francuska_polinezija--107

7/28/2019 francuska_polinezija--107

1/7

TahitiMorea

Bora BoraPosle ravno 24 sata leta preko Pariza i Los Anelesa sleteli

smo u ranim jutarnjim satima, oko 03.40 po lokalnomvremenu, na aerodrom Fa u Papete, glavni grad ostrva

Tahiti i Francuske Polinezije. Odmah po naputanjuAmerike, stjuardese su obukle tahianske haljine elei da

nas pripreme za lepotu koja nas je oekivala...

FrancuskaPolinezija

Tekst i fotografije: Ivo Tomov

Izotrite sva ula!

Destinacije

34 TRAVEL MAGAZINE


2/7

prilino usnulo, dok u klubovima i hotelimaritam polineanskog plesa ini atmosferuuzbudljivom. Plesaice u tradicionalnoj nonji- grudnjaci od kokosovog oraha ukraenikoljkama i sedefom, a na glavi raznobojne per-

janice i cvee - izvode gipke i zanosne pokreteuz estoki ritam egzotinih bubnjeva i ukulelea(instrument nalik gitari).

Mladii esto svoja tela ukraavaju tetovaa-ma koje su u Polineziji gotovo tradicionalne.Tatu rade svi od davnina i motivi su najrazno-

vrsniji, esto su to dosta sloene kompozicije.Velika pijaca je ivopisan i nezaobilazan

prostor prepun sveih morskih plodova, voa ipovra i sitnica koje vam nikad nee ustrebati.Banane, mango, ananas, papaja, goava i grej-pfrut vrlo veto naslagani u ogromne piramidal-ne gomile mame vas svojim mirisom i bojama.

Vanila, kokos, uru i jo mnogo toga. Vanila jenajznaajniji zain sa ovih prostora ponuen uprahu, suenim tapiima,ekstraktu ili parfemi-

stanovnika, vrlo je ivahan i zanimljiv graduronjen u bujno tropsko zelenilo. Velika lukasa ogromnim brodovima oiviena je bulevaromPomare (Boulevard Pomare), koji nosi ime slav-ne dinastije koja je dugo vladala ostrvom. Grad

ima mnotvo restorana, butika, malih i veihtrnih centara, galerija i crkava. Na ulici vlada

vrlo tolerantna atmosfera koju stvaraju pripad-nici razliitih kultura i religija (protestanti 50%i katolici 40%). Ljudi su kulturni, predusretljivii prijatni. Takav je i saobraaj - vozi se bez ner -

voze, saobraajna kultura je na visokom nivou,iako su guve veoma velike, jer svi voze i

to odline automobile.Oseate se sigurno i

spokojno. Sve je veoma isto.U gradu su hoteli i pansionirazliitih kategorija, dok je

obala rezervisana za luksuznekomplekse svih svetskih hotelskih

lanaca. Nou gradske ulice deluju

rad jo spava, ali ne i petolaniorkestar zaduen za veseluatmosferu i doek putnika. Do-

brodolicu nam ele i vlaga kojase osea u vazduhu i nasmejaneTahianke sa tradicionalnim

veniima od svee ubranog cvea koji vam seza tili as nau oko vrata.

Kolima moje roake, koja godinamaovde radi kao arhitekta, brzo stiemo dobro

osvetljenim i kvalitetnim putem do apartmanau modernoj zgradi sa bazenom, visoko, ali nei daleko iznad okeana. Polako svie. Pogledsa terase oduzima dah zbog neopisive lepote

boja koje se smenjuju. Znai ovo je Tahiti,pomislio sam. Istog momenta zaboravljate nadug put i sva vaa ula su otvorena da primeoekivanu, ali i zaista jedinstvenu lepotu ovogdela Zemljine kugle.

U ovakvom prizoru svakodnevno uivaoko 250.000 stanovnika Francuske Polinezije(starosedeoci Maohi preko 70%, evropskidoseljenici 15% i Kinezi 5%) koju ini 118 ostrvapodeljenih u pet ostrvskih grupa: Drutvenaostrva, Markika ostrva i ostrvske grupe Tua-motu, Gambije i Tubuai.

Sva ostrva su vrhovi ugaenih vulkana kojivire sa dna okeana. Najveu visinu ima Tahiti,sa najviim vrhom od 2.241 metrom, a osnovaostrva nalazi se na vie od 4.000 metaramorske dubine. Ostrva su jako stara. Tahiti, naprimer, ima oko dva miliona godina i jedno jeod mlaih ostrva. Okruena su koralnim grebe-nom koji je kod nekih ostrva ostao pod vodom inajee ima oblik prstena koji okruuje ostrvona izvesnoj udaljenosti od obale.

Spoljnu stranu grebena zapljuskuju jakitalasi okeana. Prostor izmeu grebena i obalepredstavlja lagunu - specinost ovih ostrva.

Voda u laguni zatienoj grebenom je mirna,prozirna, male dubine, kompletne palete

plave i zelene boje koje ine prelep kontrast sabelim peskom, amblemom tropskih plaa. Svunijansiranost lagune smiruje tamno plavetnilookeana sa spoljne strane grebena gde poinjuogromne dubine.

Tradicionalni nain oputanja i uivanjaPolineana, naroito ena, je askanje i sedenjeu pliaku, u mirnoj, istoj i toploj vodi okeanasamo za jedan stepen hladnijoj od prosenetemperature vazduha od 28C. Temperaturana ostrvima inae nikad ne prelazi 32C, azimski period traje od juna do septembra kadduva malo sveiji vetar, uz obilne kie koje itada naglo iznenada smenjuje sunce.

TahitiTahiti ini veliko ostrvo obima 114 kilometarai poluostrvo Tahiti Iti obima 37 kilometara.

Veina stanovnika Francuske Polinezije ivina njemu. Zapadna strana ostrva je naseljenija

zbog slabijih vetrova i manje vlanosti.Papete (Papeete), sa

svojih 26.000

G

9FMNYN

'TWF'TWF

2TWJF

Austra

lija

Novi Zeland

Francu

skaPolinezija

Hotelski kompleks Bora Bora NuitResort et Spa, ostrvo Bora Bora

Hotelski kompleks Intercontinental,ostrvo Morea

35TRAVELMAGAZINE


3/7

ma. Plod Noni drveta je ukaste boje i podseana krupan krompir. Jestiv je, ali nije prijatnogukusa i ima iroku primenu u medicini, te je sve

vie traen i na naim prostorima.Tu moete kupiti pareo - tradicionalnu

odeu Polineana koja predstavlja simbolnjihovog naina ivota. To je najjednostavnijioblik etvrtaste tanke tkanineivopisnih boja sa cvetnim moti-

vima (tijare i hibiskusa) koja sevezuje oko tela na nain koji bi ihnajmanje ometao u svakodnev-nim aktivnostima. Sa osmehomizgovoreno Ia orana oe, to natahianskom znai dobar dan

prua vam mogunost da secenkate.

Ne propustite da ponesete imonoi - parmisano ulje kojemPolineanke duguju lepotu svojihdugih crnih kosa i glatke tamneputi! Ulje se koristi od davnina isadri iskljuivo prirodne sastojke: cvet tijare iekstrakt kokosovog ulja.

Pored francuske, italijanske i kineskekuhinje (u restoranu u kome sam jednogprepodneva ispijao odlino domae Hinanopivo na meniju je bio i maarski gula) nemojtepropustiti jedan od specijaliteta domae kuhi-nje - sirovu ribu (poisson cru). Svea riba (tunaili sabljarka) iseena na komadie, usoljena i

prelivena najpre sokom limete, a potom koko-sovim mlekom. Neobino, ali jako ukusno.

Na izletnikim turama redovno se nudiobrok pripremljen na tradicionalni nainPolineana: velika zemljana posuda u kojuse slau komadi praseeg mesa i raznopovre umotana u listove banane sputa se

na uareno vulkansko kamenjena dno iskopane rupe, a potomse i odozgo zatrpa zemljom.Turistima koji posedaju okozemljanog ognjita obrok seslui u tanjirima poprskanimkokosovim mlekom i ne zabo-ravite - jede se prstima.

Ako krenete kolima uobilazak ostrva, spoznaete svurasko tropske vegetacije, obiljenjenih mirisa i boja, pa je zbogsvega toga Gogen nazivao Tahitimirisnim ostrvom. Otkrietecvet tijare, amblem ostrva Tahiti,

mnogobrojne vrste hibiskusa, bugenvilije,anturijum i divlje orhideje.

Cvet tijare (Gardenia Tahitensis) je zatitniznak Polinezije - simbol koji nalazimo na trupuaviona lokalne aviokompanije, na proelju ba-naka, na memorandumima lokalnih preduzeaili na pareo ogrtaima i mukim kouljama. On

je klju po kojem, u zavisnosti od toga da li gaena nosi u kosi sa desne ili leve strane, prepo-

Tradicionalninain oputanjai uivanja Poline-ana, naroitoena, je askanje isedenje u pliaku,u mirnoj, istoj itoploj vodi okea-na samo za jedanstepen hladnijojod prosene tem-perature vazduhaod 28C

Istorijat

Pirog, amac starih stanovnika Okeanije pred-

stavljao je prilino pouzdano plovilo u tumaranjupo beskonanoj povrini Tihog okeana u potraziza novim prostorima, pa se otkrivanje i naselja-vanje ovih ostrva smatra rezultatom sluajnihokolnosti.

Tek je 1595. godine panski moreplovacAlvaro de Mendana otkrio junu grupu Marki-kih ostrva, a 10 godina kasnije njegov prijateljFernando de Kiros otkriva Tuamotu. Najzad, 1767.godine engleski moreplovac Semjuel Valis stiena Tahiti. Godinu dana kasnije Francuz Bugenvilbiva veoma prijateljski doekan i oduevljen priro-dom, spontanou mukaraca i lepotom ena. Onje prvi na svom brodu u Francusku poveo jednogPolineanina i svojim impresijama je najzaslunijiza stvaranje mita o polineanskom raju.

Engleski moreplovac Dejms Kuk se vraatri puta u narednih 10 godina praen istaknutimnaunicima svoga vremena (botaniari, astro-nomi, kartogra) sa kojima prikuplja znaajnegeografske i etnografske podatke o mnogimostrvima Polinezije.

Interesovanje Evropljana postaje veomaveliko, jer se pria o prirodnim lepotama, muzicii plesu brzo iri, pa Francuska bre-bolje 1842.proglaava svoj protektorat nad ostrvom Tahiti,a Papete, sa tadanjih 1.148 stanovnika, glav-nim gradom. Zbog jaanja britanske pomorskemoi Francuska 1880. priznaje Tahiti kao svojukoloniju, a 1946. Tahiti postaje prekomorska teri-torija (TOM) Republike Francuske sa tahianskimi francuskim jezikom kao zvaninim jezicima.

Francuzi su bili najbriLuksuzni bungalovi sa podom

od stakla, ostrvo Bora Bora

36 TRAVEL MAGAZINE

Destinacije


4/7


5/7

koji preporuuju egzotine masae i relaksaciju.Pogled iz vazduha dok se vozite helikopteromza minimum etiri putnika u trajanju od 20minuta kota 140 eura.

Na ostrvu Morea mogue je posetiti Tiki Vi-lid (Tiki Village), uzgajalite koljki PinktadaMargaritifera (Pinctada Margaritifera), jedine

vrste na svetu koje daju uvene crne bisere iprisustvovati demonstraciji vaenja bisera, apri tom se dobijaju i informacije o njihovomkvalitetu i ceni u zavisnosti od njihove velii-ne i boje.

Po povratku na Tahiti odmah oseaterazliku izmeu ova dva ostrva, naravno u koristoba. elite li malo dinamike, tu je Tahiti na ko-

jem se odvija celonedeljna poslovna aktivnostdomaeg stanovnitva, dok Morea nudi mir udane vikenda.

Bora BoraDani neumitno prolaze gomi-lajui utiske. Biti u FrancuskojPolineziji, a ne posetiti uvenoostrvo Bora Bora, bio bi pravigreh. Letom od oko jednog satastiemo na ostrvo Bora Boraudaljeno 270 kilometara severo-zapadno od ostrva Tahiti. Starinaziv ostrva je Vavau i po legendisvoj dananji naziv ostrvo dugujepomorskom kapetanu DejmsuKuku koji je kao prvi Evropljanin stigao naostrvo daleke 1769. godine. uvi da domoroci

esto izgovaraju re apooraa (skuptina) i po-mislivi da izgovaraju bora bora ostrvu je daotakav naziv. Po jednoj drugoj legendi ostrvo

svoje ime duguje tahianskoj reipora pora koja znai izroniloiz tame. S obzirom na to da jeovo najstarije ostrvo, druga le-genda mi izgleda prihvatljivijom.

Nakon napada na PerlHarbur 1941. godine, amerikorukovodstvo je donelo odlukuo postavljanju baze u junomPaciku i za odredite odabraloostrvo Bora Bora, na kojem suostali do 1946. Turizam poinjeda se razvija ezdesetih godina

20. veka, a pun procvat doivljava u osamdese-tim, nakon otvaranja najluksuznijih hotela.

Na malom simpatinom aerodromu doe-kuje nas predstavnik hotela - draesna Japan-ka. Rezervisali smo etvorodnevni boravak u

Francuska Polinezija

Jedna od karak-teristika ostrvaje da na njemunema elektrinihstubova, ve sukablovi sprovede-ni pod zemljomkako bi se sauva-la lepota pejzaapo tvrdoglavomnastojanju gra-donaelnika

Hotelski kompleks Bora Bora NuitResort et Spa, ostrvo Bora Bora

Destinacije

38 TRAVEL MAGAZINE


6/7

bungalovu luksuznog hotela BORA BORA NUIRESORT ET SPA, jednom od mnogih krajnjeluksuznih hotela. Poto smo se udobno smestilina gliser sa jo nekoliko parova iz Italije, pa-nije i Japana u znak dobrodolice posluili sunas ajem od jasmina i kolaiima od suenih

banana. Kakav doivljaj na jutarnjem suncu.Spora plovidba mirnom, tirkiznozelenom lagu-nom, pogled na dva planinska vrha via od 700metara i deo razuene obale koja se preslikavau istoj vodi.

Povrina lagune neuporedive po svom obli-ku i bojama je dva puta prostranija od povrine

samog kopna ostrva (32 km). Po svojoj lepotilaguna ovog ostrva je uz lagunu ostrva Moreanajlepa u Francuskoj Polineziji. Izmiljenomesto za sve aktivnosti na vodi. Dok roniteu kristalnom moru, na desetine raznobojnihriba bez straha i sa velikom zainteresovanoudodiruje vrhove vaih prstiju na rukama.

Ovde ivi oko 7.000, po mom miljenju,povlaenih stanovnika. Pravi raj na Zemlji.Hotelski kompleks ine komforni bungalovi uraskonom vrtu i u laguni sa podom od staklaradi jo blieg kontakta sa morem koje vasokruuje. To je destinacija skupog i elitnog

turizma na kraju ili poetku sveta, odrediteimunih, mladih branih parova, bogatih pen-zionera, avanturista i svih onih eljnih neegneponovljivog.

Nakon snimanja lma Pobuna na broduBaunti 1966. Marlon Brando se zaljubio ulepotu Polinezije i kupio ostrvoTetiaroa, uda-ljeno 42 kilometra severno od ostrva Tahiti,na kojem je ostao do kraja svog ivota (umro

je 2004.)Fotograje i rei samo delimino mogu

doarati bogatstvo boja i ambijenta, trenutakdoivljaja i venost ove lepote.

Zalazak sunca, ostrvo Tahiti,u pozadini ostrvo Morea


7/7

naznaenim iznosom plate i funkcijomkoju obavljate, profesionalnu legitimacija(npr. press kartica za novinare), uverenjeM4 Republikog fonda za penzijsko i in-validsko osiguranje, potvrenu hotelskurezervaciju, rezervaciju povratne avionskekarte (ukoliko se viza odobri potrebno jepriloiti fotokopiju kupljene karte). Viza

kota 35 eura. Takoe, potrebna je ame-rika tranzitna viza zbog promene letovana aerodromu u Los Anelesu.Najblie diplomatsko predstavnitvoRepublike Srbije nalazi se u Kamberi,u Australiji. Broj telefona je + 02-62902630, 6290 2948, a e-mail je [email protected]

klimaU Francuskoj Polineziji vlada tropska

klima sa suvom i kinom sezonom.Suva sezona je od maja do oktobra, i toje najbolje vreme za posetu zbog malopadavina i niih temperatura. Periodod novembra do aprila karakteriujake kie, izuzetno visoka vlanost ivie temperature. Bez obzira na ovuinjenicu, period oko Boia i Uskrsa

je takoe, vreme kada turisti poseujuFrancusku Polineziju.

vremenska razlika+ 12 GMT, ne postoji letnje i zimskoraunanje vremena

jezikZvanini jezici su francuski i poline-anski, ali se moete sporazumeti i naengleskom jeziku.

medicinske normeZa odlazak u Francusku Polineziju nijepotrebno obaviti posebne medicinske

pripreme, niti vakcinisati se. Uvek je

za preporuku da se ponese mala putnaapoteka sa najnunijim lekovima.

novacZvanina valuta je paciki franak(XPF),a za jedan euro moe da se dobije oko120 pacikih franaka.

struja220V, 60Hz. Adapter nije potreban.

smetajNa ostrvima ete pronai razliite vrstesmetaja, najee hotele, pansione,kampove i bungalove. Cene zavise odkategorije i tipa smetaja i kreu se od

geografski poloajFrancuska Polinezija nalazi se u

junom Paciku. Zauzima povrinu od

oko 4.000 kvadratnih kilometara.

populacijaU Francuskoj Polineziji ivi 250.000stanovnika. Ostrva veinom naseljava-ju starosedeoci Maohi (vie od 70%),dok ostatak populacije ine Evropljani(15%) i Kinezi (5%). Glavni grad Pape-te ima oko 26.000 stanovnika.

kako stii do...Do glavnog grada Papete moe se doiavionom preko Pariza i Los Anelesa.Primera radi, avion kompanije Air Fran-ce iz Beograda polee u 12.40 svakogdana. Slee u Pariz u 15.10, a let zaLos Aneles se nastavlja u 16.35. U LosAneles se stie u 19.05 po lokalnomvremenu, a putovanje se nastavlja u23.00. Avion u Papetu slee u 04.30po lokalnom vremenu. Cena karte je od1.304 eura, plus oko 390 eura za taksei dodatke.

dokumentaU ambasadi Francuske u Beogradumoete da izvaditevizu za FrancuskuPolineziju. Treba zakazati razgovorpreko call centra na 0800 123 124, odponedeljka do petka, od 07.00 do 14.00.Od dokumenata potrebno je priloiti po-

punjen obrazac za vizu sa naznakom daaplicirate za odlazak na neko od ostrvaFrancuske Polinezije, dve fotograje sko-rijeg datuma, paso koji vai tri mesecanakon isteka traene vize, fotokopijestranica pasoa sa navedenim poda-cima podnosioca zahteva i kopije svihstranica sa engenskim vizama (ukolikoposedujete priloite i stari nevaei pasona uvid), meunarodno zdravstvenoosiguranje, potvrdu o radnom odnosu sa

60 eura za no po sobi, pa do nekolikostotina eura za smetaj u hotelimanajvie kategorije. Vie informacijamoete pronai na www.tahiti-touri-sme.com i www.tahitiguide.com

informacijeTuristike informacije moete da dobije-

te u hotelima, ali i, moglo bi se rei, nasvakom koraku na ostrvu. Stanovnicii turistiki radnici su veoma ljubazni ipruie vam svu potrebnu pomo.

telefoniranje i internetKada iz Srbije pozivate Francusku

Polineziju treba da okrenete 00689,a zatim broj pretplatnika. Cena po mi-nutu razgovora je 52,52 dinara. Kadapozivate Srbiju iz Francuske Polinezije

okrenuete 00 381, zatim pozivni brojgrada i broj pretplatnika. Nai mobilnioperateri nemaju potpisan ugovor o ro-mingu, te mobilni telefon sa nekom odnaih kartica neete moi da koristite.

Internet ete moi da koristite u ho-telima, besplatno ili uz doplatu, a nanekim od ostrva pronai ete Internetkafee. Najvie ih je na Tahitiju.

kako se kretatiIzmeu ostrva putuje se brodovimai malim, arter avionima. Izmeuveih ostrva su esti polasci, dok jedo manjih udaljenijih ostrva znatnotee doputovati. Na samim ostrvimamogue je prevesti se taksijem ilimalim autobusima, kao i iznajmlje-nim vozilima koja se mogu unajmitiu agencijama na ostrvu. U FrancuskojPolineziji se vozi levom stranom puta.

Francuska Polinezija

Hotelski kompleks u laguni, ostrvo Morea

TRAVEL MAGAZINE40

francuska_polinezija--107

Documents