnjenog sistema domusa, nemaju aktivnognezavisnog postojanja. Ništa u našem selu žutih krstova ne liči na bratstva mladih i na opate u mladosti tako drage Provans i u klasično

34 I, 410; II, 444— 445, 470. Ta „mladost” traje od dvadeset ili dvade set i pet godina (II, 122). Tu susrećemo vrlo pronicljive ideje P. Aries-a (op. cit str. 376), koje se odnose na prerani ulazak „deteta” (koje samim tim, za razliku od onoga što će se dešavati u XIX veku, „nije više dete”) u život odraslih, ili skoro odraslih.

35 III, 124 (P. Otije ); III, 143 (P. Mori).36 Supra, I i III gl. itd. (kolebanje za godinu ili dve). Vidi i Mansi, sv. 23, str. 830;

svi moraju da se odreknu jeresi, i to: muškarci počev od 14 godina, a žene počev od 12 (koncil u Albiju 1254).

37 Infra, XVI gl.

238

„dobima života”. U tom zaključku ću napustiti dosad obrađivan teren,koji se ticao detinjstva i mladosti. Preći ću na zrelo doba i na trećedoba.

I ovde treba govoriti o polu: staros t žena nije što i star ost muška-raca. O razvoju montajuske žene, pod pritiskom kad je mlada supruga,

potom s godinam a postaje predm et ljubavi sinova i najzad poš tovanakao matrona, već sam govorio s dosta pojedinosti. Krivulja koju ispisu-

ju muškarci dos ta je različita: vrlo mladi i vrlo brzo, mladići iz dobrihseoskih porodica kao što su porodice Belo, Klerg, Mori, nameću sesvojom snagom, privlačnošću, osećanjem odgovornosti. Odrasli mu-škarci, koji zakon znače u selu Montaju, čak i u njegovoj diaspori, kaošto su baji, sveštenik, prorok, starešina pastira, gazda poljoprivrednog

imanja, imaju izgleda između dvadeset i pedeset godina. U tridesetimsu na vrhuncu.38 U oksitanskim četrdesetim još snažni. Ali zaista sta-rim ljudima u to doba, kad im je preko pedeset godina, ugled ne raste strajanjem. Baš naprotiv: vrednovanje u trećem dobu ih razlikuje iodvaja od starih žena.

Pre svega starci su malobrojni u paro hiji39. Veliki broj udovicalepo tim povodom ukazuje na rascep koji se pojavljuje u piramidigodina na muškoj strani pri vrhu. Ono nekoliko senilnih debelokožaca,koji su još preživeli u seiu Montaju, ne nose oreol poštovanja i mirnenežnosti kakav imaju jedna Na Roka, jedna Gijmeta Belotka, Mangar-da Klerg i toliko drugih kočopernih starica u oblasti Ajona.40 StariPons Klerg nema nikakve vlasti nad svojim sinom sveštenikom: žali, ne

mogući ništa da izmeni, zbog njegovog neumerenog potkazivanja. Učasu svoje smrti Pons Klerg već odavno nije glava svog domusa. I PonsRiv drhti pred svojim odraslim sinom, koji uzeo vođenje ostala u svojeruke, čak kad njegova ćerka hoće da pozajmi mazgu iz porodične staje,

38 Za valdiste u Pamijeu idealno doba muškarca je doba Hrista u času smrti, 33 godine, i to će biti godine ljudskih tela u času vaskrsenja (I, 88).

39 Malo ih je i među 60 saslušanih muškaraca koje je ispitivao Žak Fumije: samo dva slučaja (koji nisu iz Monta jua) šezd esetogod išnjaka u I, 357 i III, 318— 330. Savr eme- nici u tom dobu i ljudi „dugog XIII veka” bili su svesni malo nade u život duži od 40 godina: vidi značajan tekst u D e M iser ia, Inoćenta III, koji navodi C. Martineau, str. 101.

40 Uporedi slučaj zrelih ili starih žena, poreklom i Montajua u katalonskoj diaspori.

239

Pons R iv s poštovan jem traži saglasnost svog muškog potom nka, sadkapetana kuće (I, 339—340). Dodaću da medu ovih nekoliop./prežive-lih staraea, seoskih otpadaka XIII veka, koji odbijaju da m^Vjru, nije-dnom ne pada na um da se više bavi veštinom da budeđ^Lsda. Taj

pronalaza k je sigurno star iji od deda-Igoa, ali nije još bio , »oznat ugornjem Ariježu u XIV veku. U stvari nije p rijatno ostariti u a oblastiAjon u vreme izmedu 1300—1320. Bar kad je u pitanjumii°'uškarac.

Naprotiv kako je slatko biti udovica, i to još matrona, akooeS|®stvarno,a ono po pravu, i živeti zajedno s mladim parom. Kako jeiiOizrecivo

pri jatn o negovati uz vrlo odane sinove veštinu biti sveW ,£ . Sredo-zemlje, majko, u selu Montaju nikad nam nisi daleko od sra,

ČE T RNAE ST A GL AVA

SMRT U TOM SELU

Problemi braka, radanja, dece, doba života i starosti sasvim priro-dno nas kao demografe uvode u probleme smrti i probleme uzroka



41 Jake svekrve: Mangarda Klerg, Gijmeta Be lo, Gijmeta Bene , Cijmela eta Mori i svekrva Mangarde Biskaj. Već sam podvukao, zauzvrat, kako se malo ceni h i , 'jna ostarela samo kao supruga: vidi ma tor a kr ma čo u II, 365 i I, 253. *

240

dno nas, kao demografe, uvode u probleme smrti i probleme uzrokasmrti: inkvizicije ili bolesti. Naš registar nije uopšte bogat statistikamasmrtnosti: gospođa B. Vurze 1 se potrudila da s tog gledišta odredisudbinu 25 arijeških izganika u Kataloniji: skoro polovina su rodom izMontajua. Tih 25 osoba je boravilo južno od pirinejskog lanca između1308. i 1323, graničnih godina naših saznanja o njima: među njima je 9(ili 36%) umrlo od bolesti, a jedan nesrećnim slučjem na poslu drvose-če, 8 je uhapsila Inkvizicija (a od tih 8 na lomači je skončalo 2), ostalih7 je preživelo, a ne znamo šta je s njima bilo potom2. Ako se u okviruovih 25 osoba patarenske dijaspore u Kataloniji ograničimo na 12rodom iz Montjua nalazimo 4 osobe umrle od bolesti, 4 uhapšene i 4

preživele. Među ukupno 25 izgnanika u grupi nije bilo staraca , bili suto mladi ljudi ili u zrelom dobu, bolest je od njih uzela danak nesum-njivo veći od današnjih normi za iste te godine, bilo bi čudno da nijetako. A da ne govorimo o šteti koju je nanela Inkvizicija!

„Kolektiv” emigranata u Kataloniji nije medutim predstavništvoizvornog stanovništva Montajua ,,u malom”. Quid sa smrtnošću u sa-moj parohiji?

Naž alost u selu žutih krstova nema crkvenih knjiga, jer u to vremenisu postojale, koje bi nam dozvolile da jasno vidimo smrtnost po

1 Vourzay, in fine, str. 120.2 Evo spiska gospode B. Vourzay, op. cit. str. 120 s mojim izmenama i popravka-

ma kad je reč o Emersandi Mori njenoj ćerki Žani Befej (imena lica rodom iz Montajua

su u kurzivu)A. Smrtne bolesti ili nesreće: Bernar Belibast umro u bolnici u Puigserdi, Rejmon

de K astelno umro od bolesti u Granadeli, Rejmon Mor umro od bolesti u Sarealu, B em ar Ma rti (muž Gijmete rođene Mori, „gazdarice”) umro u planinama Orte, Bernanr Servel umro u Leridi, Gijom Marti iz Žinaka umro u Kataloniji, drugi brat Marti (?) umro u Kataloniji, Bernar Befej, poginuo u šumskoj nesreći, Em ers and a Mo ri i n jena ćer ka Za na

Bef ej umrle od epidemije (III, 214).B. Hapšenja i eventualno lomače: Gijom Belibast i Filip d’Alejrak, spaljeni na

lomači, Pjer i Za n Mor i, brać a, G ijo m i A m o M or brać a, uhapšeni, Esperta Servel i Matena Servel, majka i ćerka, uhapšene.

C. Preživeli na slobodi: porodica Gijmete Mori (ona sama, njena dva sina: Arno i drugi Žan Mori i njen brat drugi Pjer Mori, ukupno 4 os ob e), Rejmonda i Blanša Marti iz

Žinaka i Rejmon Isora.

16 Montaju 241

pojedinim dobima života. Moramo se zadovoljit i poda eima koji seodnose na consolamentum, patarenski obred koji se obavljao nad obi-čnim vernicima pred smrt. Prem a mom saznanju 11 osoba iz Montajua

je bilo tako „uteše no” u sam rtnom času ili pred agoniju, za kojom jenastupila smrt, za 3 nam je doba života nepoznato: to su RejmonBanki, Rejm on Bar3 i Rejmon Mor4. A 5 ostalih su mladi ljudi i jošmladi ljudi i evo njihovih imena:

1. Gijmeta Fore, rodena Bar, mlada supruga Pjera Forea.2. Esklarmonda Klerg, ćerka Bernara Klerga (onog koji nije baji) i

Gozije njegove supruge, kad se razbolela prevedena je u jeres u kućisvog oca (gde je potom umrla) u prisustvu Gijoma i Rejmona Beloa iGijoma i Gijmete Bene, stubova lokalnog patarenstva5.

3. Alazaisa Bene, ćerka Gijmete Bene i mlada supruga Bartelemijaiz Aksa Smrtno bolesnu preobratio ju je u jeres u kući njene majke

3. Gijmeta Belo, tašta bajia Bernara Klerga6.Primetićemo prvo, da su u ovom spisku mladi u većini — pet„mladih” prema tri „stara”. Što potvrđuje zaključke u brojkama izkatalonskog izbeglištva (vidi supra) u pogledu relativne mlađosti žrtava

boles ti u selu Montaju.Potpunije prebrojavanje, koje bi obuhvatilo sve jeretike umrle

prirodnom smrću (po rek lom iz Monta ju i drugih mesta1) za koje znamozahvaljujući Žaku Furnijeu, dalo bi za ukupno 15 jeretika tog tipa, čija

je generac ijska pripad nos t uglavnom poznata, 8 „mladih” i 7 „star ih” .(Po sebi se razume da u ovo prebrojavanje ne uključujem novorođen-čad koja su protivno svim pravilima bila prevedena u jeres, ona jesureprezentativna u pogledu dečje smrtnosti, čiji je broj veliki kao što se

može pretpostaviti ali ga ne mogu kvantifikovati pri sadašnjem stuj jih j T b diti č i či j i i d đ i



iz Aksa. Smrtno bolesnu preobratio ju je u jeres u kući njene majkeGijom Otije u prisustvu Gijmete Bene i Gijoma i Rejmona Belo (I,473). Umrla je iste noći.

4. Rejmon Bene, mladi sin takođe Gijmete Bene(I, 474). I on jeumro u očevoj kući nekoliko meseci posle sestre. Preobratio ga je u

jeres, uz njegovu saglasnost, Gijom Oti je u prisustvu Gijoma i G ijme teBelo, njegovih oca i majke i Gijoma i Arnoa Beloa s kojima je bio iArno Vital. Trojica ljdi su došla u kuću bolesnika u pratnji savršenog.

5. Gijom Gilaber, petnaestogodišnji pastir. Preobraćen je, dok je pljuvao krv, u prisustvu svoje majke i još tri žene i Gijom a Beloa.

Na ovih pet mladih treba dodati, op et u selu Monta ju, tri licastarijeg doba ili sasvim stara. To su:

1. Gijom Bene, muž Gijmete Bene, umro u svojoj kući ,,o SvetomArhanđelu u septembru”, pošto mu je umrla ćerka prethodne zime, asin potom o Duhovima. Jeretički obred je izvršio Gijom Otije u prisus-tvu njegove supruge Gijmete Bene i njegovog sina Bernara uz koje su

bili Gijom i Rej mon Belo i Bernar Klerg. Obred je obavljen u onomdelu kuće Bene gde se držala stoka i gde je postavljen krevet bolesnika(I, 474; I, 401). Bez sumnje su hteli samrtniku da pruže toplotu kojuodaju životinje.

2. Na Roka, stara matrona iz Montajua. U obredu njenog preobra-ćanja zbog teške bolesti učestvovali su Gijom Belo, Gijom i RejmonBene i Riksanda Žilia (rođaka Beneovih?) (I, 388). Po obredu su uz

Na Roka, čija je agonija trajala tri dana, bdele tri žene iz sela (Brina

Pursel, Riksanđa Zilia i Alazais Pelisije). Odbila je da uzima hranu iumrla posle dva dana. Posle njene smrti dve žene (Alazais Pelisije iBrina Pursel) su obavile stavljanje tela u pokrov, potom su staru damusahranili na groblju kraj mesne crkve.

3 I, 235, 415, 418 i 475.4 I, 413— 414 i III 161 (ne m ešati ga s drugim Rejmo nom M orom , njegovim

rođakom, koji je umro u Spaniji).5 I, 475 i III 363—364. Gijmeta Fore je s druge strane verovatno mlada žena, ako

sudimo po velikoj mladosti prve (izbačene) supruge njenog mladog muža, čiji je prvi brak neposredno prethodio ovom drugom (I, 418). O junačkoj endura Gijmete Fore (petnaestak dana) vidi I, 235.

242

može pretpostaviti, ali ga ne mogu kvantifikovati pri sadašnjem stupnju mojih saznanja. Tre ba voditi računa i o činjenici da među onim akoje grubo nazivam „stari” je ova ili ona majka (udate ćerke) koja

jedva da je zašla u četrdesete. To samo doprinosi boljem shvatan ju, ponavljam, mladosti ili rela tivne mladosti žrtava smrtnosti u gornjemAriježu čak i pre kuge8).

Konkretno: mnoge ariješke ili montajuske žene bi mogle da preu-zmu, s nešto izmena, reči Esperte Servel iz Taraskona, koju su kaosuprugu i kao majku namučile epidemije. Ona kao da u tom iskušenjunije videla ništa izuzetno: Imala sam troje dece — kaže Esperta. — Od toga dva sina. Umrli su u Leridi. A treće dete, Matena, moglo je u času smrti braće imati oko tri godine. Kad su mi sinovi umirali jedan je mogao

imati jedanaest, a drugi oko sedam godina. Stariji je umro pre šest ili sedam godina. Muž mi je umro iste godine (II, 454). U samom seluMontaju Gijmeta Bene u toku jedne godine gubi i muža i dvoje dece8.

Za kratko vreme izgubila sam četvoro dece — izjavljuje pak AlazaisMinije, mlada kuma Gijoma Ostaca, bajia Ornolaka (I, 193). Da pod-setimo da su u kratkom vremenskom razdoblju Žana Befej, njenamajka i njen muž otišli u grob: njih dve je pokosila zaraza (III, 213), aon je poginuo u nesreći na radu pre smrti žene i tašte. U Žinaku

6 I, 462. Pored toga navodim ovde grupu drugih lica kojima je dat co ns ola me ntu m zbog smrtne opasnosti, ali ovog puta izvan Montajua: stara Rejmonda Biskaj iz Prada (I, 494 i I, 503); Mangarda Aliber iz Kijea, majka udate kćeri (II, 307); majka jednog oženjenog čoveka iz Aksa (II, 16); Arno Savinjan iz Prada u godinama dede (III, 149);

vrlo mlad mladić iz Žinaka (III, 267); jedna žena iz Aksa nepoznatih godina (I, 292); jed na majka i njena jo š vr lo mla da ćerk a iz Žin aka (III, 267 ); dva no vo ro đe nč et a obraćena u jeres protivno svim patarenskim pravilima u kraju, koje je vedro kršio u ovoj prilici savršeni Prad Tavemije, jedno od te „utešene” dece je dete Sibile Pjer, a drugo Mangarde Biskaj, vidi tim povodom I, 414, 499, 504 i II, 16.

7 Vidi prethodnu belešku.8 Kad kažem ,,pre kuge” mislim na razdoblje koje obuhvata, grubo, od 1295. do

cm e kuge 13 48. A „stari” su ili zaista stari ljudi, preko p edese t ili šezd ese t godina, ili„stari odrasli”, koji već imaju odraslu decu udatu ili oženjenu. Primećujemo da ti „stariodrasli” mogu u stvari biti još mladi i da — kad je u pitanju ova ili ona majka porodicečija je ćerka udata — mogu, ponavljam, ponekad imati najviše četrdeset godina. „Mladi” su u mom prebrojavanju neženjeni dečaci i neudate devojke kao i „mladi” supruzi, koji

jo š ne odg ova raj u pre tho dn oj de fin icij i „star ih od ras lih ”.

243

(gornji Arijež) Fabrisa (prezime nepoznato) i njena ćerka nazvana„Dobra žena”, koja nije više bila dete, pošto je umesno prevedena u

jeres, umrle su iste godine (oko 1303) od epidemija, jed na na Bogojav-ljenje, druga na Vavedenje (III, 267—268). Godine izmedu 1300. i1305. izgleda da su u gornjem Ariježu bile obeležene velikom smrtno-šću verovatno usled mikroba ili možda nedostatka žita9.

U oblasti Bovea pod Lujem XIV, kaže nam Pjer Guver, od četvo-ro rođene dece jedno je umiralo pre navršene prve godine, drugoizmeđu jedne i navršenih dvadeset godina. Smrtnost dece (mlađe odgodinu dana) i mladih (između jedne i dvadeset godina) iznosila jedakle oko Bovea 50%, ovako znatan procenat jemčio je surovu demo-grafsku stagnaciju.

U selu Montaju smo daleko od brojčane procene tako značajnek k i j ži lji B M ž d k ž d j l ž ih

Esperta Servel (II, 453). Zbog skupoće naša porodica nije više imala od čega da živi.Kad je reč o bolesti, masovnog i osnovnog urzoka smrti, iznena-

den sam siromaštvom seljačkih teorija, bile one montajuske ili ariješke.Pojava epidemija, na primer, proističe iz činjenice skoro istovremenognastupanja više smrti u istoj porodici, posebno za vrlo ozbiljne zaraze

potvrđene u gornjem Ari ježu u prvim godinama prve deceni je XIVveka12. Ali nikad nije navedena kao takva, treba li čekati talas kuge počev od 1348. da bi se ljačka svest najzad dode do s trepn je od z araz e13? Nabra jan je bolesti — ne usuđujem se reći „patološka tak sinom ija” — pokazu je sa svoje strane izuzetno siromaštvo. Raz brajan je se u narod-skom izražavanju svođi na prosto utvrđivanje simptoma koji se javljaju

na ovom ili onom delu tela pa i onda je reč o spoljnim delov ima14Simptomatologija nađvladava etiologiju U času smrti đece Gijmeta



U selu Montaju smo daleko od brojčane procene tako značajnekakvu imaju žitelji Bovea. Možemo samo da kažemo da je u selu žutihkrstova smrtnost dece, dečaka i devojčica i mladih ljuđi bila verovatnovelika, ne dajući tačnije pojedinosti. Inkvizitori, čije su ćelije značilesmrt za mnoge mlade, samo su se nadovezivali sa svojom kobnomdelatnošću na epidemije i druge pošasti.

A kad je reč o smrtnosti novorođenčadi (mlađih od godinu dana)na nju ne utiče (sem posredno, nevoljama roditelja) pritisak katoličkog

pore kla. S druge strane nije uračunata (sem u izopačenim i nesuvisl imslučajevima izvan Mo ntaj ua10) u ob rede consolamentum. Moramo sedakle zadovoljiti čisto kvalitativnim i vrlo rasutim procenama. Izvesno

je da su savremenici (samu) tu dečju sm rtnost smatrali strašnom: ŽanMori, pastir iz Montajua, protivreči Belibastu kad ga ovaj uverava dakrštenje nema nikakve važnosti za spas, i odvraća vrlo živo svetomčoveku:

— Kako bi se inače spasla sva ta krštena deca koja umiru svakog dana? (II, 483).

Pojedinačni slučajevi, koje otkriva ju naš i predm eti tim povodom 11,zaista su upečatljivi, ali ne obrazuju niz. Nemamo nijedan elemenat za

bilo kakvo grubo izračunavanje smrtno sti odojčadi.

*

Pod Starim poretkom, kažu nam demografi istorije, umire se po-nekad od gladi, a najčešće od epidemije. Da li je glad ubijala u seluMontaju između 1300. i 1320? Moguće je, najzad, ali ničim nije po-tvrđeno: dokumenti tim povodom govore samo o izgnanstvu, a ne osmrti: Napustila sam selo (odlazeći u Kataloniju) zbog gladi — kaže

9 O krizama ishrane u to doba vidi sup ra I gl.10 Supra, XIII gl.11 Supra, XIII gl. (smrt bebe Mangarde Biskaj i bebe jednog drvoseče). Vidi i II,

403 i II, 415: smrt dve devojčice Sibile Pjer; I, 134: smrt u ranom dobu tri deteta istog para; vidi i I, 193: smrt od bolesti četvoro male dece jedne žene.

244

na ovom ili onom delu tela, pa i onda je reč o spoljnim delov ima14.Simptomatologija nađvladava etiologiju. U času smrti đece GijmetaBene ima „bolove u uhu”. Rejmonda Biskaj, ako je verovati njenojsnahi, umire od „trbušnog otoka”. Pastir Rejmon Mor, pošto je jeoiznutrice (pokvarene?) razboljeva se, nema drugih pojedinosti: berbe-rin mu pušta krv, on se malo oporavlja, prepešači petnaest kilometara,opet se razboljeva i umire posle nekoliko dana. Mlađi pastir GijomGilaber je ozbiljno bolestan i pljuje krv. Gijmeta Klerg izjavljuje: Na desnom oku sam imala bolestprosto nazvanu „nesposobnost”. Oda Foreiz Mirvijela oseća padavičarsku bolest Svetog Pavla (epilepsija ili histe-rični grčevi?). Rejmonda, Belibastova konkubina, pati od srca, osimtoga preti joj (prema saracenskom vraču) besnilo i padavica. PastirBernar Marti, posle petnaest dana provedenih u kući svog gazde Gijo-ma Kastela, „bolestan je od vrućice”, bez daljih pojedinosti. S tara tetkaArnoa Sikra pati od podagre i ne može da hoda. Skrofule, jistide na butini, čirevi, apcesi ili apostumi takode se pominju... u rečniku uvre-da15.

Bolesti kože su bolje razvrstane od ostalih — šuga, kraste, lišaj,guba, vatra Sv. Antoana i vatra Sv. Marc ijala16— muče stanovništvo. Iopravdavaju sumporna kupanja u Aks-le-Termu. Mogu čak da poslužei kao povod hodočašću u gornji Arijež: teorijski da bi se lečio lišaj, a u

12 Na samom početku decenije od 1300. pastir Bemar Marti odlazi u posetu kući plemića, braće de Kastel (trojica zakonitih i jedan nezakonit, kopile), u Raba, sva četvorica u postelji, jedan u kuhinji, drugi na spratu, još dvojica u ambaru pored dvorišta.

Bar trojica („zakonitih”) će umreti malo potom (III, 281). Epidemija je uopšte otežana druženjem oko postelje samrtnika (II, 260; III, 189 itd.).13 Samo gub a izaziva paniku pred zarazom, što primorava bolesnika, posramljenog i

obeščašćenog da napusti kraj ( infra, XV gl.).14 „Un utrašnji” organi nisu obave zno nepozn ati. Pastir Bem ar Marti, posle ubistva

njegovog oca, a ubila su ga gospoda iz Zinaka kao mogućeg potkazivača, kaže da je žrtvi „grlo ili plućni kanal (dušnik) ispod brade polomljen i pritisnut” (III, 277).

15 O svemu što prethodi: I 473 (uho); I, 489 (trbuh); II, 375 (utrob a); I, 410 (bacanje krvi); I, 337 ( av al id a); II, 39 (srce); II, 100 i I, 249 (dva slučaja padavice); II, 39 i 40 i III, 234 (besnilo itd.); uporedi kod problema grčeva, „spasme”, koje dobijaju sveti Jovan i dobri duho vi čitajući Svetu knjigu: II, 45— 46; III, 264 (vru ćica); II, 70 (podagra ); III, 391 i 413 (škrofule i čirevi); II, 197: „fistule na butini” Zaka Otijea (tuberkuloza? obeležja osteita?); III, 174 ('apostumi).

16 III, 234 i infra, XXI gl.

245

stvari da bi se videlo sa savršenima. Voleo bih da se popnem u Sabartes (= u gornji Arijež) da bih se sreo s dobrim Ijudima u tajnosti —izjavljuje Bertran de Te, plemić iz Pamijea i stari simpatizer Patarena(III, 313). Cešao sam ruke iz sve snage kao da sam bio šugav i lagao sam Ijude koji su tu bili:

— Otići ću u banju u Aksu! Al i je m oja žena (veliki protivnik patarena) govorila: — Ne, nećeš ići u banju. I dodavala je Ijudima koji su nailazili: — Ne hvalite banju u Aksu , to bi mog muža navelo da ode ta mo.Kad je reč o gubi u selima i varošicama predstavljala je hitan

poziv na putovanje. Neko je iznenadno nes tao iz gornjeg kraja? Njego-

vo bekstvo mesno ogovoranje tumači na samo tri moguća načina:dužan je ili je jeretik ili je gubav A u ovom poslednjem slučaju mora

ostale ariježane nije u osnovi bolest, koja je uzgredna pojava, već smrt.Smrt ogoljena, bez fraza, koja se obrušava kao giljotina ne najavljujućise ili bar nas o tome naši svedoci ne obaveštavaju. Ubija mladića iliodraslog čoveka u punoj snazi te mora da se pakuje mnogo pre no što

je imao vrem ena da se smežura u s tarca21.U ovako podeljenom mestu religijska uverenja, fanatična i protiv-

rečna, nikad ne gube svoja prava, čak i pogotovu na pragu agonije.Katolički samrtnici pokušavaju da se odbrane od „savršenog” u prola-zu koji pokušava, s više ili manje uspeha, da ih preobrati u jeres presmrti. Đavoli, ne vređajte m e, tri puta ponavlja Arno Savinjan22 iz Pradd’Ajona suviše revnosnim patarenima iz tog mesta (koji bi hteli daiskoriste njegovu slabost da mu milom ili silom nametnu consolamen-

tum). A Zan Mori, kolebljiv katolik, ali nikako pataren, mora sebraniti još odlučnije od pokušaja Gijm ete Mori: gazdarica hoće da



vo bekstvo mesno ogovoranje tumači na samo tri moguća načina:dužan je, ili je jeretik, ili je gubav. A u ovom poslednjem slučaju mora„sići” i otići da ga zatvore u leprozerije donjeg kraja u Pamijeu iliSaverdenu17.

Izuzev gube i šuge narodno razmišljanje je dakle siromašno kad jeu pitanju patologija. I vlada nedostatak lekara. Lekari svakako navra-ćaju s vremena na vreme do Montajua. Ili bolesnici silaze do njihovihordinacija. Moja kći Esklarmonda, od ka ko je bolesna, obišla je mnoge lekare i nijedan je nije izlećio — izjavljuje Gozija Klerg, međutim prostaseljanka, pošto sama vadi svoju repu na svojoj njivi (III, 360—361).Očajna, pošto se zbog ćerke toliko istrošila na lekare koji leče telo,Gozija odlučuje da pozove lekara za dušu, drugim rečima božjeg čove-

ka, mnogo aktivnijeg u kraju nego što su gospoda s Fakulteta, ukolikoto jesu18.Geografski najbliže selu Montaju „smešten” je lekar A rno Teisijer

iz Lorda. Taj Arno služi u kraju kao „intelektualac za sve”: leči bole-sne sve do Taraskona, ali igra i ulogu beležnika, trči po oblasti i beležioporuke, čuva ih u svojoj kancelariji, koja mu, osvetljena skromnim prozorčetom, služi i kao spavaća soba19. Arno Teisijer se sigurno višestara o svojim beležničkim pergamentima nego o teglama urina kojemu šalju pacijenti. Zet Pjer Otijea u gornjem Ariježu važi za čovekakoji je dosta proživeo i nikad mu u životu nije bilo dosadno (II, 219).Taj lekar — beležnik nije ipak smanjio procenat smrtnosti u ovim

planinama. Stoga se seljaci iz Montajua ne mogu zadovoljiti tim dale-

kim, jedinim i učenim doktorom. Obraćaju se za bolesti očiju seoskojnadrilekarki po imenu Na Fereira iz Prad d’Ajona20. Sve to ne vodimnogo daleko. Ono što je važno za ljude iz Montajua, Sabartesa i

17 II, 200, 365, 3 66, 367; vidi i II, 110, 135— 147. Loka lne statistike o gubi nam potpuno nedostaju. Da podsetimo da će Pirineji ostati vrlo dugo kraj sumnjivih gubavaca (i cag ots ). O gubi, kao činiocu sraha i seksualne strepnje vidi III, 31.

18 III, 361. Opsednuti, kako ćemo videti, problemom spasenja, Ijudi iz Montajua podvode po svom mentalitetu pod istu rubriku spas tela i spas duše (III, 235).

19 II, 198, 215 i II, 201, 209, najzad II, 199 (te stam ent i).20 Ostavili smo po strani problem veterinarstva, narodnog ili učenog: izgleda da je

bilo naročito razvijeno kad je reč o mazgama i magarcima (II, 57; III, 270); vrlo dra-gocenim životinjama za oranje i prenošenje tereta.

246

tum). A Zan Mori, kolebljiv katolik, ali nikako pataren, mora se braniti još odlučnije od pokušaja Gijm ete Mori: gazdarica hoće daiskoristi ozbiljnu Zanovu bolest te da ga Belibast uteši i da ga potomstavi na endura ili samoubilački post (II, 484): Bogje taj koji treba da odlući o danu moje smrti, a ne ja — odgovara Zan Gijmeti. Prestani da mi tako govoriš ili ću se potruditi da te uhapsi (Inkvizicija).

S patarenske strane montajuski nazivi sveštenika rimokatoličkecrkve, koji pokušavaju da povrate dušu samrtnika, nisu ništa nežniji:gadna i smrdljiva prostaćino, odbijam to što mi ti donosiš, kaže nekismeli mislilac svešteniku, koji misli da dobro čini dajući mu pričest nasamrtnom odru (I, 231). Sancta Maria, sancta Maria, vidim đavola (I,462) uzvikuje Gijmeta Belo, već u agoniji i islabljena postom (endura)

svešteniku iz Kamiraka (misleći da joj čini uslugu doneo je Svetu tajnustaroj seljanki). Pataren ili katolik, u gornjem Ariježu svako je zanekog đavo!23

Postoje u selu Montaju, razume se, društveni običaji u času smrti,ali manje razvijeni nego što će biti u Provansalaca u XVIII veku. Ovodruženje, pretežno žensko, u senci je ustanove ćelijskog domusa iizražava se ritualnim jadikovkama kćeri i snaha za majkom ili sve-krvom, premilunom, na samrti ili samo pod pretnjom smrti. Lame nti Sredozemlja su stariji od patarenstva, pa i od hrišćanstva. Ali u seluMontaju je lament pritešnjen domusom, nije dakle zajednička činjenicasvih žena u selu. Dobri ljudi pokušavaju da ukinu tu naviku kukanja uime svojih spasilačkih mitova. U tom pogledu je tipična agonija Gijme-

te Belo, starice već islabljene pred smrt samoubilačkim postom (endura), koji prati obraćanje u jeres. Trebalo je čuti (kažu ljudi iz sela)obredno kukanje njenih kćeri oko kreveta samrtnice. Dve žene iz

21 O neočekivanoj smrti, koja se ne pominje u našim „izlaganjima”, B. Vou rzay (in fin e, str. 95) daje lep niz tekstova izvučenih iz Reg istra . Iznenađuju i nagla ozdravljenja kad ih ima. Pojam oporavka uopšte ne postoji. Tek što se digne iz bolesničke postelje čovek nastavlja put ili se hvata rala: vidi agoniju Žana Morija, koji smesta potom nastavlja svoj posao (II, 484). Vidi i sup ra IV gl. veliki bolesnik u Pradu brzo ustaje. Vremena su teška i ljudi su tvrdi.

22 II, 149. Ne mešati ga s čovekom istog imena iz Aks-le-Terma.23 Vidi i I, 490.

247

parohi je, Rejmonda Testan ijer i Gijm eta Azema se čude i re shvata- ju24: Ak o je Gijmeta Belo tako slaba i bliska smrti — izjavljuju one —kako to da ne čujemo plač njenih kćeri? Na to Gijmeta Bene, treća ženaiz sela, bez muke odgovara kroz zube, ukoliko ih još ima: Kakve li su glupače! Gijmeti „Belotki” ništa nije potrebno oplakivanje pošto se njen

zet postarao da jo j ništa ne zatreba (videli smo zaista da je BernardKlerg obratio u jeres G ijmetu Belo i da je taštu stavio na post do smrti

— endura).U nekim slučajevima žensko kukanje, uostalom iskreno, prati

prostu mogućnost smrti, a ne samu agoniju : ćerke Bea trise de Planisol,na primer, obasipaju majku u porodičnom ostalu u Varilju plakanjem i

jaukan jem kad saznaju da jo j pre ti hapšen je (I, 257).

Jaukanje ćerki i snaha se nastavlja i posle smrti umrle na putu kagroblju25 Razlikuje se čisto obredno naricanje bez suza od iskrenog

Smrt opet s druge strane pruža priliku da se snažno podvučedruštveni položaj svakoga. Mangarda Klerg, „bogata” žena sahranjena je u mesnoj crkvi Montajua pod Bogorodičinim olta rom , vulgum pecus se sahranjuje na groblju izvan zidova kraj crkve: povremena zabranasahranjivanja na izvesno vreme dopušta da se prostor raščisti kako bise novi mrtvi mogli sahraniti tamo gde su ranije ležali njihovi stari31.

Ispod društvenih običaja u slučaju smrti (manje razvijenih no štoće biti u XVIII veku) ostaje prvobitna strepnja koja muči samrtnika,njemu bliske i one koji ga vole. Strepnja se ne vezuje načelno za smrtkao takvu, već se tiče spasa posle smrti. Tim problemom ćemo seopširno baviti u poglavlju o religijskim stavovima. Ali da već damonekoliko napomena tim povodom.

Za dobre katolike (ima ih... čak i u selu Montaju, ali Registar Ž k ij i š i j ) l i či d i



j j p pgroblju25. Razlikuje se čisto obredno naricanje bez suza od iskrenog plača sa suzama, i jedno i drugo su društvene pojave. Kad je mojasvekrva umrla — priča Mangarda Biskaj — prisustvovala sam sahraniglasno jaučući. Ali su mi oči bile suve, jer sam znala da je draga žena

bila pre obraćena u jer es za života26.Uopšte uzev žene u selu Montaju, kao i drugde, smatraju se ,,kao

magijska i menstrualna bića... kao bitni nosioci pogrebnog rituala27.One sede kraj samrtnika28, u nedostatku pogrebnika ili profesionalnogmrtvozornika igraju bitnu ulogu u pranju (površnom) mrtvaca kao i umagijskom sečenju kose i nokata koje ga prati, najzad one ga uvijaju u

pokrov29. Posle sahrane , koja je odmah posle smrti , a u njoj učestvuje

mnogobrojna pratnja, one komentarišu i ogovaraju koliko god mogu.U času sahrane javlja se ona snažna muško/ženska suprotnost koja đeliariješke zajednice. Zvono koje oglašava smrt. sa seoskog zvonika nezvoni isto za muške i ženske30. Mesno patarenstvo, krajnje ženomrzač-ko, pokušaće da i smrti da muško obeležje: već smo videli tim povo-dom da obredu consolamentum u selu Montaju često prisustvuju (po-red bolesnika i savršenog) muškarci, pobožni i militantni patareni izmesta, kao što su sinovi porodica Belo, Klerg ili Bene. Ali ovaj muškišovinizam neće uspeti uprkos, ili zbog svoje jeretičke obojenosti ividećemo jednog dana kako jedan dobar katolik jetko podseća sina patarenskog lekara da ižene imaju pravo na vaskrsenje posle smrti (II,202)...

24 I, 462. Izgleda da je bilo, bar u čast pleraenitog samrtnika, okupljanja i masovnih poseta klijenata, rođaka i prijatelja velikog bolesnika kraj njegovog uzglavlja (II, 260 i II, 426).

25 Naprotiv mu ška rac pogođen smrću nekog bliskog treba nenametljivo da žali (II,289).

26 I, 490. O pogreb nom žaljenju u oksitanskoj kulturu vidi na pr. Bertrand d e Born, Po ćsi es com plćte s, Tuluza, 1888, str. 28 (prema C. Martineau, op. cit. str. 267—268).

27 M. Mauss, Es sai s d e so cio log ie, Pariz 1968— 69, str. 85, beleška 11.28 Smrt N a R ok e, po rečima Brine Pursel (I, 388) i I, 462.29 I, 388, 390, 443: u selu Montaju peru sa m o lice mrtvih i potom ga prekrivaju.30 II, 201 i I, 462 (kratak razmak između smrti i sahrane). O velikom broju

učesnika na sahrani (koji može obuhvatiti većinu žitelja sela) vidi I, 206.

248

( j , gŽaka Furnijea oni uopšte ne zanimaju) lepo umreti znači predati se unajboljim mogućim uslovima volji Boga. Već smo pribeležili kratkurečenicu Žana Morija pastira, skoro je već u agoniji, vrlo mu je rđavo aodlučio je, u času istine, da ne popusti pred ostarelim sirenama jeresi,koje mu propovedaju stvarno samoubistvo putem endura: Na Bogu j e

— odvraća pas tir iz Mo ntaj ua — da me ubije, nije to moja stvar 32Katoličkom spasu, uprkos svemu nije potrebno samo to prepuštanje

puno poverenja, već pretpos tavl ja i — ako je to moguće — služenjeslužbi božjih posle smrti da bi se obezbeđio mir duši pokojnika. Nisu u pita nju hiljade službi, kao što će to biti slučaj u baroknoj Provansi33,gde će oporučioci opteretiti naslednike, koji će morati da služe bezbroj

pog rebn ih služ bi... Ali pojam zahteva službi posto ji i t e kako u kato li-ka po varošicama gornjeg Ariježa u razdoblju 1300—1320, i namećečesto onima koji lutaju svetom teške novčane žrtve i velike napore

putovanja . Kad smo stigli do prevoja — priča Esperta Servel, koja jeuprkos jeretičkom zastranjivanju svog muža sačuvala istinsku nežnostza rimsku veru, moj se mu ž razdvoji od mene ...Malo potom umro je na

prevoju Pertis i sahranjen je na groblju crkve Svete Marije iz Pertisa... Zivela sam tada u Leridi gde su umrla moja dva sina... Godinu ili dve posle smrti muža otišla sam s bliskim rođakom Gijomom den Orta, koji je bio pun omoćnik mog muža, do Pertisa. I tu smo naručili službe božje za pokoj duše mog muža i da se izmoli oprost nad grobom. Sad se više ne

sećam dobro mesta gde je grob mog muža (II, 454 — 455). Prim ećujemoda taraskonka Esperta Servel, koja to govori, živi u iberijskom izgnan-stvu kao sirota žena i to siromaštvo je primorava na sezonsko nadniče-

31 Infra , I gi. XXIII.32 II, 484. Uopšte ne sreće se kod ljudi iz Montajua i grofovije Foa nikakva

sklonost ka samoubistvu ka o tak vo m, u smislu našeg današnjeg shvatanja tog čina. Montaju je dakle potpuno izvan „civilizovanog” sveta onog doba koje je umnožilo samoubistva (vidi radove Durkheim-a). Ali... postoji, razume se, među patarenskim seljacima veliki problem posta endura, doveden do logičke krajnosti on odgovara sasvim posebnoj kategoriji samoubistva. Zamišljen je kao strogo religijski čin obavljen u cilju spasa duše (vidi II, 58). Ali šta se dešava u ravni nesvesnog ili polusvesnog u etiduri?

33 M. Vovelle, Pić tć b ar oq ue ...

249

nje pri žetvi. S druge strane ćemo primetiti da u nje nema sujeverjavezanog za leš, jer je brzo zaboravila tačno mesto gde je njen suprugsahranjen na groblju Svete Marije u Pertisu. Ovu sirotu napuštenuženu vode, po ceni velikih troškova, pravi katolički duh i briga zaspasenje i pokoj duše njenog pokojnog čoveka. Pokoj u ovom slučaju pretpos tavl ja da žena i rođak umrlog naruče službe božje za njega, čaki ako je pokojnik za života nije bio uzoran muž. Esperta Servel nije

bila zlopamtilo.O smrti onih koji su relativno verni rimokatoličkoj crkvi znamo u

svakom slučaju samo neke uzgredne pojedinosti. Naprotiv jednosmer-nost i gustina tekstova dozvoljavaju nam ako ne da kvantifikujemo, aono bar da okarakterišemo patarensku smrt u selu Montaju. A pata-

renska smrt u heterodoksnom selu Montaju, nije li to prosto smrt?B i d š hiji ž tih k t lik j i

boles ti. Pre petnaest ili sedamnaest godina — priča Brina Pursel — u vreme Uskrsa u sumrak, Gijom Belo, Rejmon Bene (sin Gijoma Bene) i

Riksanda Žilia iz Montajua doneli su u „burasu” (grubo kudeljno pla-tno) do moje kuće Na Roku koja je bila teško bolesna i obraćena u jeres, i rekli su mi:

— Ne daj jo j ni da jede ni da pije. Ne treba!Te noći sam s Riksandom Zilia i Alazaisom Pelisije bdela kraj stare

Na Roka. U više mahova smo je molile: — Razgovaraj s nama. Reci nam nešto! Al i ona j e odbijala da otvori usta. Htela sam da jo j dam ćorbu od

usoljenog svinjskog mesa, ali nismo uspele da joj otvorimo usta. Kad bismo pokušale da joj damo da pije ona bi čvrsto stiskala usne. Ostala je u tom stanju dva dana i dve noći. Treće noći pred zoru je umrla. I kad je



j , j pBriga za spas duše u parohiji žutih krstova ne razlikuje se u osnovi

od one na koju se nailazi drugde u katoličkoj sredini. Razlike su usredstvima više nego u cilju, u zemaljskim posrednicima više nego unebeskoj svrsi. „Prosjačka” braća ne mogu, po Pjeru Moriju, da spasa-vaju duše, jer im ništa nije preče do da sednu za sto i nažderu se čim suobavili obred poslednjeg pričešća (II, 29, 30). Zaključak čestitog pasti-ra i ljudi iz Montajua je nedvosmislen: obratimo se božjim Ijudima! Oni bar mogu da spasu duše! To je neprestana tvrdnja koja se javlja naskoro svakoj strani Registra, čim se pomene savršeni, consolamentum ili endura. A „božji ljudi” po svakom vremenu (sem za velikih kiša,razume se) krstare planinom da bi odgovorili tom zahtevu34.

Montajuski seljaci, dakle, znaju da se pripreme za blisku smrtznajući dobro šta rade, pod uslovom da im je bolest ostavila minimumčiste svesti. Prihvataju s odgovornošću opasnosti svojstvene obreduconsolamentum: drugim rečima bolan post endura (koji sledi obraćanjeu jeres), a ovaj će nadovezati na prirodne patnje izazvane bolešćuužase gladi, a kod najtvrđih i žeđi35.

Evo agonije Rejmona i Gijoma Benea, sina i muža seljanke Gij-mete Bene (I, 474): dragovoljno hoteći i želeći ova dva čoveka, samrtni-ka u poslednjem stepenu, prihvatili su predlog da budu „utešeni” i akozatreba „ispošćeni” pre no što umru. Brza i milostiva smrt ih je spaslaod održanja poslednjeg obećanja: umrli su iste noći po „utesi” GijomaOtijea.

Gijmeta Belo i Na Roka , stare seljanke iz Montajua, nisu bile tesreće. Međutim znale su da budu na visini iskušenja. Usred postaendura Gijmeta Belo odbija pomoć sveštenika koji joj donosi svetutajnu (I, 462). A Na Roka junački podnosi i glad i žeđ sve do smrti od

34 III, 264 i pa ss im . Kiša (veliki pljuskovi u Sredozemlju tako mračni i strašni u poređenju sa bretonskom ili normandijskom kišicom) će pre zaustaviti putničku hrabrost božjih ljudi, koji nose con so lam en tum , nego sneg (III, 308).

35 I, 488. Rekordno preživljavanje u stanju potpunog štrajka glađu za endure je trinaest dana i trinaest noći (III, 131), i petnaest dana (I, 235). Uporedi s Ruergom u 1643. (14 dana potpunog posta u vreme gladi: Le Roy Ladurie, Pa ysa ns du La ngu edo c,

1966. str. 499).

250

j p j jumirala na krov moje kuće se spustiše dve noćne ptice prosto nazvane „gaveka” (sove), hukale su na krovu, kad sam to čula rekla sam:

— Đavoli su došli da odnesu dušu pokojne N a R oka (I, 388).Divan tekst36. Pripovedač, Brina Pursel, je u svojoj mržnji prema

ocu i svom položaju vanbračnog deteta pomešala slabo svareno hri-šćanstvo i đavolsko-paganska sujeverja, koja su verovatno bila jedanvid religioznosti sela Montaju pre no što je mesto zahvaćeno pataren-stvom37. Hrabrost Na Roka, stare seljanke, spremne da bukvalno sve

podnese (endura) ne bi li obezbedila spas duši nerazumljiva je BriniPursel, ali se ona ipak pokorava uzletima sopstvenog srca, želela bi da

spase život samrtnici čorbom od usoljene sivinjetine.Agonija Esklarmonde Klerg iz Montajua nije ništa manje poučna:ona je ćerka Bernara Klerga (čoveka istog imena kao i baji) i njegovesupruge Gozije. Bernar i Gozija su seljački par (I, 475; III, 356—365).Ona vadi repu na njivi. On je povremeno majstor sposoban da s

burgijom u ruci pok rije krov svog domusa šindrom. Njihova kći Esklar-monda, još mlada, udata je za izvesnog Adela iz sela Komi (Arijež).

Dobar je to brak i Esklarmondi je dobro krenulo — izjavljuje zadovoljnoGijom Bene krsni kum, zaštitnik mlade žene i Gozijin kum. NažalostEsklarmonda se ozbiljno razboli. Vraća se, dakle, kao što je red, u

36 Vidi (u II, 426) lep tekst o agoniji Igete iz Lama, žene jeretika, koja pati od

bolova koje je prouzrokovala endura: Hoću Ii skoro završiti, pita Igeta svoju okolinu i posebno savršenog koji vreba njene p oslednje časove iz jednog bureta.

37 Poslednju anegdotu o sovama uporedi s epizodom iz Burbonske oblasti (neposredno na severu uz oksitansku granicu) koju je u drugoj deceniji ovog veka zabeležio E. Guillaumin: „Postojala je legenda o pretku današnjeg oca Gobera (zakupca imanja) nekom F ransoa zvanom Franši, koji je bio veliki vrač u porodici. U času njegove smrti zagonetna sova je sletela na baldahin iznad kreveta odakle je odletela tek kad su iznosili leš, a trebalo je osam volova da prenesu mrtvački kovčeg”. (E. Gullaumin, L e Sy nd ica t d e

Bau gign oux, ponov. izdanje La fenetre ouverte” Pariz, 1959. II gl. str. 26, na podatak mi je uka zala M ad ele ine Le Ro y La du rie ). Vi di i infra XIX gl., dolazak mačaka (= davola) do samrtničke postelje jednog inkvizitora. O životinjama-đavolima, koji odnose duše, vidi infra XIX i XXVII gl. O savezu mačke i sove, đavolskih životinja, vidi fantastično-folklornu priču Gottfried-a Keller-a, M ala ma čk a og led alo u All em ag ne fa nta sti qu e... 13 coti -

te s. .., antologiju A. i H. Richter-a, Marabout, Vervije 1973. str. 414—443.

251

domus svog oca Bernara Klerga. Tu leži kraj ognjišta u kuhinji, njenamajka Gozija je neguje odano i spava s njom u krevetu noću, dok otac,Bernar Klerg, spava sam u susednoj sobi. Gozija voli ćerku, ali biželela da umre i da joj je Bog uzme najzad, jer je propala plaćajućilekove i lekare da bi je izlečila. Puka propast.

Gijom Bene, kao krsni kum, smatra se posebno zadužen za spasduše svog kumčeta, zato uspe da ubedi svoju kumu Goziju da uvedećerku Esklarmondu u jeres. Sad još samo treb a tražiti saglasnost mlađe

bolesnice. Ona je sves rdno daje: suviše slaba da bi mnogo govorilaograničava se da pruži ruke u znak odobravanja prema kumu. Trebalo

bi biti tigar i odb iti u tim uslovima utehu saglasnoj ženi. Sad se srevnošću odlazi po Prada Tavernijea. Obredu prisustvuju kao i uvekmuškarci i žene iz klanova Belo i Bene, a obred se odvija jednog petka

toga — i da bi još povećali ovu zavisnost — mnogobrojne veze povezuju Gijoma Beloa, ube đenog i mili tantnog patarena, za Gil abe rov do-mus. Domus je dakle dobro viđen, jer prima s naklonošću heterodoksniuticaj kojim zrači snažna ličnost Gijoma Beloa, kojim uopšte zrači celakuća Belo. Veze Belo/Gilaber su još ojačane, kao što je to prirodno uselu Montaju, kumstvom i posredno divljim brakom: Gijom Belo jekum Arnoa Forea, skorašnjeg supruga Alazaise Gilaber, sestre našegtuberkuloznog bolesnika (I, 429). A ta Alazaisa je u svojim ludimmladim godinama, malo pre svoje udaje za Arnoa, bila ljubavnicaobućara Arnoa Vitala, velikog prijatelja i sustanara braće Belo. ArnoVital će dakle biti takođe i ideološka veza, a ne samo preko divljeg

braka, između porodic e Belo i porodice Gilaber (I, 413).

Sve se zaverilo u cilju uvođenja u jeres Gijoma Gilabera, već vrlol blj b l šć (b l šć k j d k ž t t b t i t



uveče u vreme prvog sna u kuhinji bez znanja Esklarmondinog ocaBernara Klerga (imenjaka bajia), koji hrče u susednoj sobi. RejmonBelo je reda radi doneo voštanu sveću te nema potrebe paliti vatru ukuhinji da bi videli. Hladno je u prostoriji samrtnice: počeo je uskršnji post. Ali dobro duše je preče od dobra tela , čak i vrlo bolesnog.

U tim uslovima pristupa se obredu consolamentum Esklarmonde:savršeni potom dobija nagradu za svoj trud (III, 364—365) i odlazi.Sad se za preobraćenu u jeres i utešenu postavlja problem posta —endura: Gozija Klerg tim povodom reaguje normalno, kao majka punaljubavi, i buni se protiv muške strogosti samoubilačkog posta nametnu-

tog njenoj ćerki: — Od sad ne daj ništa za jelo ili piće ćerki, čak i ako ona to zahteva — p reporučuje Rejmon Belo majci bolesnic e (III, 364).

— Ak o mi ćerka bude tražila jelo ili piće ja ću jo j ga dati —odvraća pre svega materinski Gozija Klerg.

— U tom slučaju ćeš raditi protiv dobra Esklarmondine duše —zaključuje ožalošćeno sin Belo.

Pitanje hrane, srećom po slogu između ljudi Montajua, nije se postavilo. Esklarmonda Klerg će um ret i sutradan, u subot u oko triujutru, a u međuvremenu nije tražila ni da pije ni da jede. Da li je ovouzdržavanje bilo posledica heroizma ili slabosti? To ne znamo. Alimlada seljanka je umela da u časovima pred consolamentum i smrt

pokaže dirljivu brigu za dušu, za spasenje.Sličan zahtev nebeskog spasenja (i ovde slabo ublažen prete ranomljubavlju iz srca jedne majke) sreće.se sa još jasnijom spontanošću u

ponašanju Gijoma Gi labera 38, malog pastira iz Montajua.Sa petnaest godina, doba kad se mali pastiri, spretniji od očeva,

veru uz strme planine, nalaze stenovite staze i vraćaju ovce, GijomGilaber je morao da ostavi svoje ovce. Pljuje krv (tuberkuloza?). Le-gao je u krevet. Stariji prijatelji kao Gijom i Rejmonda Belo, oboje patareni , imaju velikog uticaja na dečaka , koji je već na samrti. Pored

38 Predmet Gilabera rasparčan je u nekoliko svedočenja od I, 390 do I, 430.

252

oslabljenog bolešću (bolešću koja, da kažemo to usput, vreba tu i tamou njegovoj kući. Gijmeta, sestra našeg Gijoma i žena Žana Klemana izsela Zebec, takođe je u krevetu u domusu svog oca, daleko od ostala svog supruga, koji je napustila za vreme svoje slabosti. Ona leži ukuhinji kuće Gilaber u susednom krevetu kraj onog u kojem umirenjen bra t Gijom 39. A njeno odojče spava s njom!). Mladog G ijomaobrađuje Gijom Belo, nagovara ga iz sve snage da primi utehu. Alaza-isa, žena Arnoa Forea (vidi supra) takođe želi to rešenje za svogmlađeg brata. U tome je vode jeretička shvatanja i istovremeno u tomevidi, ubijajući dve muve jednim udarcem, mogućnost da se prekine

porodična svađa, koja je nastala između njenog oca, Ža na Gi labera injenog muža, Arnoa Forea, i traje od njene udaje. Žan nije uopšte daoArnou obećani miraz Alazaise! Arno Fore sa svoje strane dozvoljavada ga žena vuče za nos, zajeđno sa njegovom taštom Almandom Gila-

ber i njihovim kumom Gijomom Belo. Stvar je jasna : Alazaisa ćeiskoristiti uvođenje u jeres mladog Gijoma da bi pomirila muža s ocemi bratom. Dirljiv prizor: zet i šurak, Arno i Gijom, od kojih je jedan na

pragu smrti, praš taju grehe jedan drugom.Iznenada zapadaju u tragediju. Lep dijalog, dostojan antike, su-

prostavlja mladog Gijoma njegovom prijatelju Gijomu Belou i majciAlmandi Gilaber: ova voli sina svim srcem, ali pre svega misli na

budućnost svog domusa koja će biti ugrožena ako neko prijavi inkvizi-

torima consolamentum dečaka. — Drugovi (socie) — kaže Gijom Belo Gijomu Gilabertu, koji na

njegove oči nestaje — hoćete li da odem i potražim lekara koji će spasti tvoju dušu?

— Da — odgovara Gijom — želim vrlo jako. Idi i potraži dobrog hrišćanina, koji će me primiti u svoju veru i svoju sektu i koji će mi obezbediti dobar kraj (I, 422—423).

v 39 I, 429. Primećujemo da su veze Fore-Gilaber iz Montajua sa porodicom KJeman iz Zebeca dvostruke, pošto je jedna devojka iz kuće KJeman bila udata za jednog Forea (nemo ćnog), bliskog rođaka Gilaberovih ('supra, IX gl.).

253

Almanda, Gijomova majka čuje taj dijalog i počinje da se brine,rastrzana protivrečnim strepnjama: — Sine — kaže ona bolesniku — ne čini to, već je mnogo što te

gubim, jer nemam drugog sina, a ne treba ni da zbog tebe izgubim sva svoja dobra (ako dođe do potkazivanja).

— O majkol — odgovara Gijom, koji se učtivo obraća majci sa vi,dok ona njemu kaže ti — molim vas dopusite da dođe jedan dobar hrišćanin koji će spasti moju dušu.

— Sine, ne čini to! — Majko, preklinjem vas, uslišite moju molbu, nemojte jo j se pro-

tiviti. Najzad Alazaisa, Gijomova sest ra, ubed i strasnim govorom svoju

majku Almandu da pozovu jednog božjeg: on će spasti dušu dečaka.Pobeđena, ubeđena mada uznemirena Almanda popušta. Gijom Belo

— Odbijam da odbijem dojku svom detetu dokle god je živo (I,499).U Aks-le-Termu majka stočara Gijoma Ekonijea, utešena i potom

stavljena na post endura bez mesa buni se protiv dece koja su jojnametnula to rešenje (II, 15, 16). Privrženost mesu je kod stočarke jačaod nebeske ljubavi (III, 143). Gajarda zahteva hranu, vređa ćerku koja

joj to odbija, smatrajući da čini dobro. U Žinaku ozbiljno bolesnogBernara Martija „teši” Gijom Otije, a ovaj uspeva da preživi dva dana idve noći štrajk glađu „hraneći se” čistom vodom. Trećeg dana viče da

je gladan, kapitu lira i odustaje od endure. Njegovi brat i sestra kojinadziru njegov post popuštaju, daju mu hleb, vino, meso (III, 264—266). Čak i pored najbolje volje, ma koliko čovek bio pata ren, samo-

ubistvo može biti dobro ali nikad prijatno.K d j tičk k iš ht k l b ib j



Pobeđena, ubeđena mada uznemirena Almanda popušta. Gijom Belovadi adut dodatnog razloga: zahvaljujući moćnoj zaštiti paroha PjeraKlerga, potajno patarena, inkvizitori, veli on, neće stvarati neprilikeodgovornima za uvođenje u jeres u selu (I, 414).

Obred utehe Gijomu Gilaberu obavlja savršeni Prad Tavernije pred svim rođacima mladog samrtnika, pred njegovim sestram a, maj-kom, zetom. Mladić umire malo potom. Vrč ulja i nekoliko runa vunenagrađuju uslugu savršenog. Bogata nagrada.

*

Na Roka, Gijom Gilaber i njihovi sledbenici pomeraju granicuhrabrosti. Ali takva snaga ideala stvara probleme, izaziva napetost. Usamom selu Montaju, videli smo, žene osećajne i mudre, nenametljivodižu glavu, bez velikih rezultata, protiv uzvišenog čina koji je zločin:treba li da pustim dete da mi umre od gladi u enduri? Treba li da se izložim opasnosti gubitka svog imanja, ako uvođenje u jeres mog sina bude otkriveno?40 Izvan sela žutih krstova, imunog na sumnje zahvalju-

jući herojskom konformizmu jedne ljudske grupe, uzm icanja su još jasnija. Nepovratno. Sela kao Kije, Ark, Žinak, čak i Prad, nemajukolektivno patarensko srce. Neki su se pojedinci dali trenutno privoletizavodljivoj smrti s utehom, a potom se bune protiv surovosti endure. Majčinska ljubav posebno zahteva svoja suverena prava: već smo videlida u Arku Sibila Pjer, žena stočara, ne pristaje da liši dojenja svojedete posle uvođenja u jeres (sumnjiv čin) odojčeta (II, 414—415). Inije jedina. Na milju od Montajua u selu Prad odojče MangardeBiskaj, staro dva ili tri meseca, je bolesno. Gijom Biskaj, Mangardindever joj predlaže — jeres nad jeresima! — da obavi utehu i potom pos t enduru nad detetom pre smrti, ,,da bi postalo anđeo” (I, 499; I,219; III, 144). Dostojanstveni odgovor Mangarde je:

40 Supra, XIII gl.

254

Kad se jeretička vera kao suviše zahtevna pokoleba pribegavanjekatoličkoj smrti se nudi kao zamena rešenja duši i dalje željnoj spase-nja, samo po manjoj ceni. Mangarda Biskaj pomišlja jednog trenutkana to rešenje za svoje dete. I Rejmonda, Mangardina svekrva, je ličnodoživela iskustvo alternative: u poslednjim časovima patarenski dobričovek i paroh su je naizmenično opsedali na samrtnoj postelji (I, 494 i494—507).

*

Vratimo se ipak u zaključku ovog poglavlja na selo koje obrađuje-mo, na sam Montaju.

Sva poznata uvođenja u jeres otkrivaju kod naših seljanki i selja-ka, mladih i starih, sličnu brigu i isti stav pred smrću: prvorazredni,gorući problem, koji tako duboko izražava pastir Gilaber, ostaje pro-

blem spasenja duše, strepnja od nestajanja kao takvo, izgleda nije u pitanje. Briga za spas duše može da dobije društveni vid kao u slučajuGijoma Gilabera: njegovo uvođenje u jeres deli kolektivno porodica,

bliski, prija telji, kumovi i Ijubavnik rođake itd. Ista briga može napro -tiv da bude pojedinačna: eto primera Na Rok e, nesavladljiva u svom

pos tu podnosi svoju agoniju u prividnoj samoći. U stvari ta je briga za

spas, kao prvenstveni stav pred smrću, kulturna: ishodi iz grupe domusa; pod takoreći kolektivnim pritiskom seljana. Prad Tavernije treba da prek rši izričito pravilo svog patarenstva, prinuđen je da pruži consolamentum ljudima koji nisu više pri svesti ili, o sramote za patarenskudušu, novorođenčadi!

Kulturna i kolektivna briga, ali, u krajnjoj liniji, briga hrišćanska,čak katolička u tradicionalnom smislu reči. I to uprkos konačnoj razliciu opredeljenjima. Naši neotesanci, kao što smo mogli pomisliti, nisu pro tes tan ti koji sami razgovaraju s Bogom, njima je potreban posre-dnik da bi dospeli u raj. Posrednik, sveštenik za one koji su ostali

pravovern i katolici. Posrednik, „božji čovek” za one koji kao Na Ro ka

255

i ljudi iz Montajua nemaju više poverenja u ispovednike ili Malu braću, jer ih smatraju konačno kao iskvarene41. Između Boga i njego-vog stvora mora dakle da se umeša neko treći. Sveštenik za jedne.„Savršeni” za druge. Č ovek umire, ako je moguće, okruž en svojima izdomusa ili iz porodice, ali umire pre svega uz posrednika, koga jeizabrao (zavisno mesnom i savremenom verovanju), jeretika ili pravo-vernog, božjeg čoveka ili svešteno lice. Idealno je uvek da čovek neumre sam i da bude spasen.

PE T NAE ST A GL AVA

KULTURNO OKRUŽENJE I STRUKTUREDRUŽENJA: KNJIGA I POSELO

Posle domusa i sveta pastira u kolibama, posle izlaganja o ponaša-



41 Up . intervenciju AJazaise Fore u I, 422— 423.

256

p p g j pnju u životu, o braku, rodenju, dobima života i smrti, hteo bih daodsad proučavam probleme kulture i seljačkog mentaliteta u seluMontaju. Kultura i mentalitet: drugim rečima, pre svega kulturna tran-smisija, sa ili bez knjige, kroz bogate oblike društvenosti, takođe iseljački stavovi prema vremenu, prostoru, prirodi: ukratko predstavićuubuduće, onoliko koliko je moguće, sažetak montajuske filozofije. Izbi-će kroz to istraživanje velika hrpa podataka o religiji i zemljoradničkojantireligiji u svim različitim oblicima: paganski folklor, katolicizam, patarenstvo, antiklerikalizam i natu ralizam, čak i seoski materijalizam(ipak se po sebi razume da povodom patarenskog sloja nemam nameruda uđem u iscrpno izlaganje patarenske teologije. Samo bih hteo danaznačim usput kako se ta teologija otelotvorila u socijalnim dubina-ma u srcu jednog sela). I druge podatke: one koji se tiču pojedinačneili kolektivne etike i sistema vrednosti, normi. Ovo će nas uostalomvratiti izvesnim problemima političke i religijske društvenosti. Moraće-mo se takođe vratiti — ali s drugačijim videnjem od onog, iskristalisa-nog u jednom od prethodnih odeljaka — na veliko pitanje seljačkihstavova o smrti. Ili tačnije posle smrti. Pitanja, koja u ovoj drugojoptici obuhvataju dobrim delom sve što se obično, po poreklu, označa-va kao „vračanje” i sujeverje: i jedno i drugo, u okviru folklornog imesnog mentaliteta sela Montaju, dovode u pitanje bitne odnose sela

živih i sela mrtvih.

*

Prvo dve reči o našem bitnom izvoru kao ogledalu mentaliteta. Netreba se varati: Registar Žaka Furnijea pruža svedočanstvo koje, i akonije potpuno , ima izuzetnu vrednost u pogledu seljačke „ kulture”. Prvirazlog ove visoke vrednosti je usmerenost osvetljavanja dokumenta:svedočanstva koja je zabeležio biskup iz Pamijea bacaju blještavu sve-tlost na celo jedno selo i značajno i pouzdano rasvetljavaju mentalni

17 Montaju 257

pejsaž okolnih parohi ja. Drugi razlog je čisto sociološki: pat arenska jeres, koja je jedan od povoda istraga Ža ka Furn ijea, između 1300. i1320. nije više samo gradska1ili plemićka pojava. Skrenula je u seoskisvet i okrenula se gorštačkim seljacima2. Tu je stvorila svoju teritoriju

preživ ljavanja zahvaljujući „gostoljubivim skrovištima i ćutljivim amba-rima”. Prehranjivala se kako-tako seljačkim antiklerikalizmom, podrža-vanim sve težim crkvenim dažbinama. Prezimila je u konstantamakulturne transmisije, koja je decu svrstavala u kategorije roditeljskeideologije. Tako je uspela da produži sebi život za četvrt veka i dastvori skroman seljački revival, čija bi gradska analogija bila nezamisli-va, jer su u toj meri gradovi bili ispresecani i kolonizovani prosjačkimredovima, Malom braćom, žbirima Inkvizicije i tatti quanti3. Tako pose-ljačena patarenska jeres mi daje priliku ne da proučavam samo Pata-renstvo što nije moja tema već prosto seljački mentalitet Poseljače

ce..., ponekad svedene na jednu manje ili više blistavu ličnost5. Pa čak iu takvim slučajevima uspevalo im je da privuku antiklerikalno frustri-rane: što je značilo izazvati buđenje svesti, koja je mogla da podstaknevećinu ljudi u mestu, ćutljivu u drugim vremenima, koja je čak moglada po krene celu zajednicu.

Ova „seljačka” kultura se dakle prelamala ili u najboljem slučajuodražavala u našem Registru. Grub prezir bi svakako mogao da nasnavede da je potcenimo. Suviše ljudi danas — pak čak još 1300... —smatra seljake kao „neotesane grubijane”, mešajući seljačko ćutanje,stidljivost, neispoljavanje i uzdržanost čoveka s njive, s nekulturom.Ovi „grubijani”, pri dnu lestvice društvenog poštovanja, i otkrića koja

bi se mogla dobiti o njihovom me ntalitetu, u toj perspektivi prezira , ne

bi bili značajni. Pre zira nje ljudi sa sela, koje su smatra li odvratnim,širiće se malo po malo i preko granica razdoblja obuhvaćenog ovom



renstvo, što nije moja tema, već prosto seljački mentalitet. „Poseljače-nje” heterodoksije na početku XIV veka je snažno izraženo: u toj merida ne-zemljoradnici, posebno zanatlije, koje je istoriografija toliko

puta smatrala nosiocim a i pravim supporters novatorskih ideja, igrajusamo epizodno tu ulogu u selu Montaju i u ostalim selima grofovijeFoa. Obućar Arno Sikr, koji pravi od jednog jedinog komada najbolje cipele na svetu (II, 184) samo je lažni pataren..., a pravi potkazivač. Atkač Prad Tavernije, koji se preobrazio u savršenog, izabrao je tajopasni poziv zato što mu je, između ostalog, dosadilo da tka: fatigatus de texando4. Oko 1300—1320. u gornjem Ariježu jeres više nije uopšte

kći predene ili tkane vune. Postala je jednostavno proizvod zemlje i pas tirske kolibe kao sirevi, a hara i po kovačnicama (vidi porodice potkivača patarena, posebno Servelove i Mart ijeve u Taraskonu i uŽinaku). Belibast može koliko hoće da zasipa pogrdama, ne bez uvre-dljivog prezira, gorštake pridošle sa severa, naivne ljude ili bar smatra-ne takvim, koji veruju u idole i čuda rimokatoličke vere. Ipak izuzevslučajeva nekolicine seoskih zanatlija, koji zaista igraju ulogu vođa,seljaci kao sam Belibast i pastiri kao Pjer Mori, iz velikih seljačkihdomusa ukorenjenih i razgranatih, kao kuće Bene, Belo, For, čak iKlerg — bili su svi zajedno plodno tlo na kojem je jeres mogla

posledn ji put da procveta , otkrivajući nam istov remeno menta litet

jedne seljačke grupe.Otkriće je u toliko ubedljivije što su u samom selu M ontaju jereti-ci svakako između 1300 i 1320. zarazili najveći deo stanovništva. Nadrugim mestima, u drugim „zaraženim” selima, u Sabartesu, Kapsiru, u

južnoj Narbonskoj oblasti, bile su to sam o manjinske grupe, čak grupi-

1 Na „početku” jeres je u Langdoku imala često gradske korene (P. Wolff, u J. Le Goff, He re sie s... str. 203).

2 B. Vourzay (in fine, str. 46).3 Vourzay, ibicL, in fine, str. 46— 47 i naro čito infra XXII gl.4 I, 339. Vidi u III, 187 jedini tkač koga Belibast počastvuje svojim društvom... a

koji upravo nije jeretik.

258

p p g j gknjigom: ako je verovati sudovima o vrednosti kako ih je formulisalaelita6. Nailazimo takođe, doduše retko, i na gledanje s visine u našihljudi iz Montajua, uključiv i bogate seljake, već između 1300. i 1310. —

jedan sam rtnik ruži sveštenika rečima gadna i smrdljiva seljačino (I,231). Beatrisa, koju noću budi neobično prisustvo njenog upravnika

pod njenim ćebetom, u svom gnušanju vređa ga naizvajući ga seljakom. Pjer Klerg hoće da se osveti, veli, onima koje s visine naziva seljacima Montajua, a međutim to su njemu slični, njegova braća i prijateljinjegove porodice, samo se ne nalaze tako visoko kao on na kratkim idobroćudnim lestvicama montajuskog prezira (I, 222 i 239).

Nem a najzad ničeg ozbiljnog u svemu tome: tih nekoliko uzvika,izazvanih besom ovoga ili onoga, ne mogu da nadjačaju mnogobrojnetekstove izvučene iz našeg izvora, šest vekova pre seljačkog izgnanstva,koje će iz sela izvući seljačku elitu i isprazniti ih, tekstovi nam prikazu-

ju seljačine ili pas tire — Mori , Mor, Kortij — nimalo glupe , skloneapstraktnom mišljenju, čak filozofiji ili metafizici7. Pokazuju nam ih, pored toga, kako vode bez prob lema dijaloge s jere tičkim mis ionarimai pravnicima iz grada: taj dijalog ima lakoću kao posledicu blizinenjihovog sela oblasti žive oksitanske rečitosti. A pripada svetu gde suuprkos razlikama u bogatstvu socijalne razlike male između seljaka i pas tira s jedne i plemića s druge strane, između sveštenika, trgovca imajstora zanatlije8, u svetu gde se manuelni rad, pogotovu kad je

5 Vidi kartu autora B. Vourzay, I, str. 94, reprodukovanu sup ra.6 J. Le Goff. u L a Fra nce et l es F rang ais, Paris, Gallimard 1972.7 B. Vourzay, infine, str. 109— 111.8 O odsustvu ili bar slabosti socijalnih razlika: gospodarica ljubi seljanku (I, 300);

kastelanka poseću je seljanke ne ostavljajući utisak „patemalizma” ili „socijale”; žena ribolovca na pastrmke je prijateljica mladog plemića iz Zinaka (II, 61); porodica Belibast, bogata ali prosta ratarsko-stočarska porodica, ugošćuje, ne smatrajući to kao izuzetnu čast, zamenika nadbiskupa iz Narbone; Bernar Klerg s jedne strane se drži svojih svakodnevnih i rođačkih veza s prostim seljaštvom iz Montajua, a s druge uz najviše vlasti grofovije Foa. Upravo ta mala društvena razlika u selu Montaju i u gorofoviji Foa doprinosi dramatičnosti i težini društveno-religijskih sukoba: ti se sukobi skoro uvek doživljavaju u međusobnim poznanstvima i lično, tako reći u samoj intimi.

259

zanatski, ne prezire9. (Ljudi od zanata služe kao kulturni posrednici imnogostruki sagovornici izmedu seljaštva s jedne i viših socijalnihgrupa, kao što su plemstvo, sudstvo i trgovci, s druge strane10.) Dodaj-mo i to da seljani izmedu sebe bez prestanka raspravljaju, na njivi, zaobedom, a pogotovu na poselu sve do prvih pe tlova11... U celini dostazatvorena endogamija i vrlo otvorena međukomunikacija (uprkos taj-nama svakog pojedinca) plodno su tlo za razmenu misli u lokalnojravni između ljudi koji pripadaju istom svetu i istoj krvi.

*

Poslednja reč najzad u zaključku ovih opštih napomena o kulturiMontajua u celini: reč je, ponavljam, o vrlo živoj kulturi i pored (ilimožda baš zbog )napada pretresa racija i češljanja inkvizitora A ta

Naše gorštake treba uhvatiti u samom selu Montaju, pre nego u kolibama u planini, u svoj izvornoj svežini njihovog kolektivnog men-taliteta.

*

Da li se kulturni podsticaj i transmisija u selu Montaju i u selimaistog tipa prenose preko knjige? I uopšte preko pisane reči? Na pola-znoj tački propovedi Otijeovih, odlučujućoj za naše selo, uticaj knjige

je suštinski: Pjer i Gijom Otije — priča seljanka Sibila Pjer — bili su klerici, poznavali su zakon (kao notari), imali su žene i decu, bili su bogati; jednog dana je Pjer u svojoj kući čitao jedan odeljak neke knjige. I

reče svom bratu Gijomu, koji je bio prisutan, da pročita isti deo.Prođe tako neko vreme. Potom Pjer upita Gijoma:K k bi i l d b ?



možda baš zbog...)napada, pretresa, racija i češljanja inkvizitora. A tamentalna konstrukcija je naprotiv vrlo ugrožena čim se sa svojimnosiocima nađe u emigraciji po katalonskim varošicama: tu je vrebaju,mnogo više od prostih i jednostavnih neprilika, pretnje od raspadanjanastale usled daljine, samoće i rasejanosti vernika. Vernicima odsad

pre ti opa snost da ostare tapkajući u mestu, bez dece i često i bezsredstava. U tom slučaju opasnost od gubljenja kulture u katalonskojdijaspori potiče pre svega od zavodljivosti okolnog društva: njegove sve

pore odišu rimokato ličanstvom u svom španskom i osvajačkom vidu,čija nam je delotvornost poznata... Mlada generacija emigranata, rođe-na u starom kraju, ali odrasla u Kataloniji, nije neosetljiva na tu privlačnost: dogada joj se da se usprotivi roditeljim a, pa čak i da ih prebije u oštrom sukobu generacija, nezamislivom u seljačkom gor-njem Ariježu12. Seljačko patarenstvo se vrlo brzo kruni u Kataloniji,ugroženo potpuno drugačijom okolinom i urbanizacijom emigranata13.

9 Uprkos ugledu, koji u gomjem Ariježu prati činjenicu da neko ne mora da radi sopstvenim rukama, iznenađuje u kojoj meri sinovi iz „dobrih porodica”, bili pogođeni nekom nesrećom ili ne, postaju zanatlije ne smatrajući se time uniženi (sama pomisao da može u tome biti sramote ne pada im na pamet): vidi slučaj Arnoa Sikra, beležnikovog sina, i slučaj Otijeovih poreklom beležnika: bez problema i ne smatrajući se uniženim prihvataju zanat krojača. To zdravo shvatanje, koje se i danas može naći u američke omladine, teško će moći da se prihvati u kartezijanskoj i postkartezijanskoj Francuskoj, koja bi da čoveka, a posebno građanina, pretvori u čist Cogito.

10 U sasvim drugom kontekstu i Morice Agulhon će naglažavati ovu činjenicu. Vidi njegovu knjigu La Rć pub liq ue au village, Paris, Plon, 1970.11 I, 223 i za slične č injenice u drugom selu: III, 296.12 III, 173, sup ra, XII i XIII gl. (Žana Befej protiv svoje majke).13 Gospođa B. Vourzay, koja je proučavala u Regis tru Zaka Fumijea probleme

emigriranja u Kataloniju, podvukla je važnost gradskog, modemog i katoličkog pritiska, koji je donelo katalonsko sklonište, kao i otuđenje i raštrkanost koji su pretili izbeglica-ma, vidi Vourzay, in fine, str. 103 (odnosi s trgovcima), str. 80, 81 i 127 (beda i propadanje samohranih žena u emigraciji); str. 85 i 102 (diskriminacija usled katalonske oholosti); str. 100 i 124— 125 (raspadanje porodica); str. 104 i 117— 118 (težnje žena za emancipacijom koje razbijaju zatvoreni do mu s, donet iz gomjeg Ariježa i Montajua); str.100 i 123 (brojno opadanje grupe emigranata koji mnogo umiru, a uopšte se ne reprodu-kuju) i najzad str. 81 (sukob generacija izazvan emancipacijom mladih, bivših ariježana,od starih, u katalonskoj sredini).

260

— Kako to tebi izgleda, brate? A Gijom odgovori: — Izgleda mi da smo izgubili duše. I Pjer zaključi: — Hajdemo, brate, pođimo da tražimo spas svojim dušama. I ostaviše sva svoja dobra i odoše u Lombardiju gde postadoše dobri

hrišćani: tamo stekoše moć da spasavaju duše drugih, potom se vratiše u Aks-le-T erm... (11,403).

Što se tiče knjige koja je bila uzrok patarenskog poziva braćeOtije, možemo samo da pravimo pretpos tavke14. Jedn a je činjenica

izvesna: beležnička sredina, koju su stvorile privredna i pravna rene-sansa XII i XIII veka15, nije bila bez knjiga, čak i manjih bib lioteka ukojima je klijala jeres, a sve veće korišćenje papira i širenje pisanogoksitanskog jezika mogli su samo doprineti opasnim težnjama, podsta-knutim istovremeno profesionalnom delatnošću beležnika. Među nji-ma je na lepom mestu klan Otijeovih, tako uticajan u selu Montaju.Pre četrnaest godina — priča 1320. Pjer de Gajak, rodom iz Taraskonana Ariježu, koji je bio beležnički pisarčić kod Arnoa Teisijera (inačelekara u mestu L orda i zeta Pjera Otije a16) — boravio sam pola godine u kući Amoa Teisijera da bih pisao ugovore koje je njegova kancelarija dobijala; jednog dana sam preturao po hartijetinama da bih došao do njegovih knjiga računa i našao sam među njegovim predmetima izvesnu knjigu, napisanu na papiru narodnim jezikom, povezanu u stari pergament: počeo sam da je čitam neko vreme, u njoj sam našao razmišljanja i rasprave na narodnom jeziku, koji su se ticali jeretičkih manihejskih i katoličkih teorija; knjiga je čas odobravala mišljenja manihejaca, a nije odobravala katolička, a čas suprotno. Dok sam tu knjigu čitao naiđe iznenada moj gazda, meštar Arno Teisijer i besno mi istrže knjigu iz ruku,

14 J. Duvemoy, L e R egi str e... t. II, str. 404, bel. 366 i str. 197 beleška 311, kao i t. I, str. 375, bel. 159.

15 A. Gouron, 1958; M. Gramain, Thčse...16 II, 196. O relativnom umnožavanju knjiga, a naročito biblija na narodn om jeziku

u XIV v. u odnosu na XIII vek, mnogo štedljiviji, vidi Mollat, C. D. U. fas. 1,1962.

261

sakri je i čuh iduće noći kako prebija svoju ženu i Gijoma, svog vanbra- čnog sina zato što sam ja uspeo da pronađem tu knjigu. Onda sav

postiđen i crven ja se vratih kući u Taraskon na Ariježu. Trećeg dana gospodar Arno dođe po mene i vrati me sebi. Ovaj tekst otkriva opa-snost od knjiga: antipatarenska paranoja je zauzvrat takva kod nekihseljaka da najzad svaki pisani tekst poistovećuju s jeretičkim izrazom:

Jedne letnje noći — priča govedar Mišel Serđan17 — pred pun mesec, ustao sam pre zore da bih poveo volove na pašu i primetio sam Ijude koji su čitali neki pisan tekst na mesečini u livadi, koja je bila iza kuće Arnoa Teisijera, uveren sam da su ti Ijudi bili jereticL

U oblasti Od-Arijež postoji čak i na selu mala „društveno-eko-nomska baza” za pravljenje knjiga. Da ne govorimo, razume se oPamijeu, kulturnom centru. Ali u osrednjim selima kao Belpeš (dana-

šnji departman Od) ili Merviel (Arijež) nađe se ovde neki permagen-tar, tamo neki pisar knjiga (I, 256; II, 91). Dovoljno da se proizvedu, u

imaju ili pozajmljuju knjige i koji su u stanju da ih čitaju. Sveštenik

Bartelemi Amilak ima jedan časolovac koji izaziva u zatvoru podrugi-vanje pa tarena Bernara Klerga19. Bartelemi je uostalom pom išljao daknjigu založi ili je proda, kako bi olakšao svoje begstvo u Limu zaje-dno s ljubavnicom (I, 427). Neki gaskonjski sveštenik, koga je sreo PjerMori i o kome znamo samo toliko da je iz bogatog roda, da imatrideset godina, mutne zelenkaste oči i smeđu kosu, imao je „knjiguvere jeretika”, povezanu u crvenu kožu (II, 188, 383, 483, 484). UŽinaku, gorštačkom selu ratara i kovača u Vikdesou, stalni vikar Ami-el de Riv ima „knjigu propovedi”, ili bar mu je dostupno čitanje teknjige, koja je možda svojina njegove parohijske crkve (III, 7—10). Iznje vadi jeretička tumačenja i potom ih iznosi u propovedima u prisus-tvu svog paroha, mesnog feudalnog gospodara i velikog broja parohija-

na. U samom selu Montaju jedan deo ugleda i harizmatične moći paroha Pjera Klerga potiče od činjenice što je neko vreme imao u



, p j g ( , ; , ) j p ,minimalnoj a ipak dovoljnoj količini, tekstovi koji doprinose „infekci-

ji” preko pata renskog prenosioca i Sabarte sa i ajonskog kraja. Prvadela na hartiji, koja su se pojavila kao pojačanje suviše retkom perga-mentu, samo su razvila proces epidemije. Između učene kulture inarodne kulture ima dakle i veza i razmena, a olakšane su širenjemnekoliko čak vrlo skromnih knjiga. Samo to odnošenje i donošenje jemnogo sporije i mnogo neizvesnije nego danas.

Uprkos ovoj početnoj i ograničenoj pojavi, knjige su i dalje sku- pocene. Poštovanje, koje izazivaju u nep ismenih seljaka, pratilac jenjihovog dirljivog i odlučnog uvažavanja nauke i književnosti. Gijmeta

Mori iz Montajua, emigrant u Kataloniji, ushićena, divi se savršenomRejmonu Isora iz Larka: on ume lepo da propoveda, zna mnogo o našoj veri (II, 63). Poštujući tog Rejmona Isoru Gazdarica, na podsticajGijoma Belibasta, izražava duboko poštovanje patarenskoj knjizi (koju

je sačinio sam Sveti Ota c na Nebu)18. Za to je „božji čovek” bez svojihknjiga vojnik bez puške, a savršeni Rejmon de Kastelno, četrdesetogo-dišnjak, crven u licu, već sed, dosta krupan, s tuluskim naglaskom,

poverava pas tirim a iz Monta jua (koje će njegova žalba iznenad iti) bolno žaljenje koje ga muči: Ostavio sam svoje knjige u KasteLsarazenu (II, 475).

Ali knjige su upravo zato dragocene što ih skoro niko ne dira.Sveštenici su tako reći jedini u selu (ako se izuzmu božji ljudi) koji

17 II, 201. Koncili u Sredozem lju u XIII veku širili su uostalom n epove renje prema većini knjiga, uključujući i Bibliju, u načelu bilo je zabranjeno imati ih pod pretnjom sumnje u jeres (H efele , sv. 5— 2, str. 1498).

18 II, 45, 46. u stvari seljak, uprkos svojoj nepismenosti, smatra Sveto Pisrno (u različitim značenjima) kao osnovu učenja. Pogledajte uznemireno pitanje, koje postavlja Rejmon de Labira, stočar, katolik, ali anatemisan, jer je odbio da plati desetak: da li je ekskomunikacija (predviđena) neg de u sv eto m pi sm u? — pita on jednog svežtenika (II, 318— 319). Isto tako (I, 152, reči jedno g mlinara) „vaskrsenje je dokazana činjenica pošto, kako kažu popovi, to piše u poveljama i u knjigama”. Vidi o neprikosnovenoj ulozi Svetog pisma C. Lćvy-Strauss, Tristes Tropiques, izd. 1962, XXVIII gl. str. 264. Knjige su u gornjem Ariježu između 1300. i 1320. bile daleko malobrojnije nego danas. Ali njihov ugled i uticaj su bili daleko veći. Ovo je delimično nadoknadivalo ono prvo.

262

rukama „kalendar”, još zvan i „knjiga jeretika” ili „knjiga svete vere jeretika”, koju mu je poza jmio Gijom Oti je (I, 315, 375; I, 292; II,504). Različitost naziva iste knjige ukazuje da je reč zaista o kalendaru,,s poučnim malim pogovorom ili uvodom u istom povezu”20. Tu smose našli baš u pravoj liniji onoga što će kasnije postati „popularnaliteratura”: znamo zaista da će „male plave knjige” oko 1700. obuhva-tati kalendar, almanah i religiju. Bilo kako bilo ta jedina knjiga (iz pozajmne bibliote ke braće Otije čije se bogatstvo sas toja lo od triknjige21) nije dugo ostala u paroha. Posle javnog čitanja za m ontajus-kih posela, vratio je delo preko Gijoma Beloa zakonitim vlasnicima.

Prolazno prisustvo te knjige u ostalu Klergovih predstavlja događaj zaselo, koji će privući pažnju četvoro svedoka, među kojima je i Rejmon-da Arsan, nepismena služavka. Pastir Žan Mori sa svoje strane napo-minje da je pomenuti „kalendar” uzrok potpunog preobraćanja u pata-renstvo četvorice braće Klerg s parohom na čelu (III, 504). Zaista je naBernara Klerga, koga je Montaju smatrao „učenim” (I, 302), uticajknjige mogao biti znatan. A kad je reč o svešteniku, koji je samim timmorao imati neku kakvu-takvu intelektualnu osnovu, uticaj spisa se

podrazumeva22.I druge knjige su ponekad, u neznatnom broju, bile u opticaju

među ljudima iz Montajua zahvaljujući božjim ljudima kao što je bivšitkač Prad Tavernije. Jednog dana — priča Gijmeta Klerg — htela sam

19 II, 283; o Časoslovu i knjigama Valdista u Pamijeu vidi I, 102— 103 i I, 121. O širenju časoslova u to doba i malo kasnije vidi Mollat, C. D. U., 1962. sv. I, str. 121.

20 To je vrlo razumna pretpostavka J. Duvemoy, (I, 375, bel. 159) Vidi i III, 397 i Duvemoy, ibid. belešk a 531: zaklinjanje na jedan „kalendar” i opis (da o J. D.) kartolara grofovije Foa, koji sadrži u istom povezu kalendar, odlomke iz Jevanđelja i povelje.

21 I, 375, beleška 159. U Šakomu , meksičkom selu, koje je proučav ao R. Red field, u kojem će oko 1930. biti vrlo malo sposobnih da čitaju i pravih pismenih, jedine knjige u opticaju su Novi zavet i kalendar. Približno kao u selu Montaju oko 1310. (R. Redfield, Chankom. . . , str. 17).

22 I, 292. Da sveštenici i paroh u selu imaju uopšte izvesnu intelektualnu kulturu izgleda sasvim prirodno: prior u Inaku (današnji Arijež), doduše ne stalno nastanjen, navodi Jova i jedn o pismo sveto g Avgustina (III, 9— 10).

263

da odvedem mazgu u polje da izvadim repu, ali je prvo trebalo da joj dam sena. Ušla sam dakle u šupu za seno i slamu svoje majke da se poslužim.

Al i sam se krila od brata plašeći se da me ne spreči da uzmem seno. I primetih, sasvim gore u senjaku, Prada Tavernija kako sedi, pr i svetlosti sunčanih zraka čitao je neku crnu knjigu dužine šake. Zaprepašćen Prad ustade kao da hoće da se sakrije i reče mi:

— Jesi li ti to, Gijmeta? A j a mu odgovorih: — E da, gospodine, to sam ja (I, 340—341).Da li je Prad Tavernije čitao knjigu naopako (ako je možda bio

nepismen?) samo da bi u očima priproste seljačke cure podigao svojugled bivšeg tkača, koji je postao „Božji čovek” i „Gospođin”? Ovaneprijatna pretpostavka je malo verovatna. Prad nije znao latinski, ali

je verovatno znao da čita „narodn i jezik”23.Č itanje sumnjivih knjiga u selu MQntaju nije bila samo usamlje-

— Hoću, rekoh.Gijom mi donese knjigu i ja pročitah: — U početku bi Reč...

Bilo je to „jevanđelje ” na pomešanom latinskom i romanskom jeziku, u kome je bilo mnogo stvari koje sam slušao od jeretika Pjera Otijea. Gijom Andoran, kako mi reče, nabavioje ovu knjigu od nekog trgovca...

*

Proučavanje knjige, ili onoga što je zamenjuje, u selu Montaju i uokolnim selima i varošicama obavezno nas vodi na put suprotnostigrad/selo. U XVIII veku, kad Nikola Retif bude prešao iz Sasija i

Nitr ija u Okser ili Pariz, osetiće snagu te suprotnosti . Na ima nju svog

oca u Sasiju Nikola Retif će čitati plavu književnost putujućih trgova-ca, „Roberta Đ avola”, staru galsku bibliju i veliku knjigu Francuskih



a je su j v j ga u se u Q aju je b a sa o usa jenička praksa. Božji ljudi, pismeni i progonjeni, čitali su s vremena navreme nepismenim seljacima na poselima u domusima: Jedne večeri — priča Alazaisa Azema (udovica i prodavačica sira) — u vreme kad sam se družila s jereticima, ušla sam u kuću Rejmona Beloa ne znajući da je tog dana u njoj bilo jeretika. Zatekla sam u kući kraj ognjišta jeretike Gijoma Otijea i Ponsa Sikra kako sede kraj vatre, a bili su prisutni i

Rejmon, Bernar i Gijom Belo, tri brata, kao i njihova majka Gijmeta „Belotka”. Jeretik Gijom Otije čitao je iz knjige i govorio prisutnim a...

pom injao je svetog Petra, svetog Pavla i svetog Jovana, apostole; onda

sam sela na klupu kraj Gijmete; braća Belo su sedela na drugoj klupi, a jeretici na trećoj do kraja propopovedi (I, 315). Mala slika porodičnog i patarenskog čitanja za večernjeg pos ela ... savršeno je prikazana uiskazu prodavačice sira Alazaise, svako je na svojoj klupi, žene odvoje-ne na jednoj strani, muškarci na drugoj, svi slušaju istinu koja izvire izknjige i iz usta Gijoma Otijea kao mlaz meda24.

U varošicama, urbanizovanijim i otmenijim od sela žutih krstova,nađe se pored sveštenika i božjeg čoveka i običnih svetovnjaka, koji su

pismeni i u stanju da čitaju oksitansk i, pa i latinski. F^re devetnaest ili dvadeset godina — priča Re jmon Vejsijer iz Aks-le-Terma25 — sedeo sam na suncu iza kuće, koju sam onda imao u Aksu (kasnije sam je

prodao Almandi, Ijubavnici današnjeg paroha u Zinaku), na četiri ili pe t

rukohvata odatle Gijom Andoran je glasno čitao neku knjigu svojoj majci Gajardi. Upitao sam: — Šta to čitate? — Hoćete li da vidite? — odgovori mi Gijom.

23 Up. infra str. 358. Među knjigama u „bliblioteci” Otijeovih (v. sup ra str. 353) je dn o de lo j e na pis ano po la na lati nsk om po la na rom ans kom .

24 O očaravajućim svojstvima reči Savršenih, skoro k ao droge, vidi i I, 219.25 I, 285. (Prim etićem o da je Gijom Ador an čitao na glas, navika koju još i danas

imaju u pirinejskom kraju neki pismeni sedamdestogodišnjaci starinskog obrazovanja). UTaraskonu na Ariježu zidar A. de Savinjan ima psaltir, koji je čitao (I, 164). Uporediti saDuby, H um an ism e.. . str. 196: polet psaltira i časoslova u to doba.

264

Božića, ali čim stupi na pločnik Oksera suočiće se s Kornejom, Rasi-nom i Molijerom, latinskim i svetovnim piscima... U XIV veku fondknjiga u opticaju je beskrajno manje bogat no u doba Prosvećenosti —s razlogom! Ali suprotnost je već tu: u Pamijeu, velikom gradu togkraja, homoseksualac Arno de Verniol čita Ovidija; ima jevreja izbegli-ca, Valdista koji su se tu nastanili26, učitelja u školama i internatima, isvaki od njih ima majušnu, ali smelu biblioteku. U selo naprotiv prodire samo neko liko poučnih knjiga, u dolini katol ičkih, u plan ini pata renskih . Baš su to pravo osvajača, koji prvi zaposeda prostor,stekle retke patarenske knjige i time doprinele skromnim pobedama

jeresi u gornjem Ariježu.

*

Mali broj raspoloživih knjiga, istovremeno delotvornih i vrlo ret-kih, upućuje nas na strukture nepismenosti i opismenjavanja, uvođenjau kulturu, koje smo već pomenuli prethodno. Kad je reč o selu Monta-

ju da razvrstamo odozgo nadole i njegove učitelje mišljenja:A. Obrazovana i „harizmatična” elita, čiji su ovde jedini predstav-

nici Otijeovi i nekolicina savršenih kao Isora ili Kastelno, koji krstare po katalonskoj dijaspori. Tim ljudima su dostupne razlike oba pisma,

kako kaže Žak Otije: loše pisanje, lažno i bolesno, koje potiče odrimske crkve, i dobro pisanje, spasonosno, koje poznaju božji ljudi, a

pri rodno potiče od Božjeg sina (III, 236; II, 504).B. Obrazovana, pomalo latinistička elita, ali koja nema specifičnu

harizmu. Ima je van Montajua, u selima koja se nimalo ne razlikuju odnašeg i dosta je dobro opisana u tekstovima: u Gulijeu (Arijež) nekiBernar Fran, pravi zemljoradnik (I, 352), koji gaji svoje proso kao sviostali, istovremeno je klerik, pripadnik malih redova i latinista: Jedne

26 Supra, VIII gl. i I, 44 (knjige Valdista); I, 180 (knjige mesnih jevreja).

265

/

nedelje pre četiri godine — priča Rejmon Mieževil iz Gulijea — završila se služba u crkvi Sen-Mišela u Gulijeu. Zastao sam u svetilištu kraj oltara s Arno-om Ožijeom, Gijomom Segela, Rejmonom Sibra, Bernarom

Marija i Bemarom Franom, svi iz Gulijea. Onda Bernar Fran i Arno Ožije, koji su bili klerici, počeše da raspravljaju na latinskom, a mi ostali svetovnjaci, čija sam imena naveo, nismo mogli da razumemo šta ova dvojica govore jedan drugom. Odjednom, posle ove rasprave na latinskom, Bernar Fran poče da govori običnim jezikom i izjavi:

— Ima dva boga! Jedan je dobar. Drugi je rđav. A mi sepobunismo ... (I, 351)Vidimo da se za seljaka kao što je Rejmon Mieževil razlikovanje

latiniski/običan jezik poklapa prosto sa suprotnošću klerik/svetovnjak.Isto tako u Aks-le-Termu seljačine iz okoline smatraju mesnog svešte-nika sposobnim da piše (na latinskom) svom biskupu (II, 358). U seluMontaju bilo je isto tako s parohom Klergom i njegovim naslednikom

D. I najzad, poslednja granica, koja razdvaja seoski sloj na nekoli-ko pismenih, na narodnom jeziku, i na vulgum pecus nepismenih. Ona

predstavlja jednu kulturnu realnos t, ali ova izgleda ne izaziva ni trven jani osetne povrede samoljublja između ljudi koji su s jedne i s drugestrane te poslednje pregrade. Kad se sve dobro odmeri svi oni pripada-

ju istom svetu.Sama masa nepismenog stanovništva postavlja neverovatne pro-

bleme u pogledu prenošenja ideja iz knjiga: u selu Montaju od oko 250stanovnika vidim samo četiri osobe koje su sigurno pismene30, a dve ilitri od njih su se možda i „očešale” o latinski. Pomislimo da je čak i

jedna bivša kaste lanka kao što je Beatr isa — nepismena, za raz liku odsvojih kćeri koje to nikako nisu. Ona nije u stanju da šalje ljubavna

pisamca ljubavniku, koji čita knjige, svedena je na neophodnost dasvoje poruke šalje po detetu koje ih prenosi usmeno, ustima ili čak ipokre tim a31



o aju b o je s o a o s pa o o e go jegov as ed oili zamenikom Rejmonom Trijem27.

C. Ispod klerika sa znanjem latinskog, koji su mogli biti prostizemljoradnici, nailazilo se na novu ravan kulture, ravan obrazovanijihsvetovnjaka koji su bili u stanju da čitaju jedan tekst pod uslovom dane bude na latinskom, već na oksitanskom, „običnom”, jeziku. Te suljude označavali izrazom sine litteris, bez pismenosti (latinske). U gla-vama prostih ljudi ugled tih pismenih drugog reda bio je znatno manjiod ugleda latinista. Da bismo se u to uverili dovoljno je čuti omalova-žavajući prizvuk u rečima Rejmona Pjera, odgajivača ovaca, kad govorio bivšem tkaču Pradu Tavernijeu (II, 416; I, 100), zvučno nazvanomsavršeni, mada niko nije siguran da ima dovoljno potrebnog znanja zato: Pjer, Gijom i Žak Otije — kaže Rejmon Pjer — mudri su Ijudi, mnogi Ijudi ih vrlo vole. Pokloniti im nešto donosi dobro onome ko daje

poklon. Stoga Ijudi zasipaju Otijeove poklonim a i ništa im ne nedostaje. Napro tiv Andre Prad Tavernije28 nije isto toliko cenjen; nepismena je neznalica; ima mnogo manje poznanika i prijatelja od Otijeovih; zato je siromašan; treba mu dakle davati poklone da bi nabavio odelo, knjige i ostalo...

Izvanredan tekst! Prad Tavernije može čitati knjige, ali ovaj bivšimanuelni radnik nema ni obrazovanja ni latinske pismenosti. Sitni ikrupni pokloni se dakle ne upućuju njemu: daje se samo bogatima.Samouki Prad Tavernije to oseća kao gorku nepravdu u poređenju s

Otijeovim a29. U okviru svoje sekte on ih smatra bogatim i znanjima i bakšiš ima. Lat inski je za njega već „prep rek a i gornja granica”.

27 II, 239. Izuzetna činjenica, jeđan sveštenik (Bartelemi Amilak) povodom bivšeg bajia B. Klerga upotrebljava izraz: na nje gov om licu se mo glo pr oč ita ti d a ... (II, 283). Slika ne bi imala mnogo smisla u ustima prostog nepismenog seljaka.

28 Prad Tavemije je dodao samovoljno svom imenu i prezimenu m alo ime „A ndre”. Prešao je dakle od toponimskog naziva (Prad) na apostolsko ime (sveti Andrej, apostol).

29 I, 417. Belibasta su (vidi II, 28—29) verovatno smatrali, čak i njegovi vernici, slabo pismenim: Pjer Mori je uostalom u tom e čak video vrednost u ime klasičnog ideala siromaštva (intelektualnog u ovom slučaju), prema tom idealu poluobrazovan ili polupi- smen čovek, ako poštuje Dobro, vredi koliko svi učeni ljudi sveta.

266

pokre tim a31.U tim uslovima čisto usmeno prenošenje iz knjige na slušaoce

dobija izuzetnu važnost: desetine jeretičkih posela u selu Montaju idrugde se pominju, a samo je za dva jasno potvrđeno da su ih držalisavršeni s knjigom u ruci (vidi supra). Za ostale skupove je karakteris-tičan čisto „verbalni” tok, to je prava reč: reč teče od Božjeg čoveka dovernika, do simaptizera, a ne pojavljuje se ni slovo pročitanog rukopi-sa. U većini slučajeva knjiga se kao materijalni predmet pojavljuje uselu Montaju samo da bi se za koji minut stavila na glavu samrtniku uagoniji, u poslednjim trenucima obreda consolamentum. Ili pak (izvan

Montajua) knjiga igra ulogu dragocenog predmeta nad kojim svedoci, prija telji ili zaverenici polažu zakle tvu32. U stvari u većini slučajevadobro se stiče ne očima već ušima: čovek ima ili nema sluha za dobro^. Otuda važnost pamćenja, vizuelnog i auditivnog, vrlo razvijenog kodnaših montajuaca u nedostatku pisane arhive. Otuda i težina propove-di i rečitosti, bitne vrednosti političkog i religijskog života na jugu, kojiće još dugo ostati nepismen. Kad je čovek jednom čuo Božje Ijude da govore — kaže Rejmon Rusel, upravnik zamka Montajua — ne može više bez njih, to je kao droga, njihov je zauvek (I, 219). Č injenica je daPjer Otije, kao i njegov sin Zak, ima anđeoska usta, oni će ostati usećanju kao izuzetni govornici daleko iznad, ako je verovati seljaku ili

30 To jest paroh Klerg, njegov scol aris , Bernar Klerg i Prad Tavemije, koji u više mahova dugo boravi u našem selu, ali nije njegov žitelj, jer je rodom iz susedne parohije. Paroh Klerg i njegov scolaris (a možda i Bernar Klerg, čiju nam učenost hvale) bili su verovatno uz to još i po malo latinisti! Ukupni procenat pismenosti bi bio oko 1, 6% . U poređenju sa 22% u Francuskoj Luja XIV (FIeury-Valmary, 1957. Furet Sachs, 1974. str. 726: prosek muško-žensko). Ali vrlo zaostala grofovija Foa će biti još vrlo daleko od tih

22 % u 1686.31 Supra, XIII gl.32 Inkvizicija zaklinje svedoke i optužene na Jevanđelje (II, 358 i pa ss im ). Mali

prijatelji homoseksualca A. de Vemiola se takođe zaklinju na ovu ili onu svetu knjigu (III, 14—5 0). M anje napredni se zaklinju na sopstvenu glavu ili na hleb i vino ili na brašno.

33 II, 22 i pa ss im . Pozivajući se na intelektualne sposobnosti naši tekstovi govore takođe o raz um u (II, 43) i o ljudima koji jesu ili nisu inteligentni.

267

pas tiru , svog učenika Gijoma Belibasta, čija če „rečitost” otk riti kraj-nju osrednjost34.

Božji čovek, Zlatousti ili Anđeoska usta, mogao je dakle prepriča-vati knjigu svojim nepismenim slušaocima. Ali su se uspostavljala idruga strujanja izmedu „pismenog” i „usmenog”. Uzmimo primer ovogili onog koncepta (vrlo smelog u uslovima tog doba) koji kruži svremena na vreme u zanatlijskom ili seljačkom gornjem Ariježu: on proglašava večnost sveta, ništa manje. Ova ideja ima razume se folklor-ne temelje. Ali izbija takođe (zahvaljujući verbalnom prenošenju) izdubina knjiške, književne i filozofske kulture: narodu ga prenose peda-gozi opasnih ideja. Arno de Savinjan, vlasnik majdana u Taraskonu naAriježu, tvrdi nasuprot hrišćanstvu da svet nije imao početak i da

nikad neće imati kraj. Ispitivan o poreklu te teze on navodi dva izvora:a) narodnu i lokalnu poslovicu ( U svakom vremenu biva i u svakom vremenu biće da će muškarac s tuđom ženom u krevet leći);

vratio u očevu kuću, zatekao sam oca, majku, svoja četiri brata i dve sestre kako sede kraj ognjišta. Uprisustvu oca i moje braće i sestara otac mi reče:

— Filip d ’Alejrak i Rejmon For su dobri hrišćani i Božji Ijudi. U dobroj su veri. Ne lažu... (II, 470). Sećamo se i značajnog dijalogaizmedu Bernara Belibasta i Pjera Morija povodom Bernadete, „maleverenice” od šest godina, koju obećavaju Moriju za kasnije, ukoliko prihvati da ga usvoji budući tast:

— A otkud znate — pita Pjer — da će Bernadeta kad odraste imati sluha za dobro?

— Otac devojčice — odgovara Bernar Belibast — tako će je dobro vaspitati da će s Božjom pom oću imati sluha za dobro (III, 122).

U nedostatku oca, videli smo, može majka ili tetka da uvodi ovogili onog mladića u ovaj ili onaj način života i mišljenja. Gijom Ostac jena primer došao do jeretičkih ideja delimično pod uticajem svoje



ž ); b) učenje — verovatno knjiškog porekla — koje mu je pren eo

njegov čestiti učitelj Arno Tolis, upravitelj škola u Taraskonu (I, 163,165).

Drugi primer: uticaj trubadura. On se uopšte ne dotiče, bar nepo-sredno, Montajua i sličnih sela: Registar Žaka Furnijea (koji nije is-crpan u tom pogledu) beleži ga kao takvog u to pozno doba, osim uzamkovima, samo još u Pamijeu. Č ak i u tom urbanom okruženju, i makako male bile biblioteke velikih feudalnih kuća, širenje pesme ideuglavnom od usta do usta: u samoj crkvenoj pevnici u Pamijeu šapuće

se i mrmlja na uho Kobla Pjera Kardenala (III, 319).

*

Knjiga se kao takva može smatrati dalekim ili bliskim izvoromnekih religijskih ili čak folklorinih strujanja: međutim ona nije u sredi-štu procesa reprodukovanja kulture u selu Montaju35. Bitni činioci sudrugi, a među njima je razume se neposredno prenošenje pokreta iideja: od oca na s ina36 (ili od majke na ćerku, ili od tetke na nećaka, iliod starijeg na mlađeg brata, ili od starijeg na mladeg rođaka itd.). Kuća mog oca u Montaju-u triput je uništavana zbog jeresi — izjavljuje PjerMori37— i ne dolazi u obzir da se ponizno pokajem: m oram ostati veran veri svog oca. Isto tako Žan Mori, brat čestitog pastira: bilo mi je onda dvanaest godina i ćuvao sam ovce svog oca. Jedne većeri, kad sam se

34 Rečitost Žaka Otijea anđ eos kih usta (II, 406); rečitost Pjera Otijea (II, 28—29 ) ii bid, osrednjost Belibasta.

35 Povodom gornjeg odeljka posvećenog knjizi: zanemarili smo, zbog nedostatka podataka, druge načine kulturnog širenja kao što su korišćenje, posebno u svetilištima, slikane ili vajane predstave, pesme itd. (vidi na primer II, 54; III, 234).

36 B. Vourzay, in fine, str. 114— 115, vidi i M. Mauss, Es sai s d e so cio log ie. .. str. 117.38 II, 174. Kako to na drugom mestu podvlači Žan Mori, sav njegov do mu s, otac,

majka i stariji brat, „obrađuju ga” da bi od njega, još dok je bio mali, učinili jeretika (II,461).

268

na primer došao do jeretičkih ideja delimično pod uticajem svojemajke, koja je pak podlegla neposrednoj propagandi Pjera Otijea (I,203—204). Majka i sin su raspravljali o idejama patarenskog misionaraza dugih večeri kraj ognjišta, ili na putu za Karkason. I toliki drugi,kao Žan Pelisje, Visana Testanijer, primili su heterodoksne uticaje kood tetke, ko od majke uz podršku muža (I, 461, 469; III, 86, 87).

Uopšte se kulturno širenje retko vrši preko „grupe jednakih” ilisebi ravnih, ili na primer kroz grupu mladih, ukoliko takva grupazaista postoji u selu Montaju. U osnovi postoji prednost godina38, a pravo da se prenese kultura je moć koja se stiče s godinama (i s višim

društvenim položajem: paroh u odnosu na parohijana, gazda u odnosuna svog radnika, vlasnik livade u odnosu na zakupca itd.). Č itava jednastarija generacija je u celini kolektivna „učiteljica” mlađe generacije:dok će u naše vreme selo u načelu imati samo jednog učitelja.

Taj stariji može da bude predak: otac, majka, tetka, ali i muž,stariji rođak ili prosto poslodavac: Moj rođak Rejmon Molan — kažePjer Mo ri39 — dogovorio se s Rejmonom Pjerom (odgajivačem ovaca)da stanujem (kao pastir) u njegovoj kući da bi Rejmon Pjer mogao da me dovede do toga da podelim verovanje jeretika. Ali sloj mladih, u onojmeri u kojoj se javlja kao takav što će reći zaista malo — kulturnodeluje od starijeg mladog čoveka na mlađeg putem „horizontalne” ili

38 Vidi takođe, za XVI vek, Pr op os rusti ques N. du Fail-a.39 III, 110. O neposrednom prenošenju kulture s oca na sina za rada u polju

(oranje i vađenje repe) vidi: I, 400. O kulturnoj ulozi majke i muža, čak i obožavaoca: I, 469 i infra (majke Gijoma O staca, Zana Morija itd.). O kulturnoj ulozi tetke, III, 86— 87 i infra (A. Faurć). Na seminaru u novembru 1973. gospodin Claude Lćvi-Strauss je naglašavao činjenicu da je nekad kultura išla prvenstveno od oca na sina itd. vertikalnim kanalima, posebno generacijskim (sem prilikom velikih skupova), danas se širi horizontalno, odatle između ostalog generacijska kriza. (Međutim bilo je nekad od starijeg ka mlađem „skoro horizontalno” širenje kulture preko okruženja zetova, prijatelja i rođaka: vidi I, 147; III, 87). Učitelji su igrali određenu ulogu u prenošenju kulture, ali načelno u varošicama gomje doline (I, 165), a slabo ili nikako u našim planinskim selima (s razlogom!). O kultumoj ulozi (prvenstveno u religijskoj oblasti razume se) paroha vidi infra.

269

„kvazi-horizontalne” ravni prijatelja, zetova, šuraka, braće od ujaka,strica itd. Braća Belo, još neženjeni mladići, uvode u patarenstvo svoje„drugove” (socii), nešto mlađe (petnaest do osamnaest godina), kaoPjer Mori i Gijom Gilaber.

Svakako smo primetili da je muška starost u selu Montaju dvo-smislena: kad se rastegne najzad potkopa ugled starijih muškaraca, kojisu već izlapeli. Mada je najstarija kategorija odbačena, ipak ostaje da privilegija godina daje stari jima i ljudima zrelog doba ideološku ikul turnu nadmoć. Č ak i među mladima. Č ak i povodom nesuvislih ili(za ono vreme) re volucionarnih mišljenja. Pre dvadeset godina približno

— priča Rejmon de l’Er iz Tinjaka — kupio sam travu ili nepokošeno seno na livadi koja se nalazi... kraj Zinaka, a koja pripada Pjeru Roziju

iz Kosua. Složili smo se obojica da ćemo se naći određenog dana na toj livadi da bi je pokosili. Kad smo se tamo našli, došavši, on iz Kosua, a ja iz Tinjaka Pjer Rozi poče da oštri kosu da bi pokosio travu na livadi I

obe samo krv. Jednostavno, težina koju su rečima njegovih sagovorni-ka davale godine dostojnije poštovanja od njegovih, čvrsto je podržava-la u možda malo lakomislenom duhu mladog Rejmona pretpostavkeuprošćenog naturalizma: Bog je svet — mislio je od tad čista srca malimazgar — a duša čoveka i duša životinje su u osnovi od iste krvne tvari, nema dakle između njih bitne razlike.

Kultura teče od starijeg ka mlađem, što ne isključuje novine, ali ihotežava i daje im specifičnost. Obrnutim putem, koji bi okrenuo privo-đenje kulturi uzvodno, od sina ocu ili od sina majci, izgleda da teškoide41. Već sam naveo slučaj Žane Befej, vraćene u rimokatoličanstvo ukatalonskom izbeglištvu. Nije naišla na razumevanje svoje majkeEmersande, stare patarenske seljanke iz Montajua42, tako da su pata-

renska majka i katolička ćerka došle do izmene bubotaka. Č ak i kad jemuško dete sveštenik, što znači da ima znatnu kulturnu nadmoć, nje-govo zračenje na majku i oca koji su ostali zemljoradnici u selu ostaje



iz Tinjaka, Pjer Rozi poče da oštri kosu da bi pokosio travu na livadi. I tako oštreći kosu reče mi:

— Veruješ li da su Bog i Blažena Marija zaista nešto? A ja mu odgovorih: — Da, razume se da verujem.Onda mi Pjer reče:

— Bog i Blažena Devica Marija nisu ništa drugo do vidljivi svet oko nas, ništa drugo osim onoga što vidimo i čujemo.

Pošto je Pjer Rozi bio stariji od mene smatrao sam da mi je rekao istinu! I ostao sam u tom verovanju sedam do deset godina, iskreno

uveren da Bog i Devica Marija nisu ništa drugo do ovaj vidljivi svet oko nas40.

Rejmon de l’Er je uostalom bio uvek pun poštovanja za starije.Jednog dana je čuvao mazge sa svojim imenjakom i zemljakom Gijo-mom de PEr iz Tinjaka, a ovaj je pustio jednu od mazgi da pase većnaraslo žito (bio je maj mesec) dok se ne nasiti. A Rejmonu, koji se

brinuo zbog štete koju nanosi mazga, Gijom je odgovorio: — To je prirodno, mazga ima dobru dušu kao i vlasnik ove njive.

Cistaje dobit ako jede pšenicu kao i taj čovek! (II, 129).Rejmon je u to doba bio dečak ili dete. Opet je prihvatio kao

istinite — za dugih sedam do deset godina — nimalo pravoverne reči

starijeg, koji je uostalom bio drug na poslu. — Poverovao sam u sve to — pričaće kasnije Rejmon — jer je Gijom de l ’Er bio stariji od mene.

Nije to značilo da je Rejm on glup. Mislio je kao mater ijali st, kojinije toga svestan, da duša životinja vredi koliko i ljudska duša, pošto su

40 II, 129. O teškoć ama i opasnostima (od potkazivanja) na koje mogu da naidu odrasli kad prerano obučavaju mlade ljude vidi III, 147. O mladiću koga obrazuju stariji

dru go vi ili odrasli ljudi (obrazuju ga u razgovorima u njivama i na putevima) vidi I, 410 iI, 422; I, 444 i III, 87. Izraz dru g ( soc ius ), koji se koristi medu mladima, nalazi se i u III, 261. O često kasnom takvom neprekidnom obrazovnju vidi III, 47; i Mauss, Es sai s de

so ci ol og ie ... str. 128— 129.

270

govo zračenje na majku i oca, koji su ostali zemljoradnici u selu, ostajevrlo ograničeno. Jednog prazničnog dana u Monta ju-u — priča GijmetaKlerg43— stajala sam na seoskom trgu s ćerkicom u naručju... Kraj kuće mog oca, pod torom uz kuću nalazila se Gijmeta Zan, žena Pjera Zana iz Prada i sestra moje majke. Ona me pozva... i reče mi:

— Htela bih da razgovaram sa svojim bratom Pradom Tavernijeom (savršenim)... Jeretici i dobri Ijudi spasavaju duše.. . Ali svešteniciprogo- ne dobre Ijude.

I moja tetka dodade: — Ako ikad moj sin Pjer Prad, koji je sveštenik i koji se sad

nastanio u Zuku44, dozna da sam došla ovamo da govorim s Th'adom Tavemijeom nikad me više ne bi ni pogledao niti mi ma šta učinio.

I zaista — zaključuje Gijmeta Klerg završavajući priču, sveštenik Pjer Prad je kasnije svoju majku Gijmetu Zan odveo u Zuku i ona je tamo živela do smrti. Sveštenik je tako učinio, jer je vrlo dobro razumeo da će inače moja tetka pristupiti jereticima.

U slučaju Gijmete Žan uticaj sina sveštenika deluje samo zahva-ljujući krajnjoj prinudi na zajednički život, majku nisu uopšte ubedileintelektualne moći sina: Pjer Prad deiuje samo silom.

I postiže svoj cilj! Primorava majku, htela ona to ili ne, da više neviđa božje ljude. A kad je reč o Rejmonu de Labira, seljaku stočaru iz

Kijea, uticaj sina sveštenika je ovog puta potpun o zanemarljiv. Rejm on je imao dod ira s pata ren ima i žestoko je antikler ikalan: za to ima i vrloodređene razloge pošto se desetak na stoku odnosi i na njegove ovce,što mu je mrsko. A taj zakleti protivnik popova ima sina, koji se

41 Vidi tim povodom, povodom vrlo različitih „modela” koji se ustaljuju u dana- šnjem svetu, intervju etnologa Margaret Mead (Le Nouvel Observateur, 18. septembar 1973).

42 Vidi i II, 459; Gijmeta Mori se čuva svoje „katalonske snaje”, koju inače voli, ali snaja n ijejeretik.

« I, 335—336.44 Zuku, mesto u današnjem departmanu Od.

271

opredelio za crkveni poziv i time nije umilostivio očevo srce. Zeleo bih da svi popovi pomru — uzvikuje Rejmon u nastupu besa protiv crkve-nih dažbina, uključujući i mog rođenog sina, koji je sveštenik45.

Mali uticaj sinova, čak i klerika, na one koji su ih doneli na svet,utoliko je značajniji što po opštem pravilu parohijsko i sveštenstvouopšte ima uprkos nedovoljno pristojnom ponašanju veliki kulturni (uantropološkom smislu reči) uticaj u gorjem Ariježu. Ali je izgleda jače pravi lo da je uticaj ota c — sin jednosmeran: ni star i pa taren PonsKlerg se ne da ubediti poslednjim i prokatoličkim nevoljama svog sina, paroha Pjera. Oca sinovi mogu pod sta re dane da ugnjetavaju46. Ali onneće zbog toga prihvatiti da se prikloni njihovim idejama kad serazlikuju od njegovih sopstvenih. Muškarci, seljaci, mogu čak i da

pus te da ih ideološki vode žene ili čak i ta šte 47. Ali sin nikad48.Tu se lepo vide autoritarni patterns (modeli) ariješkog domusa

koji potvrđuje nadmoć starije generacije (otac ili eventualno majka)

svoj razvoj između 1550. i 1700. u širokom prostoru baroknih celina,

koji se proteže od Tulona do Tuluze: a specijalizuju se za sahranuleševa siromašnih i povorke ad hoc ljudi u kapuljačama i siročića uzzvonjavu gradskih zvona, koja svuda glasno odjekuju po gradovima sastotinama zvonika. U XVIII veku, na manje mračnom vidiku civilizaci-

je rokokoa, kad smrt pop ušta svoj užasni zagrljaj, pokajnička bra tstvase delimično priklanjaju gastronomiji i lumpovanju, čak se usmeravajuka masonskim ložama i ateizmu.

Ne treba ni govor iti da je južnjačka druže ljubivost ili prost o dru-željublje vrlo živo u selu Montaju u XIV veku. Ali neće nikad imatiožalošćene i nasmejane oblike koje će rado primati u Oksitaniji kasni-

je, u dob a procvata kapu ljača. U Tuluz i i većim gradov ima oksitanskogsveta postojala su još u XIV veku mnoga bratstva usmerena na pomoć,zanate, kult svetaca50. Militantno svojstvo prosjačkih redova u gradovi-ma doprinosilo je tom bratskom druželjublju. Ali kad je reč o seluM t j ti j M l b ć ij št ć i bili ič i



koji potvrđuje nadmoć starije generacije (otac ili eventualno majka)nad mlađom (sinovi i ćerke). Nije li to upravo, ako u potpunostiizuzmeno pitanje darovitosti, i jedan od razloga velikog uspeha propa-gande Otijeovih. Patarenski misionari iz Aks-le-Terma ne pojavljuju sekao golobradi mladići namerni da u svoju veru preobrate svoje drugo-ve i vršnjake, a i njihove starije. Trojica Otijeovih, Pjer i Gijom (braća)i Žak (Pjerov sin) obrazuju putujuće i ugledno bratstvo-domus, kojekrstari da bi obraćalo u svoju veru druge manje slavne domuse, alisigurne u svoja prava. Proces obraćanja se odvija molekularno od moći

do moći, a načelo potčinjenosti sinova ocu i mladih manje mladima jeočuvano i u jednih i u drugih.

*

Montajuska kultura nastaje i reprodukuje se dakle kroz hijerarhij-ske strukture mesnog druženja bez velikog uticaja knjige i pisma. Unizu već klasičnih dela Moris Agilon je opisao južnjačko druženje, koje predstavlja glavni činilac religijske i folk lorne transmisije i politizacijeoksitansko-provansalskog sela od XVII do XIX veka49. Istoričar izEksa opširno govori o pokajničkim bratstvima, kojima su prethodila

daleko starije slične organizacije u doba renesanse. One nastavljaju45 II, 328. O izvomo seljačkoj delatnosti Rejmona de Labira, koji kao odgajivač

treba da plaća crkvene dažbine na ovce: II, 316.46 Supra, XIII gl.47 Supra XI V gl. (preobraćanje u jeres G. Gilabera)48 Majka, naklonjena p atarenima ipak (I, 413— 414 i I, 423) dopu šta da je slomiju

ćerka i sin, oboje patareni, pošto je unapred sklona njihovom stavu, da se sinu da co nso lam ent um . Sukob generacija, koji ovde podvlačimo, odnosi se pre svega na očeve i majke, koji ostaju patareni i odbijaju da na njih utiču deca, kad se vrate u krilo rimo- katoličke crkve. O neslozi majka/sin u ovom istom kontekstu vidi i neprijateljsko sećanje Amoa Baj/Sikra na majku, koja je ostala vema jeresi i na lomači (II, 21 sq.)

49 M. Agulhon, Pć nite nts et fra ncs -m ag on s.. .

272

Montaju uticaj Male braće nije se uopšte osećao: ovi su bili ograničenina severne pokrajine, na đolinu daleko od sela žutih krstova, ili južnijena katalonske varošice kao što je Puigserda51. Taj je uticaj prodiraosamo provremeno u ajonsku oblast. Paroh Klerg je obavljao uglavnomsavesno svoj sveštenički poziv, držao je dućan svetih tajni — ali jesuviše bio zauzet svojim vanprofesionalnim delatnostima oko lepih parohijan ki da bi imao vremena ili da bi mogao da misli na društve-nost religijskih bratstava u mestu. Ništa ne ukazuje ni da su svešteniciu susednim parohijama, uredniji i ne toliko živopisni kao Klerg, pod-sticali odanost bratstvima u drugim selima gornjeg Ariježa. Sveštenici

su se uostalom mnogo manje razumevali u tu vrstu delatnosti odProsjačke braće, koje uopšte nije bilo u našim planinama. Opet je,usled te organizacione praznine, koju će ubrzo ispuniti patarenstvo,

prvenstvena (ali ne i jed ina) struktura družen ja morao biti domus. A urasporedu vremena domusa večernje poselo.

Ovde ćemo dati za početak konkretan primer takvog večernjeg posela: odigrava se u mestu Asku kraj Aks- le-Terma. Okruženje , čistoseljačko i patrenski tajnovito, izjednačuje ga sa sličnim skupovima — okojima manje znamo — koji su se održavali u selu Montaju. Jednevečeri se Rejmon Sikr, iz sela Asku, vrlo uspešno posvađao sa ženom52,iz nebuha ju je nazvao „matorom krmačom”. Potom se smirio i izišaoiz kuće da pogleda stoku. Prolazeći ispred kuće Žan-Pjer Amiela u

kojoj ovaj (starešina domusa?) živi s majkom Riksandom Amiel. (Rik-sanda je pre šest godina napustila selo u pratnji supruga Pjera Amiela:zli jezici su tvrdili da je Pjer oboleo od gube, ili pak, ako je verovati

50 Philippe Wolff, Commerce. . . 1954, str. 607—609, vidi i ibid. str. 545 sq. (radi poređenja sa svetovnim udruženjima po zanatima). Vrlo opšta i metaforična aluzija na reč sabraća nalazi se u našem registru (II, 32). Gospođa Gramain ( Thčse , Introd.) beleži retkost bratstava, čak zabranjivanih, u selima Langdoka u XIII i početkom XIV veka. Naprotiv gospođa Lorcin u Le s cam pa gn es Ivo nnais es aux XI Ve et X V e sie cles , str. 161, nalazi mnogobrojna čisto seoska bratstva u selima njene oblasti u to doba.

51 Inf ra, XXII gl.52 II, 365— 366. Drugi prime r posela s teološkom d iskusijom seljana: I, 191.

18 Montaju 273

nekim drugima, da su oboje jeretici. Bilo kako bilo Riksanda se posle

nekog vremena vratila sama i stanovala je ubuduće bez muža u kućisvog sina. Pjer Amiel je nestao: niko nije znao ni gde ni kako.)

Dakle, Rejmon Sikr stiže pred Amielov domus i ugleda svetlost:osvetljenje znači poselo. Po svemu sudeći nije bio na to poselo pozvan.Radoznao, Sikr otvara vrata, ali ne uspeva da raspozna goste Amijelo-vih, zaklonjene bourrasse zavesom od grubog tkanja koja visi od krovado dna vrata. Sikr ipak ulazi. Skriven, nepristojno sluša šta se govori.Ć askanje se u tom trenu tku vrti oko jela, posebno oko hleba.

— Bojim se — kaže Riksanda Amiel, izigravajući skromnost — da vam se hleb koji sam vam umesila nije dopao. Mi, žene iz planine nemamo gusta sita. Cak ne znam o ni da umesimo dobar hleb.

— Al i ne — odvraća nepoznati gost — vaš je hleb bio i dobar i lep.

— Srećna sam što vam se moj hleb dopao — zaključuje polaskanaRiksanda.

Radoznaliji no ikad Rejmon Sikr bi da zna ko su ti ljudi na poselu

Zbunjena Riksanđa, uz podršku svog sina, pokušava da odbrani

muža svoje susetke, mada ga je nekoliko časaka pre toga proglasila zastrašilo koje užasava suprugu.

— Gajardin m už je čestiti čovek — kaže Riksanda — Ijubazan je u razgovoru. Dobar je sused, ne pravi štetu po tudim usevima, a neće ni da

je ko pravi po njegovim. Nastaj e trenu tak ćutanja. Da bi lakše prošao pije se gazdaričino

vino iz pehara. Razgovor se odmah penje za jedan stepen i prelazi namesne probleme crkve i parohije. Dve plave kapuljače isključivo govo-re i skreću neprimetno razgovor ka svojoj propagandi.

Prva kapuljača: — Dobro bi bilo kad bi Ijudi iz Askua i Sorža imali zajedničku

crkvu. Onda ne bi morali da silaze u crkvu u Aks-le-Termu.

Druga kapuljača: — Ne, ne slažem se. Bolje je da Ijudi iz Ask ua imaju sam o crkvu u

Aksu Inače bi troškovi bili veći U svako m slučaju sveštenici iz A ksa i



Radoznaliji no ikad Rejmon Sikr bi da zna ko su ti ljudi na poseluAmielovih. Njegov poduhvat će nam pokazati bolje od bilo kakvogdugog izlaganja krhkost seljačke kolibe u kojoj se drži poselo: Otišao sam — kaže Sikr — do ugla kuće koji je blizu ulazne kapije. Podigao sam glavom deo krova kuće. Pazio sam dobro da ne poremetim krovni

pokrivać. Onda sam video (u kuhinji) dva ćoveka kako sede na klupi. Bili su licem okrenuti vatri, a ledima prema meni. Na glavi su imali kapuljaće te nisam mogao da ih vidim s lica.

— Ovaj je sir dobar i lep — reče jedan od njih (razgovor je dakleu međuvremenu prešao sa hleba na sir).

— U našim planinama se prave vrlo dobri sirevi — usudio seŽan-Pjer Amiel.

— Ne — odgovara njegov sagovornik malo neljubazno. — Bolji su u planinama Orlija i Meransa.

Sir nije mogao da bude tema beskrajnih razgovora te onaj druginepoznati u plavoj kapuljači načinje temu „ribe”. I nastavlja:

— Riba kojom ste nas posluži li isto je tako dobra kao i vaš sir! Zais ta dobra riba.

— Da, zaista — prihvata prva plava kapuljača hvatajući loptu uletu. Bolja je i zdravija ta riba od one na koju obićno nailazim u dolinama Askua i Orlija53.

— Čovek koji mi je poslao ove ribe učinio je dobro delo — umešase Riksanda, dobra kuvarica, koja je priprem ila različitu hranu za svojegoste ove večeri. — I Gajarda iz Askua je bila vrlo dobra prema meni. Pripremila mi je ulje za ribu. Pripremila ga je u tajnosti i u velikom strahu! Ta bi žena bila vrlo dobra, bolja od svih žena u selu. Ali se tako boji svog muža!

— Ta Gajarda je čestita žena — potvrđuje jedna od plavih kapu-ljača — ali je njen suprug bedni vašljivi seljak, zatucan i odsečenih ušiju.

53 II, 366. O ribolovu na pastrmke, važnoj delatnosti u dolinama gornjeg Ariježa i o Amou Pikijeu, ribaru, vidi III, 497 i III, 253 do 295. Vidi i Bonassie, II, str. 109.

274

Aksu. Inače bi troškovi bili veći. U svako m slučaju sveštenici iz A ksa i drugih mesta ne poučavaju stanovnike Askua kako bi trebalo. Napasaju ih travom kao pastir ovce držeći ih okupljene podpastirskim štapom.

Prva kapuljača: — Sveštenici vrlo malo poučavaju narod. N i polovina Ijudi (jednog

sela), koja prisustvuje njihovoj propovedi, ne razume ništa od onoga što kažu...

Ne znamo šta je potom rečeno u razgovoru dvoje Am ielovih sdvema kapuljačama. Rejmon Sikr se neće više sećati petnaest godinakasnije i u svakom slučaju brzo je napustio svoju osmatračnicu na uglukrova... da bi se vratio svojim ovcama (II, 367). Namerno sam preneoskoro u potpunosti ove dijaloge s jednog skupa, jer nam otkrivajukakvo je moglo biti u selu Montaju, kao i u selu Asku, seljačko poselo:hvali se hrana. Hvali se susetka i oprezno se ogovaraju suseđi. Pominjese odsustvo mesnog svetilišta i sasvim polako se klizi ka kuđenjusveštenika najbliže parohije. Dve kapuljače, gosti porodice Amiel su,kao što smo mogli naslutiti, patarenski misionari. Jedan od njih jeglavom beležnik Pjer Otije: pisar iz Aks-le-Terma, izvanredno poznajeljude, navike, običaje. I sam je pomalo seljak, pošto i sam ima krdogoveda te mu kao odgajivaču goveda nije nimalo teško da vodi razgo-vor sa narodom i da ga potom usmeri ka antiklerikalnim temama. Unjegovoj glavi je to uvod u razvijanje patarenske propovedi.

Pridike te vrste su česte, uključujući i obrede, za večernjih poselau selu Montaju i za posela ljudi iz Montajua u izgnanstvu: mala

patarenska kolonija u Kataloniji je u stvari metastaza Montajua iKibijera iza južne padine pirinejskog lanca. Seljačka i zanatiijska dru-štvenost se bez formalnosti razvijaju u toj „koloniji” u različitim trenu-cima dana: obedi, jutarnji ili podnevni i gozbe za dvanaest ili petnaestgostiju mogu da pruže priliku za dijaloge ideološki obojene. Ljudikoriste i najmanji povod da skinu šunku s kuke u odžaku i odu na

pijac u po ribu za savršenog, koji ne jede meso. Koris teći pr iliku dobrehrane žena čisti ribu dok se gosti okreću Belibastu i zahtevaju:

275

— Govor! Govor!54

Savršenom ništa drugo ne ostaje do da se povinuje pričajući svojim slušaocima, koji to slušaju po ko zna koji put, patarenski mit o padu.

Uprkos raznim oblicima druženja, gospođa B. Vurze je, u neo- bjavl jenom delu koje je posvetila našim Ariježanima u Kataloniji, vrlolepo podvukla poseban značaj večernjeg obeda i posela, i to kaoepizoda stalnog obrazovanja ljudi i naroda. Večera je najznačajnijaepizoda i za nju se čuvaju najbolji komadi. Kao Hrist na svadbi u Kani,koji je stavljao na stranu dobro vino za kraj. Pojedosmo najmanju ribu

— priča Arno Sikr (II, 37). A jereti k (Belibast) reče Pjeru i Gijm etiMori:

— Ostavite najveću ribu za večeru kad budu došli i Arno i Žan Mori, Gijmetini s inovi i drugi Pjer Mori, njen brat.

Jedne druge večeri Zan Mori55, brat čestitog pastira, donosi nai l k j j k č k j ć ih k iti

večeri: sedeli su u društvu svojih domaćina po klupama oko ognjišta.

Vesela su i posela kod roditelja Pjera Morija: sa svojom mnogobroj-nom decom slave Božić 1304. ili 1305. (III, 147 i bel. 451). U Arku,kod Rejmona Pjera, na krajnjoj tački montajuske sezonske seobe, PjerMori prisustvuje velikoj večeri u gazdinoj kuhinji, na večeru se nadove-zuje poselo u kojem učestvuje i jedan savršeni (III, 122, 124). KodBelibastovih u Kibijeru Pjer Žirar, zamenik nađbiskupa u Narboni,seda bez formalnosti za večeru s bogatim zemljoradnicima (III, 139) ilitačnije seo je sasvim prirodno u svetu gde svi, mali i veliki, govoreistim narečjem u istoj etničkoj oblasti, u svetu gde je društvena razlika,

ponavljam , man je značajna no što će danas biti između sela i grada. ZaBelibastovom večerom će uslediti poselo s jeretikom. Meštar Žirar nemiriše ipak dovoljno na lomaču po mišljenju svojih domaćina: zato munenametljivo predlažu da ode na spavanje odmah po večeri.

Najbolje opise seljačkih pose la u selu Montaju daje Žan Mori,brat čestitog pas tira58 Večernjem skupu ukazuju čast svojim prisus



ramenu uginulu ovcu — koju je ukrao — za večeru koja će ih okupitikod Gijmete Mori...

Posle večernjeg obeda (u ostalu Gazdarice, bivše žiteljke Monta- jua) počinje u San Ma teu dugo seljačko pose lo kraj vatre. Pri sutn i su,kad nisu dežurni kraj ovaca, dva sina domaćice i njeni prijatelji irođaci, među njima i Pjer Mori. Pridružuje im se i mala grupa savrše-nih u prolazu, odbegli sveštenici sa svojim ženama i jadni prosjaci ižene koje češljaju vunu, a zaposlila ih je Gijmeta u radionici koju jeotvorila. Pridošlice donose svoje vino da bi bili lepo primljeni (II, 24).

U okviru večernje grupe promenljivih razmera rasprave su raznov-rsne. Kad se svi osećaju sigurno govore o jeresi, a o drugim stvarimakad im nije do toga ili kad postoji sumnja u neko strano uvo kojemože da zapamti razgovore. Nižu se tako na poselu pomešana sećanjana stare borce patarenstva, na uspele smicalice na račun Inkvizicije,kad je neka vernica nadmudrila zbire, planiraju se ubistva izdajice ilineke zle devojke, kao što je Žana Befej, a govori se prosto i o

prob lemima ženidbe sina ili o zdravlju ili o skidanju čini sa stada itd.56Poselo traje do zaključnog časa zapretanja vatre, a za one najvatrenijeljubitelje govorničke strasti može da se produži do prvih petlova (III,208). Ali oni manje hrabri predviđajući da treba ustati pre zore da bise vratilo stadu,,odavno su otišli da spavaju, po dvoje i troje u jednojkrevetnini, na nogarima raspoloživim u kući57.

Međutim, u samom Montaju-u kao i drugim selima Oda ili gor-njeg Ariježa, uhvatićemo na legalu pokrajinski običaj posela. U domusu porodice Belo (I, 319 i pass im) Otijeovi su prilikom svojih čestih prolazaka i boravaka oživljavali svojim divnim govorništvom mnoge

54 II, 33 i II, 184: gozba za dvanae st ili pet nae st gostiju. O po zivanju Ijudi iz sela na ručak ili na užinu kod Ijudi po varošicama vidi na primer III, 150, 360— 361.

55 Infra , XX IV gl.56 Sve ovo prema izlaganju B. Vourzay, koja koristi saslušanja Sikra, G. Mora i

braće Mori.57 Vourzay, in fine str. 86, 90.

276

brat čestitog pas tira58. Večernjem skupu ukazuju čast svojim prisus-tvom neki božji čovek, a skup izaziva istragu Inkvizicije. Skup s drugestrane ima relativno svakodnevna svojstva, što će reći tipična. Nije biloizuzetne formalnosti. Godine 1323. Žanu Moriju se daje prilika daopiše dve takve večere s poselom posle njih, koje su se odigrale oko1307—1308. u njegovoj kući u selu žutih krstova. Prvom od tih skupo-va prisustvovali su Žanovi otac i majka, njegova četvorica braće, Pjer,Arno, Bernar i Gijom (koji će svi kao i sam Žan napipati tamnicu, ko pre ko posle) . Bile su tu i dve sestre Ža na Mori ja, Gi jmeta i Rejmon-da, koje će se potom vrlo mlade udati jedna u Larok d’Olm, a druga usamom Montaju. Pored njih bila su i dvojica savršenih, Filip d’Alejraki Rusijonac Rejmon For. Stigli su predveče (prepoznajemo stil rada„božjih ljudi”, čija se propaganda širi u malim grupama „intra domus”,okupljajući jednu ili dve porodice najviše).

Sam Žan Mori je onda imao dvanaest godina i čuvao je ovce svogoca. Stigao je u kuhinju kad su svi već bili tu. Za večerom su samoodrasli muškarci iz porođice — što će reći otac i najstariji sin Gijom —sedeli za stolom s dvojicom savršenih. Majka i ćerke su poslovaleslužeći sve. A mlađi sinovi su jeli sedeći kraj ognjišta, s poštovanjem su

jeli hleb (koji su verovatno jere tici blagoslovili), a otac porodice im ga je dodavao s vremena na vreme. Dvojici savršenih je pos luženo osre-

dnje jelo: hlebovi i kupus s uljem. Posle večere su muškarci seli na jed nu klupu, majka porodic e (nečisto biće pošto je žensko) na druguklupu da ne bi uprljala savršene. Deca su otišla rano da legnu i ostavilaodrasle njihovim ozbiljnim raspravama na poselu (usput primećujemo

jed nu od mana montajuskog obrazovanja, u tom pogledu manjeg uticaja na mlade i decu od jezu itskih škola, jer iz rasprava na večernjimskupovima zanemaruje decu, a zanimaju ga — kao i naše današnjeuniverzitete — samo već stariji omladinci i razume se odrasli, kojima

58 II, 469 sq. Upo redi s poselima Robin-a Chevet-a u Pr op os rus tiqu es od N. du Fail-a.

277

je dop ušteno da provode veče s gazdom i gazdaricom kuće i njihovimgostima tog dana). Što se tiče vremena odmah po večeri, kad je ŽanMori pred spavanje još bio prisutan, razgovor je vodio Žanov otac, a potom božji čovek Filip d’Alejrak. Savršeni je uvek star iji bra t, on višedrži besedu nego što sluša svoju seljačku publiku.

Poslat na spavanje pre ključnog trenutka posela mladi Žan Mori je morao takođe da ustane u svitanje. Su tradan je bio na nogama prezore i otišao je i on da napasa ovce.

Drugo veče, opet kod Morija starijeg u selu Montaju, ima obeležjaslična ovima koje sam naveo (II, 469—471). Odigralo se meseca janu-ara, a te godine je bilo mnogo snega^ Protagonisti se ne razlikuju: Filipd’Alejrak je opet u prolazu i naš Žan Mori se kao i obično vraća s

dnevnog čuvanja ovaca. Razvrstavanje po sedištima se obavlja samo posebi: savršeni Filip, Mori-otac i Mori-najstariji sin, kao i sused GijomBelo, koji je dopratio jeretika kroz sneg do kuće, večeraju za stolom.Istovremeno mlađi sinovi majka i kćeri jedu i greju se kraj ognjišta

Vino je samo uzgređno, poselo u suštini slavi kult Reči. Ne govori

obilno ko hoće tokom večeri. Ariješki seljaci već u to doba imaju vrlotanano osećanje za južnjačku rečitost i cene je kao pravi poznavaociviše no što je aktivno upražnjavaju. Kad ljudi okupljeni u krugu okovatre zahtevaju Govorl Lep govor! (II, 33; III, 180) Belibast je uvek tu, bar u Kata loniji , da kao predsednik uzme reč ili objasni ovaj ili onajmit. Međutim Pjer Mori primećuje, ne bez zlobe, da je^ sveti čovekosrednji govornik uj)oređenju s Pjerom i Žakom Otije. Cuti propoved gospodara Pjera ili Zaka Otijea, to je pravo slavlje! — kaže pastir63. Ali gospodar de Morela (Belibast) ne zna da propoveda. Pjer Mori dajeOtijeovima prvenstvo u rečitosti na skupovima u domusima. Dalekoiza njih smešta Belibasta u drugi red. Najzad samog sebe, s uobičaje-nom mu skromnošću, stavlja na poslednje mesto i u krajnjoj liniji van

konkurencije. Posle dobre riblje večere Gijmeta Mori i njeni gosti, unedostatku Savršenog koji bi uzeo reč, okreću se ponekad pastiru izMontaju-a i obraćaju mu se s toplinom: Hajde, Pjer, govor, lep govor!



Istovremeno mlađi sinovi, majka i kćeri jedu i greju se kraj ognjišta.Komadi hleba, koje je Filip blagoslovio, idu od stola do mladih krajognjišta.

Te večeri kraj ognjišta, sa svojim bezazlenim podelama muško//žensko i odrasli/dečaci, uobičajene su u selu Montaju59. Ne postavljajufizički problem osvetljenja pošto ih osvetljava ognjište. Samo je udrugim sobama, izvan kuhinje, za noćno propovedanje jeresi možda

po trebna mesečina, baklja ili sveća (I, 436—437). A gre janje postojisamo u središnoj prostoriji, kuhinjska vatra greje najbrbljivije noćobdi-

je ako zatreba sve do Duhova (III, 99).Od vatre do vina jedan je korak. Brzo se prelazi, bar u onim planinskim selima koja nisu suviše daleko od vinograda u dolini. S tetačke gledišta Montaju je granični slučaj, selo je na velikoj visini.Domoroci piju vodu. Ipak znaju za ukus vina zahvaljujući krčmarkiFabris Riv. Obređuju se dakle peharima na poselima60. Pije se zastolom, ali bez preterivanja, u svečanim prilikama, ne dolazi u obzir začoveka iz Montajua da popije „kilo crnog” svakodnevno, količina kojanaprotiv neće biti nimalo preterana u renesansi među seljacima vinar-skih oblasti u ravnici. Vino je u svakom slučaju muško piće, žene,devojke pogotovu, prenema žu se pr e no što će popiti lonče vina61.Č esto čak ne dolazi u obzir da im se ponudi... M eđutim u gradu i u

katalonskojdiaspori,

u krajevima gde ima vinograda, stvari su lakše imuškarci rado idu u mesnu krčmu da kupe lonče vina i da „povuku”(II, 29, 33) kad treba razgovarati s drugom ili proslavljati prijateljstvo.Planinska posela se nikad ne izrode u pijanke: nismo u Normandiji. Niu Flandriji. Nekoliko slučajeva pijanstva, koje navodi naš registar,

pojedina čni su, gradski slučajevi. Ili su pro sto pretvaranje62.

59 Vidi i II, 471—472, I, 203 i pa ssi m.60 Supra. Vidi darove B. Klerga tašti.61 Supra (poselo Amielovih) i XII gl. (Z. Befej).62 Lažno pijanstvo Amoa Sikra (III, 209), slučajevi pijanstva u pamejskim „ispo-

svestima” (III, 14 do 50).

278

j j g p g(III, 180). Ali Mori nikad ne propušta da se izvini, jer se ne smatraovlašćenim za službu Reči:

— Zna te da nisam govornik. Ne znam te lepe propovedi — kaže onumesto pridike.

*

Kulturno delovanje u dubinu u grupicama, porodičnim ili ne, kojese sastoje od pet do dvanaest osoba, nije prednost zanatlijske i seljačkesredine. I sveštenici na selu koriste svoja posela među sveštenim licimada bi razrešili teške borbe ideja. Kod Amiela de Riva, stalnog vikaraŽinaka, svetovnjaci i sveštenici iz raznih sela dolaze da provedu večekraj ognjišta. Razgovaraju o svemu i svačemu te dolaze i do rasprave, uovom slučaju o tezama u jednoj knjizi „propovedi”, koja se ođnosi navaskrsenje tela. Raspravlja se među sveštenicima za i protiv fizičkoggreživljavanja posle Strašnog suda. Alazaisa, služavka sveštenika uZinaku, prisustvuje bez ustručavanja ovim verbalnim dvobojima: soci-

jalne razlike između gazde i slugu na pose lu su dos ta svedene, makakva bila inače razlika između ekonomskog i društvenog stanja je-dnog i drugog64: ne zaboravimo da smo u svetu gde jedna jedina pro sto rija služi i kao kuh inja i kao trpezar ija i kao salon i kao prosto-rija za poselo.

63 II, 28. Zauzvrat, kako je to primetio M. Andrieu, str. 51, Re gis tar je nem u pogledu govo mičke vrednosti G ijoma Otijea.

64 III, 9; I, 152—153. Z ar će se Molijerove služavke m nogo razlikovati od ovih?

279

ŠE SNAE ST A GL AVA

STRUKTURE DRUŠTVENOSTI:ŽENE, MUŠKARCI, MLADI

Ostal (kuća, domus) predstavlja zaista stvarno, a ne samo zbog posela, bitnu ćeliju druš tvenosti kao kulturne transmisije . Prevazilazećiipak kuću drugi načini druženja se javljaju Delotvorni i opštiji Pone-

sloja uzajamno se posećuju, greju se zajedno na suncu sedeći kraj vrata pod rum a Klergovog domusa, šalju pakete onoj od njih koja je trenutnoiza brava Inkvizicije (I, 229). Militantne, a ipak prijateljice, obrazujunajtvrđe jezgro ženskog patarenstva u selu Montaju. A druge žene kojesu pale pod uticaj heterodoksije (znamo za njih desetak ukupno), palesu kao žrtve sociološkog procesa oponašanja, popustile su u tom pro-cesu, uhvaćene u zamku bez dubokog ličnog verovanja, „nežnim ubeđi-vanjima” svojih roditelja ili prijateljskih domusa, već zahvaćenih jereti-čnom zarazom2.

Navedeni trio nije jedina vatr ena grupa jere tičkih prij ate ljica uselu Montaju, slična joj je, mada nema toliko postojana ubeđenja,četvorka u kojoj su Gozija Klerg, Gijmeta „Morinka”, Gijmeta „Benet-

ka” i Sibila For, sve supruge zemljoradnika iz Montajua i pripadaju„srednjoj” ili „nižoj srednjoj” klasi, koja predstavlja kostur sela. Velikesu prijateljice medusobno3. Ova druga grupa žena će uostalom biti

j č ji h d k i ji d i



ipak kuću drugi načini druženja se javljaju. Delotvorni i opštiji. Ponekad se tiču ženskog ili muškog dela seoskog življa na čijem se presekunalazi svaki domus.

Žene. Nisu one, možemo misliti, organizovane kao takve (čak ni uvrlo posebnoj ravni ženske manastirske organizovanosti. Naišao samna kvazi-kaluđerice, iskušenice ili zvonarke tek daleko od ajonskeoblasti nizvodno: u Taraskonu, na ušću Ariježa i Vikdesoa. Brina deMontel i Mari su monahinje pri Bogorodičinoj crkvi u Savaru. Dobro-dušno prihvataju sveštenike i navodno sveštenike u prolazu: predlažuim gastronomske specijalitete Sabartesa, oštre su prema seljacima kojisu izopšteni zbog neplaćanja crkvenih dažbina: zaključavaju vrata sveti-lišta Bogorodice. Ne može se reći da ovaj par uslužnih zvonarki sam

pređstav lja čitav „manas tir”1).Stvarno ili prividno nepostojanje ženske organizovanosti će dugo

trajati: čak i u provansalskim selima XVIII i XIX veka, kad su senamnožile komore, klubovi, kafane, krvotok društvenog tkiva postojiza skoro isključivu upotrebu jačeg pola. Žene će ostati, usuđujem sereći, ,,u prirodi” ili bar u neformalnom: to „neformalno” nije bilosinonim čiste izdvojenosti. U gornjem Ariježu u XIV veku postoji uravni samog sela neodređeno osećanje ženske zajednice, možda čakobojeno neraspoloženjem prema muškarcima: Gajarda izAskua bi bila najbolja i najčestitija žena u selu

— kaže Riksanda Amiel iz Askua —da se ne plaši toliko svog muža (II, 366—367). Od tog neodredenogutiska pripadništva zajednici važnija su međutim jezgra prijateljstva,koja u okviru celine sela povezuju međusobno nekoliko malih grupauticajnih žena: već sam zabeležio veliku prisnost ili seljačku „familijar-nost” koja postoji u selu Montaju, po pravu ili u stvarnosti, izmedu trimatrone: Mangarde Klerg, Gijmete „Belotke” i Na Rok e (I, 326, 328).Predstavnice gornje i vladajuće grupe u selu, ove gospe iz imućnog

1 II, 316 i III, 33. Vidi i „beginu” kod koje se u Kastelnodariju privremeno sklanja Blanša Marti iz Žinaka (III, 285).

280

mnogo manje čvrsta u svojim heterodoksnim uverenjima od tri matro-ne. Na prijateljske veze se nadovezuju i veze kumstva: grupa seoskihmatrona je već činjenica u XIV veku4.

Te ženske veze, različite, neformalne, starije su od poduhvata patarenskih misija, i upravo njih misije koris te: Pjer Otije, na prim er,svaka mu čast, neguje kao korisne za svoj cilj, čitavu mrežu prijateljica isimpatizerki u gornjem Ariježu. U njih Sibila Pjer ubraja, u nizu kojise time ne iscrpljuje, jednu udatu ženu i jednu devojku iz Aks-le-Ter-ma (II, 425). Gijom Otije se sa svoje strane specijalizuje u držanju

potajn ih propovedi ovoj ili onoj grupi žena u selima Montaju i Žinak(I, 477; III, 68—69, 273).

Žensko druženje prevazilazi društvene klase, naročito u seoskim parohi jama, kas telanka će ili biti potpuno izdvojena ili će se druž iti sostalim ženama iz mesta, na šta ne mora da sebe prisiljava. U mestuDalu Beatrisa de Planisol, bivša kastelanka iz našeg sela žutih krstova,ima bar pet prisnih prijateljica, kojima može da poveri svoje tajne5. Skoro sve su izgleda udate, seljanke, nisu plemićke, čak su običneslužavke. (Služavke, koje mogu spavati u sobi svoje gospodarice, pove-

2 Infra .3 III, 67—68 i III, 71. Gijmeta „Morinka” je nama poznata Gijmeta Mori, ovde

pomenuta u rodnom mestu pre odlaska u Kataloniju. Navedeni tekstovi, ovde i u I, 229, nenametljivo ukazuju na postojanje dva sloja ženskog druženja u selu, oba heterođoksna i seljačka, koji gro sso m od o odgovaraju po snobizmu i izboru društva ekonomskim slojevima (gomjem i nižem srednjem) društvene lestvice. M. Klerg, G. Beio i N a Ro ka , pripadaju lokalnom društvenom vrhu, dok druga grupa ili „kvartet”, spada pre u seljaštvo „ograničenih mogućnosti” u selu. Primetićemo (što neće protivrečiti prethodnom) značaj porodičnih krvnih i bračnih veza (majka-ćerka, tetka-nećaka, rođaka, kuma) za žensku društvenost.

4 II, 224: Mangarda Klerg je, na primer, ku ma Gijmeti Belo. Primetićemo i da je Beatrisa de Planisol ku ma paroha Klerga, sina Mangarde Klerg. Odatle potiče dvostruka veza između bivše kastelanke i matrijarhatskog patarenskog klana (I, 253).

5 I, 214, 215. Ovim podacima bi trebalo dodati p os t mo rtem činjenice specifičnoženskog druženja koje se sreće u duhova (infra, XXVII gl.).

281

renice su u ljubavnim stvarima svoje gospodarice, polu-đružbenice polu-svodn ice često znaju ono što muž ne treb a da zna. Nekoj ličnostikoju cene rado otkrivaju tajne kuće koja ih zapošljava, one su jedan odstubova informativnog sistema i jedan od kanala nizlaznog toka kultur-ne transmisije u selu6.)

U vreme kad je živela u selu Montaju, potom u Pradu, Beatrisa je bez oklevanja putovala do dosta udaljenog Kosua i Ž inaka i posećivalasvoju sestru koja se tek porodila. Tako je vidala i Rejmondu de Liznakkoja ju je grlila i Ijubila jer su bile u srodstvu (I, 237—238). Ali krug poznans tava Beatrise još u samom Montaju obuhvatao je i najobičnijeseljanke: bivša kastelanka je provodila duge časove kraj ognjišta unekom od seoskih ostala, s Rejmondom Mori ili Alazaisom Azema.

One su joj prepričavale ogovaranja, patarenska ili ne, koja su kružilamestom (I, 234—237, 308). Posle tih često jeretičkih razgovora lepagospa je bila pokolebana rečima seljanki, kao što elitu nekad pokole-baju argumenti nižih klasa te je dala džak brašna za božje ljude

A ja joj odgovorih: — A gde su to bili? — U Lombardiji, reče mi ona. Potrošili su svoja imanja i preobratili

se u jeres. — A kak vi su tijeretici? up itah je. — To su dobri i sveti Ijudi. — U Ime Gospoda, zaključ ih ja, možda je to dobra stvar. I otišla sam. (I, 318).Lako je pogoditi da će vest o povratku Otijeovih ubrzo prostrujati

ajonskom oblašću. U samom ritmu Alazaisine preprodaje sira. „Arap-ski telefon” nije izum XX veka.

Drugo mesto pretežno ženskog okupljanja i razgovora je mlin.Prema uobičajenoj podeli rada u gornjem Ariježu žene nose na mazgižito na meljavu i vraćaju kući brašno8. U Aks-le-Termu 1319. masažiteljki iz okoline gura se u mesnom mlinu, koji pripada vlasteoskomposedu grofa de Foa (I 151 153) Jed ini muškarac mlinar Gijom



baju argumenti nižih klasa, te je dala džak brašna za božje ljude.Plemenite ariježanke su navikle na takve ženske odnose u gradu i

u katoličkoj sredini, kao i na selu i u patarena (III, 26): u Pamijeu ženagospodara Gijoma de Voazen prisustvuje službi u crkvi svetog Jovana-Mučenika u društvu drugih žena koje pripadaju njenom društvu i kojesu joj đrugarice ili pratilje. Postoje takođe od sela do sela specifičnestruje nežnog zaštitništva gospi nad seljankama. Prodavačica AlazaisaAzema iz Montajua kupuje sir od Riksande Palares, koja proizvodi siru Liznaku i ljubavnica je siromašnog plemića u mestu7. Malo potom

sretne drugog kupca Riksande: to je već pomenuta plemenita gospaRejmonda od Liznaka, gospodarica mesta. Čim sretne Alazaisu Rej-monda je grli i Ijubi u ime njihove zajedničke simpatije za sina proda-vačice, koji je krenuo putem jeretičkog savršenstva (I, 313; I, 300).

Ženska društvenost se razvija u različitim oblastima delovanja i uizvesnim mestima, naročito seljačka, neki je malo brzopleto smatraju

brbljanjem. Trgovina sirom na prim er daje mogućnost ženama sa pla-nine da prenose bitne informacije. Riksanda Palares iz Liznaka učes-tvuje u trgovini sirom, ali je i profesionalni glasnik: stalno putuje odLimua u Lorda, iz Aks-le-Terma u Taraskon. Sa svojih obilazakadonosi svakakve ideje, koje nisu uvek pravoverne. Isto se tako ponaša iAlazaisa Azema, odgajivačica svinja i prodavačica sira u selu Montaju.

Jednog dana — priča ona — išla sam u Sorža da kupim sir i videla sam Gajardu, ženu Rejmona Eskonijea kako sedi na vratima svoje kuće. Pošto je ta Gajarda moja rodaka, sela sam kraj nje. I ona mi reče:

— Rođako, znate li da su se Otijeovi vratili?

6 I, 222 i 256; III, 286. Vidi i ličnost Sibile Teisijer, iz Montajua, služavke i poverenice, polu-družbenice i polusvodnice Beatrise de Planisol. Vidi i Odu Fore, bogatu seljanku, okruženu služavkama i dadiljama koje je prate u molitvama, pri njenim grčevima i... pri žetvi njenog imanja (II, 95).

7 III, 496. Riksa nda Palares, uostalom i sama zalazi u grupu žena bliskih patarenstvu u Aks-le-Termu, a ove su u celini u socijalnoj ravni koja je iznad njene (I, 281).

282

posedu grofa de Foa (I, 151—153). Jed ini muškarac, mlinar GijomKosu, suprotstavlja se „gineseju” koji donosi žito. I nije mu lako.Vatreno se raspravlja u toj grupi gde je ženska većina ogromna. Ime-novani Valentin Bara iz Aksa, rođak propatarenskog mesnog plemstvaupravo je ubijen. Od tada su krici natprirodnog porekla, noću namesnom groblju gde počiva Bara, tako glasni da sveštenici iz mesta nesmeju čak ni da zanoće u svojoj crkvi! Jedna žena, Žaketa den Karo,koristi raspravu, koja započinje tim povodom među mušterijama mli-nara, da porekne pred svim tim ženama vaskrsenje tela! Sancta Maria

— kaže ona — posle smrti upoznati našeg oca i majku !... Vratiti se u živo t iz smrtU... Vaskrsnuti s istim kostima i istim mesom koje imamo sad! Ma hajde! I Žaketa se kune na najbolje brašno koje je izvukla izsita da ne veruje ni reči o telesnom vaskrsenju. Mlinar je užasnut: onizjavljuje da je vaskrsenje sigurno istina, pošto su Mala braća i svešteni- ci našli da je tako napisano u knjigama i poveljama. I, pošto nije ustanju da se odupre, Gijom Kosu ostavlja Žaketu i grupu žena i vraćase da melje. Jedna siromašna devojčica od dvanaest godina9, svešteni-kova služavka — koja je prisutna tog dana među ženama u mlinu — potkazu je najzad Žaketu den Karo zbog huljenja i ruženja.

Drugi čisto ženski posao pogodan za razmenu misli je donošenje

vode. S krčagom na glavi ovaj se posao obično obavlja na česmi maloudaljenoj od sela. Pre petnaest godina — priča Rejmonda Marti izMontajua — vraćala sam se s česme u društvu Gijmete Arželije iz

Montajua i Gijmeta mi reče: — Jesi li videla Božje Ijude (drugim rečima jeret ike) u kuć i svog

oca? — Jesam, odgovorih joj.

8 I, 151. Vidi i Gijeme tu Mor i (II, 21) i Goziju Klerg.9 Drugi slučaj devojčice koja potkazuje u I, 488.

283

— Ti Božji Ijudi su, reče mi onda Gijmeta, dobri hriščani. Drže se one rimske vere koje su se držali apostoli Petar, Pavle i Jovan, itd. (III,103). v

Ženska društvenost se razvija i na mnogo drugih mesta: u kuhinjiu vreme večernja pre no što će se muškarci vratiti s rada, u krevetu gdese spava po tri u krevetu, seljanke i plemen ita gospa za jedno10, prili-kom međusobnog trebljenja od vašiju,11na seoskom trg u12 (mada je trgviše mesto političkog i muškog druženja), oko umrlih koji za umivanja, bdenja, sah rane i priča o njima postaju za izvesno vreme, od agon ije dosahrane, ženska stvar, kao što su bili za života u najranijem detinjstvu.Ili prosto u svakođnevnom međusobnom dodiru žena od domusa dodomusa, od sirotice do manje siromašnog ognjišta prilikom uzajmljiva-

nja sita i korišćenja peći. Vuna se prede zajedno, ćaska se: vidite ponašanje Alazaise Riv i Brine Pursel iz M onta jua tom pri likom13.Kao džinovsko mrmljanje ženski žagor odjekuje iz svakog sela.

I đ t l i j i O ili lj b i d ži lj ji O 14

— Niš ta gore od biskupa u Pamijeu! — odgovara lažni satir, pono-

seći se svojim nedelom (II, 368; II, 258).Č esto i dnevno žensko druženje se ponavlja, tako reći svakodnev-

no: u Montaju-u — priča Alazaisa Fore — Gijmeta „Benetka ”, Gijmeta Arželije, Gozija „Belotka” i Mangarda, paro hova majka odlazile su skoro svakog dana u (jeretičku) kuću Rejmona Beloa (I, 416).

Oksitanske seljanke osećaju neodoljivu potrebu da među sobomuzmu i zadrže reč. U izvesnoj meri za njih je to način da od muškaracaotmu neki delić moći i bogats tva15: najsmelije ne propušta ju da u tomsmislu podstiču bojažljivije, koje uostalom i dalje rade po svome... iostaju pokorne suprugu. Pre četrnaest godina — priča Rejmonda Martiiz Mon tajua16 — krenula sam u kuću mog devera Bernara Marti iz

Mo nta jua17. N a kapij i te kuće zatekla sam Gijmetu „ Ben etku” iA lazaisu Riv (ženu Bernara Riva ) kako sede. One m i rekoše: — Nećako, sedite ovde s nama za čas.Ali ja sam ostala stojeći! A žene izjaviše:



Između ostalog govori o jeresi Ovoga ili ljubavnim doživljajima One14.Da bi se ocenila prava težina tih priča i olajavanja, koja nije zanemar-ljiva treba pre svega podvući da seljanke u to doba nisu uglavnom niviše ni manje obrazovane od svojih muških saputnika. Neravnoprav-nost dugog trajanja, koju će doneti kasnije parohijalna škola pretežnonamenjena dečacima, još u stvari ne postoji. Ženski razgovor je dakleu to doba isto toliko smislen i ozbiljan koliko i muški, jer prvi još nijeobezvređen školovanjem, koje će uzdići drugi. Niži položaj žena je veću to doba neporeciv, ali je vezan za njihovu fizičku nemoć ili oblast

radova koji se smatraju nižim (kuhinja, povrtnjak, donošenje vode,rađanje, podizanje dece). Domet ženske reči nije ništa manji od odgo-varajuće muške reči.

U podne ta reč ima u selu monopol: kad Gijmeta Klerg dođesvojim roditeljima po mazgu da bi otišla po žito u Taraskon i ublažilaglad, nalazi vrata zatvorena. Prirodno: muškarci su na njivi s mazgomgde vade repu, a žene, naprotiv, drugim rečima susetke, okupile su se useosku i brbljivu grupu na ulici i pred kapijama (I, 340). Međutim ponekad prođe neki usamljen muškarac, kaže neku reč šale prisutnimženama ili smatra za dužnost da ,,u igri” navali na neku od njih. Otudamanje ili više lažan strah žrtava, koje su obično udate žene:

— Loše postu paš!1° III, 67; II, 291, 366.n I, 462—463; III, 288.12 I, 335— 337; I, 316.13 I, 254. Vidi sup ra II gl. posmrtno bdenje kraj preminulog Ponsa Klerga i komen-

tare žena o agoniji Gijmete Belo. Vidi i I, 314, 315 ogovaranje žena iz Montajua posle sahrane Mangarde Klerg. Žensko brbljanje u povratku od samrtnika: I, 240. O „uzajamnosti” vidi I, 386.

14 I, 310: Alazaisa Azema raznosi „govorkanja iz Montajua” (sic) o sum nji vim ljubavima Beatrise de Planisol s Pato-om i Pjerom Klergom. O govorkanjima i šaputanji- ma sela vidi i II, 92. Uporedi s gradskim registrom danas: E. Morin, L a Ru me ur

d ’Orlean s.

284

Ali ja sam ostala stojeći! A žene izjaviše: — Trebalo bi da udelite milostinju jereticima. Ne davati im poklone

(kad imate u rukama dobra ovog sveta, drugim rečima vunu i ostalo bogatstvo koje pripada vašem mužu) znači loše postupati! Jer su jeretici dobri Ijudi.

— Neće jeret ici okusit i moja dobra, odgovorih dvema ženama ... — Ti si rđava! Ti si ledena! rekoše mi one. A ja im okretoh leđa.Ženskom druženju kao takvom uzimanje moći i dobara je tek

uzgredan cilj, u svakom slučaju i jedno i drugo su namenjeni da ostanuuglavnom u rukama muškaraca, posebno muževa. Druženje se nalazi uravni informacije i komunikacije više nego same moći. ...cvrkut dama

je suveren!... pisao je Luj-Ferdinan Selin18... muškarci spetljavaju zako- ne, gospe se bave ozbiljnim: Mišljenjem! (...) nisu na vašoj strani?... Skočite i udavite se!... gospe su mentalno zaostale, glupače da zapla- češ ?... utoliko bolje! što su ograničenije, zatucanije, suštinske glupače to su suverenije!... Ocena autora Putovanja je očigledno gruba, neprave-dna i odvratno antiženska. Ipak i u selu Montaju može da se napravirazlika koja nije bez ikakve veze s onim što predviđa podlac Selin.Recimo da u selu žutih krstova muškarci drže bitne strukture vlasti,dok se žene u svom druženju staraju za dobar deo obaveštajne službe.

Radoznalost žena iz Montajua, kad su u pitanju muškarci, predstavlja bitn u činjenicu s te tačke gledišta. Pravedno vraćanje? Zasluž uje svaka-ko da uđe u legendu. U vreme kad sam živela u kući Rejmona Beloa i njegove braće — priča Rejmonda Tes tanije r,19 braća Belo su izgradili

15 Vidi u II, 415, značajan tekst o naglom nastajanju prijateljstva na prvi pogled između dve seljanke, a protiv muškaraca (vidi i u I, 338 sličnu pojavu).

16 III, 107. Rejm onda M arti, supruga G ijoma Martija je sestra Pjera Morija.n Ne mešati ovu ličnost s Bernarom Martijem iz Žinaka.ig L.-F. Cćline, D ’un chđ teau đ l ’autre , Gallimard, coll. Folio, izd. 1973. str. 10.19 I, 459— 460. O verodosto jnosti epiz ode vidi I, 465, 467, 469.

285

novi solier (sprat) iznad kuhinje... Posumnjala sam da jeretici dolaze na

spavanje u solier. Jednog dana u vreme večernja pošto sam donela vodu, kako sam čula da neko govori tihim glasom na spratu ostavila sam braću

Bernara i Rejmona Beloa i njihovu majku Gijmetu, koji su se grejali kraj vatre u kuhinji. Izašla sam u dvorište kuće: u dvorištu je bila velika i visoka gomila đubreta s čijeg vrha se moglo videti kroz pukotinu u zidu šta se dešava na spratu. Popela sam se na gomilu đubreta i kroz pukotinu sam ispitala pogledom sprat i videla u jednom uglu prostorije Gijoma

Belo, Bernara Klerga k ao i jeretika Gijoma Otijea kako tiho razgovaraju. Odjednom se dole pojavi Gijom Klerg. Uplaših se. Siđoh s gomile đu- breta.

— Sta si trazila u dvorištu? upita me taj Gijom.

—Tražila sam jastuče koje stavljam ispod krčaga na glavu, odgovo-

rih mu. — Odlazi. Idi kući. Vreme je, zaključi Gijom.Nema kraja prim erim a žive radoznalos ti nosoreča kojom se odli-

*

Dakle aktivno špijuniranje. Ali i manija ispitivanja. Žene Monta- jua u svojoj radoznalosti , naročito one mlade , zasipa ju jed na drugu paljbom pitanja. Ponavlja nje pitanja može najza d postati razdražujuće,čak detinjasto. Pogledajte pitanja Rejmonde Giju Rejmondi Lizije doknose vodu u vreme žetve u selu Montaju.

— I šta ste učinili za Gijmetu Belo?

— A kak vi su ti pošteni Ijudi (Božji ljudi)?

— A kako oni mogu biti blagosloveni ljudi (II, 222—223)?Ili pitanja žene koja trebi od vašiju (Rejmonda Giju) onoj koju

trebi (Mangarda Klerg). — A znate šta m ij e onomad rekla Rejmond a L izije« (Odgovor: Sta ti je rekla?) ...Kakvi su ti pošteni Ijudi?... I kako je to moguće?... Zar Ij d j b lj k št ik k j d ž t l H i t d k



Nema kraja prim erim a žive radoznalos ti nosoreča kojom se odlikuje „slabi pol” u ajonskoj oblasti. U Pradu Rejmonda Kapblank pričasvakom ko hoče da je sluša, a u ovom slučaju Emersandi Garsen:Videla sam kroz rupu u vratima u Pradu Pjera ili Gijoma Otije, kako u

jeres preobraća bolesnika (I, 278). Brbljanje Rejmonde, ponosne nasvoj podvig, izaziva bojazan da jednog dana Inkvizicija ne uništi ostal njenog oca i majke. Opet u selu Montaju Gijmeta Klerg, prolazećiulicom s krčagom vode na glavi, primeti dva čoveka, obučena u zeleno,u kući porodice Belo. Vrati se malo da bi ih bolje videla. A oni se na

to kriju: jeretici svakako (I, 347). Alazaisa Azema je još manje obzirna:ulazi bešumno u kuću porodice Belo (opet oni) da bi uhodila jednog božjeg čoveka (I, 311). Dreka uznemirene Gijmete „Belo tke” ništa ne pomaže. A u Pra du (II, 149) Gajard a Otije, žena Gijoma Otijea,savršenog, strogo šalje na spavanje — u zajednički krevet za obe —Mangardu Savinjan i Alazaisu Romje: žena Gijoma Otijea, savršenog,želi da obavije što većom tajnošću noćni obred kojim će Božji čovekGijom uvesti u jeres Arnoa Savinjana, Mangardinog svekra, ozbiljno

bolesnog. Ali Mangarda, bistra i raz dirana radoznalošću, ostavlja pri-tvorena vrata izmedu svoje sobe i kuhinje u kojoj umire stari Savinjan.Tako može da prati kroz odškrinuta vrata uživo sve pojedinosti i postupke uvođenja u jeres uz slabo osvetljenje žara zapre tene kuhinj-

ske vatre. U selu Montaju najzad dva ženska klana — papske matronei patarenske matrone — uzajamno se špijuniraju načuljenih ušiju da bičule šaptanja onih preko puta u času sahrane Gijmete „Belotke” (I,462).

Rađoznalost, ponekad nezdrava u ponekog čoveka, neosporna ječinjenica u gornjem Ariježu. Ali ta radoznalost nije ništa u poređenjusa radoznalošću žena koje predstavljaju jednu od struktura oksitanstvadrugog pola. Biće potrebna, u naše doba, pojava građanskijih civilizaci-

ja odanih priva tnom životu da bi to žensko špiju niranje opa lo ili bar bilo nešto malo pot isnuto .

286

Ijude ne spasavaju bolje ruke sveštenika koje drže telo Hristovo od ruku božjih Ijudi?... (II, 223).

A Gijmeta Klerg u svojim odnosima sa snajom Alazaisom Rusel is parom Tavernije koristi, kao i njeni sagovornici, istu tehniku pitanja:

— Sta se dešava, mu ž te je tukao?... A kud odlazi moj ujak (PradTavernije)?... I gde će da spava noćas?... A gde je Majs tor Prad Taver- nije?... A zašto vaša majka Alazaisa ne dolazi? ... I Za što Prad Taverni-

je ne nastavi da tka pla tno (I, 337—339)?Ispitivanje može da započne prizemno prozaičnim pitanjima da bi

se proširilo potom do velikih problema filozofije i religije. Cujte kakoGijmeta Klerg, opet ona, žanjući s majkom, zasipa majku pitanjima svesekući klasje:

— A gde je moj brat Pons? (Odgovor: Otišao je s ujakom Pradom Tavernije.)

— A šta radi naš ujak Prad Tavernije s gospom Stefanijom de Satoverden? Zašto je napustio svoju kuću i zanat, prodao svoje imanje? (Odgovor: On i Stefanija su otišli u Barselonu.)

— A šta nameravaju da rade u Barseloni Prad i S tefanija? (Odgo-vor: Otišli su Božjim Ijudima, dobrim Ijudima.)

— A ko su ti dobri Ijudi? (Odgovor: Oni se ne dotiču ni žene ni mesa, nazivaju ih jereticima.)

— Kako mogu biti Božji Ijudi ako ih zovu jereticima? (Odgovormajke Alazaise Riv: Glupa si i neznalica. Oni su Božji Ijudi jer šalju

Ijudske duše u raj.) — Kako jeretici mogu da stave duše u raj, kad sveštenici ispovedaju

i drže telo Gospoda da bi, kako se kaže, duše bile spasene? (Konačanodgovor obeshrabrene majke: Jasno je da si mlada i neznalica) (I,334—335).

Tu razgovor prestaje i dve žene nastavljaju da žanju žito u porodi-čnoj njivi na mestu zvanom Alakot na teritoriji sela Montaju ispodnaselja.

287

Iza radoznalosti i druženja drugog pola20postoji li u selu Montajui šire gledano u seljačkom i planinskom gornjem Ariježu čisto ženskisistem vrednosti? Ovako ambiciozno postavljeno pitanje ne zahteva,razume se, jasan odgovor. Pojavljuju se međutim različiti pokazateljikoji idu u prilog pozitivnoj tvrdnji. Zna se da su žene Montajua,uprkos nekolicini zapaženih izuzetaka, bile u celini više objekti negonosioci pa tarenske propagande 21. Večina njih — za razliku od muška-raca u selu — doživele su jeres kao celinu, koja u njih nije bilaizazvana vatrenim preobraćanjem ili pristupanjem. Prihvatale su pata-renstvo neodređeno, spolja, kao dar neba, zato što su ih njihovi muže-vi, očevi, braća, ljubavnici, prijatelji, poslodavci, rođaci ili susedi obele-

žili, ponekad uhvatili u zamku, čak uvlačeći ih u neki lokalni obred pata renstva . Č esto, ako se izuzmu posebni slučajevi matrona koje sam pom enuo, žene Montajua su pri stupale samo za kra tko i nevo ljnosasvim novom vjeruju isključivale su perspektivu da idu ako treba sve

umešane: njihovo srce govori glasnije. Žensko prijateljstvo nije u sušti-

ni ni međusobno takmičarsko. Ono se više okreće ,,ka skladu i čaknarcisizmu”. Ime mu je saučesništvo23.

*

Muško druženje je sveobuhvatnije od ženskog. Ono je i političkiznačajnije u ravni sela u celini. A može da se izražava, kao što smovideli, na poselima: patarenstvo, alergično na nečistotu žena, pojačavastaru težnju koja izdvaja muškarce, trbuha oslonjenog o sto ili sedećina klupi dok vatra greje, a žene su odstranjene i čuče kraj ognjišta24.Muškarci se, s druge strane, opet oni, nalaze u muškom društvu za

obrađivanja zemlje, naročito za vreme oranja i žetvi (I, 400 i passim). Mogu najzad da imaju sopstvenu đruštvenost, ludičku ili pevačku: uPrad đ’Ajonu, sasvim blizu Montajua, sedam ili osam seljana, svi mu-škarci dolaze redovno Pjeru Mišelu zvanom još i Crveni da igraju



sasvim novom vjeruju, isključivale su perspektivu da idu, ako treba, svedo lomače. U stvari osećale su se drugačije od novog jeretičkog identi-teta, u koji su ih spolja stezali. Ta uporna raznorodnost se osećala, ako

je verovati ženskim sveđočanstvima, kao da dolazi iz srca, čudnogorgana natopljenog u ovom slučaju tradicionalnim načinom mišljenja ineuništivim osećanjima. Brina Pursel, siromašna i vanbračna, na pri-mer, dopušta da je za trenutak pokolebaju razlozi Alazaise Riv, koja

joj s neba pa u reb ra izjavljuje da samo Božji, ljudi u ilega lnosti ukojoj su sad, mogu da spasu duše (I, 383). Ali ubrzo se mala Pruselova,

čijem je folklornom mentalitetu strana teorija patarenstva, pribira. Još pre no što ću izaći u dvorište Alazaisine kuće — priča ona — vratih se svom srcu i rekoh mojoj sagovornici:

— A kako to ti božji Ijudi, koji idu krijući se, mogu zaista da spasavaju duše?

Isto tako, na višem stupnju lestvice, Beatrisu de Planisol mučiheterodoksna propaganda koja nastoji da je dovede do susreta s bo-žjim ljudima, ali ona najzad jasno izjavljuje:

— Ne, nisam videla božje Ijude i n ikako ne uspevam da u svom srcu nađem razloge koji bi me naveli da ih viđam 22

Bilo da uhode svoje muške susede, ili da ostaju verne nekadašnjimverovanjima, žene Montajua se dakle osećaju dosta često emocionalno

20 Demografska neravnoteža daje još veći značaj ženskoj društvenosti: žene su u selu Montaju verovatno brojno nadmoćne zbog odlaska pastira iz sela, koji su svi mu- škarci.

21 To je dokazao M. Pierry, str. 77—80, povodom Alazaise Azema, Rejmonde Arsan, Brine Pursel, Alazaise Fore, Almande Gilaber, Gijmete Arželije, Gijmete Mori i Gozije Klerg, sve iz Montajua: sretanje ili čak „obožavanje” savršenog ne potiče u njih potpuno spontano, čak naprotiv (I, 311, 373—375, 386, 415, 423; III, 68, 99, 363).

22 I, 238; vidi takođe, opet povodom Beatrisinog „srca” II, 296. O pojmu „srca” umišljenju kasnog srednjeg veka i renesanse vidi primedbe D. Julia u J. Le Goff i P. Nora,

Fair e d e l ’histo ire, t. II, str. 156. Treba s druge strane primetiti da u Montaju-u i Sabartesu„srce” nije ženski monopol (II, 328).

288

škarci, dolaze redovno Pjeru Mišelu, zvanom još i Crveni, da igraju barbu t i šah. Ovi ljudi su potpu no obuzet i svojom igrom: ako jeverovati Rejmondi de Pužol (Mišelovoj ćerki) ne potrude se ćak ni da obiđu savršenog Prada Tavernijea, koji se krije u podrumu mog oca (II,401). U pitanju su verovatno društvene igre koje se igraju na poselu,ali muškom. S druge strane muški skupovi su često „muzički” — frula

je obavezni deo prtl jaga pas tira, velikih i malih (za propalog pasti ra seu selu Montaju kaže da nema više ni frulu! [II, 182]). Na muškimgozbama se rado peva: velikoj čisto muškoj večeri u kući Iga de

Surnije, na dan Uspenja Bogorodice, prisustvuje osam ljudi, a jedan odnjih je Mali brat prosjak, kome su dali mesto u dnu stola iz samilosti(II, 123). Pre obeda traže od tog mladića da otpeva Ave Maria, alizahtev je više estetskog nego pobožnog porekla: čim fratar da religio-zni prizvuk pesmi gosti ga ućutkaju. Isto tako u Pamijeu, u crkvenomhoru (samo muškom?), pevuši se poluglasno kobla, trubadura PjeraKardenala, protiv klerika (III, 328).

Još je značajnije skoro opštinsko druženje koje okuplja muškečlanove u jednom mestu na ulici, a naročito na seoskom trgu podzajedničkim brestom, na primer nedeljom. To je večna agora, zajednica

23 Nije reč o poricanju svađa među ženama koje haraju u našoj parohiji. Međutim

ono što kaže Anais Nin o ljubavi među ženama odnosi se, čini mi se, u izvesnoj meri na žensko druženje u Montaju-u, selu gde se međutim odbijalo, reklo bi se lesbijanstvo ka o takv o: „ljubav medu ženama je pribežište, begstvo ka skladu i narcisizmu umesto sukoba. U ljubavi između muškarca i žene postoji otpor i sukob. Dve žene ne donose sud jedna o drugoj. One obrazuju savez. U nekom smislu to je ljubav prema samoj sebi” (Anais Nin,

Jour nal, 193 1— 1934, Pariz, Stock, 1969, belešk e od 30. 12. 1931). Na konkr etniji i više politički način, pitam se, ne prati li razvoj muške društvenosti, institucionalizovane na

jav nim trg ovim a, koji prati na pre dak ko nz ula me ins titu cij e u XI II i X IV vek u (vid i jo š neobjavljenu tezu gospođe Gramain) i izvesno uzmicanje ženskog uticaja. Da li je to bila cena k onzulame „demokratizacije? U svakom slučaju pogledajte Bemara Klerga, tipičnog predstavnika (kao baji) moći koja je po poreklu feudalno-gospodarska, a ne konzulama i pre-konzulama: taj Bem ar bukvalno tetoši žene u do mu su svoje tašte.

24 I, 315; I, 311 i sup ra (posela).

19 Montaju 289

Sredozemlja, hrišćanska po službi božjoj, tu se govori o ženama, a

najviše o veri. Baš te godine — priča 1320. Gijom Ostac, seljak i bajiOrnolaka — pošto je kraj Pamijea spaljen jeretik Rejm on de la Kot25, šest Ijudi iz Ornolaka našlo se jedne nedelje na trgu tog sela kraj bresta, govorili su o spaljivanju jeretika, na to sam ja naišao i rekao im:

— Ja ću vam reći ovo: čovek koga su spalili bio je dobar svešte- nik... itd.

Drugi put26, opet u Ornolaku, sedam ljudi (od kojih je četiri ili petveć pomenuto u prethodnom razgovoru) okupili su se na istom trgu.Rasprava se sad vodi o sudbini duša posle smrti i o zamašnim razmera-ma koje treba da ima raj da bi mogao da primi sve duše bezbrojnihljudi koji svakodnevno umiru. (Možda je doba epidemije.) Baji, GijomOstac, opet, probija se kroz gomilu debaters... i umiruje ih sve. Obave-štava svojih sedam muških slušalaca da je raj veći od ogromne kućekoja bi se pružala od Tuluze do pirinejskog prevoja Merans: prematome nikakva nebeska stambena kriza ne preti u bliskoj budućnosti.

S ki h B d j k B Ž i j 1323 li i

koju će u XIX veku igrati kafana slobodnih mislilaca. U Gulijeu

(parohija Vikdeso) stvari idu još dalje: mesna agora naizmenično sažetvom prosa je arena muških rasprava između zemljoradnika-klerika i

pro stih seljaka, kojima ponekad prisustvuje i neko liko žena; pro pata-renski argumenti u prilog postojanja ,,dva Boga” pljušte kao udarci poglavi u tim raspravama (I, 350—369).

Ponekad se muško druženje sa seoskog trga prenosi neposrednona neke rasprave istog tipa, koje se odvijaju u samom srcu porodične

prisnos ti između rod itel ja i dece, u kući i na poljopriv rednim radov ima(I, 350). Ipak izgleda da se muška društvenost može potvrditi jednos-tavno i prosto i izvan porodice, grupa muškaraca jednog mesta timeodređuje svoju samosvojnost u odnosu na arhipelag domusa i u odnosuna ženski i muško-ženski svet. Pogledajte izjavu Rejmona de l’Er (II,132), seljaka iz Tinjaka, i vrlo smelog slobodnog mislioca (dešava muse da u celini poriče vaskrsenje, raspeće i otelotvorenje!). Jednog danana trgu u svom selu raspravlja sa tri ili četiri, ili možda i više svojih



Seoski paroh u Bedejaku, Bernar Žan, opisuje 1323. mali prizormuškog skupa: Te godine — priča on — na praznični dan, u nedelju mislim pred Ivandan, posle ručka između „none”— i večernja ja sam sa

Arn o-om iz Bedejaka i drugim Ijudima iz sela, sećam se imena samo trojice (slede imena) bio ispod bresta kraj groblja uz crkvu u Bedejaku. Sam o sam ja sedeo, ostali su stajali. Govorili smo o žetvi žita:

— Bojali smo se (reče jedan čovek), ali hvala Bogu, žetvaje dobra (111,51).

Jedan od učesnika, Arno de Bedejak, onda odgovara da ne bdiBog nad žitom, sama priroda proizvodi žetve! Zgaden, paroh se buni!

Namrš teno lice Arnoa, koji se pred brukom koju je izazvao povlači saskupa na vrhovima prstiju...

U Bedejaku su takvi letnji, neformalni i muški skupovi česti. Nekoliko dana posle ovog koji smo naveli dolazi do drugog, istovreme-no i burnog i folklornog: Te iste godine — priča Ademar de Bedejak —

ja, Am o de Bedejak, paroh Bemar Zan i drugi Ijudi, čija sam imena zaboravio, bili smo p od brestom pred crkvom u Bedejaku i govorili smo između sebe o nekom izvoru koji je u dijecezi Kuzran. Kažu da su nekad u vrlo davna vremena kraj njega pržili ribu na tiganju. Ali su ribe iz tiganja skočile u izvor i mogu se i danas videti tamo ispržene samo s

jedne stranel (III, 52). — U to vreme Bog je zaista pravio mnoga čuda! — primećuje onda

jetk im glasom, ulazeći u raspravu naš pametnjaković, Arno de Bede- jak!. .. Smesta paroh Bernar Žan, kod koga je što na um to na drum,zagrmi protiv Arnoa, a ovaj ponavlja svoje prirodnjačko huljenje...Seoski trg dakle, preuzima funkciju — u malom razume se — uloge

25 I, 208: Rejmon de la Kot je valdista koji živi u Pamijeu. Muški razgovori o ženama: III, 301. O druženju na ulici v. I, 475.

26 I, 202. Muško druženje (i opštinsko) na javnom trgu u selu potvrdeno je i udonjem Langdoku u isto vreme (Gospođa Gramain, teza, ms., ,,Le village et I’habitat”,str. 5).

290

sugrađana. Ne ustručavajući se Rejmon izjavljuje svojim sagovornicimada je duša samo krv, da je duša smrtna, da nema drugog sveta ili„veka” osim ovog našeg itd. Dotle je sve obično u suštini, bar sagledišta poricanja na kojem stoje ljudi, kasnije saslušavani u Pamijeu.Ali istraga Žaka Furnijea nad Rejmonom de l’Erom je upornija:

— Jeste li govorili o tim greškama sa svojom ženom, Sibilom? — Ne — odvraća Rejmon, koji se međutim nije ustručavao da

biskupu (besram no) prizna ovo ili ono nede lo, teže od prostog bračnog

poveravanja. — Jeste li o tome govorili sa svojom rođakom Rejmondo m Rej, koja vam je neko vreme bila Ijubavnica uprkos činjenici da vam je rođaka?

Ope t negativan odgovor. — A sa sinom Rejm onom? — Ni s njim.

*

Preko idejnih rasprava muška društvenost dovodi do verbalnogdovođenja u pitanje ustanova, posebno crkvenih ustanova, kojima ljudiiz sela nalaze mnogo više mana nego svetovnim strukturama. Vrlogrubo, grupa muškaraca kritikuje osobe odgovorne za te ustanove: pastirs ke gazde napadaju čak i samog prelata , koji uzima crkvenidesetak na stoku. U Lordau 1320, pod brestom na trgu, pet ljudi izmesta raspravljaju o plaćanju desetka na jaganjce, koje se primiče:

— Treba da platimo desetak na jaganjce... — kaže jedan od njih. — A d a n e platimo ništa — odvraća drugi — bolje da sakupimo sto

livri u gotovu i platimo dva čoveka koji će ubiti biskupa. — Rado bih pla tio svoj deo — zaključuje treći — nikad novac ne

bi bio bolje uložen... (II, 122).

291

*

U selu Kije, ne mnogo različitom od Montajua, koje leži neštoniže nizvodno na gornjem Ariježu, najbolje se vidi grupa okupljenihmuškaraca, istovremeno prožeta duhom i pobune i zajedništva. Rej-mon de Labira, odgajivač stoke i vinogradar (II, 325), iznosi iscrpnosvedočanstvo o mnogobrojnim neformalnim skupovima ljuđi, manje iliviše posećenim, do kojih dolazi o Uskrsu i na Cveti u društvenomokviru tog sela27. Kažem „društveni okvir”, a ne „geografski”, jer je bar

jedan deo skupa ljudi iz Ki jea, taraskonski, a odigrava se van opštinsketeritorije. Ljudi se nalaze u „gradu”, u Taraskonu na Ariježu, predcrkvom u Savaru, koja je parohijska crkva ljudi iz Kijea. Druže se natom istom trgu na mesnoj pijaci. Nalazimo ih opet u Savaru, kraj

valjare sukna u Kabesu (valjara okuplja muškarce kao što žitni mlinokuplja žene [II, 323, 326, 327]). Naglašavamo vrlo posebnu ulogukoju igra gradska crkva u Savaru-Taraskonu u odnosu na seoski živaljljudi iz Kijea: muška društvenost u ovom slučju je veza grad selo

više na susrete i okupljanje pre i posle službe. Ti muški susreti i

okupljanja obrazuju nezvaničnu zajednicu: ona daje krv i meso, a dala je verovatno i korene , zvaničnoj zajednici, a u ovoj su „mesje”, javnioglašivač (II, 453) i konzuli; ove možda biraju starešine porodica ili seimenuju...

Ko kaže zajednica kaže i običaj: neformalna muška grupa braniobičajne privilegije (II, 322, 324) gorštaka od novih poreza koje name-ću prelati, ona čak razmišlja i o grubom nasilju, telesnom i proizvođač-kom, onih koji rade protiv hijerarhijskih, čak parazitskih, prerogativana koje se pred seljacima pozivaju gospoda iz dijeceze i sveštenstvo.Kad bi samo svi đakoni i svipopovi otišli da kopaju zemlju i da je oru..., a biskupu zakazujem sastanak na jednom (planinskom) prevoju; tući ćemo se oko tog pitanja desetka na ovce. Baš bih voleo da vidim šta taj biskup nosi u trbuhu! — uzvikuje Rejmon de Labira, opet on, preddvanaestak okupljenih seljaka, muškaraca, kojima su biskupovi i kon-zulski ljudi došli da naplate taj čuveni desetak na stoku (II, 315).

U l M t j i j k j bl ti šk d ž j j



ljudi iz Kijea: muška društvenost, u ovom slučju, je veza grad-selo.(Možda je u ovom slučaju reč o staroj situaciji, sličnoj onoj koja sesretala u prvim vekovima hrišćanstva u Galiji: u tim starohrišćanskimvremenima obavljanje kulta je pretpostavljalo duga putovanja seljakado gradskog svetilišta...)

Bilo kako bilo, čak i kad su izvan teritorije zajednice, crkva i trg pred crkvom, služba božja i naročito vrem e pred službu i posle službe,najčešće služe okupljanju muškaraca: imaju li seljačine iz gornjeg Ari-

ježa neko pose bno mes to u svom parohij skom svet ilištu (u pevnic i)?Dok su njihove žene odbačene u lađu? To ne znamo. U svakom slučajusigurno je da muška polovina stanovništva smatra crkvu u svom selukao svoju stvar, svoje vlasništvo; kao zgradu koju su radni ljudi izmesta podigli sopstvenim žuljevitim rukama, bilo dobrovoljno ili kulu-kom... Hijerarhija biskupa i sveštenika, s te tačke gledišta, nema pravoda raspolaže svetom kućom, sem kao nekakav uživalac: Crkva i zvona su naša, mi smo je sagradili, mi smo u nju doneli i kupili sve potrebne stvari, mi je održavamo, teško biskupu i sveštenicima koji nas izbacuju iz naše parohijske crkve, koji nas sprečavaju da u njoj pratimo službu božju i koji nas primoravaju da stojimo napolju na kiši — izjavljuje predgrupom seljana, izopštenih muškaraca, Rejmon de Labira. Kao i oni i

on je izopšten zbog neplaćanja desetka28. Zaključuje željom da se služidivlja služba usred polja, u nedostatku obredne službe, zabranjene zaizopštene koje su isterali iz svetog mesta, mada im ono pripada (II,311, 320).

Iza ovih glasnih protivljenja muške agore ocrtavaju se zahteviseljačke zajednice s muškom prevlašću. Ova je usmerena ka zajednič-koj kući, drugim rečima ka crkvi, na prisustvovanje službi božjoj i još

27 II, 319, 323, 326... i pa ss im u sveodčanstvu Rejmonda de Labira, od II, 309 doII, 328. Na jednom jedinom od tih skupova prisutno je i nekoliko žena.

28 II, 310, 311, 313, 316 (povez ao sam različite izjave R. de Labira).

292

U samom selu Montaju i u ajonskoj oblasti muško druženje jesvakako prigušenije, manje glasno nego u Kijeu ili u Lordau. Mogu likrupne razmirice, koje haraju našim preko polovine jeretičkim selom,strah od potkazivanja, slabo gubljenje vrednosti crkvenih ustanova daobjasne ovo delimično odsustvo pojave muškosti na seoskom trgu29?Treba dodati i da Montaju, selo putujućih pastira, često održava pravaokupljanja muškaraca... daleko od sela: na pirinejskim prevojima, pokolibama, na striži ili muži, ili pak na gradskim pijacama vune i

jaganjaca, pre nego pod zajedničkim brestom pred crkvom30. To nesprečava međutim zajednice ovog malog mesta u Ajonu da imaju svojumušku osobenost. U Pradu ili u selu Montaju, zvanična pisma biskupakoja se odnose na neki slučaj jeresi u parohiji, čitaju se pred beležni-kom u prisustvu grupe muškaraca i uglednika, u kojoj su već poznatanam imena: Bene, Klerg, Arželije itd. Ova grupa verovatno obrazuje„najzdraviji deo” — u ovom slučaju muški — stanovništva sela. Imadakle i tu, ispod ravni zvaničnih ustanova konzulata, zajednica uticaj-nih muškaraca, koji čine politički kostur lokalnog društva. Dodajem ida je privilegovana pripadnost ovih ljudi zajednici podvučena onomas-tičkim činjenicama: ispred Montajua, u Prad d’Ajonu bar sedam ljudi

nose toponimsko lično ime „Prad” (Prad Tavernije, Prad Biskaja itd.).

29 Vidi homerovske rasprave među muškarcima u kojima se paroh Klerg suprotstavlja muškarcima iz porodice Mor, vidi takođe kasnije pripreme, opet među muškarci- ma, osvete koju Morovi kuju parohu ( su pr a, II gl.).

30 III, 148— 151 i 378: muški dijalozi prilikom odlazaka (i povrataka) na sajm ove ipijace. Vidi i sup ra, IV do VII gl., biografiju P. Morija i drugih pastira. Možemo se takođe pitati da li izvesne karakteristične crte Montajua (jaka ženska društvenost, odsustvo sve do 1320. konzulamih ustanova, slaba muška i zvanična društvenost seoskog trga, snaga tradicionalne i feudalne ustanove bajia) ne čine logično strukturisanu celinu koja se,tačku po tačku, suprotstvlja strukturama modemijih sela, koja imaju konzulat, mušku društvenost na trgu itd.

293

To podvlači suštinske veze, u suštini skoro plemenske, koje povezuju

ime mesta i duh mesta sa muškim delom stanovništva31.

*

Posle muške i ženske društvenosti ostaje da se istraži društvenostmladih na granici detinjstva i dečaštva. Već smo rekli da u selu Monta-

ju društvene strukture unekoliko nagriza rasparčanost na domuse ukojima svaku ravan „poklapa” starija generacija oličena u udovcu,udovici ili paru, nema dakle „opata za mlade” u selu žutih krstova.Pored toga različiti „preseci”, koje će u kasnijim vekovima uneti os-novna škola, potom regrutna komisija, razume se ne postoje za monta-

juske dečake u XIV veku, nepismene i još neobuhvaćene vojnomobavezom. Uprkos tim prazninama izgleda da ipak postoji, u izvesnojmeri, neka društvenost mladih, čak i dece, koja se javlja vrlo nename-tljivo32u našim tekstovima o seljačkom gornjem Ariježu. U Bastid-Se-

(Arijež), ali rodom iz Lafaža (Od), nije se nikad pričestila do udaje, a

udala sa sedamnaest ili osamnaest godina (II, 82—83). Otkud ta uzdrža-nost? — pita je namrgođeno muž. — Zato što — odgovara ona — u mom selu Lafaž, gde sam rođena, mladi Ijudi i mlade žene nemaju običaj da primaju telo Hristovo. Postojala je dakle u tim krajevima grupamladog doba sa dve podgrupe (muškom i ženskom): iz te grupe seizlazilo (oko devetnaest ili dvadeset godina?) tek s „prvim pričešćem”,shvaćenim kao obredom j>relaza u odraslo doba (za devojke se često pok lapao sa uda jom )33. Cak i u mestima gde taj obred nije imao tajoblik grupa mladih, sa svoje dve pod-grupe (dečaci i devojke), bila jeverovatno priznata kao samosvojna celina, i to daleko pre no što se pomislilo na njeno ozvaničenje, kako će to biti učinjeno u Provansiustanovljavanjem opata za omladinu. Mlađi od dvadeset ili dvadeset i

pe t godina zaista vole da peva ju (mislim na vinsku pesmu koja pra tiudvaranje Pjera Morija, koji jedva odrastao „izvodi devojku” u krčmuu Aks-le-Termu). Ova grupa po godinama se specijalizuje u sviranju iigranju na koje se pozivaju i mladi bračni parovi nedavno venčani: Na

č đ



tljivo32u našim tekstovima o seljačkom gornjem Ariježu. U Bastid Seru-u, u Žinaku, deca čuvaju goveda i svinje, igraju se zajedno jedućirepu i belu repu, režu od repe krug koji jedno od njih u igri diže urukama, kao što bi sveštenik digao hostiju (uznošenje repe-hostije naćiće se kasnije u pirinejskom vračanju u XVI veku). Drugi put, mlađezemljoradničke sluge, zaposlene na branju prosa, prave svakakve šale uambaru u kome spavaju. Poslodavac ih je smestio po nekoliko u istikrevet, a šaljiva igra ubrzo prevazilazi stupanj koji bi u naše vremeodgovarao tuči jastucima: jedan od mladih radnika, Pjer Ases, opet u

privremenoj spavaonici diže podrugljivo pu tir od repe i upo ređuje pu tir sa staklenim peharom . Gnušan je drugih mladića. Iznenađeni su iužasnuti i zato će poslodavac otpustiti Pjera Asesa jednog od narednihdana, jer se ovaj mladi sluga smatra kockarom, opasnim i brbljivcem.Prijava, iznuđena jednom od svedoka pod pretnjom noža, omogućićeda šaljivčinu pošalju na sud Žaka Furnijea (III, 455—456).

Igre, smeh i šale omladine nisu, kako vidimo, lišene ni ozbiljnosti,ni kulturne sadržine. Da li to znači da u oblastima Ariježa i Odeodgovaraju prepoznavanju starosne klase i izvesnim posebnim ludič-kim postupcima grupe mladih. Verovatno. Oda Fore, udata u Mirvielu

31 II, 237—239 i 255, 256 ( muška san ior pa rs )\ II, 239, II, 256, III, 504 i pa ss im (toponimska lična imena u Pradu); vidi i I, 239 beleška 153; i II 366 (isto to u selu Asku). Muškarci Sabartesu koriste reč vrednost, vredan (valens) za označavanje pripadnosti

je dn e os ob e ili gru pe seo sk oj i p okra jinsk oj elit i.32 S tog gledišta sportska i druga društvenost mladih se javlja u bretonskom selu,

koje je opisao Noel du Fail (Propos rustiques...) kao mnogo razvijenija nego u nas. I u selu N. Retifa (La Vie de mo npere . . . ) svest mladih se izgleda izražava s mnogo više snage nego u selu Montaju. Verovatno veliki broj naših mladića suviše rano odlazi za stokom... Nesklad godina mladenaca (devojke se udaju čim se zadevojče, mladići se žene tek posle dvadeset pet godina) mogla je takođe naškoditi uspostavljanju zajednice mladih koja bi bila karakteristična i čije bi dve polovine, muška i ženska, bile uglavnom u ravnoteži. Uopšte „presek” muško/žensko je ako ne važniji, a ono osetniji u selu Montaju nego podela po godinama.

294

dan Svetog Petra i Pavla — priča Gijmeta Klerg, rođena i udata u seluMontaju — posle službe božje i ručka otišla sam da igram i vodim igre s drugim mladim Ijudima i devojčicama iz sela Prad, uveče sam se vratila kući mog strica u Pradu na večeru (I, 338).

Dečaci koje je zaveo homoseksualac Arno de Verniol, bore se iigraju pre no što će zadovoljiti njegove želje34. Igra međutim ne pripa-da smo mladima. Na svadbi Beatrise de Planisol 1296, Gijom Otije, uzrelim godinama, jedan je od „plesača”. Kasnije će biti omiljen u selu

Montaju zbog svoje veštine da vodi igranke (I, 218).U selu, kad sva pitanja profesionalnih delatnosti ostavimo postrani, ženska društvenost se specijalizovala za širenje i prikupljanjeinformacija za internu upotrebu. Muška društvenost za političko odlu-čivanje i suprotstavljanje muškaraca okolnom društvu, a društvenostmladih najzad, bar onoliko koliko se javlja kao takva, ne tiče se tolikosaznanja, vaspitanja ili delanja, koliko osećanja i neusiljenosti oličenihu igri i plesu. Vaspitanje devojaka, prvenstveno muzičko — pesma i

ples — dugo će još tokom sledećih vekova nosit i tragove tog stan jaduha. Za dečake će se naprotiv, malo po malo, nametnuti strožije iintelektualnije vaspitanje.

33 Vidi i sup ra XIII gl. tekst Pjera Otijea o strateškom značaju navršenih osamnaest godina, trenutka shvaćenog kao kultuma granica.

34 Sved očenje Am oa de Vem iola: III, 42 i pa ss im .

295

S E D A M N A E S T A G L A V A

KRČ MA, SLUŽBA BOŽJA, KLANOVI

Apstraktno je, reći će se, odvajati jednu od druge tri đruštvenosti

(koje se i same dalje dele...) mušku, žensku i dečju — dečačku-omla-dinsku... U odgovoru ću se pozvati na suverena prava analize; podvući-ću takođe stvarno postojanje žarišta opšte društvenosti. Izvesna surazumljiva po sebi: muškarci, žene, deca se okupljaju pri trebljenju

rezonantno telo usmenih novosti (I, 169—176). Razgovori uz piće i

posle pića prenose se potom preko pos rednika do sela u planini, gdemože da prasne u srcu seljaštva seljačko osporavanje lomača za jereti-ke i crkvenih poreza2. Uostalom neke su krčme prava sastajališta je-retika. Išao sam u A ks-le-Term — priča Gijom Ekonije iz Aksa — i

prolazeći kroz Kustosu3, zaustavio sam se u jednoj krčmi da nešto popi- jem. Neki od gostiju koji su se tu zatekli znali su da sam vernik (jeretič-ki). Upitaše me:

— Kuda ideš? — U Aks — odgovorih. Idem da nađem jeretika kako bi u jeres

uveo moju majku na samrti.Onda mi neki mladić koji se tu zatekao (bio je to Pjer Montanije

mislim) reče:

— Nečeš ići sam. Ja ću te pratiti. Izajedno sm op oš liz a A ks ... (II, 14).

*



j p p j j p j jvašiju, na njivama, na ulici, u domusu. Druga „opšta žarišta” su jasnijeođređena: krčma i naročito parohijska služba božja...

Krčmu, u njenom potpunom obliku, drži žena ili bračni par, a pohađa ju je većinom muškarci, ali i žene: slika iz Epinala prema kojoj je krčma, kao bife između 1900. i 1950, prvenstveno mes to muškedruštvenosti, nije sasvim tačna za gornji Arijež u XIV veku, a ni zafrancuski Stari p oredak u celini1.

U samom selu Montaju, i uopšte u čisto seoskim mestima koja

uvoze vino, krčma postoji samo u zametku: Fabrisa Riv na primer„vodi krčmu” u parohiji žutih krstova (I, 325—326). Prima li zato onekoji piju u ad hoc radnji? Možda, ali to uopšte nije sigurno. Delatnostkrčmarice se sastoji pre svega u „raznošenju vina” po porudžbini pokućama ovih ili onih stanovnika manje ili više bogatih, Klerg, Bene itd.Fabrisa, viđeli smo, vrlo je slabo opremljena za svoj posao...

Pravih krčmi, sa zajedničkom prostorijom za goste, ima samo umalim gradovima, u varošicama ili u mestima razmene i prometa. Tuseljaci i seljanke prilikom sajmova i pijaca imaju priliku da se druže ilida viđaju ljude, žene i devojke, sveštenike i svetovnjake iz drugihkrajeva i drugih sredina. U Foa važnu krčmu drži Pjer Kaira sa ženom

Gajardom, koja meri vino. Građani i seljani grofovije Foa koji su u prolazu — uglavnom muškarci i nekoliko žena — tu razgovaraju ospaljivanju na lomači jednog valdiste i primećuju čudesne pojedinosti:osuđenik je digao ruke nebu u času kad je vatra uništila uže kojim je bio vezan. Neki, kao Beranže Eskulan iz Foa, obilaze krčme po gradu (I,174) i sakupljaju i prenose dnevne vesti. Tako pretvaraju kafane u

1 Vidi graviru iz prve polovine XVII veka „mešovite” krčme, koja je pretstavl ja prilikom vašara u Gibreju (privatna zbirka). Uopšte u krčmi, a naročito u kuči, muškarac (u prolazu) i žena (domaćica kuće) pi ju za jeđ no prilikom susreta (III, 197). Činjenica da piju zajedno, pretpostavlja se, odrešiće im jezik posle izvesnog vremena (ibid ..).

*

Krčma je međutim drugorazredna: velika je prilika za druženje iokupljanje, diastoličnim nedeljnim kretanjem, mase seljana iz kuća i sa

pašnjaka: služba božja. Mada ih posećuju i seljaci, krčme su višegradske ili „varoške” nego seoske. Služba božja postoji svuda, peva se iizgovara (I, 145) u svakoj parohiji (s jednim ograničenjem: neka selanemaju crkve te njihovi vernici odlaze do svetilišta u najbližoj varo-

šici).A kad je čovek nevernik? Pataren? Služba božja je ipak korisna,ona je mesto sastanaka: tu se na primer kuje plan za otmicu (III, 151).A kad je neko katolik? Stvar je još prostija: kultni čin predstavljasredišnji trenutak u ostvarivanju verovanja. Sav naš spas sastoji se u službi božjoj — izjavljuje Gajarda Kaira, opet ona, vlasnica krčme uFoa (I, 169). Što se tiče Montajua utvrdićemo da i oni, naklonjeni

patarenstvu, emigran ti ili s tanovnici sela kao što su Pjer Mori i Beatr i-sa de Planisol, prisustvuju službi redovno ili povremeno (III, 136). Čakse ističu u nekim prilikama, ne hajući očigledno za protivrečnosti,svojom katoličkom pobožnošću pred oltarom (u ovoj „dvostrukoj pri-

padnosti” nem a ničega što bi u ono vrem e izazvalo gnušanje). Bea trisa

pali šarene sveće Bogorodici. Pjer Mor i daje runa vune svetom Antoa-nu.

S te tačke gledišta za etnografa nema razlike u prirodi nedeljneslužbe božje u oblasti Ajon i kakvog drugog religioznog obreda pagan-skih prizvuka, koji u redovnim razmacima okuplja u srcu puebla (sela) prip adn ike plem ena Indijanaca. Služba božja mnogo više no krčmaokuplja seoski živalj: muškarce i žene. Mi smo svakako već podvukli

2 Vidi predmet Gijoma Ostaca: I, 195.3 Sadašnji departman Od.

297

privilegovanu vezu između muškaraca i parohi jalne crkve: oni su je

nekad sagradili, oni ili njihovi preci, svojim rukama i svojim muškimkulukom. (U naše vreme naprotiv veza će biti prevashodno ženskogtipa, pošto će žene počev od XIX veka postati odlučnije vernice no štoće to biti njihovi muževi.) Na svaki način služba božja je sveobuhvatniobred: ma kakve bile pojedinačne slabosti, verovatno mnogobrojne uselu Montaju, ona okuplja stanovništvo oba pola i svih doba života.

Odatle potiče njen značaj za širenje subverzivnih ideja sve do sela.Jeres se širila ne nasuprot već pomoću službe božje. Te ideje je okupiou jednoj knjizi neki poluintelektualni sveštenik, potom su preko propovedi proceđene do nepismenih parohi jana. Primer: pre d pedesetseljana okupljenih za nedeljni obred, Amil de Rije, stalni vikar crkve uŽinaku, poriče buduće vaskrsenje tela: Treba da znaš — kaže Amiel

svojoj pastvi kojoj se obraća sa ti kao da je jedan jedini čovek — da ćeš na dan Strašnog suda vaskrsnuti u krvi i mesu. Tada ćeš čuti telom i dušom svoju osudu. Ali posle suda će tvoja duša otići u raj ili u pakao, dok će se tvoje telo vratiti u grob i ponovo pretvoriti u prah... Eto, —

izjavljuje Alazaisa Fore svojoj majci Almandi Gilaber hrabreći je i

pods tičući je da uvede u jeres svog bolesnog sina4 — od svih Ijudi u ovom selu neće biti nijednog koji će nas potkazati. Za vladajuće porođiceu selu Montaju (Belo, Bene, Klerg, For, Mori, Marti, Riv5) patarenstvo

je pre svega izvestan način da se bude zajedno. Tri vodeće porodic e,Belo, Bene, Klerg, s vladavinom Klergovih nad trouglom, međusobnosu čvrsto povezane brakovima. Svestan uloge tog connubium-a BernarKlerg, baji, koji je romantičnom ljubavlju voleo Rejmondu Belo, uzeo

ju je za ženu s mirazom nižim od miraza koji je mogao opravd ano dazahteva od bogatije devojke, s obzirom na njegov visok društveni

položaj, u tom kraju. Ali, kako je to izričito izjavio6, v iše je vole o datim brakom iz ljubavi podvuče postojanje ljubavi i zajedništva klike i

vere između Klergovih idomusa

porodice Belo. Već smo videli da seBernar Klerg u tom uverenju dugo udvarao (II, 272, II, 276)... svojoj budućoj tašt i, Gijmeti „Belotki”, udovici, dakle stvarnom matr ijarhal-nom starešini. Ishod tog udvaranja su ozbiljno ojačane veze koje spaja-j d di Viš d t t ” ( i ) b t d t i k j



dok će se tvoje telo v atiti u g ob i ponovo p etvo iti u p ah... to,zaključuje Amiel u završetku svog napada na slušaoce koji nit’ govorenit’ romore — to sam pročitao u jednoj knjizi! (III, 19)

Okamenjeni tim zaključkom pedesetak parohijana primaju ne re-agujući usred službe božje heterodoksnu propoved mesnog vikara.

Ima svakako i povremenih otpora jakih lokalističkih duhova kojitvrde, u trenucima osporavanja, da je svaka služba božja, izrečena ili

pevana, koješta (I, 145, 148). Nedeljna služba je ipak u svakom slučajui u selu Montaju, koje u nju uopšte ne veruje i nije uzor prisustva bezizostanaka, jedno od prevashodnih mesta opštenja. Sa spoljnim sve-tom. I međusobno.

*

Muškarci, žene, mladi: seosko stanovništvo je izdeljeno kao grb.Ipak te velike podele po godinama i polu pripadaju posredno opštojdruštvenosti, one zaista jesu činioci integracije: u selu Montaju ugornjem Ariježu ne beleži se ni pobuna žena, ni ustanak mladih protiv

prevlas ti odraslih muškaraca, koja se p rihvata i deli s dosta dobre volje.Prava cepanja, koja usitnjavaju stru kture društvenosti, treba tražiti

na strani seoskih klanova, izdeljenih jedni protiv drugih: svaki od njihspaja za svoj sopstveni račun nisku domusa ili delova domusa. Ukrajnjoj liniji dvojna polarizacija klanova može da dovede do podelesela na „polovine”, međusobno zaista vrlo nejednake, one će biti jednau odnosu na drugu promenljivih razmera u vreme krize, kad Montaju postane tragično bure baru ta.

Na početku našeg istraživanja oko 1295—1300. klan Klergovih injihovih saveznika vlada zajednicom. Drži je ,,pod nogama” kako tonimalo elegantno kaže paroh. Klan je tako moćan da najzad sam, iliskoro, oličava mesno društvo u celini. Paroh Pjer Klerg nas štiti —

ju dve porodice. „Više od sto puta” (sic), bogat sreds tvima koja mu pruža njegovo veliko poljopriv redno imanje , Bernar Klerg je pok lanjaožito, brašno i vino u kožnim mešinama staroj Gijmeti, gospodarici

blaga: njegove verenice. A Gijm eti „Belotki” je razume se najpreče bilo da te namirnice prenese jereticima koje je skrivala u svojoj kući: pre bih crkla od gladi — mislila je starica — no što bih pustila da nešto nedostaje mojim dragim božjim Ijudima. Kao nagradu za Bernarovadobročinstva Gijmeta ga je trebila od vašiju i predala mu svoju ćerku.

Na drugom kraku trougla veze Belo-Bene su takođe učvrščene brakom: Gijmeta Bene (mlađa) udala se za Bernara Beloa, a njegovamajka Gijmeta „Belotka” (starija) nije bez strepnje odmeravala opa-snost od te svadbe (I, 455), jer je znala da su veze kuće Bene sa jeresitakve da bi mogle zapretiti uništenjem i kući Belo (odsad već u srod-stvu i s drugim domusom u dobru i u zlu) ako pritisak inkvizicije

postane određeni ji. Dogodiće se nesreća našem ostal-u zbog tih Bene- ovih, koji su suviše dobro sa Otijeovima — izjavljuje Gijemeta „Belot-ka” sinu Bernaru. Majka je sigurno imala pravo na duži rok. Ali jeipak u kratkom razdoblju oko 1300. kuća Beneovih predstavljala žižuiz koje je jeres zračila selom. U tom domusu su s pristankom GijomaBenea i njegove žene odseli Otijeovi prvi put, 1300. po svom povratkuiz Lombardije (I, 471). Zaraženi ostal Beneovih je preneo zarazu jeresina čitavu zajednicu. Savez Belo-Bene, oslonjen na osovinu Belo —Klerg postavio je u selu Montaju na pragu XIV veka temelje pataren-skog fronta, relativno čvrstog i podržanog mrežom klijenata, kumova ikuma (II, 224). Kuća Klergovih je bila na vrhu cele te društvenekonstrukcije zahvaljujući svom bogatstvu i zahvaljujući vlasti dvojice

4 I, 413— 414. Vidi i I, 416 (podrš ka Pjera Klerga jereticim a).5 Pier ry, str. 61.6 II, 427 (svedočen je Sibile Pjer povodom tog braka).

299

braće: Pjer, paroh, priticao je u pom oć Bernaru , baj iu koji je imao

lokalnu moć u selu u nedostatku stalno odsutnog gospodara.Ali postojala je u to doba, na samom početku XIV veka, i ćelijaopozicije u selu. Bila je „izvan grupe” i protiv onih ,,u grupi”. Odupira-la se delovanju „trojstva” (Klerg-Belo-Bene), a obuhvatala je dva domusa: kuću Lizije i kuću Azema. Prva (Lizije) nije dugo potrajala kaoleglo otpora. Nepoznate ubice (po naredbi klana Klergovih?) ubili sustarešinu ostal-a Rejmona Lizijea, običnog seljaka, koji je bio dobar katolik i mrzeo je jeretike (III, 65; I, 296). Možda su koristili saučesni-štvo koje im je ponudila Rejmonda, rođena d’Arželije, žena pokojnogLizijea. Ova je u svakom slučaju požurila da se ubrzo posle ubistva udaza Arnoa Beloa. Okolnosti ubistva nisu nikad rasvetljene, a posmrtnoslovo je bilo ne može biti kraće: Arn o Lizije iz Montajua nije voleo

jeretike. Ovi su ga zlostavljali. Njegov je leš nađen ubrzo po ubistvu na kapiji zamka Montajua (II, 427). Po njegovoj smrti članovi patarenskogklana su odahnuli s olakšanjem: od smrti Rejmona Lizijea — kaže PjerMori — ne moramo se više plašiti njegove kuće (III, 162).

računati s gubicima. Klergova stranka samim tim i očvršćava i razbija

se. Svakako vođe i gazde grupe nastavalju koliko god mogu da štitesvoje klijente, prijatelje i kumove. Kad Rejmondi d’Arželije, udoviciRejmona Lizijea, padne glupači na pamet da parohu Pjeru Klergudojavi sumnjivo ponašanje nekih uglednih žena iz Montajua, koje jeiznenadila u društvu jednog savršenog, Pjer Klerg smesta zatvara usta

brbljivici: Ako potkažete Goziju Klerg, Sibilu For, Gijmetu „Benetku” i Gijmetu „Morinku”, koje vrede više no što vi vredite, ako kažete bilo šta

protiv tih žena čuvajte se, izgubićete i telo i kuću i dobra10. Parohovoupozorenje nije rečeno gluvom: Rejmonda je udovica čoveka koga sunjegovi zemljaci ubili, jer nije slušao, ne treba joj pretnju dvaputgovoriti.

Ali vremena bivaju sve teža. Inkvizitorski pritisak je sve jači:

sistem zaštitničkog patronata, koji su Klergovi ustanovili na licu mesta, počinje da puca. Savez Belo-Klerg na prim er ozbi ljno je uzdrman,skoro da je doživeo brodolom u ovim prilikama. Baji Bernar Klergsvakako ostaje veran svojoj ljubavi iz mladosti, Rejmondi Belo, kojom



p j g ( )Mnogo je opasniji domus Azema, koji vodi odlučna žena, stara i

užasna Na Karminagva (Rejmonda Azema)7. Vrlo redak slučaj u seluMontaju oko 1300—1305: jeđan od sinova ove gospe je dobar katolik.Tako da ga se Gijom Otije plaši i to skoro samo njega u svemstanovništvu mesta8. Rimokatolička pravovernost drugog sina, PjeraAzeme naprotiv dozvoljava sumnju: Pjer Otije ga je na početku sma-trao prijateljem jeretika, a Klergovi će mnogo kasnije iskoristiti bezob-zirno taj „greh mladosti” da bi ga poslali u tamnicu u Karkasonu. Da lise Pjer Azema kasnije ponovo „pokatoličio”? Ili voli borbu nožem za prevlast kao takvu? U svakom slučaju prilikom opadan ja kuće Klergovaj će čovek postati — nasuprot već sveloj premoći dva brata, baija i paroha — glavni challenger (izazivač) u borbi za njihovu titulu i kandi-dat za najvišu vlast u selu Montaju.

Azeme su seljaci kao i ostali. Ali su rođaci u trećem kolenu biskupa Žaka Furnijea i iz te rodb inske veze izvlače skroman ugled usvojoj parohiji. Krug njihovih prijateljskih veza uključuje u samomselu kuću Pelisije, kuću Furnije i kuću Na Longe9, majke Gozije Klerg.

Otpor domusa Azema klanu na vlasti predstavlja mnogo više odopozicije Njegovom veličanstvu. Klergovi se nikog ne plaše, ipak prave

izuzetak već 1305. u pogledu porodice Azema. Na Karminagva, matoragadura uliva im užasan strah: kad ugledaju majku ili sina Azemazalepe se za zid u hodu. A i porodica Belo se tako ponaša (I, 460).

Pjer Azema i ljudi iz njegove kuće sami nisu bili vrlo opasni zaklan Klergovih, ovaj je bio in, a oni su bili out. Ali stvari se remete ilizaoštravaju posle 1305. i upada inkvizitora iz Karkasona. Mora se

7 I, 460.8 I, 279.9 III, 75. Matrona N a Lo nga , udovica (?) Rejmonda Martija iz Kamiraka, živi u

selu Montaju, verovatno u do mu su svog pokojnog oca.

300

se oženio. I obrnuto. Jedino što se u ovog para primećuje to sunekoliko bračnih scena (I, 399) izazvane zaprepašćenjem Rejmonde,koja ne može da prati ideološke preokrete svog supruga. Č isto rutinskeepizode... Bernar ipak uspeva da očuva dobre odnose s onom kojunežno naziva svojom ženom, a ne matorom ili krmačom. Sa svoje straneta Rejmonda Klerg, rođena Belo, ostaće verna svom mužu u nesreći. UBernarovo ime lično će pripretiti parohijanima, kad ovi budu izdali„mafijašku” vernost zakonima klana i budu potkazivali inkvizitorima iz

Pamijea (I, 466).Odnosi baija i njegove žene ostaju dakle pristojni. Ali se kvare

naprotiv njegovi odnosi sa domusom porodice Belo, ili njegove taštekoju je nekad toliko voleo. Inkvizitori iz Karkasona zaista s jednestrane koriste Klergove, koji postaju njihovi agenti, a s druge progone

jere tike. .. među kojima je i porodica Belo. Neizdržljiva situacija, bre-menita svađama: još 1306. Bernar Klerg čak preti svojoj tašti, Gijmeti„Belotki”, koja ga je nekad tako prijateljski trebila od vašiju, da će je

poslati u zatvor u Karkasonu (I, 347). To mu se dopalo te potomobećava istu sudbinu i svom šuraku Gijomu Belou, Gijmetinom sinu.Možda će se naći primedba da te krupne reči nisu imale velikogznačaja. Bernar Klerg je to imao običaj: dešavalo mu se čak da sopstve-

nu majku naziva starim jeretikom i da znaš da ćeš biti spaljena (II, 432).Ali što se tiče poštovanja dostojne Mangarde Klerg, koju su ostalisinovi uvažavali, ove preteće reči ostaće u čisto verbalnoj ravni. Uslučaju Gijmete Belo naprotiv tamnica u Karkasonu je uskoro postalastvarnost (mada se u ovom slučaju nikad nije saznalo do koje jegranice išlo saučesništvo nedostojnog zeta). Gijmeta „Belotka” će zais-ta skončati, ili skoro, u karkasonskim ćelijama. Tek pred smrt svojetašte Bernar Klerg će najzad dokazati svoj porodični duh: otići će po

10 III, 71. Prime tićemo lep u postupn ost, čisto montajusku: telo, kuća , dob ra.

301

staricu na samrti u tamnicu, jemčiće za nju, s velikom pompom će je

staviti na mazgu i pod hitno je vratiti u Montaju, tu će organizovatiobred uvodenja u jeres i sam će je uvesti u endura (post) dok ona neumre i on je ne sah ran i11.

Bilo bi preterano pamtiti Klergovima samo njihovu veliku izdaju.Svesni da treba znati živeti sa svojim vremenom, ovi su se jednostavno preobra zili u barjakta re i vesnike nes reće inkviz itora iz Karkasona.Ipak su do kraja ostali verni svojim antikatoličkim uverenjima (BernarIGerg je kasnije usred tamnice pričao čitav niz šala na račun rimokato-ličkih obreda [II, 283]). Ali pošto su stvari bile takve kakve su biletrebalo se prilagoditi: Klergovi su ponekad morali da se usprotive

pata renskim uverenjima svoje klijentele . U različitim pril ikam a su za-menili čistom i prostom upotrebom sile stare dobre metode sitnih

pok lona i razm ene usluga i p rijate ljstva , koje su obeležile prve godinenjihove prevlasti. Primorali su na fizičko sakaćenje ili izgnanstvo neko-liko članova porodice Mor, inače pro-patarenske, koju su oni i njihovi

poslušnici držali na oku. Neko liko mladih ljudi, koje je klan nekad

zato što mu je taj narod odbio porez na stoku i učinio je to da bi se

dokopao imanja jeretika... — A i imanja onih koji nikad u zivotu nisu videli nijednog jeretika — podvlači njegov sagovornik. — U vreme kad se Inkvizicija u Karkaso- nu bavila nama nije to bilo tako!

Tekst jasan kao dan: klan Klergovih je održavao svoju prevlast uselu dokle god je mogao da se osloni na Inkviziciju u Karkasonu: ona

je mlako ili bar samo delimično progonila jere tike, uglavnom se zado-voljavala onom nekolicinom žrtava na koje je ukazivala ova ili onaosveta baija i paroha, nije svom težinom pritiskala naplatu decimalnog

poreza. Nažalost od 1317. taj se klimavi sporazum ruši: Ža k Furni je preuzima biskupsko sedište u Pamijeu. I ne može da se zadovoljidogovorom koji su međusobno zakuvali Karkason i klan Klergovih. On

zahteva naplatu desetka sa dužnom strogošću i na taj način „objektiv-no” potkopava moć Klergovih još pre nego što ih neposredno napa-dne, jer su oni preuzeli ulogu poreznika ili zakupaca male dažbine,koju je Crkva tražila od sela pre Furnijea. Nisu oni skidali kožu s leđa



p j , j jštitio, diglo se potom protiv njih zgađeno saučesništvom Klergovih sKarkasonom. Promakli su baiju i parohu kroz prste da bi se našli kao pastiri iza bregova (vidi slučajeve Morovih , Morijevih, Bajevih). Toosipanje klijentele je bremenito pretnjama. U poslednjim časovimavidećemo dakle kako Bernar Klerg oštro reaguje, igraće na sve ili ništa,vršiće pritisak na one elemente svoje klijentele koja se može zaplašiti:koristiće male seljanke iz Montajua, naročito udovice i služavke, trudi-će se da pomoću njih iskrpi moć svoje porodice. Spletkariće, ne bez

pre tnj i, kod Rejmonde Arsan, Visane Testanijer, Fabrise Riv, Rejmon-de Giju, Grazide Lizije i, na višem stepenu, kod Beatrise de Planisol;

pokušaće da navede ove žene, koje će ga poslati best raga , da daju lažnasvedočanstva u prilog njegovom bra tu p arohu12. U kućnom pritvoru i pod prismotrom žbira Inkvizicije, potom u tamnici u Pamijeu, ne predajući se Bernar će sipat i obećanja i pre tnje slabim ženama prili-kom susreta s njima u blizini svog domusa ili u ćeliji. Uzaludan trudvođe u vrlo teškim okolnostima. Zar mislite da neko hoće da ode na lomaču za vaše lepe oči — izjavljuje s uobičajenom joj jednostavnošćuGrazida Lizije, devojka sa sela, bivšem baiju. A Fabrisa, Grazidinamajka ide dalje: Više volim da gori Bemar nego ja (II, 291, 293). Spa-

savaj se ko može!U zatvoru tokom 1321. godine Bernar Klerg ima priliku da razmi-sli o užasnim godinama kad se postepeno okrunio krug vernih njego-vom klanu. Bivši baji s razlogom pomišlja da je đavolsko pitanjecrkvenog poreza odigralo ključnu ulogu u toj stvari. Biskup Z ak Furnije

— kaže Bernar jednom od svojih drugova u tamnici13— napravio nam je veliku pakost, organizovao je sve akcije pritiska na narod Sabartesa,

11 1 ,41 6 .12 I, 466, 467, 468; II, 284, 291, 292, 293.13 II, 284. Vidi uopšte o desetku III, 336— 341 (beleška).

302

svojim obveznicima, čak su ih štitili, ublažavali su decimalni udar!Samo su usput uzimali svoju malu dobit od dugovanja koje su naplaći-vali, a davali su i procenat svojim prijateljima, „božjim ljudima”.

Posle 1317. (stezanje decimalnog zavrtnja) i posle 1320. (neposre-dan pritisak na Klergove) ove se kombinacije ruše. Klan ne može višeda sačuva svoju dobit i svoje prijateljske veze. Sad se bori prosto da

preživi. Ne gajeći p reterane nade u kona čan ishod.Ipak će do kraja sačuvati verna prijateljstva. I izvan Montajua: u

Larok d’Olmu Pons Gari, nećak Bernara Klerga će u završnim događa- jima biti odan i izvršilac mračnih planova svojih rođ aka (I, 396). UKijeu Pjer den Igol, baji u mestu kao što je Bernar Klerg u seluMontaju, član je kamarile gospodarevih oficira, nekadašnjih patarena,koji zbijaju redove (u načelu) u nesrećnim vremenima. Kad sazna zahapšenje Bernara Klerga Pjer den Igol izjavljuje pred svedocima: Za-

panjen sam, više bih voleo ovcu da izgubim nego da čujem da je Bernar Klerg uhapšen (III, 402).

*

Naspram opada nja Klergovih treb a izneti otp or i uspon klanaAzema (strogim etnografskim rečnikom trebalo bi govoriti o klikiAzema, jer ta grupa u odnosu na selo, bar na počecima, nije predstav-nik jake manjine ili većine kakvu je predstavljao oko 1300—1305. klanKlergovih).

Tokom teških godina od 1300. do 1321. Pjer Azema i njegovdomus uživaju u poslednje vreme podršku svog rođaka Žaka Furnijea imoći će ustanoviti u svom selu mrežu prijatelja i još više saučesnika,koja će biti za neko vreme protivteža klanu Klerg. Još prilikom sahra-ne stare Gijmete „Belotke” (oko 1311) Gijmeta Azema, supruga Pjera

303

Azema i Visana Testanijer, renegat patarenstva, prkose skoro lice u

lice patarenskim matronama preko puta (I, 462) to jest Gijmeti Bene iAlazaisi Azema14 (isto ime Azema, udate žene, u dalekom srodstvu).Pjer Azema, da bi učvrstio svoju kliku nasuprot klanu Klerg, ne oklevada predloži klasičnu razmenu sitnih poklona, usluga... i žena, koja jeutemeljila uticaj protivničkog klana. Nudi svoju kćer za ženu sinuGozije Klerg, koja je rođaka paroha (III, 70) pod uslovom da se ovaodvoji od Klergovog klana i pređe u klan Azema, pod uslovom takođeda ne daje potkazivačke izjave koje bi štetile ovom poslednjem: učvrsti- ćeš tako naše dve kuće — izjavljuje na kraju neprijatelj KlergovihGoziji (III, 367).

Pjer Azema se trudi da privuče u svoju kliku neke porodice: ranijeu krilu klana Klergovih, one su se potom s njim zavadile u toj meri da

su iz opreza deo svojih članova prebacile u Španiju. Stranačke ambicijeće odsad dovođiti do čudnih parova u krevetu: domus Azema, navodnodobri katolici, udvara se progonjenim patarenima, nekad žrtvama sple-taka Klergovih. I obrnuto Klergovi, koji su i dalje jeretici u duši,

j i k ličk d k i k i ”

468, 479; II, 226, 227, 281). Prilikom njegovog obilaska Montajua dve

žene iz sela Na Lozera i Na Mojšena se žale inkvizitoru iz Karkasona(prijatelju Klergovih) da im je Pjer Azema pod terorom iznudio pri-znanje nekih lažnih stvari pred svojim rođakom biskupom Furnijeom(II, 281).

Treba napomenuti da Azema, kao i njegovi neprijatelji Klergovikoristi niz grubih izraza s pozivanjem na „noge” kad govori o svojojnameri da pritisne vlašću svog domusa selo ili ovu ili onu ženu bezodbrane: Ljude iz Montaju-a držim čvrsto pod nogama zahvaljujući

Inkviziciji (iz Karkasona) tvrdi paroh Pjer Klerg (I, 239). Stajaćete vi meni na jednoj nozi i odbaciću tvoje svedočenje, urla prelazeći sa vi na ti Bernar Klerg Rejmondi Testanijer besan kad čuje da je spremna dasvedoči protiv njega (I, 467). Ne budi zeca koji spava, mogao bi da ti

povredi ruke nogama — izjavljuje Pjer Azema Goziji Klerg odgovaraju-ći je od svedočenja na Furnijeovom sudu (III, 367).

Kao i Klergovi, koji su mu neprijatelji, Pjer Azema ne računasamo na prijateljstva koja održava u selu. Pjer Klerg se oslanja naI k i i ij K k A ć d kl l iti I k i i ij



pos taju agenti katoličkog suda u Karkasonu. Prava „igra makazica”.Jasno je da su u tom slučaju religiozna opredeljenja vrlo promenljiva i pre svega služe kao pita nje časti s uprotn im ambicijama obe grupe. Izaigre etiketa naslućujemo postojanost oštrih zuba, glad za mesnomvlašću. Primer: Visanu Testanijer treba uskoro da sasluša biskupski sudu Pamijeu. Pjer Azema dakle naređuje bez ustezanja toj ženi da ne

potkazuje Vitala i Esklarmondu Baj, Rejmondu Lizije, Goziju Klerg i braću Mor, a svi ti ljudi su bili više ili m anje kom prom itovani patare niu selu, ali za Azemu predstavljaju (uprkos njegovim katoličkim i poro-dičnim vezama s biskupom Furnijeom) neprocenjivu prednost, jer pripadaju porodicama koje su nekad (Lizijeovi) bili ili su od nedavno(Morovi) u zavadi s Klergovima (I, 468). Slično tome Pjer Azema tražiod Gozije Klerg da poštedi rod Martijevih (koje će koristiti kasnije).

Ne otkucavaj Emersandu Marti — kaže on Goziji (III, 366). PonašanjeAzeme prema njoj, kao i prema mnogim drugima, simetrično je pona-šanju Klergovih. I on vrši pritisak na slabe žene. Zna li da nisusposobne da se brane ? Č ini li to zbog nedostatka povodljivih svedokau selu koji bi bili muškog pola (zaista oni su mrtvi ili su uhapšeni, ilisu u izgnanstvu)? Č injenica je u svakom slučaju da Pjer Azema poku-šava da silom manipuliše (da bi svedočile u njegovu korist pred pamej-skim inkvizitorima) Visanom Testanijer, Na Mojšenom, RejmondomGiju, Na Lozerom15 pa čak i Gijmetom Bene, bivšom protivnicomklana Azema, ali daleko od sjaja sad ugaslog ostala Beneovih (I, 465,

14 Vidi i II, 467.15 II, 281. Prema Jean-u Duvernoy ( L ’Inq uis itio n , str. 147 i beleška). N a Lo ze ra bi

bila Grazida Lizije. Rado bih se pridružio tom gledištu izdavača Furnijeovih rukopisa, ali sam bio sklon da smatram (zbog izraza N a s konotacijom matrone) da je N a Lo ze ra niko drugi do Rejmonda d’Arželije, udova Amoa Lizijea, potom supruga Arnoa Beloa. Pjer Azema će sprečiti potkazivanje ove žene, koju će potom koristiti da potkazuje druge Ijude.

304

Inkviziciju u Karkasonu. Azema će se dakle osloniti na Inkviziciju uPamijeu. Pored toga ima saučesnike na visokim položajima u okolnimgradićima: u dosluhu je s parohom u Pradu, susednom selu, a i sdrvenim advokatom Pjerom de Gajakom, povremenim potkazivačem,

poreklom iz Taraskona na Ari ježu (II, 281, 287). I sa saveznicima usamoj parohiji i izvan nje Azema zna da njegova klika neće moći dakonačno pobedi klan Klergovih ukoliko se ne dokopa institucionalnevlasti u mestu (pa i onda?). Klergovi su shvatili tu očiglednost: zgrabili

su na licu mesta položaj baija, parohiju i uticaj u zamku. Pjer Azema, pun žara, trud i se da otera svoje suparnike s vlasti. Na vrhuncu moćividećemo kako bestidno manipuliše novim ljudima koji će imati ruko-vodeće uloge u njegovom selu: to su podkastelan, konzul Bernar Martii vikar Rejmon Trial, koji je zamenio odsutnog pokojnog Pjera Klerga(1,406).

Nažalost klan Klergovih (koji je dugo imao većinu) i k lika Azema(manjinska ali agresivna) bili su u selu Montaju ,,kao dva skorpiona u

jednoj boci”. O suđe ni da žive zajedno, potom da umru zajedno, dopus-tili su da na njih na licu mesta deluju njihovi gospodari iz Karkasona iPamijea, koji su tako sređivali svoje međusobne račune po niskoj ceniu ajonskoj oblasti, preko sitnih isturenih vođa. Iz pamejskog zatvora,

koga je najzad dopao, Bernar Klerg je još delovao, imao je dugu ruku,uspeo je da pokrene svoje zaštitnike iz Karkasona. Ovi, poslušavšinjegov savet uhapsiše dakle Pjera Azemu, čija prošlost nije bila čistaod patarenskog greha. Čim je došlo do tog hapšenja, gospodar-Žak,zatvorski čuvar u Karkasonu i prijatelj bivšeg baija iz Montajua, sazađovoljstvom je zlostavljao Pjera Azemu dok ga nije umorio u najkra-ćem mogućem roku (II, 281). Bernar Klerg se tako bez problemaotarasio čoveka koga je uvek nazivao izdajnik Pjer Azema, izdajnik selaMontaju, jer je bio izdajnik klana Klergovih: tako su dugo poistoveći-vali svoju sreću sa srećom sela! (II, 285, 287, 288).

20 Montaju 305

Ali i bivšeg baija je čekala tragična sudbina: saučesnici i zaštitnici

koje je Azema još imao u Pamijeu vratili su neprijatelju svog prijateljakusur: osuden na strictissime zatvor Bernar Klerg nije odoleo duže odtrideset dana režimu suvog hleba, vode i okova. Umro je u tamniciizmeđu četiri zida krajem leta 1324. otišao je u grob ubrzo za svojim

bra tom sveštenikom16.Smrt Bernara Klerga i Pjera Azeme, žrtava unutarnjih sukoba

jednog skoro totali tarnog sistema, koji ih je odbacio obojicu pošto ih je iscedio kao limun, nije mogao svakako da okonča borbu klanova uselu Montaju. Dugotrajna premoć klike Klergovih je čak za nekovreme preživela smrtonosno hapšenje svojih najjačih ličnosti koje su predstavljali baj i i paroh: neki članovi domusa Klerg još se javljajumeđu glavnim stanovnicima Montajua u deceniji 132017. Napro tiv gru-

pa Azema se pokazala suviše ambiciozna s obzi rom na ned osta taknovčanih i demografskih mogućnosti, s obzirom takođe na deficit u prijateljs tvima, na suviše doslednu saradn ju sa sveštenstvom i frankof i-lima u Pamijeu. Grupa Azema se izgleda nije oporavila od udarca kojijoj je nanela smrt sta rešine u tamnicam a Karkasona Međut im opozici-

Žinaku, kao i toliki drugi planinski uglednici, najzad uplašili: pretnje

Inkvizicije su postale vrlo ozbiljne. Tražili su neki sporazum s njom.Raskinuli s svojim bivšim klijentima i štićenicima koji su bili vidljivoobeleženi patarenstvom. Čak su terorom uklonili ponekog (krajnjekatoličkog) vernika koji je mogao da im naškodi potkazujući ih. PjerKlerg je naredio da se odseče jezik jednoj bivšoj drugarici. A ovi izŽinaka su uđavili, tako reći svojeručno, oca Bernara Martija, osumnji-čenog da bi mogao da ih izda (III, 251—295, infine).

Može se zamisliti i da je dolazilo do sličnih pojava i u selu Kije: tuse vladajuća grupa, u kojoj su i paroh i konzuli, trudi oko 1320. dasredi selo prema naredbama biskupa. Ovaj namerava da iznudi odstanovnika uskršnju sveću tešku od petnaest do dvadeset funti, koja ćedakle biti užasno skupa (II, 324—326). Otpor je veliki među seljacima,

čije protivljenje formuliše Rejmon de Labira (II, 324, 325). Međutimveć pomenuta vlađajuća grupa u Kijeu, koja sad pokazuje katoličkurevnost u prilog debele sveće, ipak je lako mirisala na lomaču s obzi-rom na prošlost nekih od njenih članova20. Neki od vodećih ljudi uKijeu promenili su đakle stav time su izazvali opasnost sukoba sa



joj je nane la smrt sta rešine u tamnicam a Karkasona. Međut im opozici- ja Klergovima u selu Montaju će se ponovo obrazovati zahvaljujući jošživim ostacima domusa Gilaber, koji je Azema nekad pokušavao danahuška na Klergove18.

*

Primer Montaju iznosi dakle pred istoričara neke stranačke sukobe koji izgledaju nepomirljivi19. Predočava i nem ilosrdnu diho tomijukoja sučeljva većinski klan (oslonjen na crkvu, vlast baija i kastelan-stvo) i manjinski klan (koji se bori za vlast i hoće da okrene tu prevlastu svoju korist). Dihotomiju bez predaha prati prestrojavanje vernih,nam etnuto krajnje nestabilnim uslovima, stalnim i sve jačim pritiscimai izdajama ili poluizdajama jednih i drugih.

Cisto lokalni primer, reći će se... U stvari taj primer bi se mogaonaći, u glavnim crtama mada ne tako preciznog oblika i manje školski,i u nekim ariješkim selima čiju istoriju između 1300. i 1320. nagadamo.U Žinaku, gde kastelan-gospodar stalno živi a ne predstavlja ga baji,gospoda iz Zinaka, plemići i mesni feudalci su dugo štitili jeres, milos-

tivo su štitili svoju lokalnu klijentelu zemljoradnika, stočara i kovačanaklonjenu heterodoksiji. Medutim posle 1305—1310. i ovi su se u

16 O svemu što preth odi vidi I, 405 i belešk u 164; II, 227 i 281; III, 376.17 II, 255, 256. U stvari Klergovi će od XIV do početka XX veka nositi prezime

koje brojčano ostaje stalno i najrasprostranjenije u selu (prema dokumentima koji se odnose na Montaju, a sačuvani su u Okružnom arhivu Ariježa i Opštinskom arhivu Montajua. Vidi posebno spiskove imena popisa iz X IX veka i Bibliografiju).

18 II, 255—257; I, 406. Vidi i spisak imena iz Montajua za vreme 1370— 1390. u Dufau de Maluquer, R dl e. ..

19 O jakim podelama među jer etic im a u selu Montaju, vidi III, 161 (tekst PjeraMorija).

306

Kijeu promenili su đakle stav, time su izazvali opasnost sukoba sasvojim najtvrđim bivšim jednomišljenicima, koji su i sami mogli daobrazuju potom protivnički klan.

U Kosu-u, opet u gornjem Ariježu, Filip de Planisol21, otac već pom inja ne Beatrise, vrlo je duboko zagazio u jere tičke vode. Zagazila je i n jegova porod ica: vlada Kosuom putem pa trona ta i ponekad nasi-ljem koje ide čak i do ubistva. Pataren najizvornije struje, obeleženžutim krstovima, Filip u poznim godinama dolazi do pomirenja s

Crkvom: ova će ga čak kao plemića osloboditi plaćanja dažbina inameta koje nameće zajednicama. Filipa de Planisol i grupu njegovih

prija telja, koji drže vlast u Kosu-u, osporava grupa oporezov anih utom kraju, oni se žale na ta davanja: ona su preteška, deru nam kožu —vele oni — a poštedeli su mesno plemstvo. Pokret protiv plemića,izuzetno redak u gornjem Ariježu, pojavljuje se dakle tu i tamo putemžalbi ne-plemića, koji napadaju privilegiju ljudi plave krvi, pošteđenihkatoličkih nameta. Te pojave treba u krajnjoj analizi svrstati u posledi-ce promene stava plemića, uglednika, baija i feudalnih zvaničnika: tilideri su često bili patareni ili njihovi simpatizeri u drugoj poloviniXIII veka ili početkom XIV, a potom u vreme koje se menja zavisnood pokrajine odbijaju da otvore vrata božjim ljudima čim se pritisak

pojača. Možda su osta li patare ni, ali ako jesu onda samo u tajnosti i udubini duše. Svedočenje Bertrana de Te, plemića iz Pamijea, kojićutljivo čezne za Patarenskom crkvom, korisno je u tom pogledu:Pamtim vreme — kaže Bertran de Te oko 129022 — kad su mnogi

20 II, 316, 324, 325 i III, 487 (porodica Gosijo). Vidi i slučaj Pjera den Igol (III, 372—373).

21 III, 35 1 i sup ra IX gl.22 III, 328. Vidi takođe o promeni stava „elite” plemića, ponovo pokatoličenih više

ili manje dobrovoljno, tekst u III, 52: biskupov sud zaseda (privremeno) u Astonu (današnji Arijež) u ost alu jednog viteza nastanjenog u tom selu.

307

plemići bili vemici Božjih Ijudi i nisu se libili da slobodno govore o

tom e... To je vreme konačno prošlo. Klerici su uništili te Ijude i rasturili njihova bogatstva.

Jasno, za onoga ko ume da sluša! Vreme kad su plemići u većinidelili sa svojom narodnom i seljačkom klijentelom isto jeretičko uvere-nje, prošlo je u Pamijeu još 1290. Ali se naprotiv nastavilo u gornjemAriježu zahvaljujući oživljavanju od 1300. sve do 1305. čak i 1310.Samo je i tu najzad došlo do prestrojavanja vernika. Represija je pobedila. Plan inski uglednici okreću ćurak naopako, bar za gledaoce, ačesto u istinu. Zbunjena njihova klijentela se sreće s teškim problemi-ma prestrojavanja. Duž starih pukotina (religijskih ili socio-ekonom-skih) koje kriza produbljuje, dižu se klanovi, neprijateljski raspoloženi prema bivšim zaštitnicim a. U nekim tren ucima ti klanovi mogu čak, ne

obzirući se na promenu stavova, da se oboje katoličanstvom (vidislučaj klana Azema u selu Montaju protiv klana Klerg). Bivši patarenii bivši katolici ne znaju više kome svecu da se obrate.

Gesellschaft. Da definišemo sad frakciju kao grupu koja upotrebljava i

organizuje u svoju korist veze srodstva, klijentele i prijateljstva da biosvojila vlast ili deo vlasti24: razumljivo je u toj perspektivi da su testranačke borbe sastavni deo samog tkiva našeg sela. Rascvetavaju sena religijskim sukobima, koji su postojali i pre njih, ali su tinjali, pošto

je sama etik eta pataren ili katolik nep roveren naziv koji klanovi izme-njuju u žaru sukoba. Patareni zatiču katolike na kupanju i ukradu imodelo i vice versa (vidi Azema/Klerg). Suprotnost Gemienschaft/Gesel-

Ischaft ili zajednica/društvo nije đakle u ovom određenom slučajuusmerena na linearni i hronoški niz, ona oličava živu protivrečnostkojoj je izgleda u selu Montaju suđena izvesna stalnost25.

Marksistička problematika bi eventualno bila umesna u našoj te-mi. Sukobi, koje izazivaju pitanja Crkve, religije, desetka, zaista su-

protstavlja ju za nekih razdoblja Ijude koji drže vlast gospodara (pleme-niti gospodari ili neplemeniti baiji koji ih pređstavljaju) jednom delu potčinjenih. Međutim ti su sukobi kod nas izraženi u borbi klanova isuprotstavljaju u našem selu dve stranke ili dve proste klike nejednakesnage i promenljivog obima26 S druge strane sukobi tog tipa kao takvi



*

Ova monografija o strankama u selu Montaju i drugde, trebalo bida nam pomogne kad je u pitanju procena dve opštije „problematike”ili „pristupa”:

A. Problematika Ferdinanda Tenisa i nekih drugih23: Gemeinschaft/ IGesellschaft; „zajednica” nasuprot „društvu”, „organska solidarnost”

nasuprot „mehaničkoj solidarnosti” itd. Život „starog” sela obeležava, pre ma gledištu Tenisa, preovlađujući duh zajednice ('Gemeinschaft ),koji se izražava u kolektivnim navikama i prinudama, u svesti o zaje-dinštvu, u prevashodnosti velikih rodova oličenih u proširenim i patri-

jarhalnim porodicama itd. Tek u kasno doba , daleko posle ovoga koje proučava ova knjiga, zajednica će se rastopiti u društvu: duh zajedništvaće nestati, zajednička dobra će se podeliti, patrijarhalne porodice će se povući pred prisn im parovima, zemljoradnički individualizam će se proširi ti, unutarnj e borbe između partija , frakcija , koteri ja, klanova iklika će nadvladati mentalitet zajedništva, koji će uskoro biti samouspomena i hraniće nostalgije zapadnog društva.

B. Marksistička problematika: u doba „feudalizma” (kao i uvek)

borba klasa bi bila, ako je verovati Marksovim učenicima, pok retačistorije; u ovom slučaju u pitanju bi bila borba između „feudalnihgrupa” (plemstvo, sveštenstvo, gospodari) i „seljaka” (pogođenih zavi-snošću).

Montaju, u svom gornjem Ariježu (istina u monografskom okviru)nosi nas dosta daleko od ovih šema, koje su inače vrlo pogodne.

Pre svega: u selu žutih krstova Gemeinschaft ili zajednica svakako posto ji. Ali je morala da ustupi svoje pro stra no mesto društvu —

23 F. Tonnies, izd. 1971, str. 12—37 .

308

snage i promenljivog obima26. S druge strane sukobi tog tipa kao takvi nisu stalni. Dovoljno je zaista da feudalni sudija i njegovi pajtašiuspeju da tokom nekoliko godina (posle 1300. na primer) nađu nekivaljan kompromis po pitanju desetka i popustljivosti prema jeresi pada se oko njih okupi velika većina sela. Najzad pomenute borbe, trebali to reći, nemaju za cilj revolucionaran ishod. One su pre mafijaške nego radikalne. Cilj klana, koji teži vlasti, nije da obori vlastelinsku,lokalnu sudsku i crkvenu vlast koju čvrsto drži drugi klan. Cilj mu je

da se domogne te vlasti. Nije namera da se preobrazi svet, već da se pre okren e stanje stvari i malo poboljša dodavanjem konzu larnih struk-tura. Fudbalski tim koji kreće u napad pokušava da se domogne lopte,a nikako da je probuši.

Najzad u okviru regionalne istor iografije — onakve kako j e razvijana dva koraka od Sabartesa u Langdoku istog razdoblja teza gospođeGram en27 — najbolje se shvataju politički problemi mon tajuske dru-štvenosti. Parohija žutih krstova je vrlo kasno (u poređenju s odgova-rajućima u Lorageu, oblasti Bezijea pa čak i Sabartesa) dospela dostupnja konzularne opštine. Jedan je konzul (koji uostalom igra ulogu potčin jeno g) pom enu t kod nas prvi put tokom 1321. god ine (I, 406).Svest zajednice, ili kako se onda govorilo Univerziteta, jedva da je

24 R. Redfield, The little community, Chicago, 1967, str. 42.25 L. Wylie (Chanzeaux...) misli takođe da je u Šanzou p odela hronološki starija od

jed ins tva , a Gesellschaft o d Gemeinschaft.26 Kako bi uostalom mogli biti drugačije? Da „feudalizam”, drag marksističkom

rečniku, nije umeo da se osioni na ovu ili onu seljačku grupu, predvođenu klanom nadmoćnim na licu mesta, ne bi bio dugog veka. Brzo bi ga oborila sama činjenica njegove „elitističke” izdvojenosti.

27 Gospođa Gramain, Thčse (u toku) o selima donjeg Langdoka XII—XIV veka. Koristio sam već napisana poglavlja ovog rada, koja mi je autor ljubazno stavio na raspolaganje, a odnose se na život zajednica i opština. Zahvaljujem istoričarki Langdoka, koja mi je pružila priliku da čitam podsticajne i jezgrovite tekstove.

309

počela da se razvija u našem selu, sigurno je osta la vrlo arhaična (ako

je merimo merom predstavničke i napredn e ustanove kakav je opštinski konzulat). Klan Klergovih je na licu mesta predstavljao, po pojednos-tavljenom ali pogodnom izrazu gospođe Gramen, „vlastelinsku parti-

ju ”: ta se par tija poistovečivala u kon tekstu odsustva gospoda ra svlastelinskim (ili grofovskim u ovom slučaju) ustanovama. Vlast me-snog baija, koju je imao Bernar Klerg, bila je u srcu tih ustanova ioličavala je autoritarne i tradicionalne metode lokalne uprave, koja jeustoličena hijerarhijskim putem. Nasuprot Klergovima klan Azemakoristi konzulat (svežeg datuma) kao svoju stvar, a konzula kao svog

potrčka 28. Ovaj drugi klan oličava dakle in situ „konzularnu” partiju:objektivno je profrancuski i prokraljevski jer je naklonjen biskupuFurnijeu29. U tim uslovima postupne promene društveno-političkog

života, kojem konzulat tek pomalo daje svojstva opštine, prolaze krozneminovan sukob lokalnih klanova. U svakom slučaju te su promenesuviše krhke, suviše slabe da bi se zbog njih zaboravila smrtna oštrinaklanskih borbi, koje su osnovna pojava.

Monografske analize uspevaju da razaznaju tu pojavu, sasvim siču-

OSAMNAE ST A GL AVA

MENTALNA OPREMUENOST:VREME I PROSTOR

Posle proučavanja struktura društvenosti, na kojima se temelje i postupc i kulturne transmisi je, treba sad da procenimo sadržinu, iliskromnije, kategorije seoske kulture. Kakva su shvatanja problemavremena, prostora, prirode u naših seljaka iz Montajua i Sabartesa?Pitanja men talne oprem ljenosti i kolektivnih predstava...



šnu po razmerama, bitnu u pogledu tananih struktura društva. Monta- ju je samo kap u bar i prilično smrdljive vode. Zahvaljujći korišćenjuuveličavajuće dokumentacije kap vode postaje za istoriju jedan malisvet: na mikroskopu se vide mikrorganizmi kako plivaju u njoj.

28 Konzul Bernar Marti je zaista žrtva bestidne i bezobzime manipulacije Pjera Azeme (I, 406).

29 Preuzimam ovde namemo anahronične, ali pedagoški srećno odabrane, etikete kojima se služila gospođa Gramain (op. cit.).

310

Pitanja men talne oprem ljenosti i kolektivnih predstava...Pre svega dnevno vreme. U velikom članku1 Žak Le G of je su-

protstavio nep rijateljs ke blizance: „vreme Crkve” i „vreme trgovca”.Ali kako u tu igru ogledala smestiti lično vreme zemljoradnika, pastira,zanatlije? Prva primedba: Crkva je samo delimično zahvatila vreme-nost skromnih. Arno Sikr, već otesan sitan taraskonski gradanin, govo-ri o „vremenu dva očenaša”, ali samo da bi bolje obeležio svete obrede(u ovom slučaju jeretičke2). Obično se u Sabartesu za kratak protok

vremena koriste neodređeni izrazi (kratko vreme, kratka pauza, velika pauza itd.3), ili pak, što je ređe, vreme se meri kretanjem (koliko da se pređe milja, ili četvrt mil je.. .); ovaj intelektualni postupak se i ne zna- jući nadovezu je na koncepci je Aristotela i svetog Tom e4, a po praviluse javlja u pastira kao što je Bernar Marti, jer je pešačenje deonjegovog poziva5.

Prekide u vremenu obeležavaju reperi obeda (ručak ili večera, prandium ili cena). Ali i liturgijski raspored: prepodnevna (tierce), popodnevna (none) i večernja služba (vepres) reči izvučene iz pobožnihčasoslovaca koriste naročito sveštenici, božji ljudi i poneka žena, sada-šnji ili bivši katolički vernik6. Vreme dana je dakle (u hronološkom

1 J. Le Goff , u Ann ales , maj—juni 1960.2 II, 27. O središnjoj ulozi Očenaša vidi II, 504 i injra XX do XXII gl . Vidi i

Opštinski arhiv u Lurdu BB (odlu ke) 1660—1670 god .: Očenaš kao mera vremena.3 IV, 259, 260, 261, 272, 275, 283.4 J. Le Goff, Ann ales , 1960, str. 430.5 Svedočenje B. Martija: III, 257, 260 i pa ss im . Putovanja i duga pešačenja su

uostalom neposredno vezana za dužinu dana te su primerenija letu nego zimi (II, 42).6 I, 335; II, 38, 338; III, 51, 67; III, 360, 364. Vidi i Mat. XX , I. Među p omen utim

ženama Gozija Klerg, Rejmonda d’Arželije, Gijmeta Klerg (sve iz Montajua), Bemadeta de Rije (iz Aksa). Valdisti iz Pamijea obeležavaju takode vreme liturgijskim satima (I, 104, 121). Samo u njih odgovaraju molitvama koje zaista izgovaraju. Pjer Mori u nekim prilikama pominje no ne (III, 135).

311

pogledu) , samo delimično hristijanizovano. Vreme noći je zauzvrat

potpu no svetovno (sem kod jednog zatucanog patarenskog bogomoljcakakav je Belibast: on ustaje šest puta preko noći da bi čitao molitve).Za označavanje podele noći naši ljudi iz Montajua i Ariježa se uglav-nom ograničavaju na korišćenje vidljivih, fizioloških ili slušnih reperakao: posle zalaska sunca, u mrklo j noći, u vreme prvog sna, u vreme

polovine prvog sna, u vreme prvih petlova, poš to je petao već triput zakuku rikao1.

A crkvena zvona se uopšte ne pominju, sem kad oglašavaju čassahrana ili podizanje svete tajne za vreme službe8: ne bi se reklo da ihkoriste u selu Montaju kao sredstvo podele na tačno vreme, koje je jošstrano potrebama jedne civilizacije bez časova: gornji Arijež nema

ničeg zajedničkog s Artoa, oblašću tekstila u 1355, gde sat sa tornja poziva zanatlije na posao9. U grofoviji Foa vrem e nije novac. Ljudi izMontajua ne uzmiču svakako pred teškim poslom: kad treba umeju da„povuku”. Ali pojam stalnog rasporeda časova im je stran: i na sop-stvenoj zemlji i u katalonskoj radionici, gde ih je izgnanstvo ponekad

*

Hronološka podela dana ili ,,u okviru dana” nas dakle dovodi dosaznanja o etici rada i njenoj suprotnosti. Postoji li iza te podelesedmični raspored vremena? Na prvi pogled postoji: Arno Sikr, jednažena iz Aksa, Beatrisa de Planisol, pastiri Bernar Bene i Bernar Martiupotreb ljavaju ponekad i reč i koncept „sedmice13”. Ali svakodnevni

jezik u seljačkoj sređ ini izbegava taj izraz i koris ti samo izuzetno, semnedelje14, nazive sedam dana i mesečni kalendar. Radije kažu — kaošto se i u naše doba kaže — osam dana, petnaest dana, petnaestak (dana) 15, nego sedmica ili dve sedmice. Reči osam dana ili petna estdana odgovarali su prvobitnom konceptu od četvrtine ili pola meseca,našli bi se odgovarajući izrazi u kalendaru antičkog Rima16. Naši Arije-

žani su uostalom svikli deljenju na polovinu, koriste i reč „pola godi-ne17”, jer ima dod atnu pre dnost da je prilagođena datostim a sezonskihseoba, koje dele godinu na dva doba, zimsko i letnje.

Protoku godine, meseca, tromesečja, sezone, ritam daju dvanaestmeseci i četiri godišnja doba: međutim ni jedno ni drugo se ne koriste



j j j , g j g p presadilo. Radni dan shvataju samo ispresecan dugim i nepravilnim prekidima za kojih se čavrlja s prijateljem, nosi ili pije vino, „svakasitnica je povod da se ostavi započeti posao... Na te reči (kaže ArnoSikr) savio sam ono što sam radio i otišao Gijmeti Mori... I opet isti:Pjer Mori je došao po mene u dućan, gde sam pravio cipele... Gijmeta me pozva sebi, i ja odoh... Ili pak: Cuvši to, ostavio sam posao koji sam radio10...”

Radno vreme nije dakle takvo da čoveka obuzme toliko da ga nemože ostaviti..., a taj opušten stav je isti u svim slučajema, čak i kad jeu pitanju elitni obućar kao Arno Sikr. Neki radni ljudi bez kolebanjaizjavljuju da im je posao đosadan: tako Prad Tavernije kaže da jeumoran od tkanja... do te mere umoran da će promeniti zanat (I, 339).Uopšte je vreme zanatlije, pa i radnika u Oksitaniji, naklonjenoj radni-cima, još vrlo blisko vremenu seljaka i pastira: uprkos poslu koji je ponekad ogroman i pas tir ima svoje filozofske trenutke: tad samogleda travu kako raste, nije strogo vezan zapovestima rokovnika. PjerMori, jedan od najboljih pastira svog vremena, uvek je spreman danapusti stado: poverava ga tom prilikom svom bratu ili prijatelju. I

nema ga satima, danima, nedeljam a11. U samom selu Montaju i ugornjem Ariježu vreme za šetnju se obilato koristi, a još više za popodnevni odmor, pogo tovu kad i sunce tom e dop rino si12.

7 I, 243, 465; III, 257, 258, 259 , 261, 283, 284, 28 7 i 363.8 O satirično-patarenskom izjednačavanju crkvenog zv on a i pastirskog roga vidi

III, 235.9 J. Le Goff, art. cit., 1960, str. 425 sq.

10 Navod iz B. Vourzay, infine, str. 82.11 B. Vourzay, str. 82.12 II, 45; I, 285, 324 , 341 i pa ss im .

312

g j j gmnogo. Da bi se u nekoj prilici odredio datum u godini, ostaje se na pojavama u biljnoj prirodi bez oznaka zemljoradnje. Sedele smo Gijme- ta Bene i ja pod brestom — priča Alazaisa Minije18 — u vreme kad brestovi listaju. Tom prilikom mi Gijmeta Bene reče: „jad o moja, ja do moja, zaista, zaista duša je samo krv”. Poljoprivredni radovi, žetva i berba predstav ljaju takođe vrlo pogodne repere: Rejmon de la Ko t —kaže valdistkinja Anjes Franku povodom čoveka koji će s njim biti

spaljen — ostao je u Pamijeu od berbe 1318. do svetog Lorenca 131919.Dosta se hronoloških oznaka istog tipa s pozivanjem na žetvu žita ilivađenje repe nalazi u naših ljudi iz Montajua.

Međutim vreme hrišćanske godine nadmoćnije je od ovog biljnogobeležavanja. Ako je dan, a pogotovu noć, dobrim delom i daljesvetovni, Crkva je osvojila seljački kalendar: religijska akulturacija je utom pogleda dospela do tačke bez povratka (još i danas u našim

13 I, 226, 289, 400; II, 301; III 280—290.14 II, 201. Gozija Klerg, na primer, ne kaže „pone deljak” već „sutradan po ne delji”

(III, 360). Izuzetno stočar Rejmon Sikr iz Askua kaže „četvrtak” (II, 364). Naprotiv pisari Inkvizicije u svojim uvodima obično koriste nazive dana u sedmici. Bartelemi Amilak (I, 256) koristi izraz ponedeljak, ali on je sveštenik.

15 I, 400, 404; II, 23, 30, 187, 367; III, 262, 278, 281, 287, 290.16 Petnaest dana je očigledno pola meseca, osam dana je trajanje, bez decimala,

najbliže četvrtini meseca (4 x 8 = 32 za mesece od 30 ili 31 dana), dok sedmica ( 4 x 7 = 28) nije tako bliska „četvrtini meseca” u strogom smislu reči. Vidi i rimski republikanski kalendar, osam dana je umetnuto između nun din ae i petnaest dana, koje nekad određuju ides ( En cvc l. brit. čl. Calendar, II, 1).

17 II, 196; III, 283 i 289. O deobi na pola, četvrtinu itd. u pogledu volumetrijske metrologije vidi na pr. II, 108.

1S I, 260. Gijmeta Bene ovde pomenuta nosi isto ima kao matrona iz Montajua.I9 I, 125. Vidi i Vourzay, III, str. 72. Sveti Lorenco je izgleda značajniji valdistima i

pamejcima nego brdanima iz gomjeg Ariježa. (Pozivanje na svetog Lorenca postoji međutim u rečima paroha Pjera Klerga Beatrisi: I, 227).

313

društvima, koja se smatraju agnostičkim, kalendarske strukture ostaju

crkvene). U selu Montaju i u gornjem Ariježu Svisveti, Božić, Pokladei Uskršnji post, Cveti (vrlo omiljeni), Uskrs, Duhovi, Vaznesenje (mi-nimalnog značaja), Uspenje Bogorodice, Rođenje Bogorodice i Krstov-dan odvijaju poznat ciklus. Svisveti, vreme povoljno za ispovesti iudeljivanje hleba, izgleda da je bilo važna tačka u hronologiji: normal-na pojava u društvu koje, kako ćemo videti, ozbiljno razmišlja o smrti ionome posle smrti. Božić je porodični praznik, slavlje domusa. Uskrs

povod za gošćenje jagn jetinom. Raz doblja između Svisvetih i Božića iizmeđu Božića i Uskrsa i Duhova su pogodno odredena... kao takva20.

Od uskršnjeg posta do Uskrsa i od Uskrsa do Duhova rasteradost. Medutim radost bi mogla da opadne za letnjeg doba, malo

praznog u pogledu hrišćanskih praznika, ali ne i M arijin ih. Sveci koje

slavi ariješko stanovništvo s početka XIV veka mudro se slave đakle utom praznom razdoblju: to jest krajem proleća, za vreme leta pogotovui za praznika jeseni: to je slučaj svetog Filipa i svetog Jakova (kompo-nenta iz Kompostele?), svetog Jovana Krstitelja, sv. Petra i Pavla,Kirijaka, Mihajla, možda i sv. Stefana i sv. Vinsenta. Ali ne i za svetog

slavlja upletenih u život zajednice. Samo Belibast, patarenski maksima-

list, tera svoju jeretičku revnost do zatvaranja u kuću da bi radio u praznične dane22.Primetićemo najzad da se u selu od paroha (eventualnog vlasnika

nekog kalendara) očekuje da kaže ako treba koji je dan u godini, a dan je obeleže n ne brojkom već imenom sveca ili praznikom : pa roh ječuvar vremena.

*

Beležnici Inkvizicije koriste brojevima obleženo vreme izračunatou dan prema normama koje su već kao i naše: 2. april 1320, 26. septmbar 1321. itd. Seljaci iz Montajua naprotiv zađovoljavaju se neo-dređenom hronologijom koja se kako-tako hvata prazničnih dana slav-ljima zabeleženih u pamćenju. Ta suprotnost između čvrstog vremena

pisara i labavog vrem ena seljaka biva još očitija kad je u pitanjuračunanje vremena u dužem razdoblju u godini, ili sama godina ili višegodina Neodređenost je pravilo: Gijom Ostac iako baji a mnogi drugi



j j gMartina niti sv. Antoana. Uopšte primećujemo prazninu u slavljenjusvetaca u našim Pirinejima kao i u susednoj Kataloniji, između početkanovembra (Svisveti i sv. Martin) i 1. maja ili čak 24. juna (Ivandan).Razlog te zimske i prolećne praznine, između novembra i maja—juna,izgleda očigledan: snaga božanskog ciklusa od Božića do Duhova jelokalno suviše jaka da bi se prilagodila vrlo živom slavljenju minornihkultova. Kalendarska godina u gornjem Ariježu se izgleđa deli na

hrišćanski i božanski deo (od Božića do Duhova), a za njim sledihagiografski i marijalni deo (od Duhova do Svisvetih). Najhrišćanskiji

je očigledno prvi deo, s obzirom na sve što znamo o paganskiimvidovima koje može imati slavljenje svetaca21i Bogorođice.

Ti praznici svetaca vezuju se za kolektivne delatnosti, a posebnoza stočne sajmove na koje odlaze pastiri iz Montajua: braća Mori suuvek i svuda dobro viđeni na pijaci u Aks-le-Termu i na sajmu u Larokd’Olmu, koji se poklapaju jedan s Krstovdanom, a drugi sa sv. Kirija-kom (II, 477—478; III, 148). Prostije, ko kaže praznik kaže prazničniodmor. Sveci su prijatelji radnika kao i poljoprivrednika uopšte. O

praznicim a krajem leta pastiri silaze s letn jih planinsk ih pašnjaka ivraćaju se seoskom trgu, mladim majkama, koje nose decu u naručju. Ne dolazi u obzir da seljaci, čak i p ataren i, odustan u od tih katol ičkih

20 O svemu tome: I, 44 (Vaznesenje, ali u Pamijeu); I, 105 (idem, uopšte). I, 323 iIII, 271 (vreme „između Svisvetih i Božića”); I, 404 (uskršnji post); II, 306, 309, 364, 450, 477— 478, 479; III, 97, 104; III, 108; III, 147 (Bo žić kao po rodični praznik); III, 182; III, 187 („između Uskrsa i Duhova”), III, 311 (kamen za blagoslov vrbe), III, 7 do 10, III, 280; III, 356 i 357 (udeljivanje hleba na Svisvete).

21 O kultu i naroč ito o hr onolo giji svetac a vidi: I, 157; I, 171; I, 197; I, 247; I, 338;II, 188, 217; III, 51; III, 148, 151, 181, 188, 195. Protivreč nosti o (star om) datumu praznika izmišljenog sv. Stefana i sv. Vinsenta vidi Van Gennep, M an ue l de fol klo re

fra nga is con tem por ain, Pariz, 1937, t. III, str. 504.

314

godina. Neodređenost je pravilo: Gijom Ostac, iako baji, a mnogi drugis njim, ne kažu 1316. ili 1301, već ,,pre tri ili četiri godine”, „ima već sedamnaest ili osamnaest god ina”, „biće tome dvadeset godina”, ,,ima dvadeset ili dvadeset i četiri godine23. Ili pak „ U vreme kad su jeretici vladali Mon tajuom”, ,,pre racije Inkvizicije iz Karkasona” itd., a ovi poslednji izrazi odgovaraju po funkciji našem Pre rata, posle rata, pre maja 68. itd. Neodredenost je sve veća što se zalazi dublje u prošlost.Isto tako dete nema šest meseci ili sedam meseci, već „pola godine” inema „godinu” ili „18 meseci”, već „između jedne i dve godine”24.

Nekoliko slučajeva bez stat ističkog značaja, kao da ukazuju da žene bolje pamte proš lost od muškaraca. Beat risa de Planisol spada u tradi-cionalni i jedini okvir relativne hronologije, ali je vrlo upućena u tačnedatume: pre devetnaest godina na Uspenje Bogorodice...; pre dvadeset i šest godina u mesecu avgustu... kaže ona govoreći o svojoj prošlosti (I,218, 223, 232). Odvratiće mi se da je takav stav prirodan: u pitanju je pleme nita gospa, obrazovanija od vulgum pecus seoskih matrona. Aličak i među seljacima se nameće upadljiva dihotomija: povodom smrtiGijoma Gilabera: pastir Bernar Bene se ograničava na ukazivanje da sedogađaj odigrao pre šesnaest ili dvadeset godina (dakle oko 1301—1305). Pronicljiva seljanka Alazaisa Fore cilja tačno u sredinu toghronološkog raspona: pre osamnaest godina, kaže ona (drugim rečima1303. [I, 398; I, 410]).

22 I, 247; I, 335— 336; III, 51 (seosk i praznici u selu Montaju i drugde, vidi takođe sup ra I gl, hapšenja 15. avgusta 1308. na pretpostavljen dan seoskog praznika) i II, 53 (Belibastov stav). Bez obzira na to što kaže B. Vourzay (in fine, str. 88—89) ima dosta prazničnih dana slavljenja (svetaca) i van ciklusa od Božića do Uskrsa (vidi III, 51).

^ I, 202; I, J99; III, 271 i pa ss im . I, 462—463 itd. Primetiće se da naši seljani, koji ne znaju ni da čitaju ni da pišu, znaju nešto malo da računaju, što nije nimalo čudno. Stalno moraju da prebrojavaju stada ovaca.

24 I, 382; II, 17. Vidi za stariju dec u II, 454.

315

Tačno ili netačno seljačko vreme je, kako to ovi izrazi dokazuju,

uvek kolebljivo. S te tačke gleđišta smo usred merovinškog mentalitetadostojnog Grgura iz Tura ili Fredegarijeve Hronike25. Primer beležnikaiz Pamijea koji datuju svoja akta „leta Gospodnjeg 1320.” ili „1323.”naše seljačine uopšte ne slede, oni se drže svog ,pre dvanaest godina”ili „biće od tada dvadesetpet godina”. Istina Anjes Franku izjavljuje da

je valdista Rejmon de la Kot živeo u Pamijeu od berbe 1318. do svetog Lorenca 1319. (I, 125), ali Anjes Franku živi u Pamijeu i pripada sektivaldista, rodom je iz dijeceze u Vijeni, koja je pod uticajem Liona.Dakle njen kulturni vidokrug je složeniji od vidokruga u granicamasela Oksitanije. Samo u jednom slučaju moderni hrišćanski kalendar sračunanjem od Hristovog rođenja pojavljuje se u našim planinama: zauskršnjeg posta 1318. Bernar Kordije, rodom iz Pamijea, stanovnik

Taraskona, priča svojim sugrađanima iz varošice okupljenim kraj mos-ta, šta je čuo u svom rodnom mestu: — Teških će nesreća biti — izjavljuje on — ,,u 1318. ”usled rođenja

Ant ihris ta26.Bernar Kordije upotrebljava izričito izraz „1318.”, što pokazuje

ne zna za vremenski segmet koji pominje Stari Zavet. Ako se izuzme

nekoliko r etkih pozivanja na Adama i Evu30 nema reči ni o potopu nio prorocima u običnim razgovorima u domusu. (Otkriće Biblije i pre-hrišćanskog perioda traumatizovaće kasnije seljaštvo Langdoka... alitek u XVI veku u vreme širenja protestantizma.) Katoličko vreme se ugornjem Ariježu poziva dakle samo kratko na stvaranje sveta. Pravi početak je tek od Marije, Isusa i aposto la i završava se u dalekoj budućnosti poš to svet bude trajao mnogo godina31: doći će onda sud ivaskrsenje. Te završne perspektive (uprkos skepticizmu koji ih u višemahova dovodi u pitanje) pominju se obično za večernjih posela krajžara. Pre oko ćetiri godine — priča Gajarda (supruga Bernara Rosa izOrnolaka) bila sam u svojoj kući u Ornolaku u društvu žene Pjera

Minijea, svoje zemljakinje. Naiđe Gijom Ostac (baji) s još nekim Ijudima

čija sam imena zaboravila. Sedeli smo kraj vatre u kući i počeli smo da razgovaramo o Bogu i opštem vaskrsenju32...

Međutim neki materijalisti u selu osporavaju vaskrsenje, na osno-vu tradicija ili neodređenih novina, oni veruju istovremeno u večnostsveta i u raspadanje ljudskog tela. Kao Janus opsednut problemom



gradski uticaj Pamijea, koje duguje milenarističkim proročanstvima: aova vode poreklo, kaže taj čovek, od prekomorskih Bolničkih redova sistoka. U tom slučaju usvajanje modernog hrišćanskog kalendara zavisiod gradske kulture, a ova hrani fantaziranje o kraju sveta. Ništa sličnose ne primećuje kod naših seljaka i seljana u XIV veku. U modernimvremenima zauzvrat kalendarski preobražaj će prodreti u dubinu i posleđnji brđanin u Sevenima i u Pirinejima znaće da živi u godini

„1686.” ili „1702”27. Intelektualna revolucija će se ostvariti u ravniseljačkih masa, ali u selu Montaju oko 1310. još su daleko od toga...

U tim uslovima istorija, stara i manje stara, može samo da jeođsutna ili skoro odsutna iz naše montajuske ku lture 28. Izvan CrkveKlio ne postoji: ljudi gornjeg Ariježa kao istoriografijske činjeniceznaju samo za nekoliko elemenata eshatološkog vremena, iskovanoghrišćanstvom ili sektama, patarenski mit o praroditeljskom grehu jeizuzetno po pularan29 među stanovnicima i sezonskim stočarima Mon-tajua na koje se izlila heterodoksna božja milost. Naprotiv na stranikatoličke tradicije onakve kakva je u mnogobojnih seljana, uopšte se

25 Ph. Aries, L e Tem ps de l ’histo ire, Mon aco, 1954. str. 119— 121: Bernar Bene,

Gijom Ostac i ostali datuju događaje relativnom hronologijom (pre toliko godina...) kao što je već Grgur iz Tura činio.

26 I, 160. Postoji možda još jedan slučaj kad jedna seljanka iz Montajua pominje izgleda godinu 1320. (vidi III, 366). Ali iz konteksta bi se reklo da je beležnik Inkvizicije umetnuo datum u pomenuto svedočenje.

27 Prema Hugues Neveux (lično saopštenje) seljaci iz Kambrea su još u prvoj četvrtini XVI veka obično koristili datum s tačnom godinom.

28 „Svojstveno je divljoj misli da je vanvremenska” (C. Levy-Strauss, L a Pen sće sau vag e, Paris, 1963, str. 348). Obrnuto uporeba pisma (praktično nepoznatog ogromnoj većini ljudi iz Montajua)”oslobađa od tiranije sadašnjosti” (O. Spengler, L e De clin de l’Occident, englesko izdanje, 1934. t. II, str. 149, naveo J. Goody, 1968. str. 53).

29 Inf ra, XXIII, XXVI i XXVII gl.

316

smrti, seljačko vreme uzvikuje sa niza stranica Furnijeovog Registra: Ja sam vaskrsenje i smrt.

Pređimo preko fatalističke koncepcije vremena: u kulturi učenihona se poistovećuje s jeretičkim filozofijama33, medutim u selu Monta-

ju ona, preskačući imena velik ih mislilaca, dop ire do starog seljačkogsupstrata sredozemlja. Arheologija saznanja otkriva u selu žutih krsto-va, kad je reč o poimanju vremena, niz slojeva jedan ispod drugog:

tanak patarenski omotač, hrišćanska kora već znatno deblja, antička(?)teorija, čak astrološki fa tum i sudbine koja se primenjuje čas na domus čas na pojedinca u pastirskim kolibama34. Verovati u sudbinu, kuće ililičnu, u gornjem Ariježu početkom XIV veka kao i u Atini u V veku,znači odbijati postojanje pravolinijskog vremena usmerenog ciljevimakraja sveta, znači baciti u okove još jednom starog i opasnog Kronosa .

S Kronosom ili Saturnom upućuju nas u zlatno doba, ka blistavojizmaglici mitske prošlosti: a ova se nikako ne meša s odgovarajućommaglom Geneze. Zaista u selu Montaju posle 1300. nailazimo naidilično viđenje porekla, koje odgovara starom dobrom vremenu prvo-

bitnog incesta kad su braća spava la sa sestrama. Pjer Klerg, videli smo,izlaže to nadugačko u svojim krevetskim razgovorima s Beatrisom dePlanisol. Ako verujemo bludnom svešteniku običaj incesta iz pradobadopuštao je svakom čoveku da se zadovolji uz malo troška, nije morao

30 Širi ih učenje seoskih sveštenika s propovedaonice (I, 224).31 I, 191. Međutim u pogledu početaka pastir Žan Mori (II, 510) i Beatrisa de

Planisol (I, 224) znaju za postojanje Adama i Eve: Mori zahvaljujući učenju jednog sveštenika, Beatrisa verovatno zahvaljujući normalnoj kulturi njene plemićke sredine.

32 I, 191. Patarenska sela veruju takode u kraj sveta, ali u nekoj neodređenoj budućnosti (I, 231; II, 491).

33 J. Le Goff, 1960, str. 430.34 Supra, VII gl.

317

da osiromašuje sopstevni domus, pošto iz njega nije izdvajan miraz koji

pripada sestrama. Takvo stan je stvar i nije moglo trajati. Da bi sesprečili krvavi sukobi između braće koji se svađaju oko najlepše sestre,uvedena je zabrana incesta. Prešlo se od prvobitnog savršenog domusa, začaurene monade bez vrata ni prozora ili miraza, u kojoj se živelo ispavalo između sebe, na nesavršen domus „našeg” vremena, koji jeosuđen da se stalno kruni kako bi dao miraz kćerima namenjenimizvozu. Taj konceptualni prelaz od savršenstva ka nesavršenstvu domusa predstavlja kao što znamo jedan od uobičajenih postupaka mita ifolklora kad naume da objasne stvaranje društvenog vremena35. Domus se rađa nerazdeljiv. A društvo će ga najzad okrnjiti. Folklorno prošlovreme je obeležje „p rastarog” doba kad su pržene ribe plivale j>o potocima (III, 52), a ono nas tupa brzo čim se računa unazad. U Can

Komu, selu Maja — kaže Robert Redfild, istorija ne ide dalje od očeva. Već od dedova se uspostavlja vreme legendarnog mita36. U selu Montajufolklorizacija prošlosti je skoro isto tako brza kao u Č an Komu: prade-da je već vrlo stari mrtvac. Kad se pozivaju na podatke koji se smatrajuistorijskim (u modernom smislu reči) montajuska svedočenja se u

tim svedocima je malo staraca: tako demografija i mentalitet idu ruku pod ruku da bi bolje porekle istori jsko vrem e39.

Tako stanovnici Montajua žive na „vanvremenskom ostrvu” odse-čenom od prošlosti još više nego od budućnosti, na vidiku tog ostrva

pojavljuju su i uzvodno i nizvodno samo daleki Boromeji izgub ljenograja i na kraju vaskrsenje. Nem a drugog veka osim našeg — kažeRejmon de l’Er, seljak iz Tinjaka, u rečenici kojoj bih rado vrationjenu dvosmislenost (II, 132). Ta vremenska izdvojenost vrednija je odmesne: etnografi su zaista nailazili na mnoga „društva bez istorije”(bez istorije po sebi...) koja su se izgradila slično Montaju-u i zaključilimalo žurno da nema mesta za Klio u njihovim istraživanjima. Naučnazabluda. Kasnije prevaziđena. U stvari seoska društva žive jednu istori-

ju. Ali je ne promišljaju jasno u svesti.

Odsustvo historiografske dimenzije40u seoskoj kulturi se uostalomdobro slaže s tonom naznaka41 lišenim logične veze s onim što m u

preth odi i onim što mu sledi, koji obeležava izlaganje selja ka iz gor-njeg Ariježa: priče Pjera Morija, Bernara Martija i tolikih drugih supravolin ijske priče42: suština pojedinaca se otkriva kasno, tek u času



j ( ) j jvećini slučajeva ograničavaju na pominjanje činjenica posle 1290. i joščešće posle 1300. U jednoj jedinoj prilici montajuski svedok na pitanja

biskupa iznosi priču koja se odnosi na četrdese te godine XIII veka.Reč je o dirljivoj priči Aleste i Serene: jeretičkih gospi od Šatoverdena,koje su uhvaćene, skinuta im je šminka i spaljene su pošto su ostaviledete jedne od njih da bi otišle u Lombardiju. Ali Rejmon Rusel, kome

dugujemo ovu lepu priču ispričanu njegovoj Beatrisi, priča je vanvremena kao bajka koja se priča kraj ognjišta u krovinjari, u prošlostirazume se, ali bez datuma (I, 220—221).

A istorija, stara ili skorašnja, skoro da ne postoji kao takva unašim tekstovima, bili oni čisto montajuski ili uopšte ariješki. Zarimsko staro doba se zna samo u Pamijeu — pa i tu? — gde ima škola,

jedan Ovidijev tekst tu ide iz ruke u ruku. Zemljo radnici ne zalazedalje od prethodnog grofa de Foa, taj je gospodar bio dobar premasvojim podanicima, a oštar prema Crkvi: ostavio je dakle i posle smrti(1302) sećanje na gospodara i njegovo doba ,,s kokoškom u loncu”, bio

je odlučan nep rijatelj desetka, koji su sveštenici uzimali gorštacima37.Ostavimo po strani nekoliko vrlo retkih tekstova, koji se mogu izbroja-

ti na prste jedne ruke a tiču se, na primer, skoro vekovne starosti ovoggenusa ili onog roda (II, 367—368; II, 110). Po pravilu svedoke kojeispituje Fu rnije ne zanimaju decenije pre 1290. ili 1300.38 Istina među

35 Vidi ljude bez ruke, hrome, slepe na jedno oko kao kultume heroje i stvaranje shvaćeno kao posledicu nekog nedostatka.

36 R. Redfield, Chati Korn... str. 11—12— 13.37 III, 331. O Ovidiju vidi predmet Vemiola u III, 14 sq. Primetićemo i da latinsko

ime nadenuto Fanžou ukazuje na izvesno poznavanje „jupiterske” etimologije tog toponima u klerika iz Pamijea (1,136).

38 Među najstarim uspomenama: I, 218.

318

pravolin ijske priče42: suština pojedinaca se otkriva kasno, tek u časukad je najzad njihov život odaje. Slušamo satima uspomene PjeraMorija, zahvaljujući njima gledamo kako se vrti obućar Arno Sik r43 iođjednom na dva minuta pred kraj saznajemo da je taj Arno bioobičan doušnik... saznajemo tek u času kad se on pokazao kao takav.U ovo naše vreme televizijske poruke — „mesaža”, i tele-auditivnemasaže, uništilaca knjiške logike, postupci neposredne priče, suspense-a,

kriminalističke zagonetke i novog romana iznalaze bez muke stare i pojednosta vljene metode koje su se 1320. pre „Gutenbergove galaksi- je” kor istil e u pričama pas tira, netaknut ih štam pom, pa čak ni pisme-nošću44.

*

Što se tiče primanja i mentalnog korišćenja prostora prvo nepo-srednog, potom geografskog, sociološkog, kulturnog — osnovni poda-tak se još vezuje za telO, posebno za šaku i ruku: videla sam Prada Tavemijea koji je čitao na suncu cmu knjigu dužine moje šake — iz-

39 III, 52 („staro vreme”: folklor prženih riba); II, 367—3 68 (vekovni gen us) ; I, 218: događaj iz 1294; grof de Foa: III 331; odsustvo uopšte staraca među našim svedocima sem jednog svedočenja starog Bertrana de Te, koji sam govori o svojoj mladosti iz vremena oko 1270 (III, 327). Vidi i slučaj starog B. Franka.

40 Le Goff, art. cit., 1960, str. 422 i bel. 3.41 Vidi tim povodom R. Robin, La Soc ićtć fra nga ise en 17 89 , Pariz, 1970. str. 290,

291, 293 294 i pa ss im .42 Jedan od mnogih primera: III, 287.43 III, 180 i sledeć e strane.44 U opš te naši svedoc i ne izjavljuju ono što misle ili su mislili već o no što su učinili

ili u krajnjoj liniji ono što veruju ili su verovali.

319

javlju je Gijm eta Klerg (I, 341), šaka služi dakle kao kra tka mera . Rukaili dohvat ruke meri malo duža rastojanja: Sunčao sam se iza kuće —izjavljuje Rejm on Vejsijer45 — a na četiri pe t „hvati” od mene je bio Gijom Andoran koji je čitao neku knjigu. Osim same ruke „ručna”snaga dopušta merenje većeg odstojanja: Prad Tavernije, noseći na

plećima četiri ili pe t jagnjećih koža išao je držeći se stalno na domet strele od puta — priča Gijmeta Klerg, opet ona (I, 341). A kad dođe do togada ni domet strele nije dovoljan ili primeren onda se koristi milja (II,27) i komad putovanja (II, 43) ili seobe. U konkretnom smislu hod seu ovoj planinskoj oblasti uvek shvata kao uspon: ne ide se prosto od

jedne tačke do druge, pogotovo ne u b rdovitom selu Montaju, već se ili pen je ili silazi (I, 223, 462; III, 296 i passim).

Uopšte, ovih nekoliko metroloških naznaka koje sam naveo otkri-

vaju jedan mentalitet, ali ne treba se u njih pouzdati: smisao prostornemere, bilo da je reč o dužini ili o površini46nije najpreča briga narodau gornjem Ariježu. I ne pokušava on da razvije taj „smisao”, jer se nenameće kao takav u svakodnevnim potrebama. Recimo da je prostoobeležen na dva kraja osnovnim konceptima, a to su corpus i domus,

*

Osnovna geografska percepcija je mala oblast, teritorija (terra),ova reč može označavati i čitav vlasteoski posed i mikro pokrajinu.Reč terra ne treba da dovodi čitaoca u nedoumicu. Naši seljaci-pastiri,usmereni na svoj domus nisu nimalo opsednuti porodičnom zemljom i

parcelam a, koje će se jednog dana opisivati, što je anahronizam , kaonerazlučive od zemljoradničkog mentaliteta svih vremena. Njihov na-čin proizvodnje je više domaći nego što je vezan za parcele48. Terra zanjih znači ne porodičnu već globalnu teritoriju: parohije, ali i šire male pokrajine. Terra sela, grupe sela, ograničene oblasti istovremeno iljudski i prirodno. Terra gospodara, mala ili velika, čak i kneževine49.Govori se dakle o ajonskom kraju ili Ajonskoj zemlji (Prad i Montaju)što administrativno predstavlja posebno kastelanstvo, u senci visoke

tvrđave koja se uzdiže iznad sela žutih krsto va50; pominje se Sabartes(gornji kraj Foa51), pominje se i zemlja Olma, zemlja kraja So52, Razes,Fenujed, Serdanja. Grofovija Foa kao politička jedinica, dospeva dosvačije svesti. Međutim jasna je tanana razlika između gornjeg kraja(usmerenog ka Aksu i Taraskonu, žižama za sabartesko stanovništvo, a



koji vladaju filozofijom Montajua. S rukama i nogama telo je merasveta, a kad je svet suviše prostran da bi se izmerio telom, domus, dođatak telu, može da postane mera sveta: Raj — izjavljuje GijomOstac — da bi ga ga predstavili zamislite prostran domus, koji bi se

prostirao od prevoja Merans do grada Tuluze41.Uopšte nemerljiv montajuski prostor nije ni mnogo usmeren. U

daljim vekovima merači koji će praviti katastar Langdoka, usmerićenjive u svojim registrima prema stranama sveta, glavnim vetrovima,

položaju sunca — i šta ja znam. Ari ježani iz 1310. manje su izgledakomplikovali stvari. Veliko putovanje se u njih ne izražva uopšteglavnim pravcem, već niskom gradova koji slede jedan za drugim: Da biste otišli u Rabastan — kaže Belibast Pjeru M oriju — otići ćete prvo u

Mirpoa, potom u Bovil i zatim u Karaman. I tamo ćete pitati za pu t u Rabastan (III, 151). Umesto istok, zapad, sever, jug, izraza koji se nikadne koriste u našem registru, seljaci iz Montajua govore o hodu ka Kataloniji (= jug), ka donjem kraju (= sever), 5 one strane prevoja, ka moru, ka Tuluzi itd.

45 I, 285. Upor editi s izrazom „naramak slame” (III, 262).46 Nema nijedne naznake o merama zemljišnih površina u Fumijeovom Regis tru, inače opšimom kad je reč o njivama, vinogradima itd. (i o kubnim merama: setier, emine — akov ok o 50 1. quartier — 2 pinte, vidi I, 300 i passim). Ali doku menti iz prakse (gospodarske povelje itd.) u gomjem Ariježu kao i drugde znaju za sćte ree — šestine. Odsustvo zemljišne m etrologije u Furnijeovom Reg istru , inače opširnom u pogledu svakodnevnog života, prosto pokazuje da metrologije nije bilo ili je još nije bilo među prven- stvenim brigama naših seljačina, koji su inače bili sasvim sposobni da izmere svoje njive, bar po količini utrošenog semena.

47 I, 202. Nalazimo ovde u narodnoj misli savršen i zatvoren pojam aristotelovskog ko sm os a. Na „telo i kuću”, vidi (preteće) reči paroha Klerga Rejmondi Belo, rođenoj d’Arželije: [Ako je otkucate] izgubićete svoje telo, svoju kuću, svoja dobra (III, 71).

320

( gne svetovnom i grofovijskom centru Foa) i donjeg, kojim vlada Pamije,

biskupski, klerikalni, ant ipa tarens ki, dominikasnki grad... i grad glavo-seka, sa svojom plodnom žitnom dolinom. Granica između gornjegkraja, protivnog desetku čak patarenskog, i donjeg čvrsto katoličkog,nalazi se na nekoliko kilometara severno od Foa, i obeležena je potpi-rinejskim ponorom zvanim Labarov prelaz53. Ljud i iz Sabartesa —

priča Ber tomje Igon 1322.54 — rado bi se sporazumeli s grofom de Foa da se nijedan klerik ne penje iznad Labarovogprelaza... Da je grof Foa vredan koliko i njegov prethodnik klerici se ne bi tako peli da traže dažbine na stoku.

Granicu obeleženu potpirinejskim ponorom prihvataju svi u seluMontaju: s visine svojih „planina” paroh Klerg, na primer, odvraćaBeatrisu da bi sprečio njen silazak u „donji kraj”, u Dalu i Varil, koji

48 Infr a, XXVIII gl. (zaključak).49 Aj on sk a zem lja je kastelanstvo (I, 448, II, 279). Gospodarevi zvaničnici, plemići

govore češće terra nego obični seljaci (III, 279, 286; III, 312, 313). Vidi i II, 68 (zemlja grofa de Foa = grofovija Foa).

50 448; II, 279; P. Moulis.pa&rz'm; upor edi sa Bo nas sie, t. II str. 209 — 210 .51 M. Chevalier u L a Vie hu ma ine da ns les Pyrć nćes arićg eoises , str. 64 (beleška)

podseća da je Sabartes bivša karolinška viguerie — (pravosudni okrug u nadležnosti grofovog sudije, viguier — prim. prev.) J. Duvemoy napominje da je u XIV veku isti toponim označavao dosta prostranu arhijerejsku teritoriju (III, 337, bel. 509, tekst iz 1311. izvučen iz Kartulara grofovije Foa). Ali osećanje zajedništva ljudi iz Sabartesa je isto toliko važno koliko i ove administrativne ili crkvene granice. Vidi infra u ovom poglavlju.

52 44 8 . Vidi i druga slična nabrajanja mesta, svojstvena „narodnoj geografiji” uIII, 142.

53 M. Chevalier, L a Vi e.. . str. 64.54 III, 331 (sažeo sam originalni tekst, suviše razliven da bi se mogao ovde lako

navesti).

21 Montaju 321

vrvi Malom braćom. Mutatis mutandis Bernar Klerg iz zatvora u Pami- jeu gleđa plan ine koje zatvaraju vidik na jugu: planine gde leži njegova

teritorija (terra) gornjeg Ariježa, koja se sastoji od Sabartesa (uključu- jući) i ajonsku oblast, i naročito užu oblast montajuskog vlastelinskog poseda koji mu j e poveren kao bajiu.

Ograničen na severu Labarovim prelazom gornji Arijež se na jugugraniči linijom pirinejskih prevoja: biskup u Pamijeu koji objektivnoigra ulogu duhovne ruke kralja Francuske, pokušava da proširi svojinkvizitorski nadzor do te sudbonosne linije. Ljudi iz „gornjeg Foa”žive citra portus (s ove strane prevoja) na severnoj padini Pirineja podmanjim ili većim uticajem francuskog imperijalizma, dok drugu stranu(špansku padinu) nazivaju ultra portus (s one strane prevoja). Bezite iza

prevoja — kaže Beatrisa de Planisol beležniku Ponsu Bolu iz Varila —

jer će vas s ove strane prevoja uhvatiti biskup (I, 257). Naprotiv zaizgnanike u Kataloniji osa pirinejskog lanca, koja od istoka na zapad predstav lja liniju prevoja, znači granicu slobode iza koje „počinje” (učinjenicama pritiska ali ne i po slovu prava!) „kraljevina Francuska”. Aovu označava, a možda i određuje u ovim okolnostima policijska dela-tnost inkvizitora Kad pređemo prevoje i uđemo u kraljevinu Francusku

— A kako to, odvratih mu ja, da se m oj muž, kad otputuje u Aks da

samelje žito, vraća poto m u naš domus potpuno iscrpljen od nespavanja i prašine od brašna. — U stvari, objasni mi Gijom, bio sam vrlo kratko u vodenici.

Iskoristio sam ovo putovanje pre svega da bih obišao Božje ljude57\

*

I sezonske seobe takođe grade strukturu prostora, one stvarajuveze približavanja i skoro susedstva između Montajua i vrlo udaljenihmesta. Na primer u Arku, u današnjem departmanu Od, Sibila Pjer,žena stočara, upućena je u sva ogovaranja u Montaju-u. Nikakvo čudo:između dva sela, ovog u Ariježu i onog u Odi razdaljina je četrdesetkilometara u vazdušnoj liniji, a u stvari su susedna pošto je jedno letnji

pol, a drugo zimski pol sezonskog kretanja stoke. Sela razmenjujutakođe služavke i sezonske radnike za vreme žetve (II, 427). Uopšte šta

je dobrim delom Registar Žaka Furnijea do veliki dijalog u prostoru,patarensk og prizvuka između belibastovskog zimovn ika u Katalo niji i



tnost inkvizitora. Kad pređemo prevoje i uđemo u kraljevinu Francusku (u stvari u grofoviji Foa) sva nam se kosa nakostresi — izjavljujuemigranti iz Foa koji normalno žive u zbegovima Katalonije i Valensi-

je od kako su pobegli iz rodnog kraja (II, 71).U okviru malih oblasti (ajonski kraj), pa čak i većih prostora

doživljenih po sebi ili za sebe (Oksitanija ili Katalonija) naše selo misli0 sebi i svom životu: u onim prvim i u ovom drugom nalazimo privile-

govane veze. Montaju je, na primer, u stalnim vezama s Pradom,susednom parohijom, tako da je s njom spojen stazom55 i manje zna-čajnim vezama međusobnih brakova. Naprotiv K amirak, druga susednazajednica jedva nešto dalje, ima vrlo slabe veze s Montajuom (ako seizuzme slučajna poseta sveštenika iz Kamiraka, koji je navrat-nanosdoneo poslednje tajne montajuskoj samrtnici, a ova nije htela ni da gačuje [I, 462]). S Aks-le-Termom, glavnim mestom u dolini gornjeg tokaAriježa, montajuske veze su česte, istovremeno i trgovačke, i kulturne,1društvene i prijateljske... Žene iz Prada nose kokoške i jaja u Aks na prodaju i vunu na tkanje. Mazge natova rene žitom idu iz M ontajua dovodenica u Aksu na Ariježu. Potom se mazge penju u selo noseći brašno: Jednog dana — priča Gijmeta Klerg56 — malo pre opsteg hap- šenja Ijudi u selu Montaju (ne sećam se drugačije tačno vremena) otišla sam da naberem trave na zemljištu zvanom Alakot, usput sam srela Gijoma Mori s mazgom, dolazio je iz Aksa pevajući. Rekoh mu:

— Pio si. Tako si veseo. — Bio sam u Aksu da samel jem žito, vraćam ga na leđima svoje

mazge, odgovori mi on.

55 I, 462. Vidi i Cassin i-evu map u.56 I, 343. O trgovačkim vezama M ontajua vidi i sup ra I gl.

322

patarensk og prizvuka , između belibastovskog zimovn ika u Katalo niji isabarteskog letnjeg boravišta?

Sabartes, evo glavne reči: njemu nas neodoljivo vraćaju svi podaci Registra o „prostornoj” pripadnosti, kako je osećaju seljačine prekouskih granica svoje parohije. Primećujemo zaista koncentrične krugoveskoro segmentiranog društva: corpus, domus, locus, pagus (II, 108),telo, kuća, selo, kraj. Telo i kuću ima svako. Selo je Montaju. Kraj je

Sabartes58.Montaju i ajonska zemlja (Prad + Montaju) čine nesumnjivo deoSabartesa: Pjer Klerg je paroh Montajua u Sabartesu. „Ljudi iz Monta-

jua” su iz Sabartesa. Ima pet godina — kaže Rejmon Pjer iz Kijea59—da nisam živeo u Sabartesu, sem u Pradu i Montaju. Ajonska oblast jesvakako malo periferna u odnosu na pravi Sabartes čije je srce uTaraskonu, Aks-le-Termu, Žinaku: Savršeni, kaže uglavnom BernarBene60— odlazili su iz Montajua u Prad, a potom iz Prada ka Sabartesu (u pravcu Aks-le-Terma). Ali postoji tako reći jedan mali Sabartes,usmeren ka Aksu, Taraskonu i istoimenom svetilištu u Savaru61, i jedanveliki Sabartes, više politički, a to je u stvari gornja grofovija Foa kojaobuhvata (na jugu do Labarovog prelaza i na severu do ose pirinejskoglanca) okolinu Aksa, Taraskona, Foa, našu oblast Ajona i kraj Vikde-

57 O celom pre thodnom od eljku vidi I, 343.58 O ,,pau”, pa gu s ili kraju, teritorijalnom podvrstom (u Kataloniji) nerazlučivojod

ove ili one grofovije vidi Bonassie t. II, str. 193.59 O različitim navod ima koja pret hode : III, 182; I, 254 i 343; III, 409.60 I, 402. Periferijsko svojstvo potiče od činjenice da je ajonski kraj (Mon taju +

Prad) konačno pripojen grofoviji Foa i Sabartesu tek u prvoj polovini XIII veka (P. Moulis, 1958).

61 Crkva iz Savara, od kojeg dolazi ime Sabartes, leži na teritoriji Taraskona naAriježu (III, 520).

323

soa62. Mnogobrojni tekstovi pokazuju očiglednu i mirnu snagu oseća-

nja pripadnosti sabarteskom kraju, koju izražavaju stanovnici ovihraznih sela: — Da niste vi iz Sabartesa? — pita jedan mladić Pjera den Igola u

nekoj krčmi u Larok d’Olmu63. — Da, ja sam iz Kijea.Da li je Sabartes prirodna oblast, određena nadmorskom visinom,

tlom, biljnim svetom? Gosan je tako mislio i odredio je sudbinu tojzoni kao takvoj u svojim fitogeografskim kartama64. U svakom slučaju, pre ma domorocima u doba koje raz matram o Sabartes ima sva svojstvasavršeno određene celine, isto je tako dobro izdvojena kao što to mogu

biti plem ena i narodi na koje su nas navikli etnografi i istoričari.Rejmon de l’Er iz Tinjaka govori doslovno o narodu Sabartesa (II,

122). Najrasprostranjeniji izraz se ipak poziva na Ijude iz Sabartesa, muškarace i 'žene iz Sabartesa (II, 217, 309, 318, 328). Sabartes imasvoju folklornu kulturu, koja se izražava posebno u izrekama o braku isudbini, naši izveštači ih obeležavaju kao „uobičajene izreke Sabar-tesa”:

ajonskom kraju je blizak folkloru kraja So, koji je istočni sused Sabar-

tesa: istina dolina Era uspostavlja lako vezu između Ajona i Soa67.)Sabartes ima svoj jezik, ili bar dijalekt, o čemu ću još govoriti: ovo jezičko jedinstvo pogoduje međusobnim brakovima i van granica prvogkruga seoske endogamije. Moj budući suprug Žan Mori došao je u

Hun kosu (Španija) da bi pokupio svoje ovce — priča Matena Servel — i kad je čuo da moja majka i ja govorimo jezikom odozgo (Sabartesa)

pregovarao je da se mnome oženi iako se nismo čak ni poznavali (II,451). Plodnost sabarteskog tla je specifična: a magijski za nju jemčitelesno prisustvo Božjih ljuđi: Rejmon Otije iz Ak sa mi je rekao — priča Riksanda Kortij iz Askua — da od kako su Božji Ijudi morali da beže iz Sabartesa68zemlja ne donosi toliko prinosa... tako da ne daje više ništa kako valja. Sabartesko bogatstvo, kad je reč o poljoprivredi i

stočarstvu, izričito se vezuje, prema našim svedocima, za planinsku privredu: a ova se zasniva na sezonskim seobama, trgov ina se razvilazahvaljujući pijacama u nekoliko glavnih mesta gde se izmenjuju ovce ikonc epti69. I snabdeva se žitaricam a i ogovaranjima.

Administrativno Sabartes je bivša viguerie iz doba Karolinga70. Urazdoblju 1300—1330 njegov status je poseban u okviru grofovije Foa



Uvek je bilo i uvek će tako biti Da će ćovek tuđu ženu Ijubiti (I, 167)

Nesreća ili sreća koja nekog snađeunapred mu je obećana (I, 356)

Rođa ci iz petog kolena

Sateraj sve do kraja (II, 130)

Kraj ima i svoj nezvaničan sistem obaveštavanja i javnog mnenja,ovaj stvara i ruši dobar ili loš glas, društveni i drugi: Kažu u Sabartesu da su Otijeovi otišli, da se nisu vratili, itd. (II, 195; III, 54). Razne ženekoje su uživale dobar glas u Sabartesu bile su prijateljice Pjera Otijea(II, 425). Sabartes se izdvaja takođe svojim gastronomskim specijalite-tima (pastrmke, sirevi). A duhovno je usmeren ka svetilištu gde kucasrce ovog pirinejskog naroda: Savarska Bogorodica u Taraskonu jezajedničko dobro ljudi iz kraja koju su utoliko dublje uvređeni kad sesveštenici usude da s tog svetog mesta oteraju štrajkače protiv crkve-nog desetka65. Sabartes ima svoju zajednicu duša mrtvih, to je ogromnamasa koja bi ispunila sav prostor od Meransa do Tuluze66. (Folklorkoji se odnosi na mrtve pruža uostalom neke lokalne varijacije: u

62 III, 337, sq. (latinski tekst Kar tula ra Fo a, f° 30—35, naveo u III, 337, belešk a 509, J. Duvemoy).

63 III, 375. Vidi i II, 68, 81, 187, 208 , 279, 475 ; III, 193.64 M. Chevalier ,L a Vi e. .. str. 64, bel. 2.65 111,33.66 I, 201. Povodom druge (ali delimične) procene ove pokrajinske demografije

duša, drugi svedok, Pjer Gijom iz Inaka, smatra da „deset hiljada duša propadne u Sabartesu greškom sveštenika” (III, 337).

324

razdoblju 1300 1330. njegov status je poseban u okviru grofovije Foa,čiji je gornji planinski deo, uzvodno od Labarovog prelaza (III, 331).Ovakva situacija krajevima gornjeg Ariježa donosi prisustvo grofov-skog stručnog zvaničnika, Gijoma Trona, poreklom iz Taraskona: onvrši dužnost javnog beležnika grofovije Foa u Sabartesu71.

Narod Sabartesa se izdvaja svojim etničkim i običajnim tradicija-ma, sama teritorija međutim tek se marginalno upisuje u okvire grani-

ca: ona je zaista kao neka južna podpodela dijeceze u Pamijeu, arhije- rejska teritorija. Sukob oko desetka je stalno u povratu za dvadeset i pet prvih godina XIV veka u tom kraju , koji odlučno odb ija da mu biskup iz Pam ijea name tne dažb ine na stoku. Ovakav sukob otkriva uravni Redova ili Staleža trostruki sloj: u pregovorima o decimalnomdavanju 1311. „svetovni” narod Sabartesa obuhvaćen zajednicama gra-dova i sela, predstavljaju opunomoćenici (prokuratori) i predstavnici(sindik), čiji pogledi odražavaju pre svega mišljenja beležnika i pravni-ka iz četiri grada i varošica (Foa, Aks, Taraskon, Vikdeso), svetovno iredovničko sveštenstvo uglavnom s mnogobrojnim seoskim sveštenici-

67 I, 448. Pored toga treba voditi računa o starim i ukinutim političkim vezama,

koje su postojale izmeju Ajona i kraja So.68 III, 307 i III, 335 (drugi svedok iz Žinaka).69 I, 370 i II, 286 (Sabartes kao planinski kraj „uspona”) III, 147 (donji i gomji

Sabartes); III, 148 (sabarteške seobe) III, 108 (pijaca).70 M. Chevalier, L a vi e. .. str. 64, bel. 2. Vidi Bonassie, t. II str. 208: potičući pravo

iz vizigotske prošlosti vicarii (starešine viguerie) „bili su lokalni delegati grofa sve do oko hiljadite godine... Bili su javni službenici i predstavljali su grofovsku po te sta s u jednom okrugu”. S druge strane primetićemo da se posle XV veka naziv Sabartes neće uopšte više koristiti u grofoviji Foa u administrativnom rečniku. Ali pojam gomje grofovije Foa ili „gomjeg kraja”, pa i „gomjeg Ariježa” (južno od Labarovog prelaza) ostaće geografski vrlo živ.

71 Barriere-FIavy, Cartulaire de Miglos, 1894. str. 181, 188, 190 u III, 45, 1 bel. 537.

325

ma, suprostavlja se svetovnjacima, njega pređstavlja opat iz Foa i prioriz Vikdesoa, najzad plemići Sabartesa, vitezovi i gospodičići predstav-ljaju treću grupu koja vrluda izmedu dva osnovna tabora: tabor narodai tabor sveštenika. Do sporazuma će doći 1311. posle trojnih sastana-ka72, što neće sprečiti nastavak neprijateljstava izmedu 1312. i 1323.Mnogi Ijudi u Sabartesu, dovedeni do očaja gubitkom svojih privilegijanajzad će poželeti (uzaludno) da prelat Zak Furnije, suviše lakom nadažbine, nestane u plamenu dobre lomače. Za tih đvanaest godina

pruž aće svoju odanu podršku običajnim tradicijam a, nasleđenim od predaka, koje su protivne desec ima i nametim a na stoku73. O tvorena ili podmukla borba prot iv crkvenih nam eta nailaz i na široku podrškuseljana bili oni patareni ili katolici. Istovremeno je nerazlučiva od

jeretičke tradic ije, a ona se od 1290. do 1320. poistovećuje sa samim

nazivom Sabartes i to i pre i posle poduhvata Otijeovih74, koji su i samiveliki sabartešani pred Svevišnjim.U definiciji ovog kraja i ovog naroda75 Sabartesa, čiji je deo Mon-

taju, horizontalne veze zasnovane na narodnom osećanju materijalne ikulturne, tradicionalne i jezičke, seoske, gradske i gastronomske zajed-nice su izgleda odlučujuće. Cini mi se da su isto tako važne, čak i

žutih krstova i narod Sabartesa uključuju se u širi okvir vatrenog

oksitanstva, mnogo življeg po sebi no što je sebe svesno77. Božji ljuđi isveštenici imaju bar jednu zajedničku stranu: i jedni i drugi propovedaju kad zat reba na narodn om jeziku (I, 454; III, 106). Na licu me sta uselu Montaju se oseća vrlo jasna svest o lokalnom dijalektu kojimgovori najviše hiljadu ljudi: U San Mateu — priča Arno S ikr78— prav io sam cipele u radionici Zaka Vitala, mesnog obućara, kad naiđe jedna

žena vičući ulicom: „Ima li žita za mlevenje?” Neko mi reče: — Arn o evo poljoprivredne radnice iz vašeg kraja.Pitao sam ženu: — Odakle ste? — Iz Saverdena, odgovori mi ona.

Al i kako je govorila jezikom iz Montajua, ja joj začepih usta: — Niste vi iz Saverdena. Vi ste iz Prada ili iz Montajua.Značajan mali dijalog, jer podrazumeva razliku između jezika

donjeg kraja (Saverden je na severu od sudbonosnog Labarovog prela-za) i jezika Sabartesa79. U njegovom okviru se s druge strane otkrivaspecifičnost dijalekta Prada i Montajua, možda obeleženog uticajem



g j ,važnije u ravni senzibiliteta mase od vertikalnih veza hijerahijskog,administrativnog ili feudalnog tipa. Ove „vertikalne” veze se živo ospo-ravaju čim potiču od Crkve — glavoseka, mada su u zakonskom okviruarhijere jske oblasti Sabartesa76.

*

Ođatle potiče značaj kulturne datosti, tačnije jezičke datosti, za još širu definiciju okolnog prostora u kojem bi Mo ntaju posebno, agornji Arijež uopšte, bili samo jedno selo i jedan kraj među tolikimdrugim. U izjavama naših svedoka oksitanski je kao talas iz dubina,koji površno prekriva latinska pena pisara ne skrivajući ga. Parohija

72 III, 337, bel. 50 9. Ova ariješka „tro stran ost” će se javljati i dalje do kraja Starog poretka u ravni celog kraja Foa u redovnom sazivanju regionalne Skupštine Tri Staleža grofovije Foa, kojoj predsedava biskup (Dictionnaire Expilly-a, članak gr ofo vija Fo a) . O značaju koncepta ,,tri staleža” u doba koje proučavamo i u prethodnom razdoblju vidi na pr. Le Goff, Civilisation... str. 319— 320 i Chelini str. 271.

73 I, 198, 209; II 98, 109, 316; III, 331, 338, 43 4. Ne ma u to vrem e „svete ljubavi za

otadžbinu” (sabartesku ili koju drugu već samo vemost običajima i globalnim interesima malog kraja (Sabartesa upravo).74 O čisto jeretičkom, ili neodređeno jeretičkom obeležju kao takvom vidi povodom

vrlo različitih problema I, 207; II, 61, 76; III, 171, 250, 286, o dugovečnosti te tradicije vidi III, 264, bel. Vidi naročito, uopšte: I, 254 i 352; II, 155, 364, 446—447; III, 112, 161 (vrlo važno) III, 427. Napuštajući Sabartes (uključivo i ajonski kraj), napustila sam jeres, kaže uglavnom Beatrisa de Planisol. Pada u oči da je propaganda Otijeovih zaista „pustila koren” samo u njihovom kraju (pagus), drugim rečima u Sabartesu: ne može se bilo gde pokrštavati.

75 II, 284: „Nar od” Sabartesa protiv desetka na stoku.76 O svemu što prethodi up. A. Garrigou, N ol ic e.. . 1845. i Et ud es his tor ique s, 1846,

str. 221 i dalje.

326

specifičnost dijalekta Prada i Montajua, možda obeleženog uticajemkatalonskog, u stvari ljudi iz Montajua, a posebno pastiri, imaju živoosećanje za oksitansko-katalonski continuum. Prelazak iz Taraskona iAks-le-Terma u Puigserdu i San-Mateo ne postavlja im nikakve pro-

blem e sporazumevanja . S jezičke tačke glediš ta malo je pirinejskog.Razlike dijalekata su izgleda mnogo izraženije na severu i naročito prema zapadu i severo-zapadu: granicu, potvrđe nu 1300, koja razdvaja

u Oksitaniji govor Langdoka od gaskonjskih narečja, ariježani jasnoosećaju. U više mahova naši ljudi iz Montajua, Aks-le-Terma i uopšteiz Sabartesa pominju ovog ili onog čoveka koji govori „gaskonjski” ili„tuluski”, ili pak „polu-gaskonjski, polu-tuluski” (II, 188, 475, 483).Pomenute razlike se osećaju nedaleko od zapadne obale Ariježa, pošto

je jedna od tih ličnosti, obeležena „gaskonjskim” govorom moždarodom iz La Bastid-de-Seru (II, 73—74, 188, 383).

Oksitanija je u 1320. kao globalna masa političko ništavilo. To jeveliki brod koji plovi kroz noć ugašenih svetiljki i bez stvarne svesti osebi. Ali u očima arijeških pastira, koji je razume se ne nazivaju

77 Izuzmimo slučaj službenika iz Langdoila koje kralj Francuske šalje u „Langdok”;

geografsko viđenje pokorenih naroda ne tiče se neposredno naše knjige. Ali u okviru ovog rada primećuje se, paradoksalno, da opšta svest o oksitanskoj osobenosti ne postoji toliko kod domorodaca koliko kod ljudi rodom iz spoljnih zona u odnosu na oksitansko- katalonski kompleks; ili se bar javlja na severoistoč noj margini O ksitanije (I, 121). Sve se odigrava kao da je „Oksitanija za se be ” „videna sa Severa”. Vidi i II, 135 (tekst izazvan odlukama kraljevske administracije koji se odnosi na progon gubavaca).

78 II, 21. San Mateo je u Španiji u oblasti Taragone. Primetićemo, stvar koja se razume po sebi, da u našim dokumentima nema ni traga preziru za ovaj ili onaj lokalni dijalekt.

79 O „sabarteskoj” jezičkoj zajednici Montajua i Taraskona, koja opravdava brak između emigranata u Španiji vidi lep tekst u II, 451. O mogućim ,,katalonizmima”(?) vidiII, 125 i ibid. bel. 285.

‘ i e i n i t M t

, , H W) m

l ttm -*..

njenim imenom, Oksitanija predstavlja ipak geografskog diva: prosto

rastojanje između Tuluze i prevoja Merans daje joj, videli smo, značajslike beskraja (I, 191, 202). Opštije rečeno zajednica katalonske ioksitanske kulture, za koju se vezuju naši seljani, otvara se široko

prema Sredozemnom moru poluostrva, ostrva i velikih dolina severneobale: stočari iz Arka odlaze da traže oprost svojih jeretičkih greha usamom sedištu Pape. Ariježani koji mirišu na lomaču, obuzeti svrabom putovanja , beže telom i dušom u lombardijski, sicilijanski , kata lonsk i,valensijski kraj i na Majorku. Uspostavljaju se veze sa španskim Mavri-ma prilikom sezonskih seoba za stokom i izgnanstva. Muslimanski ilihrišćanski istok odišu nekim neodređenim „prekomorskim” prisus-tvom, zasnovanim na prenošenju mitova i krstaškim težnjama80.

Obrnuto, pada u oči odsustvo uticaja „francuskog” sveta kao ta-kvog u Sabartesu. Taj svet svakako ima posrednog uticaja: karkasonskai pamejska Inkvizicija „objektivno” preuzima u duhovnoj oblasti niskefrancuske poslove. Crkva, vrlo prisutna, i francuski uticaj, istovremenotežak i marginalan, dobro se slažu u Oksitaniji. Slažu se kao lopovi navašaru, računaju na pasivno prihvatanje naroda Langdoka, u većinik t ličk t lj j t k d ž tl č j kl ik li i j č

središta istočnih krajeva (Burgundija, Vijena, ženevska dijeceza, Dofi-

ne82). Uticaj valdističkih prozelita nije uostalom bio nikakav južno od pamejskog uporednika te je poptpuno poštedeo gornji Arijež. Sam o jespaljivanje na lomači Rejmona de la Kot poslužilo kao povod oko1320. za nekoliko gnevnih reči protiv desetka na skupovima u selimaSabartesa.

A „pastiri” (pastoureaux) su zaista došli iz severne Francuske.Posle bučnih demonstracija u samom Parizu 1320. njihove bande silazeka jugoistoku, ka engleskoj Gijeni, potom ka oblasti Tuluze, admini-strativno — ali ne i kulturno — pripojenoj kraljevini Francuskoj83.Ubijaju jevreje, zahtevaju osvetu za Hristovu smrt (I, 179) u varošica-ma u dolini Garone, ali njihov „krstaški” rat ne dopire do gornjegAriježa, ovaj kraj su propovednički i prosjački kaluđerski redovi suvišezapustili te nije osetljiv na milenaristički stil fanatika Apokalipse.Pastiru iz Sabartesa, zvao se on Mori, Mor, ili Pelisje, s „pastirima” sasevera zajednički je jedino naziv čuvara ovaca. Strogo socio-profesi-onalno! Jer dok Pjer Mori govori jezikom „d’ok”, „pasturo” je pore-klom iz kraja jezika d’oil. I to je dovoljno da se napravi razlika. UPirinejima se d’ok” i d’oil” ne mešaj ra ni narod a 1300 1320



katoličkog, nastavljaju tako udruženo tlačenje klerikalizma i osvajača(koji uostalom donosi i neke prednosti na dug rok vrlo cenjene i u elitii u narodu). U krajnjoj liniji francuska sila je daleko, ali se oseća da jedelotvorna, visi kao Damoklov mač nad usijanim glavama Sabartesa.Bez sumnje odvraća čak i kad ne deluje. I najveće bundžije dovodi ured bez potrebe za vojnom okupacijom cele oblasti trupam a sa severa.

Zauzvrat, ako se izuzmu posredni pritisci, ljudsko, migraciono ikulturno zračenje čisto „francuskih” krajeva je vrlo slabo u Sabartesu.Mnogobrojni migranti i dalje svakako prelaze ariješke i rusijonske prevoje dolazeći sa severa i idući u Špan iju. Ali ti pokre tni ljudi, koje privlači iberijski jug, oksitanci su iz Ruerga, a ne frankofoni iz Pari skeoblasti. Povremeno prisustvo jednog jedinog notarius gallicus^, kojiobično radi s punim radnim vremenom u kancelarijama Inkvizicije uKarkasonu, ne poriče prethodne zaključke.

Heterodoksne struje su značajnije za obeležavanje našeg kultur-nog prostora: uprkos „lažnim pohodima”, koje je u nekoliko mahova preduzim ao prem a severnoj Evropi, pata renski pokre t je poreklom balkanska , italijanska, sredozemna jeres, koja je dospela do zemalja

jezika d’ok putujući s istoka na zapad. Uključuje se u uobičajene prosto re gornjeg Ariježa, koji se u suštini vezuju za Sredozemno more.Valdizam napotiv, koji ima još nekoliko pristalica u Pamijeu to-

kom prvih dvadeset godina XIV veka, nije u toj meri uvoz iz Sredo-zemlja. Potekao je iz lionsko-rodeskih oblasti u širem smislu: nekolici-na valdista u grofoviji Foa, za koje znamo u to vreme, poreklom su iz

80 O ovom odeljk u vidi supra i takođ e I, 160; II, 40 i II, 323— 324.81 I, 468— 469. Nije čak sigurno — d aleko od toga! — da je taj Gallicus zaista

poreklom iz Francuske d’oil. Vidi i Žana iz Pariza, farbara iz Pamijea (III, 37). Sasvim izuzetan slučaj.

328

Pirinejima se „d’ok” i „d’oil” ne mešaju u ravni narod a 1300— 1320.Treba čekati dobar vek i više da bi se „mogućnost mešanja” stidljivo pojavila.

Na kraju „francuski svet” je tako reći odsutan iz Sabartesa, na tajmali kraj ima uticaja samo posredno preko Inkvizitora (u ovom slučaju

je inkviz itor oksitanski) . Francuski svet 1320. viden iz Mon taj ua iAks-le-Terma je strašilo, ali stvarno, zavisno od slučaja pominje se u

atmosferi straha ili poštovanja i poistovećuje (preterano [II, 71]) steritorijom grofovije Foa, koju kontroliše Inkvizicija vukući konce

poslušnog grofa. U svemu osta lom francusko pos tojanje u lokalnomokviru je tako reći nikakvo, jedva nadmašuje (nepostojeće) prisustvoEngleske, koja je medutim i sama u zemljama langdoka u Akvitaniji.

„Turistički” zemlje jezika d’oil takođe ne postoje za naše ljude izMontajua. (Ako se hodočašća mogu nazvati „turizmom”.) Samo jedanod naših ljudi iz Montajua, jedini od osumnjičenih iz gorjeg Ariježa zakoga znamo, imao je priliku da ode u Il-de-Frans na hodočašće kojemu nameće represija: Gijom For je 1321. osuđen da uzme svoj štaphodočasnika i pođe na sever, ne samo u Vover (u današnjem depar-tmanu Gar), već i u Monpelije, Serinjan (Ero), Rokamadur (Lo),

Pi-an-Vele, Šartr, Bogorodičinu crkvu u Parizu, u Pontoaz, Sen-Deni,Sent-Šapel, Limuzen, Dofine, u oblast Tarna (I, 453)... Nažalost Gi-

jom For neće imati prilike da obavi ovo ogromno putovanje, druga presuda, izrečena sutradan po prvoj, osudila ga je na lomaču. I zais taće biti spaljen.

Kraljevina Francuska pritiska i svojom masom i svojim političko-verskim pretnjama, ali nema kulturne privlačnosti, ni uticaja na migra-

82 I, 44,100, 125 i III, str. 482.83 N . Cohn, 1957, str. 92—94 i J. Duv emo y, L ’Inq uis itio n č Pa m ie r. .., str. 42, bel. I.

329

cije i jezičkog ili turističkog zračenja. U bar jednoj oblasti vrlo je

prisutna : u mo neta rnoj. U velikoj većini (71% slučajeva) novac koji sekoristi u grofoviji Foa su pariski ili turski (iz Tura) srebrnjaci, kovani ukovnicama više ili manje bliskim pariskoj monarhiji. Daleko pre no štoće biti uključena u administrativni, kulturni ili jezički prostor kojimvladaju moćnici iz Il-de-Fransa ariješka planina je volens nolens84uključena u njihov monetarni prostor. Ta prva pobeda najavljuje udugom roku druga pripajanja u svim ravnima. Pobeda, zabeležena umonetarnoj oblasti nije bez značaja: stočari i pastiri, mnogobrojni uselu Montaju i u Sabartesu, prevazišli su svojom trgovinom vunom istadima prvi stupanj privrede preživljavanja te osećaju životnu potrebuza novčićima. A ovi su sve češće francuski.

Na kraju ovog metrološkog, a potom ter itor ijalnog i geografsko-

kulturnog istraživanja dolazi se do definicije, posle „ostrva u vreme-nu”, i do „ostrva u prostoru” u čije se okvire uključuje Montaju.Ajonska oblast i Sabartes, bratski pomešani, suprostavljaju svoju jezič-ku, planinsku i jeretičku posebnost donjim krajevima grofovije Foa igaskonjskim oblastima: i jedni i drugi se više od njih vezuju za rimo-katoličku veru85, a dijalekti su im drugačiji. Živa i putena veza ipak

j S b i j i d i k i ki V j

D E V E T N A E S T A G L A V A

OSEĆ ANJE ZA PRIRODU I SUDBINU

Iza podruštvljenog prostora i vremena šta je s osnovnim stavovima

naših seljačina pred prirodom i opštije pred makrokosmosom?Odmah da odbacimo mogućnosti estetskog pristupa: seljaci gor-njeg Ariježa imaju smisla za lepo, svakako, ali ga povezuju prvenstvenosa željama, uživanjima i zadovoljstvima koja potiču od čula ili odnežnosti iz srca. Naši ljudi govore dakle o „lepoj devojci”, o „lepojribljoj pašteti”, o „lepim Ijudima”, o „lepim pesmama u crkvi”, o

ć



vezuje Sabartes svim njegovim damarima za oksitanski svet. Vezuje gatakođe i za svet Sredozemlja. A na severu zauzvrat francuski svet,uprkos svojoj političkoj, verskoj i vojnoj moći, za ljude iz Montajua jeskoro isto tolikto apstraktan koliko i engleske oblasti. Njegovi vrloograničeni uspesi su u dve glavne ravni: prim o, unosi strah uprkosnekoliko povoljnih presuda koje donosi na licu mesta u ovoj ili onoj

prilic i86; secundo, olakšava na licu mesta trgovačke poslove svojommonetom. Zdravom. Ili, ponekad i devalviranom...

84 Vidi o problemu monete: III, 56 i M. Castaing-Sicard, 1961, koji podvlači da u Langdoku u vreme koje razmatramo, na pragu naše grofovije Foa ima nasilne pojave monete iz Tura. O sličnom procesu, ali severnije i znači malo ranije, došlo je do pobedon osnog prodora turske mone te, vidi Devailly ,L eB er ry ... 1973. str. 570—577.

85 Ova razlika nije uvek bila tako jasna. O ko 1260 — 1280, Pamije u donjoj gofoviji Foa još je bio zaražen patarenstvom (III, 327—328).

86 Vidi supr a slučaj desetka u Savaru (Poux, 1901).

330

„lepim voćnjacima u ra ju”. I ništa više1. Ne „trepere” ni pred svojom planino m ni pred prirodom. Suviše su uton uli u k onkretne, često teške problem e koje im postavljaju i jedna i druga.

Pred okolnom prirodom u selu i u tom malom kraju postojinekakvo osećanje učešća, ipak s prizvukom antropocentrizma. Filozofi-

ja Monta jua smatra — i nije jed ina — da mikrokosmos (drugim rečima

čovek i njegov domus) čine deo makrokosmosa u čijem središtu seobavezno nalazi ostal. Taj makrokosmos, vrlo prostran, uključuje izvezde. Već smo videli te nema potrebe da se vraćamo, u kući premi-nulog starešine porođice čuvaju se ostaci njegovih noktiju i kose, dadomus ne bi izgubio svoju nepobedivu zvezdu ili dobru sreću, astrum vel eufortunium2. Reč „sreća” suprostavlja se razume se u rečniku ljudiiz Sabartesa, „nesreći”. Ljudi ne treba da se kunu u nebo — kažeBelibast — jer mogu obezbediti sam o jednu zvezdu bila velika ili ma la3.

Pojedinac, pogotovu ako je pastir, ima kao Pjer Mori svoj fa tum ili sudbinu4, koja vodi njegovo biće iz spoljnjeg sveta. Rado se povinujetoj sudbini čak i kad ga ova najzad odvede u tamnicu. Planinsko

1 II, 44; II, 51; II, 66; III, 235; III, 312. C. Mar tineau, Thčme de la m ort.. . , str. 27—28 primetio je smisao za lepotu predela koja se sreće kod trubadura. Ali reč je o „kulturnom nivou” različitom od onog koji razmatramo u ovoj knjizi.

2 Supra, II gl. Vidi i Le Goff, Civilisation... (točak sreće).3 II, 200 i supra , ibi d. (nesreća); II, 52 (zvezda): ovo pozivanje na zvezde predstav-

Ija originalni doprinos potekao iz seijačke mudrosti, pošto predstavlja bitan dodatak jev an đe lsk om tek stu (M at. st. 36 ), koji je nad ah nu o Be liba sta za na ve de ne reč i (II, 52 ).

4 Treba podsetiti takođe da je reč o provincijskoj kulturi koja se u dugim tačkama znatno razlikuje od kulture Sabartesa, onog čuvenog Kri va j e s ud bin a — Sarla Bovarija. Upitanju je izraz koji, daleko od toga da bude prosto smešan, potiče iz dub'ina normandij-ske kulture, koliko sam ja mogao proveriti u svojoj mladosti u razgovorima sa zemljoradnicima, starim ili manje starim u Normandiji.

331

pata renstvo nije nimalo odgovorno za uvođenje ovih teorija sudbine u

gornji Arijež. Ali se dogodilo (da li je to slučaj?) da se ove čistonarodne teorije dobro slažu sa dogmom seobe duša u religije božjihljudi; samim tim je sinkretizam lokalnog folklora i jeresi došle izdaleka bio lak (i otvorio je nove mogučnosti širenja te jeresi). Dačujemo o tome Belibasta, koji na svoj način pred porodicom Mori dajestrogu formulaciju poricanja slobodne volje (negaciju koju će Belibastublažiti u drugim prilikama samo izrekom „Pomozi se pa će te i Bog

pom oći”):Kad čovek skrene, krade tuđe dobro ili čini zlo — izjavljuje bivši

pas tir iz Kibi jera5 — taj čovek nije nista drugo do zao duh koji se u njega uselio: zao duh ga navodi na greh te napušta čestit život zbog grešnog. Ovakvo shvatanje, koje proglašava neodgovornost u zlu, u Belibasta je

nerazlučiva od animizma prirode bliskog patarenstu. Sve je puno duša — kaže izgnanik u Moreli i oštro razvija svoju misao. Sav vazduh kakav jeste pun je dobrih i zlih duhova. Sem u izuzetnom slučaju kad se duh uselio u telo mrtvaca, koji je za života bio pravedan i dobar (u tomslučaju će se taj duh vratiti na nebo), duh ko ji se oslobodi iz mrtvog tela uvek je spreman da se preseli. Jer zli duhovi koji su u vazduhu peku tog d h k d đ đ ji t j d kl d k ij k t l d

on u suštini, uhvaćen u nepromenljivu makrokosmičku nužnost, čiji je

stvaralac sam Bog. Ljudsko biće nije uopšte slobođno. I prema tomeono ne greši. Naprotiv, takozvana dobra dela ne donose svojim učini-ocima nikakvu zaslugu, jer su unapred predviđena božjim planom. Pričitanju pamejskih sudskih predmeta radikalna seljačka kritika dela natrenutke podseća na Lutera. Ali malog Lutera, bez kulture. BernarFranka, nesvesni avgustinac pretpostavlja, podrazumeva svemoć Milo-sti.

Kad je reč o važnom pitanju uticaja i porekla Franka je upravo tuizričit. Ove „ideje” koje poriču individualnu slobodu, nije mu došanuoneki gradski doktor, koji se možda očešao o teorije sv. Avgustina7,doktor koga bi Bernar čak i kao seoski klerik, ipak imao priliku dasretne. U stvari Bernar Franka već četrdeset godina propoveda svoje

heterodoksno mišljenje, a izvukao ga je prosto iz lokalne i folklorneseljačke filozofije Sabartesa, o kojoj rado govori8: — Da li vas je neki doktor doveo u te zablude? — pita Zak Furnije

1320. šezdesetogodišnjeg Franku. — Ne — odgovara starac. — Al i se obično u Sabartesu kaže, ka d se

neko dobro ili neko zlo nekome desi, da mu je „bilo pisan o” i da „nije



duha ka d se nađe među njima, teraju ga dakle da se skrije u neko telo od puti, bio to čovek ili životinja, jer dokle god je jedan Ijudski duh miran u nekom telu, zli dusi u vazduhu nisu u mogućnosti da ga peku niti da ga muče6.

Ako je verovati Belibastu vazduh je dakle pun zlih plamičaka iduhova, koji se za kratko vrte u njemu, i ođatle potiče, posređno ili

neposredno ali neumitno, delanje ljudi. Fatalizam ljudi gornjeg Ariježase hrani u tim uslovima skoro naturalističkim animizmom koji jetakođe — ne mareći za protivrečnosti — i patarenski i folklorni. Uvišim ravnima, sad isključujući sav jeretički uticaj, doktrina se upisujeu neizbežna makrokosmička ograničenja, kojima bezpogovorno vladaodluka velikog arhitekte.

Takvo shvatanje sveta nalazi svoj jasan i opšte usvojen izraz u pokrajin i u r ečima Bernara Franka iz sela Gul ije u p arohiji Vikdeso (I,350—370). Bernar Franka je klerik i služi službu božju, ali je takođe i pravi seljak, on sam obrađuje svoje njive prosa, vlasnik je kuće, kojudeli s braćom u seoskoj ulici. Raspravlja sa svojim parohijanima zavreme žetve, učestvuje u neformalnom skupu muškaraca pred crkvomu nedelju i u praznične dane. Ta druželjubivost će mu uostalom doneti

potkazivanja, suđenje u Pamijeu i na kraju dvostruke žute krstove.A Bernar Franka duboko veruje da sve što se bilo kome događa

mora po definiciji da se događa od kako je sveta i veka. Č ovek je, kaže

5 III, 179. O protivrečnostima Belibasta tim povodom vidi: III, 183.6 Ib id. Treba primetiti da patarenstvo pokazuje snažnu težnju da porekne slobo-

dan sud, čak i u andela. Vidi Knjigu dva načela, (Livre des deux principes), patarensku raspravu iz treće četvrtine XIII veka, knj. I (Du libre arbitre') 15— 16, u izdanju C. Thouzellier, str. 204. Ali ova težnja samo (eventualno) podržava izvestan fatalizam, koji izgleda u svakom slučaju preovlađuje u narodnoj misli Sabartesa.

j p jmoglo biti drugačije”... Uostalom, kad sam uhapšen (od Inkvizicije)rekao sam:

— Biće š ta bude. I potom sam dodao: — Biće š to Bog bude hteo9.Sudbina i neminovnost, kojima Bog s velikih visina upravlja, mogu

delovati putem zvezda, ili niže, putem vazduha i duhova koji su unjemu. Dvostruko je to delovanje na domus s jedne strane i na poje-dinca s druge. Između zvezdanog neba i neba čistog vazduha je mesec.Makro-mikrokosmički uticaj te zvezde nema onu sveprisutnost koju ćeimati kasn ije u drugim seljačkim kulturama langdoka ili langdoila10.Ali nije ni zanemarljiva u selu Montaju, čim je u pitanju suštinski činkoji u svakoj generaciji jemči trajnost domusa, taj čin je brak. Pre oko šesnaest godina — priča 1320. Rejmon Veisijer iz Aks-le-Terma — bio sam u kući Rejmona Beloa iz Montajua i raspravljali smo (uopšte) o vremenu kad treba slaviti svadbe. Rejmon mi reče:

— Kad smo hteli da damo svoju sestru za ženu Bernaru Klergu, otišli smo Gijomu Otijeu, jeretiku, da ga pitamo za savet u sledećem

pitanju: kad će mesec biti povoljan za udaju naše sestre za Bernara? Gijom Otije nam je odgovorio da ugovorimo svadbu u dan koji nam je on označio. Tako samo i učinili (I, 291).

7 O značaju avgustinizma u teologiji posle XI veka i daleko pre kalvinističkih i jan se nis tič kih ob no va vid i N oo na n, Contraception... VI glava.

8 I, 356— 357, vidi i I, 363 o uticaju tim povodom nepoz nate ličnosti, koja je u gomji Arijež došla iz planinske dijeceze Palar.

9 Ove dve kratke rečenice su u tekstu na oksitanskom (I, 356—357).10 Vidi Olivier de Serres, Thćatre..., vidi takođe i celu etnografsku anketu o zem-

ljama „langdoila”, počev od Normandije.

333

Sve je u tom tekstu, koji u dovoljno opštoj društvenoj i bračnoj

ravni postavlja problem astronomskih uticaja. Domus porodice Belo uovom slučaju oličava grupa braće: oni kao zajednica snose odgovornostza porodicu: taj domus odlazi, kao jedinstveno telo, da pita za savet božjeg čoveka proglašenog za vrača. Porodica Belo ga pita koji jenajbolji način da se ciklus plodnosti njihove sestre, obećane sinu Klerg,uključi u mesečev ciklus, pošto noćna zvezda utiče, ako je verovati

provincijalnoj mudros ti na ritam svega što živi i rep roduku je se nazemlji.

Poznavanje mesečevih mena nije uvek dovoljno za odgonetanjenaznaka makrokosmosa: ljudi iz Montajua se dakle dosta obilno obra-ćaju pravim vračima, a ne samo božjim ljudima, da bi obezbedilinajtačnija proročanstva za svadbu ili put itd. Beatrisa de Planisol je

koristila, videli smo, vračarije koje joj je ljubazno nabavljala pokrštena jevrejka. Izgnanici u Katalon iji ispitu ju predskazivača sudbine kojisvoja predviđanja čita iz knjige napisane arapskim slovima (II, 40; III,207). Taj vrač koristi kretanje kao u klatna jednog štapa ili mere cipeleu hodu da bi prorekao bolesti ljudi ili stoke kao i brakove koje trebasklopiti Predskazanja koja se izvlače iz leta zloslutnih ptica nisu tako

će ga otrovati? Zato daje da jela koje mu ljubazno sprema Gazdarica prvo proba njegov ovčarski pas14. Da li je arhiđakon iz Pam ijea Žer-men de Kastelno podvalio svojoj sabraći u poslu s prihodima odzemlje? Biće kažnjen! Cetiri velika psa vezana lancima čekaju arhiđako- na na drugom svetu, da ga srede. Neki kopač kamena izražava sumnju ukraj sveta? Nema u vas više vere nego u psa , kažu mu njegovi d rugovi 15.

Slika psa nije dakle laskava, ni dobra. Daleko smo od EdmaRetifa u njegovoj Burgonji u XVIII veku, koji će toliko voleti svojukuju da će bez kolebanja reći: Ko mi dirne ženu to je kao da mi je dirnuo kuju. Uprkos Retifu stereotipi protiv psa će biti dugovečni,zadržaće se sve do danas u pogrdnom rečniku 16. Još jedna životinja

bliska ognj ištu pati od negativn ih obeležja, čak i đavolskih, reč je omački. Noćno mjaukanje mačaka koje se tuku, ako je verovati ljuđima

iz porodice Bene u Ornolaku, liči na jauke lutajuće duše mrtvog. Ha!(I, 262) Da se čovek prevari! Ka dje Zofroa d ’Albi, inkvizitor iz Karkaso- na umro — priča Gijmeta Mori — niko nije bio svedok njegove nočne smrti. Ali sutradan — nastavlja Gazdarica17 — Ijudi koji su našli leš nađoše kraj njegovog kreveta dve crne mačke, po jednu na svakom kraju k t Bili t li d i k ji ili d št d ši i k i it P i ti



sklopiti. Predskazanja koja se izvlače iz leta zloslutnih ptica nisu takosložena, a reč je o sovama koje odnose duše umrlih, svrakama koje

prelaze put i najavljuju nesreću ako je verovati — vrlo rasprostranje-noj — tradiciji koja se prenosi s oca na sina u porodici Belibast: kadugleda dve ptice koje mu prelaze put savršeni iz Kibijera gubi i onomalo hrabrosti što mu je ostalo, noge mu se preseku i predoseća,

opravdano, tužnu subinu koja ga čeka (II, 78; III, 210).Bog, makrokosmos i priroda vladaju dakle čovekom i njegovomkućom, koji su u središtu svakog sistema. Zvezda, mesec, duhovi izvazduha programiraju sudbine kuća ili pojedinaca o kojima neke po-datke daju i let ptica i sova. Slučaj zloslustnih ptica nije usamljen,osećajni odnosi čoveka iz Ajona s okolinom, pogotovu životinjama,nisu uvek najsrdačniji11. Pogotovu i naročito kad su ti odnosi prisni. Daosvetlimo ovo.

Počnimo s najpoznatijim životinjama. Pastiri iz Montajua su sigur-no imali pse, koji su se selili sa stadim a12. Usamljene farme su ponekadčuvali veliki psi, dovoljno lajavi13. Svakodnevni odnosi dvonožaca ičetvoronožaca su možda bili dobri ili čak nežni, o tome ništa ne

znamo. Međutim u ceiini pseći stereotip nije pozitivian. Ti psi koji ujedaju i vuci koji proždiru... kučko jedna, to su najblaže uvrede kojeupotrebljavaju Klergovi i neki drugi za Malu braću i za Alazaisu Fore.Pazi na psa! On može da zarazi besnilom. Boji li se pastir Žan Mori da

11 J. Le Goff, La Ci vil isa tio n. .. str. 406.12 II, 485; vidi i minijaturu iz Tuluze iz XIV veka, reprodukovanu u J. Đuvemoy,

Inq uis ition a P am iers , str. 64— 65. Dosta raspr ostranjena shvatanja po kojima ovčarski pas predstavlja kasni „pronalazak”, zaslužuju, čini mi se, da se o njima raspravlja.

13 III, 257.

334

kreveta. Bili su to zli dusi koji su pravili društvo duši inkvizitora. Primeti-ćemo da i pacov, drugi stalni gost kuće, takođe izaziva odvratnost18.

Loš glas svinje podseća na neki način na onaj o psu: pas je zaista pratilac ljudske porodice, a istovremeno ima u njemu izvesne divlja- čnosti pošto može da se ukrsti s vukom te često zajedno s njim služikao reč uvrede. To bih isto rekao i za svinju. I ona je istovremeno

prisan ukućanin (koji se hrani otpac ima iz kuće i svakodnevno se jedeu vidu usoljene slanine) i polu-đivlja životinja (goji se žirom u šumamai ukršta s divljom svinjom čije zverstvo niko ne dovodi u pitanje).Dakle svinja ima dvostruko loš glas, te je ovaj četvoronožac, ako takosmem da kažem, s po dve noge na svakoj strani: dve noge u kulturi(najprisnijoj), a dve u prirodi (ne može biti divljoj). Krmačo jedna, dovikuju muževi u Sabartesu svojim ženama u bračnim svađama kaddrvene činije i tučkovi za so lete kroz vazduh po kuhinji19. Ako imate svinjske butove u ostavi, odnesite ih svetom Antoanu, kažu podrugljivo

14 II, 485. Vidi i II, 288 (uvrede). Isto tako okušavaće se na psima pripremljeni otrovi, izgleda za Gastona Febisa (Mollat C. D. U., t. I, str. 167).

15 I, 535; I, 160.16 O podacima o psu ividi i II, 40 (besnilo psećeg porekla);II, 281 (Na Gosa, kao

uvreda, drugim rečima kučko); I, 231, II, 420... Primetićemo da kuč ka, kao sisar koji nosi zametak, može po Belibastu da služi za prijem duše u seobi (II, 35). Ali ona dolazi znatno iza žene, kobile i zečice { Ib id .) J. Le Goff, Civilisation... str. 406 pokazao je da je slika psa bolja u plemstvu (u kojem je simbol vemosti), nego u seljačkom svetu.

17 II, 69. Takođe u Devic i Vaissette, Hi stoi re du L an gu ed oc ... sv. IX— 1, str. 300— 301: 1307. prime ćen je đavo u liku mačke u priznanjima Hramovnika.

18 III, 221 (prema Pjeru Moriju): Belibast i Tavemije zabranjuju da se ubije bilo koja životinja izuzev pacova, zmije i žaba krastača.

19 Supra, XII gl. Vidi i II, 288.

335

braća Oti je svojim slušaocima stočarim a, istina je da se pozivaju naživotinju koja je folklorno bliska svetom Antoanu (II, 420).

Iza ovog prvog kruga životinja-tabua, s negativnom konotacijom(psi, mačke, svinje, pacovi) dolazi drugi krug klasičnih životinja saimanja, goveda, ovaca, koza i konja, njihov stepen korisnosti je veliki,a stepen prisnosti s ljudima nije toliki kao u prvoj grupi uključujući isvinju. Grazida Lizije, mala i sveža seljanka iz Montajua, oseća jasnotaj pozitivni krug uklješten između dve negativne koncentrične zone,unutrašnje i spoljašnje. Mlada žena, u naporu da iskaže svoju seljačkumisao o tome, bez oklevanja zalazi u patarenstvo i divlji dualizam, koje

je uobličila na sopstveni način: — Grazida — pita je Žak Furnije — verujete li vi da je Bog stvorio

sve telesne stvari koje vidimo na svetu?

— Ja verujem — odgovara Grazida — da je Bog stvorio telesne stvari koje su dobre za Ijudsku upotrebu kao što su sami Ijudi i životinje koje su jestive ili korisne čoveku, kao goveda, ovce, koze, konji, mazge i takođe jestivi plodovi zemlje i drveće. S druge strane ne verujem da je Bog stvorio vukove, muve, guštere i druga bića štetna po čoveka, ne verujem ni d j t i d l (I 304)

Belibastov mit o trci duhova ka trbusima popularan je i u selu

Montaju: Rejmon Rusel ga priča Beatrisi de Planisol u skraćenomobliku (I, 220). Priča izričito navodi prevashodnost konja među životi-njama koje mogu da prime ovog ili onog duha upravo izašlog izmrtvog tela. Tu prevashodnost podvlači uostalom mit o konju čije sunam bar četiri verzije ostavili ariježani u izgnanstvu ili kod kuće20. Dveod tih verzija potiču od Pjera Morija iz Montajua, kao slušaoca Beli-

basta i Prada Tavernijea: obe su krajn je uprošćene. Drugu nam dajeSibila Pjer, vlasnica stoke iz Arka, a čula ju je neposredno od PjeraOtijea, dok je četvrta, najpotpunija, došla do naših spisa posredstvomArnoa Sikra, koji ju je čuo kao i Pjer Mori iz Belibastovih usta (a iovaj ju je, kao i Sibila Pjer, verovatno primio od Pjera Otijea lično).

Jedan je čovek bio loš i ubica. Kad je taj čovek umro njegov duh uđe u telo jednog vola; taj vo je imao strogog gospodara koji ga je loše hranio i ubadao ga stalno velikim ostom. Međutim duh tog vola je pamtio da je bio čovek Kad dođe volu kraj duh uđe u telo jednog konja. Taj je konj bio vlasništvo velikog gospodara, koji ga je lepo hranio. Jedne noći gospodara napadoše neprijatelji, on uzjaha konja i jahao je kroz stene



da je stvorio davola (I, 304). Na drugoj obali Ariježa Bernar Franka , seljak-klerik iz Gul ijea u

Sabartesu, ponavlja uprošćavajući ih ove reči nepismene seljančice izajonske oblasti. I Bernar izmišlja Dualizam blizak patarenstvu, aliizvrnut. Pravi manihejci bi se prevrnuli u grobu, ali se u tome razlikujutakođe dobre životinje od zlih, a prva grupa uključuje, kao i u Grazide,

korisne životinje s imanja: S jedne strane su — kaže svedok iz Gulijea — dela dobrog Boga, nebo, zemlja, vode, vatra, vazduh i životinje koje su korisne Ijudima za ishranu, za prenošenje tereta, za rad ili za odelo, uključujući i ribe koje se jedu! S druge strane loš bog je stvorio zle duhovei štetne životinje kao što su vukovi, zmije, žabe, muve i sve štetne i otrovne

životin je (I, 358). Na čelu tih domaćih životinja koje su dobro viđene nalazi se

razume se konj. Upisuje se u prvi red niza životinja koje su premamalim prorocima patarenskog Sabartesa predviđene da prime u nizureinkarnacija jednu dušu. Konj, ili tačnije kobila, u toj ulozi dolazi posle žene, ali znatno ispred zečice i kuje i pre vola (ili krave). Duhov i

— kaže Belibast — kad izađu iz tunike, to jest iz jednog tela (poslesmrti) trče vrlo brzo, uplašeni i zastrašeni. Tako brzo trče da ako u Valensiji (Španija) jeda n duh izađe iz (mrtvog) tela i treba da se useli u drugo (živo) telo u grofoviji Foa i kad je i jaka kiša jedva tri kapi kiše bi ga zakačile! Trčeći tako uplašeni duh (s druge strane izmučen plamičci-ma koje ispuštaju đavoli u slobodnom vazduhu) baca se u prvu rupu koju nađe raspoloživu! Drugim rečima u trbuh bilo koje životinje koja nosi zametak još uvek bez duše, bila ta životinja kuja, zečica ili kobila. Ili čak i u trbuh žene (II, 35).

336

pun e šiljaka. U jednom trenutku konju se zaglavi kopito između dva kamena, s velikom mukom je uspeo da ga izvuče, i tako izgubi potkovicu, koja ostade zaglavljena između dva kamena. Potom gospodar nastavi pu t tokom jednog dela noći. A duh u konja se stalno sećao da je boravio u

Ijudskom telu. Kad crče konj njegov duh uđe u telo jedne trudne žene i uvuče se u zametak deteta koje je žena nosila u trbuhu. Kad je to dete odraslo došlo je do saznanja o dobru (patarenske vere). Potomjepostao savršeni21. Jednog dana je s drugom prolazio istim putem na kojem je konj izgubio potkovicu. Onda taj čovek čiji je duh bio u konju, reče svom drugu: „Kad sam bio konj jedne noći mi je otpala potkovica između dva kamena i potom sam išao nepotkovan cele noći... ”

Onda obojica počeše da traže između dva kamena, nađoše potkovicu i odneše je sa sobom.

Mit, čije nam je poreklo, đaleko ili lokalno, nepoznato, naišao jena lep prijem kod ljudi u Sabartesu; ako ga nisu izmislili bar su ga prilagođili svojoj folklornoj baštini, a pripovedač, posrednik, je PjerOtije, koji je tako dobro poznavao svoj gornji Arijež. Širili su ga,

razume se, oduševljeno. Mit miri u stvari zahteve albižanske dogme(seobu duša i prevashodnost božjih ljudi) s uporednim čisto sabartes-kim22 čitanjem društvenih i životinjskih hijerarhija, koje podsećaju naDimezilove „trijade”:

20 II, 36; II, 408; III, 138 ; III, 221.21 Tekst kaže „dobar hrišćanin”, što u jeziku pozvanih na sud Žaka Furnijea znači

božji čovek ili savršeni. Jedna od verzija mita u samom tekstu i u kontekstu (III, 138) vrlo ja sn o sup ros tavlj a do ba r h rišć anit i ili savrš eni, nasuprot „običnim vernicima”.

22 Vidi tri staleža u socijalnoj i političkoj stvamosti Sabartesa supra XVIII glava.

22 Montaju 337

Fun kcija Re d ili sta lež (po mi tu) Ži va bić a (id em )

Oni koji oru Orač V o

Oni koji ratuju Gospodar Konj

Oni koji se mole Savršeni Ljudsko biće

Visoki „društveni” položaj konja ne treba da iznenadi, čak i naonom svetu, vitezovi grofa de Foa se ne razdvajaju od svog vernogđogata. Pre tri godine — priča 1319. Arno Želis zvani Bocar, pijanica,crkvenjak jedne od pamejskih crkava koji viđa duhove23, javiše mi se dva mrtva viteza rodom iz sela Din. Bili su rasporeni odozgo do pupka

ranom koja je izazvala njihovu smrt, ali su ipak i dalje jahali na svojim đogatima koji su pošli za njima na onaj svet!Izvesno poštovanje i ugled koje uživa konj, proširuju se na ostale

„jahaće” životinje: plemići u nedostatku konja bez oklevanja zajašemazgu (III, 271). „Krupne zverke” Sabartesa se u lokalnom govoruSabartesa nazivaju jahači na velikim mazgama. Po metampsihozi ma-

i d b d š i d kl d b ti žit d j ji i!

Ovca i pored svoje gluposti uživa cenu koju će zadržati do naših

dana. Moj zet j e opsednut dobrim duhom i blag je kao ovca28 — kažeEmersanđa Marti govoreći o mužu svoje kćeri Zane, Bernaru Befeju.Istina je da je taj zet divan prema tašti, kavaljerski joj pritiče u pomoć:uopšte ne okleva da prebije ženu kad se ova grubo ponaša premastaroj Emersanđi. Među pastirima iz Montajua poklon jagnjeta ili runavune smatra se kao lep poklon dobrom svetom Antoanu.

Uopšte su vo i ovca obuhvaćeni povoljnom procenom koju uživa- ju sve životin je za klanje . Njihovo meso, jelo raskoši, smatra se kaoafrodizijak: od njega put raste29, što mu donosi pozitivno mišljenjenaroda i čisto teološko nepoverenje savršenih, što ne znači da zbogtoga zameraju životinjama za klanje koje šmatraju (za razliku odraznih gmizavaca i drugih životinjica loše „zapisanih”) za dobre pri-

jem nike u seobi duša: jedan jeretik se nalazio u mestu Limu — pričaArno Lofr iz Tinjaka — i prolazeći kraj kasapnice u tom gradu vide mesare koji su ubijali stoku:

— Kakva šteta, reče jeretik, što propada ovako lepa rasa! Kakav greh! (II, 108).

Isti je takav odnos i prema još jednoj životinji s poljoprivrednogi j k k ški i i i i d k Z i šij l j



zga ima dobru dušu, ima dakle pravo da obrsti žito na susednoj njivi!(II, 129). I sam magarac, drag ljudima iz Montajua, ima bolji glas no unaše vreme: za njega se plaća najskuplja veterinarska nega s primenomžive. Magareća glava u snu mitski odgovara palati24. Telo magareta,kao i konja, nudi pristojno stanište za dušu u seobi: Gijmeta Mori sedakle opravdano ljuti kad Žan Mori na smrt prebije njenu magaricu

(Zli domaćine duša — dovikuje Gazdarica krivcu25).Od jahaće životinje do goveda spušta se za stepen kao od plemićado orača. Ipak se ostaje u pozitivnom registru: Bog i đavo se zaistaslažu u dosta visokom postavljanju vola i krave, namenjenih oranjuralom, dakle korisnih26: Baroni, neka niko ne pruža ruku za mojim ralom ako ne namerava da ga čvrsto drži: — kaže božji sin svojimvernicima (po Pjeru Moriju, III, 137). Daću vam volove, krave, bogatstvo, supruge, decu i kuće — kaže Satana sa svoje strane ne bi li privukao anđele da iziđu iz raja27. S pozitivnim „predznak om” u okviru pata ren ske Vulga te, loka lno iskvarene, krava je pri rodno sup rotnostvuku krajnje negativnom: imao sam krave i ovce — izjavljuje ArnoKogil, seljak iz Lorda — događalo se da ih vuk odnese i pojede, nisam mogao verovati da je Bog stvorio tako zlu životinju kao što je vuk! ( I,378).

23 I, 132, vidi infra, XXVII gl.24 II, 57.25 II, 73 i III, 199. „Magarca jednostavno g i vola ćutljivog” treba očigle dno p ovezati

takođe s likovima u staji, pri rođenju Hristovom (Vicaire, 1966, str. 100: povodom svetog Dominika u Langdoku).

26 Vidi ovim povodom supr a u ovoj glavi (svedočenja Grazide Lizije itd.).27 Supra, V glava (propoved Otijeovih pastirima).

338

imanja — kokoški: i ona nosi pozitivan predznak. Zavrnuti šiju lepojkokoški to matrone iz Montajua i kastelanke Šatoverden, kad su pata-renke, ne mogu da podnesu (I, 458; I, 221). Radije bi, vele one,

pod nele mučenje va trom!Iza prva dva kruga, nepovoljnog kruga životinja toliko bliskih da

su povod za uvredu i malo šireg kruga domaćih životinja koje nisu tako

bliske, a nesumnjivo su dobre, počinje treći krug — koji obuhvatacelinu divlje faune: tu spadaju nepripitomljeni sisari koji ne izazivajunaročito živa osećanja, izuzev vuka, koji je predmet opšte mržnje, jer

jed e stoku, a ponekad i ljude. Protivrečni u mišljenju naši seljaci bezoklevanja porede sveštenstvo s vukom proždiračem, a istovremenotvrde da krštenje jemči krštenom da ga u buđućnosti neće proždrativuk30.

Primetićemo zauzvrat da je veverica vrlo omiljena kao česta divljač od koje žive lovci i koja se lovi omčom31. Smatra se i kao prihvatač duša u seobi: dva jeretika — priča opet Arno Lofr — našla su vevericu uhvaćenu u omču. Odrešili su je i oslobodili. Ona pobeže. Svesni činjenice da čovek koji je namestio zamku živi od tog lova stavili su na mesto

zam ke izvestan iznos novca koji bi odgovarao vrednosti veverice. Nap rotiv sve što se vuče „trubuhom po zeml ji” (zmije, kras tave

žabe, daždevnjaci, gušteri) omrznuto je, prezreno i izaziva strah kao pacovi. Odvratnost prema vodozemcima ili gmizavcima nije nimalo ni

28 II, 65. Vidi i uzbunu koju je napravio Zan Mori kad je u besu tuđe ovce nazvao jer ed čk im (III, 199). „Mistično jagnje” se očigledno vezuje za ličnost Hrista.

29 III, 137; i III, 230: i vino uživa takav glas.30 II, 30 i pa ss im („lobasses”); III, 319; II, 16 (krštenje).31 II, 107. Vidi i I, 338.

339

čudna ni neobična, i danas te nesrećne životinje, bile „štetne” ili

neškodljive, ljudi nemilosrdno ubijaju. Slučaj guštera je ipak poseban uonoj meri u kojoj, vrlo loše viđen, pripada gmizavačkoj prirodi zmija...i istovremeno najtajnijoj prisnosti ljudskog ja (vidi patarensko-sabar-teski mit o gušteru u kojem ova životinja oličava ljudski duh: ni manjeni više32). Jedimo samo ono što se rađa na drveću i u vodi — kažeBelibast Gijmeti Mori: time dvostruko opravdava narodnu kletvu, čistohtonsku, koja pritiska puzeće životinje, one što se kreću „vukući se natrbuhu”33.

Č itajući ovu belibastovsku apoftegmu skloni smo mišljenju da su ptice (na drveću) vrlo omiljene među našim ljudima iz Nontajua, ali ustvari to nije tako prosto. Svraka i sova, đavolske i smrti bliske ptice,

izazivaju (kao i polu-pakleni, polu-leteći zmaj) osećanja strepnje iliodvratnosti. Ove dve zloslutne ptice jedva da su bolje viđene od muva,i ostalih „vazdušnih” životinjica koje se smatraju štetnim, čak đavol-skim34. (Da ne govorimo o vašima, više kožnim nego vazdušnim, isti-na.) Bez ikakve sumnje je zauzvrat pozitivno mišljenje o ptici koja je ugornjem Ariježu mitska: o pelikanu. Lepa priča o njemu, patarenski

isto se toliko ceni koliko se ne ceni planinski vuk, omrznut među

pastirima35.O biljnoj prirod i mišljenja se razlikuju: neki seljaci u razgovorim ana gumnu, za vreme vršidbe, smatraju da sam Bog dovodi do „cvetanjai stvaranja zrna” žita, obratno, po njihovom mišljenju, đavo je stru-čnjak za proizvodenje grada, groma i oluja. Drugi seljaci, ništa manjeodlučni u mišljenju, pripisuju živu silu u divljoj prirodi i u gajenim

biljkama samoj Prirodi, plodnosti tla, oplođujućem prisustvu božjihljudi, ili ljudskom radu..., ili đubretu. U različitim slučajevima među-tim biljna priroda kao takva nije predmet nikakvog suda koji bi jojmogao umanjiti vrednost; pristalice teorija apsolutnog dvojstva, koji bida je ona delo zlog boga (I, 283), nisu naišle na značajan odjek useoskom mišljenju, onakvom kakvo se izražava u selu Montaju i u

Sabartesu. Naše seljačine vide, razume se, prst zlog boga u bićima iizuzetnim pojavama: kao što su mačke, sove, vukovi, gmizavci, grmlja-vina i munje. Ne dolazi u obzir da se u Sabartesu sistematski smatračitav stvoreni svet satanskim36. Daleko od toga. Neki divlji spinozizam,koji ne razlikuje najbolje Boga tvorca od dobre Prirode (stvora ilistvaraoca, zavisno od ljudi), provlači se kao crvena nit kroz sabarteskinaturalizam spontano se propoveda u masama prilagođen je prema



prilagođena u ovim uslovima, širi se po Pirinejima, prenosi se od ustado usta, od čoveka u dijecezi Palara, do čoveka u Sabartesu i takoredom (I, 357, 363). Postoji ptica zvana pelikan: njegovo perje je blistavo kao sunce. A bavi se praćenjem sunca. Taj pelikan je dobio male. Ostavljao ih je u gnezdu da bi slobodnije pratio sunce. Za njegovog

odsustva divlja zver se uvuče u gnezdo i kidala je noge, krila i kljun ptićima. Posle nekoliko takvih slučajeva pelikan odluči da skrije svoj sjaj, sakrije se među ptiće i iznenadi zver, da bi je ubio kad opet dođe u njegovo gnezdo. To i učini. I tako su ptić i bili oslobođeni. Isto tako je (ovde se već izviruje patarenstvo!) Hrist sakrio svoj sjaj k ad je došao da se otelotvori u Bogorodici, tako je mogao da uhvati zlog boga i da ga

zatvor i u tamu pakla. Tako je zli bog prestao da uništava stvorenja dobrog Boga.

Dakle pelikan je Hrist, a sova i svraka su đavo. Između te dvekrajnosti je niz uglavnom neutralnih ptica.

Kad su u pitanju ribe koje se rađaju u vodi, njihovo meso po

patarenskom shvatanju nije pokvareno, ribe ne učestvuju ni u seobiduša, pošto ribe ne nose svoj porod u trbuhu te ne mogu da poslužekao primaoci putujućih duša. Narodna misao nije u ovom protivrečna

pata rensko j dogmi: kod naših ljudi iz M onta jua nijedna riba nema imekoje bi se moglo upotrebiti kao uvreda, vuk koji se lovi u moru (lubin),

32 III, 223.33 II, 24; II, 35, 47; III, 137, 248; I, 283: gmizav ci i vod oze mc i su na najgoroj lestvici

moguće seobe duša prema nekim našim svedocima; vidi i I, 304, 358.34 III, 199 (zma j), su pra , XIV gl. (svrake i sove).

340

naturalizam, spontano se propoveda u masama, prilagođen je prema prilikama patarenskom ili katoličkom načinu. S druge strane izvestandualizam se javlja takođe u divljem stanju: bliži je intuicijama narodanego tananostima ublaženog dualizma u učenom smislu reči; on ogra-ničava dela đavola eventualno na pojave i stvorenja koja se smatrajuštetnim, ili su obeležena nekim tabuom (oluje, sove, muve itd., uporedi

supra).Tačnije, koncentrični i naizmenični krugovi negativnosti i pozitiv-nosti životinja upućuju nas na analize Edmunda Liča37. Ovaj autor

poredi uvrede zasnovane na nazivima životinja sa tabuima koji serađaju iz zabrane incesta. U stvari naši seljaci iz Montajua prave poređenje istog tipa kad hvale nekog božjeg čoveka (pa tarena), jer jeodustao od opštenja sa ženama i odrekao se mesa. A oni sami su seodrekli samo žena iz bliske porodice i mesa najbližih kućnih životinja(psa, mačke, pacova). Može se dakle smatrati da postoji krug životinjavrlo bliskih seljačinama u Sabartesu (pas, mačka, svinja) koje žive porazličitim osnovama, čak i u polu-divljem stanju, u kućnoj, osećajnoj,čak i telesnoj zajednici s čovekom. Te životinje, izuzev svinje, čije

jedenje uostalom postavlja neke probleme, pružaju motive tab ua u

35 II, 33: morski vuk (lubin) i planinski vuk. I, 35: Belibast smatra da su ribe čis te je r nas taju u v od i, a ne iz put i i žel je.

36 Seoska mišljenja: preovladujuća uloga Boga, kao tvorca i jemca plodnosti zemlje (II, 357, 461, 482; III, 307 i 335 uloga Božjih ljudi); II, 51—52 i II, 166— 168 (op rečn a mišljenja: Bog, kažu jedni, Priroda, kažu drugi, daje cvetanje, zrenje itd.); I, 230 i I, 457: „ishrana zemlje” ili ,,rad čoveka i dobrota zemlje” (montajuska mišljenja); I, 283 (đavo dovodi do cvetanja i zrenja: usamljeno mišljenje u seoskoj ravni). I, 361 i II, 36: davo donosi erad, oluju, loše stvari koie su zla strana Prirode („divlji dualizam”).

37 Leach, 1966.

341

hrani, motive takođe i za uvrede ili aluzije na đavola. Potom đolazikrug životinja na imanju i u staji, koje nisu tako bliske: veze s njima su

na dovoljnom odstojanju da mogu biti pristojne i možda srdačne i sveu svemu pozitivne. Živinarnik, čak i povrtnjak, ulaze u potpunosti uovaj krug. (Pogledajte samo dobar glas kokoške u Montaju-u, vidite joši danas izraze kao pilence moje, zečiću, mali m oj kupusu, pače moje itd.)

Druga osnovna granica obeležava ivice divlje prirode: neke suživotinje u stanju manje ili više stvarnog neprijateljstva (vukovi, guje,čak i muve38) prema čoveku i njemu bliskim, ili se to neprijateljstvodoživljava kao stvarno mada je, sudeći po činjenicama, čisto mitsko(slučaj zmija neotrovnica, žaba, sova, svraka itđ.).

Najzad, posle ove stvarno ili lažno agresivne faune celina biljne ivodene prirode je neutralna, ili čak s pozitivnim konotacijama. Lič je utom pogledu u pravu: uvreda i uopšte pogrdna ocena nalazi se na

različitim tačkama raskida između čoveka i njegove okoline, zoološkeili prirodne. Dakle u krugu najbližem njegovom ego i njegovom domu s-uu domaćoj fauni. Primer: pas. I u najbližem krugu takođe, i najopasni-

jem, mada daljem od prethodnog, u slučaju divlje faune. Primer: vuk.Primetićemo uostalom povodom ove životinje da je mišljenje u seluMontaju manje popustljivo od našeg: ono čak ne pravi ni izuzetak

l ti kl ti l d ti k k i k d i

TABELA ODGOVARAJUĆ IH VREDNOSTI

I II III

N ivo A (zoološki)

Kućneživotinje vrlo bliske: pogrdne uvredljive, čak đavoiske (psi, mačke, svinje itd.).

Dobre životinje s imanja i iz štale. Stoka za klanje, afrodizijačko meso.

Divlja priroda Negativni krug: Ostatak faune. vuk, sova, itd. Biljna i

prirodna voda (neutralna ili povoljna).

N ivo B (u odnosu na

po ro dic u i

do mu s)

Porodični krug podložan zabrani incesta

Sam krug je đavolski: „Đavoli su naša braća”(II, 200).

Okoino društvo u samom selu: id est sredina

van porodice gde nema zabrane incesta (u Sabartesu je određuje stupanj rođake drugog stepena). Te

di

Dalji svet preko granica Sabartesa:

Svet

(neprijateljski) (ravnodu šan ili saveznik)



relativne naklonosti prema mladosti vuka, kao mi kad govorimo o mladim vukovim a soc ija lis tičk e stra nke ili ml ad im vuko vim a U.D.R.-a39.Uvređljivo nazivanje imenom životinje predstavljalo je dakle u Sabar-tesu pogodan način, unosilo je strateške prekide u okvire continuum-dL čovek/priroda, razdvajalo je ljudsko biće od najbližeg mu životinjskogsveta. I domaće životinje od divljih.

Kolektivna podsvest je bila zaista „strukturisana kao jezik”, takav pos tupak se zaista slagao s nizom odgovarajućih vrednost i zoološkog, porodičnog (ili ne-porod ičnog) mišljenja i društvenog mišljenja. Teodgovarajuće vrednosti u seljačkom mentalitetu Sabartesa nisu nailazi-le ni na kakve teškoće. Selo ne smatra te životinje kao „životinje-maši-ne”, već im pripisuje sposobnosti koje ih čine dostojnim poređenja sljudskim bićem: vidite tim povodom „uglednu predstavu” životinje uselu, koju osvetljavaju tekstovim Retif de la Bretona i paroha Melija,đvojice dobrih poznavalaca seljačke filozofije40.

Tabela u svakom slučaju sažeto predstavlja sistem implicitnih od-govarajućih vrednosti usvojen u gornjem Ariježu.

38 II, 53 i supr a.39 Naša popustljivost bi se mogla vrlo prosto objasniti: vuk je nestao iz Francuske,

nije više naš neprijatelj.40 Retif de la Bretonne, L a Vie de mo n per e, knj. II, izd. 1970, str. 83, i lep odlomak

paroha Meslier-a, III knj. str. 99: „Samo pokušajte da kažete seljacima da su njihove krave m ašine... Narugaće vam s e” itd.

342

sredine naseljavaju „afrodizijačne” osobe (=koje pozivaju na seksualno opštenje).

N ivo C u odnosu na

stra tifik acij u Re do va ili Staleža (v. supra ,,m it o

kon ju ’’):

Ne zaboraviti: (porodica ili/i

do m us ).

Sabarteskodruštvo:

Sveštenici(katoličkaverzija).Božji Ijudi(patarenskaverzija)GospodariPlemićiSeljaci.

Društva daleka i (ili) opresivna; opasna i (ili) marginalna:— Kralj Francuske— Papa Razno— Biskup u Pamijeu— Inkvizicija— Prosjačka bratstva41

Ubice

Po ziv na niv o A

[savršen] Konj Vo

41 Primetićemo da se uvredljiv izraz vukovi ili lobasses (A III) zaista primenjuje na Prosjačka bratstva (C III), dok se ku tk a ili krm ača (A) ne manje primenjuje na žene iz bliske porodice (Bl).

343

D V A D E S E T A G L A V A

MAGIJA I SPASENJE

Da pređemo sad na religioznost naših seljaka, katolika ili patare-

na, zavisno od slučaja. Ili oba istovremeno... Prema rasprostranjenommišljenju za seljačke i seoske kultove u suštini bi bio karakterističansvet magije, ostaci paganstva i rituali taumaturgije ili poljoprivredne plodnosti. Ritu ali usmereni ka ozdravljenju i dobijanju obilne žetve1.U stvari religija žitnog ili antiepidemijskog tipa, shvaćena u svetlosti

prize mnih ciljeva, javlja se s vrem ena na vreme ali u krajnjem ishodune preterano često u praksi stanovnika Sabartesa Da li je ovaj relativ

kad odjednom, hvala svemogućem Bogu koji sve čini, naše je žito napre-

dovalo i imaćemo dosta žita ove godine.... Ovakve tvrdnje međutimimaju samo teorijski značaj. Ne povlače, izgleda, obrede ili posebne procesije da bi se s božjom pomoću došlo do plodnost i zemlje, zeml jase prepušta sudbini, klimi i božanskoj volji. U „poljoprivrednoj” oblas-ti mirenje s nebeskom voljom jače je od prizivanja Svevišnjeg.

U stvari u naših Montajuaca rituali plodnosti ili jalovosti, kad postoje, mnogo man je se vezuju za religiju nego za marginalnu magijuna niskom stupnju. Stoka ti propada — najavljuje Gijmeti Mori vrač izoblasti Teruela — zbog čini koje je bacio neki čovek zavideći veliko j odgajivačici stoke kakva si ti... Ali iduće godine — dodaje vrač —Gijmetina stoka će biti vrlo uspešna. Pošto je to rekao čovek iz Teruelažurno zatvara knjigu ispisanu... arapskim slovima, gde se naslućuje

najava tih stvari4. Naši seljaci i seljanke iz Montajua u izgnanstvusmatraju islamske rukopise zbirkama božanskih recepata za umnožava-nje stoke. Ali ovakav stav je moguć upravo zato što Islam nije njihova vera. Ne bi im palo na pamet da misle isto o oksitanskom katolicizmu,koji je još uvek, ili je bio velika, matrica svetog. Bili hrišćani ili

patareni, svoju veru ne doživljavaju u suštini kao kul t plodnosti njiva ilivada Opsednutost plodnošću se javlja uglavnom periferno na nižem



ne preterano često u praksi stanovnika Sabartesa. Da li je ovaj relativ-ni nedostatak posledica usmerenosti njihove kulture na ostal, više negona zemlju hraniteljku? Ili, proklamovane vere koja teži više meditacijio zagrobnom, nego zemaljskom životu? U svakom slučaju možemo dautvrdimo činjenice ne izjašnjavajući se još o uzrocima. Bog oko Aksa,Prada i Taraskona, je više Jehova nego što je Baal, mnogo je više

suvereni gospodar spasenja „tamo gore”, nego Pomagač, koji daje kišuili otklanja oluju i tifus. Molitve i procesije2, koje treba na polja da privuku blagoslov Gospoda, naše seljačine obavljaju kranje neupadlji-vo. Kad ih obavljaju.

Ipak neki seljanin iz Bedejaka3 može u toku razgovora s drugimseljacima iz mesta, okupljenim na trgu pred Ivandan, da u zrenju dobrežetve vidi božji prst: Vidite — kaže taj čovek svojim drugovima — ove godine smo se plašili da nećemo imati žita, jer je jedva virilo iz zemlje,

1 Jean Delumeau, 1971. str. 240—250, i pa ssi m; vidi i poglavlje pod naslovom „The Magic of the medieval churclv’ u K. Thomas, 1971;R. Red field i A. Villa Rojas, 1962; i prilog A. Dupront-a II knjizi J. Le Goff i P. Nora, Fair e de l ’hist oire , Gallimard,

Paris 1974. A. Dupront, u L a Fra nce (Pleiade) umesno je reagovao na suviše „magijsko” tumačenje seljačke religije.

2 O molitvama za kišu i procesijama kroz polja čestim u srednjem veku (i kasnije) da bi se dobila dobra žetva vidi Mollat, C. D. U., 1962, str. 86. Vidi i (između ostalog) Belmont, str. 88 (koji razume koristi materijale Van Gennep-a). Montajusko-sabarteško uzdržavanje od njih je utoliko značajnije što su te molitve za kišu bile teorijski obavezni praznici u oksitanskim dijecezama (vidi propise koncila u Tuluzi 1229. u Hefele, Hi sto ire

de s con cile s, sv. V— 2, str. 1500).3 III, 51 (Bedej ak je u gomjem Ariježu). Vidi i II, 362 (slična izjava jedn og seljaka

iz Askua). Vidi takođe I, 283 i III, 51, 347 i pa ss im , povodom protivrečnosti, uostalom više patarenskih nego katoličkih, oko problema da li Bog, ili priroda ili đavo, dovode do „cvetanja i klasanja”.

344

livada. Opsednutost plodnošću se javlja uglavnom periferno, na nižemstupnju, i skoro nesvesno u kultu htonske Bogorodice iz Montajua5.

Cesto se pada u iskušenje predstavljanja nekadašnjih seljaka kao primitivaca ili polu-divljaka, opsedn utih suštinski koris toljub ivim hri-šćanstvom. Međutim! Među ljudima iz Montajua, stočarka GijmetaMori nije jedina koja iscrtava granicu, bar tačkasto, između magijskog i

svetog. Beatrisa de Planisol isto tako postupa: razlikuje svoje poštova-nje Bogorodice, shvaćeno kao posebno versko (mada ponekad vezanoza ozdravljenja) od malih čisto magijskih veština (pozajmljenih odneke vračare ili pokrštene jevrejke), koje koristi da bi dobila svojesporove, olakšala ljubavi svojih kćeri, ili da bi lečila epilepsiju.

Religija nije potpuno odvojena od magije, razume se, sveštenik ćelakše od svetovnjaka opčiniti ženu i naterati je da se u njega zaljubi6.Krštenje štiti krštenog čoveka od davljenja ili vukova, koji bi da ga prožderu . „Božji čovek” (u patarena) đopr inosi plodnosti zemlje. SvetiAntoan i sveti Marcijal su odgovorni (i iscelitelji?) za neku kožnu

boles t, koja peče kao vatra (III, 234). Sveti Pavle donosi ili leči padavi-cu... Ipak: i u ovoj oblasti, uprkos uvek mogućem preplitanju granica,

ljudi iz Sabartesa ne mešaju delovanje neophodne seoske isceliteljke,kao što je na primer Na Ferreria iz Prad d’Ajona, s delovanjem religije

4 II, 39, 40, 41. Prirodno je uostalom da se vračanje koristi navodnim odgoneta- njem nekakvog tajanstvenog (arapskog) rukopisa, nepoznatog našem stanovništvu, uklju- čiv i tanak sloj pismene elite.

5 V id i infra, XXI gl.6 U ostacima folklora u selu Montaju (usmena anketa 1974) sećanja koja se

odnose na magijsku ulogu sveštenika igraju veliku ulogu: sveštenik je imun na bacanje čini, može da otera grad bacajući na njega nož i tako da ga otera na oblast ironično nazvanu Ništavna ravnica ( Pla n de Ri en ) vrlo daleko od našeg sela.

345

u uzvišenijoj ravni. Uostalom Na Ferreria je više specijalista no isceli-telj opšte prakse (bavi se bolestima očiju7), ograničena je i odeljena odsvetog, odeljena takođe od pravih lekara i apotekara, suviše retkih uvisokim planinama. Dakle crkvi crkveno. Medicini i farmaciji njihovo.Magiji i folkloru njihovo. Jovanka Orleanka, prava pobožna duša, nijeništa manje logično nepoverljiva prema praznovericama, koje su unižoj ravni vladale u njenom selu i pokrajini. Praznoverice za koje namse međutim tvrdi8 da su u središtu religije seljaka. Jovanka je bilaelitna duša, reći će nam... Ali Pjer Mori, pastir iz Montajua, koji nijeostavio svoje ime u velikoj istoriji, mislio je kao i Devica Orleanska.Odbijao je da veruje u bapske priče, koje po njemu nisu imale ničegzajedničkog s verom: ticale su se, na primer, zloslutnih ptica. A tajzdravi skepticizam nije sprečavao postojanje izoštrenog smisla za bo-

žanske stvari u čestitog pastira, ni stalnu brigu za spas duše. Njegovdeo kolektivno nesvesnog se svakako nadovezivao na duboko osećanjezemljoradničkog i Marijinog kulta, uvek prisutno i često nemo9. Alinjegova svesna energija je odlučno bila usmerena na spas Tamo Gore.

*

urbanizovanog, oplemenjenog? Nije! Potpuno istu misao nalazimo i uzabačenim planinama u kojima se ugnezdilo naše selo žutih krstova.

Jedna žena iz Montajua — priča Beatrisa de Planisol svom ljubavniku — bila je ozbiljno bolesna. Uputila je molbu svojoj deci:

— Molim Vas idite po Božje Ijude da bi mi oni spasli dušu. — Ako odemo p o Dobre Ijude izgubićemo celo imanje (zbog Inkvi-

zicije) odgovoriše deca majci. — Znači, zaključi ona, više volite imanje od spasenja moje duše! (I,

254)Ko kaže nebesko spasenje pretpostavlja na ovom svetu oproštaj

grehova. U tom pogledu je oštra konkurencija između sveštenstva iBožjih ljudi. Ovi se u stvari utiskuju umesto, i na mesto, svog suparni-ka paroha svojim navodnim sposobnostima da izbrišu učinjene grehovai to u samoj tradiciji svetih apostola. Mi, Božji Ijudi — izjavljuje

savršeni Gijom Otije Rejm onu Vajsijeru iz Aks-le-Terma, koji bukval-no guta njegove reči — možemo da oprostimo greha bilo kojeg čoveka.

Naša mo ć oproštaja je ravna moći koju su imali apostoli Petar i Pavle. Dok katolička crkva nema tu moć, je r je svodnica i kurva (I, 282—283).

Briga za spas, u ovom slučaju vankonfesionalna, ljudi iz Montajua patarensk i usmerenih, dolazi do najbol jeg izjažaja u pastirskim razgo-vorima koje u ovoj prilici vode braća Mori Žan i Pjer Mori su obojica



Spas duše, to je glavna stvar. Prava. (Ali ne i jedina.) Daleko iznadutilitarističke ravni magije i sujeverja, opsednutost spasenjem koju širenetrpeljivos t opš tih religija knjige10, predstavlja središnu brigu usledkoje su ljudi iz Montajua prijemčivi za dogme. Da bi obezbedili spas

posle smrti neki od njih ostaju verni katoličkom verovanju , tradiciona l-nom u Sabartesu. Drugi ga smatraju neprimerenim i okreću se, zaneko vreme, patarenstvu. Opredeljenja se dakle razilaze. Ali osnovna

briga je zajednička. Na desetine tekstova u samom selu Mon taju, kao i u Saba rtesu ,

podvlače tu „ogromnu glad za spasen jem 11”, koja pre tho di religijskimopredeljenjima. Bernar Gomber iz Aksa, koji će za nas predstavljati patarensk i ograna k alternat ive, lepo postavlja prob lem u razgovoru,kraj ognjišta, s Bernadetom Amijel, njegovom bliskom rođakom (II,32): Božji Ijudi znaju Bo žjipu t — kaže Bernar — ... samo oni mogu da spasu duše. A svi oni koji pred smrt budu primljeni u njihovu sektu idu

pravo u raj, bez obzira na zlo ili greh koji su počinili. Božji Ijudi mogu da

oproste Ijude svih grehova... A sveštenici ne mogu da oproste čoveka njegovih grehova. Samo Božji Ijudi to mogu. Da li će nam se reći da jeova briga za spas tipična za polu-varošanina iz Aks-le-Terma, već malo

7 I, 337. Isto tako seos ka trovačica i stručnjak za kontracepciju d eluju više travaraa ili hemijskim sredstvima (delotvomim ili ne, to nije bitno) nego inkantacijama (II, 56, 57, „otrovi” i supr a X gl.).

8 K. Thomas, 1971.9 Infra, XXI gl.

10 Vidi tim povodom radove J. Goody-a ('infra, B ibliografija).11 Parafraziram ovde form ulaciju L. Febvre-a.

346

vorima koje u ovoj prilici vode braća Mori. Žan i Pjer Mori su obojicamešoviti vernici, pošto u raznim stupnjevima i u različitim fazama pripada ju i jednom i drugom učenju: katol ičkom i pa tare nskom. Vatre-no odani spasenju, govore u nekoliko mahova o toj svojoj brizi12, a pogotovu je Pjer Mori neumoran. Prelazi na tu temu na prime r povo-dom para dobrih i jakih cipela, koje je kupio po visokoj ceni za svog

prija telja Belibasta: — Belibast se — primećuje Arno Sikr čestitom pastiru — mogao zadovoljiti običnim cipelama, pošto radi sedeći u radionici, dok vi, Pjer, idete kroz šume i livade.

Na to Pjer odgovara dugim govorom o dušama, o svojoj duši, oduši Belibasta itd. Da bi se izgradila kula, primećuje on, treba učvrstitiosnovu (večnu dušu), a ne vrh (smrtno telo). To je razlog koji me je naveo da dam cipele, bluze, pantalone, ogrtače ... trinaestorici dobrih Ijudi, od kojih je izvestan broj već pred Svetim ocem, da bi se mol ili za mene... Belibastova duša će posle njegove smrti sigurno biti spasena, otićiće u raj na rukama andela... Potom, menjajući temu, ali i daljeveran svojoj opsednutosti spasom duše, čestiti pastir nastavlja o najbo-

ljem načinu da se spere greh: ispovedati se sveštenicima ništa ne vredi. Oni izdržavaju prostitutke i najradije bi nas pojeli, kao što vuk hoće da zadavi ovcu. .. Bolje je biti primljen, pred samu smrt, u Belibastovu sektu... Opraštaš se grehova i za tri dana od smrti duša se popne do

Nebeskog ocan .

12 Povodom Žana Morija vidi II, 463 i II, 482—483.13 II, 38—39 . Prime tiće se da je Pjer M ori, fa tal ist a kad je u pitanju njegova

ov oz em alj ska sudbina, naprotiv ubeđen u korisnost molitava drugih za spas njegove duše na onom svetu. P ogotovu molitava koje dolaze od već spasenih duša.

347

Suštinski u Morijevom tekstu je u pitanju samo spas duša: svetogčoveka, koji če u svakom slučaju u raj, običnog pastira i tim povodomse meri uspešnost dveju crkava, patarenske i katoličke. Ova druga jeocenjena kao lakomislena. Merilo zagrobnog života je presuđno uizboru vere. Bolje čovek spasava dušu — izjavljuje jednog dana česti-tom pastiru jedan od njegovih prijatelja — u veri tih Ijudi koje nazivaju

jeret icima no u bilo kojo j drugoj veri. Dakle, budimo patareni.Lako rešenje! Po tu cenu mogao bi čovek biti i katolik ako bi se

pokazalo , kao što to tvrde Mala braća u donjem kraju, da je ispovestđelotvornija tehnika spasa od consolamentum-a.

U samom Montaju izvorni katolicizam, ili ono što je od njegaostalo, razvija sa svoje strane spasilački žar koji nije nedostojan žara

patare nske stra nke u se lu. Rejm onda Giju, na primer, koja je dugo bila

dobra katolikinja, „doliva ulje” na pitanje spasenja u svojim rasprava-ma dok trebi od vašiju Mangardu Klerg. — A kakvi su Božji Ijudi? — pita napadno Rejmonda patarensku

matronu tamaneći vaši (II, 224). — To su sveti i blagosloveni Ijudi — odgovara Mangarda učeno —

nema Ijudima spasa semp od uslovom dapr ođu kroz njihove ruke... — Kako je to moguće? — nastavlja Rejmonda, uvređena u svom

— A koje si ti vere? — Ja verujem — odgovara Rejmonda — u Boga i u Devicu Mariju

njegovu majku. U Boga koji je prošao kroz stradanje i smrt da bi iskupio naše grehe15.

Lepo dakle verovanje u spasonosne vrline Iskupitelja (koji jeuostalom nedovoljno određen u rečima mlade žene i nazvan uopšteno„Bog”). Ovo Rejmondino verovanje potiče od učenja njene majke:stara seljanka iz Montajua je skrenula ćerki pažnju na Božje ljude,nesposobne — veli ona — da spasavaju duše16, ona ne bira reči: Ne veruj, kćeri — izjavljuje ona — da čovek od krvi i mesa koji izbacuje izmet može da spasave duše. Sa mo Bog i Bogorodica imaju tu moć.

Pređimo preko preterane mariologije i anti-eshatološke hristolo-gije koje propoveda Visanina majka. U svakom slučaju starica priznaje

Boga uopšteno kao iskupitelja duša. U opštijoj ravni u đesetinamatekstova koje sadrži Registar, izgleda da montajusko-sabartesko hri-šćanstvo, grubo usmereno na pojmove spasenja, iskupljenja i praštanjagrehova, podrazumeva „pobožnost privrženu praštanju”: ovo je bilaosnovna oznaka religioznosti zapadnjačkih masa od XI do XV veka17.Odvajanje od katoličkog sveštenstva i potčinjavanje Božjim ljudima,kad do njih dođe — u slučaju naše pokrajine — nastavak su, posle



ostatku katoličke vere. Zar Ijude ne spasavaju sigurnije ruke sveštenika, koji izgovara prave reči i rukuje Hristovim telom, nego ruke Božjih Ijudi?

Mogli bismo dati još ilustracija ovog stanja d uha14. Recimo samoda se salutizam u širokim narodnim slojevima, koji više naginju pravo-vernom katoličanstvu, izražava sirovim jezikom. Pre dvadeset ipet godi-

na ili približno — priča 1318. Pjer Sabatije, seoski tkač iz Varila, veran,uprkos nekim kolebanjima katoličkoj veri donjeg kraja, koji je rimoka-tolička Crkva ponovo osvojila — razgovarao sam s Bernarom Masanom iz Varila, koji nije više među živima (taj čovek će kasnije postati moj zet i

ja sam ga potom naučio tkačkom zanatu) . — Zašto se, upitao me je Bernar, drži upaljena sveća iznad usta

samrtnika ? — Ta sveća je tu, odgovorio sam mu, da bi pokazala da su duše

samrtnika, koji su se ispovedili i pokajali za svoje grehe, čiste kao svetlost; tako svetle otići će dakle Bogu. Ali ako se samrtnici nisu ispovedili ni pokajali za grehe, bolje da im se sveća stavi u guzicu nego u usta (I,147).

Prema rimokatoličkoj veri praštanje samrtnicima i oprost grehovasu nerazlučivi od prvobitnog čina iskupljivačkog strađanja Božjeg Sina.Rejmonda Testanijer, nazvana Visan, seljančica i sluškinja u selu Mon-taju, ne libi se da to kaže patarenskom obućaru Arnou Vitalu, kad jojovaj napadno (čak suviše napadno) postavlja pitanje vere:

14 Vidi kao svedoč anstvo o tom „salutističkom ” stanju duha u katolika u selu Montaju strasnu pažnju s kojom Rejmonda Belo, udovica Amoa Lizijea, othranjena u udarničkom katoličastvu, sluša Gijometu „Benetku”, koja joj dokazuje kako neki Božji čovek spasava duše (III, 168, 169).

348

j j p j , pideološkog zaokreta istog „ ustanovljenog poverenja (nekad ili negde)u blagoslov sveštenika radi oprosta grehova: bilo da je reč o oproštajuu smislu svetih tajni ili o oprostu datom samrtnicima, o indulgencijamadatim pod izvesnim uslovima koje odlažu kaznu, o hodočašćima predu-zetim da bi se dobili veliki oprosti, o rimokatoličkim jub ilejima” itd.18.

Ovaj raznovrsni oproštaj, u selu Montaju kao i drugde, ključ jespasenja. To je možda i ključ raja, za čije postojanje seljaci znaju:

pon ovo ću u raju sresti duše svoje dece, sagorele u požaru jedne kuće, izjavljuje plačući seljanka Alazaisa Minije iz Ornolaka u Sabartesu (I,203).

*

U središte postupaka koji omogućuju spas (na onom svetu) ioproštaj grehova i praštanje (na ovom svetu) upisan je lik HristaIskupitelja. Veze vernika s raspetim mogu biti zasnovane na vatrenoj

molitvi, ili su sadržajne ili nikakve. U svakom slučaju bilo da ih ima ilinema bitne su za onoga ko hoće da razume prirodu i intenzitet verskog

15 I, 457. Vidi i dosta sličan tekst (s istim mešanjem Hrista i Boga O ca) nav eden u našem zaključku, infra, XXVIII gl.

16 I, 461. Povodom ovog teksta i povodom I, 147 („sveću u guzicu”, vidi su pr a) recimo da su anus i izmet jasno suprotni nebeskom spasenju. Izmet je đavolski: izbacivanje izmeta se vrši u ponorima i jarugama: III, 263; (vidi i II, 386). Demoni borave po ponorima i tu bacaju vampire (I, 447, vidi i II, 68).

17 E. Delaruelle, in J. Le Goff, 1968, str. 152.18 E. Delaruelle, ibid.

349

osećanja u društvenoj zajednici kakva je u selu Montaju. Istoričarihrišćanske osećajnosti naglašavali su blago pomeranje ocene lika Bo-žjeg sina, koje je trajalo za čitavog srednjeg veka. Hrist u romaničkodoba, piše Žo rž Dibi19, bio je heroj parusije ,,bio je to Isus koj i se vraćasudnjeg dana u svoj svojoj slavi da sudi živima i mrtvima. U XIII veku pojav ljuje se učeniji lik. .. Isusa doktora . Ali već asiška propoved nagla-šava stradanje, čije teme patnje cvetaju tokom celog XIV i XV veka,kad trnov venac Spasitelja zamenjuje kraljevsku krunu20”. ,,Od XI doXIV veka, kaže Alfons Dipron21, prelazi se s religije Boga pobedioca isudije na hristovsku religiju paćeničkog Boga, religiju stradanja... sastrepnjom usmerenu na Hrista i njegovu majku”. A Delariel podvlačiistovremeno i trajnost i preobražaj hristocentrične pobožnosti... „koja prelazi od pobedničkog Hrista s romaničkih timpana na Hrista na

krstu patetične gotike, od Božjeg sina u sjaju svoje slave na Sinačoveka u poniženjima stradanja... „ Po E. Delarielu, opet, ova evoluci- ja potiče od orig inalnih svojstava „an tropoce ntrične religije, više za-okupljene spasom ma kako on bio zamišljen, nego hvaljenjem Boga”.Što bi nas dovelo (u užem okviru našeg istraživanja) do prethodnihanaliza salutizma u Sabartesu.

Samo da li i u oblasti Foa, u Sabartesu i u selu Montaju dolazik 1300 1320 d j ih blik ibili d lik

ovenčana trnovim vencem, čije su slabine kopljem probodene te je iscurila krv i voda, koji si svima nama iskupio grehe, prenesi mi suzu te vode koja

je iz Tebe istekla da ispere mo je srce od sve gzla i greha... (nastavak nalatinskom): „Gospode, Bože istine, ti si me iskupio” (II, 87).

Realizam, tačno pozivanje na oruđa stradanja22 kao i na kultMarije, iskupljenje po cenu krvi, sve je već u toj molitvi Oksitanacaopterećenih grehom, molitvi lako pristupačnoj prostim seljacima. Er-mangarda Garodi ne krije svoju igru: ona voli krvavog Hrista. Franje-vački uticaj? Lako moguće. U samom selu Montaju žena kao što jeVisana Testanijer, skromnog porekla i vaspitanja po majci, sva je većzadojena, mada u sirovijem obliku, istovrsnim senzibilitetom na osno-vu stradanja „Boga”, proizišlim iz novih oblika narodne pobožnosti,koji su se malo po malo širili Sabartesom. Gospa Garodi je pak joštipičnija za avangardu tradicionalne i nove pobožnosti: ona poštujeistovremeno i Hrista new look franjevačkog stradanja i^veličanstvenogBoga, dragog prethodnom ili romaničkom periodu. Č im ustane Er-mangarda svakog jutra izgovori na oksitanskom kratku molitvu svemo-gućem Gospodu (različitu od one kojoj hoće da nauči Odu Fore). BogErmangarde Garodi sjedinjuje dakle u sebi i prošlost moći i patnjukoja je na dnevnom redu23.

Ne treba međutim imati iluzija Pobožna žena iz Mervijela sa



oko 1300—1320. do pojava novih oblika senzibiliteta povodom slikeBožjeg sina?

Prva tačka: „hristovska vera u Boga patnje” dospela je i te kako uto doba do sela grofovije Foa. Možda i u naše planine. A sigurno dokrajnjih granica donjeg kraja.

U Mervijelu (današnji Arijež) skoro na geografskoj širini prevojaLabar, koji odvaja Sabartes od severne polovine grofovije Foa, bogataseljanka Oda Fore gubi redovno sposobnost da se moli Hristu, čak i daga gleda, u času kad sveštenik kod oltara uzdiže posvećenu hostiju.Oda Fore poverava dakle svoju veliku nesreću svojoj tetki, koja joj je i„zemljakinja”, Ermangardi Garodi:

— Tetka, kako se vi molite Bogu i koju molitvu izgovarate kad svestenik uzdiže Hristovo telo iznad oltara?

— U tom času — odgovara Ermangarda — izgovaram sledeću molitvu (na oksitanskom): Gospode, pravi Bože i pravi čoveče, Svemogu- ći, koji si se rodio iz tela Bogorodice Marije bez greha i koji si umro i

patio ruku i nogu prikovanih na drvo pravog krsta, ti čija je glava

19 G. Duby, Fo nde me nts d ’un n ou vel hu m an ism e.. . str. 108.20 Mnogi istoričari su se pozivali na to pomeranje senzibiliteta vidi na pr. Dela-

ruelle in Le Goff, str. 150; Duby, Hu ma nis me. . op. cit. str. 108, 115; Schnurer, knj. II, str. 745 i knj. III (tema Hrist-pelikan); Fliche et Martin, His toi re de l ’Egl ise t. IX, str. 356, t. X, str. 190 (sveti Franja i patnje Hristove) i str. 399; t. XIV—2, str. 614, 755 (put na Golgotu) i str. 777; Mollat, C. D. U. god. 1962. sv. I str. 40, 66, 67, 71, 73; Rapp, str. 6, 40, 66, 67, 71, 73, 145—149, 301; Chelini, str. 224, 262, 317— 318, 468— 470; Dupront,

Fra nce et F rang ais, str. 461 i 494; Latreille str. 132,136, 137. U selu Montaju jedan drveni Hrist s trnovim vencem, iz XV veka, tragično stoji još od tog doba iznad oltara parohijske crkve.

21 A. Dupront, in L a Fr an ce.. . str. 494.

350

Ne treba međutim imati iluzija. Pobožna žena iz Mervijela, sasvojim prtljagom strasno izgovaranih molitvi, predstavlja u odnosu naseljačko stanovništvo grofovije Foa avangardu avangarde. Gledanospolja uobičajena praksa se meri nekim značajnim gestovima: prekršta-nje stola ili hrane i kreveta pred obed i spavanje, čitanje Očenaša iliAve Maria „i drugih molitava”, spuštanje na kolena u crkvi, uskršnja pričest, postovi za najrevnosnije, koji pored uskršnjeg pos ta poš tuju i pretpra znička bdenja i trodnevni pos t na početku svakog godišnjegdoba24.

Tipičan prosečni seljanin, pripadnik zaostale pobožnosti je pomeni Pjer Sabatije, seoski tkač iz Varila. Njegov „prtljag” se ograniča-va na nekoliko osnovnih istina rimokatoličke dogme i neke sasvimspoljne obrede, on ih uostalom obavlja svečano i savesno. Pjer Sabatijeveruje u spasonosnu vrednost ispovesti ante mortem, praćene pokaja-njem, to je osnovni zajednički imenitelj vere u grofoviji Foa tog doba.Dešavalo se Pjeru, svakako, da u pijanstvu ozbiljno ustvrdi kako je sve što se na misi peva i govori „koješta”! (Ali će potom odvratiti u svojuodbranu da se tog dana folklorno plesalo u crkvi.)

Ipak možemo verovati Pjeru Sabatijeu kad izjavljuje s rukom nasrcu da je uprkos napadima na gramzivost sveštenika, koje je bedio da

22 Pozivanje na ova oruđa postaće jedno od opštih mesta krajem srednjeg veka. Vidi na pr. Miroir de mort George s-a C hastelain-a (LXII, stihovi 1— 2); vidi i malo kasnije od ovog našeg razdoblja, balade o psovkama, Jurons, Eustache-a Deschamps-a (1346— 1406) (oba navoda mi je prvobitno dala C. Martineau).

23 Ibi d. Odanost Hristu na Krstu je takođe primetna kod relativno naprednog kvazi-varošanina kao što je Amo Sikr(II, 37).

24 III, 57 (a contrario ...).

351

služe službu božju samo zbog poklona koje im donosi, uvek smatrao istinitim svete tajne Crkve i osnove vere (koje je bez ikakve sumnje loše

poznavao).Pjer Sabatije hoće da dokaže konačno u kojoj se. meri njegova

pobožnost približava „idea lnom tipu” prosečnog hrišćanina ...i pojmukoji o njemu postoji u narodu. Ja sam dobar hrišćanin, ka tolik i vernik

— izjavljuje on — plaćam crkveni desetak i dažbine, dajem milostinju Hristovoj sirotinji, idem kao dobar hrišćanin na hodoćašća, išao sa ženo m prošle godine do Bogorodice u Monsera, a ove godine opet sa ženo m do Svetog Jakova u Komposteli75.

Tkač iz Varila, u tom pogledu manje pobožan no što će ikad bitiJovanka Orleanka, zasniva dakle svoju definiciju, kulturnu i ličnu,dobrog hrišćanina na prvenstveno spoljnim radnjama oslanjajući se na

dobra dela (darovi, dažbine, hodočašća itd.). Vatrena molitva i oživlja-vanje Hristovog stradanja, kako ga je navela Garodijeva, predstavljajuza njega nedostižan, čak i nepoz nat ideal26.

A sad u selu Montaju i u Sabartesu — da li model Garodi ilimodel Sabatije? Ni jedan ni drugi verovatno. Ali bliže ovom drugomnego prvom... Bliže delima (uostalom mlako činjenim) nego molitvama (još blaže mrmljanim). Pobožna odanost Božjem sinu i njegovom

Credo u svetu Trojicu, koje ostavlja značajno mesto Sinu, uče ucrkvi sveštenici u Sabartesu (izlagao sam Credo na narodnom jeziku za

nedeljne službe, član po član — kaže Amijel de Rije, vikar u Inaku [III,9]). Međutim taj sažetak vere nije izgleda nimalo blizak našim zemljo-radnicima i pastirima, tek Arno de Savinjan, vrlo obrazovan kamenore-zac, čak heterodoksan, iz Taraskona na Ariježu, zna istovremeno iCredo, i Pater, \Ave Maria i sedam Psalama (I, 164).

Mnogobrojna su pozivanja u svakom slučaju koja nedvosmislenodokazuju da ljudi iz Montajua znaju, ili su bar čuli, za postojanjeOčenaša i verovatno znaju i (latinski) tekst, ali njihovo znanje ne idedalje od toga. Sveštenici koji ispovedaju seljake izriču im kao kaznu dačitaju Pater noster. A obrazovanijim varošanima i Pater i Ave Maria i

Miserere (II, 111; III, 36).Vrlo malobrojna elita, s nekakvim znanjem latinskog, u malom

selu, svakako razume smisao Očenaša. A ostali? Za masu ljudi u seluMontaju i u Sabartesu Pater je pre svega molitva koju sveštenik čita ucrkvi i koja važi za pristalice različitih vera: prave rimokatolike, onenaklonjene jeresi, patarenske vernike i božje ljude. A obični vernicizvanične Crkve čitaju li sami Očenaš ? U mnogim slučajevima to jedosta verovatno (vidi napred primer pokajničkih molitvi posle ispoves-

č



ma (još b a e ja ). obo a oda os o je s u jegovostradanju kod montajuskih i sabarteških seljaka, koji su povremeno ilistalno verni katoličkoj crkvi, mogla se uzdići do ravni proste konceptu-alne proklamacije, uostalom loše svarene (vidi već navedeni slučajRejmonde Testanijer). Međutim nije se javljala u obilju molitava Hris-tu, kako je to savetovala stara Garodi. U pogledu molitava upućenihBogu (ostavljam po strani problem odanosti Bogorodici, drugim reči-maAve Maria, na to ću se vratiti) naši seljaci u selu žutih krstova znaju pre svega Pater noster. Č esto je to jedina molitva koja predstav lja injihovo znanje i njihovo obavljanje verskih dužnosti27. A ta molitvanema ničeg „hristovskog” pošto je upućena Bogu Ocu...

25 I, 145. Iberijska mesta hodoš čašća odgovaraju onoj ivici poluostrva koja nije bila ili bar nije dugo bila pod Saracenima: dakle stara granica katoličanstva i novi pokazatelj bitne uloge katalonske (i galicijske) Španije na kulturnom i ekonomskom horizontu naših Montajuaca.

26 Uporedi G. i A. Duby, Le s Pr oce s de Jea nn e d ’Ar c, N. R. F. Pariz, „Archives”,1973. str. 29 i Jean Chelini, Hi sto ire religi euse de l ’Oc cid en t mć dić va l, Paris, A. Collin, zolek. U, 1968. str. 455; za prethodni period (XII— XIII vek), pregled narodnog verskog ponašanja u Fliche, sv. 9 str. 252—254 (propoved, ispovest, retko pričešće, prisustvovanje službi, paljenje sveća i hodočašća do Svetog Jakova, Sartra ili Pija).

27 Izgleda da je zaista ustanovljeno da se seljaci mole i sami čak i kad je molitvaoskudna. Na to ih pozivaju zvona. Zv on a su do br a, kaže na primer pastir Gijom Mor izMontajua, je r na vo de Ijud e da se m ole (II, 178). Potvrđeno je da su zvona postojala uMontaju-u još od 1300— 1320, što znači ranije nego u drugim krajevima sredozemlja gdeće ih neka seia dobiti tek u drugoj trećini XV veka (Fliche, 1 4— 2, str. 732). U samomMontaju i u seljačkom Sabartesu zvona zvone za uznošenje (III, 160) i za sahrane ( su pr a,XIV gl. itd. : Gijmeta Be lo) i verovatno u drugim prilikama. Nepopravljive jeretike zvuk zvona podseća samo na rog za sazivanje stoke. „Cu je se rog ” kaže Belibast kad čuje zvonjavu (III, 235).

352

ti). Onima koji to čine dostupna je veza s Božanskim preko molitve, aova je u većini slučajeva mnogo više ponavljanje nego razmišljanje.

Ne zaboravim o da je u Sabartesu uticaj prosjačkih redova mnogoslabiji nego u donjem kraju. Navike strasnih, čestih i vatrenih molitavanema dakle u čisto katoličkim sredinama gornjeg kraja grofovije Foa.

Ima je više među čistim jereticima u ovom kraju, posebno i isključivomeđu savršenima: Belibast ustaje šest puta noću u gaćama da bi sestrasno molio, ljudi koji s njim spavaju u istom krevetu u prenatrpanojkrčmi, njemu ostavljaju mesto na ivici slamarice da ih ne bi budio kadnapušta ležaj i klekne. Za njih ne dolazi u obzir da se povedu za njim:njegove pobožne navike nisu zarazne. Belibast uostalom ne traži uop-šte od svojih vernika da se ugledaju na njegov primer. Naprotiv! Jer binjihova usta, uprljana nečistoćom njihovog načina života, uprljala sa-me reči Očenaša. Jer kao što tvrdi Pjer Mori, niko ne treba da izgovara Pater Noster, sem Naših gospodara (Božjih ljudi) koji su na putu istine.

Mi ostali kad čitamo Pater Noster, činimo smrtni greh, jer nismo na putu

istine: dešava nam se zaista da iedemo meso i da spavamo sa ženama (II, 37).Belibast je dakle prisvojio monopol čitanja Očenaša28, kao što će

moderna Država monopolisati so ili duvan. Seljake u Sabartesu njiho-va prethodna tradicija dobrodušnog katolicizma nije navikla na duge,vatrene i duboko promišljene molitve. A još manje kad su postanuobični vernici patarenstva u Belibastovoj verziji! Odjednom im se

28 O povratku Očenašu kod Belibasta u pravovemom duhu patarenstva, vidi II, 53.

23 Montaju 353

savetuje da se uopšte ne mole, a u ime „patarenskog” perfekcionizma,koji od jednih pravi anđele, a od većine životinje29.

*

Međutim veza s Hristom je i te kako prisutna u selu Montaju.Samo se javlja retko neposredno putem m olitve u punom smislu reči, aviše posredno preko razmene i prepoznavanja svakodnevnih ili prisnihznakova: kao krst, razume se. Gijom Mori (Pjerov brat) na primersklon je manje ili više patarenstvu kao i sva njegova porodica, nijedakle pravoverni katolik. A kad hoće da izvrši važnu optužbu? Pose-

bno pro tiv paroha Klerga, optužujući ga da j e ispla tio žitno izdržavanje božjim ljud ima ... Da bi bol je podupro tu otro vnu (i istinitu ) optužb u zakleće se na krst (II, 173) usred zamka Montaju gde je zatvoren sdrugim ljudima iz sela 15. avgusta 1308. Ni braća Mor, pastiri izMontajua, nisu stopostotni katolici, međutim ne dolazi u obzir dazanemare znak krsta — prekrštanje hrane pre jela30. I sam Pjer Mori jemogao da se uvali u jeres, ali mu je znak krsta blizak, i to u potpunostii pokret i reči (In nomine patris etfilii itd.). Dobri pastir se dakle krstiulazeći u crkve tako da mu Pjer Otije, zgranut, predlaže umesto togapodrugljiv pok ret koji samo prividno liči na znak krsta: leti Pjer

dane — kaže Arno de Savinjan, heterodoksni kamenorezac iz Tarasko-na,34nosim otvoreno žute krstove na ogrtaču, ali drugim danima, pogoto-

vu kad radim, ne nosim krstove jer sam u bluzi ili košulji. Kad se vratim s posla stavljam ogrtač i dakle nosim krstove, međutim ponekad ih skri- vam, drugi put kad idem kroz Taraskon ne nosim krstove, jer sam u bluzi...

Od tkanine ili od drveta, represivan ili primeran, krst je u Sabarte-su deo mentalnog i fizičkog predela. Prekomorski krstaški rat je unarodnim razgovorima u tom malom mestu samo predmet antiklerikal-nih šala i nesuvislih proročanstava35, ali slobodno ili koristoljubivo ilinametnuto poštovanje Hristovih vešala pojavljuje se svud pomalo...

Najvidljiviji i najuprošćeniji oblik tog poštovanja pok lapa se sa vaša-rom u Aks-le-Termu koji se održava na K rstovdan36.

Simbolično se uzdiže krst iznad stočne pijace. Ali je često još

skoro prazan znak, jer se na njemu ne vidi Raspeti. Ta vešala joščekaju svog obešenog. Mračno promišljanje smrti na krstu još se nije pojavilo u Sabartesu, sem u manjine pobožnih , koju iz daleka podrža-vaju kaluđeri prosjaci.

*



podrugljiv pok ret koji samo prividno liči na znak krsta: leti, Pjer, možete (kao da se krstite) terati muve s lica, a uz to možete i reći: evo čela, evo brade, evo jednog uha i evo drugog31. U samom selu Montajuobućar pataren Arno Vital mora da se pobuni protiv poštovanja kojedomoroci, uprkos svom delimičnom odvajanju od katoličke vere, uka-zuju krstu: krst ništa ne vredi, on je zn ak zla — kaže on Visani Testani-

jer , koja samo upola prihvata njegove reči (I, 457). I sam Belibastzapeni kad vidi drvene krstove rasute po okolini (kad bih mogao —kaže sveti čovek32— iscepao bi ih sekirom i zapalio bih vatru da provri voda u kazanu). Žuti krstovi od tkanine, jednostruki ili dvostruki, trebada podsete one ljude iz Montajua, koji su zagazili u jeres a ipak suizbegli tamnicu, na kojoj je strani prava vera: Registar Zak a F urnijea33sadrži ukupno 48 osuda na tamnicu prema 25 lakših (od tih 25 u 17slučajeva je reč o ublažavanju prvobitne kazne zatvorom). U samomMontaju izbrojao sam sedam muškaraca i žena osuđenih na žute krsto-ve, izrečenih onima koji su izbegli zatvor samo izlažući se podsmehu,čak sramoti koju će im naneti budale ili sektaši katolicizma. Nošenježutog krsta, kao i žute zvezde kasnije, može biti psihološko mučenje zaonoga ko to nosi primoravajući ga na akrobatsko skrivanje: u praznične

29 O Očenašu vidi II, 13, 27, 33, 37 i 123; II, 502, 504; III, 107. O Belibastovim molitvama vidi II, 33 i 37; III, 196.

30 II, 181. Druga lica, u društvenoj sredini koja može biti i viša, isto tako prekrste sto ili krevet pre no što će jesti ili leći (III, 57). Ne učiniti to može čak da bude sumnjivo.

31 II, 284 i 422, vidi i II, 53. Leto je o čigledn o dob a muva.32 II, 53; II, 410. Vidi na primer krst u Buanu (Bua n je selo u današnjem departma-

nu Arijež): II, 121.33 „Tabele saslu šanja”, koje je J. Duve mo y dao na kraju svezaka I, II i III.

354

Istina Isus je, češće pod opštim nazivom Bog, prisutan u Sabartesuna drugi, primereniji način zahvaljujući Pričešću. „Sveta tajna oltara”,„Gospodovo telo” ili „Telo Hristovo”37 (kako se kaže u selu Mo ntaju,ironično ili s poštovanjem zavisno od toga da li je neko za ili protiv)

bliska je pojava u parohijskoj crkvi. Veliko zvono se oglašava u časuuznošenja, dok ljudi u crkvi padaju na kolena navlačeći kapuljaču (III,60, 235). Bliska pojava i na seoskom putu (i tamo gde puta nema...)gde se sreće sveštenik koji nosi svetu tajnu samrtnicima. I u toj oblasti

je evharist ička pobožnost XIII veka, osvajač na zapadu, uglavnomuspela da se ispne do oblasti Ajon i do njenih 1300 m. visine, što nije

pošlo za ruko m nekim drugim elem entima civilizacije donjeg kraja .Kao ritual prolaska, svakako mnogo manje formalan i značajan no štoće to biti kasnije38, prvo pričešće u grofoviji Foa se davalo mladimadaleko pre napunjenih osamnaest godina, dok je do toga dolazilo

34 II, 440. Ironično gledanje na žute krstove je poseb no jako u Spaniji (II, 454) g de nisu toliko navikli da ih gledaju koliko u gomjem Ariježu.

35 Vid i na pr. II, 324— 325.36 II, 477— 478. Vidi i II, 363. O starosti obožavanja Krsta up. J. Le Go ff u Hi sto ire

de s re ligions , sv. 2, str. 842.37 I, 214, 215 i 216. Primetićemo da obični seljaci povodom stvamog prisustva

Boga-Sina u Pričešću govore o „Bogu” ili „Telu Gospoda”, dok Beatrisa, plemićka i obrazovanija, govori o „Telu Hristovom”. Zabuna između Hrista posebno i Boga uopšte česta je u seljaka iz Sabartesa, pomenuo sam je nekoliko puta.

38 Philippe Aries, L ’en fa nt. .. izd. 1973. str. 131— 133. Prva pričest će počev od jan se nis tič ko g XV II vek a do biti oč igl ed no znač aj koji nije imala u pr eth odn im vek ov im a. Tekst Ode Fore (II, 83) međutim pokazuje da u vreme koje razmatramo nije bila nikako neznatan događaj u grofoviji Foa i u Langdoku.

355

mnogo kasnije u nekim oblastima, posebno u departmanu Od, u tom pogledu zaostalijim od ovog našeg kra ja(I I, 85). Potom se u Sabartesu

tokom mladosti i zrelog doba pričešćivalo jednom ili čak više putagodišnje. Svedočenje Gajarde Ros, pobožne potkazivačice, nastanjeneu Ornolaku, dovoljno je jasno u pogledu sabarteskih navika (I, 192).Govoreći o Gijomu Ostacu, bajiu Ornolaka, bogatom seljaku, bivšemzelenašu, slobodoumnom čoveku u svom selu, ona izjavljuje: već dvanaest godina živim u Ornolaku i nikad nisam videla da se Gijom Ostac

pričestio! N i u doba bolesti. Ni o praznicima. Međutim u takvim trenucima se Ijudi obično pričešćuju. A potom da se Gijom pričestio ja bih to

znala. Pomislite: često sam ga viđala kako ulazi u crkvu. I ne zaboravite da sam ja sestra njegove tašte...

Ovo porodično potkaz ivanje39 dovoljno je jasno. S izuzetkom ne-konformista (kojih je uostalom dosta u selu Montaju među onimanaklonjenim jeresi) u Sabartesu se znalo za dva tipa narodnog kontak-ta s Pričešćem: prvo, pričešćivalo se jednom ili čak i više puta godišnje,obavezno o Uskrsu (čiji se „ciklus” široko shvaćen protezao od Cvetido Uspenja Bogorodice i mnogo slavio u gornjem Ariježu40), a onda i prilikom drugih praznika , koji nisu uskršnji ili n isu strogo uskršnji, alisu i jedni i drugi vezani za Hrista i za Svetog Duha, za svece i za mrtve.S te tačke gledišta broj od četiri pričešća godišnje, o Uskrsu, o Duhovi-

puk e predos trožnos ti j er, kako to uglavnom kaže Belibast, od časa kadčovek ne veruje u stvarno prisustvo (Boga) u posvećenom hlebu, nikom neće naškoditi ako pojede kolačić (II, 55). Drugđe su tvrdoglavi,smeli mislioci, toliko brojni u seljaštvu Sabartesa, i osobe koje sesmatraju izopačenima, kao homoseksualci u to doba, mogli da provedui dvanaestak godina bez uskršnjeg obreda (III, 46). Odbijanje posle-dnjeg pričešća najzad predstavljalo je jedan od najdramatičnijih trenu-taka agonije montajuskog zemljoradnika: dok traje endura, kad sam-rtnik želi da ga spasu božji ljudi, samrtnik iii samrtnica se trudi daotera sveštenika, koji je nezvan došao do odra, i zato ga naziva đavo- lom ili još gore seljakom ili prostakom (I, 462). Ovakvi stavovi prokli-njanja i širenje požara patarenskih ili prosto narodnih šala (I, 214—215 i passim ) na račun Pričešća, ruženog kao „kriška repe”, samo podvlače značajno mes to koje je uprkos alergijama i odbacivanjima posvećenje hleba uspe lo da izbori među svetin jama gorštaka, inačetoliko odbojnih prema mnogim gotskim i franjevačkim novinama pote-klim od katoličke crkve ili nekog od njenih delova...

Za to zasita izuzetno poštovanje Hristovog tela tipičan je stavRejmona de Labira, sabarteškog seljaka, protivnika i klera i desetka: sazadovoljstvom bi video veli on sve sveštenstvo od pape do prostih



S te tačke gledišta broj od četiri pričešća godišnje, o Uskrsu, o Duhovima, o Svisvetima i o Božiću nametnut kao ispaštanje Odi Fore, koja

pat i od nevroze izazvane hostijom, može se sma trati kao maksimum41. Ne dolazi u obzir često pričešćivanje. Drugo, pos toja lo je pričešćezavršnog ili čak paničnog tipa, koje pojedinac prima pred pretpostav-ljenu smrt, i možda masovno u vreme epidemija42. U samom seluMontaju patarenska frakcija, najodlučnija u mesnom stanovništvu, ve-rovatno se uzdržavala od prilaženja Č asnoj trpezi i koristila je pritomsaučesništvo paroha (ali to čvrsto jezgro je verovatno predstavljalomanjinu u selu, čak i kad se u nekim trenucima — oko 1300—1307. —većina mogla smatrati naklonjena „božjim ljudima ”43). Vernici jeresiuostalom nisu odbijali da prime, ako treba, nekakvo kvazi-pričešće iz

39 Ovako uobličeno potkazivanje Gijoma Ostaca je možda preterano zlonamerno. Alazaisa Minije iz Omolaka izjavljuje naprotiv da je videla istog Gijoma kako „prima telo Gospoda” (1,194).

40 Cveti, I, 195; II, 311, 313, ciklus od Uskrsa do Uspenja Bogorodice: III, 7 do 10 i posebno III, 9; čudovišna uskršnja sveća (II, 312).

41 II, 104. Uporediti ono što ovako naslućujemo o praksi pričešćivanja (montajuskoj, sabarteškoj ili u grofoviji Foa) s teorijskim uputstvima sinoda dijeceza u Langdoku u XIII veku: „vemici treba da se pričeste jedno m godišn je (dijeceza Albija), dvaput godi- šnje, o Uskrsu i o Duhovima (pokrajina Arla). Vidi tim povodom R. Foreville ( Cahiers de

Fa njea ux 6,1971. str. 141). S druge strane koncil u Albiju 1254. propisuje vemicima da se pričeste triput godišnje, o Božiću, o Uskrsu i o Duhovima (Mansi, Sacrorum concili-

or um ... coll ecti o, sv. 23, str. 830 sq). Isti propis još četvrt veka ranije prilikom koncila u Tuluzi, koji se poklapao s antipatarenskim osvajanjem 1229. (C. J. Hefele, His toi re des

con cile s, 1913. sv. 5—2, str. 1498).42 Jedna žena koristi dolazak sveštenika do bolesničkog kreveta da bi se i ona

pričestila (II, 100).43 Supra, II gl.

356

zadovoljstvom bi video, veli on, sve sveštenstvo od pape do prostihsveštenika kako kreće u Krstaški rat gde će ih Saraceni smotati u

jednom zalogaju. S još većim zadovoljstvom bi gledao crkve sruš ene dotemelja. Tada bi se (dodaje Rejmon, ponosan na svoju misao) službaslužila na zemlji i na ledinama i seljaci, izopšteni i isterani iz svetilišta,

najzad bi doživeli neizmernu sreću da usred njive vide telo svog božan-skog gospodara (II, 311)! Ne može se biti verniji evharistiji od ovogštrajkača protiv crkvenog desetka!

Treba reći da se propaganda hostije oslanjala na sve mogućnostilokalnog mentaliteta, čak i na one koje su poticale od najsvežijegfolklora. U Mervijelu, na pragu Sabartesa, seljanke recituju jednadrugoj poučne anegdote, koje je kompilirao nekoliko decenija ranijeautor Zlatne legende44: Neka žena — priča Ermangarda Garodi OdiFore — ispeče pogaču koju jedan sveštenik potom posveti na oltaru. Kad

je to videla žena prsnu u smeh: — „Izgleda da je pogača koju sam ispekla postala telo Hristovo. To

mi je baš smešno. ” A ipak j e htela da se pričesti. Onda sveštenik zamo li Boga da učini čudo: i zaista kad sveštenik dade pričest ženi, pogača dobi vid dečjeg

prsta, a posvećeno vino u putiru je izgledalo kao zgrušana krv. Užas žene!... Ipak se još pobožnije pričestila.

44 II, 84. Sažeo sam izvom i tekst da ne bih opterećivao izdanje. O značaju Zla tne legende, kao elementa i simptoma religijskog pa i folklomog mentaliteta od kraja XIII veka vidi na pr. Rapp, str. 139; Chelini, str. 318; Duby ( Hu ma nis me ), str. 107; TTiomas, 1971. str. 26; Fliche, sv. 10, str. 397; Mollat, C. D. U. 1962. fas. I, str. 46,107 i pa ss im .

357

Sve što smo rekli o montajuskim greškama u odnosu na inačesveprisutnu Evharistiju, važi mutatis mutandis i za službu božju nakojoj se posvećuje telo Hristovo. S te tačke gledišta nameće se poređe-nje s episkopskom istragom vodenom 1404. u dijecezi Narbo ne45 vrlo

bliske grofoviji Foa. U tom času, u vreme potpun og gašenja pataren-stva, prisustvovanje nedeljnoj službi će biti tako reći jednoglasno useoskim parohijama pokrajine Narbone (treba ipak iz te pobožne

jedinstve nosti 1404. izuze ti nekolicinu fana tičnih lovaca, Nemro da nakosove, fazane ili veverice: kad dođe sezona oni će radije postavljatizamke nego što će obavljati nedeljnu dužnost vernika). Rekordno

prisustvo službi biće karak teri stika oko 1400. kraja oslobođenog pata -renstva. Da li je bila odgovarajuća situacija i u pobunjeničkom seluMontaju u razdoblju 1300—1320?46

Recimo pre svega da je služba božja u Sabartesu, pa čak i u našemselu, zadržala bitnu ulogu. Primera radi bivali su izopšteni oni koji suodbijali da plate desetak, tako brojni u gornjem Ariježu (II, 311). Takođostojanstvena, pročišćena, služba je delovala kao mehanička praksa,čak represivna i razume se kao sociološko okupljanje zajednice (vidisupra, XVII glava). Tu su disciplinovani između poslanice i jevanđelja

strasnog obožavanja ni hristovske identifikacije u Sabartesu, a tim preu selu Montaju.

Treba li se čuditi ovakvoj mlakosti? Ne treba, razume se, pobo-žnost u odnosu na Hrista u punom srednjem veku i ona mnogorazbarušenija iz kasnog srednjeg veka uvek će biti svojstvene jednojeliti, čak i vrlo brojnoj, čak masovnoj u časovima panike. Toj manjin-skoj eliti, toj naročito hristijanizovanoj masi, koja je ipak više gradskanego seoska, naši gorštaci svakako ne pripadaju. Niti će pripadati. Tim

povodom možemo da idemo j oš dublje: ljubav prema boža nskoj ličnos-ti kao takva malo je poznata i slabo se upražnjava u gornjim krajevimagrofovije Foa. Može se naići na ponekog „ljubitelja” tog tipa svakako,Bernar Franka je jedan od njih (I, 352). Seljak iz Sabartesa, ali tolikoobrazovan u poređenju s neznalicama u svom selu... Taj čovek jeklerik, polu-latinista, smeo mislilac i vrlo osećajan, on sme da podseti

usred parohijalne crkve da je ljubav temelj svakog milosrđa i da prime-ti svojim sugrađanima da su jedino vredne milostinje date, kako onkaže, iz Ijubavi a ne iz straha. Dakle, nastavlja on hrabro, dole testa-mentarni legati siromašnima ostavljeni u strahu od bliske smrti! AliFranka je jedna od retkih osoba koja tako kratkom aluzijom poziva nahrišćansku ljubav prema Božanstvu, izazvanu primerom i učenjem Spa-sitelja50. Pjer Otije će nasuprot više uzdizati međusobnu ljubav članova

j k k ji ć l i k b ć č i jk i k d b d



p , g ) p p j j bivši jere tici osuđeni na ispaštanje47 i ljudi su dolazili uparadeni o prazničnim danima, žene u dugoj haljin i a muškarci u ogrtaču (II, 440;I, 338).

Međutim nisu se ustručavali da zaborave otići na službu. Bar svremena na vreme u obične nedelje. Dokaz: labavo shvatanje verskihdužnosti u Beatrise de Planisol, naklonjene jeresi u parohiji žutihkrstova. A kad je sišla u donji kraj, gde su pravila u odnosu na službu

bila mnogo čvršća nego u selu Montaju , sabarteška nimfa je bila vrloiznenađena prekorima vikara svoje nove parohije: ovaj je morao nare-diti bivšoj kastelanki da redovnije đolazi u crkvu i obavlja svoje zadat-ke dobre katolikinje48. Uopštenije rečeno činjenica da se u velikomselu kao što je Inak u Sabartesu, bilo koje nedelje okupi samo pedese-tak osoba ukazuje na izvesno izostajanje koje nije nimalo čudilo do-moroce49.

Ukratko uprkos mehaničkom poštovanju koje se ukazuje na službi ponavljanje Svete žvrtve, uprkos izvesnim dostignućima putem krsta i još više putem pričešća, Hrist i njegovo stradan je nisu predmet ni

45 Chomel, 1957.46 Po sebi se razume da su regionalni koncili propisivali obavezno prisustvovanje

nedeljnoj službi (Mansi, izd. 1779. t. 23, str. 830 sq. povodom koncila u Albiju 1254).47 II, 440. Vidi takode povod om Gijoma Fora I, 453.48 I, 214— 215: o opštim p roblemima p risustvovanja službi u razdoblju koje razma-

tramo vidi na pr. Mollat C. D. U., 1965, sv. I str. 65 i naročito Mansi op. cit. t. 23, str. 830 sq.

49 III, 9. Jedan tekst (ne mnogo jasan) navodi da je u toj i toj parohiji seoskogSabartesa oko polovina ljudi („naroda”) redovno prisustvovala nedeljnoj službi božjoj (II,367).

358

svoje sekte, koji će se voleti kao braća, očevi, majke i sestre, kad budu prim ljeni u r aj51. Opet ljudski ideal spasa izbija u prvi red.

50 O opštem problemu hrišćanske ljubavi i testamentamih odredaba u razdoblju koje razmatramo vidi Fliche, sv. 13, str. 137 i sv. 14— 2, str. 770 i Mollat, C. D . U ., 1965

sv. I, str. 156. U središnjoj Oksitaniji neki smeli mislioci monoteističke tendencije teže uzdizanju gospodskog vida pokojnog Hrista na račun njegove paćeničke ličnosti pune Ijubavi (II, 243— 244). Ipak Sabartežani imaju prema Bogu izvesn e afektivne stavove , ali više „učtivog obožavanja”, infra str. 490 i prijateljstva (III, 356) nego ljubavi. Izraz „Bogu za ljubav” sreće se ipak u nekoliko mahova povodom milostinja, na primer kod Gijmete Mori i Beatrise de Planisol (I, 233). Propatarenski seljaci rado izjavljuju da su Bo žji

pr ijat elji (I, 225, III, 356) što sasvim odgovara jednoj od centralnih vrednosti civilizacije gomjeg Ariježa („prijateljstvo”, „Bog je veliki prijatelj”), a s dmge strane starom izrazu koji su upotrebljavali duhovni preci patarenstva (Theophile na grčkom i Bo gu m il u slovenskoj verziji znače, kao što znamo „božji prijatelj”).

51 Infra, XXVII gl. infine.

359

DVAD E SE T I PRVA GL AV A

BOGORODICA I SVI SVETITEUI

Pored Hrista, Devica Marija je vrlo popularna ličnost u seluMontaju kao i u Sabartesu. Tokom punog sređnjeg veka crkveni piscisu različitim povodom i u različitom stepenu, od svetog Bernara isvetog Dominika nadalje, strasno uzdizali odanost Majci Božjoj uatmosferi nežnosti i ljubavi1. Koncil u Albiju 1254. je bio za narodOksitanije snažno ozvučeni odjek mode Marijinog kulta: podigao je

Ave Maria u ravan glavnih molitava, kao što su Credo i Pater, u načeluusađeni svim ljuđima starijim od sedam godina2. (Prema Nunenu, isto-ričaru kontrole rađanja koji je u tom pogledu više afirmativan nego

Ova prkosna peckanja svetog čoveka se mogu predviđeti s obzi-rom na njegova patarenska ubeđenja. Ipak stoji da pobožnost ArnoaSikr, nesimpatičnog doušnika, ali dobro vaspitanog hrišćanina, izgledamožda pojednostavljena mada u celini potpuna, jer obuhvata niz pos-tupaka u vidu znakova i molitava Bogu-ocu, iskupitelju Sinu, Krstu iBogorodici.

U samom selu Montaju, majušna plemenita i klerikalna mesnaelita, slavi Bogorodicu, bar u ravni spoljnih znakova pobožnosti: parohKlerg sahranjuje svoju majku pod Marijinim oltarom crkve iza kojegispoveda. Beatrisa de Planisol ponekad zaboravlja da dođe na službunedeljom, ali kad ozdravi ne propušta, opet, da oduži svoj dug mesnojBogorodici u Montaju-u, u vidu obojene sveće zvane retinte, koju jesvojeručno napravila (I, 223). Nimfa plave krvi nije jedina u svojojsocijalnoj grupi koja se oseća vezanom za Hristovu majku: u plemićkojsredini kojoj pripada često se slavi Uspenje Bogorodice prijateljskomgozbom, istina vrlo svetovno, na koju dolazi sitni siromašni fra ter samoda bi otpevao^lve Maria (II, 123).

Šta je sa socijalnim grupama čisto narodnim i seljačkim? Arno deSavinjan, taraskonski zidar, zna Av e Maria kao i Pater i Credo i neke psalme. Istina, ovaj se obrazovani, urbanizovani, heterodoksni zanatlijai rođak beležnika, izdvaja od vulgum pecus. A seljaci znaju, bar po



ričaru kontrole rađanja, koji je u tom pogledu više afirmativan nego pouzdan, ovo uzd izanje^lve Maria imalo je za cilj da đoprinese pravojvrednosti rađanja, dovedenoj u pitanje patarenstvom3: blagosloven plo d utrobe tvoje...)

Takvi su bili zvanični propisi. Ali šta je s pravom pobožnošću i

verskim dužnostima prema Bogorodici u ravni sabarteske elite, a naro-čito, što je teže saznati, u ravni seljaka u selu Montaju i u „maloj pok raji ni”? U srednjoj klasi varošica, iz koje je potekao obućar ArnoSikr, sin beležnika iz Taraskona i gospe iz Aksa, nema problema: Ave

Maria u tim grupama je deo minimalnog katoličkog kulturnog prtljaga pojedinca:

— A vi, kako se vi moli te Bogu? — pita Belibast Sikra. — Prekrstim se — odgovara doušnik — preporučim se Bogu koji je

umro za nas na krstu i Bogorodici Mariji, očitam Pater Noster i AveMaria... Postim uoči Bogorodičinihpraznika.

— Ovca bleji, jer ne zna da govori... — odgovara ironično Beli-

bast. — Treba da znate da je Ave Maria bez ikakve vrednosti, popovi su je izmislili4... A va šp ost vredi koliko i vučji! (II, 37, 54).

1 Schnurer, sv. II, str. 523 i 746; Chelini, str. 292, 306, 318, 346; Mollat, 196 2, C. D. U ., sv. I str. 94— 95; Perroy, C. D. U., I, str. 67; Flich e i Martin, t. IX, str. 330, 3 38 sq. 356 i t. X, str. 398; Rapp, str. 150; Jarry u L a Fra nce et les Fran gais, str. 461; Toussaert, str. 283.

2 Mansi, Sacrorum conciliorum... collecdo, izd. 1779. t. 23, str. 837.3 J. Noonan 1966. str. 193 i 1969. str. 248.4 Zauzvrat valdisti iz Pamijea, nasuprot patarenima iz gomjeg Ariježa, cenili su

Ave Maria (1 ,104—105).

360

j g p j j pčuvenju, Pater Noster, češće nego Av e Maria5, ma da nekima međunjima nije ni ova moiitva nepoznata. Po sebi se razume da su dobroupućeni u postojanje Bogorodice Marije i podložni su njenom uticaju.Mnogi među njima su u stanju ne samo da je imenuju već i da joj semole, revnosno ako ne i strasno. Često sam podsečao svog brata Pjera (zavedenog patarenstvom) da mu je dužnost da često očita Pater Nosteri Ave Maria — izjavljuje Žan Mori, montajuski pastir, koji je ostaoupola katolik (II, 446). Sam Žan Mori je naučio Pater i Av e Maria odrođene majke (dok je njegov otac bio predstavnik jeretičkog uticaja u

porodici [II, 449]).U ovom istom smislu je i čudan tekst seljanke iz grofovije Foa,

odane kultu Marije koliko god je to moguće u tom okruženju i u tovreme. P*re šesnaest godina — priča 1324. Riksanda Kortij, ćerka selja-ka iz Vajšija i supruga seljaka iz Askua — jedn og prazničnog dan a sam došla u crkvu u Aksu i klekla sam pred oltar Blažene Marije i pred njim sam se molila. Gijmeta Otije, žena (pokojnog) Amijela Otijea, bila je kraj mene. Cuvši moju molitvu reče mi:

— Prestani da se moliš Mariji. Moli se našem Gospodu. Al i ja sam ostala uporno pri svojoj molitv i Mariji! (III, 308).Riksanda Kortij nije zatucana pravoverna pristalica katolicizma,

pošto ne propuš ta da lično odnese žito božjim ljudima, čije samo prisustvo u kraju smatra jemstvom plodnosti Sabartesa (III, 307). Njenslučaj međutim nije sumnjiv: ona se zaista glasno moli Bogorodici,uporno, pred posebnim oltarom u crkvi bez i najmanjeg ljudskog

5 Uporedi II, 111 i III, 36.

361

poštovanja. Izgovara li tom prilikom prosto Av e Ma ria l To je lakomoguće. Ali nije izvesno, jer tekst o tome ništa ne kaže.

U selu Montaju nisam naišao na seljanku sličnu Riksanđi Kortij u pogledu iskazivanja odanos ti Mariji. Medutim sigurno je da je Bogoro-dica značajna u mentalitetu naših ljudi iz Montajua. Majka i ćerkaTestanijer, dve beznačajne priproste ženice, znaju šta hoće (I, 457,461). Ako im je verovati, spas duše zavisi istovremeno od „Boga”spasitelja (id est Hrista, uostalom nedovoljno identifikovanog u ovihdama) i Blažene Marije. Bogorodica u ovom slučaju, po ovim dvemaženama iz Montajua (koje verovatno odražavaju šire mišljenje), nijesvedena na ulogu posrednika, koja bi trebalo da joj pripada, ako jeverovati zdravoj katoličkoj teologiji. Ona ima svoju sopstvenu spasi-teljsku ulogu. Neodređena, ali snažna ideja koja može da ide do oboža- vanja

Bogorodice, sreće se s kraja na kraj Sabartesa:Prepomčio je

svoju dušu Bogu i Blaženoj Mariji; ... učtivo ih je oboje poštovao, znači nije jeretik — kažu gosti u krčmi u Foa, sportski komentarišući pogu- bljenje jednog valdis te na lomači (I, 174).

Odanost Bogorodici Mariji u oksitanskom kraju verovatno je sta-ra, ali nije svuda i toponimski „priznata”. Za razliku od onoga što seđesilo u mnogim francuskim krajevima na severu, ovo poštovanje Ma-rije u svakom slučaju nije bilo ozvaničeno u ranom i manje ranom

pas tira u gornjem Ariježu: moj brat Pjer Mori — priča Žan Mori — prodao je ovce iste te godine na vašarima u Moreli koji padaju na dan Rođenja Bogorodice (II, 486). Drugo hodočašće u Sabartesu je odlazakdo Blažene Marije u Mongoziju, koji se nalazi u gradu Foa, nizvodnood naše oblasti. Izrazito panično hodočašće, koje meša suze s molitvomu nežnoj, toploj i često nesrećnoj identifikaciji, specifičnoj identifikaci-

ji koju današnji istor ičari rado otkrivaju svud po malo kad proučavajumesto Bogorodice u senzibilitetu oko 1300. Gajarda Ros, seljanka izOrnolaka, bila je žrtva lopova, koji su joj ukrali novac i „stvari”. Zatoodlazi jecajući i plačući da preklinje na licu mestu devicu Mariju uMongoziju da bi joj Ona povratila njene „stvari”. Gajarda optočujeoltar dugom svećom i moli Bogorodicu da je unese u „srce” lopova itako ih navede da joj vrate uk rade no11. Složeni postupci: s jedne s traneobuhvataju ono što nam može izgledati kao sujeverje (beskrajno du-gačka sveća, Bogorodica koja vraća ukradene stvari), s druge pak pretpos tavlju emotivnu privrženost, tipičnu za n arodnu i M arijinu mo-dernost još u to doba (plač, jecanje, molitve moliteljke — raznežavaju-će ili umekšava juće delovanje12 na srce seoskih razbojnika , koje se postiže ili očekuje od Bogorodice). U svakom slučaju Marija u tomsklopu ne deluje nikako kao neki sveti Antoan Padovanski kome se



j j j z jsrednjem veku u oblasti Sređozemlja, stvaranjem velikog broja parohi-

jaln ih toponima, koji pom inju Mariju, Bogorodicu ili Našu Gospu6.Međutim, u razdoblju koje razmatram i neposredno pre njega, jasno jeda Marijin kult cveta u ariješkim Pirinejima, opasanim velikim dolina-

ma: već odavno su romaničke Device tu nicale7. U samom selu Monta- ju postoji poštovano mesto hodočašća Bogorodici Karnesasa. Plemićkei seljanke iz Montajua su, ruku pod ruku, tu rado dolazile s obojenomsvećom u ruci, kad ustanu posle porođaja.

Taraskonska crkva u Sabaru ili Savaru, sa samostanom, korennaziva Sabartes, Marijino je svetilište pirinejskog naroda, poistovećenos oblašću koja nosi to ime8. Da li je ta crkva istovremeno i sedištecrkvenog poglavara9? Ako je verovati Adolfu Garigu, „Ariješki Mako-le”10, lokalna tradicija, tvrdi da je Karlo Veliki podigao svetu građevinuu Sabaru oko 775—780, posle svojih pobeda nad Saracenima. U pro-šlom veku su arheolozi našli zlatne i srebrne novčiće iz XI i XII veka uokolini mesta. Hodočaćše u Sabar do te crkve tradicionalno se odigra-

valo 8. septembra, na dan rođenja Bogorodice. Dan Bogorodičinogrođenja 8. septembra (Mala Gospojina) bio je tesno vezan za seobe

6 Vidi kasne spiskove parohija u južnoj Francuskoj, kompilirane krajem XVII veka u rečniku Saugrain-a (v. Bibliografiju).

7 M. Delcor, 1970: Serdanja (Cerdagne) i Konflan (Conflent), kaže Delcor, predstavljaju pravi „Marijin vrt” u pogledu romaničkih kipova.

8 O Bogorodič inoj crkvi u Sabaru vidi III, 33, 258, 392, 434, 449.9 Supra, XXVIII gl.

10 A. Garrigou, E tu de s.. . sv. I (Notice sur la chapelle de Sabar) 1845. ; H. Duclos,1885— 1887, sv. 5, str. 667.

362

sklopu ne deluje nikako kao neki sveti Antoan Padovanski, kome sedaju dve pare u kasicu da mehanički nađe izgubljene stvari. OdnosGajarde Ros, i tolikih drugih seljanki u njenoj pratnji, s Bogorodicom

pretpos tavl ja snagu strasne patnje.Takva emotivna veza je još očiglednija u slučaju Ode Fore, seljan-

ke iz Mervijela, koju sam već proučavao. Oda Fore je u dubokomočajanju uvidela da više ne veruje u stvarno prisustvo Tela Hristovog,onda se okrete svojoj dadilji rekavši:

— Moli Boga da m i u srce ponovo unese veru. I dok se dadilja molila Bogu koliko god je znala i umela naiđe

Gijmeta, služavka u ostalu Ode Fore. — Gijmeta (reče Oda služavki), počni molitvu i moli Blaženu Devu

Mariju iz Mongozija da me prosvetli kak o bih mogla da verujem u Boga.Gijmeta posluša naređenje svoje gospodarice pošto se spustila na

kolena. I pošto se ona pomolila Oda se odmah prosvetli i čvrsto poverova u Boga, i danas još u njega veruje kako kaže (II, 95).

Vera od srca je ovog puta potpuno očevidna u ovoj vrsti Mariji-nog kulta. Mada vrlo malobrojne u svojoj sociološkoj grupi, GajardaRos i Gijmeta služavka svedoče još u to doba i u tom kraju o seljač-kom pristupu neformalnoj i ženskoj molitvi, koja objedinjuje paniku i

patetiku u odavanju pošte Bogorodici.

II I, 192— 197 i poseb no I, 192 i 1,195.12 Ovu zamisao naglašava i čudan odgovo r Gijoma Ostaca Gajardi Ro s (ibidL): po

njemu Bogorodica ne m ože da se umeša u korist Gajarde pošto (kao nežno biće) ona nije u stanju da ubije kradljivce.

363

Da završimo s hodočašćima Bogorodici i zabeležimo da je svetili-šte Monsera u Kataloniji omiljeno među našim Ariježanima koliko isvetilište Mongozi u Sabartesu. Da pomenemo i Pi, Rokamadur i čak

— istina izuzetno — Bogorodičinu crkvu u P arizu13.Bogorodičini praznici su upisani u narodno pamćenje u Sabartesu:

već sam pomenuo Bogorodičino rođenje, važno u celom ovom kraju.Božić, sveti porodični praznik u našem selu, takođe je blizak Mariji-nom m aterins tvu14, i sami patarenski pastiri gaje staru nežnost za trikralja (mudrace sa istoka) (II, 37), koji su došli nekoliko dana posleRoždestva kao hodočasnici Sinu i Majci. Usred leta, Uspenje Bogoro-dice je blisko i plemićima i stočar ima15. Prosta seoska seljanka zna daizračuna trajanje svoje službe od početnog dana koji se poklapa —

kaže ona — s praznikom „Očišćenja Blažene Marije” (II, 99).A sad u oblasti psovki, Sancta Maria je postalo u selu Montaju,

kao i u Sabartesu, nekakav ženski uzvik. Neoboriv dokaz popularnosti.Sancta Maria, kako ovaj čovek izgovara zle reči — kaže Alazaisa Minijesvojoj kumi Gajardi Ros, povodom Gijoma Ostaca, slobođoumnogčoveka iz Ornolaka (I, 191, 194). Sancta Maria, Sancta Maria, vidim đavola — uzvikuje Gijmeta Belotka, jeretička samrtnica iz Montajua,

gleda ši s eštenika i s sednog sela koji je smatrao a potrebno da

* sahranjuje majku. Tako spaja u sopstvenoj „pobožnosti” opštu jeres ilokalni folklor20.

Ovaj htonski vid Marijinog prisustva u parohiji žutih krstova činimi se bitan. Neosporno je da je Devica Marija u ajonskoj oblasti, iuopšte u gornjem Ariježu na zemlji. Kao što je naprotiv Bog Otac nanebu. Njih dvoje obrazuju par na dva kraja vertikalne dimenzije. Mari-

ja iz Mo ntajua i Saba rtesa vezuje se za vrlo star i kult kam enja na licumesta, koje okružuju stada krava i parovi volova za oranje. K Njoj i katom kamenju hrle pokloni, ovčja runa. Ona prima, ispod svog oltara iu groblje uz svoju kapelu, leševe koji se vraćaju u krilo zemlje hrani-teljke. Boginja Majka je Boginja Zemlja. U vertikali sela Montaju (nakoje s visine gledaju Zamak, Raj i duhovne i političke moći) Bogorodi-ca se skupila u svom svetilištu. Ona je u najnižem i najdubljem. Dalekoispod domusa, nad kojima se nadnela kula zamka na vrhu. Kao puteno

bure , ona prim a i mokraću i đubre, i leševe i gaze je papc i goveda. Onazaista oličava kultove materične i poljoprivredne plodnosti, čije me je prividno odsustvo iznenadi lo, jer osta ju u ravni neizrečenog. Za preten iu relativno prećutkivanje tekstova, pa čak i savesti, ovi duboki kultoviipak su i dalje podržavali montajuske svetinje, čije su nadgradnjenaprotiv daleko uzvišenije.



ugledavši sveštenika iz susednog sela, koji je smatrao za potrebno da joj donese svetu taj nu16.

Č ak i mesni patareni, ponavljam, ne odbacuju potpuno Marijuuprkos svom patološkom antifeminizmu17. Ponekad s podsmehom go-vore o Marijetki i puteno m buretu u kojem se skrio Isus Hris t18. Uzaluđim priča! Oterajte Bogorodicu na vrata, ući će kroz prozor. Mi ostali vernici (jeresi), mi smo noge Blažene Marije — kaže Gijmeta Mori izMontajua, kad se tim povodom nadovezuje na „razgovor za stolom” ukojem Belibast uzdiže mističnu Mariju, poistovećenu s patarenskomcrkvom ili celinom vernika (II, 52—53; I, 282). U jevanđeljskom istrogom stilu i sam Pjer Otije predlaže za svoj račun mariologiju dobrevolje: pred Pjerom Mori i njegovim drugovima, pastirima iz Sabartesa ioblasti Arka, Pjer Otije zaista tvrdi, u usmenom komentaru, pozivajućise na svetog Luku: Božja majka je prosto dobra volja19. A pataren PjerKlerg, ma koliko se rugao zvaničnoj Bogorodici katoličke crkve, ipak ite kako poštuje htonsku Bogorodicu Montajua, pod čijim oltarom

13 I, 145 (M.); I, 453 (P. i R.), 505 (M .); I, 546 (R.) ; II, 104 (R. i P.); III, 234 (M .) itd. (M. = Monsera, R = Rokamadur, P = Pi); i I, 453 (Bogorodičina crkva u Parizu).

14 Supra IV, V i XVIII g l. ; vidi i I, 226, III, 271 i 280.15 II, 364 (sto čar i) i sup ra (plemići).16 I, 463.17 II, 441—442.18 II, 53; II, 409; I, 230; I, 241— 242, II, 51.19 II, 409. Podvucimo uostalom da nema nikakve protivrečnosti u patarenskoj

teologiji između odbacivanja mariologije rimokatoličke crkve i vrlo logičnog usvajanjadosta različite, ali ipak pozitivne vizije Marije po patarenskoj veri. Ali taj teološko-patarenski vid problema je izvan teme moje knjige.

364

*

Ova razmatranja o Bogorodici dovode nas prirodno do kulta sve-taca. Zna se da ovaj, uz praznike i nedelje, dozvoljava grosso modo u

svemu 90 neradnih dana u godini21, često ga prate u narodima vrlostarog poretka folklorna čak paganska skretanja. Nije uvek lako raza-znati u tom tipa kulta u Sabartesu šta je manje ili više magijska ili

prostačka metoda da se na prim er dobije neka materi jalna predno st, ašta čista pobožnost i odanost posredniku, usmerena između ostalog naspas duše vernika. Pre dvadeset i šest godina — priča 1324. pastirBernar Marti — rekoh svom ocu na dan Tri Kralja:

— Ja ću da bdim u čast svetog Julijana, zašti tnika naše crkve u Zinaku.

A mesn i kastelan, koji je bio prisutan, naruga mi se: — Ho, osvetlićete svoje zidove? (III, 276).Ovaj kratak dijalog nas ostavlja nezadovoljene: nećemo ništa više

saznati o obožavanju svetog Julijana u Žinaku u Sabartesu. Jedina poznata činjenica je da je to obožavanje podrazum evalo bdenje uzsveće u mesnoj crkvi za trajanja noći votivnog praznika. Što se tičeostalog, naše neznanje je za žaljenje. Jer je pomenuti Julijan niko

20 Isti folklorno-narodski sinkretizam patarenskog zastranjivanja i osećajne mariologije nalazimo u seljanke Riksande Kortij ( su pr a , str. 489).

21 Mollat, C. D. U., 1965. citirajući statistike izvučene iz dijeceza Montoban i Sen-Flur; nemamo podataka za dijecezu Pamije, gde je broj prazničnih dana, uključujući i ajonsku oblast, izgleda bio veliki, kao i drugde u to doba.

365

drugi do Bolnički, veliki oeeubica i lovac pred Gospodom prema Zla- tnoj legendi22.

*

U selu Montaju — i u njegovom kraju — srećom bolje smoobavešteni o drugom kultu: kultu svetog Antoana. Pastiri ajonskeoblasti, među kojima i Pjer Mori, rado poklanjaju runo ovce ovomsvecu. Č ak i više, s obzirom na svinju koja ga prati, seljani da ju i šunketom An ton io del porco23. Najzad sveti Antoan, u Sabartesu kao i u svemhrišćanstvu, daje svoje ime kožnoj bolesti ili vatri svetog Antoana , kojuon izaziva i potom leči24. Veliki egipatski pustinjak, otac monaštva,

pose duje dakle i u gornjem Ariježu poljo priv redne i taum atu rške spo-sobnosti, koje će mu se vekovima priznavati na celom zapadu25.

*

Izvesni sveci se dakle specijalizuju — treba li prostački reći? — zafizičko zdravlje stoke i Ijudskih bića. Č ak i neki apostoli, kao na primersveti Pavle, koji je u Sabartesu zadužen za izbijanje i lečenje epilepsije,ne preziru te prostačke dužnosti26 (Prirodno je uostalom da brigu za

taj oblik religioznosti je malo po malo sišao ,,u oblast narodne pobo-žnosti”. U samom selu Mon taju i u Pradu28 oko 1300. ona je živa u

srcima gorštaka i pastira. Razlog koji koriste montajuski prijateljiPjera Otijea da bi ubedili mladog Pjera Morija (kome je tada osamna-est godina) kako treba da podrži njihovu stvar, upravo je od tog testa:

Božji Ijudi i dobri hrišćani — izjavljuju Pjeru Moriju njegovi sagovornicii zemljaci — došli su u ovaj kraj, oni slede put kojim su išli blaženi Petar i Pavle i drugi apostoli sledeći Gospoda... sad te pitamo: hoćeš li da upoznaš dobre hrišćane? (III, 120). Sam odgovor Pjera Morija pokazujeda i on, seoski mladić upućen u seljačku kulturu, već zna na čemu je,

bar grosso modo, kad je u pitanju propovednička i herojska đelatnostapostola, kojima se divi i koje poštuje.

— Ako su Božji Ijudi takvi kako kažete — odvraća on — ako slede pu t apostola, zašto ne propovedaju ja vno kao što su to činili apostoli?...

Zašto se plaše smrti za istinu i pravdu, kad se apostoli nisu plašili smrti za takav cilj?

Pjer Mori ne razdvaja svoje poštovanje za Hristove učenike od poštovanja svetog Antoana na drugoj stran i (međutim na nižoj lestvi-ci), kao i Bogorodice, kojima povremeno poklanja po jedno runo(ibid.) Isti takav je i stav Gijmete Arželije iz Montajua kad razgovara sRejmondom Marti, drugom ženom iz sela: poštovanje apostola, kojeove dame shvataju sinkretično jemči im u istom mahu vrednost vere



ne preziru te prostačke dužnosti26. (Prirodno je uostalom da brigu zaspas duše, toliko jaku u Sabartežana, prati podređena i taumaturška

briga za spas tela.) Ali, kad se to prihvati, mora se priznati da je pobožnost u odnosu na aposto le u selu Montaju, kao i đrugde, neš tosasvim drugačije od nekakvog zemljoradničkog ili zdravstvenog recep-

ta. Uopšte, E. Delariel je pokaz ao27da je od XI veka odanost apostoli-ma dobila zamah na zapadu u vezi s otkrićem ,/jposto lskog živo ta”, a

22 Catholicisme... Encyclopedie, pod rukovodstvom G. Jacquemet-a Paris, 1967. str. 1231, čl. Julien l’Hospitalier (Zilijen iz Mana). Svedočenje Martija nosi datum blizak prazniku Tri kralja, prem tom e reč je o 27. januaru, danu praznika Sv. Julijana mansko g (A. Van Gennep, Ma nu el du fo lkl or e fr ang ais con tem po rai n, Maisonneuve, Paris, 1937. t. III, str. 486).

23 Supra XIX glava.24 III, 234: sveti Antoan deli sa svetim Marcijalom odgovomost za tu bolest ,,va-

tre”, „smrdljivu”, „koja peče”.25 O icultu svetog Antoana u vezi sa svinjom i zaštitom korisnih životinja (ovca u

gornjem Ariježu) i s kožnom bolešću koja nosi njegovo ime vidi: opat Coffinet, „Recher- ches historiques et archeologiques sur les attributs de saint Antoine”, Me mo ire s de la

Socićtč d ’Agriculture... du departement d e l’Aude, sv. 28, 1864, posebno strane 134 i 153. A. Van Gennep, ,,Le culte de saint Antoine ermite en Savoie”, Ac tes et mć mo ire s du Congres d ’histoire d es religions, Paris okt. 1923, t. 2, str. 132— 165, posebn o 133, 138, 144, 149; a i L e Fo lko re du Da up hin e (Ise re), Pariz, 1932, str. 215— 217 i pa ss im i Fo lkl ore de la Flandre, Pariz 1936. t. I str. 309 i t. II str. 513 i pa ss im . Vidi takođe K. Thomas,

Re lig ion ... str. 27 (sv. Antoan i ovce); Mollat, C. D. U., sv. I, str. 76; Fliche, sv. 10, str. 397 i 401; P. Sebillot,Le Fo lk lor e... , izd. 1968, II, 190 i 378, III, ? A 4 ,141 i 490, IV, 116.

26 II, 100; I, 249. Dm gi sveci, naročito sveti Đorđ e (da ne govorimo o Bogo rodic i iz Mongozija), usmereni su na manje-više magijsko pronalaženje izgubljenih ili ukradenih stvari (1,156— 157).

27 E. Delaruelle, u J. Le Goff, Hćr ćsies et so cićt ćs, str. 149.

366

ove dame shvataju sinkretično, jemči im u istom mahu vrednost vere„božjih Ijudi” i rimokatoličke vere: one pogrešno mešaju jedno verova-nje s drugim (III, 91,103).

Regionalni koncili u oksitanskoj zoni naređivali su da se slave praznici dvanaestor ice apostola : zvanični propisi su se man je ili više poštova li u našem kraju29. Sveti Dom inik, čiji je uticaj u dobru i zlu bioogroman u oksitanskim krajevima, propovedao je rečju i primerommodele vita apostolica30. Sledbenici u njegovom monaškom redu su gakako-tako podražavali. I sam Žak Furnije je hteo da „pedagoški” ulijesvojoj pastvi tu specifičnu pobožnost: zato je dakle na praznik apostolaFilipa i Jakova valdistu Rejmo na de la Kot spalio u Pam ijeu na lomači,čiji plamen nije Sabartežane ostavio ravnodušnima. A šta je u stvari

bilo hodočašće do svetog Jakova u Komposte li, toliko omil jeno međunašim gorštacima, do najblistavije moguće poštovanje jednog od dva-naestorice apostola? Još više od svetog Jakova, sveti Petar je privlačiovatrenu versku odanost naroda. U Prad d’Ajonu i u selu Montaju dve

mesne crkve, posvećene jedna svetom Petru a druga Bogorodici, po-navljale su u manje visokoj ravni par dvaju velikih svetilišta eponim-

28 Vidi na pr. (u očekivanju sledećih strana i ostatka naše debele „apostolske” dokumentacije) slavljenje praznika „svetog Mateja apostola” u Prad d’Ajonu: II, 239. Trebalo bi takođe pomenuti značaj kulta Preteče, Jovana Krstitelja (III, 151).

29 I, 171. (Vidi Hefele, Hi sto ire de s con ciles , sv. 5—2, str. 1500 koncil u Tuluzi 1229).

30 M. H. Vicaire u Cahiers de Fanjeaux, br. 1, str. 74— 102; vidi i knjigu M. H . Vicaire-a, 1965. Takođe Chelini, str. 290 i 317—318 i E. Jarry, u L a Fr an ce.. . str. 474.

367

skog središta Sabartesa: u Savaru su se u srcu našeg pirinejskog narodadizala dva zvonika, zvonik crkve Svetog Petra i zvonik Bogorođičine

crkve. Najveći među apostolima budio je poštovanje (ne uvek primere-no) kod parohijanki ajonskog kraja. O, kako bismo tako nešto učinili u crkvi svetog Petra — kaže Beatrisa de Planisol u Pradu ulazeći u mesnosvetilište, gde je njen ljubavnik-sveštenik namestio postelju za njihdvoje za čitavu noć. Na to se, nimalo zbunjen, ljubavnik ograničava naodgovor: Ih, da neće to nešto da naškodi svetom Petru! (I, 243). GijomBelibast sa svoje strane trudi se da ga obožavaju kao svetog Petra umaloj grupi montajuskih obožavalaca (III, 258), dok Žan Mori, svestanrazlike između modela i kopije, najzad ne kaže svetom čoveku: Kako si ti loš sveti Petar! U Pradu i u samom Montaju, na mesni (pradski) praznik Pe tra i Pavla selja nke oblače svečane haljine i počaste sedobrim ručkom sa svojim ljudima, potom one mlađe odlaze na trg da

igraju s mladićima31.Da li je reč u apostolsko-folklornom kultu seoskog praznika32?

Nikako. Bilo bi suviše glupo i suviše jednos tavno verovati da su našiseljaci nesposobni da se uzdignu iznad te niske ravni. U stvari opet sesrećemo kod čoveka sa sela, vraćenog apostolima, sa suštinskom bri-gom za spas duše. Ona je u središtu, rekli smo32, religioznosti tog dobau gornjem Ariježu. Božji ljudi to dobro znaju: kad oni, ili njihovivernici pred nekim od pastira navode ad hoc primer apostolskog

Kad su u pitanju stanovnici grofovije Foa nije uzaludno obraćanjeidealu spasa, siromaštva, čistote, iskrenosti, vere u oproštaj greha i

ugledanja na Hrista preko njegovih najbližih prijatelja, što se sažima u„apostolski život”. „Božji ljudi” i dominikanci, propovedajući svako zasvoju stranku, dugo su koristili tu narodnu žicu, jer je ta zlatna naro-dna žica postojala. Pastiri u Sabartesu nisu sebe smatrali apostolima.Č ak im se nisu ni molili kao takvim, iako su znali da se mole Bogu-ocui ponekad Bogorodici i ponekad Isusu. Ali su bili srećni kad vide sveteljude od krvi i mesa, koji su im se činili sličnim Hristovim pratiocima ikoji su mogli da posluže kao posrednici kad je u pitanju brisanjegrehova in fine, kako bi se sigurnije došlo do pojedinačnog spasenjaduše33.

*

Iza posebnog, ali povlašćenog slučaja apostola, Svi svetitelji su seslavili u selu Montaju na dan praznika koji nosi njihovo ime. Svisveti

je posebno značajan praznik u ajonskoj oblasti, jer datumski, kako primećuje pastir Ža n Mori, spada u ciklus ovčarskih seoba i poklapa ses odlaskom u zimovnik i početkom seobe u katalonske krajeve (II,479). Svetao praznik, taj dan je jedan od retkih u godini uoči kojeg čaki B Kl k li t l i t j d ti! (A li



vernici, pred nekim od pastira navode ad hoc primer apostolskogživota, ne propuštaju da taknu usput tu „osećajnu žicu” velike nade uspasenje duša na onom svetu. Samo su Božji Ijudi na putu istine i pravde kojim su išli apostoli — kažu stočari Rejmon Pjer i Bernar BelibastPjeru Moriju: oni ne uzimaju tuđe dobro. C ak i kad nađu na putu zlato ili srebro oni ga ne „podižu” da bi stavili u džep; oni se drže vere apostola: pre će se čovek spasti u jeretičkoj veri nego u bilo kojoj drugoj (III, 122). Pjer Otije u tom pogledu dodaje mladom pastiru naglašava-

jući teme ugledanja na Hrista preko apo stola — posrednika. Izvešću te na put spasenja, kao Hrist svoje apostole, koji nisu ni lagali ni varali... Puštamo da nas kamenuju kao što su apostole kamenovali ne odričući se nijedne reči vere (III, 123). Bernaru Martiju, sinu kovača i mladom pastiru, Gijom Otije pak iznosi perspektivu spasa, koju mu jemči put ena čistota spasitelja: Božji Ijudi spasavaju duše.. . jedino oni! Oni ne jedu ni jaja, ni meso, ni sir, drže se puta apostola Petra i Pavla (III, 253).Pred Rejmonom Vejsijerom iz Aksa Gijom Otije razvija sličnu misao,ovog puta podržanu obećanjem oprosta greha apostolskog tipa, koji predstavlja ključ za raj: mi, savršeni u svojoj sekti kaže Gijom, čijeizlaganje skraćujem — imamo moć da oprostimo grehe koliko i apostoli Petar i Pavle... oni koji nas prate najzad odu u raj, a ostali u pakao (I,282—283).

31 I, 338. Pjer Mori je posebno dobro obavešten o svetom Pavlu, zahvaljujući informacijama koje je o tom e d obio od Belibasta (III, 175).

32 O prazniku-vašaru vidi međutim praznik Krstovdan koji se poklapa s datumom vašara u Aks-Ie-Term u (II, 477— 478).

368

i Bernar Klerg, okoreli pataren u selu, pristaje da posti! (A na licu mu se čita da mu se to ne dopada, primećuje sveštenik Bartelemi Amilak, bajiev drug u ćeliji [II, 283]) Za Gijm etu Arželije, sel janku iz Mo ntajua, Svisveti obeležava ju prekid u kalendaru kao i praznik Bogorodice:od Svisvetih do Uspenja Bogorodičinog

— kaže ona (II, 97) — prihvatila

sam (pogrešno) verovanje da su sveštenici dužni da rade svojirn rukama (što oni uopšte ne čine). Na Svisvete Rejmondu Marti (rođenu Mori)muči smisao (tuđeg) greha i žarka želja da „otkuca” biskupu delovanje

jere tika među svojim prija teljima i poznanicima u selu (III, 104, 108).Uopš te dan uoči Svisvetih, dana mrtvih34, uvod je u tre nut ak snažne

pobožnosti u montajuskom folklo ru: pre dvadeset i dve godine približno — priča Gozija Klerg (III, 356—357) — sutradan po Svisvetima odnela sam veliki komad hleba u kuću Pjera Martija da mu ga dam kao milostinju. To je običaj u Montaju-u (na dan mrtvih).

— Uzmite ovaj hleb za pokoj duša vašeg oca i majke i ostalih preminulih rođaka, rekoh Pjeru.

— A kom e da ga dam, upita me on?33 Vidi tim povodo m analize M. Vicaire-a o svetom Dom iniku i apostolskom ž ivotu

u Cahiers de Fanjeaux br. 1, 1966, Saint Dominique en Languedoc , posebno str. 76—85; vidi i M. H. V icaire, 1965. : autor podvlači da je u Langdoku od p očetka XIII veka Božjim ljudima i svetom Dominiku zajednički — da bi se bolje međusobno borili — ideal apostolskog života. Primetićemo da interesovanje za apostole i za Crkvu može ići vrlo daleko i u neočekivanim pravcima: u osam dana po prazniku apostola Petra i Pavla dala

sa m se sv ešte nik u — izjavljuje Beatrisa de Planisol (I, 226).34 O poreklu Dana mrtih u kasnom srednjem veku vidi Van Gennep, Ma nu el du

fol klo re con tem po rai n, t. I, sv. VI— 4, str. 2808 —2809.

24 Montaju 369

— Uzmite ga za sebe i vaše u domusu i pojedite ga, odgovorih. — To je za Boga, zaključi Pjer.

I ja odoh, a prethodno sam rekla Emersandi, Pjerovoj ženi, koju sam usput srela: — Milostinja koju sam vam dala je zaslužena, jer ste vi prijateljica

Boga.Izvanredan montajuski običaj! Upliće dva osnovna sastojka doma-

će kulture: folklorni ili poklon zajedništva u hrani, dat nekom domusu prilikom dana mrtv ih35 i brigu za spas duše, koja navodi darodavca dastekne zaslugu svojim dobrim delom, a ovo se može preneti na dušemrtvih36.

D V A D E S E T I D R U G A G L A V A

RELIGIJA U PRAKSI

Posle kulta svetaca šta je s primanjem svetih tajni u selu M ontaju?Krštenje je svakako tako reći opšti obred. Ne samo zbog svoje religijske

yrednosti, koju uostalom na licu mesta osporavaju „božji ljudi” (I, 282;II, 410). Ma kakvo bilo osporavanje, krštenje vodom zaista na svakinačin zadržava izvestan folklorni ugled (štiti krštene u budućnosti oddavljenja i ujeda vukova, a daje deci, koja su ga primila, ako je verovati

jednom seljaku iz Tinjaka, i lepšu put i lepše lice [III, 16; II, 110]). A pre svega, osobina neproce njiva u svetu gde vlada odnos sredoze mnog prijateljs tva, daje mogućnost sticanja kumova i kuma. Uza lud Belibasthoće da ukine tu naviku Pjera Morija i drugih pastira iz Montajua koji



35 o darovima u hrani, povodom Svisvetih, vidi nekoliko preživelih običaja, podeti- njenih ili „korisnih”, koje je popisao Van Gennep, M an ue l d e fo lkl or e fra nga is con tem po -

rain t. I, sv. VI— 4, str. 2871 (de čji pokloni u gomjoj S oni, manje ili više cer emon ijalno plaćanje zakupa zemlje u Beamu i Landima). Vidi takode infia u bibliografiji pozivanje na radova A. Moulis-a o folkloru i poklonima o Svisvetima u gomjem Ariježu.

36 Da bi izlaganje o kultu svetaca u selu Montaju bilo potpuno, trebalo bi razlikovati seljačku kultum (koja zna samo za apostole i šaku svetaca) od kulture obrazovanijih ljudi kao što je Pjer Klerg, koga interesuju i sveti mučenici (I, 227).

370

hoće da ukine tu naviku Pjera Morija i drugih pastira iz Montajua, kojisu velike pristalice krštenja i kumstva. Pjer Mori bi uostalom lakomogao odvratiti svetom čoveku da jeres ne gubi uvek — čak naprotiv

— u tim kombinacijam a krštenja . Sklopljena prilikom krštenja, kum-stva mogu potom da stvore veze i odnose koji će služiti širenju pata-renstva: otišao sam u Ark, u kuću Rejmona Pjera, koji mi je bio kum —

priča jedan stočar iz Sabarte sa — i počeli smo da razgovaramo o jereticima i moj kum mi reče da ,,su jeretici božji Ijudi, da su u pravoj veri”, itd... A moja m ajka je bila u velikom prijateljstvu sa svojom kumom i s njenom sestrom..., koja je kasnije spaljena zbog jeresi! (II, 9).Koliko rđavog društva sve zbog kumstva...

Svakako, teorijsko značenje krštenja, mada nije duboko, nemaničeg zajedničkog s folklornim pojavama kumstva, od kojih bi se unaše vreme digla kosa na glavi „pravim” vernicima, jer krštenje, premadobroj katoličkoj teologiji, po ponovno j potvrdi papa XII I veka1, trebada omogući praštanje praroditeljskog greha. Taj pojam (praroditelj-

skog greha) nije potpuno nepoznat u ajonskoj oblasti, kako se to moževideti iz svedočenja Mangarde Biskaj, proste seljanke iz Prada kodMontajua: odojče koje dojim je hrišćansko (= kršteno) i nije počinilo nikakv greh, sem onoga koji od mene proističe — kaže ova Mangarda,time jasno cilja na praroditeljski greh, koji se prenosi s kolena nakoleno od naših praroditelja (I, 499). Aluzija je ipak jedina u Registru

1 Vidi na pr. pisma Inoćentija III, koji nasuprot valdist ima posebno, ponovo tvrdi da sveta tajna krštenja „briše” ili „prašta” praroditeljski greh (pisma naveo G. Dumeige, 1969. str. 384— 385).

371

Žaka Furnijea u ravni čisto seljačkih svedočenja2. Treba zaista utvrditičinjenice: saznanje o praroditeljskom grehu i njegovom odnosu s kršte-

njem, koje medutim iz njega izvodi svoje pravo značenje, manje jerasprostranjeno medu seljačinama iz Montajua od poznavanja odnosa

prenošenja tvari i Evharis tije (bili za ili protiv !), ili oproš taja grehovakao puta ka spasenju u odnosu na tajnu pokajanja.

*

Druge tajne: pričešće i ispovest. Prva treba da se obavlja jednomgodišnje, ili ponekad i više puta. Već sam govorio o njoj u jednom od

pre thodnih odel jaka, nema dakle potrebe da se na nju vraćam. Sem da bih podsetio da logično sledi svake godine, u hronolog iji godišn jih

doba, primanje tajne ispaštanja. Ova tajna, kao i pričest, i malo prenje, prima se dakle jednom godišnje3. — Hoćeš li da mi se ispovediš? — pita Arno de Verniol, lažni

sveštenik i homoseksualac iz Pamijea, seoskog mladića koji se nastaniou gradu4.

— Ne — odgovara ovaj — već sam se ispovedio ove godine... osim toga vi i niste sveštenik!

U samom selu Montaju, potreba godišnjeg ritma ispovesti je pri-t ( li ik k iš ) k k k d j č i iti j ti i

Njihovo j e da se potom nagode sa svojom savešću! Ispovedam sve svoje grehe — kaže Rejmonda Marti7(ili Beatrisa de Planisol) sem onih koje

sam počinila u jeresi, jer ne smatram da sam zgrešila čineći ih (sic!). Istoćutanje, ali ipak manje jezuitsko, a više asketsko, nalazimo kod Rej-monde, žene Arnoa Beloa: i ona se redovno ispoveda, ali uz mentalneograde: ispovedam svoje grehe — kaže ona — sem onih koje sam

počinila u jeresi, je r se plašim da ne izgubim sve svoje imanje ovakvim otkrivanjem. Međutim pokajala sam se za svoje jeretičke grehe i kao ispaštanje (koje sam sam a sebi nametnula bez učešća ispovednika) odustala sam od nošenja košulje tokom dvezime... (III, 71).

Ispovest prosečnog stanovnika Montajua, ukoliko nije stopostotni jere tik, ne predstavlja dakle obavezno prostu form alnost s m ehaničkimoprostom: brišemo sve i počinjemo s početka. Ne, kako to ironično

podvlači Belibast, treba odati svoje tajne (II, 38—39) svešteniku, koji će

se možda potom rugati zajedno sa svojom sabraćom smešnim gresimasvojih pokajnika8, okleva se dakle pred tim neprijatnim priznanjem i iztog straha se možda prilazi sekti koja ide za božjim ljuđima. Oni barspasavaju duše in fine, ne zahtevajući prethodno otkrivanje greha.Svakako s „ispovednikom”, kakav je Pjer Klerg, pataren u srcu i cinik

po naravi, mnogo je stvari olakšano. Ali dešava se i da se ispovedadrugim sveštenicima, ili još bolje, prosjačkim redovnicima u prolazu.Zahtevi sveštenih lica mogu da budu mnogo oštriji od onih koje bez

đ



znata (ali nikako više), svakako ne kad je reč o izrazitim jereticima,koji joj se rugaju na sav glas5, već kad su u pitanju katolici, čak i oninajhladniji, koji obrazuju nemu manjinu ili većinu sela, zavisno odgodine. Svake godine ispovedam svoje grehe — kažu u različitim prilika-

ma pastiri Pjer i Žan Mori i Gijom Mor, međutim sva trojica su mlaki,čak i hladni prema rimokatoličkoj veri6, a dvojica su bar prošla krozduga, potpuno jeretička razdoblja u svom životu. Paroh Klerg, u pre-duskršnje vreme, sluša, uostalom u skladu sa svojim profesionalnimobavezama, ali ne verujući u to, ispovesti svoje pastve (I, 224). Istina uselu Montaju skoro neizbežni kompromisi s patarenstvom stvarajuneke probleme seljankama, koje u svojoj snažnoj ili mlakoj naklonostikatoličanstvu, zalaze u pokajnički sud. Da bi izbegle neprilike prećut-kuju dakle ispovedniku svoje učešće u delanju Božjih ljudi i „vernika”.

2 Zauzvrat izvan seoske sredine Žan Rok (II, 245), čovek koji nema ničeg seljač- kog, zna da krštenje treba da izbriše praroditeljski greh, ali izgleda ne prihvata to verovanje (?). I neki valdisti, koji su se nastanili u Pamijeu, bili su vrlo dobro obavešteni o

problemima praroditeljskog greha (I, 51).3 O godišnjem ritmu ispovesti, kako je naredio Latranski koncil 1215, vidi C.

Carozzi u Cahiers de Fanjeaioc br. 8, 1973. str. 321(„Obred ispovesti kod propovednika u Provansi”). Vidi i Toussaert, str. 106.

4 III, 27 i III, 29 (isp ovest za uskršnjeg posta, koja je verovatn o jedina u godini).5 I, 226 (reči Pjera Klerga, patarenskog vernika, Pjer Klerg takođe izjavljuje u I,

227, da prima ispovesti samo zbog materijalnih prihoda koje mu donose za vršenje njegove svešteničke dužn osti).

6 II, 173; II, 446 i III, 231; kod Pjera Morija godišnja ispoves t je manje-više navika,nerazlučiva od dvostrukog pripadništva, uobičajenog u njegovom slučaju, i katoličanstvu ipatarenstvu, jer oba mogu da spasu njegovu dušu.

372

upornosti postavlja legenđarni paroh iz Montajua. Zabrinut za spassvoje duše, kao i bilo ko drugi, i najprostiji pastir zna ipak da ispovest,da bi bila vredna, treba da je praćena iskrenošću srca: ona, na primer,dovodi do gašenja (grešne) mržnje prema bližnjem. Sveštenici ili pro-

sjački monasi, prilikom susreta na putu, ne propuštaju da podsete putujuće pastire na te očigledne istine. Gijom Mor, zbog svoje osve to-ljubivosti prema Klergovima, doživljava (za vreme seobe) takav pozivna red: sveštenici koji su me ispovedali — priča on — nisu mi dozvolja-vali da se pričestim zbog mržnje prema parohu Montajua, koju sam nosio u srcu (II, 103). Gijom Mor svakako nije „elitna” duša i nije u potpu-nosti sposoban za pokajanje iz srca (II, 95), koje ume da izrazi kad jeto potrebno seljanka Oda Fore, njegova savremenica. Prethodni navodmeđutim pokazuje da nije lišen iskrenosti i ona ga, na podsticaj ispo-vednika, vodi dalje od mehaničkog oprosta koji i dobio. Uopšte, ljudiiz Montajua nisu lišeni prisnog osećanja greha9, mada je daleko jačesociološko osećanje sramote.

Razume se u selu Montaju smo vrlo daleko od strasnog idealavaldista iz doline (ispovesti tih ljudi praćene su drhtavicom i suzama,ako je moguće10). S druge strane kod he terodoksn ih u Saba rtesu su

7 III, 104; I, 232 (Beatrisa ).8 III, 229 (po P. Moriju).9 I, 224— 226, o problemim a „greha” i „sramote ” vidi infra XX IV gl.

10 I, 61. U toj avangardnoj sredini, valdističkoj, heterođoksnoj i urbanizovanoj, već se pojavljuje više nego u seoskoj duboko individualističko — ne usuđujemo se reći paskalovsko — ose ćanje greha ('ibid .).

373

česte „bele ispovesti”: vernik klekne iza oltara kraj nogu ispovedni-ka..., ali ne progovara ni reči o svojim gresima (II, 196), i „Šaljive

ispovesti”, koje sveštenik sluša ne mogući da se uzdrži od smeha ikoristeći svoj položaj zavodi svoje parohijanke. Ipak, uprkos čudnimuslovima u kojima ih je vršio nedostojni paroh, ispovest je u seluMontaju ostala jedna od bitnih tajni, u selu gde tajne u celini nisu bašmnogo poštovane. Pošto otkriva tajne pojedinta, ispovesti su za paro-ha bile ključ moći, ponekad čak i prilika za potkazivanje, što je sverado prihvatao. Pogledajte brbljanja Gozije Klerg: na ispovesti rektoruu Pradu ona potkazifje svoje patarenske prijateljice iz Montajua (III,357; II, 200). Ispovest je bila čak za heterodoksne parohijane uvekmoguć ključ spasa u onom životu. Otišla sam po naredbi svog muža s nekim Ijudima — priča Alazaisa de Bord, seljanka iz Ornolaka uSabartesu — da plevim žito u našim njivama 5 one sttane reke Arijež. U

povratku smo se strašno uplašili u čamcu, je r je Arijež mnogo narastao. Kad sam stala na zemlju, još drhteći, sklonila sam se u kuću Gijorha Ostaca:

— Otkud taj strah? upita me on. — Uplašila sam se, odgovorih mu, da ću iznenada umreti ne mogući

da se ispovedim, više volim da umrem na drugi način uz ispovestn\ U selu Montaju i u Sabartesu ispovest je u središtu katoličke

prakse, čak i kad je mlaka, kao što je consolamentum bitan završni čin patare nsk e prakse za obične jeretičke vern ike, kao što je spas u srcu

Ostale tajne, naprotiv, izgleda da su skoro nepoznate. U gradovi-ma „dole” njihovo postojanje je potvrđeno. Ali u selu Montaju i

planinskim selima u Sabartesu za njih se ne zna: konjirmacija (krizma-nje) vrlo se retko daje „tamo gore”. S razlogom: biskup koji bi trebaloda obavlja tu dužnost, opterećen inkvizitorskim istragama, uopšte nenapušta Pamije, i ne zalazi rado u planinske delove svoje dijeceze.Sećaju se jedino da su ga jednog dana videli, drugim povodom, uAks-le-Termu (u gornjem Ariježu svakako, ali daleko ispod Monta-

jua) : pre lat je doŠao uz obilno škro pljenje svetom vodicom (i uz dob runaplatu!) da bi „primirio” parohijsko svetilište varošice, uprljanokrvlju ubistva (II, 108). Ali konfirmacije nije bilo: međutim ona bitrebalo onome ko je prima da donese darove Svetog Duha. Dakle...Da li je ovaj, na teorijski trojnom nebu naših gorštaka, siromašni

rodak među svetom Trojicom? Bili bismo skloni da u to poverujemo sobzirom na umanjen zrtačaj trećeg člana Svetog Trojstva da „svečanos-ti” Duhova u Sabartesu, iako više manifestacione nego zaista pobožne,ne daju malo više sjaja Svetom D uhu14.

Još jedno veliko odsustvo: poslednje miroponiazanje. U selu Mon-taju, kao i u gornjem Ariježu i kao u ihnogim drugim krajevimaZapada, ta „luksuzna tajna”15 nije ili nije uopšte u pfimeni u to doba.Osobe koje su u smrtnoj opasnosti, sem kod krajnjeg patarenstva,



p p j , j pvećine čestitih ljudi. Sva voda jedne cisteme, čak i sveta, ne bi sprala grehove da nema prvo ispovesti i pokajanja — izjavljuje u šekspirov-skom stilu jedan od saslušavanih u Pamijeu, inače krajnje heterodok-san (II, 245). Ispovest je dakle i dalje tvrdo jezgro prakse koja, ma

kako bila oštećena patarenskom propagandom, i dalje je draga stanov-ništvu jer mu daje nadu u spas na onom svetu12.

Na svaki način i uprkos delimičnom odsustvovanju u jere tičkotnkontekstu Montajua, krštenje, ispovest, pričest i venčanje jesu i ostajuosnovne tajne. Krštenje, prva pričest i venčanje deluju s druge stranekao rituali prelaska; sva tri predstavljaju prag određenog životnograzdoblja: ranog detinjstva, dečaštva, zrelog doba muškarca (ili žene).Stvar je po sebi razumljiva kad je reč o krštenju i venčanju, manje jeupadljiva kod prve pričesti, čija će se velika svečanost poklopiti, mno-go kasnije, sa zlatnim dobom kontrare form acije13.

11 I, 196, vidi i II, 120. Salutističko k atoličko raspo loženje je rasprostra njeno u žena

Omolaka, vemijih rimokatoličkoj veri od žena u selu Montaju (vidi slučaj žene Minije: I, 194).12 O opštem problemu ispovesti u Oksitaniji i šire na Zapadu u razmatrano doba

vidi Cahiers de Fanjeawc br. 8 (članak C. Carrozzi-a, str. 321—354); vidi i Mansi, t. 23, str. 830 sq (ispovediti se pre svakog pričešća: koncil u Albiju 1254); Hefele sv. 5—2, str. 1498; koncil u Tuluzi 1229: ob ave zna isp ove st tri p ut a go diš nje (mnogo više od sabarteške norme!); Mollat, C. D. U., 1962. (str. 42, 43) i 1965. str. 71; Rap'-., str. 137; Toussaert str. 106.

13 Mogla bi iznenaditi činjenica da ja smatram prvu pričest kao „obred pre laska” * jo š od sam og po če tka raz dob lja raz mat ran og u ovoj knjiz i. Me đut im tek st Od e Fo re (II, 83) zaista ukazuje da je reč o značajnom događaju koji se kao takav i doživljava.

374

traže ispovest. Sveštenik, koji dotrči do odta samrtnika, okruženogstisedima i prijateljima, ispita samrtnika o njegovom verovanju, pose-

bno u tom tfehutku. U slučajti pozitivnog odgovora bolesnik se pričes tisklopljenih ruku (I, 239—240). U patarenskim porodicama naprotiv„telo Gospoda” se ne prima do bro 16. Kraj uzglavlja teških bolesnika usvakom slučaju svetog mira nema.

Nem a dakle poslednjeg miropomazanja17. Ali pored poz natog paraispovesti i pričešća ante mortem, zabeležno je i nekoliko predsmrtnih

14 Povod om nep favilne i nepd tpune prirođe davanja tajne konfirmacije, naročito na selu i među siromašnima u vreme koje razmatramo i uopšte u XIII, XIV i XV veku, ovaj nedostatak se vezuje, pored ostalih činilaca, i za slabu težnju biskupa da putuju po svojoj dijecezi, vidi Cbelini, str. 306 i 318; G. Duby, Hu ma nism e, str. 108; G. i A. Duby, Le s

Pr ocč s de Jea nne d' Ar c.. . str. 93; Rapp, str. 143; Mollat, C. D. U., 1965. sv. I, str. 52; Toussaert, 103—104. I J. Delumeau, str. 282 (za klasično razdoblje, u XVII veku uprkos reformama Tridentskog koncila).

15 Izraz je Ch elini-jev, str. 321. P. Adam, La Vi e... str. 97 takođe je primetio vrlo

slab značaj posled njeg miropo mazanja u to doba u južnoj Francuskoj, i to zbog — kako izgleda (?) krajnje strogih obaveza koje su — kako se misli — bivale nametn ute onim a koji se potom „izvuku”. (Vidi takođe probleme koje postavlja con so lam ent um onome ko ne umre ubrzo pošto ga primi). U svakom slučaju čak i u II, 55 (tekst koji opisuje daleko od Montajua vrlo iscrpan razgovor sveštenika i samrtnika, Belibastovog prijatelja) do poslednjeg miropomažanja kao takvog nije uopšte dolazilo.

16 I, 255; I, 46 2.17 Moglo bi nam se takođe primetiti da tadašnje odsustvo konfirmaćije i poslednjeg

miropomazanja u seljačkom Sabartesu p roističe jednostavno iz dub okog teorijskog nezna-nja regionalnog sveštenstva kad su u pitanju ove dve tajne: ali nije tako. Vidi spisak (vrlopotpun!) sedam svetih tajni koji je naveden pred mesnim biskupom u I, 514; vidi i I, 61.

375

ili posmrtnih obreda, koji mogu biti katolički ili svetovni ili folklorni(ostavljam po strani patarensku smrt, već proučenu).

Među njima može biti sastavljanje testamenta (u pitanju je ,,mo-derna” čin, dakle retka u Montaju, selu suviše nepismenom, čak isuviše siromašnom18); češće je uobičajeno ritu alno narican je devojaka pri agoniji i smrt i majke. Predvidljiva smrt nekog bliskog je takođe prilika za kupovinu, uz veliki trošak, sveća i voštanica. Voštanica sezapali iznad usta samrtnika, ostatak dogori kasnije kraj tela, u crkvi, ilina putu za groblje. Podsetimo takođe na podsecanje kose i noktiju leša

posle smrti.Posmrtne službe i molitve za pokoj duše umrlog, uz plaćanje onih

koji ih služe, odgovaraju više gradskim nego montajuskim običajima i pre plemićkim nego seljačkim. Međutim nisu nepoznati u našem selu

žutih krstova19. A do kolektivnog i hrišćanskog sećanja na sm rt dolaziu Sabartesu na Č istu sredu Pepelnicu. I u selu Montaju je ovaj zaistacrkveni obred prisutan20, ali je izgleda u senci svečanosti Dana mrtvih,koji se odlikuje u svakom domus-u folklornim gozbama zasnovanim naopštim poklonima u hrani: porodice jedu poklone za okajanje grehovadragih im pokojnika.

Sve u svemu posmrtni obredi u selu Montaju nisu usredsređenina, u mestu nepoznat, obred miropomazanja, već su više usmereni ka

rodicu22. Beatrisa de Planisol pominje običajnu prirodu tih milostinja,a zauzvrat dobila je od jednog hodočasnika seme zvano ive, koje leči

epilepsiju. Koristila ga je za lečenje jednog od svojih unuka, ali dete ćese mnogo bolje „izvući” odlaskom na majčinim rukama... na hodoča-šće do crkve svetog Pavla23! I nad hodočasnikom se nađe hodočasnik! Ito vrlo rano!

Refleks odlaska na hodočašće je tako prirodan da jedna montajus-ka supruga u begstvu, koju goni rodbina njenog napuštenog muža,hajci goniča kaže samo: Idem s bratom na hodočašće u Romanju, i onise odmah smire i odustaju od gonjenja (III, 151). Ipak ponavljam, uljudi iz Montajua nema nikakve katoličke pobožnosti: nema nijednog

prim era velikog odlaska . Moram o poći ka drugim selima u Sabarte su,manje zaraženim patarenstvom, moramo da siđemo u donji kraj, i takoće nam se najzad dati prilika da sretnemo prave dobrovoljne hodoča-

snike. Kad se u samom Montaju odlazi svetom Jakovu u Kompostelu,često se nosi i žuti krst na leđima i često je Inkvizicija za petama snalogom za hapšenje, koji je izdao biskup u Pamijeu. Vrlo smo dalekood dobrovoljnog odlaska!

Post je praksa sa snažnim emotivnim nabojem, pojedinac može damu se preda potpuno. Odbiti ga znači izložiti se žestokom besu seljaka

još pod uticajem rimokatoličanstva. Još malo i baciću ti čanak mesa pravo u grudi — kaže jedan od njih, Bernar Ostac, seljak iz Lorda uS b t b t Gij O t l b đ i d č



sređivanju odnosa između domus-a s jedne strane (prvenstvene brige uovozemaljskom životu) i zagrobnog života s druge: taj zagrobni životiskazuje u različitim stilovima trajno prisustvo mrtvih i teške problemekonačnog spasenja21.

*

Pored tajni postoje i neke religijske tehnike u manje uzvišenojravni. Međutim one deluju. Mislim na hodočašća, na postove...

Praksa hodoćašća spada, kao što smo videli, u definiciju načela„dobrog hrišćanina”, kako je shvataju seljaci u grofoviji Foa. Ljudi izMontajua uopšte ne idu na hodočašća..., sem na licu mesta, ali radodaju milostinju hodočasniku u prolazu, kad poseti Montajusku Bogo-

18 II, 199. Propisi u Langdoku koji se odnose na sastavljanje testamenta in Mansi,

sv. 23, str. 830 sq., koncil u Albiju 1254.19 III, 235 . v20 Obred Čiste srede Pepelnice dobro je poznat u Pamijeu, a možda i u Prad

d’Ajonu (dvosmislena zabeleška u tom pogledu u II, 238), sigumo je poznat i obavlja se u seljačkom Sabartesu (III, 8).

21 Pozivanje na razne kulturne pojedinos ti povodom smrti i njene pripreme: sveć e i voštanice: I, 145 (u donjem kraju) i III, 307 (u seljačkom Sabartesu). Misa za mrtve, ali u sredini manje seljačkoj no gradskoj ili palanačkoj: II, 450 i 455 (čak i u gradskoj zoni te posmrtne mise osporavaju, mada dosta mlako, neki lokalni valdisti: I, 65), uporediti s Rapp: str. 155; molitve (i Av e Ma ria ) za mrtve (ali osporavane u plemićkoj sredini) II, 123; škropljenje (škropionicom na palici) leša svetom vodicom: II, 55.

376

Sabartesu, svom bratu Gijomu Ostacu, slobođoumnom i zdravom čo-veku, koji se ne usteže da krši uskršnji post (I, 195). Uprkos timgreškama izgleda da se obaveza uskršnjeg posta dosta redovno poštuje,čak njena uopštenost pogoduje seobama Božjih ljudi: za posta mogu

nekažnjeno i otvoreno da jedu svoju omiljenu hranu, čija je osnovariba (II, 71). Pastiri iz Montajua, čak i kad su patareni, poštuju izgledauzdržavanje od mesa za uskršnjeg posta i petkom24. I smeli protivnikkatoličanstva, kao što je Bernar Klerg, ipak se drži posta — ne bezgunđanja — uoči Svisvetih (II, 283).

Uopšte se međutim, sem uskršnjeg posta i petka, strogo poštova-nje posta u Montaju-u, kao i drugde, spotiče o neznanje naroda: ne

znam koji su postovi Crkve izvan uskršnjeg posta i pe tka, — izjavljujeGijom Baj, montajusk i pa stir u seobi25. A seljaci koji su najdubljezagazili u jeres ili u protivljenje Crkvi ne propuštaju, bar iz inata,svesno kršenje pravila posta. Ne volim ribu. Više volim jareću jetru —izjavljuje jedan čovek iz Montajua26. Gijom Ostac, vlasnik i fizički

22 I, 255. (Od milostinje hodočasniku lako se prelazi na milostinju „božjim ljudima”: ibicL).

23 I, 249. Zaista je kap ela Svetog P avla u Am avu (Ar ijež) koja čuva stare relikvije, bila središte hodočašća za ozdravljenje od epilepsije (beleži sveštenik Esteb iz Amava na početku knjige venčanih u tom mestu godine 1860, prema A. Moulis, Vieux sanctuaires

ariegeo is, Vemiolle [Arijež], 1972. str. 17).24 II, 382 (slučaj P. Mo rija).25 II, 382. Zauzvrat Am o Sikr, malograđanin iz varošice, d obro vaspitan u katoli-

čanstvu, posti uoči Bogorodičinog praznika znajući zašto (II, 54).26 Supra, VII gl.

377

rađnik, vešt u mlaćenju žita, ponosno tvrdi: ove godine o uskršnjem pos tu sam pet nedelja jeo meso. Mogao sam da se uzdržim bez opasnosti

po svoje telo dok sam obavljaoposlove u kući i na gumnu. .. (I, 198). Najzad, uprkos neodrede nos ti i kolebanju pojedinačnih oprede lje-nja, stav prema postu se ravna prema ideološkim podelama koje maloili mnogo dele stanovništvo: pre dvadeset i tri godine, priča 1325. GozijaKlerg iz Montajua — za vrefne uskršnjeg posta, sutradan po jednoj nedelji, vraćala sam se s jednog od svojih polja odakle sam vadila repu. Usput sam srela Gijoma Benea:

— Jesi li ručala? — upita me on. — Ne, rekoh mu, hoću dapostim. .. — E, a ja sam, izjavi Gijom, juče u nedelju vrlo dobro ručao u

Aks-le-Termu, gde sam bio gost. Prvo sam oklevao da prihvatim taj ručak (zbog posta). Otišao sam dakle Božjim Ijudima da ih upitam za savet: „U svakom slučaju, rekli su mi, isto je tako veliki greh jesti meso i kad nije post kao i kad je post. I to isto toliko prlja usta. Prema tome ne ustručavajte se”. Odmah sam prihvatio taj dobar ručak s mesom.

— Al i ja — zaključuje filozofski Gozija Klerg — nisam mogla da se složim. Meso i kad je post i kad nije post s tačke gledišta greha nije to nikako isto... (III, 360-—361).

Tekst ne može biti jasniji! Osvetljava praksu: ova se u težnjamaoblikuje prema teoriji, mada jedna lasta ne čini proleće. Č estita odgaji-vačica repe se ravna prema katoličkom postu. Patarenska seljačina

kod nas padaju u oči svojim relativnim odsustvom. Prosečni čovek izMontajua zna za njih, međutim treba da ode dosta daleko da bih ih

sreo: Visana Testanijer, na primer, ispoveda veliki greh (I, 459), poči-nila ga je onog dana kad je slušala jeretičke reči u kući Belo: ispovedataj greh Bratu, ali ovaj je u Puigserdi, usred katalonske doline na miljeod njene kuće. Pjer Mori uživa u lepim propovedima monaha prosjaka,koje unose žar u šavesti... u Arku, mestu seoba u današnjem depar-tmanu Od (III, 123). Neki siromašni mali Fratar ili Brat peva Av e

Maria na veseloj gozbi, ali u Aleu niže od naših planina (II, 123).Beatrisa de Planisol će imati značajnih susreta s franjevcima... ali tek

pošto kao udovica iza prvog muža napusti gornji, montajusk i Arijež isiđe u donji kraj među vukove i pse Katolicizma, da upotrebimo nimaloljubazne reči, koje tim povOdom upotrebljava upozoravajući je njen

prija telj Pje r Klerg. Po mojoj seobi u Krampanju (donji Arijež) 5 mojim

drugim mužem — priča nimfa iz Sabartesa — imala sam prilike da čujem propovedi Propovednika i Male braće, odrekla sam se greha jeresi, ispovedila sam se u ispovedaonici jednom Malom bratu iz samostana u

Lim u-u (sadašnji depaftman Od) u crkvi Bogorodice Marsejanske. Pored nje sam obišla svoju sestru Žantiju, kojd. se udala u Limu-u i koja je tu

živela (I, 232). Primetićemo usput da je za Beatrisu vera koju udahnju- ju Prosjaci nede ljiva od prvenstveno važnih odnosa koje održava sasestrom Žantijom, pobožnom katolikinjom i sa Mnogovoljenom Bogo-



p p p jrazmišlja nakratko ipak da li da posti, po navici ili iz nekakvog obzira.Ali najzad, pod uticajem Božjih ljudi, koji su sami paradoksalno za

potpu ni pos t — prepuš ta se ovog put a27 implicitnom principu prostihvernika jeresi: poš to u našoj sekti posto ji za čiste potpuna zabrana, ništa nije zabranjeno onome ko nije Savršeni. I odlučuje da jede meso zauskršnjeg posta.

*

Istaknuti likovi (H rist, Bogorodica, apo stoli...), svete tajne, tehni-ke spasa i pobožnosti, hodočašća i posta su nerazlučivi od „militantneorganizacije” koju na ovom svetu predstavlja Crkva, koju upravo sma-traju „militantnom”28. Ova u to doba deluje preko mreže paroha, iznadkojih je visoko gore papa, a bliže biskupi. A dela takođe preko pa ralel-nog mnoštva monaha — prosjaka, tako aktivnih u to doba u Oksitaniji.

Međutim, s te tačke gledišta Montaju i gornji Arijež nisu sasvim„u tonu”. Prosjaci — Mala braća i Dominikanci vrlo aktivni ha drugimmestima u osvajanju ili ponOvnom duhovnom osvajanju stanovništva,

27 „Ovog puta”, jer kako ćemo videti dalje ('infra, XXIV gl.) anomija nije pravilo, usuđujem se reći.

28 Razume se razvoj jezika donosi obogaćenje izraza „militantan”. Crkva na ovomsvetu je bila mil itan tna jer je morala obezbediti budući spas svojih članova, istovemeno jepredstavljala „militantnu” organizaciju u savremenom smislu, u smislu koji mi danasdajemo tom izrazu.

378

sestrom Žantijom, pobožnom katolikinjom i sa Mnogovoljenom Bogorodicom Marijom. Nedeljive i od „tehnološkog napretka”, koji u Male

braće predstavlja dejstvo „ispovedaonice” u poređenj u sa prim itivn imispovestima u selu Montaju, gde ih mesni paroh prima, i u dobru i u

zlu, iza Bogorodičiriog oltara29.Razume se sabarteski nedostatak monaha-prosjaka nije potpun.Pamije vrvi monasima. A neki od njih ponekad zađu i u pokoje selo ilivarošicu gornjeg kraja: drže propovedi, ispovedaju, ako je moguće bez predaha (I, 205; II, 120). Iznenadeni su i ne shvataju kad im se pomenečudna popustljivošt prema jeresi, koja se pfipisuje parohu Klergu (Ali šta onda radi vaš paroh? kaže jedan od njih zaprepašćeno jednoj pokajnici i potkazivačici, koja je zbog toga dotrčala namern o čak izMontajua [I, 324]).

U svemu uticaj Male braće i Dominikanaca nije mnogo veliki ugornjem kraju u poređenju s rezultatima koje su postigli na severu iniže od prevoja Labar. „Tamo gore” njihova je slika, opravdano ili ne,loša, Pjer Mori, a on nije jedini, naziva Prosjake bogatašima, razvratni-cima, žderonjama pifekrivenim vezom: uvrede dakle pljušte uprkosidealu siromaštva, kojim se zvanično diče samostani tih monaha. Da suse epigoni svetog Franje i svetog Dominika blagoizvoleli ukorenitigušće u Sabartesu čuda bi činili zahvaljujući svojim polu-policijskim

polu -dobrovl jačkim metodama, zahvaljujući i mreži bra tstava, čijem bi

29 I, 224; up. takođe, supro tnost I, 459 (ispovedao nica u malom gradu).

379

ustaljivanju đoprineli. U tom slučaju bi skoro onemogućili ili brzouništili skromni revival ili počasni pohod jeresi, koji je zabeležen u

gornjem Ariježu oko 1300—1305. Uništili bi kritički duh, koji je tolikocvetao u Sabartesu. Proizveli bi, kao u lančanoj proizvodnji, Poslušnikenovog tipa. Ali Braća nisu mogla svuda da stignu! Do njihovog naselja-vanja nije došlo. Ajonska zemlja jedva da ih je videla u svojim selima.Tako malo gradska, suviše udaljena, suviše izdvojena kad to hoće,odbijala je po pravilu propovedničko sveštenstvo dva mlada reda, kojesu naprotiv privlačili, zbog gradskog stila svojih propovedi, bogatiji iotvoreniji mali gradovi donjeg kraja30.

*

Odsustvo bilo Male braće bilo Dominikanaca ostavilo je u planin-skim mestima slobodan prostor svetovnom sveštenstvu, a pre svega parohu. U samom mestu, bar u selu Montaju zaista dom orodačkom parohu. Nema pot rebe naglašavati taj vid kad je u pitanju Pjer Klerg31!Ali pripadnost mesnom stanovništvu je bilo pravilo i za paroha Pjerade Spera, koji je prethodio našem čoveku na toj dužnosti krajem XIIIveka (I, 223). Stanje će (trenutno) biti drugačije samo u vreme Rejmo-na Trija, seoskog paroha posle smrti Klerga. Trij će nositi naziv vikara

fizičko i „moralno” prisustvo paroha, često nametljivo u društvenomživotu33. Druga sela su morala da se zadovolje, bar za neko vreme,

samo vikarom.Stanovanje u mestu34 ne jemči stručnost. Pjer Klerg je svakakoobrazovan, inteligentan i čak vrlo kulturan čovek u poređenju s veći-nom svojih parohijana. Možda bi izgledao kao prostak u poređenju snekim pamejskim klerikom, pogotovu s nekim od učenih valdista kojihima u glavnom mestu dijeceze? Ali sve je relativno! Sveštenici kaoKlerg u ostalim selima Sabartesa u celini nisu bez rupa u znanju i prib ližno su na istoj razini. Amijel de Rije, stalni vikar Inaka, i njegovasabraća iz susednih parohija čitaju i raspravljaju kraj vatre o doktrinar-nim knjigama, kao i Pjer Klerg i oni navode svetog Avgustina, pokazu-

ju duhovnu radoznalost koja nije lišena erudicije. Neki su međitim naniskom stupnju: Ademar de Bedejak, paroh Bedejaka, zaboravlja đelo-

ve Jevanđelja i Svetog Pisma, za koje tvrdi da ih je nekad koristio uraspravi sa svojim parohijanom koji ih je osporavao (III, 53).

Ko kaže pa roh kaže isto toliko moć35 koliko i znanje, pa i više. Nem a potrebe podsećati i ovde na slučaj Klerga , bitnog u našem selu.Ali nezavisno od primera jake ličnosti stereotip paroha čvrste rukerasprostranjen je u Sabartesu te božji ljudi ne propuštaju da u svojoj

propagandi žigošu tu sliku predstavljajući je u odvratnim bojama (II,307). Svestenici ovog kraja teraju pastvu da pase travu, kao pastir koji d ži k ći i b i k ž Pj Otij i d d j (



Prada i Montajua. Da ii će novi paroh od tada odsustvovati, prepušta- jući pastvu brizi vikara Trija? Pretpos tavk a nije bez osnova (I, 466, II,239).

Kolebanja od paroha do vikara ivice versa

su pravilo u gornjemAriježu u vreme koje proučavam32: većina parohija je, izgleda, uživala i

30 Ostavili smo po strani problem nekolicine monaha ili monahinja, vrlo malobroj- nih, na koje se nailazi tu i tamo, pri nekoj od crkava u Sabartesu ili u grofoviji Foa (I, 255i II, 316); o franjevcima u Pamijeu vidi ceo predmet homoseksualca Verniola (III, 14—53); o dom inikancima u Pamijeu, vatrenim pristalicama crkvenog desetka i neprijate- ljima onih koji su protiv njega, vidi II, 321; o moćnom ukorenjivanju prosjačkih redova, upornih propovednika, u to doba (uprkos odsustvu u Sabartesu) u gra dsk u sredinu juga, vidi Le Goff i drugi autori, An na les , 1970; Cahiers de Fanjeaux, br. 8; Rapp, str. 128—130. I uopšte Duby, Hu ma nis me , str. 90 i 108; Fliche, 12—2 str. 459; Chelini, str. 345. Uopšte, odusustvo stalnih ženskih redova (prosjačkih ili starog tipa) još je jače u gornjem Ariježu od odsustva muških redova.

31 Jaka ličnost paroha Klerga ima utoliko snažniji — i čudniji — uticaj što je njegova parohija manja (uporedi Coulet, Villages... i Rapp, str. 123). Pored toga dugo

odusustvo gospodara, koji ne boravi u selu Montaju, čak (posle smrti B. de Rokfora) i kastelana, pojačava taj uticaj.

32 O problemu stanovanja uporedi sa Chomel-om, 1957. ; godine 1404. u dijecezi Narbone, samo četvrtina paroha je stanovala u mestu, a polovina svih paroha stanovala je u gradu. U gornjem Ariježu, gde je stanovanje (prema našim predmetima koji svakako ne predstavljaju statističku masu) izgleda bolje obezbeđeno, ipakvidi u III, 9, slučaj seoskog paroha koji ne živi u mestu... Pored problema stanovanja posiavlja se i problem samog prisustva parohijalnog svetilišta u selu: nedostatak crkve u mestu objašnjava, izgleda, u vrlo retkim slučajevima takvog odsustva u Sabartesu, postojanje regionalnog i vrlo uglednog svetilišta u neposrednoj blizini (II, 320: seljaci iz Kijea idu u crkvu u Sabar-Tarasko- nu). Mn ogo je man jejasan slučaj Gulijea (I, 350, 351 i 352— 355?).

380

drži ovce na okupu preteći im batinom, — kaže Pjer Otije i dodaje (nadrugom mestu, II, 420) razvijajući svoju odbojnost prema moćnimlažima, kojima raspolažu sveštenici: klerici me podsećaju na neposlušne krave koje nogom obaraju kofu pomuženog mleka iprosipaju ga36...

Ugled sveštenika, čak i običnih vikara, ogleda se u učtivim nazivi-ma pri obraćanju. U maloj pokrajini, čak i u zatvoru, i najuglednijiseljaci se obraćaju svešteniku, eventualno zatvorenom s njima, s „Gos- pod ine”, Domine37; Gospodine popo, rekli bismo mi u XX veku. Mnogisveštenici poseduju i domus i nezanemarljivo poljoprivredno imanje,

33 III, 50— 53 i pos eb no III, 53; up. i II, 199.34 Ostavio sam po strani, mada prati temu stanovanja, temu samog obrazovanja

broja sveštenika koji u grofoviji Foa odgovara potrebama službe: ništa ne ukazuje da je to obrazovanje bilo nedovoljno (vidi primere izvoza sveštenika u donji kraj: I, 336; i slučaj Bartelemija Amilaka: I, 251—259).

35 Po dsetim o da tu moć obezbe đuje i ispovest seljana, koju prima sam seoski paroh (I, 223—224; II, 200 itd.).

36 Opšti problem moći paroha i svesti svetovne zajednice sela ili varošice suprotne toj moći (gradska kuća pr ot iv parohijske crkve, ju s protiv fa s) u srcu je razumevanja juž njač kih me nta lite ta po sle pe rio da koji pro uča va ova knjiga, u mo de rn o i sa vr em en o doba. Već se nazire u Sabartesu oko 1300. do 1320. seljačko polaganje prava na samo parohijalno svetilište nasuprot porezničkom sveštenstvu, svetilište se smatra dobrom zajednice, a ne sveštenstva: crkv e su naš e — kaže jedan seljak (II, 316). Se ljani su uostalom sasvim u stanju da prave razliku između svog stanja seljana (stanovnika određe- nog mesta, locus-a) i svog stanja parohijana (parohija može da se ne poklapa s tim mestom: vidi tekst Rejmona Labira, selja nin a iz Kijea, a pa ro hij an a Sabara [I, 316]).

37 B. K lerg i B. Amilak u zatvoru (II, 273— 304). V idi i III, 8 (dominus Nicholaus, vikar) i III, 297—299.

381

uz to dolazi i prikupljanje žitnog desetka, što sve doprinosi njihovojveličini, koja je udvostručena bogatstvom te je sveštenik gospodar

žita38. Sveštenik je neko. Oni najugledniji mu kažu vi, dok se on obraćasa ti vulgum pecus. Sledeći dijalog predstavlja uzorak tog ti i vi: — Gospodine Diran — pita Zero de Kalvinjak, učitelj u školi u

Aksu Dirana de Presbiterija, paroha u Orliju u prisustvu mazgara PjeraVitala, koji je rekao neke ružne reči o plaćenoj ljubavi39, gospodine

Diran razumete li, čujete li sta ovaj mazgar hoće da kaže kad tvrdi da spavati s prostitutkom nije greh, ako mušterija plaća, a devojka pristaje.

— Da, čuo sam vrlo dobro — odgovara „gospodin” Diran i okrećese grešnom mazgaru da bi mu rekao, obraćajući mu se sa ti, s visine izgromivši ga pogledom:

— Rđavo govoriš!Ugled paroha nije privilegija pojedinca. U selu Montaju, kao i u

Sabartesu, postoje loze koje proizvode sveštenike, popovske rase, čijičlanovi — uključujući i svetovnjake, uključujući i žene, ulivaju istovre-meno i poštovanje i strepnju, više strepnju nego poštovanje. Klergovisu, tako „klerikalno” dobro označeni u selu Montaju (kao i drugidruge). Ništa vam neću reći, jer ste od popovske rase: To me plaši —kaže Emersanda Marti Goziji Klerg40.

Moć izaziva želju. Žene vole moć. Č ovek obrazovan, m oćan i blag,opasan i tanan, gvožde i kadifa, paroh, mada sitan i bez fizički lepe

Načela gregorijanske reform e i borba pro tiv raspusnosti sveštenikasigurno nisu nepoznati u Sabartesu, usred Montajua im se kroz zube

odaje poštovanje! Ali još nisu dobili bitku, daleko su od toga. Moguće je svakako da su raspusni sveštenici preds tavlja li manjinu u sveštenstvuSabartesa, ali je ova bila vrlo vidljiva i brojno značajna44.

U stvari u našem selu i u našem kraju sveštenikovo prisustvo je blistavo. Reč je o moćnoj ličnosti, blještavoj, vanserijskoj, vrlo različi-toj od poštovanja dostojnih paroha, koje će pokušati da uvedu klasičnasemeništa i kontrareformacija, vrlo različitoj i od sitnih službenikacrkve na koje će Francuze navići konkordatski režim i od „pacovčića”,koje će u XIX veku proždirati žderači sveštenika. Sveštenik iz Monta-

jua je utica jan pos rednik45. Ako mu padne napamet da manje ili višeskrene u patarenstvo i većina sela će rušeći sve prepreke i sama dakrene u „greške” „dobrih ljudi”. Uopšte govoreći, ako izuzmemo celo

pitanje pojed inca, naši rektori , kapelani46 i vikari paroh ija u Sabar tesusu oličenje militantne Crkve, koja je u svom lokalnom vidu još vrlo

bliska pre-pros jačkim pa čak i p re-gregorijanskim model ima 47.Oko sveštenika, središnje figure, organizuju se u nižim ili višim

sazvežđima, bližim ili daljim, neobavezne grupe pomoćnika i obaveznahijerarhija visokog sveštenstva. U Sabartesu, u nekoj seljačkoj ali na- predno j parohiji, jedan ili više kler ika (seljaka, pripadn ika nižih redovai čak s nešto znanja latinskog) igraju (između ostalih) uloge koje će



pojave, dopada se u svojoj parohiji. U ljubavi ne zna više koju daizabere. Nije li on takođe i profesionalni vrač41? Primer Pjera Klerga,krajnost ali nimalo atipična, mnogo otkriva. Ali svuđa u našem kraju i

na drugim stranama pominje sefocaria42sveštenika, kapelanova žena43.

38 Supra, III gl. ; i III, 173. Dobro imovno stanje seoskog paroha je utvrđena činjenica, ali u drugim krajevima (vidi neobjavljene radove gospođice F. Piponnier o seoskim posmrtnim inventarima u XIV veku u Burgundiji)... i l i u drugim vremenima (J. P. Desaive, 1970). Međutim gospođa Gramain, u Uvodu u svoju tezu podvlači da su sveštenici, koji se ne primaju u kuću gospodara-plemića (sem kao ljubavnici) vrlo bliski seljanima.

39 III, 297—299. Ime „Diran de Pr esb iter ija” verovatno se vezuje za svešteni poziv onoga koji ga nosi (nadimak? toponimsko ime? pripadnost lozi koja daje sveštenike?).

40 III, 357; zaista je Gozija Klerg rođaka sveštenika Pjera KJerga (III, 70). Latinska reč koju prevodim sa „loza” je genus.

41 Magijske moći sveštenika podvlači Beatrisa de Planisol (supra IX gl.). Folklor Montajua je sačuvao njihove tragove i u XX veku (protivgradni sveštenik; sveštenik zaštićen od čini itd.).

42 Foc aria sveštenika, uobičajena u dijecezi Palar (I, 251). Isti izraz se koristi i u Engleskoj (Fiiche, 12—2, str. 412).

43 Vidi takođe u Dufau de Malauquer, Le rol e du co mt e de Foi x en 13 90 . (pominje svešteničke žene, konkubine itd.) Vidi i vanbračnu decu sveštenika (III, 163). U samom selu Montaju paroh, prethodnik Pjera Klerga, živeo je s jednom ženom (ali možda sluškinjom? I, 223). Prekor za konkubinat upućen sveštenicima je možda uobičajen kod naših patarenskih propovednika (II, 178 i pa ss im ). Sveštenici u dijecezi Palar, bliskoj našoj, zaista žive u stanju zakonitog konkubinata (I, 252). Ali njihova vera i njihova doktrina su ponekad takođe podložne sumnji (II, 318). Nasuprot tome Božji ljudi tvrde (ponekad neosnovano!) da su oni tvrđave nevinosti. O „klerogamiji” i raspusnosti svešte- nika uopšte u to doba vidi Chelini, str. 205, 210, 228, 288.

382

i čak s nešto znanja latinskog) igraju (između ostalih) uloge koje ćenositi dva veka kasnije ali u mlađem dobu! — deca iz hora. (Zna se daće uloga u kultu te dece, nepoznata među našim ljudima u Sabartesu,naprotiv rasti počev od renesanse.) Odrasli klerici tog tipa se sreću oko1300—1320. u Ornolaku i u Gulijeu48 kraj Vikdesoa, u kra ju obogaće-nom rudnicima gvožđa. U selu Lorda u dolini Ariježa ima radnika paroh ije (dužnost pribl ižna našim crkvenim tutorima): oni naplaćujucrkveni porez od svojih sugrađana (koji ponekad gunđaju) za kupovinuskupocenog putira49. U samom selu Montaju, suviše maloj ili nedovolj-no pobožnoj parohiji, takve grupe klerika i radnika ne postoje ili su

44 Mollat (C. D. U.), 1965. sv. I, str. 45, daje statistiku sveštenika u konkubinatu u dijecezam a Gren obla, Aksa i Narb one ok o 1315— 1425: oni su u manjini, ali je ta manjina brojna.

45 Uporedi Tilly, Vendće i Bouchard, Village immo bile.46 Problem rečnika (kapelani ili rek tori ) je zanimljiv (II, 224 i 332, III, 237 i pa ss im ).

Samog sveštenika Pjera Klerga nazivaju čas rec tor (Beatris de Planisol), čas cap ella nus . Crkva u selu Montaju je možda prvobitno imala status kapele vezane za lokalni kult Bogoro dice (o problemu srednjevekovnih kapela vidi na pr. Duby, Hu ma nis me , str. 93; o samom selu Montaju P. Moulis, Pa ys de Sault, 1958).

47 O slabosti gregorijanske reforme u nekim oblastima Oksitanije i Langdoka, vidi Chelini, str. 331.

48 I, 350 (ti klerici služe službu); I, 351 (dva su klerika bar u tom selu). O prob lemu klerika uopšte u to vreme (pre slavnog vremena dece iz hora) vidi Chelini, str. 282 i str. 457; Fliche, sv. 14— 2, str. 736. Jedan klerik u Ornolaku je potkazivač: 1 ,195— 196.

49 II, 198 („radnici” ili crkveni tutori u Lordau). O opštem problemu tih radnika i tutora Mollat, C. D. U., 1965. (slučaj Langdoka) str. 84; Fliche sv. 12—2, str. 418.

383

(sigurno) beznačajne. Jedini sledbenik paroha je đak , mladi učenik,dobar za svakakve poslove koji možda od svog „mentora” dobija nere-

dovne časove latinskog (?). U onom bitnom, u strogo uzetom vršenjusvojih funkcija Pjer Klerg sam drži vlast.

Pređimo sad na viši stupanj — na biskupa, pa i papu: u ravnidijeceze pre svega paroh iz Montajua učestvuje u retkim sastancimasinoda50, koji se održavaju u Pamijeu. Za Pjera Klerga je to prilika daosveži neka stara poznanstva i da pođe u „opšti obilazak” svojih bivših prijateljica, koje su se iselile. Sticajem okolnosti u dijecezi moć pamej-skog biskupa je u svakom slučaju vrlo teška: tako se i oseća na licumesta, u selu Montaju. Za jednu reč, bar u vremenima krize, ljudi iznašeg sela odlaze u Pamije: u suzama odgovaraju na poziv prelata ili

prosto odlaze da mu se bace pred noge ili da ih zatvore u tamnicu.

Još viši, papa nije nepoznat našim seljačinama. Stanovnici Arka,zemljoradničkog sela u današnjem departmanu Od, odlaze lično do papske birokra tije i dobijaju zaista od nadležn ih oprost svojih jere tič-kih grehova. U samom selu Montaju seljanka kao što je GijmetaArželije, rođena Karaves, dobro je upućena na svoj naivan način, nesamo u postojanje već i u uloge Svetog Oca: Sveštenici — kaže ona —misle ono što govore o papi: da je Bog postavio svog predstavnika na

zemlji (III, 95). Jevtini Belibastovi kalamburi koji se ođnose na papu

počev od sedam godina da bi se poučila katoličkoj veri i da bi naučila Pater i Ave Marija53.

Od tih lepih teorija do parohijanske i seoske prakse samo je jedanstupanj... ali se on ne prelazi uvek. Kad Božji ljudi usred seoskog pose la izjavljuju za pot rebe svoje propagande da sveštenici ne vrše svoju dužnost, da ne uče svoju pastvu kako bi to trebalo i zadovoljavaju se time da je puštaju da pase travu (II, 367) njihove reči se rado slušaju, što jedokaz da ovakav opis stanja nije potpuno izmišljen.

Ne treba ipak da zaključimo na osnovu ovih tvrdnji Božjih ljudida nema doktrinarnih i razumljivih propovedi sa propoveđaonica seos-kih crkava. Naprotiv! Naši tekstovi jasno tvrde da po blagosiljanjuhleba i vina na neđeljnoj službi seoski sveštenik propoveda na narodnom jeziku, tako na primer Amiel de Rije, stalni vikar u Inaku, prid ikuje svojim seoskim parohijanima, među kojima su i jedan plemić

i jedan sveštenik: ukupno pedesetak ljudi prisustvuje propovedi Am ije-la. Ovaj izlaže članove Simvola vere (Credo) i verovanja na oksitan-skom jeziku i koristi priliku, istina je, za širenje „grešaka” kao što su por icanje telesnog vask rsenja i odsustvo duše u novorođenčadi . Takve„netačnosti” duboko uznemiravaju nekolicinu „obrazovanih”, koji se utom času nalaze u crkvi, ali se ne dotiču velike seljačke većine vikaro-vih slušalaca (III, 9—13). Slučaj skoro jeretičke propovedi nije potpu-no usamljen: još jedan seoski sveštenik, protivnik otelotvorenja Boga-sina izlaže u propovedi54 usred crkve da Hrist jede i pije (kao i svi



koji pipa51 (pipa tud novac) izazivaju ludi, oduševljeni smeh slušalaca, pastira, koji znaju o čemu je reč, a poreklom su iz našeg sela.

*

Ali papa je daleko. I biskup je daleko: ne viđa se uopšte u našim plan inama te naši parohi jani ne oklevaju da se sa strahom u srcu upu tedo Pamijea... U tim uslovima, u nedostatku dobre lokalne mrežekaluđera Propovednika i Male braće, čija reč tek slučajno dospeva donaših gorštaka, na mesnom svešteniku je, u ovom slučaju parohu, da sestara o verskom obrazovanju seljaka. Ovo bi se moglo širiti propovedi-ma u crkvi, a i učenjem velikih istina Crkve, koja se prenosi deci pa iomladini. U tom pogledu teorijski propisi oksitanskih koncila su izriči-ti: ... da sveštenici objašnjavaju načela vere nedeljom ipraznicima verni-

cima52... kaže koncil u Albiju 1254. i dodaje: deca da se dovode u crkvu

50 I, 234. Teorijski bi sinod u Pamijeu trebalo, (bar) počev od nastupanja sledbeni- ka Žaka Fumijea, da se sastaje dvaput godišnje (ibicL bel. 92). U stvari pre tog datuma se u svakom slučaju sastajao ređe. Nemamo podataka naprotiv o odnosima niza sveštenika iz Montajua s arh ijere jem u Sabartesu kao neposredno nad'_žnim za njih u dijecezi Pamijea. (Q problemu arhijereja vidi tim povodom sup ra XVIII gl. i uopšte Fliche 12—1, str. 206; Chelini, str. 151).

51 II, 54. Tačan pr evod glasi „pap a koji gut a”.52 Mansi, sv. 23, str. 830 sq.

384

sina, izlaže u propovedi54 usred crkve da Hrist jede i pije (kao i sviostali) ali se pri jelu čuva gutanja (III, 55). Godinama će se potom uSabartesu smejati ovoj šali.

Ipak ne treba na osnovu ovih nekoliko primera zamisliti nekakvu

rađikalnu heterodoksiju u naših paroha, nedeljnih propovednika! Našadokumentacija do mile volje podvlači, skretanje koje u stvari priličnoizuzetno, da bi ga što efikasnije kaznila. Treba dakle ispraviti perspek-tivu i vratiti stvarnost na pravi put: sveštenici u parohiji Foa su uvećini širili reč, s propovedaonice i drugde, u skladu grosso modo srimokatoličkom dogmom. Paroha Bartelemija Amilaka, na primer, in-kvizitori su osumnjičili za nedolično ponašanje, ali nikad za neisprav-nost njegove doktrine. A on je učio „đake” iz Dalua, devojke i dečake,u mesnoj crkvi (I, 252). Njegov cilj je bio, dok se tako igrao pedagoga,da mladim duhovima ulije (kako su mu to koncili na jugu nalagali)istine katoličke vere. Svedočenje Gijoma Ostaca, bajia i zemljoradnikaiz Ornolaka, čiji iskaz sažeto navodim, još je određenije u tom pogle-du: po d uticajem Pjera Otijea i svoje majke — priča Gijom — prestao sam da verujem u vaskrsenje tela. Ali s druge strane savest mi se koleba- la. Zaista, u crkvi sam čuo kako se propoveda o vaskrsenju, a i sveštenik

53 IbicL, str. 837. Uporedititi s opštim zabeleškama manje više važećim za čitav Zapad u Fliche 12—2 („dužnosti paroha” u delu knjige koju je priredio G. Lebras).

54 Nema potrebe koristiti tim povodom izraz ,,s katedre”, pošto reč katedra, ovde metaforična, ne odgovara stvamom postojanju dela nameštaja koji nosi to ime u seoskoj crkvi onog doba (Mollat, C. D. U., 1962. sv. I, str. 45).

25 Montaju 385

Gijom d ’Alzinak, koji je živeo s mojom majkom u Lordau, vaspitavao me je u mladosti: uveravao me je da muskarci i žene vaskrsavaju posle smrti55.

Videli smo da se jeres širi posebno (u četiri zida domusa i posred-stvom njegovih članova) od pretka ka potomku i od starijeg na mlađeg.Katoličku doktrinu šire sveštenici u parohijskoj crkvi: za propovedi i unedeljnoj školi. Slučaj Gijoma Ostaca ipak pokazuje da se katoličkavera može primiti i usred ostala zahvaljujći prisustvu sveštenika, kojistanuje s majkom i koji u stvari igra ulogu domaćeg učitelja deteta.Istina je i da je majka Gijoma Ostaca, bogata seljanka, u izuzetnodobrom položaju: manje imućni seljaci, što će reći masa, ne mogu sebida dopuste raskoš držanja sveštenika u kući, tako reći pod rukom.

*

Bilo kako bilo i u svakom slučaju, delatnost seoskog sveštenika javlja se kao bita n elemenat prenošenja katolicizma i kao nerazlučivideo kulturne reprodukcije iz generacije u generaciju. Mora se priznatida u tom pogledu selo Montaju u ovom našem razdoblju nije bilonajsrećnije! Uprkos teorijski katoličkog učenja, koje je širio Pjer Klergučeći nekog seoskog đaka, zbog radikalne heterodoksije i otvorenogcinizma, koje je ovaj sveštenik propovedao tvrdeći da vrši tu dužnost

d bi di ih d (I 227) j d lj di bil

žnost, a i njegove praznoverice. Međutim oni su meta prekora Božjihljudi: Gave, Gave, zar misliš da komadi drveta mogu da čine čuda? —

kaže Belibast Sikru, rugajući se verovanju malih ljudi da su kipovisvetaca u crkvama čudotvorni po sebi (II, 54 —55). Kipove svetaca u „kući idola” (u crkvi) sami ste izdeljali sekirom ipotom ih obožavate! — prska u smeh Pjer Oti je u razgovoru sa stočar ima (II, 420). I MajkaHristova od drveta se poštuje: Bogorodica je samo mal i koma d drveta, bez pravih očiju, nogu, ušiju i usta! — tvrdi ne trepnuvši Bernar Gom- ber iz Aks-le -Terma58.



samo da bi zaradio prihod (I, 227), njegove su nedeljne propovedi bilesasvim osrednja tribina u pogledu privođenja Montajua katoličanstvu! Naše selo je utoliko lakše našlo već otvoren pu t i u većini se prik lonilo

jeresi ili ba r saučesničkoj toleranciji jeresi. Nekoliko katoličkih matro-na, među kojima majke Visane Testanijer i Žana Morija, trudile su se,razum e se, koliko mogu da u sopstvenoj kući56 s mnogo dobre volje pre nesu svojoj deci, u selu već potam nelu buk tinju katoličke vere57.Bez podrške valjanog paroha ove žene nisu mogle biti dostojan protiv-nik uticaju delovanja Božjih ljudi!

*

Bila odsutna ili prisutna nije jedino reč u pitanju kad pominjemoširenje verskog učenja. Prati je i sakralna umetnost. Nedeljiva je od pevanja u crkvi, o kojem ništa ne znamo sem da je pos toja lo (I, 145,146). A dopunjavala ju je i vizuelna pedagogija kipova, slika i vitražana zidovima i prozorima svetilišta. U Sabartesu su to bili najčešćerustični kipovi, izdeljani sekirom, za koje se vezivala i narodna pobo-

55 I, 206. Gijom For, iz Montajua, i sam je čuo u crkvi propoved o vaskrsenju (I,447).

56 Uporedi sa Rapp, str. 329.57 I, 461 i sup ra, XXI gl. (majka Žana Morija); up. Rapp, 142; Mollat, C. D. U.,

1962. sv. I, str. 40—42.

386

58 II, 333. O opštem problemu katoličke akulturacije putem umetnosti, posebno likovne, u narodnoj sredini u ono doba vidi (na pr.) Duby, Hum anis me, str. 96, 106— 107; Mollat, C. D. U., 1962. sv. I, str. 63 sq. i 97.

387

L

DVADE SE T I T RE ĆA GL AVA

OTPADNIK — I BOŽJI Č OVEK

Dosad samo obrađivali — uvek približno — katoličko pravoverje:u selu Montaju, kad ga ima, i u Sabartesu. Skretanje, često značajno,

posmatral i smo samo u odnosu na „pravu dok trinu”. Hteo bih sad darazmotrim to skretanje po sebi i za sebe.

Pre svega milenarizam. U kojoj se meri javlja u našim planinamasa svojim karakterističnim simptomima: proročkom strepnjom izazva-nom propašću sveta, koja se smatra b liskom1, očekivanjem potpuneizmene i srećnog kraljevstva2, istrebljivačkim antisemitizmom? Odgo-vor je jasan: vrlo malo. Seljačke sredine nije zahvatio „milenarizam”;varošice jeste, ali bez daljeg. Belibast može da proriče u svom špan-skom izgnanstvu da će se narodi dići na narode i kraljevstvo na kraljev

pos redno povodom pok ršte ne jevrejke, koja je Beat risi de Planisol dalaneke recepte za obrede niže magije. Dakle ne dolazi u obzir da neki

mesni milenaristi gone nepostojeće jevreje5. Narodna mržnja prema jevrejima, u ned osta tku povoda na licumesta, uopšte se ne javlja u našem selu žutih krstova. Ali antisemiti-zam je najzad samo bočni vid fanatizma revnosnih pristalica milenijuma. U središte tog fanatičnog sklopa se upisuje pre svega tema nemi-novnog i skorog kraja sveta. Ona opravdava razvijanje revolucionarnog

pro jekta koji ga prip rem a i koji se za njega priprema. Ali se ta temakod nas javlja samo u retkim epizodama, koje u mestu izazivaju,naprotiv, izvestan psihološki otpor.

Da su se glasine o kraju sveta, ili bar o ujednačavajućoj subverziji,širile Langdokom i grofovijom Foa još pre razdoblja koje razmatramto je izvesno. U svakom slučaju upisane su u kulturni horizont tog

razdoblja, a verodostojnost dobijaju od dalekih odjeka mongolskihnajezdi. Jedan trubadur može da posvedoči o takvoj strepnji: Evo sa Istoka stižu Tatari — kaže M ontanagol6. Ako to Bog ne spreći, sve će svesti na istu ravan: velike gospodare, klerike i seljake. Literatura? Da li?Godine 1318. glasine u narodu o kraju sveta šire se duž puteva koji

povezuju Pamije s gorn jim Ariježom. Te godine — priča Bertran Kor-dije, rodom iz Pamijea — naišao sam s druge strane mosta na teritoriji

parohije Kije, na četiri taraskonca, među njirna je bio i Arno de Savinjan. Upitase me:



skom izgnanstvu, da će se narodi dići na narode i kraljevstvo na kraljevstvo: potomak Aragonskog kralja će napasati svog konja na oltaru Ri- ma>... Sveti čovek, govoreći tako nailazi samo na učtivu radoznalostžene koja ga sluša, Gijmete Mori iz Montajua: A kad će to biti, Go- spodine? (Odgovor: kad to Bog bude hteo).

Videli smo s druge strane da dolazeći iz severnih oblasti nagliuticaj „pasturoa”4, narodskih milenarista i ubica jevreja, ne prelaziGaronu i oblast Tuluze. U Pamijeu je svakako verski zatucani narodantisemitski raspoložen, to se može videti po pričama o duhovima,

jevrejskim i hr išćanskim, koje kolaju gradskim sakristijama. Među avetima prepoznajem jevrejske po mirisu — kaže Arno Želis, stručnjak zarazgovore s mrtvima. Ali u selu Montaju jevreja nema, s razlogom,mada se za njih zna: u našoj seoskoj dokumentaciji pojavljuju se

* Otpadnik kao najpribližniji prevod reči „d evijant” (prim. prev.).1 Po sebi se razume da katolici, a i lokalni patareni (II, 405 i injra, str.610) veruju

uopšteno u kraj sveta, ali u nekoj neodređenoj budućnosti.2 Ap ok al. XXI—4.3 II, 63. Belibastovo fantaziranje odgovara, mada iz daleka, nekim spletkama koje

je ko nk re tno prav io Be rna rd Ljupk i 1304 . ok o sin a kralja Maj ork e (M oli nie r, str. 144 ). Vidi i tekst Pjera Morija (III, 237) o Belibastu: ovaj je najavljivao dolazak, za koji se zna koliko je bio drag svim milenarističkim srcima, novog cara, Fridriha, predodređenog da uzdigne patarensku crkvu i potčini katoličke svešten ike. Pjer, lakoverniji u drugimsluča-

jev im a (III, 23 4), bio j e do sta ske pti čan pre d tim Be lib ast ov im tvrd njama .4 Supra, XVIII gl. („Pasturo” — ili u prevodu čobančići, seljački pokret prvobitno

zamišljen u cilju odlaska u krstaški rat; 1320. se pretvorio u pravu egalitarističku seljačkubunu. U krvi je ugušio senešal Karkasona. Prim. prev.).

388

p — Sta je novo u Pamijeu? — Govori se (između ostalog)... i da se rodio Antihrist odgovorih

ja. Sva ko treba da dovede dušu u red, kraj sveta se bliži!

Na to Arno de Savinjan ubaci: — Jau to ne verujem! Svet nema nip očetk a ni kraja ... Hajdemo na spavanje (I, 160—161).

Arno de Savinjan, obrazovan ziđar, zasniva svoje zdravo verovanjeu večnost sveta na lokalnoj poslovici (I, 163), narodnom izvoru, zasni-va ga i na poukama — učeni izvor — koje je pre trideset godina dobiood svog učitelja Tolusa, koji je poučavao decu u Taraskonu (I, 165).Arnoa će uostalom Inkvizicija priterati uza zid prebacujući mu tosablažnjivo verovanje u večnost sveta. Da bi se izvukao braniće senedostatkom verskog obrazovanja. Zbog rada u majdanu kam ena rano izlazim s mise i nemam vremena da slušam propovedi (I, 167). Slabizgovor. U stvari heterodoksni zanatlija, koji odbija perspektivu opšteg

kraja, odjek je u tom pogledu dosta rasprostranjenog mišljenja unarodu Sabartesa, videli smo zaista da navodi u prilog svojim tvrdnja-ma poslovicu iz tog kraja: Uvek je bilo i uvek će biti da čovek s tuđom

ženom spava, i dodaje: čuo sam mnoge Ijude, stanovnike Sabartesa, kako

5 Međutim jedan pastir iz Montajua, ali emigrant, kao Pjer Mori, pod uticajem Belibastove propovedi natopljen je antisemitskim konceptima: svi ćejevreji u pakao posle Strašnog suda (II, 513— 514). O jevrejima, duhovima, vidi infra XX VII gl.

6 Nelli, Ero tique , str. 245, citira Montanagola, XX, 6, 8.

389

govore da je svet oduvek postojao i da će uvek postojati i ubuduće1. Istereči, koje Arno izgovara tim povodom, nema drugog veka sem našeg (I,

163), izgovara na drugom mestu, potpuno nezavisno, i na sličan način,Žaketa den Karo, prosta žena iz Aksa, pred drugim ženama, koje sukao i ona đošle po brašno u mlin: nema drugog^ veka sem našeg8Odbijanje nekog drugog sveta, zagrobnog sveta, u Zakete den Karo jenerazlučivo od živog skepticizma pred samom dogmom vaskrsenja9.('Naći ćemo se opet s našim ocem i majkom na drugom svetu ? Povratiće- mo svoje kosti i meso vaskrsenjem? Ma hajde!) Takav skepticizam se potmulo ili radikalno, kao u Arnoa i Žakete, suprostavlja oficije lnomučenju koje s propovedaonice šire sveštenici u Sabartesu i Mala braćaiz Pamijea (I, 206; I, 152).

Ođbaciti ideju kraja sveta, strašnog suda, budućeg života i opštegvaskrsenja, znači očigledno unapred poricati svaku propagandu milena-

rizma, takvog kakvog ga šire — na vrlo različite načine — „Pasturoi” ineka sveštena lica verujući u proročanstva potekla sa severa, ili sistoka10. Sabartes, zgrčen u svom arha izm u... avangarde, poka zuje seslabo propustljiv za nova strujanja (čak i otpadnička) katoličkog senzi-

bili teta , koja se nap rotiv šire po otvoreni jim oblastima donjeg kraja,kojima krstare prosjac i11, a možda ih obilaze i „Pasturoi”.

Treba li reći da se taj gorštački skepticizam sreće samo u varošica- ma gornjeg Ariježa, Aksu, Taraskonu...? Nikako! Arno de Savinjan ganalazi svud pomalo u Sabartesu, a ja nailazim zaista na ono što mu

a ni u milenarističku teoriju. Odbija i antisemitizam, drag krvavim pas turo ima milenijuma: duše jevreja mogu biti spasene, kao i duše hriš-

ćana — kažu seljani iz Gijomovog okruženja s njegovim odob ren jem 12.Istina i Beatrisa de Planisol, i Gijom Ostac, i Arno de Savinjan(ali ne i Žaketa den Karo) pripadaju izvesnoj seoskoj ili „palanačkoj”eliti. Ali ne bi se reklo da je narod u selu Montaju i u ostalimseljačkim parohijama bio u većem iskušenju od ove elite da prihvatimilenarizam, koji šire revolucionari iz donjeg kraja, došli sa severa, nitidoktrinu vaskrsenja, koja je istina priznata, ali bez naročitog fanati-zma. U Rabatu — priča Bernar d’Ort, stanovnik tog mesta — bilo nas

je nekoliko i šalili smo se u društvu Zanti je Makari (Gijomove žene), pred njenom kapijom na seoskom trgu. (Bio je praznik Sretenja.) Pošto smo se tako neko vreme šalili, rekoh Žantiji, pokazujući joj palce na rukama.

— Hoćemo li vaskrsnuti s ovim mesom i ovim kostima? Ma hajde! Ja u to ne verujem (I, 258—265).

U samom selu Montaju, kao i u Lordau, učenje braće Otije, kojese cenilo, izjasnilo se protiv vaskrsenja puti (I, 206): tako je sfcljaninArno Kogil (iz mesta Lorda), koji je želeo da i vuk bude sit i koze na

broju, verovao, kao i rimokatolička Crkva, da će tela vaskrsnu ti su-dnjeg dana, a nasuprot Rimu, Arno Kogil je mislio da će se ponovoraspasti kad se završi Strašni sud13!

Usled tako razvodnjenog mentaliteta ne dolazi u obzir da se naši



odgovara među slobodnim misliocima običnih sela: u selu MontajuBeatrisu de Planisol optužuju da je rekla da će tela biti uništena kao

paučina, jer su delo đavola (I, 309). Beatrisa dakle odbija vaskrsenje

tela: u tome se delimično oslanja na patarenski dualizam, koji smatrada telesna tvar potiče od đavola, te je dakle podložna propadanju.Sličan je i skepticizam Gijoma Ostaca, bogatog seljaka i bajia Ornola-ka. Jednog dana u njegovom prisustvu se kopa raka na seoskom gro-

blju i iz nje se vadi mnogo kostiju. To je za bajia prilika da izrazi kakomalo veruje u pojedinačna vaskrsenja, koja treba da se ostvare izovakve hrpe kostiju: kako duše preminulih mogu jednog dana da se vrate u iste one kosti, koje su im nekad pripadale — pita on većinu Ijudiiz sela, koji su se okupili pred rakom zbog sahrane (I, 206). Dođajmo ida Gijom Ostac nije nikako spreman da poveruje u opšte vaskrsenje...,

7 I, 167. Godine 1335. još jedan „devijant” (otpadnik) biće gonjen u Aks-le-Term u

zato što je rekao da je svet večan i da nema ni nagrade ni kazne posle smrti (A. Garrigou, Et ud es his tor iqu es. .. 1846, str. 250).8 I, 151. ,,vek” (sičc le) ov de znači „svet”. Reč sae cul um može imati dvostruki

smisao i „svetski” i vremenski (III, 70).9 Supra, i I, 151— 153.

10 I, 160 (istok); I, 177 sq. (pror očki milenarizam severnjačkog p orekla).11 O problemu ukorenjivanja prosjačkih kaluđerskih redova u donju grofoviju Foa,

vidi odličan članak Annie Cazenave „Les ordres mendiants dans I’Aude et l’Aričge”,Cahiers de Fanjeatvc, n° 8, 1973. str. 147: u vreme koje nas interesuje Mala braća iPropovednici su se naselili u Pamijeu još od 1269, ali ih nema uopšte kao monaških grupau Sabartesu južno od Prevoja Labar.

390

Usled tako razvodnjenog mentaliteta ne dolazi u obzir da se naši parohi jan i oduševe perspektivom opšte subverzije i raja na zemlji, poš to je ovaj nerazlučiv (prema „kiliastičkim” koncep tima ) od dve

navodno bliske okolnosti: s trašni sud i opšte vaskrsen je14. Recimo da jeniz povoda uslovio da se milenarističke teorije u Sabartesu sudare sizvesnim skepticizmom elite, neprijateljstvom najpromućurnijih seljakai ravnodušnošću mase.

*

Milenarističko skretanje nije kod nas najopasnije. Ni blizu! Mno-go je „opasnije” neverovanje u ovaj ili onaj vid dogme, retko potpuno,često delimično. U svakom slučaju široko je rasprostranjeno svomdužinom doline Ariježa, koja predstavlja kulturnu osu tog Sabartesa,

čiji je deo i selo Montaju. Vidite samo slučaj Rejmona de l’Era iz12 Isto tako Rejmon Labira, seljak iz Kijea, želi da se osveti Hristova smrt: ali za

razliku od Pasturoa koji u pariskom i akvitanskom basenu izvlače iz te želje povod za progon jevreja, Rejmon želi samo da se u krstaški rat pošalju u cilju osvete članovi višeg sveštenstva iz pokrajine (II, 323). Pomenuti Rejmon uopšte ne zna ko su jevreji. Jesu li

jevr eji Ijud i? (!) pita on svog paroha. On takođe meša, što je opet dokaz rteznanja, samog Hrista (naziva ga često „Bog”) i Boga uopšte (II, 319).

13 I, 378.14 O tim problemima vidi uopšte Cohn, 1961. ; Rapp, str. 158; o verovanjima u

večnost sveta, vidi Kantorovvicz, The King’s two bo dies ... str. 273.

391

Tinjaka. Ta seljačina je veći seljak no što je to uopšte moguće: bez prestanka je na njivi, na livadi, žanje žito iii kosi travu, napasa mazgu.

On veruje da je duša samo krv, duša dvonožaca i četvoronožaca, poštoih gleda kako listom umiru usled nedostatka krvi u razdobljima epide-mija. Ta krvava duša svakako prelazi u ništavilo posle smrti. Rejmonde l’Er ne veruje u vaskrsenje. Uostalom sve što kažu sveštenici, sve je to koješta. Raj je kad ti je dobro na ovom svetu, pakao je kad ti je loše.Tačka, to je sve.

Ovaj smeli mislilac je bespoštedni antiklerikalac! Biskup u Pami- jeu — kaže on — ne razl ikuje se od ostalog sveta ,;er j. .. i sere. Reći ćemi se da je to samo nepoštovanje Presvetlog! Ništa strašno... Da li?Huljenje Rejmonđa de l’Era ide mnogo dalje: na trgu u svom selu predtri zemljaka izjavljuje da je i Bog, drugim rečima H rist15nastao u bludu i govnima, u parenju, to jest koitusu muškarca i žene, kao i svi ostali.

— Još jednu reč i razbiću ti glavu pijukom — ubacuje RejmonSegi, užasnut bogohulnim rečima.

Do kraja logičan, Rejmon de l’Er ne veruje u devičanstvo Marije:„Devica” je zatrudnela s Josifom. Hristu poriče sve: i raspeće i vaskrse-nje i uspenje. Rajmon se dakle godinama nije pričešćivao ne verujući uEvharistiju (II, 130).

Eklektizam smelog mislioca iz Tinjaka dovođi ga da čas poriče bes mrtnost duše koja je samo krv, a čas b lagonaklono gleda na seobuduša: Rejmon je blizak ostalim seljacima u Tinjaku oni veruju da

se sve vrati na svoje mesto16. U mladosti je ovaj đavolski orač prolaziotokom dva meseca kroz napade ludila. Ali evo već dvadeset godina je

razuman i dobro upravlja svojim proljoprivređnim imanjem.U Tinjaku je Rejmon u margini mesnog mentaliteta, ali nijenikako izdvojen zato što je selo naklonjeno heterodoksiji i antiklerika-lizmu: među otpadnicima u Tinjaku Žan Žofr, rođak našeg Rejmona,u skladu s dosta osakaćenim „patarenstvom”, veruje da je đavo stvoriozle životinje (II, 121). Arno Lofr se družio s patarenima: on dušu jednežene iz mesta poredi s krmačom koja pripada Rejmonu de l’Eru (II,132). Gijmeta Vilar ne veruje u indulgencije (II, 122). Žak de Alzan iRejmon Filip hoće da udruže novac kako bi platili dvojicu ubica kojiće ubiti biskupa: tako više neće dolaziti u obzir da se plaća desetak na

jaga njce11.Mit o duši od krvi, drag Rejmonu de l’Er, nalazimo u istom obliku

izvan Tinjaka — u Ornolaku. Tu, pod brestom na trgu, Gijmeta Bene,istog imena kao i žena iz Montajua, prosta seljanka ima kuću, zeta i

baštu , ona razvija temu, s varijacijama, po kojoj je duša krv. Dokaz?Kad se odseče glava guski šikne mlaz krvi. A s njom i život. Dakle duša= krv18. Ili pak, kaže Gijmeta, prateći drugu misao, ona je dah, dakle ...vetar. Jer svako zna da samrtnik izdiše poslednji izdisaj: a šta je tajizdisaj ako nije duša, koju ćemo posle čuti kako ječi noću lutajući kaovetar u vetru, urlajući kao mačka u vreme ljubavi? Dok ta duša nenađe najzad pravo mesto” mesto konačnog spokoja



duša: Rejmon je blizak ostalim seljacima u Tinjaku, oni veruju daživotinje imaju dušu i čak, u slučaju mazgi, dobru dušu; jedan od njih,čiji je uticaj na Rejmona de l’Era veliki, zbog toga bez oklevanja pušta

svoju mazgu da pase već izraslo žito đrugog zemljoradnika. U moje mazge je duša dobra kao i u tog zemljoradnika.Sam Rejmon de l’Er se uzdiže do nekakvog materijalizma ili,

treba li reći naturalizma, ili divljeg spinozizma. Kao i onaj seljak izKosua (u blizini Montajua), u čijem društvu je pokosio livadu, dugo jeverovao da Bog i Bogorodica Marija nisu ništa drugo, već svet koji vidimo i čujemo (II, 129).

Kad je reč o etici, u Rejmona nema svesti o grehu, bilo da je u pitanju ubistvo ili „incest” s bliskom prirođenom rođakom. Naš ječovek bio uostalom ljubavnik svoje svastike Rejmonde, sestre njegovežene Sibile (II, 132). U stvari samo briga za dobar glas, a ne osećanjemogućeg greha, sprečava ga da počini neka ozloglašena dela.

Rejmon, čak i u svojoj parohiji, u kojoj je bilo svega i svačega,miriše na sumpor. Ljudi ga se plaše. Smatraju ga da je bivši ludak, čakmožda i veštac. Jednog dana je orao njivu svoje ljubavnice ispod sela,ljubavnica se zvala Rodijer. Neoprezno je u ralo upregao dva bikčića ilineukroćena vočića, oni se razmakoše i jaram spade. NepokolebljivRejmon reče samo nekoliko reči: Đavole, vrati jaram na mesto . Odmah

15 Stalno ista zabuna, tako česta u Sabartesu, između Boga uop šte... i Hrista posebno, koga seljaci nazivaju opštim nazivom „Bog”.

392

nađe najzad „pravo mesto , mesto konačnog spokoja...Gijmeta Bene iz Ornolaka (kao i Rejmon de l’Er) prihvata istov-

remeno (I, 260—262) dva koncepta, vrlo malo hrišćanska i... ne bašmeđusobno pomirljiva: koncept materijalnosti duša i koncept velikogatmosferskog ili metampsihotičkog strujanja tih duša posle smrti. Tuimamo nekoliko osnovnih ideja iz folklorne misli Sabartesa, Soa iMontajua... Folklorna misao koja, u stvari, nije lišena veza s učenommišlju19.

Za Rejmona Sikra (iz Askua), odgajivača krava i žitarica, dušanije ni krv ni dah, već prosto hleb. Utoliko je dragocenija. Ali jenažalost podložna kvarenju i propadanju: u vreme kad Sikr razvija

pred ljuđim a u svom selu, okupljenim na trgu kao što je red, ovu pšeničnu teor iju, glad zaista preti.

Teoretičar smrti duše, Rejmon Sikr je i u vezi s patarenstvom (II,360—370). Jeres, potkopavajući katolički monopol, zaista otvara put

16 II, 126. Ima tu verovatn o tragova (đavolskih prema samom optu ženo m ili prema potkazivaču?) usputne magijske tehnike koja se koristi u kroćenju mužjaka pri oranju.

17 II, 122. U po gledu svih pod ataka o Rejm onu d e l’Eru i Tinjaicu vidi II, 121, 122, 126, 129,130 i 132.

18 Du ša pu ti je u krv i (Levitika, 17— 11; ista misao o „duši od krvi” u vreme Tertulijana i Origena: Spanneu t 1957, str. 181—182; Origene, Ent retie n av ec H ćr ac lid e od 9— 20 i 12— 14, izd. J. Schćrer, Paris, 1960. str. 77—82); smrtna duša, čak krvava prema langdoškim jeresima od X do XIII veka (Alain de Lille, Contra haereticos, I, 27 u Migne,

Pa tro log ie latin e, t. 210, kol. 328; D’Achery, Spicilegium..., Paris 1666, sv. 7 str. 341).19 Vidi reference J. Duvemoy u I, 260, beleška 99.

393

folklornim strujama koje su mu prethodile, one su prehiršćanske a nehrišćanske ili antihrišćanske, i nemaju ničeg zajedničkog s pataren-

stvom (sem možda u ravni koja hrani kolektikvno nesvesno), ali snagui smelost crpu iz okruženja mentalnog osporavanja koje svud pomaloseje delovanje božjih ljudi20. Seljački naturalizam posebno poriče do-gme o božanskom stvaranju i božanskom delovanju, a ovaj je ojačanverovanjem patarenskog porekla, ali je ovo manje ili više prešlo usabartesku vulgatu po kojoj priroda i materija nisu i ne mogu biti delodobrog Boga. Đavo, a ne Bog, dovodi do cvetanja i zrenja biljaka —tvrdi u Aks-le-Termu izvesno dualističko pravoverje, koje oličava čo-vek iz tog mesta21. A mnogi seljaci iz Bedejaka, Kosua, bliski pataren-stvu uostalom, koriste ovo obezvređivanje Boga da bi vratili, ili dali,svetovnoj prirodi suverena prava koja traži: drveće potiče od prirode

zemlje, a ne od Boga — kažu Arno iz Bedejaka i njegovi sugrađani, s

njim, pod brestom na seoskom trgu (III, 51, 60). Vreme u svom toku donosi hladnoću i cveće i žito, i Bog tu ništa ne može — kaže Ejkar Boreiz Kosua nekolicini prijatelja, okupljenih kraj ognjišta u kući jednogod njih oko podne jednog snežnog dana. Arno Tejseir, koji mlati žito,ispoveda prostijim rečima veliku nevericu u metereološke božanskemoći kad je u pitanju kiša22.

*

(II, 98). Poznata je po svojim milosrdnim delima: milostinju daje svimsiromasima u mestu (II, 85), tako da čak prazni sopstvenu kuću.

Oda je rođena severnije, u Lafažu, u današnjem departmanu Od,tamo je njen roditeljski dom (II, 92); na pričešće je naišla kao na prepreku na svom putu. Prvo pričešće, kao i svi mladi iz n jenog rodnog sela, primila je kasno, tek po udaji u osamnaestoj ili devetnaestojgodini najranije, punu godinu po udaji.

Udala se rano (sa sedamnaest godina), savesna, neurotična, OdaFore će dobijati grčeve u kojima će čupati odeću sa sebe. Muči jeosećanje krivice — sa stvarnim ili izmišljenim osnovom, iz daleke ilinedavne prošlosti — te seljanka iz Mervijela poistovećuje sećanje nasvoj greh, ili kvazi-greh, s nekim uskršnjim pričešćem, koje je u njenojličnoj biografiji usledilo teškom grehu, koji je počinila, a nije ga

priznala ispovedniku. Možda je to način da smiri neko vrlo staroosećanje krivice... Griža savesti zbog tog greha u svakom slučaju mučiOdu. Pored toga je progoni opsednutost prljavštinom. Zene su mi

pričale — kaže ona — da je neka žena noću rodila ćerku u jednoj ulici našeg sela, Mervijela, nemajući vremena ni da uđe u svoj ostal. Stalno sam mislila na tu prljavštinu koju izbacuje telo žene pri porođaju, svaki

pu t kad je sveštenik dizao hostiju s oltara mislila sam da j e telo Isusa Hrista uprljano tom prljavštinom... I onda sam mislila da to nije telo Hristovo73.



Pošto je reč o osetljivoj tački, dovođenje u sumnju ili izrugivanjeevharističkih pojava može da dovede bez velike opasnosti do detinješale. Neki vrlo mladi najamni radnici, okupljeni za poljoprivredneradove, dižu krišku repe kao hostiju da bi podražavali službu božju.Takvi nestašluci, na koje smo već nailazili, izgledali bi bezopasni sva-kom drugom sem Inkvizitoru. Međutim, ne samo zbog njih, ne trebazaboraviti prave probleme: kad osećajna i nežna seljanka kao OdaFore, gubi veru u stvarno prisustvo tela Hristovog, posledice mogu da

budu pogubne po tu osobu. Nije reč ni o kakvoj detin jariji.Oda Fore živi u Mervijelu, seoskoj parohiji u grofoviji Foa sever-

no od Labarskog prevoja, ali sasvim blizu severne granice Sabartesa.Ona je bogata seljanka, supruga Gijoma Forea. Ima dve ili tri služavkei dadilju u kući. U Mervijelu joj se obraćaju sa Gospođo, ali je vrlo

bliska i dalje seljačkoj sredini, prisno razgovara sa svojim služavkama,koje i žanju na njenom imanju i svraćaju do nje kad se vrate s posla

20 Primećuje se i slična uloga Islama, čije prisustvo ne tako daleko: u Kataloniji i oko Valensije, doprinosi potkopavanju katoličke dogme u gorštačkim duhovima: vidi III, 60 (reči jednog seljanina iz Rabata u gornjem Ariježu).

21 I, 283. AJi pastir Žan Mori (II, 461, 482) veruje da Bog daje cve tan je i z renje , to je dru ga struj a, koja nag inje pol ovi čn om dua lizm u.

22 III, 346—347; i II, 166. Još je složenije m išljenje Amo a Kogila, odgajivača kravai ovaca, on u načelu priznaje Bogu ulogu stvoritelja i pokretača vidljivog sveta, ali odbijaverovanje da je Bog tvorac i vukova i drugih štetnih i đavolskih životinja, koje proždirunjegove krave i ovce (I, 378).

394

Č udan je prelazak u tom Odinom fantaziranju od hran e koja seuzima „oralno” (hostija), do genitalnog prljanja (posteljica, itd.).

Bilo kako bilo, pod uticajem tog navodnog greha, opsesivnog ineopranog, uvlači se sumnja u Odinu dušu i muči je. Mlađoj ženi jeonda dvadeset i dve godine. Još veruje u Boga na nebesima. Ali ne i uBoga koji je, kako kažu sveštenici, u svetoj tajni na oltaru. Ponekad me

— kaže ona24 — obuzme bes, ne mogu čak ni Bogu i Blaženoj Mariji da se molim!

Očajna, Oda najzad priznaje svoju nesreću suprugu, Gijomu Fore,kome se obraća s „gospodine”:

— Sancta Maria, gospodine! Kako je moguće da ne mogu da verujem u našeg Gospoda?... Sta to biva? Kad sam u crkvi, u času kad uzdižu telo Hristovo, ja ne mogu ni da mu se molim ni da ga gledam..., a kad hoću da ga pogledam, pred očima mi se ispreči ne znam kakvo

„sprečavanje” (odbojnost), koja me obuzme75.

23 II, 94 (dva teksta). P rimetiće s e da Oda Fo re koristi, bar slučajno, reč „Hr ist” ili „Isus Hrist”, a ne samo „Bog” ili „Gospod” uopšteno. To dokazuje, kako sam već ukazivao, tu i tamo u ovoj knjizi, izvesnu hrišćansku kulturu, svojstvenu pre seoskoj eliti, nego običnim seljacima.

24 II, 101. Primetićemo povodom opsednutosti prljanjem, da je u pitanju opšte mesto izvesnog senzibiliteta tog doba, viđenog u dugom trajanju (vidi D e Mis eri a Inoćen- tija III, u studiji Chr. Martineau-a, Le Thč me de la m or t... I deo, IV gl.).

25 II, 83 i II, 85 (dva tek sta dijaloga s muž em).

395

„Histerično slepilo”? Muž, u skladu s oksitanskim bračnim odno-sima, nema nimalo razumevanja. Žena mu u najđubljem očajanju izno-

si „isposvest”: — Bog ne može ni da oprosti moj greh niti može da mi pomogne (II, 86).

Na to se Gijom Fore ograničava na vređanje mešajući ,,ti” i „vi”: — Prokletnice, kako to! Jesi li ti pri sebi kad tako govoriš?... Izgu-

bljeni ste! Đavoli će vam odneti i telo i dušu. A ja ću vas oterati. Ako jeste to što kažete. Ako se odmah ne ispovedite26...

Oda Fore je mazohista, sklona samokažnjavanju, namerno tražisramotu, videćemo je kako preklinje biskupa da joj nametne javnoispaštanje da bi je svet blatio i vređao (II, 95). Ne zađovoljava se dakleuvredama svog muža. Traži s nasladom žensku grdnju, koju joj nećeuskratiti njena tetka, Ermangarda Garodi: ova će se, poučavajući neća-

ku valjanoj molitvi, prepustiti žestokom napadu27: Kako! Izdajnička dušo! Vi ćete jeretički uprljati jedan ostal i jedno mesto, koje jeres dosad nije takla... Izgubljeni ste ako se ne ispovedite. Napolje! Upomoć! Zvaću u pomoć!

Sve se odigrava kao da je jadna Oda obnovila dobrovoljno protivsebe roditeljski par: suprug Gijom i tetka Ermangarda igraju represiv-nu uloga oca i majke, udruženih protiv ćerke.

Slučaj Fore se odvija u kontekstu histerične morbidnosti, pogađa junakin ju, ali i n jeno okruženje, rođake, dadil je i služavke. Oda će bitiizleČena posle neuspeha ispovednika tek odlučnim mešanjem Bogoro

Treba najzad podsetiti, posle ovog ili onog skretanja, na tvrdo jezgro otpadniš tva koje je seljaštvo usvojilo: patarensku jer es29. U seluMontaju i drugde. U selu Montaju više nego drugde. Kratko podseća-nje: dogme patarenstva kao takve ne spadaju u moju temu. Kao što nespadaju ni dogme katoličanstva kao takve... Moj je cilj i dalje da kroztakvu i takvu etiku ili verovanje osvetlim seoski senzibilitet i sociologi-

ju. Nećemo zaboravit i ni da je između prista lica patarenstva i v ernikakatoličkih dogmi granica nejasna, lako je prelaze u oba smera isti ljudikoji se ne kolebaju da love ribu na obe obale. U tome mnogo što —štazavisi od promenljive mreže poslovnih i prijateljskih veza, koje svako ponaosob ima s drugima. Koristeći prihode koje stičem svojim radom —kaže Pjer Mori — želim da učinim dobro i jednima i drugima (podrazu-

meva se ljudima i jednog i drugog opredeljenja, katoličkog i pataren-skog). Pošto u suštini ne znam koja od te dve vere više vredi. Mada sam u stvari više pripadnik vere jeretika: prosto zato što su moji razgovori i moji odnosi s jereticima važniji nego s ostalima30.

U selu Montaju i u Sabartesu patarenska doktrina, kao što je red, ,nalazi se na ekstremnoj liniji izvesnog odricanja vrednosti svetu, kojise smatra lošim, niskim, pokvarenim. S te tačke gledišta i bez obzira nadoktrinarno zaleđe, jer mogu da se međusobno razlikuju (posebno kad

je u pitanju Ote lotvorenje), nem a apsolutnog suprostavljanja tih nega-

*



izleČena, posle neuspeha ispovednika, tek odlučnim mešanjem Bogoro-dice, koju su preklinjale žene iz kuće Fore. Ovim se uloga Hristovemajke kao jemca i zastupnika ženske vere još jednom potvrđuje...

Izuzetan slučaj seljanke iz Mervijela odudara od dokumentacije oseljacima i muškom neverovanju, na koje se obično naši tekstovi prvenstveno pozivaju. Lisjen Fevr je razaznavao u mentalite tu prekar-tezijanskog stanovništva ogromnu glad za božanskim. Naši tekstovimeđutim dokazuju da su daleko u „zaostaloj” planini postojali, umanjini, neki „anoreksici” u pogledu verskog osećanja, a oni na nefor-malnim skupovima seljana nalaze slušaoce koji čas odobravaju, a čas segnušanju. Muškarci, seljačine, doživljavaju svoje neverovanje, dostarasprostranjeno, ali više delimično nego potpuno, kao mržnju, pod-smeh i seksualni, psihički i socijalni nekonformizam. Oda Fore jenaprotiv jedna od retkih žena u uzorku otpadničkih seljana: ona osećagubitak svoje vere u evharistiju kao bezgraničnu nesreću, koja bi bila

skoro paskalovska da se nije oborila prvo na neurotičnu ženu28.

2< II, 83; II, 86 (dva tek sta).27 II, 88 i pas sirn u svedočanstvu Ode Fore.28 O „ogromnoj gladi za božanskim”, vidi L. Febvre, Au coe ur rer elig ieu x... str. 37;

vidi takođe Rapp, str. 162, Lucien Febvre (Rabelais) i uglednš medievalisti kao Mollat(C. D. U. 1962. sv. I, str. 10, 32, 37; i 1965. sv. I, str. 80—81) i Perroy (C. D. U. I, str. 25)misle da „problem neverovanja” u srednjem i u XVI veku treba da se postavi, ili tačnije da se ne postavlja, zavisno od suštinski religijskog, natprirodnjačkog, magijskog i lakbver- nog mentaliteta većine ljudi. Tek, kaže L. Febvre ( Ra be lai s. .. izd. 1968. str. 407) od 1641.

396

tivnih stavova i skoro isto tako radikalnih stavova prema svetu nekihekstremista, koji međutim nisu uopšte „patareni”, i ostali su „hrišćani”

(kad Cyrano de Bergerac izjavi: u čovelai treba verovati samo u ono Sto je Ijudsko), moguće je doći do smisia za nemoguće i dakle za racionalno, dakle za neverovanje. Avaj, taj tekst Sirana je u stvari Montenjov, Es sai s (u poglavlju Sorcieres knj. III, XI gl. str. 147 izd. Flammarion 1946) Ali Montenj se tako malo navodi (samo dvaput i to neke sitnice) u velikoj knjizi L. Febvre-a o R ab el ai s- u. .. Istina koristiti obilno Montenja dovelo bi možda izvanrednog istoričara kakav je L. Febvre do uravnoteženja njegovog XVI veka, kojeg je konačno knjiga o Rableu suviše povukla ka iracionalizmu. Protivrečeći onima koji misle da prosti i nedovoljno izveštačeni ljudi Starog intelektualnog poretka, počev razume se od seljaka, nisu bili sposobni za „bezverje”, navešću pronicljive reči, uprkos nepravednog prezira koji se u njima oseća, koje je izgovorio Benigne Bossuet, pronicljiviji u to od — L. Febvre-a, kad je reč o skepticizmu prema evharistiji. Bo g čin i uzv išen e,

ne raz um ljiv e stv ari (kao što je tajna evharistične transubstancijacije) i nema tu ničeg iznad njega, a to što to sv et od bij a i š to se opi re tak o vis ok om otkr iču to je u p rir od i živ oti nj sk og čo ve ka (B. Bossuet, L e Jeu di saint , m ćd ita tio n sur lE va ng ile , izd. 10—18, Paris 1963, str. 149). Greška L. Febvre-a u toj oblasti bila je bez sumnje u tome što nije ostao veran

sopstvenim metodama i što je sudio o bezverju srednjevekovnog ili renesansnog doba prema strukturama našeg bezverja Prosvećenosti, racionalističkog i savremenog.

29 U nekoliko mahova sam ukazao na (dobro pozna te) podatk e o ponovn om uvođenju patarenstva u Sabartes i posebno u selo Montaju, preko braće Otije počev od 1300. Međutim različiti tekstovi (posebno I, 357 i I, 219: jeretička propaganda u selu Montaju još od 1294) podvlače da jeres u stvari nikad nije bila potpuno odsutna iz ovog kraja za vreme i od XIII veka.

3° III, 209. Vid i i II, 420; III, 185; III, 136 (P. M ori na misi u Arku ) i III, 360 — 361 . Mnogi stanovnici Montajua i Sabartesa imali su običaj da verski i politički igraju na obe strane ili, kako kaže seljak A. Lofr iz Tinjaka da pe ca ju na obe ob ale (II, 109). Vidi i Pjer Mori o dvostrukom pripadništvu: III, 234.

397

u užem smislu reči. Između jednih i drugih više je, rekao bih, razdra-žljivosti nego protivrečnosti.

Naši mon tajuski seljaci, sa parohom na čelu, pod utica jem su božjih ljudi: prihvata ju dakle, kad su u patarenskom raspoloženju , pos tojanje Boga, tvorca dobrih duhova, i postojanje đavola, tvorcaovog sveta, grešne i prolazne puti. Eto zašto u toj perspektivi Hrist unačelu ne može imati zemaljsko telo, prema takvoj hipotezi zaista biIsus samim svojim otelotvorenjem postao delo satane.

Montajuski pastiri rado raspravljaju o teologiji, kao što na jugu uXIX i XX veku ljudi na selu bilo kojim povodom raspravljaju politička pitanja. Č injenica je da pas tiri skloni pata renstvu poneka d okleva ju(ne uviđajući to do kraja) pred nekim pitanjem doktrine, na primer dali je Satana oduvek postojao kao i Bog (kako bi to hteli takozvani„radikalni dualisti”, čiji je uticaj bio tako jak u Langdoku), ili je —

stav bliži „pravom” hrišćanstvu — Bog stvorio đavola, koji sa svoje strane stvara zlo i svet: to bi bio onda neki polovični dualizam. Urečima dva brata Morija, i u rečima njihovih zemljaka, poneki navod bimogao ići u jednom, a drugi u drugom smislu. Zbog fizičke nemogu-ćnosti da sazovem koncil Montajuaca iz 1300. godine da bj odgonetnuo„pravi” smisao doktrine koju su tumačili ili primili iz u^ta braće Otije,uzdržaću se od širih kom entara o ovom pitanju 31. Šta/više treba li odseljaka očekivati, uzorno strogo doktrine, koju s pravom zahtevamo od profesiona lnih teologa? x

Ocrtava se mitski ciklus duhova od mitskog pada, dugo i neprija-tno razdoblje seobe duša po ovom svetu i najzad povratak na nebo

posle ulaženja u jere s i nakon poslednje smrti. Ide se od mita dorituala u logičnim etapama, gde jedno opravdava drugo. Ljudi iz Mon-tajua se zaista ritualno drže jeresi u uprošćenom vidu: žrtvovali susporedno da bi bolje sačuvali bitno i još jače podvukli glavne postupke.Mislim pre svega na consolamentum, obred nad obredima: on za obi-čne „vernike” u našem selu predstavlja samo pristupanje jeresi, obredse primenjuje u slučaju smrtne bolesti pred kraj njihovog zemaljskogživota. Consolamentum u gornjem Ariježu počev od 1300, i posebno uselu Montaju, dostiže vrhunac u postupku zvanom endura: endura jesamoubistvo gladu, činjenično ako ne i načelno, i predstavlja posleđnjeiskušenje koje sebi nameće jeretički ili utešeni vernik na podsticaj svojih

bližnjih i božjih ljudi. Ovaj poslednji podvig je često smrtan (a bio je

nepoznat ili skoro nepoznat nekad, u toku XIII veka u Langdoku) iodražava radikalno odbijanje putenog sveta. Izgleda da je karakteristi-čan za patarenstvo braće Otije, a posle 1300. će biti uobičajen umontajuskoj religiji.

Consolamentum i endura su krajnja rešenja. U ravni svakodnevnihverskih dužnosti beležimo i u selu Montaju i drugde postojanje obredamelioramentum, reč je o blagoslovu božjih ljudi, a daju ga vernicimakoji ih „obožavaju”. Ući u igru tog blagoslova — obožavanja značilo je

pot puno zaslužiti naziv vernika, a u slučaju smr tne opasnosti, konačniobred, consolamentum. Uz melioramentum idu i poljupci mira i blago-



Patarenstvo u selu Montaju je takođe i pre svega mitska priča o jecjnoj istoriji. Priča se neumorno, obogaćuje varijanta ma, na pose limakraj seoskih ognjišta. Na početku: pad. Đ avo je nekad uspeo da zavededeo duhova koji su okruživali dobrog Boga u raju: oni su pali s nebesai ovde dole ih je njihov zli zavodnik zarobio u zemljane tunike ili u putena tela, izvajana od ilovače zaborava (III, 132). Od smrti tela dosmrti tela ove pale duše i dalje trče kao lude od tunike do tunike, ovaili ona duša može tako da se otelotvori u životinji ili čoveku dok ne dospe — kaže Pjer Mori — do tela gde će najzad biti spasena, jer onda kad konačno uđe u jeres ušla je u stanje pravde i istine. Samim tim po izlasku iz tog poslednjeg odela (= po smrti tog tela) ta duša se vraća na nebo. Ali dok ne uđu u jeres, duhovi su osuđeni da lutaju od tunike do tunike (III, 220). Seoba duša je dakle u srcu patarenstva (uopšte) imontajuskih mitova (posebno), ona predstavlja za pale i napaćene

duhove, za njihovog dugog boravka na zemlji, ono što je u katoličkojveri čistilište32.

31 Najspecifičniji su, uostalom odlični, radovi o patarenskoj doktrini kod ljudi gornjeg Ariježa i Montajua između 1300. i 1324. gospođe Anette Pales-Gobillard, Le Comtć de Foix... neobjavljena teza pripremljena oko 1970. pod vođstvom gospođice C. Thouzellier, i takođe, mada stari i obojeni pristrasnošću, ali izvanredno obavešteni, članci J. M. Vidal-a 1909.

32 I, 203, 228, 283, 472; II, 408 (ovaj tekst podvlači da prelazak duša u tela životinjapredstavlja njihovo ispaštanje za grehe počinjene prvobitno ,,na nebu” u času pada).

398

slov hleba, koje daje božji čovek prilikom zajedničkog obeda u s verni-cima. Između njih i Boga stupa, kako vidimo, skoro stalno božji čovekkao povlašćeni posrednik. Njegova reč je droga, žene više ne mogu da

je se liše, čak i kad bi hte le da su dobre kato likinje (I, 238). U svakomslučaju obični vernici heterodoksije nemaju uopšte pristupa ličnoj mo-litvi: nemaju čak ni pravo da strasno čitaju Pater Noster. Č ak i kad gaznaju, što je čest slučaj. Č itanje očenaša je u načelu ostavljeno Božj im

Ijudima ili dobrim hrišćanima i onim vernicima koji su malo pre svojeverovatne smrti očišćeni i primljeni u jeres putem obreda consolamentum: dakle koji su i sami postali dobri hrišćani. U svemu, ma kakva bilarazličita tumačenja najboljih stručnjaka osnovnih tačaka nekadašnjedoktrine33, izgleda mi izvesno da su u samom selu Montaju oni koji su

prihvatili patarenstvo svoju veru doživljavali kao krajnju i herojsk uvarijantu hrišćanstva, a ne kao nehrišćansku religiju. Prosto rečeno patarenstvo u selu Mo ntaju je po svhatanju dom orodaca samo pravo

hrišćanstvo. Nasuprot lažnom katolicizmu fariseja, kako ga naziva Gi- jom Belo (I, 473). Č injenica da domoroci doktrinarno u tom pogledugreše, ne sprečava ih da duboko u sebi budu uvereni u takvu ocenu. Aza istoričara sela je pre svega to uverenje važno34.

33 Vidi prikaz polemike Morghen -Dondaine u Cahiers de Fanjeaux br. 3, str. 31 sq. iz pera E. Delaruelle-a

34y Vidi G. D uby, Bo uv ine s.. ., str. 171— 172; A. Vauche z, Spiritualitć du Moyen- -Age... Paris, 1975. i Musy, Rev. hist. januar 1975. str. 52—53.

399

Opsednuto problemima neba, selo Montaju je ipak prizemno:

sveto je u ovom slučaju prikriven izraz socijalnog, utoliko izrazitiji...što se javno ograduje baš od te latentne sadržine. Božji ljuđi u Sabarte-su nisu samo čista bića, čiji je zadatak da spasu duše seljana i da ihodvedu u raj. Pjer Otije, Prad Tavernije i tutti quanti nisu mirni i

bezaz leni, zaneseni pesnic i načela dobra, koji bi se mogli upo red iti sknezom Miškinom iz Idiota Dostojevskog. U stvari „dobri hrišćani”,čije vrline Montaju neumorno veliča, obavljaju socijalnu funkcijuusmerenu ka integraciji protivrečnih elemenata među ljudima na kojeutiču. Ove pobožne ličnosti rade u društvu, koje je pod slabom upra-vom i rasparčano, te opasnosti drobljenja i ustremljivanja jednog domus-a protiv drugog, jednog klana protiv drugog, nisu zanemarljive.Otijeovi su osnaženi svojom mrežom prijateljstava i klijentele i svojomugleđnom genealogijom i jeretičkom i građanskom, skoro plemićkom.Zajeđno sa svojim manje visoko rođenim saputnicima, kao što suBelibast i Prad Tavernije, planinski sveci vrše dužnost dovođenja uokvire poštovanja društvenih vrednosti, smiruju nasilje ne pribegavaju-ći (sa svoje strane) protiv-nasilju represije. Primaju zakletve. Vidljivo,skoro egzibicionistički, poštuju njivu pod usevom, vinograd i tuđu ženui tako ukazuju poštovanje i pravu svojine na selu te ovo u praksi i nijetako nerazvijeno u to doba, kako to tvrde tradicionalne analize naosnovu istorije prava35. Monografije Ernesta Želnera o drugim planin-ki d š i lj S d lj k d j č š j

* strogo hrišćansko učenje. Njihovi sveštenici drže konkubine. U Sabar-tesu se duboko klanja moralnim zapovestima hrišćanstva, ali se zadrža-va pravo da se krše sve do krajnjeg zavođenja reda, koje će prethoditistavljanju u mrtvački sanduk. U stvari svi ti Ijudi hoće da budu čisti, ali ne jo P6. Otuda potiče genijalna izmišljotina obreda consolamentum: onljudima dopušta da žive ne u potpunom neredu, svakako, ali u slobodiustrojenoj pre običajem nego etikom. Zahvaljujući njemu može čovekda bez mnogo brige sačeka veliko pranje grehova putem pristupanja

jeresi uoči odlaska na put u večnost. Oda tle potiče i domišlja ta defini-cija ličnosti „Božjeg čoveka”: on je čist, ne laže, ne jede meso ni sir, ne spava s ženama, ne uzima tuđe zlato i srebro — kako kažu na desetinetekstova... Prosečnom seljaninu je dakle dovoljno da poštuje BožjeIjude u predviđenim formama i da tako pokaže privrženost „pravomhrišćanstvu” (alias jeresi): time beleži put na čijem cilju će biti conso-

lamentum, koji će mu širom otvoriti vrata raja. U iskušenju smo dakažemo kako je Montaju našao rešenje klasičnog problema: kako bez velikog truda stići u raj. Ali izbor sela s žutim krstovim je povukao takotešku inkvizitorsku represiju, koju su žrtve hrabro podnele, da bi bilonepristojno prikazati pitanje na humorni način.

Bilo kako bilo, što je kraj manje zdrav, čist, moralan to su mu pot rebniji svetitelji, koji će to zaista biti i koji neće biti na vitražima većživi, od krvi i mesa, i koji će biti što bliži, stvarno (Pjer Otije) ili

prividno (Belibast), iđea lu svetosti kako se on doživljava. Jedno jenaknada za ono drugo Pobožni način života sasvim malog broja nado



skim društvima u zemljama Sredozemlja, umesne su kad je reč o našojtemi. Zaista smo u oblasti Montajua pred seljanima koji se izričitonazivaju hrišćanima (šta bi drugo?), ali za njih je hrišćanstvo, ili „pravohrišćanstvo” kako kažu, dovedeno do krajnosti jeresi, više stvar poisto-većivanja i formalnog pristupanja (zbog spasa duše), nego dubljegvršenja verskih dužnosti koje bi uobličavalo pobožno ponašanje čovekau svakom trenutku ovozemaljskog života. S jedne strane stanovniciMontajua priznaju neophodnosti onog sveta, hrišćanske doktrine ietike dovedene do patarenskog paradoksa i ovo priznavanje je iskreno,čak dirljivo. Ali je, usudujem se da kažem, nekako priznato kroz zubeviše nego iz dubine srca, srca koje bi bilo obavezano pretpostavkomsvakodnevne pobožnosti. Drugo opterećenje: ti seljani u svojoj seljač-koj masi su nepismeni. Knjiga, po definiciji pobožna (nema nereligij-skog rukopisa u prometu u Sabartesu) za njih je sveti predmet, koji sestavlja na glavu samrtniku za obreda consolamentum, ili se na njojzaklinje. Ali taj „predmet” nije za njih nešto što pojedinac čita i očemu razmišlja. Prepuštaju dakle nekoj svetoj ličnosti, obrazovanijojod njih, da im sadržaj protumači. Stoga su i ponašanje i moral Monta-

juaca, kako smo videli i još ćemo videti, opuš teni . Zahtevaju pravo na planinske običaje i slobodu. Njihovi seksualni običaji, mada nisu niiskvareni ni raspušteni, znatno su opušteniji no što to dopušta u teoriji

35 II, 75—76 (zakletve); II, 385 (poštovanje svojine).

400

naknada za ono drugo. Pobožni način života sasvim malog broja nado-knađuje uobičajenu opuštenost, pomalo grešnu, čitave mase. Dovoljnasu dva ili tri pravednika da in extremis spasu članove zajednice, koji bi

inače završili kao polu-prokletnici, osuđeni posle smrti na neslavnuseobu duša u tela životinja, u paklenom ovozemljskom svetu. Običnivernik dakle nema potrebe da se i sam drži primernog života, dovoljno

je da ima opunom oćenika za svetost! Dovoljno je da mu je pod rukomdobar svetac, dobar božji čovek, jedan Otije, ili Tavernije, ili Belibast:zasipaće ga poklonima, a on će zauzvrat darivati svojim vernicima

posredničke molitve, pobožnu milost, pa čak i plod nost zeml je, da negovorimo o umesnim savetima za svakodnevni život: izbor noći s mese-činom za svadbu, izbor supruga itd37. Pošto je Božji čovek (vidi slučajOtijea, Belibasta) takođe nekakav mirovni sudija, pokretač malog taj-nog društva u selu, to je pravo uživanje za ljubitelje jeze tajnosti. Može

se dakle nastaviti sa starim, prijatnim i opuštenim sabarteskim nači-nom života. Moći će se, adut više, odbiti plaćanje desetka i nameta naovce zvaničnoj Crkvi, koji bi ispraznili džepove, sanduke i torovestanovnika. Mesni svetac od krvi i mesa dovoljan je jemac svega, uznešto poklona koji manje staju od desetka. Pojavljuje se dakle i eko-nomska računica tamo gde je najmanje očekujemo.

36 E. Gellner, 1969. str. 298; i 1970. pa ss im .37 III, 104 (posredovanje); I, 292 (mesečina) itd.

26 Montaju 401

Sveci, Božji ljudi, savršeni ili pravi hrišćani, marabui naših arije-ških Pirineja su zaista (da pozajmimo izraz Ernesta Zelnera) duhovni

gospodari granice. Oni obezbeđuju povoljnu vezu malog kraja, kojičuva svoje poznate običaje — ne potpuno raspuštene ali ni potpunohrišćanske — i velikog Boga „pravog hrišćanstva”, s kojim će morati dase pogađa jednog dana kako bi se došlo do spasa. Kao carinik nagranici onog sveta božji čovek je „prijatelj Boga” (III, 356), član

posebne klijentele i m reže prijateljsk ih veza Najvišeg bića. Zahvaljuju-ći njemu žive uporedo rasparčani partikularizam kantona i baš zatočista i stroga sveopštost religije i njenog otkrovenja. A sve to uz malitrošak... Bar dok se Inkvizicija ne umeša.

DVADE SE T I ČE T VRT A GL AVA

SRAMOTA I KRIMINAL

Od problema religije sasvim prirodno skačemo na etičke proble-me: ethos i habitus, drugim rečima eksplicitni i implicitni sistem vre-dnosti su u srcu svake seoske monografije.

U onoj meri u kojoj je ponašanje naših Montajuaca pod bardelimičnim uticajem patarenstva, mogli bismo, u ime teorijske analizeda očekujemo kako se na svakom uglu ulice ili zavoju staze pojavljuječuvena patarenska anomija, koja vlada među običnim vernicima. ZanŠelini je sažeo osnovna načela takve anomije: u patarenstvu — kaže on1

— moral je izgraden u dve ravni: za većinu nema ograda, potpuna je sloboda života i običaja. Za savršene: asketski i elitistički moral... i dužnost da pomire ostale vernike (koji su grešnici) pred smrt s načelom dobra: pomirenje koje se stiče zahvaljujući ,,consolamentum”-u. U gor-

j A ij ž l ti k j ć d



402

njem Ariježu consolamentum prati, ako je moguće, prvo endura a potom smrt. U stvari na kraju se briše sve, i najvažnije: ništa se ne ponavlja. U očekivan ju velikog dana tog „brisanja” sve je dopušte no!Paroh mi je govorio — priča Beatrisa de Planisol povodom onoga što joj je govor io njen dragi pataren Pjer Klerg, da muškarac i žena mogu slobodno da greše za života, ma kakvi bili ti gresi. I da rade šta hoće na ovom svetu. Ali pod uslovom da na kraju budu primljeni u sektu ili veru

pravih hrišćana. Onda je čovek spasen i očišćen od svih grehova koje je počinio u životu ... Zahvalju jući polaganju ruku dobrih hrišćana, koje se događa pred smrt (I, 225).

Govoreći tako Pjer se prepuštao svojoj ničeovskoj ličnosti. Njego-vo tumačenje patarenske etike nije bilo van pravoverja, ali je biloekstremističko i uprošćeno. Mnogo su oprezniji božji ljudi kad upozo-ravaju svoje vernike na anomijska preterivanja, smatrali su ih sasvim

jasno pogubnim i zbog okolnosti, a i iz dokt rina rnih razloga (I, 386) .Sem u čudovišnim izuzecima nijedno društvo ne može da živi u

anomiji. A Montaju još manje od kog drugog. Ispod trenutnih religio-znih opredeljenja, većinskih ili manjinskih, katoličkih ili patarenskih,ocrtava se trajnost sabarteskog morala, koji istovremeno dejstvuje ikao sistem vrednosti (ethos) i kao korpus običajnog ponašanja {habitus). Dvostruka referenca nije lišena protivrečnosti.

1 Chelini, 1968. str. 253 (sažet tekst).

403

Taj se moral samo delimično zasniva na dubokom smislu za greh.Svest o pogrešci postoji, razume se, čak može i da muči neke tananeduše (vidi slučaj seljanke Ode Fore2), ali nije samo ona odlučujući

činilac suštine uobičajenog vladanja pojedinca. Recimo da se etikaseljaka u gornjem Ariježu ne zasniva samo na ličnom osećanju poje-dinca šta jeste „greh”, osnova joj je i opšte saglasje ili consensus ljudi otome šta je u društvu sramota. Da čujemo tim povodom Rejmona del’Er, zemljoradnika iz Tinjaka i kosca. Č ovek je otpadnik u odnosu nahrišćansko pravoverje, ali ekstremističko skretanje u njegovom slučajuotkriva sa zaslepljujućom jasnoćom kolektivni „kompleks” moralnih

pretpos tavk i; taj „kompleks” postoji i kod sabarte žan a koji su ostaliverni religijskim normama. U slučaju takvih konformista on je nepri-znat, implicitan i samo upola razvijen, uprkos svojoj neporecivoj delo-tvornosti. U tome je zanimljivost izjave Rejmona de l’Era: ono što je u

drugih i u masi samo habitus3, kod ovog izuzetnog svedoka postajeethos, sjajno istaknut. Rejmon kaže glasno ono što drugi mrmljajutiho, ne objašnjavajući to ni samima sebi. „Teze” čoveka iz Tinjaka, većdelimično navođene u ovoj knjizi, sadrže tri tačke:

1. Dajem mnoge milostinje. A li ne iz Ijubavi prema Bogu već da bih uživao dobar glas među susedima. Da bih uživao glas dobrog čoveka...

Isto tako kad se ispovedam ne činim to jer verujem u greh, već da bih kod svog paroha i svojih suseda stekao glas čestitog čoveka.

2. Ne verujem ni u greh ni u hvale vrednu delotvornost dobrih dela, i t jk ć k t ili t d t tk ili j k

hvalio pred „Pato”-om Klergom iz Montajua i preda mnom. Ja sam mu rekao:

—To je veliki greh.

— Ne, odgovori mi on, nije to greh, ali priznajem da je sramotančin.

Na te reči sedosmo za sto5.Pridavanje važnosti osećanju sramote se u opuštenijem vidu nalazi

i u Gijoma Bajara. Taj smeli Bajar, sudija u Sabartesu, skuplja sestre u parovima. Pričao mi je — kaže Arno de Bedejak, da je spavao sa četiri sestre iz različitih porodica, po dve iz svake. Zvale su se Goda, Blanša, Emersanda i Arnoda.

— Kako si mogao, rekoh mu, da spavaš dvaput s rođenim sestrama?

— Da sam spavao, odgovori mi Bajar, s ženama s kojima sam u

bliskom krvnom srodstvu, učinio bih sraman čin. Ali s dvema sestrama! Ne, zaista. To nema nikakvog značaja. Sve su to sitnice (III, 155).Tema „đveju sestara” i sakupljača sestara6 nisu jedine te me za

razmišljanje seljaka, koji filozofiraju o sramoti i bezgrešnosti. Može da je zameni i tema tetke-po-ocu i nećake: Rejmonu de Planisol — izjav-Ijuje nekoliko ljudi u razgovoru u selu oko ognjišta za snežne zime —bile su Ijubavnice neka Gijmeta iz Kosua a potom njena nećaka, Gajar- da, koja je bila u isto vreme služavka kod Rejmona. Velikog li greha!

— Ni govora! Nema tu greha — odvraća Ejkar Bore iz Kosua, kojiučestvuje u razgovoru i odmah ga sagovornici nazivaju seljakom



za mene incest s majkom, ćerkom, sestrom ili sestrom od tetke ili ujaka čak nije greh, incest je prosto sramotan čin (turpe).

3. Spavati s rođakom drugog stepena? Za mene to nije ni greh ni sraman čin. Zaista sabarteska poslovica kaže: „Rođaci drugog stepena

zavuci do kra ja” (II, 130).Dakle, briga za dobar glas kod suseda4, moguće osećanje sramote

više nego greh, vernost tradicionalnim običajima to su tri pokretača„morala” Rejm ona de l’Era.

O značaju lokalnog „običaja” u odnos u na opšte „pravo”, čovek izTinjaka izražava osećanje široko rasprostranjeno u kraju, koje se istov-remeno tiče i morala i politike: biskup zahteva od nas desetak na osnovu prava, a mi, Ijudi Sabartesa, odbijamo ga shodno našim običaji- ma — izjavljuje Giiom Ostac, baji Ornolaka, iznoseći tako mišljenjesvog kraja (I, 209).

Tananija je etička tema sramote, takođe široko rasprostranjena ugornjem Ariježu: Simon Bara — priča Rejmon Vejsijer iz Aks-le-Ter-ma — je imao dve Ijubavnice jednu za drugom, dve rođene sestre. Cak se

2 II, 97: jad u srcu Od e Fore.3 Vidi P. Bourdieu, 1972.4 O relativnoj brizi za do ba r gla s ko d sus eda i „ugledu u selu” uz strah od

svetovnog suda ove tri brige su bile kočnica kriminala, vidi i tipična razmišljanja Pjera Morija, koji navodi reči Otijeovih (III, 132).

404

učestvuje u razgovoru i odmah ga sagovornici nazivaju seljakom (= prostakom) (III, 346—347).

Ejkar Bore je mogao, nastavljajući kako je počeo, da taj čin

„incesta”, koji se prebacivao raspuštenom Planisolu, nazove sramotnim (ali ne i grešnim). Belibast bi u svakom slučaju preuzeo na sebe takvuformulaciju: sveti čovek, koji je odbacivao teološku koru greha nalazio

je zaista bez muke ispod te kore antropološku suštinu srama i osnovnu brigu za dobar glas kod suseda1.

Koncept sramote se vezuje za čitav sistem vrednosti, koji preovla-đuje u gornjem Ariježu i dalje u ibero-pirinejskom oksitanskom pros-toru. Već sam pomenuo relativno zahtevan pojam koji daje vrednostženskoj časti u odnosu na udaju i lozu, pojam više plemićki negoseljački, međutim nije nepoznat običnim seljankama8. Trebalo bi tako-đe tim povodom pomenuti i aristokratski paratge, drag trubađurima9.

Na drugom kraju društve ne lestvice, ili tačnije kra tkog slapa prezir a,

5 I, 277— 278. O tem i sramote vidi i III, 38.6 Vidi i I, 418 i III, 446.7 III, 241 i sup ra X i XI gl. ; III, 132. Vidi i II, 411: Pjer Otije o sramu i

besramnosti u seksualnom činu.8 Supra, X i XI gl.9 Gospođa Palčs-Gobillard je razvila ovu temu u svojoj nepublikovanoj tezi. Vidi i

problem (tradicionalne) sramote D. R iesman, 1964. i Rochć, III, str. 40— 46. Povezati najzad i sa Guillaume de Tudčle, L a Cha nso n de la Cr ois ade , t. II, strofa 137 (1— 3) i strofa 184 (33—36): pojam pa ra tge (navela Pales-Gobillard, teza u rukopisu, str. 185).

405

koncept sramote može da dospe do koncepta izopštenja, čak nedodir-ljivosti, koja pogađa gubavce i one jeretike koji su prinuđeni da nose

žute krstove10.Ponekad okačim žute krstove o šljivu... od sramote

(vere-cundia) jer izbegavam koliko je moguće da ih nosim — kaže radnik ukamenolomu u Aksu. Ne idući tako daleko, siromaštvo, gubitak kuće,ekonomski pad ili prosto društveno nizlazno kretanje mogu da buduizvor sramote , „z bunjenosti” i gubitka časti11, jer zaista mogu da uma-nje poštovanje vaših suseda: uopšte me malo cene u Sabartesu zbog mog siromaštva — kaže Arno de Bedejak. Osiromašio sam i osramoćen u našem mestu greškom svoje majke ( zbog koje sam izgubio majč in ostal) — kaže Arno Sikr. Teks tovi su utoliko zanimljiv iji što je sirom aštvodvosmisleno: kad je činjenično (slučaj Sikra i Bedejaka) izvor je sra-mote. Ali kao idealni koncept ili kad je samo sebi cilj i u askezi, onda

je pozit ivno. Pos toji tu živa protiv rečnost vezana za suprotnosti izmeđureligijske i društvene prakse. Danas bismo našli odgovarajući pojam ustavovima nekih intelektualaca: istovremeno i pozitivnih i negativnih uodnosu na potrošačko društvo.

Najzad se po sebi razume da se gubi čast i dolazi do sramote usvetu ispoljenih vrednosti čim se prekrši ili falsifikuje zakletva data pred drugima: uglavnom me malo cene zbog mog siromaštva — kaže većnavedeni Arno de Bedejak. Al i bi me još manje cenili u Sabartesu da

znaju da sam pogazio zakletvu. Sta više strah me j e greha11. Zanimljiva je postupn ost: gubitak poštovanja zbog mogućeg gaženja zakletve, na

*

Ispoljavanje vred nost i14se ne razdvaja od mora la, koji je zasnovan

na susedstvu i recipročnosti: brinete se za dobar glas kod suseđa, oseća-te često opravdanu strepnju da će se udružiti protiv vas. Konkretnije,dužnost vam je da pazite na štetu, što će reći da vaše stado ne gazi tuđežito koje je uz pašu vaših ovaca. Ne kosite travu (podrazumeva se da bi

je dali svojoj stoci) s tuđe livade, i obrnuto ne bacajte na tuđu njivu travu (korov) koju ste skupili pleveći sopstvenu njivu — kaže se obično uSabartesu (II, 107). Ta su pravila utoliko strožija što se češće krše, na

prime r u slučaju pas tira Pjera Mori ja. Pre poruke u cilju održavanjadobrosusedstva treba da su obavezne iz prostog razloga što je sused-stvo često loše.

U krajnjem slučaju zahteva se od čoveka, pogotovu ako potiče izrelativne elite sela i kraja, da bude ne samo dobar sused, već i učtiv,

curialis. Da se šali i da voli šalu, koja širi slezinu i doprinosi zajednič-kom životu. Upravo su te vrline doprinele uspehu u selu Montaju ljudikao što su Pons Baj i savršeni Gijom Otije, neumorni plesač. Ovaj jezaista imao sve što je potrebno da se dopadne: prvo lepu ženu, potomdecu, bogatstvo i dobro raspoloženje, sve to uz lepotu supruge (I, 313).Razume se taj povoljan stereotip — inteligencija, ljubaznost, smeh iosmeh češće je ethos teorije vrednosti nego habitus praktičnog života.Da bi se uspelo u selu u jednom gvozdenom veku ponekad treba istotoliko gajiti cinizam, grube običaje i oksitansku sočnost kao Pjer Klerg,koliko i ljubaznost i poštovanje d rugog kako to čini Gijom Ot ije15 pa i



j p p g p j g g g g j ,drugom mestu gubitak poštovanja, ali manje važan, zbog siromaštva ina trećem, na kraju, hrišćanske strepnje od greha, koje su na posle-

dnjem mestu u nizu briga čoveka koji odbija kršenje zakletve. Ne održati zadatu reč, datu veru (I, 308) izaziva dakle sramotu.

Ovo je utoliko prisutnije što se u Sabartesu i u selu Montaju lakozaklinje čim je u p itanju neki važan p roblem13.

10 II, 433; II, 110 (poređe nje s gubom).11 II, 76: Vrio tipična a con tra rio je primedba Pjera Morija Arnou Sikru, predlaže

mu tihim glasom, (ali lažno da bi ga naveo da se oda kao izdajica) da za novac potkaže Gijoma Belibasta biskupu Furnijeu i tim povodom kaže: A m o, ho pće te li da ov og je ret ika

od ve de mo do Sab arte sa? Iz vu ćić em o p ed es et do sto livri iz Tura. S tim bis mo mo gli čes tito da živ imo , a ov a sel jač ina (Belibast) sa m o drž i loš e g ovo re. Pedeset do sto turskih livri je za dva čoveka više nego dovoljno: vrednost jedne ili dve kuće (četrdeset ili osamdedeset livri zavisno od slučaja). To nije dovoljno da se živi bez rada. Dovoljno je da se živi čestito (,fionorijice”') uz posedovanje dobra koje odgovara vrednosti kuće. Ispod toga drugi vas gledaju odozgo, jer je količina „ugleda” koju posedujete suviše mala.

12 III, 57 (Bedejak); II, 21 i 19 (Sikr).13 Prosta seljanka-služavka iz Montjua kune se u glavu (stara mediteranska tradici-

ja: Ma t., st. 34— 36) stavljajući ruku na nju: gla ve m i z a nek e ć e biti ga dn o (I, 314); pastiriiz Montajua se zaklinju povodom krvne osvete i kolektivne akcije u hleb i vin o (II, 171);

jed na že na je op tuž en a da se mlin u zak lela u brašno koje drži da »e veruje u vaskrsenje (I,156). U tim slučajevima ljudi iz naroda se dakle zaklinju u deo tela ili neku namimicunamenjenu telu. U obrazovanijoj sredini — plemićkoj ili građanskoj — zaklinje se na

ka len da r (koji verovatno sadrži Jevanđelje); ili, razume se, na četvorojevanđelje (predInkviz itorom) ; vidi III, 397; III, 253 i pa ss im . Može se takođe prosto „obećati” (obećanje

406

koliko i ljubaznost i poštovanje d rugog kako to čini Gijom Ot ije15, pa iviše.

*

Nem a potrebe još jednom podvlačiti u kojoj je meri etika sram o-te16i susedstva vezana za središnju pojavu domusa, koji je istovremeno

lako prekršeno: I, 456) ili eventualno ob eć ati s čvr sto m ver om (Beatrisa de Planisol: I, 308). Patareni (medu njima i Belibast) neprijatelji su zakletve (II, 52; III, 117 i 202) na osnovu argumenata izvučenih iz Ma teja , st. 34— 36. Uporedi sa Rapp. str. 160. Primetiće- mo da se s genetske tačke gledišta značaj zakletve kao pravnog dokaza učvrstio u kraju počev od XI veka sa „feudalizacijom” Istočnih Pirineja (Bonassie, V, str. 851).

14 Primetimo usput tim povodom koliko se patarenske jeresi četmaestog veka raziikuju u tome od onoga što še doneti protestantizam, koji će tako hitro (vidi slučaj Sevena) intemalizovati etiku i vrednosti uključujući i najprostije vernike.

15 O celom o vom odeljku I, 455 i II, 106, 107: Gijom Otije kao doba r i ves eo drug, koji ume lepo da vodi kolo; II, 107 (trava i sused); II, 420 i III, 193 (povoljni stereotipi: ijubaznost, inteligencija, plemenitost...); II, 362 o 367 problem štete i dobrosusedstva (vidi i P. Mori, sup ra )\ I, 386 (poštovanje tuđeg dobra); III, 365 i II, 62 (problem reciprociteta).

16 Problemi sistema ispoljenih vrednosti, koji se zasnivaju više na sramoti nego na ličnoj strogosti, mogli bi se raspravljati u svetlosti lokalne prakse u pogledu laži ili istine. Božje ljude smatraju izvanrednim ličnostima u selu Montaju jer ne lažu. Obični ljudi naprotiv lako lažu, sem u slučaju kad ih vezuje za kle tva pred nekim drugim (vidi Bede-

jak ). U tom po gle du tak ođ e pr eov lađ uje ispo ljav anj e vre dn ost i.

407

kao i uvek i porodična stvarnost (žena, deca itd.) i građevina. Sverasprave o sramoti vrte se oko problema incesta, koji krši pravi poro- dični tabu. A kad je u pitanju susedstvo po sebi se razume da je vezanoza blizinu domaćinstava u staništu i livada i zasejanih njiva u polju.

*

Treba li prema ovim premisama zaključiti da je društvo u seluMontaju i u Sabartesu bilo posebno sklono kriminalu? Kad je reč okrađi i „krivičnom delu protiv stvari” izgleda da ispoljavana etikaostala, koja nalaže međusobno poštovanje poseda između domusa, đavala dosta dobre rezultate. Pred pokajničkim sudom ljudi sami sebeoptužuju za sitne krađe kao što je krađa voća, sena. Zana Morija iPjera Morija oštro ukoravaju Belibast i Pjer Otije zato što su u nekim

vrlo retkim slučajevima uzeli debelo jagnje ili tri ovce, koje pripadajudrugom stadu, a umešale su se u njihovo. Krađa stvari (ili novca?)

pom inje se u Ornolaku: Bogorodica iz Mongozija treba da povratistvari. Na vašaru postoji opasnost da vam pokradu sukno (I, 156—157). Pominju se i neki kovači lažnog novca i drumski razbojnici unekim prilikama (ali ima tako malo drumova i tako malo novca...). Usamom selu Montaju svi se međusobno poznaju, stranci odmah padajuu oči: „zločin protiv stvari” kao takav je dakle prilično smešan. Među-sobno poverenje je svakako daleko od potpunog i kapije kuća mogubiti klj č P i ć j i ž j ili š k k ji l t j

U odnosu na relativno malu štetnost „krivičnog dela protiv stvari”

kao takvog, zločin protiv ljudi ili recimo prosto nasilje izgleda da jelokalno ozbiljnija pojava. Poštujući grosso mod o tuđu imovinu u svako-dnevici, moral potekao iz domusa ohrabruje naprotiv osvetu u važnim

prilikama. A njih ima dovoljno. Osvete su posebno opasne kad pot ičuod bogatog ostala, moćnog ili plemićkog, a usmerene su na siromašanostal. Ne sme se potceniti s te tačke gledišta opasnost koja pretistanovnicima od mesnih gospodara i pogotovu baija.

Spisak nedela moćnika, u ovom stanju statističkog infantilizma ukojem nas ostavljaju naši izvori, po definiciji je preteran ili tačnije

preuveličan, jer ističe u eliti zlodela krim inalne manjine, a ostavlja usenci odsustvo nasilja svojstveno nevinoj većini. Spisak je međutimdosta upečatljiv18 u poređen ju s našim (savremenim) podacima koji setiču kriminala krvnih delikata: u XIX i XX veku kriminal će biti delonižih klasa a ne prvenstveno elite.

U selu Montaju Klergovi, baji i paroh, drže u jednom trenutkuselo pod svojom šapom, legalno čupaju jezik Mangardi Mor da bi jekaznili za (sasvim tačnu) optužbu protiv njih. Klergovi su izgledaumešani i u ubistvo (nezakonito!) Arnoa Lizijea, upornog katolika ineprija telja njihove grupe19. Istina je da je u tom ubistvu većina sela,naklonjena patarenstvu, bila pasivni ili voljni saučesnik. U Zinakugospoda de Žinak, mesni gospodari i kastelani, svojim rukama, ili

č č

*



biti zaključane. Prim ećuje se i gaženje, ovaca ili pešaka koji luta ju potuđim njivama, a „mesje” ih mlako vraća na pravi put, siromašne

kukumavke iz mesta lako „zajme” seno, drvo ili sito od rođake ilisusetke, koje ne daju baš uvek lako pristanak. Te različite „greške” ne por iču opšte činjenice: u našem selu se uglavnom tuđe dobro poštu je.

Mesni moćnici dopuštaju sebi svakako krupne prekršaje tog „po-štovanja”: Klergovi ili Azeme konfiskuju ovu njivu ili ono stado, koje pripada nekom slabijem. Ali te konfiskacije imaju u načelu „zakon-sku”osnovu: čine se u ime bajia, grofa ili kastelana u okviru izgovora

borbe prot iv jeresi, koja skriva mesni sukob stranaka. „Krađa” je u tomslučaju očigledna, ali nije cilj po sebi, ne vrši se za sebe kako se todogađa u našim gradovima gde se krivična dela protiv imovine munje-vito šire. Uključuje se i činjenično i pravno kao sredstvo ili kao etapa useosku strategiju borbe za vlast između domu sa17. Prudon bi rekao u

ovom slučaju da je vlast gospodara ili bajia krađa. Odvratna krađa, ali bez ičeg „nezakonitog” po slovu običajnog prava, ako ne i po duhu.

17 O ovom odeljku: III, 35 i 38 (spisak grehova); II, 423 i III, 179 (mešanje stada i nedozvoljeno „prisvajanje” ovaca) i sup ra XXI gl. krađa u Omolaku i konfiskacije). Izgleda da su se u Belkeru (majušni „grad” u oblasti So) takođe naselili profesionlni lopovi (I, 488); u II, 244 nalazimo aluziju (ali u čoveka koji je poreklom iz dijeceze Kaora) na lopove na putevima; up. takođe II, 123 (mogući kovač lažnog novca, koji je vanbračno dete monaha).

408

rukama svojih privrženika, dave kovača Pjera Martija, jer ga sumnjičeda ih je potkazao kao patarene. Pošto su se oprali od jeresi ubistvom

tog mogućeg potkazivača, gospoda de Žinak sebi dopuštaju luksuzvraćanja među dobre katolike, jer više niko ne sme ni reč protiv njihda kaže! Uopšte potkazivači se izlažu opasnosti da budu ubijeni, a poneka d su i žrtve ubistva koje čine preživeli iz porodica njihov ihžrtava: jedan potkazivač je bačen s mosta, drugome preti ista sudbina20.

Zločini, koje čine sami moćnici ili njima odane plaćene ubice,zločini koji potiču od elite, nisu uvek predmet surove represije. Nika-ko. Godinama su Klergovi ostali nekažnjeni zahvaljući svojim moćnimvezama u Karkasonu. Nisu ni Planisolovi, bliski rodaci ljupke Beatrise, bili beli kao sneg. Č ak su bili krivi, kao i de Žinakovi, za ubistvodavljenjem. Ništa im to nije smetalo. Zaključićemo to iz sledećegdijaloga:

— Rejmon de Planisol je počinio vrlo veliki greh — izjavljuje Rej-mon Bek iz Kosua Ejkaru Boreu, saučesniku Planisolovih — onog dana kad je udavio i ubio Pjera Plana i potom ga sahranio u vrtu svog

18 Slična je situacija i u drugim oblastima: vidi Mollat, E tud es ... II, str. 535, 536.19 Slučaj Mor je verovatno „zakonit”, počinjen je zahvaljujući moći bajia, Bernara

Klerga. U ubistvu Lizijea nema ničeg „legalnog”.20 II, 65 i 423; o kriminalu gospode de Žinak vidi svedočenje B. Martija, III,

253—295 infine ; vidi takođe III, 155 (ubistvo koje je izvršio mladi i bogati G. Belibast).

409

oca Ponsa de Planisola. Rejmon nije trebalo da oteža još svoj greh deflorišući Gajardu, svoju služavku.

— Zais ta — odgovara Ejkar Bore — Rejmon i ja smo ubili tog čoveka i sahranili smo ga na mestu koje nije bilo posvećeno. Ali ni

Rejmon ni ja se ne plašimo greha. Mi smo zaista sve to priznali tužiocu grofa de Foa, Gijomu Kurtetu, s kojim smo se nagodili (III, 347).

Nagodi li se pomoću novca i dobro ga pođmazali? Vrlo verovatno.Gijom Kurtet, kako znamo iz drugog svedočenja, bio je potkupljiv (III,381).

Obezbeđen relativnom nekažnjivošću ubilački kriminal nekih pri- padnika elite postajao je još ozbiljniji u uslovima inkvizitorske represi - je. Moćnici su ubijali ili naređiva li ubistva, kad su za to imali društvenusnagu, da bi izbegli potkazivanje, zatvor, smrt. Ubiti ili biti ubijen.

Nezavisno od tog stan ja stvari treba zabeležiti još jedan izvor

nasilja, čak krvnih delikata: pastiri međusobno ili u odnosu na stanov-nike po obodu svog prostora seoba pokazivali su dosta snažne sklonos-ti za tuču, koja je mogla (izuzetno) da ide i do smrti. Mada se ne možezaista govoriti o suštinskom antagonizmu sedelaca i nomadskih pastira.

Na kraju ovog pregleda različitih uzroka ubistva ili skoro ubistvatreba ostati umeren: M ontaju nije Č ikago, ljudi iz naroda u Sabartesuse ne odaju sistematski tučama i prolivanju krvi. I sami zločini elite sedelimično objašnjavaju žestokom idiosinkrazijom, podstaknutom kul-turom moćnika tog doba, ali ti su zločini bili otežani i umnožili su seusled izuzetnih prilika izazvanih inkvizitorskim terorom. U svakom

simbolične nego krvave22. Ali ipak nije to Korzika u vreme između1680. i 1720. gde su puške treštale kao vatromet i svake godine je svaki

stoti stanovnik ostrva, ili približno, umirao nasilnom smrću (procenat je u stvari 0,75%^). U selu Montaju procenat ubistava je daleko manji:u jednoj generaciji u tom selu od 250 stanovnika zabeleženo je samo

jedno ubistvo (godišnji „proc ena t” ubistava: 0,013%). Taj „p roc enat”(izračunat na osnovu krajnje nedovoljne „statističke” osnove!) možda

je malo viši od procen ta za najm irnijih perioda XIX i XX veka. Ipak jeđvadeset do trideset puta niži od onog koji će harati najopasnijimčetvrtima Harlema i Menhetna početkom sedamdesetih godina ovogveka24.

Uopšte ljudi iz naroda i seljaci rado prete smrću, ali su uzđržanijikad treba preći na delo25. Njihovo nasilje je više simbolično negostvarno. Č ovek nosi nož, čak i mač, ali uglavnom se zadovoljava da

preti tim ubedljivim ili strašnim oružjem ne zabadajući ga u telo protivnika. Iznajmljuju se plaćene ubice: ali to su bednici koji uzmunovac i ne ubijaju. Možda zato što znaju da vam u dubini duše i nije

baš toliko stalo da se prol ije krv. Pred samom Inkvizicijom otpo rnaroda, sem u vrlo retkim slučajevima, ostaje pasivan, bez nasilja, čak

je i nepostojeći. U tom kraju se svakako odigrava kolektivni zločin:čine ga i noću i danju represivne vlasti, koje potiču iz dijeceza, u imezločinačkih zakona dominikanske Inkvizicije i napadaju ljude, dobra iideje. Ali među samim pojedincima zločin protiv imovine je skroman ilako ga u većini slučajeva rešavaju sami seoski baji. A zločini protiv



slučaju pojam ubistva se spotiče, kako ćemo videti, na vrlo žilaveotpore oslonjene na tabue tog vremena. Ne ubija se kao što se diše.

Ubiti čoveka je i dalje vrlo ozbiljna stvar, pogotovu za ljude niskog porekla, koje ne štite lepe i skupe veze plemićkih ili bogatih porođ ica.Uglavnom smaknuti nekoga je(u slučaju tajnog ubistva)značilo lišiti lešsahrane na posvećenom mestu, što znači — ovog puta izvesno uskratitimu mogućnost da primi poslednje svete tajne pre smrti. Dakle u tojdvostrukoj perspektivi znači osuditi dušu pokojnika na lutanje, čak na

pakao . Znači sprečiti je da na onom svetu nađe spokoj, ako ne i sreću,koji joj odgovaraju21. To znači možda i dovesti u pitanje krajnje vas-krsenje tela. Zato mrtvac, kad se nađe u tom nezgodnom položaju,objavljuje urbi et orbi da nije zadovoljan. I to s kakvim žarom! Kad je ubijen Valanten Bara, pričaju žene s mlinarom u Aks-le-Termu — dođe

do ta/cve noćne buke na groblju u Aksu da sveštenici u tom mestu nisu smeli više da spavaju u crkvi uz groblje, niti su smeli iz nje da izađu (I,151, 156).

Pre no što će neko ubiti čoveka on dobro razmisli. Između pretnjii dela je provalija koju nije lako preći. Porodične ^trukture, utemeljeneu domusu, eventualno ohrabruju neku vrstu krvne osvete, ponek ad više

21 Inf ra, XXVI—XXVII gl .

410

ljudi se množe usled raspuštenosti elite, spremnije da zakolje ili udavinižeg od sebe nego što bi bila đanas, a ipak se i ta dela kreću u

podnošljivim granicama.

*

Dosta sam rekao o problemima etike kad sam govorio o relativnojali ipak skromnoj popustljivosti u pitanju seksa koja vlada u selu, onamože ići od pravog zločina, mada to ne znači da su takva dela masov-na, do silovanja (dva slučaja u selu Montaju) ili, umerenije, do proste

pre tnje silovanjem. Videli smo i kako mali ugled uživaju rad i preda-nost radu u lestvici vrednosti naših ljudi. Viđen iz tog ugla stvarnimoral, koji vlađa u arhipelagu domusa daleko je od morala koji će,

mnogo kasnije, u moderno doba, izlučiti protestanska i katolička, puri-

22 Supra, II gl.23 p. Arrighi, Hi stoi re de la Cor se, Toulouse, Privat 1971. str. 175: 900 ubistava

godišnje na 120. 000 stanovnika između 1683. i 1715. na „Ostrvu lepote”.24 Vidi anketu o njujorškom kriminalu objavljenu u N ew Yo rk Tim es- u u posle-

dnjem tromesečju 1971. i prvom tromesečju 1972. ; maksimalni procenat ubistava u odnosu na stanovništvo je 0, 27% u najopasnijem pre cin ct- u (kvartu) Harlem-Menhetn nedaleko od Central-parka.

25 Supra, up. takođe III, 261.

411

tanska i jansenistička reformacija: obadve netrpeljive prema seksu iobuzete brigom da čoveka vrate radu. Bili katolici ili patareni ili „neštoizmeđu” naši Ijudi iz Montajua su s te dvostruke tačke gledišta _

užasavanje pred seksom i užasavanje pred lenjošču — hvala Bogu jošuvek vrlo, daleko26od toga.

DVADE SE T I PE T A GL AVA

SIROMAŠTVO, MILOSTINJA, RAD

Etika Montajua vodi do jedne politike ili bar do agresivne ako nei borbene sociologije. Istovremeno i hrišćani i naklonjeni patarenstvu,seljani i njihova braća u Sabartesu natopljeni su jevanđeljskom odboj-

nošću prema „bogatstvu”, koja se tanano uklapa u njihove konkretne i„domicilijarne” poglede na raspodelu ovozemaljskih dobara. Ona seslaže s društvom u kretanju u kojem demografski polet, mali obim

bru to proizvoda, slab rast i neravnomerna raspodela dobara stvarazaista stalnu marginu siromaštva. Siromaštvo je u to doba stalna tema,dugog trajanja, baš zato što je neizlečivo (socijalistička akcija će se pobuni ti ili će pokušati da se pobuni protiv tog mirenja sa sudbinom unašem veku, ali će to učiniti s obzirom na ekonomske perspektive, kojese potpuno razlikuju od onih u onom dobu).

Na prvi pogled mesne osude nametljivog bogatstva i moći koja ga



26 O celom ovom odeljku vidi III, 347 (Planisolovi); I, 151 i 156; II, 421: povrem e- no nošenje oružja, u krajnjoj liniji bezazleno, plemića naoružanog mačem. Vidi i sup ra III,IV i V glava (kriminal Klergovih, Belibasta); II, 423; i Duvernoy, P. A ut hi ć. .., str. 26;

sup ra II i V gl. : pretnje smrću Žan e Befej i Gijoma Mora; sup ra XXIII gl: slučaj s repom (nošenje noža); II, 421 (nošenje mača); Vurze, III, 41 (Gijmeta Mori dva puta u iskušenju da ubije). O seksualnoj popustljivosti i toleranciji prostitutki (nije greh) vidi takođe II, 246 i III, 296. O vrlo slabom naglašavanju ra da vidi sup ra, XVIII gl.

412

Na prvi pogled mesne osude nametljivog bogatstva i moći, koja ga prati ili koja ga podržava, izgledaju dosta rasp rostran jene: paroh Klerg,

kao dobar pataren, ruga se braku (u razgovoru sa svojom prijatelji-com): jer, veli on, obredi venčanja u crkvi su samo svetovni sjaj (I, 225).Kad je reč o svetovnoj vlasti ona je (kao i žena, zemlja i novac) đavoljidar. I prezira dostojna kao takva, bar u patarenskom viđenju u ovomkraju: daću vam supruge, koje ćete mnogo voleti, kaže đavo dobrimduhovima, želeći da ih zavede (prema jednoj verziji patarenskog mita o padu, koju izlaže pastir Ža n Mo ri [II, 490]). S jednom pticom uhvatićete drugu. S jednom zveri drugu zver. Napraviću kraljeve od nekih od vas, ili grofove, ili careve, ili gospodare nad drugim Ijudima...

Obični katolici, kao i patareni, smatraju bogatstvo, i uživanja kojanudi, kao neizbežan izvor greha. Zaboga, gospodaru Am o Teisejr —

izjavljuje tamničar u Pamijeu lekaru Teisejru (iz Lorda) koji izđiše usvojoj ćeliji i odbio je da ispovedi svoj grešni život — pliva li ste u takvom izobilju! I živeli ste sjajno! Imali ste toliko ovozemaljske razono- de! Kako biste mogli biti bez greha? (II, 219).

Bogatstvo, u gornjem kraju grofovije Foa, znači posedovanje ovo-zemaljskih dobara, ali to znači, kako smo videli, moć, uticaj, znanje,mrežu klijentele i prijateljstava. Po tu cenu siromasi, to jest oni koji sulišeni neke od ovih karakteristika, bili bi vrlo brojni, moglo bi se čak

413

pomisliti da bi njihov broj u š iroko shvaćenom izrazu „si romašan” išaočak do obuhvatanja velikog dela običnog seljačkog sveta. Tumačenjetakve vrste moglo bi naći dokaze u harangi Žaka Furnijea protivuhapšenog Bernara Klerga. Ovaj, a njegovo znatno bogtstvo znamo,traži od prelata da mu otkrije imena potkazivača, koji su ga uvalili unevolju. Ali Furnije oštro nogom odguruje taj zahtev. Objašnjenjeodbijanja: da vam otkrijem imena potkazivača? — kaže on Bernaru...

Idite mol im vas! Bilo bi to suviše opasno za te siromašne i slabe Ijude koji su dali izjave protiv vas. Pomislite, Bernar, na svoju moć, na svoje

znanje, na teške pretnje nekima, koje ste već iznosili pred m nogim prijate- Ijima (II, 302).

Međutim u selu reč „siromašan”, ne uopšte, već u smislu „nema-štine” uključuje uže značenje u lokalnom mentalitetu. Pauper je zastanovnike Monta jua prosjak , bio putujući ili ne1. Ili je to prostak na

vrlo niskom stupnju lestvice, čija lična imovina, manja od vrednostiobične kuće (znači manja od četrdeset livri iz Tura), ne obuhvata nizemlju, ni zapregu, ni stado dostojno tog imena, ni ostal u pravomsmislu reči, čak ni — u nedostatku svega ovoga — znanje zanata2. Tomože biti i glava porodice pošto je izgubio kuću, koju su uništili ilikonfiskovali Inkvizitori3. U kategoriji seoskih siromaha nalazimo pre-težno svet kandidata za posao pastira ili poljoprivrednog radnika,sluge-orača, služavke, mlađe sinove u seoskom domaćinstvu, vanbračnudecu i obično seoske nadničare. Siromaštvo dakle obeležava nanižedonje slojeve seoskog društva Brojčano oni mogu da predstavljaju u

i definiše radije kao čoveka siromašnog stanja, dostojnog pomoći, pro-sjaka, lutalicu ili seljaka dovedenog do bede i prosjačenja inkvizitor-skim uništavanjem kuće. Ako je neko siromašan, ali ima posao radnikaili zemljorađnika, nije siromah za milostinju (III, 356).

Iz oblasti definicija činjenice vratimo se u oblast vrednosti: siro-maštvo po sebi nije ideal naših gorštaka. Daleko od toga. Međutim„protiv-bogataško” raspoloženje je zauzvrat vrlo rasprostranjeno. Ono

jednostavno teži udal javanju od opš tih pogleda, okreće se ođređenojkategoriji bogatih, ili onih koji se takvim smatraju, i koji su omiljenameta: Crkvi. Ako je bogatstvo svetovno, ono se malo dovodi u pitanje.A ako je svešteno, onda se na njega obara narodna jarost. Opravdana

jarost uostalom kad je u pita nju zaista prebogato papstvo7. Papa pije znoj i krv siromašnih — kaže uglavnom Belibast pred Morijevima izMontajua8. A isto to čine biskupi i sveštenici, koji su bogati, uvažava ni i

raspusni... A sveti Petarje napustio ženu, decu, njive, vinograde i sve što je imao da bi pošao za Hri stom.. . Aluzija na crkvene pljaškaše bogat-stava, otetih siromašnima, ide dakle uporedo sa hvalom apostolskogživota kao u svetog Petra. Belibast dopunjava svoju propoved uobičaje-nim pozivanjem na iskvarenost sveštenstva u pogledu seksa: biskupi, sveštenici, Mala braća i Propovednici ulaze u kuće bogatih mladih i lepih

žena, uzimaju im novac i, ako one pristanu, spavaju s njim a sve sa smernim izrazom lica (II, 26). Ove zvrčke su u priči božjih ljuđi nera-zdvojne od poređenja uvek u korist patarena i na štetu katolika: pričas prosta lja (III 123) C k d ik ž (katoličk ) j k j št (pa



donje slojeve seoskog društva. Brojčano, oni mogu da predstavljaju unajmanju ruku 20 do 25% mesnog stanovništva4. Ipak treba razlikovati

— kao Šarl de la Ron sijer povodom oblasti Firence5siromaha za sebe od siromaha za druge, koga vidi i eventualno pomaže bogataš, imućanili jednostavno manje siromašan. Mnogo ljudi u donjim slojevimaseljaka u Sabartesu smatraju se siromašnim6, ali milostinja je izbirljiva

1 Up. Gijraet Mori (III, 189). Na početku na še III glave dali srao reči „siromašan ”, koju smo objektivno proučili, šire značenje, ovo ga izdiže iznad doslovne nemaštine.

2 Arno Belo iz Montajua je „siromašan”, jer mu imovina jedva doseže petnaest turskih livri, dok je imovina njegove žene, koja je dostojna poštovanja zato što ga je prihvatila za muža, pedeset turskih livri, a cena jedne kuće je četrdeset livri; pored toga „siromaštvo” Arnoa Beloa se meri činjenicom da nema nikakvu zanatsku ( art ific ium ) kvalifikaciju: III, 64; vidi i II, 59— 60: činjenica da ne ma zanats ku ili „radnu ” kvalifikaciju

je dn og bivš eg bo gata ša, koji ništa nije zn ao ruka ma da radi, pret vara ga u pa upe r-a po što propadne. Pravi bogataš, vrlo bogat nasuprot pa up er -u je onaj ko ima 1000 turskih livri

(II, 42). Bernar Klerg je potrošio 700 turskih livri za svog brata (supra, III gl.).3 „Siromaštvo” onoga ko je izgubio porodični osta l: II, 21, 29 (A. Sikr); „siroma-

štvo” rođitelja Mori iz Montajua, čija je kuća srušena, a imovina konfiskovana zbog jeresi; sup ra XV I gl. ; I, 236 i II 445. Gu bitak dobara, gašenje ognjišta kao konce ptualni uvod u skitnju i prosjačenje (III, 366); „siromaštvo” vanbračne ćerke u selu Montaju: sup ra, II gl. Siromaštvo pastira koji su dotle došli posle propasti porodice (siipra, IV gl. itd.).

4 Mollat, Et ud es ... I, 22. Procenti za planinsku Provansu i seljački Langdok. Nemarao brojke za sam Montaju.

5 U Mollat, op. cit. II sv. i nf ine .6 Ista primedba važi za one iz najnižih ravni plemstva ili sveta sveštenstva (III, 57).

414

suprostavlja (III, 123) Crkvu derikožu (katoličku) onoj koja prašta (pa-tarenskoj). Nasuprot sjaju veka Belibast propoveda minimalnu organi-

zaciju, crkvu bez zidova, koja nije militantna: srce čoveka je Božja crkva, materijalna crkva ništa ne valja — dodaje on u zaključku svograzmišljanja (II, 53).

Ovakve ideje imaju mnogostrukog odjeka kod ljudi iz Montajua injihovih prijatelja ili saradnika pri seobama: Mala braća ili Propovedni- ci? — prska u smeh Pjer Mori. Ne! Nazivaju se malim , „mino rnim”, a veliki su. Umesto da spasavaju duše mrtvih i šalju ih u raj, žderu na gozbama (II, 29, 30) posle sahrana. I mnogo je svile u njih. Da ne m isli te da su svoje velike kuće sagradili radom svojih ruku? Zli vuci su ta braća! Sve bi da nas prožderu mrtve ili žive. Reklo bi se da u govoru ariješkog pas tira čujemo Jevanđe lje po svetom Mate ju, skoro doslovno parafra-

zirano9. To jevanđelje siromaha došlo je do malih i do nepismenihzahvaljujući rečima božjih ljudi i zahvaljujući katoličkim propovednici-ma, koji su u ovom slučaju bili žrtve bumeranga svoje jevanđeljske

propagande.

7 Rapp, str. 52.8 II, 25, 26, 54... Voditi računa za II, 25 o ispravki Duvemoy, In qu is itio n.. .,

francusko izdanje str. 162, beleška 13.9 Matej, XXIII, 6.

415

*

Zamera se dakle Crkvi. Lažna mršavica! Ima manje srce od guše.

Nasup rot pozivu na lišavanje, koji joj Jevanđelje nalaže guta novacsvetovnjaka. Pre svega zahvaljujući indulgencijama koje nude mnogo- brojn i sakupljači uko renjeni u lokalni folk lor10. Da ne rade na procenat? Jednog dana — priča Pjer Mori11 — dao sam dvanaest barcelon- skih dinara jednom skupljaču iz bolnice u Ronsevou. Kad je to video Gijom Belibast mi reče:

— Pjer, izgubili ste novac! Bolje bi bilo da ste ih iskoristili za kupovinu ribe... Papine indulgencije skupo staju, a ne vrede mnogo!

Delovanje protiv indulgencija će mnogo kasnije imati ogromnoguspeha za luteranaca, ali već tad je omiljena u masi sve do razgovoraseljačkih tkača s njihovim seoskih mušterijama. Pre dve godine oko

Duhova — priča 1321. Gijom de Kornejan iz Lorda, upravo sam pravio

osnovu za laneno platno (ili je bilo kudeljno?) za račun Gijmete Vila, žene Arnoa Kogila iz Lorda (tu smo usred „otpadničke” sredine: ArnoKogil, odgajivač i strigač ovaca naklonjen je izvesnom patarenstvu, čak

je smatra o (I, 378) da štetni stvorovi nisu delo Prov iđenja). Dođe onda jedan sakup ljač koji je, ka ko reče, u stanju da nam proda mnoge oproste. Potom, ka d nas je napustio, Gijmeta mi reče:

— Zar mislite da jedan čovek može da dd indulgencije ili da razreši nekoga grehova? Ne, nijedan čovek! Sam o Bog može.

— Al i ipak, usudih se ja, papa, prelati, sveštenici... — Ne, preseče Gijmeta. Niko. Samo Bog (II, 121—122).Vil j bil t ! U d k L d l h

žalio se da je narod tog sela dao manje pok lona no inače pril ikom Uskršnjih praznika. Gijom Ostac (u razgovoru s drugim seljanima u kuči

jedne žene iz O molaka) izjavio je tim povodom :

— Sveštenici mogu od nas da zahtevaju samo načelo poklona. Dovoljno je dati im novčić i odužili sm o sen.Isti su otpori i pred naredbama biskupa i paroha da seljaci napra-

ve uskršnju sveću od voska tešku tri funte. Napravićemo je od samo četvrt funte i to lojanicu umesto voštanice — odgovara nekoliko seljaka,smelijih od ostalih (II, 312, 314). A kad je reč o desetku, njih osporava psihološki otp or naroda, s kojim se sudaraju materi jaln i zahtevi ispo-vedničkog sveštenstva, gramzivog, kao psihoanalitičar kome nedostajuhonorari. Prošle godine — priča Žan Zofr iz Tinjaka — bili smo na

prvom spratu jedne kuće, pili smo i jeli bademe i ćaskali o procesu povodom desetka, gde su se sudarili sveštenici nadbiskupije Sabartesa isvetovnjaci tog kra ja...

— Kad bi samo Bog dao da sveštenici ne dobiju od nas ono što traže (reče Arno Lofre iz Tinjaka u razgovoru). Kad bi samo svi klerici sveta mogli da budu obešeni za njušku! (II, 109).

*

Od odbacivanja desetka do protivmera duhovne represije samo je jedan korak, sveštenici su ga lako učinili. U sabarteskom kra ju Crkva je stekla zaista odvratnu naviku da izopštava ljude zbog duga. Dugasvetovnjacima? Ponekad. Možda. Ali naročito duga sveštenstvu zbog

l ć di i ih l đ ili t j j N š ši



Vila je bila u povratu! Usred crkve u Lordau rugala se parohukoji je pokušavao da u propovedi jevtino iskrčmi niz indulgencija (II,

122). I Belibast, pred pastirima prispelim iz Montajua, nije imao do-voljno reči za napad onih koji krčme indulgencije, koji militantno iduod vrata do vrata i koji preprodaju, uz dobit od jednog obola za hiljaduoprosta, robu koju su uzeli od Njegove Svetosti, rimskog grosiste, a

pap a za deset do dvadeset turskih livri (cena za pola kuće) daje odje-dnom na desetine hiljada da na indulgencije12.

Uporedo s osporavanjem indulgencija, koje se prodaju za novac,hara pobuna zbog preterane prošnje i traženja poklona koje vrše sluge

paro hijskih crkava prilikom velikih praznika: Bernar, vikar u Ornolaku,

10 Primetićemo zaista tim povodom izvanredan odnos koji je uspostavio Frederic Mistral (Dictionnaire provengal-frangais, član „Armassić”) između španskog ani me ro (hri-

šćanski sakupljač pobožne milostinje za pokoj duše mrtvih) i arm ass ie ili artn ić u (gornjem) Langdoku, fo lk lo m i glasnik duša mrtvih, koji se takođe eventualno plaća (vidi i nfra u poslednjem delu poslednje glave ove knjige paragraf posvećen zemaljskom kontaktu s dušama mrtvih).

11 III, 238 (dva teksta). Sup rostavljanje patarena iz grofovije Foa indulgencijama bilo je mnogo radikalnije nego držanje valdista po istom pitarju, ovi su bili popustljivi prema indulgencijama (II, 64).

12 II, 24, 25, 26. O opštem problemu inflacije indulgencije u to doba i njihovogosporavanja vidi Toussaert, str. 341; Fliche, sv. 14— 2, str. 811; Rapp, str. 154; Che lini str. 471.

416

neplaćene dimnine, prvih plođova ili nameta na jaganjce. Našavši setako pred neostvarenim prihodima sveštenstvo se ne libi da izopštava

masovno krivce uz glasno zvonjenje zvona i ugašene sveće. Otad je božji narod iste ran iz svetilišta zbog decimalne zaduženosti. Tom naro-du dakle ništa drugo ne ostaje do da gunda u polju ili na gumnu gde semlate snopovi žita za dimninu. Neke tvrde glave, ponekad čak i svešte-nici koji su u ovu dijecezu došli iz Palara, gde su svakakve nastranostidopuštene, šapuću na uho bundžijama u selu: čestiti čoveče, izopštenje ti neće izbušiti kožu (I, 318). Nezadovoljstvo usled izopštavanja zbog dugatreba povezati s povremenim neprijateljstvom koje izaziva zelenaštvo uovom kraju. U svetu domusa, nejednakih ali koji žive jedan kraj dru-gog, duh kapitalističke akumulacije je relativno neuobičajen, loše vi-đen, loše se podnosi. Zelenaštvo u gradovima donjeg kraja izazivaantisemitske strasti, u Sabartesu naprotiv nije ni vrlo razvijeno ni

naročito omrznuto. Gijom Ostac se njime nenametljivo bavio u svomrodnom selu. Izbegava da se time bavi u Ornolaku, gde je baji (I, 192).U samom selu Montaju pojave zelenaštva svakako postoje, ali u ma-lom, ne javljaju se u našim dokumentima. Dimnina, dug dimnine iizopštenje zbog duga dimnine ostaju u gornjem Ariježu glavna žarišta protiv-bogataške frustracije .

13 I, 196. Vidi tak ođe I, 198 i I, 201.

27 Montaju 417

Seljačka borba protiv poreza Crkve obeležiće izvesno antiklerikal-

no „dugo trajanje” zemalja Langdoka, od XIV veka u selu Montaju doXVIII veka prerevolucionarih potr esa preko XVI veka Reformacije 14.Kad je reč o borbama protiv indulgencija po sebi se razume da obu-hvataju bratski ujedinjene, bez njihovog znanja, naše stanovnike Sabar-tesa... i bundžije svih vrsta, koji će izbiti na površinu dobra dva vekakasnije. U tom pogledu je Luter jedan uspešni Belibast, koji će znatida vodi pobedničku akciju protiv sistema indulgencija. Luter će izmeđuostalog dugovati svoju pobedu i Gutenbergu, a ne samo svojoj izuze-tnoj ličnosti reformatora. Raspolagaće i masovnim medijima, izuzetnonaraslim zahvaljujući štampariji. Belibast se morao kako-tako zađovo-ljiti akcijom ograničenom na domet svoje reči.

Neka mi ovde bude dozvoljeno kra tko udaljavan je od teme: omi-ljena temals osporavanja indulgencija nije jedina koja na vrlo dugi rok približava pob eđene patarene iz 1320. i pobedničke pris talice reforma-cije iz 1520—1580: nemačke luterance i protestante u Langdoku. Po-

javljuje se u Belibastovoj propovedi, koju prenos e pas tiri iz Montajua,i tema opravda nja verom 16 po sv. Pavlu, kojoj će Luter dati čudesnusnagu: za božićne noći, pošto smo praznovali s Belibastom — priča PjerMori — sveti čovek je propovedao:

— Krštenje vodom nije ni od kakve koristi, tvrdio je on, jer voda nema svojstvo da spase dušu, već samo vera spasava dušu (III, 202).

U l bli k j kti i ti lj i i S b t j š 1300

* *

Vratimo se središnjem problemu koji se zasad tiče siromaštva:

neprijateljski stav seljaka iz Sabartesa prema crkvenim nametima, in-dulgencijama i drugim crkvenim načinima da izvuče novac objašnjavase osećanjem frustracije seoskog življa prema onima koji u društvu okonjega drže bogatstvo i vlast. Ali i u najprostijeg seljaka neprijateljstvo po thranjuju nep osredno reči Jevanđelja . Ako im je verovati, bogataš jeisključen iz raja: niti kamila može da prođe kroz iglene uši niti bogataš da bude spasen — kaže upravnik imanja Rejmon Rusel kastelanki izMontajua18. Nema spasa za bogate: n i za kraljeve, ni za vladare, ni za

prelate, ni za monahe. Taj tekst Rusela je zanimljiv: po datumu, 1294. pre thodi mesnoj propaga ndi Otijeovih te dokazu je dakle pre tho dno pos toja nje demokra tsko-jevanđeljskog senzibi liteta u seoskog stanovi-štva Montajua i Prada: on u svojim nosiocima podstiče pitanja siroma-štva ili tačnije bogatstva, zamišljenog kao suprotnost spasu. Taj ćesenzibilitet biti trajanlPothranjivaće i dalje u selu Montaju razgovoreudvarača s lepoticama: ako imaš bogatstvo nemoguće ti je da se spaseš

— izjavlju je obućar Vital svojoj Visani (I, 457). Spas stiču samo siro-masi vere i sekte dobrih hrišćana.

U Gijoma Ostaca, bajia Ornolaka, ovo davanje spasonosne vre-dnosti siromaštvu vodi do sheme socijalnog preokreta na onom svetu:oni koji imaju imanja u ovom životu mogu naći samo zlo na onom svetu — kaže baji jednoj ženi iz Ornola ka, u razgovoru vođenom u dvorištu jed ne kuće (I, 197, 207—208). Obrnuto, oni kojima je teško u ovom



U vrlo bliskoj perspektivi prosti seljaci iz Sabartesa još 1300—1320. ne ustručavaju se da između dva okopavanja prosa umanjujuznačaj dela ili dobrih delaP, koja će takođe postati jedna od omiljenihmeta protestanata. Neprijateljstvo prema indulgencijama, crkvenim na-metima, „dobrim delima”, opravdanje verom: neke osnovne teme đale-ke buduće Reforma cije provlače se dakle već vrlo dugo k roz oksitanske

plan ine, gostoljubive za Savršene juče kao što će biti i za pas tore i pro tes tan tske sveš tenike sutra. To ne znači da treba prog lasit i, što bi bilo apsurđno, da j e pro testantizam nep osredno pot eka o iz pa tarenstvaniti sistematski propovedati „usvajanje predaka u istoriji”. Ali može seopravdano tvrditi da je trajno postojalo tlo oplođeno osećanjem naro-da iz kojeg su klijale u raznim razdobljima različite vrste jeresi u nizu,s međusobnim i razlikama i sličnostima.

14 Frčche, teza; Le Roy Ladurie, Pa ysa ns d e L an gu ed oc , 1966.15 O pop ulamosti tog osporavanja u Langdoku u XIV veku, po kojem na primer

nijedan prelat ne može da da oprost, vidi Devic i Vaissette, His toi re du La ngu edo c, izd. Privat, Tuluza 1879. sv. VIII, kol. 984— 985, petna esta tačka „spiska grešaka” (tekst sastavljen oko 1300).

16 Hćb r., 38.

17 II, 130; I, 356 (vidi takođe I, 352 i I, 364 kad je reč o pravom seljačkomzanimanju saslušanog).

418

j ( , , ) j j životu, naći će samo dobro u budućem životu.

U životu se bogatši često smatraju kukavicama; oni više voleočuvanje svojih dobara na ovom svetu nego traženje spasa na onom.Gospodar Salakru iz Buana je voleo jeretike — priča Sibila Pjer, ženastočara iz Arka. Ali je rikao, vikao, urlao svaki pu t kad bi bilo jere tika u njegovoj kući. Jer je bio bogat. I plašio se da će izgubiti svoje bogatstvo (II, 425).

Dakle, novac kvari ljude. Čovek koji se rodi siromah, ili osiromaši,otići će u raj, pod uslovom da u oba slučaja prihvati potpuno i dobro-voljno svoje siromaštvo. Bogataš neće. Za života je imao nešto daizgubi. Gubeći lično dostojanstvo, osuđen je na tužnu sudbinu poslesmrti. To je ekstremistička verzija (o dobrovoljnom lišavanju imetka)koja kola heterodoksnim selom Montaju. Kola svud pomalo po okol-

nom kraju. Sa socijalnog gledišta nema odakle da potekne borba klasana zemlji: u stvari ta vrsta borbe između svetovnjaka nije uopšte gorući problem u Sabartesu .

18 I, 219: isto mišljenje i isto pozivanje na Jevanđelje, kamilu i iglene uši u Gijoma Ostaca, bajia Om olaka (I, 207—2 08). Slučaj upravnika i ba jia kao da pokazuju da je

jev an đe ljs ko uč en je u ov om slu čaj u pro drl o do sta šir ok o — zah valj uju ći pr op aga nd i božjih Ijudi? ili propovednika? ili i jednih i drugih — u sredinu imućnih seljaka iz koje su se regrutovali baji, upravnici i ostali zvaničnici ili poverenici gospodara.

419

Samo... ima jedna začkoljica. Poseban je slučaj sveštenika, bogatihili gramzivih. Kao svi bogataši — svešteni i svetovni — ti sveštenici szavidnim bogatstvom nemaju prava, ako je verovati teorijama spasa u

siromaštvu, na spas duše posle smrti. Vrlo dobro. Ali ima još nešto!Oni protiv sebe podstiču još jedno neprijateljstvo, sad aktivno, koje se pre tvara u stvarno ant ikle rika lno i ant idecimalno osporavanje . I to(pored materijalnih povoda, po sebi razumljivih) iz sasvim određenograzloga: ne samo što su post mortem isključeni iz nebeskog boravišta,već ti loši popovi, zbog bogatstva koje su opljačkali ili pojeli, lišavajutakođe svoje parohijane rajskog blaženstva: pošto zaista nisu u stanju,takvi kakvi su pozlaćeni i nedostojni, da dobiju oproštaj grehova zasvoju pastvu: popovi kradu sva dobra Ijudi — izjavljuje Sibila Pjer, prenoseći ono što su Otijeovi rekl i u jednoj kući u Aks-le -Term u19—tek što krste decu počinju da pljačkaju, odnose uljane lampe i sveće. Za služenje službe, za bilo šta, traže novac, ne žive kako bi trebalo: eto zašto

su izgubili moć oproštaja grehova, i svojih i tuđih20.Jevanđeljska i salutistička verzija, koja se tiče izuzetnog dostojan-

stva pristalica voljnog siromaštva, usmerava dakle protiv sveštenstvafrustraciju nižih klasa, koja napada sramotno bogatstvo. Paradoksalnota verzija predstavlja gromobran za protivnike osporavanja, svetovne

bogataše. Treba sačeka ti da tema sirom aštva pređe u svetovnu oblast(na primer u vreme širenja u plavoj knjizi anegdote o božjem čovekuBedi tokom XVII i XVIII veka): onda će gunđanje protiv bogatstva,staro koliko i svet, u svakom slučaju staro koliko i Jevanđelje, postaticelom širinom fronta podsticaj klasne borbe protiv bogatih svih vrsta,bili k i ili bili

U stvari nemaština, koja se po pravilu poštuje i obožava kaosuprotnost bogatstvu, gramzivosti, tvrdičluku, to je ona koja je posledicane siromaštva uopšte, već upravo dobrovoljnog siromaštva i tačnije

stanja siromaha vere, koji izaziva divljenje stanovnika Montajua. Upo-rediti s hodočasnikom, koji svoj položaj u kontekstu seoba, motivisanodlučnim izborom nemaštine, s hvalom prihvata. Siromah vere, drugimrečima... Božji čovek. Uselu Montaju — izjavljuje Beatrisa de Planisolu razgovoru sa svojim drugim ljubavn ikom21 — obično se govorilo da treba činiti dobro svim hodočasnicima i siromasima vere, a pod tim „siromah vere” mislilo se na jeretike, koje su u selu nazivali dobrim hrišćanima (božjim ljudima).

Postati „siromah vere”, to jest savršeni, značilo je postati siromahu Hristu, poći za jevanđeljskim primerom Iskupitelja, postati lično pravi Hrist na slobodi. Kad jedan čovek postane božji čovek, to jest jeretik — kaže Belibast — mora odbaciti ženu, decu, imanje i bogatstvo. Tako će poslušati savet Hrista koji želi da se pođe za Njim (II, 59).

Nem a potrebe podvlačiti da su u selu Mo ntaju „siromasi ve re” opetzaokupljeni prvenstveno problemom spasa, bili oni božji ljudi — što ćereći skoro profesionalci ili samrtnici na odru. Kad dobiju consolamentum ljudi ove druge vrste se zaista odvajaju od svih dobara ovog svetauključujući i hranu. Bogati ne mogu biti spaseni — izjavljuje Arno Vitalzavodljivi obućar u selu — biće spaseni samo siromasi vere i sekte dobrih hrišćana (I, 457).

*



bili crkveni ili ne bili.

*

Siromaštvo koje Montaju slavi nije siromaštvo svih bednika bezrazlike. Daleko od toga! Sam Pjer Mori može da prezire nagomilava-nje imovine u kojoj uživa iz dana u dan, međutim on smatra da je smaterijalne tačke gledišta siromaštvo bolest (II, 30). Bolest istina nevi-na, izlečiva — misli dobri pastir — s malo snalažljivosti na ovom svetu.

Ni Rejmo nda Belo, Arno Sikr, Arno de Bedejak ne cene nem aštinu,čije su žrtve oni ili njima bliski, ko među seljacima, ko među malogra-đanima, ko među plemićima. Izjavljuju da su zbunjeni i razdraženi

blagonaklonim prezirom koji se izražava porodic i jednog , mužu druge i

nekom trećem, prezrenima jer su siromašni. Još više od siromaštvaosiromašenje predstavlja u ekonomskoj ravni propadanje, socijalnoklizanje naniže i smatra se manom. Bolje je biti siromah oduvek,

pauper, nego nedavno osiromašen, depauperatus (III, 64; II, 21, 29; III,57).

19 II, 404. Vid i i: I, 443.20 Uporedi: Mollat, Etu de s s ur l a pa uv re te ..., sv. I, str. 269.

420

*

Uprkos razmimoilaženjima između katolika iz donjeg kraja i pata-rena u planini naglasak na voljnom siromaštvu je duhovno zajedničkodobro najdinamičnijih elemenata u ove dve međusobno neprijateljskegrupe22. Otuda značaj koji se pridaje milostinji: ova često pređstavljasamo pomoć i daje se samo nekim siromasima koji nisu pristalicevoljne nemaštine. Mogu je svi davati sirotištima i bolnicama, a oni će

je nam erno razdeliti bednicim a u prolazu23. Č ak i u tim različitimslučajevima milostinja se u selu Montaju ne odvaja od duhovne usme-renosti, čiji cilj ponekad ide do mešanja ljubavi prema Bogu. Večerali smo te večeri — priča Pjer Mori — u kući Gijmete Mori s članovima njene porodice... i jednog siromaha kome je Gijmeta ukazala gostoprim- stvo za božju Ijubav (III, 189). Zato ustanova testamenta, pasoša za onaj svet24, dragog novim pristalicama beležničke civilizacije hartija,izaziva žestoke kritike. Ostavilac savesno ostavlja legate u cilju sop-

21 I, 255. Upor edi sa Mollat, Et ud es ... I, 328 (istovetnost sir om ah a i ho do ča sn ik a) . 22 U M. Mollat, Et ud es sur la pa uv re te. .. sv. I i II, C. Thouzellier et de C. de la

Ronciere naglašavaju posebno doprinos i patarena i prosjačke braće u ovoj oblasti. Vidi i T. Manteuffel, 1970.

23 II, 515: Pjer Mori o p ozitivnoj vrednosti milostinja bolnicama i crkvana.24 J. Le Goff, Civilisation..., 1964.

421

stvenog spasa post mortem. Ali zakasnela darežljivost potiče više odstraha od smrti nego iz prave ljubavi prema Bogu: legati i milostinja bolesnih Ijudi ništa ne vrede — kaže Bernar Franka — pošto ih ne

nalaže Ijubav vec' strah. Vrede jedino (s te tačke gledišta) milostinje koje daju zdravi Ijudi (I, 352). Ne preuveličavajmo ipak širokogrudost ljudi u punoj snazi kad dele milostinju za božju ljubav. U stvar i ti darovisiromasima u duhu ljudske i božje samilosti imaju pre svega za cilj daobezbede kasnije dobro mesto duši đarodavca. Opet nailazimo nasalutističke ciljeve drage stanovnicima Sabartesa i Montajua, Tinjaka,Lorda: prošlog januara jedne nedelje — priča Gijom de Kornejan mlađiiz Lorda (II, 121) bdeo sam kraj ognjišta u kući i u društvu svog tasta, Gijoma de Kornejana starijeg. Objasnio mi je da m u je imenovani Bor iz Tinjaka održao ovakvo slovo:

— Sveštenici nam pričaju koješta kad nam govore da treba davati milostinju za spas duša. Sve su to priče! Kad čovek umre i duša umire.

To je kao u životinja. Duša je samo krv, itd. (Sledi uobičajeni niz bogohu lnih misli).

Ostavimo taj niz bezbožnih reči u nastavku. Dijalog tasta i zetakraj vatre jasno uspostavlja (a contrario) spasonosnu vređnost milosti-nje crkvama ili pojedincima25: tu vrednost potvrđuju i zvanične teorijecrkve i goruće potrebe osiromašenja, ali i stvarna propaganda svešteni-ka iz kraja, koja se široko prima, prihvata i širi u domorodačkojsredini. Č im neko veruje u besmrtnost duše i postojanje onog sveta (ato verovanje postoji u velike većine naših seljaka) problem milostinjega dira. Ponekad sam sumnjao u vrednost indulgencija — kaže PjerMori — ali nikad nisam ni najmanje oklevao u pogledu vrednosti milos

stveno daju milostinju po svom izboru siromasima vere, to jest Božjimljudima. Božji Ijudi, zahvaljujući širenju jeresi, u stanju su da poša lju dušu pravo u Carstvo Gospoda posle smrti — izjavljuje Riksanđa Kortij,

rodom iz Askua — njima dati milostinju znači dobiti u zamenu veliku nagradu, mnogo veću od one koja se dobija kad se daje drugim Ijudima (III, 307). Ista pesma i u Arnoa Vitala iz Montajua: milostinja božjim

Ijudima, da. Katolicima ne (I, 457). I u Alazaise Gilaber, žene izMontajua: božji Ijudi — kaže ona uglavnom — spasli su dušu mog brata Gijoma, pastira, koji je posle umro, u zamenu smatrala bih prirodnim, nasuprot mišljenju svoje majke, da ih nagradim milostinjom (I, 124).Otuda paradoksalan preokret stanja koje primećujemo u selu Monta-

ju: u selu žutih krstova poneka d najveći sriomasi, siromasi života, otkidaju od usta da bi dali siromasima vere, božjim ljudima, koji sumeđutim zasuti poklonima vernika. Pre dvadeset i jedne godine — pričaBeatrisa de Planisol — imala sam običaj da odem i grejem se kraj vatre

u kući Alazaise „Morinke” iz Montajua, žene Rejmona Morija (i majkePjera Morija). Alazaisa mi je govorila:

— Samo u sekti i veri Božjih Ijudi može čovek biti spasen. Ma kakvi bili gresi koje je počinio u životu. Od časa kad te oni „prime” na kraju, bićeš spasen. Velika je vrednost i milostinje i dobra koje se čini božjim

Ijudima (I, 235—236).Alazaisa, da bi poduprla svoje milosrđne i spasilačke reči, ispričala

je Beatr isi anegdote o svom mužu Rejmonu Moriju, koji je pre izve-snog vremena zapao, s njom zajedno, u najgoru bedu: Vidite ja i moj muž u siromaštvu u kakvom smo, delimo milostinju božjim Ijudima. Uzdržavamo se od hrane da bi je njima dali Saljemo im brašno i to ono



Mori — ali nikad nisam ni najmanje oklevao u pogledu vrednosti milostinje (III, 238). Obrnuto, seljanka Gijmeta Bene iz Ornolaka, koja

uopšte ne veruje u besmrtnost duše, prska u smeh kad joj kažu datreba da udeli milostinju za spas svoje duše (I, 262).

Pošto je tako i pošto se ovo spasonosno duhovno usmerenje unačelu odnosi na svetovne darove, prirodno je da je među imućnimljudima, sposobnim da dele bitne milostinje, najveća je darežljivostonih koje muči delimična sumnja, nesigurnim u svoje spasenje. Osobete vrste pokušavaju da pridobiju putem milostinja na ovom svetumilost božju na onom svetu. Gospođo — kaže jedna poljoprivrednaradnica Odi Fore, dok se ova u grčevima muči na jastucima i preklinjeBlaženu Mariju da joj vrati veru u Boga, kakav ste to greh počinili?

Zaboga vi svojim milostinjama izdržavate sve siromahe u selu! (II, 98).Dati, u redu. Ali kome dati? Oda Fore, katolikinja, zasipa dobrim

delima sve siromahe u svom mestu. Gijmeta Mori, patarenka , ne toliko bogata, poziva na večeru sirom ašnog putnika . Ali oni stanovnici Mon-tajua, ukorenjeni u selu, koje nije izmenilo izgnanstvo, utonuli su u

patare nsk o pravover je sela: za njih i za njihovu braću u Sabarte sunajbolje rešenje je da uzgredno pomažu najbednijc u mestu — prosja-ke, putnike ili glave porodice, koje je upropastila inkvizicija; da prven-

25 II, 515 (darovi crkvama, o kojima razmišlja P. Mori).

422

Uzdržavamo se od hrane da bi je njima dali. Saljemo im brašno, i to ono najbolje...

Zaprepašćena Beatrisa ispituje Alazaisu: prihvataju li božji ljudisnabdevanje, koje im se nudi u takvim uslovima? Razume se, odgovarasirotica. Kastelanka onda odlučuje da sa svoje strane pošalje mericu

brašna tim dragocenim savršenima! Alazaisin sin, Pje r Mori ima nakoga da se ugleda. Kao i njegova majka neće oklevati pred lišavanjem i

prodajom ovce da bi dao šest turskih sua božjim ljudim a koje sreće na putu (II, 416).

Siromasi vere, zasuti poklonima siromaha stvarnog sveta najzad bise — kako se mislilo — obogatili. Pa čak bi (navodno?) bili bestidno

bogati. Kad bi savršeni Gijom Oti je donosio zlatan i srebrn novac sasvog pastirskog obilaska, stavljao bi ga u svoj kovčeg i potom bi, svremena na vreme iz čistog zadovoljstva i zajedno sa ženom Gajardom ,zavukao glavu u sanduk i tu je sanjario o zvezdama gledajući zlatnikekoji su svetlucali u odgovarajućem polumraku26.

Montajuska milostinja je dakle bila usmerena na spas duša, pone-kad do besmisla. Ali zato nije gubila svoje ovozemaljsko dejstvo. Umnogim slučajevima je d oprinosila olakšanju života pravih sirom aha, sdruge strane donosila je božji blagoslov kućama onih koji su bili

26 II, 417. Vidi takođe o jeretičk om blagu istog tipa II, 59—60 i II, 484.

423

darežljivi i plodnost njihovim njivama: dati žito siromasima vere znači-lo je obezbediti za neko vreme plodnost njiva koje obraduješ (III, 307).Isprazniti kuću da umanjiš tuđu bedu, znači napuniti svoj ambar.

*

Veliko poštovanje socijalnog čina milostinje ponovo postavlja,kao suprotnost, problem etike ili ne-etike rada, kojoj sam već posvetionekoliko odeljaka. Stanovnici Montajua nisu žive vatre na radu, vole

popodnevni odm or — siestu, „fa rnie nte” , tre blje nje od vašiju na suncuili kraj vatre, zavisno od godišnjeg doba27. Kad je to moguće, težeskraćivanju radnog dana približavajući se polovini radnog vremena ili pak, osnaženi velikim mirazom, napuš taju stvarno... ili u snu, fizičke

radove da bi se bavili upravljanjem imanja onako kako se zamišlja bogati seljak belih ruku, koji sa štapom u ruci uprav lja svojim do- brom28. Stvarnost ipak primorava fizičke radnike, to jest većinsku masustanovništva, da se i te kako potrude u vreme sezonskih poljskihradova ili za iscrpljujućih putovanja pri seobi stoke.

U svakom slučaju rad, sam za sebe, nije izvor ovozemaljskog poštovanja . Dobro obrađiva ti zemlju kad je neko seljak, to je samodokaz da nije lud (II, 126). Od glave porodice se očekuje da budedobar sused, a ne da crkava od posla za plugom. Još smo daleko od„veberovske” ili protestantske etike, koja će tek doći, daleko i odkatoličke etike jansenističkog ili modernizovanog tipa, koja će takođe

Suprotnost, koja se tako uspostavlja između milostinje i fizičkograda, ne sprečava, naprotiv, ljude iz Montajua, vatrene branioce Hris-tovog milosrđa, da pridaju takođe određenu vrednost radu ruku, znojukoji curi s čela. Ovo poštovanje nalazi opravdanje u seljačkoj kulturi,ali i u tekstovima svetog Jevanđelja, poznatih posredno preko propo-vednika29. Još jednom Montaju slabo haje za protivrečnosti ili ono štotako izgleda: preporučivalo se da se deli milostinja božjim ljudima, jerih život progonjenih navodno primorava na besposlicu. A eto odje-dnom se slave i hvale, jer za razliku od lenjog sveštenstva oni rade\ PjerMori u svojim razgovorima s Arno-om Sikrom je u tom pogledu vrloodređen: Zar mislite da su Braća propovednici izgradili svoje velike kuće radom svojih ru/cu — kaže dobri pastir budućem potkzivaču — nisu razume se, ali naši gospodari, oni (Božji ljudi) žive od svog rada (II, 29,30). Ova rečenica Pjera Morija podseća na činjenicu da njegov prisni

prija telj, man je ili više božji čovek Belibast, radi svojim rukama i v rlolepo zarađuje za život praveći grebene. Ali od tog izuzetnog slučaja jedn og pojed inca veza se obično uspostavlja između rada i savršenogživota, ili onog koji se izdaje za takvog. U selu Montaju se oduševljava-

ju, jer se Gijom Otije, bez obzira na svu svoju ilegalnost, ne ustručava posla krojača, krpi tunike i kroji pan talo ne parohu Klergu(I , 315). ABelibast odbija da sedi s rukama u krilu za prazničnih dana i prkosikatoličkim neradnim danima: zaključava se u radionicu da bi radio kaoi obično, dok pripadnici rimokatoličke dogme praznuju (II, 53). PjerOtije uspostavlja neposrednu vezu između rada i spasenja: radimo, trudimo se kaže pred stočarkom Sibilom Pjer30 ne zbog nemaštine



katoličke etike jansenističkog ili modernizovanog tipa, koja će takođedati veliku cenu upornom radu.

Međutim, rad u selu Montaju neosporno nosi ođređen pozitivninaboj, koji nagoveštava različit razvoj budućih vremena. Tipološki,milostinja i rad teže međusobnom isključivanju. Nije vredno dati mi milostinju, posto mogu da radim — kaže Emersanda Marti iz MontajuaGoziji Klerg, koja joj gratis daje hleb o Svisvetima (III, 356). Isto takoAlazaisa Fore napominje, povodom milostinje date božjim ljudima(koja je prvenstveno motivisana brigom za spas duše darodavca), ma-nje važno opravdanje, ovo potiče iz nezaposlenosti, na koje usloviilegalnog života primoravaju savršene. Ko učini dobro božjim Ijudima učinio je vrlo vrednu milostinju — izjavljuje Alazaisa (I, 424). Jer oni ne smeju da rade, pošto se izlažu opasnosti da ih odmah uhvate (inkvi-

zicija).27 I, 458, 462, 464; I, 324 i sup ra ; I, 327.28 Upravljati kućom i (relativno) velikim poljoprivrednim imanjem, a pritom ne

raditi svojim rukama, to je ideal o kojem sanjaju mnogi seljaci u besparici (III, 121); obrnuto, uprkos činjenici da nekolicina ljudi prelazi lako iz sređnje klase radnika, koji ne rade fizički u položaj zanatilije ili čak pastira, ovaj prelaz naniže može biti težak bogatom čoveku (II, 59). To je pokazatelj života jednog privilegovanog, cenjenog sveta koji se ne bavi fizičkim radom, jer mu bogatstvo to dopušta. O nimalo teškom ritmu rada vidi Vourzay, III, 82—83.

424

trudimo se — kaže pred stočarkom Sibilom Pjer30— ne zbog nemaštine od koje možda patimo, već da bismo spasli duše. Žan Mori, čija suideološka kolebanja često hirovita, čas je katolik u fazi A, čas jeretik ufazi B. Pomišljao je dakle u jednoj od svojih faza B da postane „prima-lac duša” i napola savršen (II, 73). Međutim tokom tog razdoblja svogživota hvali da jede samo ono što zaradi radom i svud ponavlja: Božji sin je rekao da čovek treba da živi od svog znoja. Mnogo manje pismenod Pjera Otijea, pastir Žan Mori je ipak u tome verni odjek izvesnog

jevanđeljskog učenja, kako to njegov teks t dokazuje. Isto se tako možerazmišljati povodom sveštenika: i oni bi takođe, prema učenju Starog i

Novog Zaveta, mogli da se posvete zam ornom radu u zno ju lica svog.Gijmeta A rželije iz Montajua, slušala je u kući Rejm ona M orija dvoji-cu božjih ljudi koji su joj govorili sve dok je nisu do dna duše ubed ili31

da sveštenici treba da žive od rada svojih ruku po zapovesti gospodnjoj, a ne od rada naroda, kako to zaista čine. Sveštenici, koji izbacuju Ijude s puta spasa, čine to da bi bili dobro obučeni, dobro obuveni, da bi jahali konje, da bi mogli dobro da piju i jedu. Ove optužbe su božji ljudi

29 Mollat, t. II, str. 553 (biblijske citate iz Starog i Novog Zaveta sakupio J.-C. Schmitt).

30 II, 406 (dve tvrdnje jedna za dru gom).31 III, 95, 96, 97 (nek oliko tekstov a u istom smislu).

425

izgovorili u jednom dahu našoj čestitoj seljanki iz Montajua i one suna nju ostavile neverovatan utisak! Zar je istina da sveštenici treba dase drže radnog siromaštval Da ne mogu spasavati duše s obzirom na

svoj suviše raskošan život? Gijmeta Arželije se užasava! Ne može da seuzdrži! I s neba pa u rebra izjavljuje svojim sagovornicima, dvojiciSavršenih: kad bih samo bila sigurna da ste sposobni da spasete moju dušu, lakše no što bi to učinili sveštenici, pustila bih vas da mi spasavate dušu32.

Primetićemo tanani red u problematici siromaštva kako ga opisujuljudi iz Montajua: milostinja se daje Božjim ljudima, jer se drže ili sesmatra da se drže voljnog siromaštva, eventualno uz rad. S jedne stranese želi da monasi i sveštenici uopšte (ali ne Pjer Klerg posebno...) prionu na rad, da napuste svoj način života zasnovan na bogatstvuisceđenog iskorišćavanjem drugih, da i oni žive dobrovoljno u siroma-

štvu uz težak rad. Rejmon de Labira iz Kijea bi hteo siromašnu crkvu, bez zidova i da sveštenici počnu da oru i kopaju zemlju (II, 315).Antiklerikalna tema najzad uvek proviri u Sabartesu.

*

Montajusko siromaštvo kao ideal i kolektivna predstava rascepljen je na dvoje, čak na troje . Vezuje se za sta re i uvek tra jne frustrac ijestvarno siromašne planine33. A potiče — često zahvaljujući malo izvito-pereno j kariki patare nstva — od hrišćanstva i Starog i Novog Zaveta:

U svemu tome nema ničeg opšte revolucionarnog. Hvala siroma-Stva se pokazuje sasvim u skladu sa sistemom domusa: darovi bogatihdomusa35 siromašnima uz legitimaciju, bez daljnjeg, rada u znoju lica

koji ne pretpostavlja nikakvo odricanje od popodnevnog odmora ililenčarenja na suncu. U jednom ipak hvaljeno i uznošeno idealizovanosiromaštvo dobija osporavajuće svojstvo: predlažući spasonosnu slikusiromašne Crkve, dovodi u pitanje težnje crkvenih poreznika, koji seoptužuju da se mešaju u Sabartes da bi ostrigli vunu s leđa svojih

plan insk ih jaganjaca. Montajusko ili sabartesko osporavan je bi rado proglasilo: mir zamkovima, rat Crkvama. Ono štedi ustaljena svetovna bogatstva i pleme nite loze, kojim a je utoliko lakše da se s vrem ena navreme udruže s njim. Okreće se protiv onoga što joj izgleda najvidljivi-

je u sopstvenom društvu i najnepr ikla dnije salu tističkim idealima , pro-tiv zvanične Crkve, koja skupo staje i ne spasava dušu. Ponekad i protiv skorašnje kap italis tičke akum ulacije, od koje puca ju hijera rhi j-ske mreže domusa, a koje je oličena je u zelenaštvu. A naročito protiv„prosjačkih” redova, optuživanih, s pravom ili ne, da su se nedozvolje-no obogatili kao proždrljivi vukovi. Dominikanci i Mala braća su zaistana samom vrhu gradske moći36 te za nedužno selo postaju simbolugnjetača iz Pamijea, tog Vavilona grofovije Foa. Nije bogatstvo posebi zaista napadnuto, već odvratno salo odvratnih bogataša, sveštenikai prosjačkih „monaha”, oni iskorišćavaju selo, a zauzvrat mu ne daju ninebeske usluge, ni pomoć, ni zaštitu — ponekad malo suviše blisku —na koju su ga navikli krupni svetovni domusi i bogate lokalne loze37.



pereno j kariki patare nstva od hrišćanstva i Starog i Novog Zaveta:,,od Jova i Jevanđelja ono je jedna od njegovih osnovnih vrednosti”.Posledica je i sticaja okolnosti i pripada specifičnim vrednostima raste-gnutog XIII veka... produženog sve do 1320. : „Trinaesti vek je veksiromaštva, prosjačkih redova, Domina Paupertas, Gospođe Sirotinje svetog Franje Asiškog”34.

S nebeske tačke gledišta ideal siromaštva ide sa spasom dušeonoga koji daje milostinju i daje je, ako je moguće, ljudima koji jezaslužuju zbog svog voljnog siromaštva. Sa zemaljske tačke gledištavrednovanje voljnog, a ponekad i nevoljnog siromaštva dozvoljava dase ublaži, bez daljnjeg, beda nekih siromaha, takođe da se izđržavajurazni božji ljudi i najzad da se odredi još utopijski ideal sveštenstva,koje bi zarađivalo za život u znoju lica svog i time.bi zaslužilo darežlji-vost vernika i zajemčilo im spas. Time se zatvara krug.

32 Ibi d. Cinjenica da neko „dobro radi da zaradi za život” bio on jevrejin, hrišćanin ili musliman pozitivna je vrednost po mišljenju Pjera Dipona, odgaiivača svinia iz Veišisa (II, 158).

33 O vek ovnom o siromašavanju seljaka i gorštaka u katalonskim Pirinejima, bliskim našim, up. Bonassie, t. II, str. 113 bis.

34 J. Le Goff, u D. O’Connell i J. Le Goff, Le s Pr op os de Sa int Lo uis , Paris, Gallimard, kol. Archives 1974. str. 74 i pas sinu

426

*

Takva je Gospa Sirotinja na početku XIV veka u selu, koje ucelini nije bogato. Život će joj biti dug i dugo će zasenjivati i ovde idrugde: mnogi antiklerikalci, sve do nedavnih vremena, prebacivaćeCrkvi ne to što je Crkva, već što nije siromašna Crkva, koja u svetunemaštine utoliko lakše drži ključeve neba ukoliko više zanemarujeovozemaljska dobra. I opštije rečeno, stvarna i normativna svest osiromaštvu, toliko prisutna još od 1300. u seljačkoj kulturi, uvod jeuvek moguć, ali ne uvek aktualizovan, u socijalne borbe, čija je regi-onalno omiljena meta Crkva.

35 Gijom Ostac, baji Ornolaka i dobar svedok stanja duha seoske elite uostalom

preuzima kiasičnu razliku u njegovo doba između bogatstva pravedno stečenog i onog nepravedno stečenog. Ali tu razliku (koja mu je izgleda gro sso m od o bliska) pravi tek kad ga Inkvizicija pritera u zid (I, 207—208).

36 Vidi doprinos Lester-a K. Little-a u Mollat, Etu de s sur la pa uv re tć ... 1974. t. II

str. 447 sq.37 Naša anketa na terenu u selu Montaju 1974. ukazala nam je na neke ostatke

folklora siromaštva (razgovor s gospođom Diran iz Montajua): lokalna priča (potiče iz XIX veka) odnosi se na bivšeg regruta iz mesta, koji se inkognito vratio u kuću posle dugog vojevanja, priča podseća na izvesne vidove čuvene „pauperističke” legende o svetom Aleksiju (up. članak A. G ieysztor u Mo \\a i, E tu de s. .. sv. I).

427

DVADE SE T I ŠE ST A GL AVA

FOLKLOR I AVETI

Različiti podaci o poimanju prostora i vremena, o društvenojsvesti, o religiji, o etici, koje smo razmatrali u prethodnim poglavljima,najzad nas uvode u ono što treba da zaključi ovu montajusku studiju

narodne misli: tautološki rečeno u folklor (folklor u društvu tesno povezanom odnosi se i na grad i na selo i na plemiće i na seljake1).Tradicionalna metoda, koju su uspešno koristili drugi istoričari, ovde

je manjkava: ako je verovati toj metodi istraž ivanje današnjeg folklorau Ariježu ili Odu trebalo bi da nam omoguće da se postupkom uzlazneistorije „vratimo” do srednjevekovnih arhetipova. Luda nada: „regresi-van”, postupak pokazao se uzaludan, primenjen na naše oblasti. Tu jeIstorija prošla i menjala: duboko je poremetila naš folklorni pejsažizmedu XIV i XIX veka. Seljaci iz mesta So, na primer, na dva korakaod Montajua, pomenuće 1970. pred antropolozima iz Tuluze2 tajneM l Alb i i i t k ji d li i t i i j k

Foklor smrti zauzvrat, će biti žilaviji i dublji: do XIX veka ćeočuvati neke crte za koje smo saznali oko 1300. : crne đavolske mačkeveć su kružile oko postelja samrtnika na početku XIV veka. Nastaviće

svoju mračnu igru usred Langdoka i mnogo posle Francuske revoluci- je5. Obed za mrtve , koji se spre ma i jede na Svisvete, takođe predstav-lja viševekovnu stvarnost u gornjem Ariježu od XIV do XIX veka6. Jošdublje: ostal, koji je bio jedan od osnovnih elemenata društvene celineu vreme Pjera Klerga i Rejmona Beloa, zadržaće tu prvorazrednuulogu do početka XX veka. Folklori prolaze, domus ostaje7.

Uprkos utesi koju nam ovo delimično preživljavanje pruža mora-mo, dakle, u cilju folklornog istraživanja, opet da podemo od našihstarih tekstova. Informacije će biti, da ne bude promene, obilne unekim slučajevima, a samo naznačene u drugim. Na primer čisto mu-zički vidovi folklora, znamo tim povodom neke sitnice: pastiri su 1300.svirali frulu8, a devojke bi rado pevale kad izađu iz krčme, u pevanju

sveštenika u crkvi knjiga je bila osnovna potreba (sveštenici se sahranjuju u svetim odorama, s knjigom u rukama da bi mogli kad stigim na nebo pevati pred Bogom — kaže ironično Belibast Pjeru Moriju9). Osimovih rasutih tvrdnji od kojih su neke očigledne, čak da kažemo banal-ne, ne znamo skoro ništa o „muzičkoj oblasti” naših Ariježana.

Prave smo neznalice takođe kad je u pitanju široka oblast narodnešale: ona je, treba li to reći, često antiklerikalna (sve što kažu sveštenici sve je to šala, to je koješta), ta laka i uvek unosna žica donela je nekegovorničke uspehe Pjeru Otijeu (II, 422). Ali može i da se okrene učistu šalu, prosto društvene prirode, i mogu je pratiti opklade među„drugarima”. Gijom Otije, na obali Ariježa, držao je kamičak u rukama,



Malog Albera: razni primerci te knjige dospeli su zaista u pirinejske

krajeve zahvaljujući rasturanju „plave literature” na francusukom oko1750—1850. Odatle će njihov sadržaj „preći” u usmenu tradiciju. Što,razume se, veze nema s folklorom Montajua iz XIV veka! U nedavnoobjavljenim Narodnim pričama Ariježa, jedva da ima nekoliko poziva-nja na ono što smo već saznali iz saslušanja 1320: pominjanje vaški,kumova3... Narodne priče u današnjoj grofoviji Foa mogle bi biti uvećini talog skorijeg talasa folklora modernog doba. Potičući iz drugih(severnih) oblasti prekrio je ariješku oblast između 1500. i 1800. Uistom tom smislu beležim i skoro potpuno odsustvo mitske teme me-dveda u Sabartesu i skoro u celoj oblasti istrage naših inkvizitora, oko1320. Međutim ta simpatična životinja će naprotiv postati jedna odsredišnjih ličnosti seljačke dramaturgije duž Pirineja, počev od XVIIIveka4.

1 Klergovi (koji su deo seljačkog „visokog društva) i Planisolovi (plem ići) skoro su isto tako „zaraženi sujeveijem” koliko i siromašne vanbračne seljanke. Isto tako, videće- mo dalje, verovanje u duhove se sreće i u selu Montaju i u Pamijeu i to u dosta sličnim vidovima.

2 J.-P. Pinies, 1972.3 C. Joisten , 1965. str. 149 i 175.4 V. Alford; Joisten, str. 172.

428

opkladio se u riblju paštetu s drugom:

— Nečeš uspeti da baciš kamič ak u reku — reče mu.Opkladiše se. Gijom baci kamen u vodu i spreči druga da to isto učini, tako dobi i opkladu i paštetu (II, 106). Na kraju priče slušaoci suse „previjali od sme ha”.

Lokalne poslovice (neke su dospele do nas zahvaljujući ŽakuFurnijeu) sastoje se više od izreka o polnosti i braku i iznose nekeosnovne tvrdnje o večnosti sveta i njegovoj neminovnosti, o zabraniincesta, o filozofiji braka. Suštinski se vezuju za filozofiju i etničkasvojstva ovog kraja.

Oblast narodnih kultova u svojim pravovernim ili otpadničkimverzijama već je istražena povodom religijskih stavova: videli smo dakonačno narod Sabartesa (i Montajua) pokazuje u nekim tačkama

priličnu privrženos t hrišćanstvu. To ne sprečava trajnost izvesne dozečudesnosti. Ova boravi između ostalog na izvorima: ovaj čisti izvor čini

5 Supra, str. 452 i Fabre et Lacroix, Vie quotidiennc... str. 147.6 Bordenave, str. 231; i sup ra XXI gl.7 Colas; Platon.8 Vidi ilustraciju Duvernoy, L ’Jn qu isi tio n.. . str. 64 i supra.9 III, 237. Na polu-paganskim sahranama kad uz pokojnika sahranjuju njegove

stvari, vidi o srednjevekovnoj Oksitaniji Bordenave, op. cit.

429

čuda: u njemu su ribe, žive a upola pečene usled nekog đavnog nesre-ćnog prženja10. Sami hrišćanski kultovi se i dalje vezuju za pitanjazdravlja ili narodnog druženja: krštenje, kako smo već rekli, daje lepu

put i lepo lice deci i š titi ih kasnije od davljenja ili od vukova (II, 16).U nekim crkvama se igra u krugu ljudi, među kojima ima i pijan ih11.

*

Više pojedinosti ukazuje na magiju, vračanje, i naročito na aveti.Magija, kao takva, nije u središtu mentaliteta ili prakse Sabartesa i

Montajua: ali je važna kao tehnika koja treba nešto da postigne, pribavi neku stvar ili neko obaveštenje. Ta magija je čitavom jednomstranom oslonjena na tradicionalnu „medecinu” iscelitelja, odnosnoisceliteljke, a ova nije obavezno nedelotvorna. S druge strane može da

pot iče od zaista đavolske vračarije, čije se neke crte pojavljuju uSabartesu, jedva vidljive i čak, treba li to reći, skoro beznačajne.Već smo primetili u Prad d’Ajonu prisustvo isceliteljke Na Fer-

riere, čije recepte i tehniku ne znamo (I, 337). Sa svoje strane Beatrisade Planisol se obraća, kako smo videli, pokrštenoj jevrejki od kojesaznaje vrline pupčanih vrpci muške i ženske dece (za dobijanje spora)i svojstva menstrulne krvi ćerki (za izazivanje bračne ljubavi budućegzeta). Beatrisa, opet ona, dobija od hodočasnika zrno biljke zvane ive, koja treba čudesno da leči epilepsiju njenog unuka. Ali sveti Pavle injegova crkva će biti delotvorniji protiv bolesti od koje dete boluje.Mala magija, o kojoj je reč, stvarna je ali nikako crna, čak je pre bela i

racija kasnije proglasiće ih, malo brzople to, vešticama12 popovi, kojiviše neće znati da ostanu hladne glave, kao što je bio Furnije kad je otome reč, jer je bio obuzet drugim brigama. Ali nisu samo pripadnici

religijskih manjina, jevrejskih ili muslimanskih, s ove ili s one stranePirineja, jedini koji zalaze u bavljenje magijom: u Aks-le-Termu (I,156, 157) jedan beležnik i jedan pisar bave se, ili za to koriste druge,veštinom svetog Đorđa, koja se u toj varošici sastoji u korišćenju daravrlo mlade devojke da čita iz ogledala i pronalazi put ili trag ukradenihstvari. Jedna žena iz Aksa i njen zet se nadaju da će tako povratiti dvakomada vunene čoje, koje su izgubili, ili su im ukradeni na vašarima uFoa. Pronalaženje iščezlih stvari može čak da se obavi i bez posredova-nja specijalizovanih stručnih žena, koje žive na ovom svetu. Na primer,Bogorodica iz, Mongozija se neposredno stara o povraćaju zakonitomvlasniku imovine koju su mangupi, čije će srce umilostiviti, ukraliseljanki iz Ornolaka. Uz obavezu seljanke, razume se, da zaspe Bogo-

rodicu vatrenim molitvama. Sitna astrologija, kojom se bave žene ilisveštenici, meša se sa „sujeverjem” rezanja noktiju i kose mrtvacu, onaštiti sreću ostala. Ta magijska znanja su različita i često, ali ne iisključivo, ženska.

Potražite ženu13. Potražite i pastira. Kad kakav zlobni pastir staviodredenu travu na sirište, mleko ne može da očvrsne u sir. Slična travana trbuhu žene, upoređene s kofom mleka, sprečava muško seme da„očvrsne” u plod: seme je magijski „sterilisano”... Opet u tome nemaničeg đavolskog. Žak Furnije, opsednut gonjenjem patarena, ne zaus-tavlja se uopšte na beznačajnostima male magije. Kolika je razlika s

podvezivanjem u XVI veku, drugom ritualu polne sterilnosti, koji će



to snežno bela, čim se napusti iva koju je dao pobožni hodočasnik da

bi se kao lek usvojilo delovanje velikog apostola. Beatrisa podvlačiuostalom, povodom magijskih recepata koje je tu i tamo koristila (I,249), da ih smatra delotvornim lekovima, verujući onome što ljudikažu, i ne smatra ih činima uprkos njihovoj lako natprirodnoj moći.Bivša kastelanka (kod koje se sustiču tehnike jedne jevrejke, jednoghodočasnika i drugih ljudi) može se čak i sama smatrati malom vrača-rom: služi se sitnim tajnama, mnogo više pobožnim nego đavoljskim,koje sakuplja desno-levo da bi obezbedila zdravlje i napredak svojojdeci i unučićima, a u dodiru je i s vračarom po imenu Gajarda Kik, izVarila (I, 247, 257).

Driada plave krvi nije jedina u selu Montaju koja veruje u vračare,celo montajusko pleme Morija, koje je izbeglo južno od Pirinejskoglanca, obraća se muslimanskom vraču da bi od njega dobilo vesti ozdravlju životinja i ljudi, ili o nameravanim putovanjima i svadbama(II, 39). Mavari i jevreji, ili tačnije jevrejke, nude, kao što se da

predvideti , određenu količinu vračeva i sitn ih vračara. Nekoliko gene-

10 III, 52 i 60 (ranije topao izvor?). O patarenskom čudu, delu Gijoma Otijea, vidiI, 285.

11 I, 145; vidi takođe Bor denave , str. 257.

430

p j , g p , jŽan Boden i ostali demonolozi goniti sve do same lomače, kao zloči-nački đavolski čin14.

*

Evo, dakle, i Satane na sceni. Da li je odsutan ili je prisutan u seluMontaju? Zar je od magije do vračanja samo korak? Koji se lako pređe? Tek treb a videti. Jed no je verovati u đavola, a drugo prip isivatimu — kao što će to obično činiti Crkva i mnogi ljudi u jednom odkasnijih razdoblja — uzroke čini, koje katkad koristi ova ili ona žena u

planini.Da je đavo kod kuće u Sabartesu, u dušama, telima i dobrima, to

je očigledno. Idi do đavola; gubi se, đavole; jednog dana će đavo sve odneti; Sancta Maria vidim đavola — to su najblaži izrazi u ustima

12 J. Michelet, Sorcičre... izd. Gamier-Flammarion, str. 33.13 O drugom slučaju žen e veštice ili navodno veštice , protivnice evharistije, vidi II,

305.14 Vidi moj članak o po dv ez iva nj u (aiguillette) u specijalnom broju Eu ro pe posveće-

nom Frojdu (mart 1974). O magijskim ritualima koji se tiču muškog semena i očvršćiva- nja vidi sup ra X gl. Upo redi s Institoris, izd. 1973. str. 438 (protiv-m lečna mag ija).

431

seljanki i seljaka koji su naklonjeni jeresi, čim ugledaju katoličkogsveštenika i kojima se takode recipročno služe ljudi rimokatoličke verekad ugledaju božjeg čoveka. Ako se neka patarenka, ili pretpostavljena

patarenka, ili se bar njeni nada ju da će to biti, počne da ponašaodjednom kao dobra katolikinja?... Njena okolina brzo otkriva uzrok,ušao je đavo u nju, đavo jezačarao, indemoniata, ođavoljena. Za seljakeu dodiru s patarenstvom naš je svet (u načelu) korenito loš i život jesamo smrtna bolest, nije im dakle nimalo teško da u svemu oko sebevide đavolji prst i da naslute demone koji se oko nas vrte. Onda su đavoli naša braća — kaže jedan seljanin15, pošto je dozvolio da gazasene heterodok sne reči Arnoa Teisejra, koji tvrdi, daleko pre Sartra:

pakao — to su drugi.Đ avo je svuda dakle..., sem tamo gde će ga Crkva smestiti jednog

dana, sem tamo gde se već trudi da ga stavi, ovde-onde, tako malo, bezmnogo uspeha i bez velikog ubeđenja. Upravo smo videli nimalo

zanemarljiv značaj magije u svakodnevnom životu, ali je ni vulgum pecus ni sveštenstvo, uprkos nekim pokušajima, ne meša s đavolskimvračarijama. U tome je velika razlika između ovog pirinejskog ranogXIV veka i XVI veka s lovom na veštice. Vešticama će biti namenjenauloga spaljenih žrtava gonjenja paranoičnih pirinejskih sudija, koji će

podići seosku magiju na stupa nj sata nske zavere. Oko 1300. još seništa slično ne javlja: lomače su namenjene patarenima.

Mogućnost praktičnog korišćenja usluga pakla nije svakako potpun o nepostojeća u Sabartesu . Ejkar Bore iz Kosua pom inje, povodomneprijatelja kome je namestio da ga uhapse, mogućnost obraćanjađavolu i zapušava usta svojoj kumi (koja se bun ila) rekavši16: Cuti,

ćerku: zato će tom gospodinu dati da popije prvu menstruaciju vereni-ce (I, 248—249).

Ukratko: đavo je već krupna ličnost u Sabartesu. Ipak ga ljuđi

Crkve još nisu uključili u delatnosti svakodnevne i mesne magije:magija će još neko vreme ostati relativno nevina. Ima svakako umesnom sveštenstvu i u nekih jeretika težnji da se magija obezvredioptuž bama da je izabrala crno sunce Sa tane18. Te težnje još ne preovla-đuju19... U Sabartesu između 1294. i 1324. naši inkvizitori vrebajuskretanja, ali nisu, ili još nisu, opsednuti lovom na veštice. Biskup injegov sud imaju svakako dosta posla s patarenstvom. Ne gube vremedajući đavoljska svojstva sitnoj gorštačkoj magiji niti goneći je kaovračararije, a na M ontaju sipaju mnogo teže optužbe.

U celini i usled malog značaja vračanja tekuća magija, sitna isvakodnevna kakva se koristi na licu mesta, mnogo je više dobrotvornanego što je zlotvorna, više leči nego što šteti. Vidim u gornjem Ariježu

proročice, iscel iteljke, ljubavnike obdarene natpr irodno m moći da iza-zovu ljubav na prvi pogled. Još ne vidim, ili vidim vrlo malo, vešticanamernih da satanski čine zlo.

Kulturne okolnosti doprinose toj relativnoj retkosti satanskog de-lovanja. Đ avoli su, razume se, svuda u gornjoj grofoviji Foa. Kružesvud oko ljudi ne ustručavajući se. Ali nije lako uspostaviti neposredan dodir s njima. Č ak ni glasnik duša, stručna ličnost koja ima monopolodnosa s avetima (o tome ćemo još govoriti), nije uspostavljao nasamo dijalog s demonima, međutim brojnim, koji se bave takođe tim aveti-ma. Folklor duša, u stanju u kojem je oko 1300 — 1320. ne pogodujedakle opštenju sa Satanom. Stvari će se kasnije izmeniti? Svakako. Ali



ženo, ponekad đavo ima veću moć od Boga i treba m i pom oć Boga ili đavola. Ali Ejkar Bore je zločinac, saučesnik u ubistvu, njegov je slučajusamljen.

Isto tako su beznačajne optužbe za đavolja posla protiv oračaRejmona de l’Er iz Tinjaka. Ovaj čovek je, kako kažu, s đavoljom pom oću vratio na mesto jaram koji je skliznuo s njegov ih krupnih junaca za oranje, koji još nisu bili obučeni da vuku u zaprezi (II, 126,373). Magijska tehnika obučavanja budućeg vola za oranje? Svakako.Ali koliko je teška ta lakomislena optužba u poređenju sa stvarnim prekor ima bestidnog materijal izma, koji se s druge stra ne s opasnomtačnošću iznose protiv Rejmona de l’Er? A onda sve zavisi ođ tačkegledišta! Ono što se neodređeno shvata kao čini, možda đavolske, pomišljenju žrtve, postaje naivna tehnika kad se recept okreće protivdrugog. Beatrisa de Planisol je zlopamtilo kad je u pitanju BartelemiAmilac, jer ju je začarao17navodeći je da se ludo zaljubi u njega. Ali nevidi nikakve čini kad nastoji da se njen budući zet ludo zaljubi u njenu

15 II, 200; vidi takođe o svemu što p rethodi I, 338, 340, 351, 364, 462; II, 73, 184, 200, 244, 365; III, 174, 175, 176, 177, 178. Vidi takođe Voureay I, 69, 74, 75.

16 III, 348; i opš tije III, 347— 348.17 I, 249. Vidi tako de III, 30, beleška 418.

432

18 Be libast vrlo jasno želi da pripiše „đavolska” svojstva delovanju, zlom ili dobrom , koje se obično pripisuje svecima (na primer u pogledu kožnih bolesti zvanih vatra svetog Antoana ili vatra svetog Marciala): on to dejstvo pripisuje Satani (III, 234). Ovakvo pripisivanje natprirodnih pojava đavolu biće jedan od velikih uzroka lova na veštice krajem srednjeg veka i za renesanse (vidi K. Thomas, 1971). S druge strane može se u Zaka Furnijea zapaziti, u gonjenjima gubavaca u donjem kraju (II, 135— 147), oba vijanje đavolskom pričom istog tipa i već pozivanje na „prašak đavoljske žabe krastače”, koje će biti kasnije uobičajena u suđenjima za vradžbine u XV i XVI veku. Ali akciju protiv gubavaca biskupu u Pamijeu je nametnula kraljevska francuska vlast, ona nije karakteris- tična za normalno ponašanje Zaka Furnijea. Kad su mu ruke slobodne, on prosto pokušava da otkrije činjenice, a ne da skuje čudovišne satanske optužbe kao Boge ili Boden.

19 J. Caro Baroja, Le s Sor cičr es et leur mo nd e, Paris, Gallimard, 1972. str. 102— 104 (u ponovno objavljenom tekstu, Baroja navodi moguće poreklo, bar u izmučenom i mučilačkom duhu inkvizitora iz 1335. : ono bi išlo od patarenskog dualizma... do sabata

jar ca ). Vid i i H. C. Lea , A His tor y o f t he Inq uisi tion o f S pai n, Njujork, 1907, sv. IV, str. 207 beleška I; prvo objavljivanje teksta iz 1335. je u E. L. B. pd Lamothe-Langon-a, His toir e de l ’Inq uis ition en Fra nce, sv. III, str. 231 i 235—240; izvomi tekst bi poticao iz Ext rai ts de s Ar ch ive s de l ’Inq uis ido n de Tou lou se, koje je krajem XVIII veka sakupio P. Hyacinthe Sermet (prema Lamot-Langonu, ibid. str. 232). Joseph Hansen (Quellen und Untersuchungen zur Geschichte des Ffexenwahns..., Bon, 1901. str. 449—450 i 451— 453), koji je takođe objavio taj tekst, misli po Molinijeu da su izvori Lamot-Langona izgubljeni pošto je napisao knjigu. Ali N. Cohn, Eu ro pe ’s inne r dem ons , Njujork, 1975. str. 130 smatra, uz po dr šk u do ka za , da je tekst iz „1335.” falsifikat koji je u XIX veku napravio sam Lamot-Langon.

28 Montaju 433

u selu Montaju u vreme Furnijeovih saslušanja još nismo došli do tograzdoblja promene.

Još jedan činilac ne pogoduje učešću đavola: u planinskim selima

između čoveka i žene (koja je posebno zadužena za magijska pitanja) još nema oko 1300. one kulturne razlike koju će počev od XVI vekauvesti parohijska škola. Ova će opismeniti deo grupe dečaka, ali ćenajveći deo devojaka ostaviti u crnom neznanju. One će dakle postati ustvari i više no ikad rođene čuvarke vanškolske i divlje kulture. Svesumnjivije muškarcima, sad otesanim i pismenim... Otada onaj ko kažesumnjiva žena ubrzo će reći i veštica20.

*

Pored tehnike koja treba da pomogne živima, ili (vrlo retko i

skoro nepostojeće u našem slučaju) da prizove đavola, treba pomenutii one čiji je cilj da stupe u dodir s preminulima. U selu Montaju i uSabartesu uspostavljanje diplomatskih odnosa između sela živih i selamrtvih dotiče se ogromne oblasti mita i čudesnog, čak čuda. Tim po-vodom dve reči pre konačnog suda.

Pre svega čudesno: osnova mu je natprirodno, objektivno ispriča-no u pričama21. Te priče u okviru naših tekstova mogu biti neposrednosaopštene Inkvizitoru. Ili su to priče o pričama, koje je neki svedoknekad čuo, a sad ih ponavlja Žaku Furnijeu. Takvo čudesno je razumese prisutno, čak vrlo prisutno u govorima mitske kategorije, kakvi sedrže u Sabartesu: ti govori mogu da potiču od zvanične Crkve ili od

t k j i ili j d i d j bl k ji i či t

Zauzvrat, u okvirima Montajua i Sabartesa nema konkretnog čude- snog patarenstva. Drugim rečima, nema patarenskog čuda (ima jedanizuzetak ipak: čudne svetlosti se pojavljuju za vreme jednog consola-

mentum-a. u našim planinama22). To okruženje bez čudesnog otkrivadosta značajne težnje: u patarenskih misionara i seljaštva na koje utiču(i drugih seljaka na koje ne utiču...) pravo odbijanje čuda, težnju da seukloni Bog iz materijalnog sveta (ovaj je ponekad namenjen đavolu!).Istovremeno s Bogom uklanjaju se i sve natprirodne uzročnosti naosnovu konkretnog čudesnog: Zar verujete da komadiči drveta mogu da čine čuda? — kaže Belibast pastirima iz gornjeg Ariježa (II, 55). I svetičovek dodaje, ne želeći nikako da na zemlji zameni rimokatolička čuda

pata renskim: Cuda ču činiti i ja, ali kad budem na onom svetu. Na ovom ne (II, 54).

Uopšte u Sabartesu seljaci, koji su koliko-toliko pod uticajem

patarenstva izjavljuju: Ne izaziva Bog cvetanje i zrenje23, već đavo (kažu jedn i), ili prosto priroda , vrem e, đubrivo ili ljudski rad (kažu drugi ).Šta to čine ti seljaci — stvaraju teoriju divljeg okamizma* —, kojitakođe vodi otklanjanju natprirodnog24?

*

Mitska misao, čije ćemo širenje videti povodom problema boravkamrtvih, u narodu grofovije Foa kreće se dakle u često uskim okvirima.

Njeno izbijanje pos taje tim značajnije.Omiljen joj je mali mit kao pedagoški način. Koristi dobro pozna-



patarens ke jeresi ili najzad, i da se vezuju za probleme koji nisu čisto

religijski.Ređe je, čak vrlo retko, osavremenjivanje čudesnog u čuda. Kato-

lička čuda u Sabartesu, koji nije oltar rimokatoličke vere, pripadaju prošlosti . Nizvodno, u gradu Foa, prim ećuje se ono što je nekakvoheterodoksno, nazovi čudo. Na lomači valdiste Rejmona de la Kotvatra sagoreva, kako se moglo predvideti, veze koje stežu članke narukama osuđenog. A ovaj nalazi snagu da sklopi ruke moleći se Bogu.To je dokaz da je njegova duša stekla spas — govori se u krčmama Foa,gde se sportski komentariše događaj uz čašicu (I, 174).

20 O svemu što preth odi vidi R. Nelli, 1958. str. 199— 207. Ova knjiga nudi razlikovanje, zaista osnovno, između arm ier, ili arm arić (živ, zadužen za dodir s mrtvima-ave-

tima-vampirima-dvojnicima, dakle „glasnik duša”) i vrača i vešca. O odeljku o đavolskim stvarima i nekim osnovama đavolskih vradžbina, koje se stidljivo pojavljuju u gornjem Ariježu u doba koje razmatramo, vidi II, 126 (incident s đavolom, jarmom i bikom); o progonima gubavaca koje Žak Fumije vrši pod optužbom da se bave đavolskim vradžbi- nama s žabljim ekstraktima, vidi II, 135 do 147; a o „prodoru” vradžbina (i takođe i možda pre svega lova na veštice...) ali naročito posle perioda koji ovde proučavam, vidi Flich e i Martin, sv. XIV, 2, str. 833; Rapp, str. 161— 162; uporediti: Toussae rt, str. 363; Baroja, op. cit. 1972. str. 102— 107: prvi sabati s jarcem , istiniti ili lažni, „otkriveni” su u oblasti Tuluze 1335. (up. prethodnu b elešku).

21 J. Le Goff, 1974.

434

j j j j p g pte metode ili exempla. Tim povodom poslužimo se zanimljivom defini-cijom Rejmona Kantela i Robera Rikara: ,,exemplum kažu oni uglav-nom25 — samostalna je priča, smeštena u lokalno vreme i prostor,njena dužina (u pisanom tekstu) ide od deset do do dvadeset redova.Lako shvatljiva, lako se pamti i prijatna je za slušanje, a cilj joj je da

22 Supra; III, 241—242, bel. 490 (in fine). Vidi takode II, 407; duša dobrog vernika (skorog datuma) penje se pravo na nebo upravo po njegovom prijemu u jeres. Ali to „čudo” je u ravni čistog verovanja i ne izražava se izvanrednim pojavama u ravni materijalnih činjenica.

23 I, 230 , 283; II, 58, 503; III, 347.* Po Viljemu Okamskom, engleskom užaru-franjevcu (1270— 1374) slavnom filozo-

fu sholastičaru, piscu Ra sp rav e o log ici (prim. prev.).24 O „divljem okamizmu” s kraja srednjeg veka, vidi K. Thomas, Re ligi on and. thc

De clin e of M ag ic, London, Weidenfeld, 1957. str. 657—663 i pa ss im (povodom Lolara), o okamizmu (koji nije divlji) pariskih nominalista iz prve tri četvrtine i naročito dve pr^e trećine XIV veka vidi E. Brehier, His toir e de la ph ilo so ph ie, Paris, Alcan, 1928. sv. I, pose bno str. 726— 727: „pariski nomin alisti prekidaju nit nepre kidnosti koju je stara dinamika upostvljala između fizičke teorije stvari i metafizičke strukture Svemira... teza po kojoj je nepotrebno... bilo kakvo posebno učešće Boga” za dobar hod svemira.

25 Di ctio nn air e de spir itua litć, t. IV—2, Paric, Beauchesne, 1961. str. 1891— 1892;Z. Legof (Le Goff) je posvetio svoj godišnji seminar na Hautes Etudes (197 2— 1973)exemplum-u (Annuaire de 1’ E. P. H. E., VIe section, Cours et confćrences 1972— 1973.str. 224). Vidi i J. Le Goff u David O’Connell, 1974. i J. Th. Welter, 1927.

435

razjasni, objasni ili dopuni ilustracijom neku hrišćansku pouku”. I,dodao bih ja, pouk u „ dobrog hrišćanina”, to jest jeretika.

U propagandi rimokatoličke vere, kakva se, izražena u potpunosti,

sreće po obodu donjeg kraja, exemplum, koji jedna drugoj prenosežene po svom selu, može da potekne neposredno iz niza exempla, inačekompilacija u okviru Zlatne legende. Takva je priča o pogačici-hostiji ivinu pričešća, pretvorenih u odsečen prst deteta i krv, u cilju poukeneverne seljanke koja je pekla pogaču26. Taj exemplum se uključuje ulanac „strukturalnih” preobražaja: pričalo se zaista da je u Arzanu(Oda) sveti Dominik zapodeo raspravu, usred polja na dan SvetogJovana Krstitelja, s žeteocima koji su uprkos obaveznom praznovanjutog dana žnjeli žito. Za te žetve i usred rasprave sa svecem jedan

bezbožni žete lac ugleda svoj snop žita sav u krvi. A nije povredioruke... Njegovim drugovima se desi potom isto. Pobeda sveca27.

Na patarenskoj strani, u učenju savršenih vrve exempla, a zemljo-

radnici ih prenose. Pogledajte mit o pelikanu na koji smo već nailazili:velika bela ptica (prema liku Hrista [I, 357—358]) prekida svoj let zasuncem da bi sakrila svoju belinu i sklonila se u senku, kraj svog gnezda(kao što se Hrist skrio u senku trbuha svoje majke); tako može lakšeda uništi čudovište (Satanu), koje mu proždire pelikansko potomstvo(dobre stvorove). Priča kruži Sabartesom, gde ju je preneo BernarFranka, klerik-seljak iz Gulijea, kao exemplum ili istoria. Tog pelikanas istim „hristovskim” značenjem naći ćemo i u hrišćanskoj ikonografijii u alhemijskoj tradiciji XVI veka28.

Drugi (vrlo poznat) exemplum: dva božja čoveka i divljač uhvaćenau mrežu. Dvojica savršenih idu kroz šumu, naiđu na vevericu (prva

doživljen, ali je u svakom slučaju razvijao u vidu primera staro pravilo pata rens tva: ako (dobri) hrišćani naiđu na uhvaćenu životinju ili pticu neka za nju ne brinu30. A šta i mi danas radimo: prepuštam o se srednje-

vekovnim uživanjima u exemplum —u kad pričamo kao da se nama ilinašima dogodila neka zabavna, čudna ili surova anegdota, koja kolačitavim Parizom već deset godina, ili celim Zapadom već pet vekova?U selu Montaju i u katalonskoj emigraciji se naslađuje pričom o teluHrista, koje, da je pravo Hristovo telo, ne bi dalo da gajedu popovi, a da

je veliko kao p lanin a Margaj kraj Dalua već odavno bi ga popovi pojeli. A reč je o gruboj šali, o pravoj antiklerikalnoj, koja je kolala bukvalnocelim Langdokom još u vreme pre krstaškog rata31. Isto to će se reći iza exemplum o gušte ru32 koji pastiri i savršeni pomihju za dugih šetnjiduž reke... : potiče u stvari, posle usmenih prenošenja i strukturnih

preobražaja, iz starog fonda exempla iz ranog srednjeg veka. Priča o

konju i izgubljenoj potkovici u blatu, se takođe neumorno ponavljameđu ljudima u selu Montaju: zasenjeni su pedagoškom vrednošćuslojevite priče.

*

Mitska misao u selu Montaju i u kraju Foa ograničena je, alistvarna: a širi se ka carstvu mrtvih. Prvo što se pominje je horizontalno lutanje duhova, oni kruže i kreću se neprimetno našim svetom u našojravni. Ovo se kretanje suprotstavlja vertikalnom kretanju duša: duše uhrišćanskoj koncepciji (i delimično jeretičkoj) penju se kao strele pre-



verzija) ili fazana (druga verzija)* uhvaćenog u zamku29. Umesto da prisvoje životin jicu i ubiju je da bi je prodali, poje li ili prosto izzadovoljstva, oslobađaju je iz poštovanja za ljudsku dušu, koja je mo-žda zarobljena seobom duša u telu životinje. Spasavaju faunu. Ostav-ljaju u novcu kraj zamke, koju su ispraznili, protivrednost spasenedivljači, tako (profesionalni) lovac koji je postavio zamku ipak nećeizgubiti zaradu za život (II, 107; III, 306).

Ovaj exemplum se prenosi oko 1300—1320. kao istinita priča uokolini Montajua, Askua, Kosua, Tinjaka. Možda je i bio stvarno

26 Supra, ova pričica izričito nazvana acet nplu m (II, 84) deo je s druge strane zbirki Zl atn e lege nde, vidi Jacques de Voragine, L a Lć gen de dor ee (prev. T. de Wizewa), Paris, 1902. str. 174 (sveti Grgur papa, 12 marta, XI; u tekstu Ž. Voražina nedostaje vino i krv,

ta dva elementa su prisutna u verziji Ode Fore i uspostavljaju vezu s epizodom iz života sv. Dominika koju niže navodim).

27 J. Guiraud, Hi sto ire de l ’Inq uisi tion au M oy en A ge , Paris, 1935. sv. I, str. 356.28 Vidi C. J. Jung, 1970. str. 240 i pa ss im (pelikan-Hrist u ikonografiji i alhemiji).

Vidi i Wolfgang Menzel, Christliche Symbolik, Regensburg, 2 sveske, 1854. sv. II, str. 206— 207, ili još F. Piper, 1847. sv. I, str. 463—46 6 (hristovsL i ikonografija pelikana od XIII veka). Zahvaljujem gospodinu L. Aurigemma koji mi je ukazao na ove bibliografske podatke.

29 O starosti lova na omču ili mrežu i lova na fazane i tetrebe u katalonskim Pirinejima vidi Pierre Bonassie, teza, t. II, str. 108.

436

j p j ( j j) p j p

ma nebeskom raju, raj će za njih u najboljem slučaju biti krajnji,konačni boravak33.„Horizontalni” folklor lepo i tačno definiše Gijom For, stočar i

zemljoradnik iz Montajua. Nekad — priča taj čovek — nisam verovao u vaskrsenje Ijudskih tela posle smrti, ma da sam to slušao u propovedima u crkvi Još uvek ne verujem! Jer telo pokojnika se razlaže i pretvara u

prah ili u pepeo. Naprotiv verujem u preživljavanje duše... Duše zlih ići će ,,po krtičnjacima i jarugama”, drugim rečima preko stena i ponora, i demoni će odozgo sa stena gurnuti te zle duše u ponore.

— Zaš to to verujete? — pita Za k Furnije. — Za to — odgovara Gijom — što se govori u ajonskom kraju i u

Sou da Amoda Riv, žena koja živi u Belkairu u dijecezi Alea, viđa duše

zlih Ijudi koje demoni vode po stenju i s trminama da bi gurnuli te duše s visokih stena.

30 L. Cledat, izd. 1887. str. XXI—XXII.31 Pierr e des Vaux de Ce may, str. 8.32 III, str. 152 i 222 . Vidi infra.33 Pogodno razlikovanje ho riz on tal no g i vertikalnog'. C. Martineau-Genieys, L e

Thčme de la mort... op. cit. str. 554 i M. Bakhtine, L ’Oeuvr e de Fra ngo is Ra be lai s et la cultu re po pu la ire au Mo yen Ag e et so us la R ena iss anc e, Paris, Gallimard, 1970. str. 402.

437

Arnoda je lično videla te duše! Imaju meso, kosti i sve delove tela: glavu, ruke, noge i sve ostalo. Imaju znači sopstveno telo34; demoni ih bacaju odozgo dole, one kukaju, ožalošćene su. A međutim ne mogu

nikad da umru!Gospodar Loran, paroh Belkaira je strogo ukorio — nastavlja Gi- jom For — ženu Amod u Riv:

— Amoda , kako možete da pričate takve stvari! Al i jedan k ova č iz Belkaira, Bemar den Alazais, je rekao parohu: — I ja sam video duše kako idu preko stena i strmina i koje bacaju

u ponore.Paroh Loran je odm ah pustio Arnodu. — A ja — zaključuje Gijom For — ja sam verovao da i žena i

čovek iz Belkaira govore istinu... Uostalom sve su to pozna te glasine po kraju So i Ajon (I, 447—448).

Tekst ne može biti bogatiji: mogao sam samo delimično da ga

navedem. Upućuje na postojanje folklora mrtvih, zajedničkog Sou iajonskom kraju. (Zaista ajonski kraj, čiji je deo selo Montaju, u XIveku je još bio vezan za pokrajinu So, od koje će se potom odvojiti putem feudalnih podela, da bi se pripoj io pokrajin i Foa i tačnijeSaba rtesu35) U drugoj ravni, izjava Gijoma Fora, na koju upućujemčitaoca, lepo pokazuje kako zemljoradnik, normalno upućen u folklor ikoji zbog toga ne veruje u telesno vaskrsenje, može potom, pod utica-

jem montajuskih pri jate lja i vrlo dragih rođaka (Beneovih, Gilabero-vih), da sklizne do jeresi: ova odbija takođe koncept vaskrsenja. Ima tu

jedan značajan proces uključivanja ili k ultu rnog kalem a na stab lo men-talne tradicije, koja je bila unapred prijemčiva. Gijom For s te tačke

Samo postojanje (nedaleko od zemljišta) tog planinskog prebivali-šta duša mrtvih (u koje za života živi, vulgum pecus, nemaju pristupa)nameće potrebu mešanja nekih stručnih posrednika iz reda običnihsmrtnika: nazivaju ih „dušari” (armiers, armaries), glasnici duša. Du-žnost im je da uspostave i održavaju dodir s preminulima koji nasokružuju36.

Idealno bi bilo za naše monografsko istraživanje da imamo svedo-čenje jednog glasnika ili glasnice duša, čiji bi se krug delovanja urazmatrano vreme prostirao na teritoriju sela Montaju, to je slučajžene iz Belkaira i kovača koji je brani. Na našu nesreću (ali srećom ponjih) te dve osobe nije obuhvatala biskupska jursidikcija Žaka Furni-

jea. Ovaj gubitak dokumentaci je nije međutim nepoprav ljiv: mnogi pokaza telji — među kojim a su ovog put a na prvom me stu skorašnjaizučavanja folklora — dokazuju da je folklor duhova i njihovih glasni-ka duša jedan od najopštijih i najtvrdokornijih na teritoriji grofovijeFoa, i šire u susednom Langdoku. Svedočenje Arnoa Želisa, dušara izoblasti Pamijea, pomoći će nam da razumemo i tačnije odredimo nekesuviše uvijene crte sveđočanstava Gijoma Fora i nekih drugih. Potom,zahvaljujući opštem modelu, koji će nam dati Želis, moći ćemo da

pro tumačimo u boljim uslovima delimične podatke koje nam o ovim problemim a po st mor tem nude reči seljaka i seljanki iz Montajua iPrad d’Ajona.



talne tradicije, koja je bila unapred prijemčiva. Gijom For s te tačke

gleđišta predstavlja čak krajnji slučaj i čudesno vaseljenski! Pošto veruje po sopstvenim rečima u moguć spas ,,u obe vere” (rimokatoličkoj i patarenskoj) i poš to je s druge strane i dalje pris talica folklornog,relativno „ahrišćanskog”, čak prehrišćanskog mentaliteta!

Kroz mnoge nedorečenosti i (za nas) neizvesnosti Gijom Fornajzad postavlja problem zemaljskog boravka duša mrvih, a ove su

paradoksa lno ote lotv ore ne kao avet i i kao duhovi ili kao „dvojnici”:izdahnute su iz usta pokojnika u času njegovog poslednjeg izdisaja.Potom lutaju u toj planinskoj no m an ’s land (iznad strogo određeneteritorije sela), gde lokalna sociologija i folklor smeštaju istovremeno i

boraviš te i kre tan je mladih pastira, maski, mrtvih, đavola. Ove dve

pos ledn je katego rije su manje-više ode ljen e od one prve dve. Dok sedvojnici takode teraju ka neplodnom planinskom outfield, ljudska telase prosto pretvaraju u dobru zemlju hraniteljku u granicama infield.

34 M išljenje da duhovi i duše imaju tako reći du hovno telo u obliku fizičkog, vrlo je rasprostranjena u to doba u gomjem Ariježu... i svud po malo; to se mišljenje može primeniti na Boga, na dušu čoveka, na dobre duhova itd.; vidi na pr. III, 515—516. U to doba ljudi iz naroda nisu u stanju da zamisle ne pr os to mo svojstvo duše (II, 74).

35 P. Moulis, 1958.

438

36 R. Nelli, L e La ng ue do c. .., 1958. str. 199.

439

D V A D E S E T I S E D M A G L A V A

ZAGROBNI ŽIVOT I ONAJ SVET

Dakle, Arno Želis je video mrtve. Prima njihove poruke za žive ivice versa. Kakve zaključke je doneo o onom svetu, koji je gledaosvojim telesnim očima.

Socijalna stratifikacija na onom svetu, koji liči na naš kao jaje jajetu , jasn o je obeležena kao i kod živih. Istina obrnuta je na šte tu„moći”. Mrtve, „velike i bogate dame” i dalje se voze kolima preko

brda i dolina kao što su se vozile za života. Samo kola ne vuku višemazge već demoni, isti oni demoni za koje nam Gijom For izjavljuje,na drugom mestu, da svakodnevno muče pokojnike ako su za života uajonskoj planini bili loši (I, 544, 548). Nije reč samo o kolima mrtvih: „bogate dame” su nosile za života svilene manžetne. Od svile, od skoraraprostranjene u Oksitaniji, pošto se od XIII veka počeo da gaji dud zasvilenu bubu u Sevenima. A sad koštano doručje peče mrtve bogategospe na onom mestu, gde je nekad šuštala svila. Arno Želis je sreopotom u svojim lokalnim lutanjima izvan grlića smrti nekolicinu

Kao i društvene klase postoje s one strane smrti i podele pogodinama. Neke padaju u oči... svojim odsustvom. Nema deteta mla-đeg od sedam godina (ili, prema drugoj varijanti, mlađeg od dvanaest

godina) u masi „dvojnika” s kojima dušar dolazi u dodir: deca odmah posle smrti idu pravo u „mesto pokoj a”, koje je glasniku duša nedos tu-£no. U „onom svetu”, krajnje ovozemaljskom, na koje se ograničavaZelisova delatnost, do sudara generacija dolazi između starih ugnjete-nih i mladih pokojnika, ovi drugi, vrlo agresivni i vrlo brojni, mogusebi dopustiti da „stresu starce”: oko 1300—1320. umire se ranije nego1970. Gonjene, islabele, mrtve starce gaze mladi mrtvaci ili ih, takolake, nosi vetar kao zrna čkalja dok ne padnu, jadni starci, pod nogemase drugih „dvojnika”3.

Da primetimo da na onom svetu, kao i na našem, postoji specifi-čno druženje vrlo mladih ljuđi (I, 542). A i posebno druženje žena,razvijenije uostalom od druženja omladine. Mrtve žene idu zajedno,snažne i lepe, nošene vetrom, nekima je pocepana košulja, druge su udrugom stanju, neke su opet opasane kapucinskim užetom. Idu zasvojim krupnim i sitnim osvetama. Smatra se da znaju podatke omrtvima i živima i ovi se ne ustručavaju da im se preko profesionalnogglasnika duša obrate da bi čuli vesti o jednima ili drugima. Cujte —kaže jedna žena iz Pamijea Arnou Želisu — poš to viđate mrtve upitajte moju pokojnu ćerku da li je moj sin Zan, koji je napustio kuću, mrtav ili

živ. Već toliko vremena n ema m vesti od njega4.Jevreji su i na onom svetu izdvojeni. Žrtve su antisemitizma

mrtvih, kao što su bili i u svetu živih. Nazivaju ih psima, prascima. Onismrde Idu natraške dok ostali dvojnici” idu pravo ispred sebe Ne



potom u svojim lokalnim lutanjima, izvan grlića smrti, nekolicinu

vitezova poginulih u boju: neopipljivi kreću se našim prostorom, nakonjskim avetima belih nogu. Rasporeni do pupka ratnim ranama,koje su im donele smrt, krvare i pate ujutru, a uveče se rana zatvara,

bolovi pres taju do su tra 1. Uostalom na onom svetu se neretk o srećuljudi ubijeni na ovom — kao Pons Male iz Aksa, još krvavog lica (I,131). Ima lekara koji se i posle smrti vrte oko mesnog leprozarijuma ikaluđera u kapuljači, čija profesionalna kapa odudara od prostije ode-će mrtvih na nižoj lestvici, obučenih u belo laneno platno (I, 134). Tisvešteni ljudi, ako su na svoju nesreću bili bogati, prolaze kroz neprija-tne trenutke u svom novom stanju aveti: četiri krupna psa, koje jeizbacilo ždrelo pakla (I, 535) mučiće jeđnog arhiđakona, jer je zaživota trgovao zakupninom zemlje, koju su seljaci dugovali sveštenici-ma. Pokojni biskup u Pamijeu, Bernar, još ne može da nađe pokoj: bio

je surov prema dvojici svojih vernih slugu, osi romašenih njegovomkrivicom2?

1 I, 132 i 543. Vidi i neke analogije s pričom u Bokačovom De ka me ro nu, „Pakleni lov”, Pariz, Livre de poche , 1974. str. 220— 225.

2 O bmu ti folklor (uključivo karnevalski) folklor je smrt, time su potvrđen e intuici- je Viole t^a Alf ord -a, koj e s e tiču pirin ejsk ih trad icija.

440

smrde. Idu natraške dok ostali „dvojnici idu pravo ispred sebe. Ne

odlaze u crkve, koje su prirodno mesto okupljanja mase aveti. Folklorgrofovije Foa, malo hrišćanski a blizak paganstvu, manje je surovmeđutim prema jevrejima od rimske Crkve: jevreji će biti spaseni jednog dana — izjavljuju Želisu njegovi mrtvi sagovornici — kao i pagani. Katoličko sveštenstvo naprotiv jevrejima namenjuje, u časovima besa,večito prokletstvo5. Ni Devica Marija, moćna i puna milosti, ne možeda ih spase.

Da li pregled religijskih ispovedanja, godina, staleža mrtvih najav-ljuje neke elemente plesa smrti nastupajućih razdoblja? U svakomslučaju daje nam se pojedinost da se mrtvi u šetnji crkvom drže za ruke(I, 535). Naprotiv nikad se ne vidi, ili vrlo retko, u našim tekstovima

opsednutost kosturom i raspadanjem leša, dok će naprotiv ona snažnoobeležiti idući vek, do dna duše potresen biološkim i psihološkimkatastrofama6.

3 O svemu ovo me 1 ,134, 135, 532, 543, 544, 545.4 I, 538. O „žensk im” problem ima vidi I, 538, 540— 541, 544, 546, 547, 550.5 O jevrejima vidi 1,135—136, 13 9,141 , 542, 544, 547.6 Dva teksta na tu temu, ali vrio uzdržana i nimalo opsesivna. Jedan je Beatrise de

Planisol, a drugi Gijoma Ostaca (supra str. 526).

441

Šta je s kvalitetom života posle smrti? Kao i Gijom For (iz Monta- jua), Arn o Žel is (iz Pamijea) misli da duše mrtvih imaju sopstveno telo i noge, glavu, ruke itd. To je telo lepše nego u prirodi, lepše čak i od

fizičkog tela živih, kad se izuzmu sve pojedinosti rana, krvi koja teče i pocepanih ode la7. Među tim bez iluzija! Zeli s, na osnovu mnogobrojnihsvedočanstava pokojnika koja je sakupio izričito prenosi: naš život, nas

živih, bolji je od sveta mrtvih. Jedimo i pijmo koliko god možemo sad odmah. Posle smrti nećemo više moći da uživamo (1,135, 545).

Mrtvima je hladno. Noću odlaze da se greju po kućama koje imajuveliku zalihu drva. Pale noćnu vatru na ognjištu raspaljujući žar, kojisu živi pre odlaska na spavanje zapretali8. Mrtvi ne jedu, ali piju vino ito najbolje. Preko noći prazne burad u najlepšim i najčistijim kućama.(Po drugoj varijanti njihova potrošnja vina u stvari ne spušta ravandragocene tečnosti u sudu koji je sadrži.) Uoči berbe Želis je učestvo-vao u pravim pijankama mrtvih, koje su okupljale i preko stotinu aveti

oko buradi. Uostalom i on je uzeo svoj deo (odatle mu je možda i pote kao nadimak Bocar 9).Putena zadovoljstva naprotiv ne dolaze u obzir za jadne mrtvace.

Ti „dvojnici” kao takvi nemaju prava na seksualnost. Nemaju ni poro-dičnog života u punom smislu reči. Mrtvi su beskućnici10, mada čestoobilaze svoju bivšu kuću i tuđe kuće. Ovakvo skoro nepostojanje ostala osnažuje uostalom u mrtvih svest o široj parohijskoj zajednici: ona prevazilazi uski okvir domusa i vezuje se prvenstveno za crkvu prikojoj je njihov dom. Mrtvi su bolji parohijani od živih.

Pokretljivost je prirodno stanje mrtvih posle smrti i pre konačnogulaska u mesto pokoja. Aveti jure, jure. Kakva suprotnost njihovojsudbini u životu za kojeg su manje-više pustili koren u domusu. Kakva

Mrtvi više vole osvetljenje uljem: duže i ravnomernije gori od voluj-skog ili ovnujskog loja.

Trka aveti do u beskraj prekida se, dakle, noću kad su njihova

noćna bdenja u crkvama. Nastavlja se ujutru, naročito po lepom vre-menu kad njihove povorke nap uštaju jedno svetilište odlazeći u drugo.Crkva je noćni domus mrtvih. (Hrišćanstvo je u tome zarazilo, starifolklor, koji zgrešivši istovremeno, „u korenu” — ali šta je upravo„koren”? — nije imao ničeg zajedničkog s njim). Isto kao i živi i mrtvise lako mogu sresti ujutru, u vreme posle službe, tradicionalno vremeza opšte skupove i druženje. Želis rado koristi taj čas u danu zarazgovor sa svojim „klijentima” s onog sveta.

Pokretljivost i trčanje mrtvih, pogotovu kad je reč o avetimastaraca, krhkih i koji se teško snalaze^ u gomili, postavlja probleme iživima: kad hodate — kaže uglavnom Želis svojim živim slušaocima —ne izbacujte naglo ruke i noge, idite s laktovima uz telo inače možete da

oborite neku avet. Ne zaboravite da smo u hodu i ne znajući okruženi mnoštvom aveti, nevidljive su onim a koji nisu glasnici duša11.U svim ovim pričama zaboravljeno je nešto važno, čistilište: to

posmrtno mesto je oko 1320. relativno skorašn je teološk o otkriće, pronalaza k onih koji određu ju dogme rimokatoličke vere. „O tkr iće”koje su loše primili mnogi ljudi, samo jedan od preminulih sagovorni-ka Arnoa Želisa je prošao kroz plamen čistilišta. Gospodaru ArnouDiranu (to mu je ime) ostala je dosta bolna uspomena na njega, bezdaljnjeg. Vratio se potom da obavi svoju jurnjavu po crkvama s ostalim

pokojnicima u oček ivanju ulaska u pokoj (1 ,130,131, 135).Pokoj. Evo krupne reči! U Želisovim vizijama nema mesta paklu.

Bar kad je reč o dušama umrlih. Da li zato što je smisao za greh u



suprotnosti i sa sudbinom u konačnom boravištu pokoja: biće srećni —izgleda — u blaženoj nepomičnosti. Jure da bi okajali (vidi tim povo-dom svedočenje Gijoma Fora o demonima koji bacaju aveti lošihmrtvaca u ponore). Najveći krivci, naročito zelenaši, najbrže trče. Svi(sem jevreja) idu od crkve do crkve, vezani u načelu labavom aližilavom vezom za parohijsko svetilište koje je bilo kraj njihovog domai za groblje gde su sahranjeni. Ako redom obilaze i druge seoske igradske crkve, čine to da bi nagomilali milost koja će im pomoći da što

pre stignu do poko ja, njihova tehn ika okaja vanja je specif ična i mučna:trčanje (ili jurnjava u kolima s demonima u slučaju bogatih gospi).Hodočašća takođe. Neki recordmen stižu do svetog Jakova u Kompos-teli za pet dana. Drugi odlaze do Sen-Žila, Rokamadura itd.

Da bi olakšali posete mrtvih crkvama živi treba da obezbedenoćno osvetljenje svetilišta: svećom ili još bolje uljanom lampom.

7 I, 134, 136, 137,139, 543, 548.8 I, 128, 139, 537, 545, 548.9 I, 133, 139, 548..

10 Ova ideja ili zaključak Zelisa nalazi se i u nekih pesnika s kraja Srednjeg veka:Gde su ti deca i tvoja žena i sva tvoja lepa rodbina (upućeno pokojniku, izvučeno iz poeme Pjera de Nesona [1383—1442]), naveo Chr. Martineau, str. 132).

442

j j g

narodu, čiji je Želis deo, nije dovoljno razvijen? Da li pakao u tomsticaju okolnosti moralne opuštenosti izgleda kao suviše stroga i kona-čna kazna? U svakom slučaju činjenica je da nema druge uloge do da

bude podzemno i posebno boraviš te demona, koji s vrem ena na vremeizlaze na čist vazduh da bi progonili lutajuće duše ili vukli kola gospi.

Nema u Žel isa ni određe ne percepcije raja. On i tako nastupa posleStrašnog suda. Do tog Velikog dana mrtvi, kao i živi, biće obemanogama na zemlji, još im ne preti opasnost da odlete vertikalno u

pravcu nebeskog boravišta.Dakle posle izvesnog vremena kaznenih lutanja, koja ih vode od

crkve do crkve, mrtvi se pripremaju za drugu smrt, što za njih odgovaraulasku u „mesto pokoja”, koje se takođe nalazi na zemlji, na nekom

prij atnom mes tu, ali je ono neodređeno i čak nepoznato. Ta drugasmrt dešava se oko Svisvetih. (Otuda značaj obeda koji pripremaju i jedu živi posebno sirom ašni , na taj praznik.) Tu „drugu sm rt” — kažeŽelis — ponekad najavljuju anđeli: mala grupa anđela bira iz gomile„dvojnika” lutalica one koji su, pošto su sve okajali i sve račune platili,zreli za odlazak u mesto pokoja. Taj poslednji odlazak, „spokojan”,

11 i, 134—135, 533, 534, 537, 543—545, 547, 548.

443

konačne je prirode: ubrzavaju ga, požuruju službe koje živi naručuju zasvoje drage pokojnike i darovi siromašnima u istoj nameri, a i plaćanjestarih dugova. Dugovi, koje mrtvi nisu isplatili, treba da izmire umesto

njih njihovi rođaci i srođnici koji su u životu. Seoba u pokoj bez nadeu povratak izaziva ponovnu žalost i specifične jauke među pokojnici-ma, koji za još neko vreme treba da nastave svoje lutanje: tuguju zbog

praz nina u svojim redovima, koje su ostavili izabrani za drugo putova-nje. Lamentu smrti odigrava se dakle drugi put, ovog puta međudvojnicima. Kad jednom stignu do pokoja, mrtvi, odsad zaista mrtvi,više se ne pominju. Za žive se završava vreme žalosti, jer sam glasnikduša gubi dodir. I time ga gube istovremeno i živi, ovozemaljskemušterije glasnika, više neće moći da dođu do vesti o dvojnicima,svojim dragim dvostruko nestalim mrtvima. Naprotiv, aveti koje su još„trkači”, imaju izgleda da se jedhog dana pridruže svojim upokojenimdrugovima u lutanjima, koji su prethodno otišli. Lutanje je dakle neka

vrsta brane, prevodnice, nazovimo to kako hoćemo, između čisto ze-maljskog života i mesta pokoja. Vreme okajavanja u prevođnici, nekojvrsti prelaza između dve smrti, može biti dosta kratko i potrajati samonekoliko nedelja (I, 129).

Konačno mesto pokoja, da ponovimo, nije neprijatno mesto. Da-leko od toga. Mnogi Oksitanci, navikli na nekakav pagano-hrišćanskiili pagano-biblijski sinkretizam, čak ga poistovećuju sa zemaljskimrajem. Ni m anje ni više12.

*

Mrtvi su beskućnici bez krova kako će reći Pjer de Neson u XV

obaveštva svoju udovicu, posle svoje smrti a preko Želisa, o svojoj željida se ona preuda za čestitog čoveka (I, 551). Kult mrtvih igra dakleočiglednu ulogu u integraciji domaćinstva.

Kao da postoji reciprocitet đužnosti: pomoći mrtvima da dođu dospokoja znači za žive kraj žalosti. To za jednu porodicu znači oslobađa-nje od mrtvih, jer bi na dug rok već počeli smetati: rođaci treba dakleda naručuju službe božje za duše svojih dragih pokojnika, koji će tako, posle ubrzanog ulaska u pokoj, biti konačno mrtvi. A pokojnik sa svojestrane izvlači korist iz toga pošto se za toliko skraćuje vreme njegovogiscrpljujućeg jurenja pred ulazak u pokoj. I tako su svi zađovoljni! Akotreba, mrtvi se potrude da podsete svoje žive rođake, posredstvomŽelisa, da im je dužnost da naručuju službe božje za njihovu dušu. Netreba ni podvlačiti da sve to ne biva besplatno. I popovi tu imaju svojuračunicu: Želis nabavlja mušterije za službe na korist mesnog svešten-stva. Sitne dobiti sveštenstva, od kojih Želis dobija skroman procenat,

vrede koliko umerena doza folklornog skretanja... sve dok Žak Furnijene gurne svoj radoznali nos u takvu praksu: po mišljenju prelata onaviše miriše na sump or i lomaču nego na tamjan14.

Ne ograničava se samo na službe za jadne pokojn ike u stanjulutanja. Uvažavaju se takođe njihove opravdane primedbe povodomove ili one krpe koje su lišeni u trenutku smrti. Rusa, pokojna majkaArnoa Želisa žali se Rejmondi Igon, seoskoj dušarki iz sela kraj Fan-žoa, (ta Rejmonda je uostalom Želisova rođaka drugog stepena: uovom slučaju smo pred razudenom lozom glasnika duša). Moja deca su

— kaže Rus a Rejmondi — pre moje sahrane uzela dragoceni veo, kojim su mi pokrili glavu posle porebnog umivanja. Hoću svoj veo! (I, 136).Želis, majstor svog zanata, mora da posluša i daje veo jednoj siroma-



Mrtvi su beskućnici, bez krova, kako će reći Pjer de Neson u XVveku 13. Ipak se neizbežno uprav ljaju prem a glavnom prob lemu domusa, poš to ovaj živi i posle smrti jednog od svojih članova. Neki mrtvi dakleodržavju veze s ostalom odakle su potekli, svake subote obilaze kućugde još žive njihova deca i obudoveli bračni drug, privremeno sesmeštaju u svoju bivšu sobu. Treba prema tome držati tu sobu i tukuću što je moguće čistije. Srećne higijenske posledice kulta mrtvih (I,137, 551). Mrtvima je posebna dužnost da čuvaju miran san svojihnajbližih koji su još živi. Mrtvi dolaze — priča Želis — da poljube roditelje koji spavaju u postelji, spuštaju im ruke na lice da bi bolje spavali i da se ne bi probudili (I, 545). Preminule staramajke uživaju prisamom pogledu na zaspale unučiće, gledaju ih, grle ih, ljube ih (I, 135).Uglavnom uprkos nepostojanju određenog prebivališta mrtvi ostaju„jednom nogom” u svom bivšem domu. Dobro stanje u kući kojoj su

pripada li leži im na srcu: jedna majka se kaje što nije vratila ćerkuzetu, koga je ova napustila (I, 131); jedan dobar i pažljiv suprug

12 Jeanroy; Hertz, izd. 1970. str. 9 i dalje i I, 129, 130, 132, 133, 135, 136, 138, 534, 535, 538; o „zemaljskom raju” vidi I, 139, 538, 541 i 551; o ulozi Svisvetih u ovom slučaju vidi I, 542 i 547, o mešanju anđela i jaucima vidi I, 542—544.

13 Supra, str. 595, bel. 3.

444

Želis, majstor svog zanata, mora da posluša i daje veo jednoj siroma

šnoj ženi: dati siromašnima znači dati mrtvima.Ovo nas dovodi do ključnog problema: do dugova koji se tiču

mrtvih, bilo da se smatraju poveriocima ili dužnicima. Prvo poverioci: zelenaši, posle smrti prolaze kroz neprijatne trenutke. U velikoj trcilutajućih aveti oni su prvaci. Smatra se da su toliko krivi da morajutrčati mnogo brže nego ostale aveti čija manja krivica predviđa i manjeispaštanje. Znojem sumanutih pokojnika u ludom trku, zelenaši plaća-

ju novčanu ili ma teri jalnu štetu, koju su za života naneli svojim dužni-cima15.

Opasno je dakle vreme „između dve smrti”, posle smrti i pre pokoja, za loše poverioce koji su zahtevali zelenaške kam ate, preko10%. Ali je isto tako opasno i za rđave dužnike koji su umrli ne

plativši dugove poveriocima koji nisu zelenaši, ili s iromasim a, ili kole-gama, ili Bogu... Dugim trčanjem se kažnjavaju, dakle, i pokojnici kojiod pre smrti duguju žito ili novac trećim licima, kažnjavaju se i svešte-

14 I, 129,135, 534, 551.15 O zelenašen ju i zajmu vidi uopšte (n ezavisno od problem a aveti): I, 269 i 299; I,

190, 192, 194 (slučaj Ostac); II, 480 (Belibast protiv zelenaštva); uporediti s Ph. Wolff,Commerce. . . str. 365 iznad 10% kamata je zelenaška.

445

nici koji su podvaljivali Crkvi u prikupljanju obaveza koje plaćajusvetovnjaci. A preminula sveštena lica, opet ona, koja nisu čitala zaživota Casoslov duguju to Božanskom Gospodaru. Te prašnjave aveti

sad moraju da učetvorostruče čitanje Časoslova ako žele da poslevelike smrti, koja će uslediti neko vreme posle male smrti, dođu domes ta pokoja 16.

Pojavljuje se dakle još jednom integraciono delovanje kultamrtvih, sad ne samo u okviru ožalošćenog domusa, već i domusa s domusom u okviru zajednice i uzajamnosti šire od domaće grupe. Ako

je verovati folklo rnoj priči sa večernjeg pose la, koju preuzim a Balzak udelu Seoski lekar : prodavačica kudelje će postići dobru žetvu, plođnostimanja i kuće ukoliko ispravi nepravdu prema lešu (ubijenom i iseče-nom na komde) pokojnika koji nije iz njene porodice i ukoliko na tajnačin olakša sudbinu tog pokojnika na onom svetu. Razmišljanje Želi-sa i njemu sličnih je obrnuto, ali u krajnjem ishodu se svodi na isto:

mrtvi prenose uspeh na drugu porodicu, koja nije njihova, u onoj meriu kojoj primoravaju svoj sopstveni domus da plati njihove dugoveučinjene pre smrti, na taj način olakšavaju svoj položaj na onom svetu

pošto približavaju trenutak kad će, po ispla ti svih dugova na zemljiživih, njihova avet napustiti zemlju mrtvih i ući u mesto pokoja. Kultmrtvih u tom slučaju doprinosi obezbeđenju ,,bez formalnosti” izmiri-vanja opravdanih dugova jednog domusa drugom, bez skupog učešćakaznene ili pravne instance. Dakle opet nailazimo na korisnu uloguglasnika duša želisa, u likvidaciji dugova.

Najsvetiji dug koji čovek iz dobre kuće, smrtan kao i svi ostali,može da napravi to je svakako njegov dug siromašnima. Želisove rečistalno pominju određen tip zadatka, koji mu poveraju mrtvi: ovi tražeod dušara u cilju sopstvenog olakšanja da prenese poruku: molimo

Želisova klijentela se sastoji od izvesnog broja domusa i porodi-čnih loza, čiji su članovi živi ili mrtvi, zavisno od slučaja. Među prvimanalazimo (pored rođaka pokojnika) njihove prijatelje, njihovu bivšu

mrežu prijateljstava. Odnosi između glasnika duša i njegovih živih klijenata su izgleda dosta prisni: neka živa žena, kojoj daje obaveštenjeo drugom svetu, istovremeno priprema hranu za nekog bolesnika, doknjen sin, koji takođe prisustvuje razgovoru, dere ovcu. Reč je ljudima isa sela i iz grada, kakvi su uostalom i sami glasnici duša, jer ih ima i ugradu i na selu.

A ni odnosi pokojnika, koji su prihvatili da dođu u dodir saŽelisom, nisu nimalo formalni: dešava se da dušar bude posrednik nesamo između pokojnika i živog čoveka, kao obično, već i između

jednog pokojnika i drugog pokojnika, i obojica s njim prisno razgova-raju (I, 134). Nažalost, ta se klijentela ,,s onog sveta još na ovomsvetu” stalno obnavlja: novi mrtvaci stalno uvećvaju ogromnu masu

aveti, gustu kao trava ili žito, a najstariji pokojnici nestaju zauvek,gutaju ih usta mraka na ulazu u mesto pokoja. Nenametljiv , držeći se b esprekorno profesionalne tajne, Želis svo-

ja obaveštenja zadržava za sebe i za one kojim a su izričito upućena.Obavlja svoj posao na puno zađovoljstvo ljudi koji mu s obe stranekonačne pregrade ukazuju poverenje.

Lakše je uništiti Želisa nego izmisliti ili doterati njemu ravnog.Ukloniti putem Inkvizicije te poverljive i stručne glasnike kakvi sudušari znači navesti ljude, lišene posrednika, da se neposredno obraća-

ju avetima. Ovi čak mogu sad da se jave lično svima u kući bilo kad,kao što to uostalom često biva u drugim krajevima, na primer uBretanji. Možda, kako neki stručnjaci za pirinejski folklor tvrde18, po-



od dušara, u cilju sopstvenog olakšanja, da prenese poruku: molimo vas dajte toliko i toliko siromašnima. Ovde je recipročnost usluga i

protivusluga očigledna, jer smo već videli dat i siromahu, ili pros jaku ,ili kaluđerici prosjakinji isto je što i dati samom pokojnikom pre nošto se da Bogu17.

*

Sad znamo dovoljno te možemo da smestimo Želisa u ulogu prenosioca i čoveka pregovora između mrtvih i živih, između mrtvih,između živih, između živih i mrtvih.

Nije bedan, verovatno j e vlasnik svoje kuće (1 ,128), nije živa vatra

na radu, voli da se izležava na suncu (I, 550) Želis je po zanimanju biosluga kanonika, potom niži crkvenjak. Njegova bitna uloga je da izazo-ve mrtve da govore. Uloga koja se najzad može uporediti, uprkosogromnih hronoloških i kulturnih razlika, s ulogom istoričara u našimsavremenim društvima.

16 I, 135, 136, 540, 542, 544, 548, 551.17 I, 131,132, 133,136, 538.

446

stoji opasnost da aveti dođu masovno pod okriljem grupe živih mladihIjudi, kad ovi silaze s planinskih pašnjaka i vraćaju se u selo u vremekarnevala Maski i rat a G ospođica19.

Ima nešto još ozbiljnije: Crkva teži, i ona, da ukloni aveti, trudi seda ih potpuno zameni dušama hrišćanske teologije: odmah po smrtiove kao strele lete u raj, u pakao, u čistilište... Delujući tako naverovanja Crkva se izlaže dodatnoj opasnosti: živi su sad u nemogu-ćnosti da se obraćaju, neposredno ili preko posrednika, avetima svojihdragih pokojnika. Neće li sad sebi uvrteti u glavu (iz sklonosti kanatprirodnom) da se obraćaju... samim demonima? Dok su u staradobra vremena Želisa i Gijoma Fora imali dodira (istina grubih) smrtvima, ali nikad s ljudima od krvi i mesa. Otuda opasnost od ve-

štica20.

18 V. Alford, 1937. str. 113; ovaj autor koristi radove: J. B. Laborde, L e C am av al en Bćam, 1914; Van Gennep, M an ue l.. . t. I, sv. III, 1. deo, Camaval-Carčme, str. 930 i bel.3 ne slaže se s Violet Alford-om u tom pogledu.

19 Baby, 1972.20 O ovom što prethodi vidi I, 128, 546 (seoski vidovi); 138 (nestanak u pravcu

pokoja); 537(prisne scene); 551 (loze klijenata); 134 (Želis kao posrednik izmeđumrtvih); 136,137 (seoska du šar ka) .

447

Kao nagradu za neosporne usluge koje čini, pošto prenosi naloge(za isplatu starih du^ova, milostinju siromašnima, službe za dušu pre-minulih klijenata), Zelis dobija skromnu, razumnu nagradu. Mrtvi ga

plaćaju udarajući ga štapom kad ne izvrši zada tak, koji obećao obavitimeđu živima (I, 136, 544). Živi, razumniji, časte ga sirom ili ga pozivaju na piće, na ručak ili večeru ili mu daju malo novaca (koji prihv ataBogu za ljubav)21. Nema ničeg preteranog u tome kad se pomisli naopasnost kojoj se Želis izlaže zbog Inkvizicije, u čije će grube šapenajzad pasti.

Međutim dugo su odnosi Želisa s zvaničnim sveštenstvom bilidaleko od loših. Uporno je odlazio u svetilišta, njegovi folklorni govorisu ublažavani slušanjem propovedi i šaputanja u sakristiji. Videli smoda je glasnik dusa na raskršću ponude i tražnje, sakuplja klijenteluživih žena, koje žele da naruče službe za pokojnog muža, oca ili dete, ivodi je sveštenicima svojim poznanicima: a ovi vrlo rado čitaju molitve

za novac. Želis dobrovoljno prenosi novac sveštenstvu za služenjeslužbe. Velike indulgencije, koje s vremena na vreme Crkva deli, služemu kao neočekivan dokaz u propagandi, po njoj će najzad mrtvi steći

pravo na pokoj, a potom na nebeski spas, ali će ovaj doći tek posleStrašnog suda. Međutim niko neće biti bačen u pakleno boravište (potoj propagandi), osim demona čije je to prirodno stanište. „H orizontal-ne” Želisove teorije smeštaju onaj svet, svet smrti, na površinu zemljesve do Strašnog suda i tako se susreću ne može biti bolje s „vertikal-nim” razmišljanjima Crkve, prema kojima je nebeski boravak, „gore” uodnosu na zemlju, i pakao koji dakle „dole” i „niže”22.

Najzad Žel is nailazi medu živima i na neke neverne. Ali uko renje-nost njegovog imaginarnog u mentalitet naroda i elite i autentična

telu. Rašireno i popularnc mišljenje! Od kako sam sposoban da rasu- đujem — izjavljuje Pjer Mo ri23 — mislio sam uvek da Ijudska duša ima oblik, lik, udove, kosti i meso kao Ijudsko telo, a to mi nisu rekli jeretici.

Ima, razume se, tananih razlika između Montajua i Pamijea koje semogu objasniti socio-geografskim suprotnostima. U oblasti Pamijeaaveti bogatih žena mogu sebi da priušte raskoš vožnje u demonskimkolima velikih gospi. U selu Montaju naprotiv, pošto nema ni puta nitočkova, folklor je veran u tome tradiciji planinskih naroda24. Ljude

prenose na prim er ptice (sove itd.). U oba slučaja, u oba mesta tu suđavoli. Bilo da vuku kola, bilo da preobraženi u sove nose duše nasvojim krilima, bilo najzad da u klasičnijem obliku bacaju te ipakneuništive duše u duboke ponore. U svakom slučaju demoni čuvajustražu u planini, naročito na prevo jima, graničnoj i prevashodno đavol-skoj oblasti25.

Ljudi iz Montajua i Prad d’Ajona često — kao i dobar deo njiho-vih savremenika — primaju s nevericom tvrdnju o postojanju čistilišta,mnogi od njih ne veruju ni da Ijudskim dušama — izuzev jevrejskih —

pre ti pak ao posle smrti: paka o je samo za davole i Judu iskariotskog —izjavljuje sažeto Žan Mori26. A posle Strašnog suda biće za jevreje, za sve

jevreje, ali ne za duše drugih Ijudi. Eto šta znači nedovoljno razvijen„smisao za greh”... Naprotiv prihvataju, kao i Želis, međuvreme luta-nja ili trenutnog ispaštanja dvojnika posle smrti27, za njim sledi prela-

23 III, 243. Vidi ta kođe u I, 264. R eči jedn e žene o dvojniku koji izlazi (ili ne izlazi) iz usta samrtnika. Verovanje u telesnost duša u Sabartesu je upravo glavni uzrok prekora biskupa Fumijea, upućenih Gijomu Ostacu (I, 200). Ali sumnjati u tu folklomu telesnost duša, s kojom se lepo slagao narodni katolicizam, značilo je izložiti se u stvari klizanju



domaća i socijalna korist od njegovog delovanja obezbeđuju mu naovom svetu mrežu vernih klijenata, većinom žena (I, 550). Sto se tičemrtvih, uprkos nekoliko napada lošeg raspoloženja, praćenih batina-njem glasnika duša, oni mogu samo da budu zadovoljni što su srelitako vrednog sagovornika kao što je Želis, uvek spremnog da priminjihove poruke za ljude koji su još u životu.

*

Između Pamijea i Montajua, Arnoa Želisa i Gijoma Fora razlikenisu zaista primetne. Oba svedoka, jedan iz grada drugi sa sela, jedan

iz doline drugi sa planine, slažu se u nekim bitnim stvarima: obojica prihvataju pos tojanje sveta aveti, tesno povezanog s našim, smatraju dasu te aveti pravi dvojnici pošto se „duše” mrtvih javljaju u telesnomvidu, samo je to telo nepostojanije od prirodnog, ali odgovara fizičkom

21 I, 137, 538, 543, 544 , 547.22 I, 132, 133 (indulgencije); 533, 534 (službe božje i novac za službe); 547 (Želis

kao sakupljač mušterija za službe).

448

ka... patarenskoj seobi duša (I, 203, 204)!24 Propp. izd. 1970.25 I, 388 i III, 210 (zlo slutne p tice, đavolske sove); up oredi Propp (op. cit.) str. 132;

đavoli u planini i na prevojima II, 179; vidi takođe povodom drugih demona u planini i na vrhovima, u alpskoj, a ne pirinejskoj oblasti, tekst Etienne de Bourbon-a (XIII vek) izd. 1877. str. 87.

26 II, 513—51 4. Vidi takođ e slična mišljenja o ovome Grazide Lizije i Gijoma Ostaca (I, 303: pakao, I, 208: čistilište).

27 Gijom For na ved eno sas luša nje; Žan Mori (II, 512) govori o čistilištu od tri dana posle smrti za kojim nastupa ulazak u zemaljski raj, koji Vulgata grofovije Foa i Oksitani-

je po ist ov eć uje s me sto m pok oja , a fo lk lom a tra dic iona lna mi sao ga pri zna je. Im am o dakle sjedeće sekvence:

Ža n M or i: 1. smrt -» 2. Čistilište (3 dana) -> 3. Zemaljski raj -» 4. Nebeski raj (posle Strašnog suda).

A m o Želis : I. smrt -> 2. lutanje (kazneno, petnaest dana ili više) -» 3. Pokoj, alias zemaljski raj -» 4. nebeski raj (posle Strašnog suda).

Gijom For: 1. smrt -» 2. lutanj e -» 3. (?). *Različite sekvence predstavljaju varijacije na opštu temu redosleda, koju nalazimo i

u oksitanskoj literaturi u narednom razdoblju (Jeanroy,str. 46— 48) pa čak i u teologiji su i gener is (manje-više osporavanoj) oksitanskogpape Jovana XXII. Poricao ju je poslesmrti Jovana XXII sam Zak Fumije, njegov sledbenik, kad je postao papa Benedikt XII. Evo dakle sažetka različitih verzija:

Ž. M or i 1 -» 2 -» 3 -» 4. A. Že lis 1 -» 2 -» 3 4.G. For 1 -» 2 -» ... . ?

29 Montaju 449

zak u „mesto pokoja”; narodna, malo brzopleta teologija ponekadizjednačava taj pokoj s zemaljskim rajem, poznatim uostalom iz pisme-nih i prvenstveno usmenih vulgarizacija Starog zaveta. Tek posle Stra-

šnog suda će se duše odlučiti na prelazak u nebeski raj, tako će senajzad doći do prave žice hrišćanstva.Međutim za dugog perioda koji protiče između pojedinačne smrti

i Strašnog suda, a naročito za kratkog razdoblja između prve fizičkesmrti i nestanka dvojnika usisanog u mesto pokoja, ariježani su znalida ostave i široko polje zaštite, deo svoje narodne tradicije o onomsvetu. Ta tradicija, za koju se pokazalo da je nehrišćanska ili čak prehrišćanska, morala se pom iriti sa sudbinom i, recip ročno, s para lel-nim postojanjem s hrišćanstvom rimokatoličke vere ili — još jedan

problem! — da prihvati upo redno postojan je s patarenstvom „dobrihhrišćana” u ime manje-više mešanog sinkretizma. I folklor je ponekadimao čudne partnere u postelji. Ma kako bilo domorodački oblici kulta

mrtvih će preživeti u Ariježu sve do XIX veka pa i kasnije: posete avetiincognito po kućama, strateška uloga noći uoči Svisvetih s obedom

prip rem ljen im na taj praznik za mrtve, koji će po tom, ne gubeći vrem e pož urit i u mesto pokoja itd.28.

Katalonsko i oksitansko verovanje u dva grlića smrti (fizička smrt, potom lutanje, koje zaključuje „mala sm rt” vodeći u pokoj) odgovaradakle regionalnim ostacima vrlo starog mentalnog supstrata koji semanje-više dobro pomešao s nekim elementima hrišćanstva ne gubećise ipak u njemu29.

*

samrtnika u času poslednjeg izdisaja30. Drugi pak misle da je duša hleb,ili da je duša vetar, ili da je prosto uzdah, koji se ispušta u samomtrenutku smrti. Po drugima opet duša je krv: pre tri godine pred berbu

grožđa — izjavljuje Gijmeta Bene (iz Ornolaka), bila sam u svom vrtu u selu. Pala sam na nos sa zida i krv mi je tekla iz nosa. I rekla sam ženi koja m i je pritekla u pomoć:

— Duša, to je dušal Duša je sama krv! (I, 264).Č ovek ima samo jednu dušu, koja se — sem retkih izuze taka —

smatra besmrtnom. Treba voditi računa takođe o njegovom duhu: ovaju vreme snova može da pobe gne iz tela spavača u kom e boravi. Mon ta-

ju uopšte, a Pje r Mori posebno, zadivljeni su prob lem ima sna i pričom(exemplum) o gušteru, koju priča Filip d’Alejrak iz Kustosa31. Tajexemplum su u raznim varijantama pričali vekovima pripovedači sre-dnjeg veka32. Najzad je izronio na obalama Ariježa u dijalogu pastira.

Bila jednom — kaže Filip d’Alejrak — dva vemika, koji su se našli kraj

neke reke. Jedan od njih je zaspao. Drugi je ostao budan i ugleda kako iz usta zaspalog izlazi biće slićno gušteru. Odjednom taj gušter, koristeći dasku (ili je to bila slamka), koja se pružala s jedne obale na drugu,

pređe reku. Tu na drugoj obali bila je ogoljena lobanja magarca. Gušter je trkom ulazio i izlazio kroz otvore na lobanji. Potom se vratio do usta spavača prešavši opet reku preko daske. Učinio je to jedno m ili dvaput. Kad je to video, čovek koji je bio budan posluži se lukavstvom: sačeka da gušter pređe na drugu stranu reke i priđe magarećoj lobanji. I onda skloni dasku! Gušter izađe iz glave magarca i vrati se na obalu. Nema prelaza!

Nem a daske! Telo spavača se užasno bacakalo, ali spavač nije mogao da se probudi uprkos trudu onog budnog, koji ga je budio. Budan onda vrati dasku na reku. Gušterje mogao sad da se vrati preko reke i kroz usta u



Folklor međ utim nije jedini na svetu. Č ak ni u svojoj sopstvenojoblasti. Nisu mu privrženi svi stanovnici malog kraja, daleko od toga.

Neki su od njih skeptici i misle da duša nema pravi ljudsk i oblik, nimalo bleđi lik „dvojn ika”. Č ude se što je ne vide kako izleće iz usta

M. Bis kaj (I, 499) ... 2 ... Za nr oa (v. sled. beleške) 1 -» 2 -* 3 -» 4. Jo van X X II 1-> ? -» 3 -» 4.Primetno je da po Mangardi Biskaj, čija je patarenska teologija hirovita i pod

uticajem folklora, samo u slučaju co nso lam en tum a- a duše idu odmah po smrti u mesto pokoja. U nedostaktu prijema u sektu klasični i prethodni period lutanja p o st mo rte m vrlo

je ver ova tna i kod M. Bisk aj. O Zan u XX II vid i za pov ršn u info rm ac iju Catholic En cyc lop . (različita) izdanja od 1910. do 1967. či. Jovan XXII i V. Verlaque, 1883. str. 158 i dalje i str. 215 (kasnije reakcije Benedikta XII).

28 A. Moulis, Traditions et coutum.es..., 1972. str. 61. Vidi takođe Bordenave, str. 231.29 „Zemaljski raj” tri dana posle smrti: II, 463, 481, 511, 512; up. takođe I, 133, bel.

61; skepticizam u odnosu na pakao: I, 303, (G. Lizije); na čistilište (G. Ostac I, 208); zemlja pokoja (Mangarda Biskaj: I, 499); Jovan XXII: Verlaque, op. cit.; A. Jeanroy i A. Vignaux, izdanje Voyage au purgatoire de saint Patrice, Tuluza 1903, str. 46—48 (Bibli- othe que m eridionale sv. VIII); tekst iz 1397— 1398; put izabranih: smrt—č istilište— pokoj ili zemaljski raj— nebesk i raj). Vidi takođe Hertz, izd. 1970. poglavlje posv ećen o „primi- tivnoj”predstavi smrti.

450

telo spavača. Odmah se ovaj probudi i ispriča svoj san prijatelju. — Sanjao sam, reče, da prelazim neku reku preko daske i da potom

ulazim u dvorac s mnogo kula i soba, a kad sam hteo da se vratim tamo gde sam izišao nije bilo daske! Nisam mogao da pređem preko reke: udavio bih se u reci. Zato sam se grčio (u snu). Sve dok daska nije vraćena te sam mogao da se vratim.

Dva vernika su bila zaista zadivljena ovim doživljajem te odoše da ga ispričaju jednom savršenom, koji im dade ključ tajne: duša, reče im on, stalno je u telu čoveka, duh čoveka naprotiv ulazi i izlazi iz Ijudskog tela kao gušter, koji je išao od usta spavača do magareće glave i nazad (III, 152).

Tako po nekima čovek ima duh — ličnog guštera, koji vodi njegov

život u budnom stanju, a može da pobegne kad čovek spava i sanja.

30 G ijmeta Bene iz Omolaka (I, 264) i Pjer Mori ( sup ra u navđdenom tekstu, supra str. 604, posle svoje „telesne” definicije duše). Uopšte raznorodno mnoštvo mišljenja o

on om svet u (rimokatoličko, jeretičko, folklomo, materijalističko i dr.) o sudbini duše posle smrti protivno je tako reći jeđnqfkišnoj celini zem aljs kih koncepata usmerenih na bitnu ulogu do mu sa .

31 Kustosa u današnjem departmanu Od.32 Vidi tim povodom veliku studiju, u pripremi, gospođe A. Cazenave.

Č ovek ima i dušu, u vidu dvojnika, posle smrti ona će bdeti, ako jeverovati folkloru, nad snom osoba najbližih preminulom.

*

Otuda vertikalna težnja. Spasti dušu. Ili spasti taj duh (ima nesi-gurnosti u rečniku naših seljaka). Oteti ga iz kandži demona, koji pakosno uživaju u gonjenju dvojnika mrtvih u avetinjskom i hor izon -talnom prostoru oko nas. Seljačka opsednutost spasom duše pre svegadaje vrednost raju rimske dogme. Taj raj je velika kuća, vazdušni ilistratosferski domus, ma kako prostran bio ipak će biti teško smestiti tusve duše preminulih, toliko su mnogobrojne i toliko ih gamiže. Od pam tiveka33.

Pojavljuje se potom u srcu patarenskog Montajua druga vertikalnahipoteza, koja se odnosi na onaj svet. Kružno vertikalna, ako tako

mogu reći, i zavodi vernike i sklone, čak i mlako, patarenstvu naših plan ina, čak i daleke . Duše pravednika će se prem a toj hipotezi uspeti jednog dana na nebo odakle su nekad sišle. Odakle će možda u novomkrugu sići kasnije ponovo da se konačno uspnu, još kasnije! I takoredom34.

Mit o prvobitnom padu, rekli smo, neumorno ponavlja u Sabarte-su i u Kataloniji svaki pastir iz Montajua, koji sebe ceni35. Na početkumita duhovi, koje je privukao Nečastivi, padaju na zemlju, gusto kaosneg, kroz rupu raja. I večernji pripovedači na poselu stalno se vraćajuna pojedinosti koje deluju: Bog Otac pre svega nije video početke togopšteg pada, iznenađen je i ne razume, najzad se naljuti i žurno spuštasvoje široko stopalo na nebesku rupu. Ali je malo kasno: dobar deoduhova je već istekao iz očinskog raja i pao na zemlju, sad oni postaju

,,deo” poklapa s nekim narodnim tradicijama. Odatle i posle izvesnog bro ja „buvljih skokova ” iz tela životin ja do tela ljudi, duše uspevaju dazatvore krug. Kad postanu duše savršenih, koriste plodove asketskog

života ili, pred kraj uvedeni u jeres, koriste predsmrtni consolamentum. Posle smrti penju se u tom slučaju ka raju odakle su nekad pale38. Tajkonačni uspon ka kući Oca završava proces odlaska i povratka, a on seodvija kroz sedam nebesa u nizu (III, 245). Kad sve te dobre duše i kadsvi ti duhovi budu napustili naš svet da bi se vratili u rajsku domovinu,na zemlji više neće biti pravednika. Ona će potpuno izgubiti značaj.Kraj sveta će biti moguć. Č etiri elementa će se sliti. Nebo će pasti nazemlju, kažu pastiri iz Montajua, ponavljajući reči braće Otije. Sunce imesec će se ugasiti. Vatra će spaliti more, a more naraslo u plimuugasiće vatru. Zemlja će se pretvoriti u jezero katrana i sumpora:

pakao, eto šta.A utešeni vernici, koji će sad biti „sabraća” okupljena u veliko

brats tvo ljudi iz Montajua, dostojnih nebeskog spasa , igraće na dankonačnog spasa gazeći sve nevernike, kao sto jaganjci igraju na travi livada ili po strnjici požnjevenih njiva (II, 32).

Na kraju će se duše pravednika nas taniti u raju. U čemu će sesastojati njihova sreća? E pa, kaže Pjer Otije svojim zadivljenim sluša-ocima, stočarima i pastirima, raj će biti kao velika oblast ljubavi, kao

prost ran o materično stanište , gde v lada jedkost i d ruštvenos t (II, 411).Svaka duša će imati toliko dobra i sreće koliko i sve ostale i sve će sačinjavati celinu i sve će se duše međusobno voleti kao da vole dušu svog oca ili svoje dece. Tako nam Pjer Otije, genijalni filozof iz Sabar-tesa, daje ključ svoje svetinje, koja je opet samo preobražena socijala.

Nem a u njega ni reči o nekom bilo kakvom obliku vizije blaženstva.



j g j p j , p jžrtve ženskih zamki i omota ljudske puti, koje im je pripremio de-mon36. Počinje u tom času niski deo mitskog ciklusa: metampsihoza.Duhovi i (ili) duše (opet raznolikost rečnika) napuštaju ljudska tela ili

puten e tunike posle njihove smrt i (III, 221). I jur e što mogu brže u potr azi za drugim telom , mučeni demonima-plamičcim a (u tom pogle-du je primetno približavanje folkloru i đavolima mučiteljima duša uSabartesu). Hoće da se što pre ponovo otelotvore u zametku, koji će

potom pos tat i po tpuno životin jsko ili ljudsko telo. Ovde se sad utisku- je čisto metam psihotička činjenica, koja predstavlja orig inaln i, čakonaj nesvodljivi deo patarenstva37: ne može se ipak isključiti da se taj

33 Nada u bolje mesto posle smrti u seljaka kao Gijom Bene: I, 203, 321. Sva

salutistička religija Montajua se uopšte zasniva na perspektivi, koja se podrazumeva, o mogućem raju, vidi takođe I, 202 (Gijom Ostac).34 Ovu čudnu hipotezu ,,u više ciklusa” pominje usput Žak Fumije u pitanju

postavljenom Pjeru Moriju, koji u odgovoru prosto izjavljuje da ne zna (III, 245).35 II, 33— 34, 199, 407; II, 489— 490; III, 130, 219 i pa ss im .36 Patarenski mit o prvobitnom padu je već pomenut, ali s pojedinostima u liber

antihe resis, sačinjene krajem XII veka (tekst izdao C. Thouzellier, 1960. str. 206.37 „P orodičn a” metamp sihoza po kojoj se duša mrtvog deteta nalazi u telu sledeće g

deteta, koje će začeti njegova majka, povezana je očigledno s ideologijom do mu sa (I, 203,205).

452

j g jBar u ovom odlomku. Raj će biti kao ogroman domus u selu Montaju,gde bi se ljudi Montajua voleli bez granica, kao da su u kućama jednidrugih. Kao da su svi očevi, majke, braća i sestre, nerazlučivi deloviistog divovskog i jedinstvenog ostala, koji bi imao razmere čovečan-stva. Misao Pjera Otijea, u svom najzavodljivijem vidu za domoroce, podrazumeva nekakvo odlaženje i vraćanje , istov remeno kružno i uzla-zno, koje vodi od domusa ovde dole do Onog gore, od majušnog inesavršenog ostala u selu do većeg, duhovnog i savršenog, do raja. Imožda vice-versa. Uopšteni incest? Zašto da ne. Pogledajte prvobitnemaštarije paroha Klerga i, bliže nama, Retifa de la Bretona. U delcetunaslovljenom Žene, budite pokorne svojim muževima i Volter će, u

šaljivom tonu, postaviti izrazima uzajamne ljubavi nebesko pitanje: ,,Uraju... bez sumnje će se voditi ljubav, ali na drugi način nego ovde nazemlji. Jer i sami osećate da na ovom svetu vodimo ljubav vrlo ne-savršeno”39.

38 II, 411 (P . Otij e) i pa ss im .39 Voltaire, Femrnes, so yez so um ise s d vos ma ris, u Mć lang es ph ilo so ph iqu es , sv. 4,

1773. str. 148 (izdanje iz Nešatela).

453

DVADE SE T I OSMA GL AVA

KUĆ A I ONAJ SVET

Zbog čega su neki dotrčali? — pitao je tako nekako naslov nekeuspešne knjige ili filma već odavno. Zbog čega prilazi, trči, treperičovek iz Montajua oko 1290—1325? Koji to osnovni motivi, žiže

interesovanja, prevazilaze osnovne biološke porive (ishrana, seks) da- jući smisao pos tojanju tog čoveka? Jednom reči koji su to bitni podac io životu ili mentalnim predstavama that make him tick, koje otkucava-

ju tik-tak u čoveku iz Montajua, kako to živopisno kažu Anglo-Sakson-ci? Vrlo često sam sebi postavljao takva pitanja uopšte povodomfrancuskih seljaka u Starom poretku. Nije moguće, svakako, naći odgo-vor koji bi bio i umesan i vredan u ravni jedne nacije. Ali u ravni malezajednice, brižljivo ispitivane kao što je Montaju 1310. razumno je

postaviti prob lem i tra žiti mu rešenje. Naša dokumentacija nam je omogućila da prob ijem o površinsku

koru feudalnih i gospodarskih odnosa, tu svežu i hranljivu koru, kojomsu se tako dugo zadovoljavali istoričari najstarijeg seljaštva zbog ogra-

Razmotrili smo i glavu porodice za života, u delanju: retko žena,obično muškarac i otac, on upravlja sudbinom „đomaće grupe”, zasno-vane na jezgru para uz koji su deca. Sam par okružuju često neki

pojedinačni elementi (sluga, služavka, neženjena braća i ne udate ses-tre, obudovela staramajka, a ponekad i roditeljski par). Ovi elementi pripada ju tipu pro šire ne porodice mada, sem izuzetno, ne obrazujutakvu porodicu u potpunosti. U svakoj generaciji domusu preti odliva-nje miraza, koji u načelu treba da nadoknadi miraz devojke koja će seudati za sina naslednika. Ukoliko sin postoji.

Materijalni i osnovni raspored domusa kao stambenog gnezda icentra poljoprivrednog imanja zadržao nas je za trenutak: obišli smoga kao da smo vlasnici, od kuhinje ili foganhe, „kuće u kući”, srca iognjišta ostala, sve do soba i do staja i tora, koje se koriste ponekadzimi ili u vreme bolesti kao sobe za spavanje ljudi.

Međutim najradije smo se vraćali „ljudskom tovaru” ili „tovaru

duša” u kući; domus se širi ili skuplja prema hronološkim promenama porodičnog ciklusa, zavisno od njih uzimaju se pol joprivredn i radn icikad su sinovi još suviše mali da bi držali ručke rala; unajmljuju se rukei usluge sluškinje kad ćerke iz kuće odrastu i počinju da napuštaju

porodičnu kuću, jer ih udaja vodi u drugi domus u selu Montaju iliizvan njega. Redovno odvijanje tog ciklusa podrazumeva sistem od bartri domusa, ali i više. Dva domusa da bi došlo do braka mlađih ljudi,

po definiciji poš tuje se zab rana incesta. I trećeg domusa: ovaj dajeonim prethodnim — ili od njih dobija (zavisno od položaja svakog odnjih u porodičnom ciklusu i na imovinskoj lestvici) mlade pastire,mlade čobane, mlade sluškinje. Kasnije će naći nekog odraslog pastirada bi postao zet-naslednik, ako se ukaže potreba.



ničenosti samih izvora, a na korist pristojne erudicije. Prevazilazećizajednicu stanovnika i pravnu i stvarnu opštinsku organizaciju, koja usvakom slučaju nema velikog značaja u selu Montaju, prevazilazeći imajušnu seosku „elitu” dospeli smo do osnovne seljačke i narodne

jeđinice, koju su tekstovi izlučili kao bitnu: do domusa ili ostala svakog pojedinca. Kuća je istovremeno i zgrada i porodica, ona je načeloujedinjenj a dobara i ljudi1, ona je dakle od prvo razredne važnosti zaseljake koji još nisu opsednuti zemljom, kao što će biti njihovi sledbe-nici u naše vreme. Naišli smo usput na „zvezdu” i „sreću” domusa. Zvezdanu stvarnost! Na napor da se zaštite naslednici, koji zato čuvajudeliće noktiju i kose preminulog starešine porodice. Fizički i porodičniidentitet leša preminule glave kuće tako će se preneti na naslednike,

koji će izbiti na čelo ostala posle njega.

1 T reba lo bi po nov o po stav it i problem i stor ij sko g po rekla do m us a kao ujedinjuju- ćeg koncepta društvenog, poljoprivrednog i porodičnog života. Na početku ove knjige podsetio sam na stari problem vrlo starih ibero-baskijskih supstrata i šire mediteranskih. Citanje skorašnje teze P. Bonasija o Kataloniji u ranom srednjem veku navodi me da još

ja če po dv uč em znač aj tog ibe ro- bas kijs kog sup trat a (B on as sie , tez a u ru kop isu, sv. II, str. 90— 98). Ali isti autor beleži takođe evoluciju ka ko ns oli da cij i porodičnih struktura u IX—X i XI—XII veku.

454

Manje bitne ali dostojne pažnje su i složene strukture koje vezujudomuse međusobno, ili s hronološkim prethodnicima. Mislim na seos-ku zajednicu bez čvrstih obaveza i dosta razuđenu. Mislim takođe nalozu ili genus, ona određuje mesto domusu u seriji jezgara parova kojisu im prethodili u vekovnom nizu predaka. Mislim i na srodstvo kojevezuje dva ili više domusa (u okviru sela i izvan njegovih okvira)zahvaljujući vezama sinhronog krvnog srodstva. Treba pomenuti tako-đe susedske veze, druženje, prijateljstvo „inter-domus” i savezništvo putem braka, kao i „su pro tne veze” neprijate ljstva , koje mogu ići dokrvne osvete, uostalom ne toliko krvave, uperene protiv neprijateljskekuće. Udari inkvizitora su često kidali veze, inače čvrste, vešto planira-ne i brižljivo pripremljene između porodica vezanih brakovima (vidi

kako svađe inkvizitorskog porekla razaraju prijateljstvo, koje je nekadvezivalo porodice Klerg, Belo i Bene, grupisane vešto smišljenim bra-kovima, ali s običnim smrtnicima je kao i s kraljevima: ratno stanje

podiže zeta protiv tasta , a može da zavadi međusobno i zetove i š urakei druge članove orođenih porodica). Naprotiv isti ti udari Crkve suojačali po pravilu unutarnju solidarnost svake kuće. Mogućnosti, kojunude naši dokumenti monografskom istraživanju, dozvolile su namnajzad da uđemo u nimalo ušuškanu i često živopisnu prisnost jeđne

455

vladajuće kuće (Kiergovih) i jedne kuće imućnih zemljoradnika (po-rodice Belo).

Uprkos našoj monografskoj težnji, ili baš zbog nje, Montaju nas je

naveo na često raznorodna razmišljanja o postavkama mislilaca i eko-nomista, koji su se zainteresovali za ono što bismo s Maršalom Seli-nom mogli nazvati načinom domaće proizvodnje. U ovom slučaju reči„domaća” treba dati njen etimološki smisao, koji se bolje očuvao uengleskom nego u francuskom: taj nas smisao približava reči domus. Marks je govorio o sistemima stare ekon omije2 ,,gde je ek onomija ucelini u stvari smeštena u svaku pojedinačnu kuću, koja obrazuje zasebe autonomni centar proizvodnje”. Ali autor Kapitala se u tomtekstu pozivao na strukture rasute nastambe za koju je, opravdano iline, mislio da je bila preovlađujuća u Germaniji velikih predaka. Ovageografska rasutost je podrazumevala prinude ili tačnije odsustvo pri-nuda. Starešine porodica su vladale svaki za sebe na svom imanju i

svojoj izdvojenoj kući, saradnja se svodila na nekakav minimum. Uselu Montaju naprotiv naselje je grupisano, čak stisnuto: sarađnjaizmeđu domusa organizuje se dakle bez teškoća — mada umereno, atiče se uzajamnog zajmljenja posuda i alata, zabrane korišćenja livada,zabrane gaženja zasejanih njiva, neformalno korišćenje zajedničke čes-me itd.

Ideje Karla Polanjija su nam još bliže. Nadahnute su teorijomkoju je formulisao Aristotel posle Hesioda3povodom oikos-a i oikono- mia („ekonomija”, to jest u ovom slučaju upravljanje kućom). One suu srcu naše montajuske problematike: domus u selu žutih krstova (idrugde) pre svega je — što se često zaboravlja — ogroman rezervoarmoći i protiv-moći. Tako da se može odupirati pobednički, ili skoro,

razume se, vrlo jasne težnje ka autarhiji i ekonomiji preživljavanja,iznenadio me je u tome slab razvoj saradnje u okviru sela ili u okviruMontajua između ćelijskih ekonomija domusa, i to uprkos grupisanim

oblicima stanovanja. Celijska atomizacija proizvodnih delatnosti dopri-nosi u tom selu (partikularističkom) duhu pripadnosti kući na uštrb„duha zvonika”, da je ovaj bio jači mogao je da ojača građanski smisaozajednice. Najzad domus uspostavlja povremene ali stvarne veze s trži-štem: vašar ovaca, tržišna pijaca u Aks-le-Termu ili u Taraskonu itd. Na tim pijacama razm ena je bila pom erena vanmone tarn im okolnosti-ma kao što je pripadnost zajedničkoj veri. Jedna prodavačica žita(patarenske vere), podiže cenu žita pobožnom pripadniku rimske do-gme i reći će mu prosto, kao opravdanje svog postupka: Cinim dobro

pre svega onima koji su u veri (znači ne tebi) (II, 108).Uopšteno govoreći slučaj Montajua, koliko o tome znamo, pred-

stavlja primenu modela koje je predložio A. V. Šajanov u svojoj Theory

ofpeasant economy. Šajanov razmatra seoski svet s gledišta ekonomijeseljačke porodice; pokazalo se da je takvo gledište važeće za skoročitav Zapad u razdoblju pre Adama Smita. U tom tipu društva, ako jeverovati ruskom ekonomisti5, svaki homo oeconomicus je organizator

jedne porodične ekonomske jedinice u kojoj plaćeni radn ici igrajumalu ili povremenu ulogu, ekonomiju u celini sačinjavaju međusobniodnosi ovih porodičnih jedinica. Opšte crte domusa u ajonskoj oblastiodgovaraju svojstvima tog „domaćeg sistema”, s podelom rada po polu:dužnost žena je vatra, spremanje kuće, kuhinja, vrt, „trava” za stoku i

porodicu i donoše nje vod e6; do k muškarci obavljaju poslove na njivi, ušumi, oko stoke, uz povremenu pomoć dodatne ženske radne snage,sezonske i migrantske ili lokalne i porodične. Jednom reči, da navede-



spoljnim i „okolnim” silama: u „normalno” vreme njihov pritisak nijetako težak (gospodarenje i politička vlast grofa de Foa). Ali mogu

pos tati ugnje tačke i neprij atne zbog „izuzetka”, koji je preovlađujućitokom celog razdoblja koje razmatram: taj hronološki „izuzetak” poti-če od htenja Crkve koja bi da desetkuje i od imperijalizma Inkvizicije,koja postaje totalitarna.

Ekonomski4domus je uključen pre u „prirodne” nego u monetar-ne odnose s drugim domusima i drugim ekonomskim jedinicama: tiodnosi podrazumevaju recipročne i simetrične poteze (seoba stoke,trampa, upotreba grofovijskog mlina), preraspodelu i autoritarno odu-zimanje poljoprivrednih viškova u korist centra, u ovoj prilici politič-ko-verskog (mislim na crkveni namet po ognjištu). Dom us iskazuje,

2 Sahlins, op. ci t; Godelier, An thr op olo gie ćco no mi qu e, str. 14 (Godelije koristi Marksov tekst Grundrisse, preuzet u Sur les socićtćs prćcapitalistes, Paris, Editions soci- ales, 1970. str. 180—226 ).

3 Možda će ove arhaične refer ence izazvati iznenađenje? M eđutim kako ne priznati da između „feudalno-srednjevekovnog” modela koji je blistavo predstavio R. Hiiton1974. i modela T. Shanin-a 1974, koji računa na vrlo dugo trajanje, od više hiljada godina, „seljačke privrede”, radije se priklanjam ovom drugom.

4 O o vom što siedi, vidi K. Polanyi, 1968— 1971, str. 17 i 99.

456

mo Retifa, znalca u ovom pitanju, žena u ovakvom sistemu raspolažeunutamjim pojedinostima, a muškarac spoljnim poslovima1. U toj per-spektivi se ne zanemaruje proizvodnja viškova za tržište (naročitoovaca, kokošiju i jaja uzgredno), ali se prvenstveno usmerava na živo-tne potrebe porodice, grosso modo zadovoljene (?), više nego na „stva-ranje akumulacije viškova”, cilj je „proizvodnja svakodnevnih vrednos-ti” (hrana, odelo); a ne toliko slaganje novca ili „proširena reprodukci-

ja poljopr ivrednog kapitala”. Obil je nije uop šte na dnevnom redu,moguće je, idući za Aristotelom, poricati nedovoljnost ili je prezirati8.U takvom sistemu ljudi nisu a priori lenji, već su povodi za rad re-lativno umereni, pošto ih ne podstiču čari viškova niti uživanje u

stalno uvećavanoj akumulaciji kapitala. Seljačka porodica, čim je do-voljno brojna i ima „dorasle mladiće” ili odrasle radnike (mladiće idevojke za udaju: slučaj porodica Belo, Mor, Mori itd) radi dakle ispod

5 Chayanov, str. 226; vidi i Sahlins, op. cit.6 „Trava” u smislu „s ena” za stoku i u smislu „p ovrća” za porodicu.7 Retif, L es Co nte mp ora ine s, sv. II, Pariz (izd. ,JLes yeux ou ver ts”) 1962. str. 205

(,,La Femme du laboureur”).8 Polanyi, op. cit. str. 99.

457

svojih mogućnosti i potvrđuje zakon Šajanova, koji kaže da je „intenzi-tet rada u sistemu domaće proizvodnje za upotrebu obrnuto srazmeranrelativnim radnim mogućnostima jedinice proizvodnje”. Ili uprošćeno

rečeno: što je više radno sposobnih ljudi u porodici manja je potrebada se pojedinačno mnogo radi u cilju obezbeđivanja minimuma zadovo-ljenja kolektivnih potreba domusa9 koje se smatraju neophodnim. Ve-liki broj „sijesta” ili časova provedenih u grejanju na suncu, mnogo-

bro jno pom injanje praz ničnih neradn ih dana koji obeležavaju kalen-darski ciklus i komemoracija svetaca potvrđuju odbijanje preteranograda. Deca, kao rezervoar radne snage, koji je i sam potencijalnigenerator slobodnog vremena u budućim decenijama, u srcu tog doma-ćeg sistema su dakle deca okružena ljubavlju.

Usled odsustva rastućih viškova sve je teže podnositi posledicezelenaštva ili uvođenje teškog crkvenog nameta. U društvu gde su svi,ili skoro svi, uglavnom siromašni, što ih ne ožalošćuje suviše, i gde se

ideal bogaćenja ne pojavljuje uopšte na iiniji vidika, primetna je slabaagresivnost specifične klase siromaha kao takve i bezemljaškog prole-tarijata. Jer su, uopšteno rečeno, siromasi izmišljotina bogatih: potre-

bni su im da bi opsta li. U samom selu Monta ju mladići kojima pre tiosiromašenje iseljavaju se bez mnogo priče ka pašnjacima i seobama,ka muškoj civilizaciji pastira, neženja10 i dakle prema pravoj trž išnoj

privredi. S druge strane ne razdvaja se proizvođač od sredstava proi-zvodnje i to je pravilo sistema koje se u dobroj meri poštuje, bar nalicu mesta u selu Montaju: Ijudi iz domusa, čak i imućnih imaju osimkuće i komad zemlje, pastiri bez novca, pošto se vrate u zavičaj kadzađu u godine, vlasnici su nekolko desetina ovaca.

Ono što montajuskom kraju nedostaje to je prostrana grofova

njegovih agenta, koji upadaju iz spoljneg sveta). Selo Montaju (kojeima četvrt hiljade stanovnika) u tim uslovima ne prelazi izvestan pragnaseljenosti, to prevazilaženje je svakako moguće s obzirom na priro-

dne resurse, obilate u planini, ali ako bi do njega došlo ono bi na licumesta proizvelo složenije političke strukture. Potreba formalnog ilineformalnog rukovodstva se ipak oseća kao minimalan zahtev: Torukovodstvo je u selu Montaju otelotvoreno u kući Klerg: gospoda suudesila stvar tako da m anipulišu lokalnom vlašću ili prisvajaju po ložaje(parohija, teritorija bajia, ako ne konzulat). Krhka zajednica domusa ne bi mogla bez starešina, ona mora da kako-tako odoleva udarcimamalja moćne Inkvizicije koja udara spolja, mora da savlada unutarnjasporenja i centrifugalne težnje koje se ponovo javljaju u krilu zajedni-ce. Montaju dakle ima svog lidera, Pjera Klerga i uz njega njegovog

bra ta Bernara . Seljani nagrađu ju Pjera za usluge koje čini preko mno-goženstva koje upražnjava: tako skoro dvadeset godina on obezbeđuje

relativnu sigurnost svojim sugrađanima, a oni mu za uzvrat omogućuju pris tup ženama koje želi.

*

Sa svetom pastira izašli smo zaista iz ćelijskog sveta domusa. Mladi momci, pastiri, odlaze ka pašnjacima i seobama u Kataloniju.Kao slobodni najamnici napredniji su, „moderniji” od ljudi koji suostali u kući, iako su im vrlo slični, jer su to njihova braća i očevi.Odvojeni od dobara ovog sveta, neminovno zaljubljeni, ali ne na silu, uGospu Sirotinju pastiri uspevaju ipak da s vremena na vreme pobegnu

ć



rezerva ili veliki zemljišni posed, kakvih ima u Il-de-Fransu ili u ju-žnim Alpima. U tim uslovima politička igra (ne mešati je s igrom moćikoja obuhvata politiku u okviru šire celine) odvija se „iznad proizvo-dnih jedinica”. Društvena struktura zasnovana na zrncima domusa usuštini je, beleži Salin, anarhična. Seljaštvo u njoj podseća, jedan slučajne čini pravilo, na džak krompira o kojem je govorio Marks. Svetudomusa je, uprkos snažnom porodičnom jedinstvu, svojstvena pojedi-načna egzistencija koja može biti usamljenička, prljava, tužna, kratka,solitary, nasty, brutish and shortn. Ne z aboravimo veliku smrtnost, udareepidemija, bede, represije. Ako je verovati Salinu način domaće proi-zvodnje pogoduje takođe žestokim međusobnim svađama malih poro-dičnih jedinica, to je svet šizmi, segmentarne krhkosti, velikih svađa,centrifugalnih težnji: Hobs je govorio o ratu protiv svih. A mi ćemogovoriti, kao Salin, o uvek mogućem ratu svake porodice protiv bilokoje porodice (žestokom ratu, razume se, uz mešanje inkvizitora i

9 Sahlins, str. 89; Chayanov, str. 78, table 2—8.10 Vidi takođe — možda podatak u istom smislu? — za Beam, P. Tucoo-Chala,

Gaston F ćbus..., str. 197.11 Hobbes, parafrazirao ga Sahlins, op. cit.

458

od ove teške ljubavnice. Inkvizicija svojim udarima desno i levo, sever-no i južno, uspeva da odvoji lutajuću grupu pastira od njene pozadin-ske baze i tako im daje, u liku Pjera Morija, dobrog pastira, zadivljuju-ću samostalnost. Ovčarska koliba je suprotnost seoskom domusu, kaošto je i muško prijateljstvo suprotno parohijanskoj prisnosti, majcizlopamćenja.

*

Proučavajući gest, osećanje, ljubav naišli smo ponovo na problemeobrazovanja para u okviru simpatične i umerene slobode ponašanja:

par obezbeđuje sam u svakoj generacijskoj etap i (biološku) rep roduk-

ciju društva i domusa. Deca, pretpostavljeni naslednici i buduća radnasnaga, donela su nam neke neočekivane utiske: predmet su veće ljuba-vi, bez nepotrebnog maženja, nego što to tvrde klasične teorije oravnodušnosti prema deci, teorije vrlo popularne među istoričarima.

Pojavljuju se potom problemi smrti. Ova predstavlja uz venčanje irođenje poslednje krilo triptiha naše montajuske demografije. Smrt iočekivanje smrti iznose na svetlost ono što će „osim kuće” predstavlja-ti drugi bitan pol podsticaja našim seljanima. Iza sela, mesta, i njegovog

459

sazvežđa porodičnih domusa na ovom svetu pojavljuje se onaj svet,koji postavlja stravičan problem lutanja i spasa duše posle smrti. Posledomus-a salus.

Što se tiče kulture naše istraživanje podvlači majušnu ali kataliza-torsku ulogu knjige na početnoj tački podviga Otijeovih, koji je bio presudan za Sabar tes. Međutim kul turna transmisija se u suštin i odvijaizvan knjige. Kultura se prenosi pre svega preko domusa i večernjih

pose la, jeđnostavno za razgovora nekolicine ljudi, koji sede kraj vatr eu kuhinji ili kolibi.

U odsustvu bratstava (trebalo bi verovatno sići u donji kraj ili ugradove da bi se naišlo na neka od n jih12), nameću se nefo rmalne grupeljudi (koji pričaju i odlučuju), žena (koje brbljaju i obaveštavaju),mladih (koji igraju svoje igre u polumraku i u pozadini). Te grupe predstavljaju stepene druženja onakvog kakvo se odvija iznad mreže

domusa ili izvan nje. Opšte i sveukupno druženje (muškarci, žene imladi) pojavljuje se u načelu na nedeljnoj službi božjoj i posle nje. Aliovo selo ne okupljaju čvrste kohezione sile, raspeto je između dvejutežnji, manjinske i većinske, katoličke i sklone patarenstvu. Daleko jeod uobličene „organske zajednice” ili Gemeinschaft. Ostaje na stepenu„mehaničke zajednice” ili Gesellchaft. Raspinju ga dva klana ili dve

partije koje se međusobno razd iru i razdiru Montaju : te dve klikeokupljaju naizmenično veći ili manji broj domusa. Grupa Klerg i grupaAzema obrazuju, prema terminologiji koju srećemo u naše vreme ugornjem Ariježu, „partiju” i „protivnu partiju”. I jedni i drugi se kitereligijskim nazivima, koji su promenljivi povodi i zamenljive posledicei etikete koliko i osnovna opredeljenja: roba prekriva oznaku. Na obe

ič lik i k k ifik ij k j k

Trebalo bi, u zaključku „prostorne” analize, uzeti u obzir način nakoji se domus stavlja u centar okvira, koji ocrtavaju vertikalna i hori-zontalna dimenzija.

Osećanje za prirodu naših seljana, bez romantike i bez anahroni-zma, natopljeno je svešću o sudbini, koja izražava vezu mikrokosmosas makrokosmosom. Urađena je monografija odnosa prema opasnim, prija teljsk im ili neu tralnim životin jama: ona obeležava cezure zah-valjujući kojima se ljudska porođica razlikuje od najbližih domaćihživotinja, simbolično obuhvaćenih tabuom incesta; zahvaljujući njimarazlikuje se takođe, na veću distancu, od opasne ili odvratne faune,koja obrazuje iza dobronamernih ili neutralnih životinja domaćinstva,treći krug uvređljive odvratnosti.

Naše istraž ivanje se poto m okrenu lo druš tvenom i poli tičkommoralu, stavovima prema onome-što-se-radi i onome što-se-ne-radi imanje-više usvojenom idealu siromaštva: ostali smo u ovim oblastima

na neospornim vrednostima domusa, ne-akumulacije i susedstva; oni suosnova poštovanja ili prezira. Mada nemaju uvek osećanje greha ljudiSabartesa znaju, kad treba, za osećanja sramote i časti.

Kratko ispitivanje religijskih i mitskih vrednosti opet nas je dove-lo na trag petonoge ili petostopne ovce to jest narodne kulture: je-dnom nogom u katoličkoj veri, drugom u patarenstvu, trećom u neka-kvom seljačkom materijalizmu ili naturalizmu, koji sam označio unedostatku boljeg izraza kao divlji spinozizam, a poslednjim dvemanogama u folkloru. U svakom slučaju onaj svet zapoveda13. Taj zagro-

bni svet jedn i boje folklorom, drugi mu poriču pos tojanje, a različitoga predviđaju i katolici i patareni. Priča o avetinjskom „dvojniku”,skoro telesnom koji kao beskućnik luta posle smrti, podstiče stanovni-

k M j i S b d b ž j č l likih



grupe utiče, samo toliko, socio-ekonomska stratifikacija koje nekerelativno bogate domuse stavlja iznad osrednjih i siromašnih kuća,možda bez zaprege za oranje.

Proučavanje praznih polja iskustva (prostor i vreme) ističe religij-sko svojstvo bliskog ili dalekog vremena i vrlo tanko (da ne kažemoviše) čisto istorijsko vreme. Saznanje o vremenu kad je reč o lozi u prošlosti (genus) nasuprot današnjoj porodici (domus) ne prevazilazidve, tri ili četiri generacije. Prostor je pre svega određen koncentričnimkrugovima koje grade saznanja pojedinca: corpus, domus, locus, pagus. Drugim rečima telo, kuća selo, kraj. „Kraj” je u ovom slučaju Sabartes,gornja grofovija Foa, za naše ljude iz Montajua predstavlja pored

njihove seoske zajednice ljudi koji se ne vole i nisu voljeni, grupu šire prip adn osti i doživljava se kao takav za sebe i po sebi. U svim ravnimaljudsko telo i domus kao osnovne jedinice i dalje daju vremensku i

pro stornu meru sveta. A šta je domus u odnosu na telo ako nijemolekula u odnosu na atom?

12 Izraz con frat res pojavljuje se po mom izračunavanju samo jednom u Regi stru (II, 32); upotrebljen je u prenosnom značenju i u kontekstu koji nije neposredno montajuski.

460

ke Montajua i Sabartesa da se bace u traženje često vrlo raznolikihrešenja, koja otkrivaju „horizontalno” rešenje s zemaljskim avetimafolklora, a „vertikalno” rešenje nudi nebeski zagrobni život religijeSvetog Pisma. Patarenstvo najzad ostvaruje pomirenje: ono u horizon-talnoj ravni uporno stoji na seobi duša kroz životinje i ljude, a uvertikalnoj na konačnom onom svetu, određenom tamo gore. Spasostaje za mnoge najviši cilj: Sve što znam o Bogu — izjavljuje jedanseljanin iz Saba rtesa 14— to je da postoji da bi nas spasao. Božanstvo senaivno shvata, zbog antropocentrizma, namenjeno spasenju duše poje-

13 Ako je značaj do mu sa u mentalitetu naših ljudi iz Montajua neosporan, značaj onog sveta može da izgleda podvučen (veštački) samom prirodom našeg dokumenta (inkvizitorskog i crkvenog). Na ovu primedbu bih odvratio ovo: ako je seljački mentalitet u religijskim pitanjima bio onakav kakav smo pokad rekli da je bio, tj. suštinski okrenut brigama poljoprivredne i plodonosne religije, onda naš izvor, tako sitničav i iscrpan kad su u pitanju sva moguća skretanja od zvaničnog hrišćanstva, ne bi propustio da to heterodoksno usmerenje i njegovu posebnu obojenost podvuče. Ali baš tu je ključ! Naš izvor podvlači da je u religiji (ili ne-religiji) sela, koja u svakom slučaju predstavlja jedan od polova seoske kulture, bitnu ulogu igra onaj svet, zamišljen i opisan na različite načine, ili ponekad osporavan.

14 II, 120. Ima uostalom u ovim rečima (opet) zabune između „Boga” uopšte iHrista posebno.

461

dinca. Slaveći Boga čovek dakle dopire do Ijubavi prema samom sebi, usvojoj kući, potom izvan nje, u neuništivom trajanju. Voli sebe pa će tei nebo voleti. Homo homini deus.

Domus na ovom svetu i raj na onom, to bi bio sasvim uprošćenoideal kako ga doživljavaju u selu Montaju. Taj ideal predstavlja, u poštovanju antropocenr ičnog natu ralizma, nekakav hum aniz am s dvesile15. Humanizam koji još mnogo izmenjen opsednutošću leša u raspa-danju: opsed nutos t će biti veća u idućem veku16.

Ova dva elementa, zemaljski i nebeski, domaći i rajski, na ovom ina onom svetu, mogu da budu protivrečni, čak sukobljeni. Ako je neko

jere tik, na prim er, teško mu je da drži oba kraja lanca i da sačuva idomus i da dođe do spasa. Treba da se pomiri s tim da izgubi jedno da bi došao do drugog.

Međutim pokušaji pomirenja, čak sinteze, između domusa i onogsveta ne nedostaju: u dobu mnogo kasnijem od onog koje razmatram u

ovoj knjizi videćemo kako se u vreme karnevala vraćaju maskiraneaveti da bi pod okriljem grupe mladih tražili hranu po kućama. Pone-kad prerušeni u „gospođice” prema zahtevima polne i sezoske inverzi-

je. Preći ćemo dakle sledeći svakakve inverz ije iz života u smrt iobrnuto iz smrti u život. Ali daleko pre poslednjeg i divovskog buđenjaosporavajućih i folklornih razmišljanja (koje će doći do izražaja u„ratu maski” ili ratu gospođica u Ariježu u XIX veku), stalne poseteaveti mrtvih njihovoj bivšoj i još živoj kući izričito su predviđeneotkrićima Arnoa Želisa. Seljanka Riksanda Kortij uspostavljala je izri-čitu vezu plodnosti žive zemlje i spasa duše mrtvih, koji obezbeđuju

božji ljuđi. Jeđno ne ide bez drugog. Druge naznake u i stom smislu: rajkatoličke vere izgleda kao prostran domus, a nebeskom domu, koji

d iđ t t d š k j b d b il l ć k b ć i

ali će biti još nekoliko krvavih, strogih ili surovih epizoda: 1348. ćenaići crna kuga (čije posledice u gornjem Ariježu ne znamo — moždasu bile slabe?), potom i druge pošasti i pustošenja drumskih razbojni-ka, ratnika... Godine 1390. Montaju će brojati samo 23 ognjišta, znači

polov inu ili još man je od broja u razdoblju 1300—132017. Surovokrvavljenje... Č ak i desetkovane, glavne porodice neće biti iskorenjene,uprkos Inkviziciji, uprkos epidemijama i ratovima... Stanovnici selaMontaju u 1390. zovu se Bene, Klerg, Mor, Ferije, Baj, For, Azema,Pursel, Riv, Otije, Arželije. Sve su to potomci porodica s početka veka,mada izmučenih i ugnjetavanih. Samo je možda (?) jedno ime novo.

Dom usi su dakle izdržali. Imigracija ka visokoj planini, vrlo malo privlačnoj, nije ih iskvarila. Mo ntaju će opstati takav kakav j e po sebi,a sedamdesetih godina ovog veka biće još jedan Klerg na licu mesta,upisan u telefonski imenik. Posle toliko drugih Klerga... Put ovog selase odvija tako bez istorijskih događaja, ali ne i bez đogađaja, odnjegovog osnivanja (u vreme Karolinga) do našeg vremena: a danasstabilnost stare nastambe ugrožava napuštanje planinske zemlje, nas-tambu koju nisu mogli uništiti ni represija iz ideoloških razloga nimikrobi ubistvenih zaraza. Montajuska kultura je bila usmerena, videlismo, na pro stu reprodukciju, očuvanje svog ja i produžen ja domusa naovom svetu. Jedini elemenat rasta koji je zajednica uspela slučajno da podvuče oko 1305. nije bio ni u kakvoj vezi s privredom , ako se izuzm useobe. Odnosio se na zagrobni život i izvesnu duhovnu transcendenci-

ju, loka lno usm erenu na patarenski raj: ovi su bili hrišćani, ali uskretanju, izvitopereni, krivi, pošto su preterali u svojoj veri „dobrihhrišćana”, toliko posebnoj.

Žak Furnije, biskup inkvizitor, uzeo je na sebe, kao što znamo, dazavede red u sve to. Patarenstvo je danas samo mrtva zvezda, čija nas

j j ć i hl d tl t bij či l t k k i



predviđa pata renstvo , sve duše koje budu boravile voleće se kao braća isestre, kao roditelji i deca iste porodice. Žak Furnije je čak mogao dase zapita, ne nalazeći odgovor, da li pastiri Montajua veruju u mogu-ćnost velikog ciklusa večnog povratka između majušnih kuća ovde i

prostrano g doma gore na nebu. Inkviz itori, da bi dvostruko delovaliuništavali su seosko stanište krivca, a ako je umro, razarali mu grobkako bi ga istom prilikom lišili i pokoja na onom svetu.

*

Ocena u celini dvopolnog sistema koji tako vlada u selu Montaju

samo može da naglasi izuzetne sposobnosti reprodukcije, usađivanja,čvrstog ukorenjivanja u zemlju Sabartesa. Kad prođu još dve trećineveka naći ćemo se u 1390. Teška represija koja se oborila na seloizmeđu 1308. i 1325. verovatno se vremenom ublažila i najzad nestala,

15 Vidi C. Martineau. O dvostrukoj brizi: do m us i spas, zemlja i nebo, vidi takođe reakcije Benea oca p osle smrti sina ( sup ra , XIII glava).

16 Martineau, 1974.

462

zasenjujuća i hladna svetlost ponovo bije u oči posle pet vekova skriva-nja. Ali Montaju, koji je savesni policajac iz 1320. odvratno ugnjeta-vao, bio je nešto mnogo više, mnogo bolje od prolaznog i hrabrogskretanja. Montaju je događajnost sitnih ljudi, trus života, odslikan u prim ernom i represivnom tekstu, koji predstavlja na latinskom jez iku jedan od spomenika oks itanske književnosti. Montaju je ljubav Pje ra iBeatrise i stado Pjera Morija. Montaju je životna toplina ostala iciklično obećanje seljačkog onog sveta18. Jedno u drugom . Jedno podu- pire ono drugo.

17 A. Dufau de Maluquer, str. 137.18 Vidi tim povodom A. R. Radcliffe-Brovvn, Structure and fun ction... str. 162. A u

gradskom i starom tonu, prosto, Fustel de Coulanges, L a Cite ant iqu e, prva poglavlja.

463

IZVORI, ZAHVALNOST

Nekoliko fusnota u ovoj knjizi upućuju na Dodatke. S obzirom natroškove štampanja u 1975. izdavač je odredio ograničene razmeredela. Takve granice da sam nažalost morao da odbacim Dodatke ukorist bitnog u članku čiji rukopis nameravam da podnesem časopisuEtudes rurales.

Ovde ću se ograničiti (vidi supra prve beleške u glavi II) daopravdam broj od 200 do 250 stanovnika, koliko sam pripisao seluMontaju u razmatranom razdoblju (1294—1324). Ukupno je 204 sta-novnika Montajua uvedeno u registar tokom iscrpnih istraga ŽakaFurnijea1. Brojka je nepotpuna, biskup sigurno nije bukvalno pretraži-vo svaku kuću u selu Montaju, ipak je izvršio potpun popis — kojinam, primetimo usput, nemilosrdno nedostaje. Svedoci ili optuženirodom iz Montajua, koje je ispitivao Žak Furnije, propustili su da

pom enu možda neke odrasle, a sigurno su zanemarili zna tan brojodojčadi ili čak i dece. S druge strane broj od 204 stanovnika Montajua

je malo preteran: svih 204 nisu živeli zajeđno u selu Montaju (neki suumrli ili su se iselili još na početku našeg razđoblja. Drugi su se rodili

ili se uselili u Montaju posle tih smrti i emigracija) Između podcenji

sam: — Archives departementales de VAriege, J 79 (grofovska prava na-

plaćivana u selu Montaju u XVII veku, ali su u pitanju tipično srednje-vekovna prava: vidi supra I glava). Archives comm unales de Montaillou: skoro svi su iz XIX i XX

veka (matične knjige, spiskovi imena, poreski spiskovi, katastar iz1820. vi lo dragoccn; videti takođe Archives departementales de lAr iege, neki poiin« nu'ni spiskovi za naše selo, u 10 M 4).

*

/.ahval jujrni, n.i kraju nckolicini Ijudjl koji su mi mnogo pomog lisvojim sav< iiuiii, i lo su: Zan Divernoa, Žan-M ark Leven, Žo rž Dibi,Alen Biv .iiim 'H I/’ Ncvr, Fransoa Žiro, Patrik Ofre, Antoan et Šamu,Pjer Fcno, Mr ol <l< la Pradcl, Danijel Fabr i Ž. Lakroa, kao i Predse-dnik opšiin< M<»iii.iju, ^ospođa Diran i mnogi drugi stanovnici sela.

Vrlo se malo odnosi na sam Montaju. Od kasnijih izvora koristio



ili se uselili u Montaju posle tih smrti i emigracija). Između podcenji-vanja i preterivanja brojka od 200 do 250 stanovnika je sasvim pri-hvatljiva. Ona najavljuje, razume se, samo stotinak stanovnika kolikoih će se zateći u selu u 1390. posle velikih demografskih gubitaka (50%ili više) usled kuge, ratova i ostalih katastrofa 1348. i idućih godina(Dufau, 1898).

*

Moj osnovni izvor bio je Registar Žaka Furnijea (vidi supra Pred-govor, i infra Bibliografiju). Međutim poslužio sam se takođe i arhiv-

skim dokumentima, obično kasnijim od razdoblja koje proučavam.Među dokumentima koji su mu savremeni ili mu prethode nalazi seregistar Žofroa d’Ablija (godine 1308—1309: latinski rukopis, B. N.4269).

1 Ova brojka uključuje sve ljude iz Montajua pomenu te u korisnom Ind ex -u J. Duvernoy (Registre..., sv. III, in fine) i još nekoliko osoba ispuštenih iz tog Index-a, koje sam našao u samom tekstu Reg istra .

464 30 Montaju 465

SADRŽAJ

Prcd govor: Od inkvizicije do et n og ra fij e..................................................................................... 7

PRVI DEO

Ekologia Montajua: kuća i pastir

1. Ok ruže nje i v l a s t ......................................................................................................................... 17

2. Ku ća-p orod ica, domu s, o s t a l .................................................................................................. 36

3. Jedna od vladajućih kuća: K le r g o v i..................................................................................... 63

4. Mali pas tiri ............... ................ ................ ................ ................ ................ ................ ................ ... 78

5. Vel ike s c o b e .................................................................................................................................. 96

6. Etn olog ija ovčarskih P ir in e ja .................................................................................................. 109

7. PtHliraki m e n ta li te t.................................................................................................................... 127

D R U G I D E O

Arhcologija Montajua: od gesta do mita

8. (ic st i s c k s ......................................................................................................................................150

9. Llb ido K le r g o vi h .........................................................................................................................165

10. Pr olazn c vezc .............................................................................................................................181

11. Igre braka i I ju b a v i.................................................................................................................... 191



. g e b a a ju b a v .................................................................................................................... 912. Brak i položaj ž e n e .................................................................................................................... 208

13. Ljuba v prema deci i dob a života ..........................................................................................223

14. Smrt u tom selu .........................................................................................................................241

15. Kulturno okružcnjc i strukture druženja: knjiga i p o s e lo ............................................. 257

16. Struk ture druStvenosti: žen e, muškarci, mladi ...............................................................28 0

17. Krčma , služba božja, kl a n o v i.................................................................................................. 29 6

18. Mcntalna oprcmljenost: vreme i p ro st or ............................................................................ 311

19. Os eća nj c za prirod u i s u d b i n u ..............................................................................................331

20. Magi ja i s p a s e n je ................................................................................ .... ....................................344

21. B og or od ica i svi sve tite lji .......................................................................................................36 0

22. Rel igij a u p r a k s i .........................................................................................................................371

23. Otp ad nik i božji čov ek ........................................................................................................... 38 8

24. Sra mo ta i k r im in a l .................................................................................................................... 403

25. Sir om ašt vo , m ilost inja , r a d .......................................................................................................4 13

26. Fo lkl or i aveti .............................................................................................................................4 28

27. Za gro bn i ži vot i onaj s v e t .......................................................................................................44 0

28. Kuć a i onaj s vet .........................................................................................................................454

Izvori i zah val no st ............................................................................................................................. 464

467

emaniel le roa ladiri - montaju, oksitansko selo od 1294. do 1324

Documents