Seite 1

Implemented by:

Uvod u Razvoj Projekata Kogenerativnih Postrojenja na

Biogas

GIZ DKTI program

Deutsche Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (GIZ)

GmbH

Seite 2

Struktura prezentacije

1. Činjenice o GIZ DKTI programu u Srbiji

2. Podrška razvoju projekata

3. Osnove o biogasu, procesu proizvodnje biogasa

4. Supstrati

5. Digestat

6. Koncept održivog integrisanja poljo. biogas

postrojenja

7. Nemačka – prvak u proizvodnji biogasa

8. Zakonski okviri u Srbiji

9. Zaključak

Implemented by:

Seite 3

Činjenice o GIZ DKTI programu

Cilj programa: Jačanje kapaciteta i kreiranje povoljnog okruženja za održivo

korišnjenje bioenergije u Srbiji

Finansiranje: Nemačko savezno Ministarstvo za

međunarodnu saradnju i razvoj (BMZ)

Implementacija: GIZ (tehnički deo saradnje) i KfW-a (finansijski deo saradnje)

Trajanje: 03/2013 – 12/2017

Politički partneri: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Ministarstvo rudarstva i energetike

Implemented by:

Izvor: GIZ, 2014

Seite 4

Efik. korišćenje

drva za ogrev u

domaćinstvima

Političko

savetovanje

Razvoj

projekata Snabdevanje

biomasom

KfW:

Povoljne

kreditne

linije

preduzeća

za daljinsko

grejanje

GIZ:

Podrška

razvoju

održivog

snabdevan

ja

biomasom

Struktura programa:

Pruža

podršku

harmonizacij

i zakona i

regulativa sa

EU

standardima

Pruža

podršku za

definisanje

politike i

implementac

iju strategije

Podrška

promovisanju

efikasnih peći

/ sušenje drva

za ogrev

Savetovanje u

pogledu

implementacij

e standarda

EE i

standarda

emisije

gasova

Savetovanje

u pogledu

implementaci

je ekonomski

isplativih i

inovativnih

bioenergetski

h projekata

Transfer

tehnologije i

znanja

BioRES

Podrška

kreiranju

regionalnih

trgovinsko-

logističkih

centara

biomase.

Podrška

lokalnim

lancima

snabdevanja

za biomasu

Implemented by:

Seite 5

Razvoj investicionih projekata

Izgradnja kapaciteta: potencijalni investitori, komercijalne banke,

lokalne samouprave, savetodavne službe, operateri biogas

postrojenja itd.

Identifikacija projekata i potencijalnih investitora za ulaganje u

sisteme grejanja na bioenergiju u javnim objektima, biogas

postrojenja i postrojenja za generaciju procesne industrijske

toplote

Tehnička pomoć:

dizajn i koncept projekta, priprema studija (pred-)izvodljivosti

podrška u pronalaženju opcija za finansiranje i dobijanje

investicionih podsticaja

razvoj logističkog koncepta za snabdevanje biomasom

Implemented by:

Seite 6

Ključne oblasti za tehničku podršku

Proizvodnja biogasa za kogenerativnu proizvodnju struje i toplote

upotrebom organskog otpada iz prehrambene industrije (biljnog i životinjskog

porekla) i iz poljoprivrede (stajnjak, poljoprivredni otpad, kao i energetske

biljke)

Sagorevanje slame radi generacije procesne toplote i/ili pare

Generisanje toplote iz drvnih goriva (peleti, briketi, drvna sečka) za javne i

privatne objekte (hoteli, škole, bolnice itd.)

Izvor: GIZ, 2014

Implemented by:

Seite 7

Tematske oblasti

Sagorevanje slame

radi generisanja

toplote

Prelazak na

biomasu u

javnim objektima

Razvoj biogas

projekata

Promovisanje projekata u oblasti bioenergije

Izgradnja kapaciteta

Tehnološka partnerstva / Replikacija dobrih primera

Identifikacija projekata / Usvajanje i prihvatanje

Razvoj koncepta / pred-izvodljivost

Procena izvodljivosti / Strukturiranje investicije / A2F

Implementacija

Implemented by:

Seite 8

Cena struje

Cena struje u Srbiji? kWh?

Zavisi od zone: 4-11 centi/kWh

Cena struje u Austriji?

14-24 centi / kWh

Cena struje u Nemačkoj?

u proseku 28,69 centi/kWh

Implemented by:

Seite 9

Šta je biogas?

Anaerobne bakterije razgrađuju organsku materiju, a kao

produkt ovog procesa nastaje biogas i ostatak fermentacije

Biogas može da se pretvori u električnu, toplotnu energiju ili

gorivo, a ostatak fermentacije u đubrivo visokog kvaliteta

Izvor: ’Biogas, an all-rounder’, German Biogas Association, 2014

Implemented by:

Seite 10

Biogas i njegov sastav

► 1.000 ppm = 0,1 zapr.%

Komponenta Procenat

CH 4 50-75 zapr. %

CO 2 25-75 zapr. %

H 2 S 0-5.000 ppm

NH 3 0-500 ppm

H 2 O 1-3 zapr. %

Čestice prašine < 5

N 2 0-5 zapr. %

• Biogas je proizvod anaerobne digestije (AD)

• AD je prirodan proces u kome mikroorganizmi razlažu organsku

materiju u odsustvu kiseonika. Biogas se uglavnom sastoji od:

Izvor: FNR (2003)

Implemented by:

Seite 11

Biogas i biometan

Biogas

Biometan

(kvalitet

prirodnog gasa)

Metan (CH4) 50-75 % > 97 %

Ugljen

dioksid(CO2) 25-45 % < 3 %

Kiseonik (O2) 2-4 % < 0.5 %

Vodonik

sulfid(H2S)

< 0-6,000

ppm < 5 ppm

► Biometan ima nižu toplotnu vrednost (9,97

kWh/m³)

Implemented by:

Seite 12

Proces proizvodnje biogasa

Organska materija + H2O = metan (CH4) + CO2 + H2S + digestat + toplota

Implemented by:

Seite 13

Izvor: Green Mile Team, 2016

Šematski prikaz biogas postrojenja

Implemented by:

Seite 14

Glavni uslovi za odvijanje nesmetanog procesa

proizvodnje biogasa

• temperatura u fermentoru,

• mešanje smeše u digestoru/fermentoru,

• dinamika dodavanja supstrata,

• održavanje pH vrednosti (pH unutar digestora mora

da bude u opsegu 6,8 –8)

Implemented by:

Seite 15

Temperatura dva tipa digestije

• mezofilna digestija (35 - 48°C), najčešća

temperatura i digestija se odvija 15-30 dana

• termofilna digestija (>50°C), najbrža razgradnja za

koju je potrebno 12-14 dana.

Implemented by:

Seite 16

Supstrati za proizvodnju biogasa

Implemented by:

Seite 17

Poljoprivredno biogas postrojenje / Različiti supstrati

Implemented by:

Seite 18

Potencijal za proizvodnju biogasa iz stajnjaka u Srbiji

Velvet Farm postojenje, Čurug,

Srbija - Foto: GIZ 2014

Čvrsti stočni stajnjak, Srbija - Foto: GIZ 2014

Tečni stočni stajnjak, Srbija - Foto: GIZ 2014

Tečni svinjski stajnjak, Srbija - Foto: GIZ 2014

Izvor: DBFZ studija 2015

Vrsta biomase

Teoretski

potencijal u PJ

u Srbiji

Efikasnost u % Potencijalna električna

energija u GWh/a

Potencijalni

električni kapacitet

u MW

Stajnjak 3.4 34 322.2 45

Implemented by:

Seite 19

Stajnjak

Implemented by:

Seite 20

Prosečna dnevna i godišnja proizvodnja stajnjaka

za prosečan tip životinje

Masa životinja

(kg)

Ukupna količina stajnjaka

(kg/dan)

Ukupna količina stajnjaka

(t/dan)

GOVEDA-krave 500 39.00 - 42.00 14,2 – 15,00

SVINJE- tovne svinje 100 6.5 2.35

ŽIVINA -brojleri 1,8 0.1134 0.042

• 1 uslovno grlo (npr. krava od 500 kg telesne mase)

dnevno proizvede 0,05 m3 tečnog stajnjaka od čega je

oko 0,043 m3 voda, a samo 0,005 m3 suva materija

• 1UG (krava muzara) proizvede 0,15 kWel

Implemented by:

Seite 21

Zašto biogas?

Implemented by:

Proizvodnja energije

Električna energija

Toplotna energija

Biogorivo

Fleksibilan izvor energije koji može da se skladišti

Kreiranje novih radnih

mesta

Osnivanje novih

preduzeća Planiranje Upravljanje Održavanje

Proizvodnja đubriva

Zaštita klime i životne sredine

Izbegavanje emisije metana

Supstitucija fosilnih goriva

Supstitucija veštačkih đubriva

Recikliranje hranljivih materija

Smanjenje neprijatnih

mirisa

Izvor: Nemačka Biogas Asocijacija (Fachverband Biogas, FvB)

Seite 22

Sumirane prednosti biogasa:

• energetska nezavisnost od uvoza fosilnih goriva (nafta, gas, itd.)

• čist, ekonomičan i pouzdan obnovljiv izvor energije

• proizvodnja električne i toplotne energije

• smanjenje emisije metana

• očuvanje životne sredine i zdravlja

• može da se koristi za zagrevanje, hlađenje ili kao transportno gorivo

• podsticanje ruralnog i lokalnog razvoj

• kreiranje novih radnih mesta

• značajan dodatni prihod poljoprivrednim proizvođačima

Implemented by:

Seite 23

Sumirane prednosti biogasa:

• ostatak nakon anaerobne fermentacije predstavlja kvalitetno organsko

đubrivo odnosno digestat, koje može da zameni mineralna đubriva i

koje ne ugrožava životnu sredinu

• upravljanje i skladištenje stajnjakom u skladu sa standardima

• umanjen smrad i količina muva na farmi

• poboljšana veterinarska zaštita na farmi

Implemented by:

Seite 24

Digestat

Kao krajnji nusproizvod biogas postrojenja dobija se visoko kvalitetno

organsko đubrivo koje se zatim iznosi na obradive površine.

Prednosti ovog organskog đubriva odnosno digestata su sledeće:

• intenzitet neprijatnog mirisa se smanjuje čak i do 90%

• uništavaju se patogene bakterije

• tokom proizvodnje biogasa povećava se pH-vrednost đubriva

• tokom proizvodnje biogasa đubrivo postaje tečnije pa se lakše

raspoređuje i prodire u zemljište, biljke brže usvajaju hranljive materije

iz njega

• skoro svi minerali koji su bili u ulaznim supstratima biće sadržani i u

digestatu

• Digestat može da 10-15 puta poveća prinose u organskoj proizvodnji,

posebno je efikasno usvajanje azota.

• 7,5 €/t sveže mase

Implemented by:

Seite 25

• Od obnovljivih izvoria

energije u Nemačkoj

bioenergija (energija

dobijena iz biomase) ima

najveći udeo, pa tek onda

hidroenergija i solarna

energija.

• Proizvodnja električne

energije iz OIE čini 32%.

• Biogas - dobar za

balansiranje u električnoj

potražnji, jer može da se

skladišti.

OIE - Nemačka

Implemented by:

Seite 26

Razlozi energetske tranzicije u Nemačkoj

Smanjenje emisije CO2 i CH4 iz poljoprivrede

Zaštita klime i životne sredine

Održiv razvoj energetskog sektora

Očuvanje fosilnih izvora

Smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva

Usporeniji rast troška goriva iz obnovljivih izvora u budućnosti

Razvoj novih tehnologija

Kreiranje novih radnih mesta, pogotovo u ruralnim sredinama

Razvoj novih tržišta

Implemented by:

Seite 27

Adekvatne mere i podsticaji u Nemačkoj

• Konstantna tarifa u periodu od 20 godina

• Prioriteti za povezivanje na mrežu

• 250 novih postrojenja godišnje

EEG 2000

• Bonus za energetske biljke

• Bonus za korišćenje toplote

• 450 novih postrojenja godišnje

EEG 2004

• Bonus za nove tehnologije

• ...za smanjenje emisija

• ...za korišćenje stajnjaka

• 1000 novih postrojenja godišnje

EEG 2009

• Novi sistemi

• Novi zahtevi u pogledu zaštite životne sredine

• 340 novih postrojenja godišnje

EEG 2012

EEG 2014

Izvor: Fachverband Biogas e.V, German Biogas Association

200 novih postrojenja u

2015. godini

Implemented by:

Seite 28

139 159 186 274 370 450617

8501.050

1.3001.600

1.7502.050

2.680

3.5003.711

3.891

5.181

6.268

7.766

8.213

8.5638.726

8.928

650

1.100

1.2711.377

1.893

2.291

3.097

3.352

3.637

3.905

4.177

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

8.000

9.000

10.000

Ins

talle

d e

lec

tric

ca

pa

cit

y

Nu

mb

er

of

bio

ga

s p

lan

ts

Years

Number of biogas plants in Germany

Installed electric capacity in Megawatt [MW]

© Fachverband Biogas e.V. / German Biogas Association

Broj biogas postrojenja u Nemačkoj i instalisana snaga

Implemented by:

Seite 29

Sektor biogasa u Nemačkoj

Implemented by:

Seite 30

Struktura biogas postrojenja u EU

Izvor: EBA, European Biogas Association

Poljoprivreda Organski

otpad Otpadne

vode Ostalo

Evropa:

17.240 (8000 MWel)

Nemačka:

10.000

(9.000 polj.biogas

postrojenja

– 5000 MWel)

Implemented by:

Seite 31

Bioelektrane u funkciji i u izgradnji u Srbiji

Elektrana na biogas Lokacija Instalisana snaga (MW)

1 Mirotin Energo Vrbas 1,5

2 Global Seed Čurug 0,6

3 Mlekara Lazar Blace 0,999

3,099

4 Alltech Senta 1,7 Tretman otpadnih voda

5 PIK Moravica Bačka Topola 2,0

6 Biogas Energy Ilandža 3,6

7 Bioelektra Botoš 0,6

8 Forkom Gornje

Suhotno 0,2

9 BGS Bač 2,0

10 BIOENERGO 808 Stara Pazova 0,7

9,07

13,869

Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije (Službeni glasnik, 2013): cilj je

dostići 30 MW ili 225 GWh električne energije do 2020. godine

Implemented by:

Seite 32

Koncept proizvodnje biogasa iz agrobiomase

Lokalno

snabdevanje

toplotnom

energijom

Stambeni

objekt na farmi

Toplota

Skladište stajnjaka

Štala

Obnovljive sirovine i ostaci iz

poljoprivrede

Stajnjak ili

osoka

Unapređenje

gasa

Biometan

Mreža

prirodnog gasa

Električna

mreža

Struja

Gasni motor Generator

CHP postrojenje

Izvor: FNR, e.V. Energetski usevi Primene u poljoprivredi

Os

tac

i od

ferm

en

tac

ije

Post-fermenter i

skladište digestata

Fermenter sa

skladištenjem gasa

Bio

ga

s

Implemented by:

Seite 33

Koncept intergrisanja biogas postrojenja Javni objekti/bolnice/škole

Izvor: ‘Biogas – uvod’, FNR, 2009

Implemented by:

Seite 34

Višestruka korist od biogasa u zavisnosti od potreba

krajnjih korisnika – različiti oblici primene

Source: ’Biogas, an all-rounder’, German Biogas Association, 2014

Implemented by:

Seite 35

Integrisanje biogas postrojenja

Implemented by:

Seite 36

Integrisanje biogas postrojenja

Implemented by:

Seite 37

Pregled feed-in tarifa za struju iz biomase prema EEG

zakonu u Nemačkoj

Instalisana

snaga

(Anlagenleistungsäquivalent)

Biogas

postrojenja

§ 44

Feed-in tarife za

postrojenja sa

bioragradivim

materijalom§ 45 Mala postrojenja na

stajnjak

§ 46

kWel ct/kWhel

≤ 75 13,66

15,26

23,733)

≤ 150

≤ 500 11,78

-

≤ 5 000 13,38

≤ 20 000

Implemented by:

Seite 38

Mala biogas potrojenja na stajnjak ≤ 75 kWel

1 kWel = 23,73 centi (narednih 20 godina)

Uslovi:

1. struja se generiše na lokaciji biogas postrojenja

2. instalisana snaga biogas postrojenja iznosi najviše 75 kWel

3. kao supstrat se koristi prosečno 80% stajnjaka na godišnjem nivou,

izuzev čvrstog i tečnog stajnjaka živine.

Implemented by:

Seite 39

Koncept malih do 75 kW biogas postrojenja

• visoke feed in tarife (23,73 evro centi)

• dodatne bonuse za tretiranje stajnjaka (min. 80%

supstrata mora da bude stajnjak)

• biomasa bonus (korišćenja silaže energetskih biljaka,

kukuruzne silaže sa peridom retencije od 150 dana)

Implemented by:

Seite 40

Uslovno grlo

1 UG = 1 krava muzara

1 UG = 6 tovljenih

svinja

1 UG = 294 koka nosilja

Implemented by:

Seite 41

75 kWel- biogas postrojenje (supstrati tečni i čvrsti

stajnjak)

Osnovni podaci o poljoprivrednom gazdinstvu:

220 krava muzara, kapacitet proizvodnje mleka iznosi 10.500 kg po

kravi na godišnjem nivou

200 ženskih teladi i 15 priplodnih bikova

ukupno 300 UG

250 ha poljoprivredne obradive površine, od toga:

- 110 ha intenzivnih pašnjaka

- 80 ha ekstenzivnih pašnjaka

- 60 ha obradive površine (kukuruzna silaža i pšenica/ječam)

Implemented by:

Seite 42

75 kWel- biogas postrojenje (supstrati tečni i čvrsti

stajnjak)

Investicija: 650.000 €

Operativni troškovi: oko 95.000 €/god.

Godišnja zarada: oko 145.000 €/god.

Dobit oko 45.000 €/god.

Supstrati:

Tečni stajnjak od goveda 6.000 t/god.

Čvrsti stajnjak od goveda 900 t/ god.

Ostaci hrane 50 t/ god.

Implemented by:

Seite 43

75 kWel- biogas postrojenje (supstrati: tečni, čvrsti

stajnjak i silaža)

• 250 ha poljoprivredne obradive površine, od toga:

- 110 ha intenzivnih pašnjaka

- 30 ha kukuruz

- 30 ha žitarice

- 80 ha ekstezivnih pašnjaka

• 230 krava muzara, prosečni kapacitet proizvodnje mleka iznosi 10.500 kg

• 200 ženske teladi

15 bikova za priplod

• ukupno 300 UGV

• 4 radnika: operater, 2 radnika, 1 pomoćnik

Implemented by:

Seite 44

Troškovi investicije: postrojenje

• 75 /kWel 5.500 – 12.000 €/kWel, u proseku 8.000 €/kWel

→(≈600.000)

• 150 /kWel 6,500 €/kWel

• 250 /kWel 6,000 €/kWel

• 500 /kWel 4,600 €/kWel

• 750 /kWel 4,000 €/kWel

• 1000 /kWel 3,600 €/kWel

=> Što je postrojenje veće, to su specifični troškovi investicije niži

Implemented by:

Seite 45

Troškovi za sirovine

• Stajsko đubrivo: dostupno na farmi = bez dodatnih

troškova

• Energetski usevi: 28 €/t

Implemented by:

Seite 46

Ključne brojke:

• 1UG (krava muzara) proizvede 0,15 kWel

• 100 krava muzara (1UG) → 15-20kWel

(ako koriste samo stajnjak)

• 200 krava muzara (1UG) → 33 kWel

(ako koriste samo stajnjak)

• Ukoliko se koriste energetski usevi smanjuje se broj UG

potrebnih za dotiranje stajnjaka, jer je prinos biogasa iz

energetskih useva 4-5 puta veći po toni sveže mase.

Implemented by:

Seite 47

Global Seed, Čurug

Izvor: GIZ, 2015

Implemented by:

Seite 48

Biogas postrojenje Čurug – osnovni podaci o

postrojenju - 600 kWel

Zemljana laguna za tečni

stajnjak

12.000 m³

Rezervoar za čvrsti stajnjak 5.000 m³

Digestor / Fermentor

(vodo i gasno nepropusan)

(glavni rezervoar, gde smeša

ostaje 45 dana)

4.000 m³

1000 krava muzara (plus telad) ukupno 2000 grla

Implemented by:

Seite 49

Biogas postrojenje Čurug – osnovni podaci o

postrojenju

Supstrati (receptura koja je korišćena prvih godina)

80% Stajnjak Tečni i čvsrti stajnjak

20% Silaža Silaža kukuruza, lucerke i presovani

rezarnci

Supstrati (receptura koja se sada koristi)

Tečni stajnjak: 55 m³ / dan

Čvrsti stajnjak: 18 m³ / dan

40 % biogasa

9-10 m³ uljani talog soje/suncokreta 60% biogasa

Implemented by:

Seite 50

Srbija – potencijali

• Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3.1 miliona

tona ekvivalenta nafte (drvna biomasa: 1.5 miliona i

poljoprivredna biomasa: 1.6 miliona)

• Srbija se kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope

obavezala da do 2020. godine osigura 27% od ukupne

potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije.

• 2009. godine donet set regulatorni akti (u sklopu globalne

inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom

staklene bašte)

Implemented by:

Seite 51

Srbija – zakonska akta

• Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz

obnovljivih izvora energije (2009./2013./2016)

• Zakon o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu,

izglasan 29.12.2015. - mogućnost zakupa poljoprivrednog zemljišta na

duži period za energetske zasade

• Nakon što stekne status povlašćenog proizvođača električne energije iz

OIE, pravni subjekat potpisuje sa EPS-om/EMS-om ugovor na 12

godina o otkupu električne energije po povlašćenoj ceni koja zavisi od

instalisane snage elektrane.

• Visina feed – in tarifa zavisi od instalisane snage i iznosi oko 18 evro

centi.

Implemented by:

Seite 52

Podsticajne otkupne cene – 2011/2016

Vrsta elektraneInstalisana snaga

Pel (MW)

Podsticajna

otkupna cena

(c€/kWh)

Vrsta elektraneInstalisana snaga

Pel (MW)

Podsticajna

otkupna cena

(c€/kWh)

Elektrana na biogas do 0,2 MW 15,66 Elektrana na biogas 0-2 MW 18,333-1,111 x Pel

Elektrana na biogas 0,2-1 MW 16,498-4,188 x Pel Elektrana na biogas 2-5 MW 16,852-0,370 x Pel

Elektrana na biogas više od 1 MW 12,31 Elektrana na biogas preko 5 MW 15

Elektrana na biogas od otpada

životinjskog porekla 12,31

Elektrana na biogas od otpada

životinjskog porekla x

Primer

Vrsta elektraneInstalisana snaga

Pel (MW)

Podsticajna

otkupna cena

(c€/kWh)

Vrsta elektraneInstalisana snaga

Pel (MW)

Podsticajna

otkupna cena

(c€/kWh)

Elektrana na biogas 0,2 15,66 Elektrana na biogas 0,2 18,111

Elektrana na biogas 0,99 12,352 Elektrana na biogas 0,99 17,233

Elektrana na biogas 1 12,31 Elektrana na biogas 1 17,222

Elektrana na biogas 2 12,31 Elektrana na biogas 2 17,593

Elektrana na biogas 5 12,31 Elektrana na biogas 5 15

Na osnovu Zakona o energetici (Službeni glasnik RS broj 145/14)

2011 2016

2011 2016

Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje

električne i toplotne energije (Službeni glasnik RS broj 56/16)

Implemented by:

Seite 53

Ko investira u postrojenja za proizvodnju biogasa?

• Vlasnik zemlje, farme, fabrike

• Zajednička postrojenja za biogas

• Nekoliko poljoprivrednika investira u jedno (veliko) postrojenje za

biogas

• Investitori

• Fond

• Saradnja između poljoprivrednika, investitora i operatera

• Sve strane zarađuju

• Mogu da dele rizike i prihode

• Ugovorni uslovi su ključ!

Implemented by:

Seite 54

Prednosti proizvodnje biogasa za region

Implemented by:

Nova radna mesta – od poljoprivrede do same biogas industrije

Generisanje dodatnog prihoda za opštine kroz poreze

Proizvodnja električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora

Fleksibilno i efikasno korišćenje biogasa

Smanjenje otpada

Smanjena zavisnost od uvoznih fosilnih goriva

Smanjenje uticaja na klimatske promene

Očuvanje životne sredine i zdravlja

Seite 55

Prednosti za poljoprivrednike

Implemented by:

Dodatni prihod

Proizvodnja digestata visokog kvaliteta

Fleksibilnost u korišćenju različitih substrata

Upravljanje stajnjakom u skladu sa standardima

Smanjenje otpada

Umanjen smrad i količina muva na farmi

Poboljšana veterinarska zaštita

Seite 56

Potrebni uslovi za razvoj biogas projekata

Implemented by:

Pristup konstantnom prilivu substrata

Usklađivanje interesa investitora i poljoprivrednika

Razvoj veština i iskustava u korišćenju biomase

Pristup sredstvima finansiranja

Pojednostavljenje procesa dobijanja dozvola

Stabilnost i izvesnost / mogućnosti na lokalnom nivou

Seite 57

Najvažnije lekcije iz zemalja EU

Razvoj biogas industrije u pojedinačnim zemljama

Evropske Unije je u direktnoj korelaciji sa merama

podrške vlada u tim zemljama

Sistem ’Feed-in’ tarifa je mnogo efikasniji od ostalih

primenjenih sistema subvencija u EU

Sistem podrške mora da bude stabilan i pouzdan.

Implemented by:

Izvor: EBA, European Biogas Association

Seite 58

Najvažnije lekcije iz zemalja EU

Biogas tehnologija je u zreloj fazi razvoja, sigurna i

efikasna ALI...

Neophodni uslovi za uspešne investicije u biogas postrojenja

su profesionalan pristup inženjerstvu (projektovanju),

izgradnji i upravljanju postrojenjem

Konsultacije sa nezavisnim biogas ekspertom su poželjne

i dobro je osloniti se na njihovo iskustvo i znanje

Implemented by:

Izvor: EBA, European Biogas Association

Seite 59

Osnovne barijere za razvoj biogas sektora u Srbiji

o Nepovoljne posticajne mere u prethodnom periodu kao i vakum u

prvoj polovini 2016. godine

o Više od 20 dokumenata od različitih institucija

o Nepravilno upravljanje otpadom i nedostatak motivacije da se

situacija promeni

o Politička nestabilnost ili nepoverenje u održavanje stabilnosti

o Nedostatak objektivnih informacija i saveta...

Implemented by:

Seite 60

Virtuelni prikaz biogasnog postrojenja:

http://www.esco.rs/biogas.html

Implemented by:

Seite 61

Deutsche Gesellschaft für

Internationale Zusammenarbeit

(GIZ) GmbH

Razvoj održivog tržišta

bioenergije u Srbiji

Bože Jankovića 39

11000 Belgrade

Serbia

Tel: +381 11 3912 507

E-mail: milica.vukadinovic@giz.de

zorica.crisolli@giz.de

I www.bioenergy-serbia.rs

Hvala na pažnji!

Milica Vukadinovic, Zorica Crisolli

Implemented by: