farenhajt 451 o

7/23/2019 Farenhajt 451 o

1/36

FARENHAJT 451

Rej Bredberi

Farenhajt 451 temperatura na kojoj se papir

pali i sagoreva

Drugo izdanje

Preveo

Goran Kapetanovi


2/36

Naslov originala

Ray BradburyF 451

Copyright 1950 by World Editions, Inc.Copyright renewed 1978 by Ray Bradbury

Translation copyright 2003, 2015 za srpsko izdanje,LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/36

Ova je, sa zahvalnou,posveena

Donu Kongdonu


4/36

SADRAJ

PRVIDEOOgnjite i

dadevnjak11

DRUGIDEO

Sito i pesak83

TREIDEO

Sjaj plamena129

Pogovor187

Koda

195

O autoru201


5/36

Ako vam daju papir na linije,piite uzdu.

H R H


6/36

PRVI DEO

Ognjite idadevnjak


7/36

V .

Posebno je voleo da gleda kako stvari bivaju pro-derane, kako stvari crne i menjaju se. Drao je mesinganimlaznik, eljust velikog pitona zanetog pljuvanjem svogotrovnog kerozina na svet, krv mu je bubnjala u glavi, asopstvene ake podsetile su ga na ruke nekog zadivljujueg

dirigenta koji izvodi sve simonije buktanja i paljevine da biunitio dronjke i ugljenisane ruevine istorije. Neosetljivogtemena pokrivenog lemom, simbolino numerisanim451, oiju punih narandastog plamena od pomisli naono to sledi, kresnuo je upalja, a kua skoi u halapljivojvatri koja je veernje nebo raspalila u crveno i uto i crno.

Proetao se kroz roj iki. Vie od svega eleo je da u oganj,kao u staroj ali, gurne koren belog sleza na tapiu dokuzlepetale, golubolike knjige umiru na tremu i travnjakuispred kue. Dok knjige lete u svetlucavim kovitima i plovena vetru potamnelom od plamena.

Montag se nacerio okrutno, onako kako se cere svi koje

vatra oprlji i odbaci.Znao je da e po povratku u poarnu stanicu moda u

ogledalu namignuti sebi, putujuem zabavljau namin-kanom u crnca, oveku obojenom nagorelom plutom.


8/36

R B14

Kasnije, kad bude legao, u mraku e osetiti da mu je vreliosmeh i dalje prikovan za miie. Nikad mu nije silazio slica taj osmeh, nikad, ni za tren, otkako zna za sebe.

Okaio je svoj lem boje crnog tvrdokrilca i uglancao ga;uredno je obesio nezapaljivu jaknu; s uivanjem se istu-irao, a onda, zviduui i s rukama u depovima, preaopreko gornjeg sprata poarne stanice i pao kroz rupu. Uposlednjem trenutku, kad je katastroa ve izgledala neiz-bena, izvukao je ruke iz depova i prekinuo pad uhvativise za zlatnu ipku. Uz cijukavu kripu zaustavio se na prstiznad betonskog poda u prizemlju.

Izaao je iz stanice i gluvom pononom ulicom stigaodo stanice metroa, odakle je tihi voz na vazduni pogonbeumno otklizio du svog podmazanog kanala u zemlji izatim ga izbacio, glasno othuknuvi topao vazduh, ispredukasto poploanog lifa to se penjao ka predgrau.

Zanet zvidukanjem, noen povetarcem iz lifa, ulebdeoje u miran noni vazduh. Krenuo je ka uglu, razmiljajui

jedva odreeno o neemu sasvim neodreenom. Meutim,pre nego to je stigao do ugla, usporio je kao da je vetardunuo niotkud, kao da ga je neko pozvao po imenu.

U poslednjih nekoliko noi spopadale su ga izuzetnonejasne slutnje tano iza tog ugla, odakle se pod svetlouzvezda plonik protezao nadalje ka njegovoj kui. Stalno je

oseao da je neko, trenutak pre nego to e on skrenuti, vebio tu. Vazduh je zraio posebnim mirom, kao da je nekostajao za uglom, utke, a onda neposredno pre njegovogdolaska prosto zaao u senu i pustio ga da proe. Moda je


9/36

Farenhajt 451 15

njegov nos registrovao daak parema, moda mu je koanadlanice ili lica osetila porast temperature na toj taki,gde bi telo neke osobe moglo nakratko da ugreje vazduh zadeset stepeni.*Potpuno nerazumljivo. Kad god bi skrenuo,video bi samo beo, nepohaban, ispupen plonik, a jednenoi je neto hitro moebiti i nestalo preko travnjaka, prenego to je stigao da usredsredi pogled ili da progovori.

Meutim, veeras je usporio, gotovo stao. Njegov unu-tranji um, koji je zaao za ugao umesto njega, zau najtiimogui apat. Disanje? Ili je vazduh sabijen prosto zatoto neko tu vrlo mirno stoji i eka?

Skrenuo je.Opalo jesenje lie po ploniku okupanom meseinom

kovitlalo se tako da je devojka koja je tuda hodala izgle-dala skoro kao da ukoeno klizi, kao da je vetar i lienose napred. Glavu je napola sagnula da bi posmatralasvoje cipele kako komeaju virove lia. Lice joj bee usko imlenobelo, stanite za svojevrsnu glad koja je sve dodiri-vala s neumornom radoznalou. Pogled gotovo bezbojnoiznenaen; crne oi toliko vrsto uperene na svet da imnijedan pokret nije promicao. Haljina bela, puna apata.Gotovo da je uo pokrete njenih ruku dok je hodala, kaoi beskrajno tih zvuk bele pometenosti na njenom licu kadje otkrila da je tek trenutak deli od oveka koji stoji nasredplonika i eka.

Drvee je iz kronji glasno pustilo svoju suvu kiu.Devojka stade i inilo se da e najednom ustuknuti, ali je

*Deset Farenhajtovih podeljaka priblino je jednako s pet i poCelzijusovih. (Prim. prev.)


10/36

R B16

samo posmatrala Montaga oima toliko tamnim i sjajnimi ivim da se Montag osetio kao da je rekao neto divno.Meutim, znao je da su mu se usne pokrenule tek toliko daizgovore zdravo, a kad mu se uinilo da su nju hipnotisalinjegov dadevnjak na ruci i disk s eniksom na grudima,progovorio je ponovo:

Naravno, rekao je, ti si naa nova susetka, zar ne?A vi mora da ste podigla je pogled sa simbol nje-

gove proesije poarni brigadir. Glas joj je jenjavao.udno je to to kae.Ja znala bih to i murei, polako je rekla.ta miris kerozina? Moja ena se stalno ali, nasme-

jao se. Ne moe potpuno da se ispere.Ne, ne moe, rekla je sa strahopotovanjem.

Osetio je da ga ona obilazi, da ga okree naglavake,tiho ga trese i prazni mu depove, a pritom se i ne pomeras mesta.

Kerozin je, ree Montag jer se tiina otegla, za meneisti parem.

Da li stvarno tako mirie?

Naravno. Zato da ne?Malo je promislila o tome. Ne znam. Okrenula se u

pravcu njihovih kua. Smeta li vam da se vratim s vama?Ja sam Klaris Meklelan.

Klaris. Gaj Montag. Hajdemo. Zato ovako kasno lutanapolju? Koliko ti je godina?

etali su du posrebrenog plonika kroz toplo-hladnuno ispunjenu povetarcem. U vazduhu se osetio daaksveih kajsija i jagoda, a on se osvrnu i shvati da je tosasvim nemogue u ovo kasno doba godine.


11/36

Farenhajt 451 17

Postojala je samo devojka koja je hodala pored njega,lica blistavog poput snega na meseini, i znao je da onasad paljivo razmilja o njegovim pitanjima i trai najboljemogue odgovore.

Pa, rekla je, imam sedamnaest godina i luda sam.Moj stric kae da to uvek ide jedno s drugim. Kad te ljudipitaju za godine, ree mi, uvek kai da ti je sedamnaest ida si umobolna. Zar ovo nije divno doba noi za etnju?Volim svata da miriem i svata da gledam, a ponekadprobdim celu no etajui se i onda posmatram izlazaksunca.

Nastavili su da hodaju u tiini i ona napokon zamiljenoree: Znate, uopte vas se ne plaim.

Iznenadio se. Zato bi se plaila?

Mnogi se plae. Poarnih brigadira, naime. Ali vi stesamo ovek, na kraju krajeva

U njenim oima video je sebe, uronjenog u dve sve-tlucave kapi bistre vode, tamnog i siunog i detaljnog tu su i bore iznad njegovih usta, sve je tu kao da sujoj oi dva udesna grumenia ljubiastog ilibara koji

bi mogli da ga zarobe i zauvek ouvaju. Njeno lice, sadaizloeno njegovom pogledu, bee krhak mleni kristalosvetljen iznutra, blago i postojano. Nije to bila histerijaelektrine lampe nego ta? Nego zauujue ugodani redak i pomalo laskav zrak svee. Jednom, dok je biomali, nestalo je struje, pa je njegova majka nala i upalila

poslednju sveu; nakratko se oduvala praina sa zaborava,nakratko je svetlost prostoru srubila ogromne dimenzije iudobno ga uukala oko njih, majke i sina, samih u kui,preobraenih nadom da struja nee doi ba tako skoro


12/36

R B18

A onda je Klaris Meklelan rekla:Smem li da vas pitam? Kada ste postali brigadir?U dvadesetoj, pre deset godina.Da li ikada itateknjige koje spaljujete?Nasmejao se. To je protivzakonito!Oh! Naravno.Dobar je to posao. Ponedeljkom spali Milejevu, sre-

dom Vitmena, petkom Foknera, spali ih u pepeo, a ondaspali i pepeo. To je naa zvanina krilatica.

Jo su malo odmakli, kad je devojka rekla: Je li tano dasu u davna vremena poarni brigadirigasilivatru umestoda je pale?

Ne. Kue nikadnisu bile zapaljive, veruj mi na re.udno. Jednom sam ula da su nekada davno u kua-

ma nesrenim sluajem izbijali poari i da su brigadiri biliduni da zaustavljajuvatru.

Nasmejao se.Brzo ga je pogledala. Zato se smejete?Ne znam. Ponovo se zasmejao, pa prestao. Zato?Smejete se kad se ne alim i odgovarate istog asa.

Nikad ne promislite o onome to vas pitam.Montag stade. Stvarnosi udna, ree posmatrajui je.

Zar nema nimalo potovanja?Ne elim da vas vream. Samo mnogo volim da

posmatram ljude, valjda.Pa zar ti ovo nitane znai? Lupnuo se po broju 451

zaivenom za rukav boje umura.Da, apnu devojka. Ubrzala je korak. Jeste li ikad posma-

trali mlazne automobile kako tamo dole jure bulevarima?Menja temu!


13/36

Farenhajt 451 19

Ponekad mi se ini da vozai ne znaju ta je trava, taje cvee, zato to ih nikad ne odgledaju polako, rekla je.Ako vozau pokaete zelenu mrlju: O, da!, rekao bi, to jetrava! Ruiasta mrlja! To je ruinjak! Bele mrlje su kue.Smee mrlje su krave. Moj stric je jednom sporo vozioauto-putem. Vozio je ezdeset kilometara na sat i odleaou zatvoru dva dana. Zar to nije smeno, a i tuno?

Suvie razmilja, uznemireno ree Montag.Retko gledam sobne zidove, retko idem na trke ili uZabavne parkove. Valjda zato i imam mnogo vremena zalude misli. Jeste li na perieriji grada videli reklamne panoeod ezdeset metara? Jeste li znali da su reklamni panoinekad bili dugaki samo est metara? Meutim, kola su

poela da jure strano brzo, pa su reklame morale da seprodue kako bi ljudi stigli da ih odgledaju.

Nisam to znao! Montag se naglo zasmeja.Kladim se da znam jo poneto to vi ne znate. Ujutru

na travi ima rose.U trenutku nije mogao da se seti da li to zna ili ne zna,

i prilino se uzrujao.A ako pogledate gore klimnula je glavom prema

nebu videete oveka na Mesecu.Odavno nije pogledao u nebo.Ostatak puta preli su u svako u svojoj tiini, ona u

zamiljenoj, on u nekakvoj stegnutoj i neugodnoj, iz koje

ju je streljao optuujuim pogledima. Kad su stigli do njenekue, sva su svetla bila popaljena.

ta se deava? Montag je retko imao prilike da viditoliko osvetljenu kuu.


14/36

R B20

Oh, to samo moja majka, otac i stric sede i razgovaraju.To vam je isto kao da su peaci, samo ree. Mog strica sujo jednom hapsili jesam li vam rekla? zato to je biopeak. Oh, mi smopotpunoudni.

Ali o emurazgovarate?Sad se ona nasmejala. Laku no! Krenula je stazom

do vrata. Onda kao da se neega setila, pa se vratila daga pogleda zaueno i radoznalo. Jeste li sreni?, ree.

Jesam li ta?, viknuo je.Meutim, otila je otrala u meseinu. Za sobom je

tiho zatvorila vrata.

Srean! Kakva besmislica.

Prestao je da se smeje.Zavukao je ruku u prorez na vratima svoje kue i dopu-

stio im da prepoznaju njegov dodir. Kliznula su u stranu.Naravno da sam srean. ta joj samo bi? Nisam?, upitao

je tihe sobe. Zastavi, osmotrio je reetku ventilacionogotvora u predvorju i najednom se setio da se neto krilo

iza te reetke, neto to je sada, po svoj prilici, virilo odatle.Brzo je skrenuo pogled.

Kakav udan susret u udnoj noi. Nikad nije doiveonita slino, osim jednog popodneva pre godinu dana,kad je sreo jednog starca u parku iporazgovaraos njim

Montag odmahnu glavom i pogleda prazan zid. Na

njemu zatee devojino lice, zaista jako lepo u seanju: ustvari, zapanjujue. Imala je vrlo usko lice nalik brojanikumalog asovnika, jedva vidljivom u mranoj sobi kad seu gluvo doba probudite da vidite koliko je sati, a on vam


15/36

Farenhajt 451 21

pokae sate, minute i sekunde, beliasto utljiv i sjajan,sav uveren i siguran u ono to mora da saopti o noi kojahitro juri ka jo guoj tami, ali i ka novom jutru.

ta?, upita se Montag o tom svom drugom ja, o pod-svesnom idiotu koji je s vremena na vreme brbljao unao-kolo, potpuno nepodreen volji, navici i savesti.

Ponovo je pogledao zid. Kako joj samo lice podsea naogledalo. Nemogue; jer koliko ljudi znate koji odraavajuvau sopstvenu svetlost? Ljudi su ee potraio je pore-enje, naao ga u svojoj proesiji baklje, samo bukte dokne zgasnu. Koliko su retko ljudska lica otimala i bacala vamnatrag va sopstveni izraz, vau najdublju uzdrhtalu misao?

Kakvu je samo neverovatnu mo poistoveivanja devoj-ka imala; poput vatrenog gledaoca neke marionetske pred-

stave, predviala je svaki treptaj kapka, svaki pokret ruke,svaki trzaj prsta asak pre nego to e se odigrati. Koliko suse dugo etali? Tri minuta? Pet? A sada to izgleda veomadugo. Kako je samo ogromna bila njena pojava na scenipred njegovim oima; koliku je senku samo bacila na zidsvojim vitkim telom! Oseao je da bi, kad bi ga zasvrbelo

oko, ona trepnula. Kad bi mu se miii vilice neosetnoistegnuli, ona bi zevnula znatno pre njega.

Pa stvarno, proe mu kroz glavu, kad bolje razmislim,skoro kao da me je ekala tamo na ulici, u ovo avolskikasno doba noi

Otvorio je vrata spavae sobe.Kao da je uao u hladnu mermernu sobu mauzoleja

nakon zalaska meseca. Potpuna tama, nikakav nagovetaj


16/36

R B22

srebrnog spoljnog sveta, prozori vrsto zatvoreni, odajaslina grobu u koji nijedan zvuk velikog grada ne moeda prodre. Soba nije bila prazna.

Oslunuo je.Tihi plesni napev, nean poput zujanja komarca, elek-

trini mrmor ose skrivene u osobenom ruiastom toplomgnezdu. Muzika dovoljno glasna da se melodija gotovotano razabere.

Osetio je da mu osmeh klizi s lica, da se topi, savija sampreko sebe kao koa puna sala, kao sirovina antastine sveeto je gorela predugo, pa sad zanemoava i gasi se. Tama.Nije bio srean. Nije bio srean. Izgovorio je te rei sebi ubradu. Shvatio je da je to pravo stanje stvari. Sreu je nosiokao masku, koju mu je devojka otela i otrala preko trav-njaka, a da pokuca na njena vrata i trai je nazad ne moe.

Ne palei svetlo, zamiljao je kako izgleda ova soba.Njegova ena protegnuta na krevetu, otkrivena i hladnakao le izloen u otvorenom kovegu, oiju nepokretnih,prikovanih za tavanicu nevidljivim elinim nitima. Uuima joj male koljke, duboko ugurani siuni radio-

-epii, i elektronski okean zvuka, muzike i govora i muzi-ke i govora, koji zapljuskuje obale njenog besanog uma.Soba je zaista bila prazna. Svake noi talasi su dolazili iodnosili je na velikim plimama zvuka, odvlaili premajutru nju i njene irom otvorene oi. Nije prola nijednano u poslednje dve godine da Mildred nije zaplivala tim

morem, da nije radosno zaranjala u njega i po tri puta.U sobi je bilo hladno, ali je uprkos tome osetio da ne

moe da die. Nije hteo da razmakne zavese i otvori zasta-kljena vrata, jer nije eleo da meseina ue u sobu. Zato


17/36

Farenhajt 451 23

je, oseajui se kao ovek koji e u narednih sat vremenaumreti zbog nedostatka vazduha, napipao put do svogotvorenog, odvojenog i stoga hladnog kreveta.

Neposredno pre nego to je stopalom udario predmetna podu, znao je da e ga udariti. Prilino je to liilo naoseaj koji je iskusio kad je skrenuo za ugao i zamalo obo-rio devojku. Njegova stopala slala su vibracije u prostor i

primila odjek od male prepreke koja im se nala na putuu samom trenutku zamaha. Stopalo je udarilo. Predmettupo odzvoni i skliznu u pomrinu.

Stao je sasvim pravo i oslunuo osobu na zamraenomkrevetu u potpuno bezoblinoj noi. Dah se iz nozdrvakrao toliko slabano da je prizivao samo najudaljenije

okrajke ivota: listi, crno pero, usamljenu vlas.Nije jo eleo spoljnu svetlost. Izvukao je upalja, dodir-

nuo dadevnjaka izgraviranog na srebrnom disku, kresnuoDva meseeva kamena pogledala su ga u svetlosti nje-

gove male prirune vatre; dva bleda meseeva kamenazaronjena na dno bistrog potoka, preko kojih je ivot tekao

ne dotiui ih.Mildred!Lice joj bee sneno ostrvo koje, ak i da kia padne na

njega, ne bi osetilo kapi; ak i da ga oblaci pomaze svo-jim prolaznim senkama, ne bi osetilo koprenu. Nije biloniega osim pevuenja majunih osa u vrsto zapuenim

uima, niega osim staklenih oiju, udisanja i izdisanja,tihog, klonulog, osim udisanja i izdisanja kroz nozdrve,nezainteresovane da li im se vazduh primie ili otima,otima ili primie.


18/36

R B24

Oboreni predmet zasjao je pod ivicom njegovog kre-veta. Kristalna boica sredstva za spavanje, u kojoj je togdana bilo trideset tableta, sada je otvorena i prazna lealana podu, osvetljena bledim plamikom.

Dok je stajao, nad kuom je nebo zavritalo. ulo sezagluujue paranje, kao da su dve divovske ruke pokidalepetnaest hiljada kilometara crnog konca du ava. Montagse raspolutio. Grudi su mu se zdrobile i raspale. Mlaznibombarderi preleu, preleu, preleu, jedan dva, jedan dva,jedan dva, est aviona, devet aviona, dvanaest aviona, jedani jedan i jedan i jo jedan i jo jedan i jo jedan, izurlali susve njegove krike. Otvorio je usta i pustio letelice da muvrite kroz ogoljene zube. Kua se zatresla. Vatra mu seugasila u ruci. Meseevo kamenje je nestalo. Naslutio jeda mu ruka grabi teleon.

Mlaznjaci su otili. Osetio je da mu se usne kreu, dakrzaju mikroon slualice. Hitnu pomo. Uasan apat.

Stekao je utisak da su se zvezde smrvile od zvuka crnihbombardera i da e ujutru zemlja osvanuti pokrivena nji-hovim prahom nalik udnom snegu. Upravo je to bila

njegova idiotska misao dok je drhtei stajao u mraku iputao svoje usne da se beskrajno kreu.

Imali su tu mainu. Zapravo, imali su dve maine. Jednavam je uklizavala u stomak kao crna kobra niz akustian

bunar, u potrazi za starom vodom i starim vremenimanakupljenim na dnu. Ispijala je zelenu materiju, sporo uza-vrelu, i isputala je na vrhu. Je li pila i tamu? Je li isisavalasve otrove nagomilane s godinama? Hranila se utke, uz


19/36

Farenhajt 451 25

povremen zvuk unutranjeg guenja i slepe potrage. Imalaje Oko. Bezlini rukovalac mainom mogao je, pomouposebnog optikog lema, da se zagleda u duu osobe kojojje pumpao stomak. ta je Oko videlo? Nije rekao. Gledaoje, ali nije video ta Oko vidi. Cela operacija prilino jeliila na kopanje jarka u dvoritu. ena na krevetu bila jetek vrsta naslaga mermera na koju su naleteli. Nema veze,

idi dalje, nabij burgiju, zamalterii prazninu, ako prazninauopte moe da se izvue pulsom zmijolike sisaljke. Ruko-valac je stajao i puio cigaretu. I druga maina je radila.

Drugom mainom rukovao je podjednako bezlian tipu crvenkastosmeem zatitnom odelu otpornom na mrlje.Ta maina ispumpavala je svu krv iz tela i nadometala je

sveom krvlju i serumom.Moramo da ih oistimo s obe strane, rekao je rukova-

lac, stojei nad nemom enom. Nema svrhe da se sreujestomak ako se ne oisti krv. Ako ostavite sve to u krvi, krvonda izudara mozak kao malj, zviz, nekoliko hiljada putai mozak se prosto preda, prosto otkae.

Prekinite!, ree Montag.Samo kaem, ree rukovalac.Jeste li gotovi?, ree Montag.Iskljuili su maine. Gotovi smo. Njegov bes nije ih

ak ni dotakao. Dim im se komeao oko nosa i ulazio imu oi, a nisu ni treptali ni kiljili. Pedeset dolara.

Prvo, zato mi ne kaete da li e joj biti dobro?Naravno, bie joj dobro. Sve loe stvari spakovali smo

u ovaj na koer, tako da vie ne mogu da joj naude. Kaoto rekoh, izvadi se staro, stavi se novo i sve u redu.


20/36

R B26

Nijedan od vas nije lekar. Zato iz Hitne nisu poslalilekara?

Doavola! Cigareta se mrdnula na rukovaoevoj usni.Ovakvih sluajeva imamo devet ili deset svake noi. Ue-stali su od pre nekoliko godina, a tada su i napravljeneposebne maine. Naravno, optiko soivo je novo; ostalo

je prastaro. Ne treba vam lekar za ovakav sluaj; samovam trebaju dva majstora da poiste problem za pola sata.ujte krenuo je ka vratima moramo da idemo. Upra-vo smo dobili novi poziv kroz stari dobri radio-epi. Desetulica odavde. Jo je neko skoio s boice s pilulama. Javitenam se ako bude potrebe. Pruite joj mira. Dali smo jojkontrasedativ. Probudie se gladna. Pozdrav.

I tada ljudi s cigaretama meu ravnim usnama, ljudis oima pustinjske otrovnice, uzee svoj tovar ureaj icrev, svoj sanduk tene melanholije i guste, tamne, bezi-mene sluzi, i odoe.

Montag se skljokao u otelju i pogledao enu. Oi jojsad behu zatvorene, neno sklopljene, i on prui ruku daoseti toplinu daha na dlanu.

Mildred, najzad je rekao.Ima nas previe, pomislio je. Ima nas milijarde, a to je

previe. Niko ne poznaje nikoga. Neznanci te obeauju.Neznanci ti kidaju srce iz grudi. Neznanci ti uzimaju krv.Blagi boe, kosu ovi ljudi? Nisam ih video nikad u ivotu!

Prolo je pola sata.

Novi krvotok ove ene je, izgleda, obnovio i nju. Obra-zi su joj sada bili vrlo rumeni, usne veoma svee i jarkoobojene, meke, oputene. U njoj je neija tua krv. Kamosree da je i neije tue meso i mozak i seanje. Kamo sree


21/36

Farenhajt 451 27

da su mogli i njen um da odnesu na hemijsko ienje iisprazne mu depove i napare ga i oiste ga i ponovo sredei vrate sutra ujutru. Kamo sree

Ustao je, razmaknuo zavese i irom otvorio vrata, dapusti noni vazduh u sobu. Bilo je dva sata ujutru. Je li sesve odigralo samo pre sat vremena, Klaris Meklelan naulici, njegov dolazak, udarac nogom u kristalnu boicu?

Svega jedan sat, ali je svet uspeo da se istopi i da se ponovorodi u novom i bezbojnom obliku.Preko travnjaka boje meseine, iz kue, dopirao je smeh:

Klaris, njen otac, njena majka i stric, koji se uvek smeiotako tiho i ozbiljno. Smejali su se iznad svega oputeno isrdano i nimalo usiljeno, u kui jo uvek osvetljenoj u ovo

kasno doba, dok su se sve ostale drale u tami. Montag jeuo glasove kako razgovaraju, razgovaraju, razgovaraju,daju, uzimaju, tkaju, pretkivaju svoju hipnotiku pauinu.

Montag izae kroz zastakljena vrata i pree preko trav-njaka potpuno nehotino. Stao je u tamu ispred priljivekue i pomislio da bi moda ak mogao i da kucne na vrata

i apne: Pustite me da uem. Neu govoriti nita. Samoelim da sluam. ta vi to govorite?

Meutim, samo je stajao tu, na zimi, lica sleenog umasku, i sluao kako muki glas (striev?) koraa bez urbe:

Pa, na kraju krajeva, ovo je era papirnih maramica.Izduvaj nos u osobu, zguvaj je, baci je u olju, uzmi drugu,

duni, zguvaj, baci. Svako kusa svaiji tu kola. Kako imoe da navija za domai tim kad nema ak ni programniti zna imena igraa? Kad smo kod toga, koje su im bojedresovi kad izau na teren?


22/36

R B28

Montag se vratio u svoju kuu, ostavio vrata irom otvo-rena, pogledao kako je Mildred, paljivo je uukao, a ondalegao s mesecom na obrazima i namrtenom brazdom naelu, oiju punih srebrne mrene od preiene meseine.

Jedna kina kap. Klaris. Jo jedna kap. Mildred. Trea.Stric. etvrta. Veeranji poar. Jedan, Klaris. Dva, Mildred.Tri, stric. etiri, vatra. Jedan, Mildred, dva, Klaris. Jedan,dva, tri, etiri, pet, Klaris, Mildred, stric, vatra, tablete zaspavanje, ljudi papirne maramice, tu kola, duni, zguvaj,baci, Klaris, Mildred, stric, vatra, tablete, maramice, duni,zguvaj, baci. Jedan, dva, tri, jedan, dva, tri! Kia. Oluja.Stric se smeje. Grom se prolama. Ceo svet je potopljen.Vatra kulja iz vulkana. Sve se u tenom urliku i nabujalojmatici sliva prema jutru.

Nita vie ne znam, rekao je i pustio da mu se rom-boidna tableta za spavanje otopi na jeziku.

U devet ujutru Mildredin krevet bio je prazan.Montag hitro ustade uzbunjenog srca, otra niz pred-

vorje i stade pred kuhinjskim vratima.Dvopek iskoi iz srebrnog tostera. Zgrabila ga je pau-

kolika metalna ruka i umoila u istopljen maslac.Mildred je posmatrala kako joj dvopek stie na tanjir.

U oba uha uvukle su joj se elektronske pele, koje su zujaleod jutra do sutra. Iznenada je podigla pogled, ugledala ga

i klimnula glavom.Jesi li dobro?, upita je.Ona je bila strunjak za itanje s usana, nakon dese-

togodinjeg rada u fabrici radio-epia koljka. Ponovo


23/36

Farenhajt 451 29

je klimnula. Namestila je toster da kljocka oko novogkomada hleba.

Montag sede.Njegova ena ree: Ne znam zatosam ovoliko gladna.TiGladnasam.Sino, zaustio je.Nisam dobro spavala. Grozno se oseam, rekla je.

Boe, kako sam gladna. Ne shvatam.Sino, ponovo je rekao.Letimino je osmotrila njegove usne. ta sino?Zar se ne sea?ega? Jesmo li priredili raspusnu zabavu, moda? Kao

da sam mamurna. Boe, gladna sam. Ko je bio ovde?

Nekoliko ljudi, rekao je.To sam i mislila. vakala je svoj dvopek. Boli me

stomak, ali sam gladna kao nikad. Nadam se da nisamnapravila neku glupost na zabavi.

Nisi, tiho je rekao.Paukoliki toster prineo mu je komad zamaenog hleba.

Uhvatio ga je u ruku i osetio se primoran.Ti ba i ne izgleda neto posebno, rekla je njegova ena.

Kasnije po podne padala je kia, a ceo svet je postao tamno-siv. Stajao je u predvorju svoje kue i stavljao znaku s

plamenim narandastim dadevnjakom. Dugo je zurio uotvor za klimatizaciju vazduha. Njegova ena je u TV sobiprestala da ita svoj scenario tek toliko da podigne pogled.Hej, rekla je. Ovaj ovek razmilja!


24/36

R B30

Da, rekao je. Hteo sam da razgovaram s tobom.Zastao je. Sino si popila sve pilule iz boice.

Oh, ne bih ja to uradila, rekla je iznenaena.Boica je bila prazna.Ne bih uradila tako neto. Zato bih to uradila?, rekla je.Moda si uzela dve pilule, pa zaboravila, pa uzela jo

dve, pa ponovo zaboravila, pa uzela opet dve, a onda sise toliko omamila da nisi stala dok nisi popila trideset ilietrdeset komada.

Doavola, rekla je, zbog ega bih uradila takvu bu-dalatinu?

Ne znam, rekao je.Oigledno je sve vreme ekala da on ode. Nisam to

uradila, rekla je. Ni govora.

U redu, ako tako kae, rekao je.To je rekla i ona gospoa. Vratila se scenariju.ta ima danas po podne?, umorno je zapitao.Vie nije dizala pogled sa scenarija. Pa, ovaj komad

poinje na meuzidnoj mrei za deset minuta. Ulogu samjutros dobila potom. Bila sam poslala neke kupone. Sad

piu scenarija u kojima nedostaje jedna uloga. To je novaideja. Ovde nedostaje domaica, a to sam ja. Kad doevreme za izostavljene replike, svi me pogledaju sa tri zida,a ja izgovorim tekst. Evo, na primer, ovek kae: ta mislio ovoj ideji, Helen? I onda me pogleda dok sedim ovde,nasred scene, vidi? A ja kaem, ja kaem Zastala je i

prstom prevukla preko scenarija. Mislim da je dobra!Onda oni nastavljaju s predstavom, sve dok on ne kae:Slae li se s ovim, Helen?, a ja kaem: Naravno! Zar tonije zabavno, Gaju?


25/36

Farenhajt 451 31

Stajao je u predvorju i gledao je.Ba je zabavno, rekla je.O emu komad govori?Upravo sam ti rekla. Likovi se zovu Bob i Rut i Helen.Oh.Zaista je zabavno. Bie jo zabavnije kad budemo imali

novca i za etvrti zid. ta misli, kad emo pritedeti iskloniti etvrti zid da bismo stavili i etvrti TV zid? Kotasamo dve hiljade dolara.

To je treina moje godinje plate.Samo dve hiljade dolara, odvratila je. A ja mislim

da me ti ponekad ne shvata ozbiljno. Da imamo etvrtizid pa, izgledalo bi da ova soba uopte ne pripada nama,nego svakojakim egzotinim ljudima. Moemo da se odre-

knemo kojeega.Ve se odriemo kojeega da bismo otplatili trei zid.

Stavili smo ga pre samo dva meseca, sea li se?I to je sve? Netremice se zagledala u njega. Pa, dovi-

enja, dragi.Dovienja, ree. Zatim stade i okrete se. Je li kraj

srean?Nisam jo dotle stigla.Priao je, proitao poslednju stranicu, klimnuo glavom,

savio scenario i vratio joj ga. Izaao je iz kue na kiu.

Kia je slabila, a posred plonika hodala je devojka, usprav-ljene glave, lica pokropljenog s nekoliko kapi. Nasmeilase Montagu kad ga je videla.

Zdravo!


26/36

R B32

Otpozdravio je, a potom rekao: ta sad smera?I dalje sam luda. Kia je prijatna. Volim da se etam

po kii.Mislim da mi se to ne bi svidelo, rekao je.Moda i bi, ako probate.Nikad nisam.Olizala je usne. Kia je ak i ukusna.I ta, ide tako unaokolo i sve proba po jedanput?,

upitao je.Ponekad i dvaput. Spustila je pogled na neto to je

drala u ruci.ta ti je to?, upitao je.To je, rekla bih, jedan od poslednjih maslaaka ove

godine. Nisam ni oekivala da u ga ovako kasno nai na

travnjaku. Jeste li ikad uli da se podbradak trlja maslak-om? Pogledajte. Dodirnula se cvetom po bradi, kroz smeh.

emu to?Ako se boja skine, znai da sam zaljubljena. Je li se

skinula?Nije mogao da uradi nita drugo sem da pogleda.

Pa?, rekla je.uta si pod bradom.Lepo! Sad da vidimo vas.Nee uspeti.Evo. Pre nego to je stigao da se pomeri, stavila mu

je maslaak pod bradu. Ustuknuo je, a ona se nasmejala.

Budite mirni!Virnula mu je pod bradu i namrtila se.Dakle?, rekao je.Kakva sramota, rekla je. Niste zaljubljeni ni u koga.


27/36

Farenhajt 451 33

Da, jesam!Ne vidi se.Jesam, veoma sam zaljubljen! Pokuao je da se seti

lica uz koje bi vezao te rei, ali lice nije postojalo. Jesam!Oh, molim vas, ne gledajte tako.U pitanju je maslaak, rekao je. Sve si potroila na

sebe. Zato kod mene ne uspeva.Naravno, sigurno je to. Oh, sad sam vas uznemirila,

vidim da jesam; ao mi je, zaista mi je ao. Dodirnula gaje po laktu.

Ne, ne, brzo je rekao, dobro sam.Moram da poem, zato odmah recite da mi opratate.

Ne elim da se ljutite na mene.Nisam ljut. Ali uznemiren jesam.

Sad moram da poem kod svog psihijatra. Terajume.Stalno izmiljam ta u da mu kaem. Ne znam ta on mislio meni. Kae da imam normalnu tikvu! A ja mu dajem dase zabavlja ljutenjem kore s nje.

Sklon sam da verujem da ti treba psihijatar, reeMontag.

Ne mislite tako.Duboko je udahnuo, pa izdahnuo, i na kraju rekao:

Ne, ne mislim tako.Psihijatar hoe da zna zato izlazim i etam se po umi

i posmatram ptice i skupljam leptire. Pokazau vam svojuzbirku jednog dana.

Dobro.ele da znaju kako troim vreme. Kaem im da ponekad

samo sedim i razmiljam. Ali neu da im kaem o emu.Hoe da iskoe iz koe zbog mene. A ponekad im kaem da


28/36

R B34

volim da zabacim glavu, evo ovako, i da putam kiu da mipada u usta. Ima ukus ba kao vino. Jeste li je ikad probali?

Ne, jaOprostiliste mi, zar ne?Da. Promislio je o tome. Da, jesam. Boga pitaj zato.

udna si, izaziva nervozu, a ipak ti je lako oprostiti. Kaeda ima sedamnaest godina?

Pa sledeeg meseca.Ba udno. Ba neobino. Moja ena ima trideset, a

ipak, tiponekad izgleda mnogo starija. Ne mogu na toda se naviknem.

I vi ste udni, gospodine Montae. Ponekad ak i zabo-ravim da ste poarni brigadir. E sada, smem li ponovo davas naljutim?

Hajde.Kako je poelo? Kako ste tu dospeli? Kako ste odabrali

svoj posao i kako vam je on uopte i pao na pamet? Vi nistekao ostali. Videla sam ih nekoliko; znamda niste. Vi megledate kad govorim. Kad sam sino rekla neto o Mesecu,pogledali ste u Mesec. Ostali to nikad ne bi uradili. Ostali

bi otili i ostavili me da govorim. Ili bi mi zapretili. Nikovie nema vremena ni za koga drugog. Vi ste jedan odmalobrojnih koji me trpe. Zato i mislim da je vrlo udnoto ste brigadir. Nekako vam to ne pristaje.

Osetio je da mu se telo deli na vrelo i hladno, na mekoi tvrdo, na uzdrhtalo i mirno, i da se dve polovine taru

jedna o drugu.Bolje pouri na sastanak, rekao je.I tako je otrala, ostavivi ga da stoji na kii. Pokrenuo

se tek znatno kasnije.


29/36

Farenhajt 451 35

A onda je vrlo polako, u hodu, zabacio glavu pod kiom,samo na nekoliko asaka, i otvorio usta

Mehaniki Ker besano je snio i beivotno iveo okruennenim zujanjem, nenim vibriranjem, blagim osvetlje-njem svoje kuice u mranom uglu poarne stanice. Pri-guena svetlost prvog sata po ponoi, meseina sa irokogneba, opseena velikim prozorom, tu i tamo je dodiriva-la mesing i bakar i elik jedva primetno uzdrhtale zveri.Svetlost je palacala po komadiima rubinskog stakla i poosetljivim kapilarnim dlakama na najlonskoj oblozi noz-drva treperavog stvorenja, a pod njim se osam paukolikihnogu rairilo na gumiranim apama.

Montag skliznu niz mesinganu ipku. Izaao je napoljeda pogleda grad. Oblaci su se potpuno razili, pa je zapaliocigaretu, uao unutra i pognuo se da pogleda Kera. Ovajje liio na veliku bubu koja je na nekom polju gde je medpun otrovne mahnitosti i ludila i komara prekrcala telotim prejakim nektarom, a sada snom izbacuje zlo iz sebe.

Zdravo, apnuo je Montag, iznova opinjen mrtvomzveri, ivom zveri.

U noima punim dosade, to e rei u svim noima,ljudi bi sili niz mesinganu ipku, namestili kombinacijuu Kerovom mirisnom ulnom sistemu i u suteren stanicepustili pacove, ponekad i pilie, ponekad i make koje

su ionako morali da udave, pa bi se kladili na to kojue maku ili pile ili pacova Ker uhvatiti pre drugih. Trisekunde nakon to se ivotinje puste igra bi bila gotova:pacov, maka ili pile bili bi uhvaeni na pola suterena i


30/36

R B36

neno stegnuti umirujuim apama, a onda bi se upljaelina igla od deset centimetara zarila iz Kerove njukei ubrizgala velike doze morfijuma ili prokaina. Pion bipotom bio baen u pe za smee. I poinjala bi nova partija.

Montag je tokom igara uglavnom ostajao na spratu. Predve godine se bio kladio s najboljima, izgubio nedeljnuplatu i istrpeo Mildredin ludaki bes, otelotvoren u venamai irevima. Meutim, sada je nou leao na svom krevetu,licem okrenut ka zidu, sluao salve smeha u suterenu, kla-

virski trk pacovskih nogu, violinsko cijukanje mieva imonu, senovitu, pokretljivu tiinu Kera dok kao nonileptir iskae na neumereno svetlo, nalazi i hvata svojurtvu, zabada iglu i vraa se u svoju kuicu da umre kaoda mu je pritisnut prekida.

Montag mu dodirnu njuku.Ker zarea.Montag odskoi.Ker se napola podigao u kuici i pogledao ga plavoze-

lenim neonskim trepetom u iznenada aktiviranim onimjabuicama. Opet je sumnjiavo zareao udnom gre-

buom kombinacijom elektrinog pitanja, cvranja ulja,struganja metala, okretanja zaralih i prastarih zupanika.

Ne, ne, mali, ree Montag, a srce mu je udaralo.Video je dva centimetra srebrne igle kako se proteu

u vazduh, vraaju, proteu, vraaju. Reanje je kljualo uzveri dok ga je posmatrala.

Montag se odmae. Ker je iskoraio iz kuice. Montagjednom rukom dograbi mesinganu ipku. Reagovala je,kliznula navie i tiho ga provela kroz tavanicu. Spustio jenoge na poluosvetljeni pod gornjeg sprata. Drhtao je, lice


31/36

Farenhajt 451 37

mu je bilo zelenobelo. Dole je Ker ponovo legao na svojihosam neverovatnih nogu insekta i poeo da zuji u sebi, au sloene oi vratio mu se mir.

Montag je stajao pored rupe, putajui strahove danestanu. etiri oveka za kartakim stolom u uglu iza njegabrzo ga pogledae, ali ne rekoe nita. Konano je samoovek s kapetanskom kapom i znakom eniksa na njoj, skartama u koatoj ruci, radoznalo dobacio s drugog krajadugake sobe.

Montae?Ne sviammu se, rekao je Montag.Kome, Keru? Kapetan se zagledao u svoje karte.

Pria svata. Nema kod njega svianja niti nesvianja.On samo unkcionie. Ba kao na asu balistike. Njegovu

putanju planiramo mi. On je samo prati. Sam cilja, sam sevraa u kuicu, sam se gasi. ista gomila bakarnih ica,akumulatora i struje.

Montag proguta knedlu. Njegovi raunari mogu da senameste na svaku kombinaciju: toliko i toliko aminokise-lina, toliko i toliko sumpora, toliko i toliko mlene masti

i hidroksida. Je li tako?Svi to znamo.A hemijski odnosi i postoci svih zaposlenih u ovoj stani-

ci uvaju se u glavnom dosijeu u prizemlju. Neko s lakoommoe da upie deliminu kombinaciju u Kerovo pamenje,recimo samo udeo aminokiselina. To bi objasnilo njegovo

malopreanje ponaanje. Reakciju prema meni.Doavola, rekao je kapetan.Razdraio se, ali nije potpuno pobesneo. Taman toliko

pamenja da zarei kad ga dodirnem.


32/36

R B38

Ko bi uradio tako neto?, upita kapetan. Ovde nemaneprijatelja, Gaju.

Nijednog otvorenog.Sutra e nai tehniari pogledati Kera.Nije ovo prvi put da mi preti, ree Montag. Prolog

meseca se to desilo dvaput.Srediemo ga. Ne brini.Meutim, Montag se nije pomerio, nego je samo stajao

i razmiljao o ventilacionoj reetki kod kue i onome tose krilo iza nje. Ako je neko u stanici znao za ventilator,zar ne bi onda rekao Keru?

Kapetan prie rupi i upitno pogleda Montaga.Samo se pitam, ree Montag, o emu Ker misli noi-

ma, tamo dole. Da li zaista postaje iv? Od toga me hvatajeza.

On ne misli nita to ne elimo da misli.To je tuno, tiho ree Montag, jer u njega trpamo

samo lov i potragu i ubijanje. Kakva grehota to ne poznajenita drugo.

Biti tiho rknu. Doavola! To je vrlo struno napravljen

ureaj, dobra puka koja ume da donese sopstvenu metui da garantovano pogodi svaki put.

Upravo zato, ree Montag, ne elim da postanemnjegova sledea rtva.

Zato? Zbog neega ti savest nije ista?Montag hitro podie pogled.

Biti je stajao ispred njega i prodorno ga gledao, a ondaje otvorio usta i zasmejao se, veoma tiho.

* * *


33/36

Farenhajt 451 39

Jedan dva tri etiri pet est sedam dana. Kad god bi izaaoiz kue, Klaris je bila tu negde napolju. Jednom ju je videokako otresa orahe, jednom je sedela na travnjaku i plelaplavi demper, tri ili etiri puta je na svom tremu zatekaobuket poznog cvea, ili aicu kestenova u vreici, ili jese-nje lie uredno pribodeno za beli papir i iodom zakaenona njegova vrata. Svaki dan se Klaris etala s njim do ugla.

Jednom je padala kia, sutradan je bilo vedro, narednogdana je duvao jak vetar, dan nakon toga bio je blag i miran,a sledei je liio na letnju penicu, pa je Klaris do krajapopodneva sasvim izgorela.

Zato mi se ini, rekao je jednom na ulazu u metro,da te poznajem ve godinama?

Zato to mi se sviate, rekla je, i zato to ne elimnita od vas. I zato to se poznajemo.

Zbog tebe se oseam kao vrlo star ovek i kao otac.Sad mi objasnite, rekla je, zato nemate keri poput

mene kad ve toliko volite decu?Ne znam.

alite se!Hou da kaem Zautao je i odmahnuo glavom.

Dakle, moja ena, ona ona uopte ne eli decu.Devojci osmeh nestade s lica. ao mi je. Zaista sam

pomislila da se alite na moj raun. Budala sam.Ne, ne, ree on. Dobro je to pitanje. Odavno ve vie

nikom nije stalo da ga postavi. Dobro pitanje.Hajde da priamo o neem drugom. Jeste li ikad miri-

sali staro lie? Zar ne mirie na cimet? Evo. Pomiriite.Pa da, stvarnopomalo podsea na cimet.


34/36

R B40

Pogledala ga je bistrim crnim oima. Svaki put izgle-date okirani.

Samo nisam imao vremena daDa li ste pogledali produene reklamne panoe, kao

to sam vam i rekla?ini mi se. Jesam. Morao je da se nasmeje.Smeh vam je mnogo milozvuniji nego pre.Zaista?Mnogo oputeniji.Osetio se rastereeno i udobno. Zato nisi u koli?

Svaki dan te gledam kako luta unaokolo.Oh, nimalo im ne nedostajem tamo, rekla je. Kau

da sam nedrutvena. Ne meam se s drugima. To je vrloudno. U stvari sam vrlo drutvena. Sve zapravo zavisi od

toga ta smatrate drutvenou, zar ne? Za mene drutve-nost znai razgovor s vama o ovakvim stvarima. U rucije zaegrtala kestenjem to je otpalo s drveta u prednjemdvoritu. Ili razgovor o tome koliko je svet udan. Dru-enje s ljudima je lepo. Ali ja mislim da nije drutvenokad skupite gomilu ljudi i ne date im da govore, a vi? Sat

televizije, sat koarke ili bejzbola ili tranja, jo jedan satistorije emitovanja ili sat slikanja, pa jo sporta, ali znate,mi nikad ne postavljamo pitanja, ili ih bar veina ne posta-vlja; samo vam serviraju odgovore, bing, bing, bing, a misamo sedimo i jo etiri sata gledamo filmskog nastavnika.To za mene uopte nije drutvenost. Nego samo gomila

levaka i mnogo vode koja se sipa odozgo i curi odozdo, aoni nam priaju da je ta voda vino. Do kraja asova tolikosmo iznureni da moemo samo da odemo ili na spavanjeili pravo u Zabavni park da udaramo ljude, da lomimo


35/36

Farenhajt 451 41

stakla u Razbijanici prozora ili da krimo kola velikomelinom kuglom u Krionici kola. Ili da sednemo u auto-mobile i jurimo ulicama, trudei se da priemo to bliebanderama u igrama kukavice ili ukni haubu. Verovatnojesam sve ono to tvrde da jesam, u redu. Nemam nijednogprijatelja. To valjda dokazuje da sam nenormalna. Ali svikoje poznajem ili urlaju kao mahniti ili pleu kao mahnitiili se tuku. Da li ste primetili koliko ljudi danas povreujujedni druge?

Zvui strano stara.Ponekad sam drevna. Bojim se svojih vrnjaka. Meu-

sobno se ubijaju. Je li uvek bilo tako? Moj stric kae danije. Samo prole godine upucano je est mojih prijatelja.Deset ih je poginulo u saobraajnim nesreama. Bojim

ih se, a oni me ne vole zato to se bojim. Moj stric kaeda je njegov deda pamtio vreme kad se deca nisu ubijala.Meutim, to je bilo davno, kad je sve bilo drugaije. Tadasu verovali u odgovornost, kae moj stric. Znate, ja samodgovorna. Pre mnogo godina dobijala sam po turu kad jetrebalo. A svu kupovinu i spremanje kue obavljam runo.

Ali vie od svega, rekla je, volim da posmatram ljude.Ponekad se vozim metroom itav dan, pa ih gledam i slu-am. Samo elim da shvatim ko su i ta ele i kuda idu.Ponekad ak odem i u Zabavni park i vozim se u mlaznimautomobilima kad se trkaju na obodu grada u pono, zata policiju nije briga dokle god su vozai osigurani. Samo

svima dajte osiguranje od deset hiljada i svi e biti sreni.Ponekad se unjam metroom i prislukujem. Ili zastanemkod ontana sa sodom, i znate ta?

ta?


36/36

R B42

Ljudi ne razgovaraju ni o emu.Oh, sigurnogrei!Ne, ba ni o emu. Uglavnom navode mnoga imena

kola i odee i bazena i kau: ba super! Meutim, svi onigovore isto i niko ne govori drugaije ni od koga drugog.A u klubovima se uglavnom dre automati za ale s jednimte istim alama, ili muziki zidovi osvetljeni arenim deze-nima koji tre uzbrdo i nizbrdo, ali sve je to samo boja iapstrakcija. A u muzejima!, jeste li ikadzali u muzej? Sveje apstraktno. Vie nema nieg drugog. Moj stric kae daje nekada bilo drugaije. U davno vreme slike su totagovorile, ak su prikazivale i ljude.

Tvoj stric je rekao, tvoj stric je rekao. Tvoj stric morada je izuzetan ovek.

Jeste. Svakako jeste. Pa, moram da poem. Dovienja,gospodine Montae.

Dovienja.Dovienja

Jedan dva tri etiri pet est sedam dana: poarna stanica.Montae, vere se uz tu ipku kao ptica po drvetu.Trei dan.Montae, primetio sam da si danas uao na zadnja

vrata. Ker te mui?Ne, ne.

etvrti dan.udna stvar, Montae. Jutros sam uo. Brigadir u Sijetlu

namerno je namestio Mehanikog Kera na svoj hemijskit i ti K k bi t k t bi t ?

farenhajt 451 o

Documents