f-14 tomcat - persian cat

8/10/2019 F-14 Tomcat - Persian Cat

http://slidepdf.com/reader/full/f-14-tomcat-persian-cat 1/10

Данко Боројевић

ПЕРСИЈСКЕ МАЧКЕ

Након завршетка Другог светског ратаимперијално ваздухопловство Ирана, је

почело да заснива своју моћ наваздухопловима америчке производње.

Први авиони који су набављени у САД заимперијалну авијацију Ирана били су

авиони П-47 тандерболт (P-47Thunderbolt), Т-33 авион за обуку и

његова извиђачка верзија РТ-33 (RT-33),те познати авиони из тог времена Ф-84

тандерџет (F-84 Thunderjet) и Ф-86 сејбр(F-86 Sabre).

Свој врхунац и зенит империјалноваздухопловство Ирана је доживело

почетком седамдесетих година ХХ века,када су из САД набављени авиони Ф-

5Е/Ф тајгер-II (F-5E/F Tiger-II), Ф-4Д/Ефантом-II (F-4D/E Phantom-II) и тада

један од најмодернијих вишенаменскихборбених авиона Ф-14А томкет (F-14A

Tomcat).

Договор председника САД Ричарда

Никсона

и иранског шаха Мохамеда Резе

Пахлавија

Почетком 1972. године америчкој

компанији Груман (Grumman AerospaceCorporation), је због финансијских

проблема претио стечај. У мају 1972.године председник САД Ричард Никсон

(Richard Nixon) долази у службену посетуИрану, домаћин му је био ирански шах

Мохамед Реза Пахлави. Будући, да јеИран зарађивао велике количине новца

захваљујући нафти, ирански шах јеодлучио да део новца инвенстира у

опремање сопственог РВ. Токомповерљивог разговора између

председника САД и иранског шаха,Никсон је шаху изнео проблем у

компанији Груман, а шах је Никсону уповерењу рекао: да совјетски извиђачки

авиони МиГ-25Р често неометано

прелећу преко територије Ирана и тонекажњено и да му требају нови ловци,како би зауставио незване госте.

Председник САД је шаху понудио ловцеФ-14А томкет и Ф-15А игл (F-15A Eagle).

Амблем персијских мачака.

Током те посете председника Никсона

иранском шаху, очигледно је постигнутнеслужбени договор око набавке ловаца

Ф-14А, како би се компанија Груманспасила од стечаја који јој је претио.

У августу 1973. године шах РезаПахлави је потписао одлуку о набавци

вишенаменских авиона Ф-14А томкет запотребе РВ Ирана, а влада САД је

продају одобрила у новембру истегодине. Почетне поруџбине томкета за

РВ Ирана су износиле 30 авиона, али јевећ у јуну исте године уговор допуњен

одлуком о набавци још 50 томкета.Одлуком о куповини 80 авиона Ф-14А

чија је вредност тада износила нештомање од 2 милијарде америчких долара

(тачније 1 милијарду и 850 милиона



америчких долара), с правом се можетврдити да је компанију Груман од

стечаја спасао ирански шах Мохамед РезаПахлави.

Постројени ловци Ф-14А у бази Катами 1977.

године. Први томкет с лева има евиденцијски број

3-6003.

Почетак испоруке ловаца Ф-14А

томкетиранском ваздухопловству

Борбени авиони Ф-14А томкет који ћебити испоручени Ирану били су употпуности индентични морнаричким

томкетима, који су били у саставу РМСАД. Избор пилота за томкете је обављен

у бази Исфахан и углавном су то билипилоти ветерани са авиона Ф-4. Одмах

потом, већ у мају 1974. године биће

упућена четири пилота РВ Ирана уамеричку поморску базу Мирамар уКалифорнији, на обуку за пилоте ловаца

Ф-14А. После њих још 11 пилота јеупућено у САД на обуку за пилоте

томкета. Али ће они бити упућени наобуку у морнаричку базу у Вирџинији.

Након завршетка обуке у САД ове двегрупе пилота су постале инструктори за

обуку на ловцима Ф-14А у РВ Ирана. Поповратку у Исфахан, они су почели

преобуку одређеног броја пилота РВИрана уз помоћ 4 америчка инструктора,

који су били део уговора о испоруциловаца Ф-14А Ирану.

Мајор Фарахауер је први долетео са једним Ф-14А у Иран из САД. Већ 1975.

године пилот мајор Зангенех је био првипилот РВ Ирана који је изнад САД

тестирао ракету В-В АИМ-54А феникс(AIM-54A Phoenix). Први томкети су

империјалном ваздухопловству Иранаиспоручени у јануару 1976. године. Прва

два сквадрона РВ Ирана опремљена

ловцима Ф-14А су постала оперативна улето 1977. године, до кад је обукапреосталих посада напредовала у веома

високом темпу. У међувремену, се вишеод 120 пилота и 80 официра за

пресретање радаром (RIO – RadarIntercept Officer) квалификовало за

управљање томкетом, а додатне групе суувелико завршавале своју обуку.

Прво лансирање ракете В-В АИМ-54А фениксса иранског томкета извршено је 1975. године.

Ракета је лансирана са томкета чији јеевиденцијски број био 3-863.

Од 1977. године империјалноваздухопловство Ирана је обавило

неколико опитних тестова авиона иоружаног система у екстремним

ситуацијама, ти тестови су завршени санеколико спектакуларних гађања

ракетама В-В великог домета АИМ-54Афеникс.

У октобру 1978. године два иранска Ф-14А су изнад Каспијског мора успели да

пресретну совјетски извиђачки авионМиГ-25Р, приморавајући га да прекине

мисију извиђања иранске територије. Саовим пресретањем извиђачког авиона РВ



СССР МиГ-25Р, ловци РВ Ирана Ф-14Асу прекинули даље активности РВ СССР

изнад Ирана.

Ф-14А томкет 3-863 у лету.

До краја 1978. године произведен је ипоследњи Ф-14А томкет, од укупно 80

наручених и намењених за РВ Ирана. Тајосамдесети томкет чији је евиденцијски

број у РВ Ирана био 3-6050 остао је уСАД ради испитивања система за попуну

горивом авиона у лету, и никад нијеиспоручен Ирану. Ирански Ф-14А су

били израђени у две серије. Прва серија јечинила 30 ловаца Ф-14А блок-90, а друга

50 ловаца Ф-14А блок-95. Ирану је доизбијања Исламске револуције 1979.

године испоручено 79 авиона Ф-14А и

284 ракете В-В великог домета АИМ-54Афеникс од поручених 714.

Томкет 3-6001.

Евиденцијски бројеви ловаца Ф-14Аблок-90 су били од броја 3-863 до броја 3-

892, а бројеви ловаца Ф-14А блок-95 субили од 3-6001 до 3-6050.

Технички састав РВ Ирана који је биозадужен за одржавање авиона Ф-14А

обучаван је у компанијама Прет и Витни

и Хјуз. У компанији Прет и Витниобучаван је састав који је требао да брине

о моторима томкета, а у компанији Хјуз је обучаван састав који је требао да води

бригу о авионици и ракетама В-В

феникса. Током опитних вежби 1977. године,десила су се и два удеса томкета због

застоја мотора. Први удес се догодио 30.априла, а други 14. новембра 1977.

године. Обе посаде су се спасилекатапултирањем из авиона.

Ф-14А РВ Ирана број 3-6056 у лету.

Империјално ваздухопловство јеформирало четири тактичка борбена

сквадрона опремљена авионима томкет.И то, 71., 72., 81. и 82. тактички борбени

сквадрон (TFS – Tactical Fighter

Squadrons).Током испоруке авиона Ф-14А, Ирану

је испоручена и већа количина резервних

делова за авионе томкет. У Ирану је узпомоћ америчких инструктора и

техничког особља успостављен систем за ремонт авиона Ф-14А.

Мотори, опрема и карактеристике

авиона

Ф-14А томкет у наоружању Ирана

Вишенаменски борбени авион Ф-14А

је у основи висококрилац сапроменљивом геометријом крила

(промена стреле крила се вршиаутоматски у зависности од режима лета



од 200 до 680), с удвојеним вертикалним репним површинама и два

турбовентилаторска мотора са допунскимсагоревањем. У конструкцији авиона је

примењено преко 36% легуре

алуминијума, око 26% легуре титанијума,око 16% легура на бази челика и око 0,6%композитних материјала (на бази борних

влакана су израђене четири плоче оплатехоризонталних стабилизатора). Повећање

борбене „жилавости“ конструкције јеостварено удвојеношћу система погонске

групе, команди лета, система за напајањегорива.

Ирански томкет током пуњења горивом у лету

из танкера КЦ-707-3Ј9Ц.

Због сложености система на авиону,

посада броји стална два члана – пилота иофицира за пресретање радаром. Намена томкета у саставу РВ Ирана је

иначе, пресретање циљева у ваздуху иборба за превласт у ваздушном простору.

Иако може да носи до 6577 кг разногубојног терета за нападе на циљеве на

земљи, у Ирану је био а и данас је пресвега, ловац-пресретач и чувар ваздушног

простора.Као што је већ познато, ирански

томкети су били индентични америчкимморнаричким томкетима уз неке

изузезтке. Прва разлика је била кодмотора, јер су амерички Ф-14А блок-60

били опремљени нешто лошијиммоторима типа ТФ-30-П-412 (TF-30-P-

412), док су ирански томкети блок-90 иблок-95 имали нешто боље моторе типа

ТФ-30-П-414 (TF-30-P-414). Да не будезабуне, ирански томкети су опремљени

моторима ТФ-30-П-414 јер супроизведени после прве серије америчких

томкета, те су због тога опремљени

бољим моторима. Одмах по завршеткупроизводње авиона Ф-14А за Иран,Американци ће све своје томкете

опремити са новим моторима ТФ-30-П-414 ( а касније и још бољим Ф-110-ГЕ-

400).

Томкет 3-6050 био је последњи осамдесети

ловац Ф-14А који је произведен за РВ Ирана.

Никада није испоручен Ирану, већ је касније

уврштен у морнаричку авијацију САД.

Међутим, и поред тога што је моторТФ-30-П-414 био нешто бољи у односу

на старији ТФ-30-П-412 и он је испољио

неке своје мане. Мане су се огледале пресвега у поремећају ваздушне струје укомпресору, малом ресурсу комора

сагоревања, лопатица турбине и сл.,несигурном укључењу форсажа и

његовом самовољном искључењу у лету,отежаном поновном покретању мотора.

Сви горе наведени проблеми довели су досмањења ресурса појединих елемената

мотора. Временски интервал између два ремонта код мотора ТФ-30-П-414 износи

550 часова. Основу опреме авиона Ф-14А (како

оних у САД тако и оних у Ирану) чини

систем за управљање оружјем АН/АВГ-9(AN/AWG-9) који се састоји од

импулсног-доплерског радара,инфрацрвеног уређаја, дигиталног



електронског рачунара и уређаја запренос података.

Радар се у импулсном режиму користиза откривање циљева при малим

брзинама, при чему даљина откривањациљева са ефикасном одразном

површином од 5 м2 износи око 115 км. У

импулсно-доплерском режиму радароткрива бомбардере на даљини 315 км, аловце на 215 км, крстареће ракете на 120

км.

Прелет формације од 25 ловаца Ф-14А РВ

Ирана изнад Техерана, 25. фебруара 1985. године.

Систем АН/АВГ-9 обезбеђује једновремено праћење до 24 циља и

навођење на њих до шест вођених ракетаВ-В типа АИМ-54А феникс.

Код иранских томкета недостају некекомпоненте у авионици, за које су САД

процениле да су тајна, и те компонентенису уграђене у систем авионике, већ су

уграђене компоненте које имају нештослабије карактеристике, од компоненти

уграђених у авионику америчкихтомкета.

Ирански томкети су опремљениизбацивим седиштима типа Мартин

Бејкер, као додатак имају и опрему за

преживљавање посаде у пустињи. Од ракета В-В имају ИЦ вођене ракетеАИМ-9П сајдвиндер (AIM-9P

Sidewinder), ПРС вођене ракете АИМ-7Е-2 и АИМ-7Е-4 спероу (AIM-7E-2 и AIM-

7E-4 Sparrow) и ПРС/АРС вођене ракетеАИМ-54А феникс (AIM-54A Phoenix).

Погонска група: Два турбовентилаторска мотора

Прет и Витни ТФ-30-П-414 (Pratt & Whitney TF-

30-P-414)

-потиска без допунског сагоревања 54, 913 кН

-потиска са допунским сагоревањем 93,157 кН.

Гориво: Маса унутрашњег горива 7348 литара;два додатна спољна резервоара запремине по 1011

литара.

Могућност пуњења горивом у лету.

Димензије: Размах крила (са минималним углом

стреле од 200): 19,54 м; размах крила (са

максималним углом стреле од 680): 11,65 м;

дужина 19,10 м; висина 4,88 м; површина крила52,59 м2.

Масе: Маса празног опремљеног авиона: 18191

кг; максимална при полетању 33724 кг;

максимална маса спољашњег терета: 6577 кг. Карактеристике: Максимална брзина на висини2517 км/ч (2,4 маха).

Максимална брзина на нивоу мора 1468 км/ч (1,2

маха).

Максимална брзина крстарења 741-1019 км/ч.

Брзина при слетању 231-270 км/ч.

Почетна брзина пењања 153-167 м/с.

Оперативни врхунац лета 15240 м

Теоријски плафон лета 27000 м.

Дужина стазе за полетање 396 м.

Дужина стазе за слетање 762 м. Укупни тактички радијус дејства 1180 км.

Тактички радијус дејства при брзини од 1,5 махаизноси од 250 до 400 км.

Тактички радијус дејства при брзини од 1,3 махаизноси од 315 до 500 км.

Време патролирања на удаљености од 280 км

износи од 91 до 122 минута.

Наоружање: Фиксно наоружање авиона Ф-14А

представља шестоцевни топ М-61А1 вулкан

(Vulcan), калибра 20 мм са магацином за 675

граната.

Ф-14А има укупно шест подвесних тачака: -четири подтрупне тачке за вођене ракете В-В:

АИМ-54А феникс, АИМ-7Е-2 и Е-4 спероу,

-две поткрилне тачке за вођене ракете В-В: две

АИМ-9П сајдвиндер и по једна АИМ-54А или

АИМ-7Е-2 и Е-4.

Најчешћа комбинација је: 4 АИМ-54А, 2 АИМ-

9П и 2 АИМ-7Е-2 или Е-4.

Посада: Два члана (пилот и официр за

пресретање радаром).



Ракете В-В великог домета АИМ-54Афеникс су слабијих карактеристика, у

односу на истоветне ракете намењенеопремању америчких томкета.

Ф-14А 3-6056 наоружан са ракетама АИМ-54А

феникс.

Исламска револуција

и рат са Ираком

Уочи Исламске револуције, ирансковаздухопловсто је чинило ослонац и

подршку корумпираном режиму шахаПахлавија.

Један од иранских ловаца Ф-14А томкет на

једном од аеромитинга. У позадини овог ловцавиди се ловац Ф-15 игл.

Елитни део ваздухопловства су чинилипилоти на ловцима Ф-14А. У то време је

постајала и анегдота, да кад би пилотимана Ф-4Е фантом рекли да су пилоти на Ф-

14А елита иранске авијације, они би далициничан одговор. До краја 1978. године

РВ Ирана је располагало са 186 лаких

ловаца Ф-5Е/Ф тајгер-II, 209 ловаца-бомбардера Ф-4Д/Е фантом-II и са 77

ловаца Ф-14А томкет. У исто време, САДсу Ирану само за његове томкете

испоручиле 284 ракете В-В АИМ-54А

феникс, више од 800 ракета В-В АИМ-9Псајдвиндер и преко 1000 ракета В-Вспероу у верзијама АИМ-7Е-2 и АИМ-

7Е-4.Проблеми у Ирану су расли, тако да је

већ 16. јануара 1979. године шах Пахлавипобегао из земље. У прелазном периоду

до проглашења Исламске РепубликеИран, САД су својим каналима

покушавале да откупе или чак посредујупри продаји иранских Ф-14А некој трећој

страни. Међутим, све је то пало у воду јерсу Иранци одлучили да се не одрекну

услуга овог авиона. Након тога САД суповукле своје саветнике из Ирана. При

повлачењу из Ирана саветници суизвршили неке саботаже на иранској

техници, пре свега на радарима за ВОЈ, ауспели су да онеспособе и 16 ракета В-В

феникс. Исламска Република Иран јепроглашена 1. априла исте године, на

чијем челу је био исламски верски вођаајатолах Хомеини. Верска власт је успела

да у врло кратком периоду „растури“ РВИрана. Већина пилота и људства РВ је

завршила у затворима или су одмах билиликвидирани. Многи пилоти на Ф-14А

нису напустили земљу, за разлику одтехничког састава. Они су сматрани

непријатељима револуције те је већиназатворена, а неки су и ликвидирани без

суђења. Само су два пилота из прве групепилота, који су завршили обуку у САД

поштеђени тортуре нове власти. Такођесу у верском лудилу уништавани

„безбожнички“ рачунари, у којима субили сачувани технички подаци о

резервним деловима за авионе и осталутехнику. Због проблема са таоцима, САД

прекидају односе са Ираном и уводесанкције према тој земљи. То је



представљало озбиљан проблем код одржавања авиона, нарочито код томкета,

јер су и поред добре опремљености јединица резервним деловима проблем

представљали лоша обученост техничког

састава за одржавање (стари искуснитехнички кадар је са избијањем револуције побегао из земље). Погрешне

процене власти Ирана, довешће РВ Иранау још тежи положај почетком рата са

Ираком.

Ф-14А 3-6025 са новом маскирном шемом.

Рат са Ираком избио је 22. септембра

1980. године нападом РВ Ирака на шестиранских аеродрома. Увидевши грешку,

верска иранска власт је из затворапустила одређен број пилота на ловцима

Ф-14А. Будући да их је оценила„револуционарно неподобним“, за

њихове официре за пресретање радаромсу одредили „подобне“ официре (како би

ови пазили на њих). Прва ваздушна победа иранског ловца

Ф-14А над неким ирачкимваздухопловом, догодила се већ 7.

септембра 1980. године. Тада је оборенирачки борбени хеликоптер Ми-25.

Ирански томкет је хеликоптер обориоотварајући ватру из топа 20 мм М-61А1

вулкан.

Већ 10. септембра исте године ракетомВ-В АИМ-9П испаљеном са Ф-14А РВИрана, оборен је први ирачки борбени

авион типа МиГ-21Р.Прво успешно обарање неког ирачког

авиона, ракетом В-В АИМ-54А феникслансираном са иранског Ф-14А догодило

се 13. септембра 1980. године. Тада јеоборен ирачки ловац МиГ-23МС.

Од 164 оборена ирачка ваздухоплова,иранским томкетима се приписује 130

обарања. Од тог броја са ракетама В-В

АИМ-9П оборено је 32 ваздухоплова, са ракетама АИМ-7Е-4 16 ваздухоплова, док је највећи број обарања приписан

ракетама АИМ-54А, чак 66.Ирански пилот Џалал Занди (Jalal

Zandi) имао је 9 потврђених и 3непотврђене победе. Још један пилот на

Ф-14, мајор Ранхавард је успео да у једном дану обори 4 ирачка авиона. Иран

је упркос америчком ембаргу успевао данабавља резервне делове за своју флоту

авиона Ф-5Е/Ф, Ф-4Д/Е и Ф-14А. Тако дасу успели да врате у функцију и 16 ракета

феникс, које су оштетили америчкитехничари током свог одласка из Ирана.

Позната је и афера у САД тзв. „Ирангејт“која је избила због испоруке војне опреме

Ирану, и поред забране извоза оружја тојземљи.

Томкет 3-6068 одлази на ремонт.

Ирански томкети су учествовали и узаштити нафтних постројења на острву

Карг, од напада ирачких бомбардера ТУ-22Б. Приписује им се обарањe 4

бомбардера ТУ-22Б и једног Б-6Д. Од укупно 15 изгубљених иранских Ф-

14А, само 5 су оборили ирачки пилоти,остало су обориле ракете З-В или једолазило до отказа технике због лошег

одржавања. Један Ф-14 је оборен од



стране ирачког МиГ-23МЛ 11. августа1984. године, три су оборили ирачки

ловци Мираж Ф-1ЕК (Mirage F-1EQ), а један је оборен пошто је налетео на

остатке експлодираног ирачког ловца

МиГ-21, марта 1983. године. Мало је познато да су ирачки пилотиимали наређење да се не упуштају у

ваздушни дуел са иранским Ф-14А. Занимљиво је да су Иранци Ф-14А

користили и као мини авакс. Наконуочавања циљева посада Ф-14А је на

уочене мете слала ловце Ф-5Е и Ф-4Е.Током осмогодишњег рата са Ираком,

ирански томкети су утрошили 71 ракетувеликог домета В-В феникс при чему су

уништили 66 ваздухоплова.Иронично или не, али најефикаснији

сквадрон је био 81. тактички борбенисквадрон састављен од пилота који су

оцењени као „ револуционарнонеподобни“.

Септембра 1985. године Иран је имаосамо 30 или 32 ловца Ф-14А у исправном

стању, док су се остали налазили ухангарима због неисправности. Рат је

преживело 55 томкета од укупно 77колико их је било на почетку рата (15 Ф-

14А је уништено, а 7 је искоришћено за резервне делове).

Томкети у саставу

РВ Ирана данас

Иранци су од укупно 55 преживелих

томкета, успевали да држе флоту од 30томкета у исправном стању. Тај број

томкета је био увек спреман за борбенуупотребу.

Међутим, и даље су највећи проблемпредстављали резервни делови за тај

авион. Покушај Иранаца да на сваки могући

начин сакрију тачан број исправнихтомкета у употреби, указује и чињеница

да су они прибегавали и промениевиденцијских бројева на томкетима

(тако су се појавили и бројеви 3-6052, 3-6053, 3-6060, 3-6063, 3-6067, 3-6073 и 3-

6079).

Од завршетка рата са Ираком,забележена су два инцидента у којима суглавни актери били авиони Ф-14А. Оба

удеса су се десила на тренажнимлетовима. Први удес се догодио 1993.

године, а други 21. јуна 2004. године. Уоба случаја посада се спасила

катапултирањем.

Фотографисање томкета 3-6007 након

завршетка генералног ремонта.

Проблем са набавком резервних

делова приморала је Иран да се ослони насопствене снаге. Тако је директор

иранске ваздухопловне индустрије,бригадни генерал Мохамед Алија Надар

28. септембра 2002. године изјавио да јеваздухопловна индустрија успела да

овлада 100% ремонтом мотора за Ф-14А,уз производњу неких компоненти мотора

за сопствене томкете. Такође, супроцуриле информације да су Иранци

успели да произведу одређен број ракета

В-В АИМ-7Е-2, АИМ-7Е-4, АИМ-9П и АИМ-54А у сопственим погонима.Будући да је Иранцима остало нешто око

210 ракета В-В АИМ-54А из рата,вероватније је да су они те ракете само

вратили у функцију, а не да су ихпроизвели.



Било је и приче о томе да су наиранске Ф-14А интегрисане ракете Р-73,

као и Р-33 великог домета. Међутим,Русија је то демантовала. Потом су

ирански стручњаци покушавали да

интегришу ракете З-В хок (MIM-23AHAWK) са системом АН/АВГ-9. Ракетесу означене као АИМ-23. Не постоји

поуздана информација докле је тајпројекат стигао, осим неколико

фотографија на којима се виде авиони Ф-14А наоружани са овим ракетама.

Један од иранских персијских мачора током

ремонта.

Будући да су САД почеле да повлаче

своје томкете из наоружања, појавило се

доста резервних делова за те авионе нацрном тржишту. Да би се спречилопонављање афере у наоружавању Ирана

ка што је била афера „Ирангејт“, САД судонеле одлуку да се сви њихови авиони

Ф-14А који су повучени из наоружањаРМ САД униште до „задњег шрафа“.

Донесен је закон по којем су резервнеделове за Ф-14А могле да имају само

установе попут музеја (и то само уколичини која је потребна за одржавање

експоната). Последњи Ф-14 томкет је повучен из

наоружања РМ САД 22. септембра 2006.године.

Међутим, до тада је Иран успео даизврши генерални ремонт на 25 својих

томкета, враћајући их у оперативнуслужбу у новој маскирној шеми.

Ремонтовани Ф-14А 3-6067.

****

Од самог почетка коришћења авионаФ-14А томкет у РВ Ирана, овај цењени

ловац је био ударна песница ловачкеавијације Ирана, како током пресретањасовјетских извиђачких авиона МиГ-25Р,

тако и у директном дуелу са ирачкимловцима током осмогодишњег рата са

Ираком. Иранске персијске мачке сад већувелико газе трећу деценију службе у РВ

Ирана. О квалитети самих авиона указује

и податак, да је иранска ваздухопловнаиндустрија уз знатне потешкоће иупорност успела да освоји у потпуности

ремонт ових ловаца, не лишавајућисопствено ваздухопловсто услуга овог

одличног ловца. Чак су успели да освојепроизводњу неких компоненти и да

изврше мању модернизацију преосталихмачора. Будући да су САД своје мачоре

повукле из наоружања, више изполитичког него реалног разлога, једини

оперативни ловци Ф-14А сада се налазе уИрану.

Једно је сигурно, ми који смозаљубљеници у расне ловце, захваљујући

упорности иранске ваздухопловнеиндустрије још дуго ћемо овог лепотана

гледати како крстари плавим небескимсводом. Можда су га Иранци баш због



своје лепоте (и корисности) назвалиперсијска мачка.

Један од ремонтованих иранских Ф-14А током

пробног лета.

Крај

f-14 tomcat - persian cat

Documents