gnuzilla 16, april 2006 (rms specijal)

8/7/2019 GNUzilla 16, april 2006 (RMS specijal)

1/51


2/51

Sadraj

GNUzillaGNU/RMS

Uvodna re : ...............................................................3

U Beogradu...Intervju za GNUzillu...................................................4Dom omladine Beograda, 12. i 13. mart....................18

ivotno delo (pored GNU-a)GCC.........................................................................22

Korisno gradivoRichard Stallman (prevod: Nikola Kotur)

GNU Manifest..........................................................24Linux i GNU sistem...................................................31Zato softver treba da bude slobodan........................33Zato softver ne bi trebalo da ima vlasnike................43

GNUzilla

Magazin za popularizaciju

Slobodnog softvera, GNU, Linux i

*BSD operativnih sistema

KolegijumIvan Jeli

Ivan uki

Marko Milenovi

Petar ivani

Aleksandar Uroevi

Saradnici

Nikola Kotur

Slog i tehni ka obradaIvan Jeli

Prire iva

Mrea za Slobodan Softver

http://www.fsn.org.yu

URL adresa

http://gnuzilla.fsn.org.yu

Kontakt [email protected]

IRC kontakt

#gnuzilla na irc.freenode.org

2 / GNUzilla /April 2006

Sav materijal u ovom asopisu je objavljen pod GNU licencom za slobodnu dokumentaciju. Autorska prava pripadaju autoru.

Copyright (c) 2006 Free Software Network - FSN.

Permission is granted to copy, distribute and/or modify this document under the

terms of the GNU Free Documentation License, Version 1.2 or any later versionpublished by the Free Software Foundation; with no Invariant Sections, no

Front-Cover Texts, and no Back-Cover Texts. A copy of the license is included

in the section entitled "GNU Free Documentation License".


3/51

Uvodna re

April 2006 / GNUzilla / 3

Share the spirit of DebianOvaj broj GNUzille je ra en po sistemu Debian distribucije gotovoje kada bude spremno!


4/51

GNU/RMS

GNUzilla: Dobro ve e. Pre svega, dozvolite da

Vam poelim dobrodolicu u Srbiju i zahvalim nau e u u ovom intervjuu. Moda bismo mogli da po nemo Vaim predstavljanjem, recite nam neto osebi, Zadubini za slobodan softver i o tome kako jesve po elo.

RMS: To je opirnopitanje, proba u daodgovorim drugupolovinu. Sedamdesetihgodina ja sam bio deozajednice programera kojisu me usobno delilisoftver, i davali ga svimakoji su taj softver eleli.Dakle, iveli smo ivotomslobodnog softvera. A jasam bio u centru tezajednice, u Laboratorijiza Veta ku inteligenciju na MIT-u. To je bio centarzajednice, jer je sav softver koji smo koristili bio

slobodan. Imali smo sopstveni operativni sistem, kojisu uglavnom razvijali ljudi iz Laboratorije, i ja samse priklju io toj grupi da bih pomogao unapre enje ovog operativnog sistema na sve na ine na koje sammogao. Dakle, ive i ivotom slobodnog softvera jasam takav ivot i prihvatio.

( uje se zvonjava mobilnog telefona) ta sedoga a? Isklju ite to, molim vas. Ako imate prenosni ure aj za pra enje i nadzor, molim vas isklju ite ga odmah! Nemojte ekati dok nas ne

uznemiri. Isklju ite ga odmah. Ako policija eli dazna o emu pri amo, mo i e da pogleda snimak kada bude bio objavljen.

GNUzilla: Nastavite, molim.

RMS: Dakle, nakon to sam shvatio je ovakav na inivota dobar, da uklju uje prijateljski odnos premaokolini, po etkom osamdesetih zajednica je zbrisanakomercijalnim pritiskom. A softver koji smo delili,

na slobodni operativni sistem, je postao zastareo.Jer pojavili su se novi, mo niji, ja i ra unari, i na stari softver na njima nije mogao da funkcionie. Sve

je nestalo, osim mojih se anja na to kakav je taj ivot

bio. Suo io sam se sa mogu no u da ivot provedem kao korisnik vlasni kog softvera i, moda,kao proizvo a vlasni kog softvera, to bi zna ilo da ne bih smeo da delim sa drugima i da bih se nalaziou bespomo nom stanju. A ako bih pisao softver, onbi verovatno tako e bio oru e koje bi druge u inilo

podeljenima ibespomo nima.Razmiljao sam o tojmogu nosti, uporedio samje sam prethodnimna inom ivota koji mi jebio poznat, i zaklju io samda je jednostavno upitanju zlo. Potpuno zlo.Ma kakvu korist da jedonosio, drutveni odnosikoje je na in ivotavlasni kog softvera

nametao su bili zlo. Jer vlasni ki softver se zasnivana premisi koja korisnike dri podeljenima i

bespomo nima. Podeljeni su jer je zabranjeno delitisa drugima; bespomo ni su jer nemaju izvorni kd,to zna i da ne moete da prou avate funkcionisanje programa niti da ga menjate. Vlasni ki softverprogrameru daje mo koja ga stavlja u dominatanpoloaj u odnosu na korisnika. A ja sam zaklju io daje ta mo nepravedna, i da ne bi trebalo da postoji.Na neki na in sam bio poput abe iz one pri e, koja kada je stavite u vrelu vodu odmah isko i ali ako sevoda postepeno zagreva, aba ne prime uje da se

bilo ta deava. Nisam to nikada probao i ne znamda li se abe zaista tako ponaaju, ali tako kae pri a.Kada drugi po inju da koriste kompjuter, prva stvarkoju vide je vlasni ki softver, i svi drugi koje onipoznaju tako e koriste vlasni ki softver, tako da kada u u u datu oblast takvo se stanje ini normalnim, nikada nisu bili u situaciji da vide dapostoji neka druga mogu nost. Ja sam bio uprednosti, znao sam da postoji druga mogu nost, iznao sam da je pozitivna. I to mi je omogu ilo da

odbacim na in ivota koji name e vlasni ki softver. Dakle, 1983. sam zaklju io da je vlasni ki softver zlo, i da elim da se udaljim od njega. Ali to je bio teak

4 / GNUzilla / April 2006

RMS za GNUzilluGalerija O3ONE, 11.03. 2006.


5/51

GNU/RMS

zadatak, jer su 1983. svioperativni sistemi zatadanje modernera unare bili vlasni ki. A kompjuter ne moe dafunkcionie bez

operativnog sistema,potpuno je beskoristan utakvom stanju. Dakle,kako sam mogao dakoristim kompjuter izadrim slobodu? Pa,postojao je samo jedanna in koga sam mogao da se setim, a to je danapiem jo jedan operativni sistem koji bi bioslobodan softver - s obzirom da bismo ja i drugi

uklju eni u projekat bili njegovi autori, mogli bismoda ga na legalan na in u inimo slobodnim softverom. Kada sam razmislio o ovom pristupu,doao sam do zaklju ka da ga mogu ostvariti, radiosam na razvoju operativnih sistema preko desetgodina, u tome sam bio dobar, postojala je ansa daangaujem dovoljno ljudi za ovaj projekat, i tada bisvi bili u poziciji da slobodno koriste svoje ra unare.Odlu io sam da to i uradim, te sam u septembru1983. objavio po etak razvoja operativnog sistema

GNU, i zamolio druge da se pridrue i pomognu. Ujanuaru 1984. sam dao otkaz na MIT-u i po eo daradim na GNU-u. U tom trenutku mi je samo jojedna osoba pomagala na projektu. Ali tokomgodina mi se priklju ivalo jo ljudi, desetine, zatimstotine, hiljade, tako da sada ima preko milion ljudikoji rade na slobodnom softveru.

GNUzilla: Svi znamo za vau uvenu nezgodu sazaglavljivanjem tampa a, koja je konsekventnodovela do...

RMS: Ne, u pitanju je neka vrsta nesporazuma...

GNUzilla: Nesporazuma? Da li biste mogli dapoblie objasnite?

RMS: Nije bila u pitanju nezgoda, taj se tamparedovno zaglavljivao. Da se desilo samo jednom, nebih se mu io da razmiljam o nekakvim softverskimpromenama kako bih se izborio sa zaglavljivanjem.

Ali poto se tampa zaglavljivao po nekoliko putana dan, vredelo je razmisliti na koji bi na in trebaloizmeniti softver tako da zaglavljivanje papira u

tampa u bude manjeiritiraju e. Razmiljao samda dodam odre ene opcijesoftveru, npr. na in daobavestim korisnike da sepapir zaglavio. To je opcija

koja bi pomogla da seproblem rei, jer ako bi svivideli da se papir zaglavioneko bi otiao dotampa a i reio stvar,umesto da tampa ostanezaglavljen satima. S

obzirom da sam razmiljao o tome da dodamodre ene opcije koje bi pomogle u reavanjuproblema sa zaglavljivanjem, naiao sam na

prepreku: bilo je nemogu e izmeniti dati softver jernije bio slobodan. Softver je bio instaliran naposebnom ra unaru koji je upravljao tampa em. I bio je jedini neslobodni softver u itavoj Laboratoriji.A poto nije bio slobodan softver, nismo mogli da gaunapredimo. I tome je ne emu nau ilo - da je to bio jedini neslobodni softver na svetu, pomislio bih: Uredu, neko se ponaa kao kreten, ba tuno,iritiraju e, ali ta da se radi, s vremena na vreme sepojavi poneki kreten... Ali znao sam da je ovo samo

nagovetaj onoga emu su svi ostali korisnicira unara bili izloeni. Shvatio sam da je drutvenizna aj ovog slu aja mnogo ve i od zna aja konkretnog primera sa kojim sam se suo io. Upitanju je bio mali nagovetaj velikog problema.Tako da sam znao da je stvar bitna. I nagnala me jeda razmislim o eti kim aspektima; jer sam kasnijesaznao da neko, na drugom univerzitetu, imaizvorni kd upravlja kog programa za tampa pa sam na kraju, kada sam se tamo naao, otiao donjegove kancelarije i rekao: Zdravo, ja sam sa MIT-a, da li mogu da dobijem kopiju izvornog kda? Aon je odvratio: Ne, obe ao sam da ne dajem kopijeizvornog kda. Bio sam toliko besan da nisammogao da na em na ina da iskaem svoj bes. Nisam mogao da prona em re i kojima bih mu rekao koliko je njegov postupak bio lo kada je tako netoobe ao. Da odbije da pomae svojim kolegama.Otiao sam razmiljaju i ta je trebalo da mu kaemda sam bio dovoljno spretan. Razmislio sam ospornoj situaciji, i tada sam shvatio ta je uradio. U

kineskoj istoriji postoji uveni zli car, koji je tako e glavni negativac poznatog kineskog romana, iopisan je kao osoba koja kae: Radije bih izdao



6/51

GNU/RMS

itav svet, nego dozvolio da itav svet izda mene. On je samo govorio o o izdaji celog sveta, ali ovajovek koji je potpisao ugovor da ne sara uje sa

svojim kolegama je to zaista i uradio. On je potpisaougovor o uvanju poslovne tajne (NDA). On jerekao: Dajte mi softver, a ja u potpisati da ga ne u

deliti ni sa kim. Tako sam uz pomo zlog kineskogcara mogao da shvatim ta je u stvari ovaj ovekuradio. Izdao je ceo svet. Time sam doao do eti kogzaklju ka potpisivanje pomenutog ugovora jeogromna izdaja. Stoga, ne bi trebalo potpisivati oveugovore.

GNUzilla: Jedno pitanje: ta ako je softver zaistadobar, stabilan i funkcionalan, neki od vlasni kihdrajvera na primer, da li u tom slu aju ne bi trebalo

da pokuavamo da ih unapredimo...?

RMS: Molim vas, molim vas! Nemojte i i takodaleko da kaete stvari sa kojima se ne slaem.Svakako da moete to pitanje staviti na dnevni red ada ga ne pretvorite u negativnu argumentaciju.Vlasni ki softver je nemoralan jer stavlja korisnike ubespomo an poloaj. Spre ava ih da sara uju. Ponekad e vam takva situacija nakoditi. S vremenana vreme ete iskusiti koliko je takav poloaj

nepoten. Ali ne svakoga dana i sa svakimprogramom. Me utim, uvek je nepoten, uvek jenepravedan, uvek neispravan. Znate, ako ivite upolicijskoj dravi i ako niste poznati disident policijavas ne e uznemiravati svakog dana. Ali, i dalje nijeu redu iveti u policijskoj dravi. I ponekad ete u

ivotu iskusiti koliko je pogrean takav sistem. Alinije pogrean samo onim danima kada vam topokazuje. Pogrean je sve vreme.

GNUzilla: Hvala na toj metafori. Slede e pitanje Open Source naspram slobodnog softvera, Open

Source Initiative naspram Zadubine za slobodansoftver: da li biste dali svoj komentar o odnosu ovedve grupacije...?

RMS: Ok, dozvolite mi da to i uradim. Osnovnaideja Pokreta za slobodan softver je da korisnik trebada ima etiri osnovne slobode; nulta sloboda jesloboda da koristite program kako god elite, prvasloboda je mogu nost da prou avate izvorni kd programa i da ga menjate prema svom naho enju,

druga sloboda je sloboda da pravite kopije i delite ihdrugima, tre a sloboda se ti e mogu nosti da objavljujete izmenjene verzije kada to poelite ovosu etiri osnovne slobode koje korisnicimaomogu avaju kontrolu nad sopstvenimkompjuterom i da dobrovoljno sara uju u zajednici.Dakle, ovo su slobode koje treba da imaju svikorisnici ra unara. Ova ideja, koja je eti ka, politi ka i drutvena ideja, je osnovna ideja Pokreta zaslobodan softver. Pokret za slobodan softver je

drutveni pokret, pokret iji je cilj sloboda, slobodakoja omogu ava postojanje zajednice. Mi zastupamostav da je oduzimanje gorenavedenih slobodapogreno, da je nemoralno i usmereno protivdrutva. To je napad na prava koja ljudi imaju. Ipozivamo sve da nam se pridrue, i vrsto stoje u

odbrani ovih prava, dabismo zatitili slobodu ispre ili bilo koga da nam jeoduzme. Ova ideja je nekimadonekle okantna. Onimakoji su navikli na stav da suivotne vrednosti pitanjeudobnosti i profita. Kojimane pada na pamet da se boreza svoju slobodu. Koji sepitaju kako mogu da boljeobave posao i kako mogu dazarade novac. Za njih se tupri a zavrava. Tako sutokom devedestih, kako je

GNU+Linux dobijao napopularnosti i kada sumilioni po eli da ga koriste,



7/51

GNU/RMS

mnogi od njih odbacili ideju slobode koja je bilamotiv za razvoj GNU-a i jednostavno rekli: Ovo jemo an, pogodan sistem koji moemo da jeftinokoristimo. I to je sve. Tako da su se do 1998. razviladva razli ita pristupa u naoj zajednici. S jednestrane je bila filozofija Pokreta za slobodan softver

koja kae ovo je pokret za odbranu nae slobode dasara ujemo, pridruite nam se i vrsto zaloite za slobodu a sa druge filozofija koja kae ovo jemo an i pouzdan sistem, jeftin u eksploataciji,veoma pogodan... i to je sve to kau. Tako su 1998.skovali drugi naziv umesto termina 'slobodansoftver'. Skovali su termin Open Source (otvorenikd). Tako ova dva filozofska pristupa koristerazli ite termine da bi opisali ono to radimo, i kadabirate termin time birate i filozofiju koju ete

podrati. Ako vam je stalo do slobode, molim vaskoristite izraz 'slobodan softver'.

GNUzilla: Oni koji podravaju Open Source voleda kau...?

RMS: Molim vas, nemojte mi postavljati pitanjagovore i ta rade oni iz suprotnog tabora! Takav mise pristup ne svi a. Bolje pitajte ta treba raditi izato.

GNUzilla: Ono to sam eleo da kaem je dapodravaju koegzistenciju slobodnog i neslobodnogsoftvera...

RMS: Ve ina njih podrava takav stav.

GNUzilla: Upravo tako, zar tu poenta nijepromaena s obzirom da tako e tvrde kako je opensource, odn. slobodan softver tehni ki superioran uodnosu na vlasni ki softver?

RMS: Ono to oni zaista tvrde je da e uglavnombiti superioran. O igledno je da nije uveksuperioran. Znate, ljudi koji piu vlasni ki softverrade neto to je nemoralno. Ali to ne zna i da suglupi, ili nesposobni. Open Source tabor tvrdi kakone mogu biti uspeni, jer time to ne dozvoljavajukorisnicima da u estvuju u procesu stvaranjasoftvera staju na put sopstvenom uspehu. Ali nekiod njih su inteligentni, i svoj posao u svakom slu aju

obavljaju dobro. Ne u tvrditi da je vlasni ki softver uvek loe napisan. Tako e ne u tvrditi da je slobodan softver uvek dobro napisan. Ali u sigurno

ustvrditi da je vlasni ki softver uvek nemoralan.Uvek je prepreka slobodi. Tako i utvr ujemo koji jesoftver vlasni ki to je softver koji gui slobodu. I toje uvek neispravno. Neispravno iz eti kih razloga.Zbog toga to pristalice Open Sourcea radijezaobilaze pomenuta eti ka pitanja, i ne slau se sa

njima, ne mogu ih ni reiti, izabrali su opciju da ih nereavaju. I u tome je velika razlika izme u nas. Sobzirom da oni samo preporu uju odre eni razvojni model i kau da obi no proizvodi tehni ki superioran softver, s vremena na vreme e sepojaviti vlasni ki program koji e biti tehni ki superioran, i tada e oni ostati bez argumenata. Nemogu re i da je eti ki neispravno koristiti odre eni razvojni model koji obi no ne funkcionie kakotreba, posebno ako neko uspe da do e do tehni ki

zadovoljavaju ih rezultata uprkos kori enju tog uglavnom inferiornog modela. Na taj na in sebedovode u situaciju da se slau s tim da je vlasni kisoftver eti ki legitiman, dok je poenta nae pri e upravo u tome da je on eti ki nelegitiman. Ako nepotuje vae slobode, uopte ne bi trebalo da postoji.Dakle, kada se postavi pitanje da li je koegzistencijaslobodnog i neslobodnog softvera mogu a, odgovorje da je naravno mogu a jer se deava; ako vidite dase neto deava to dokazuje da je mogu e. Ali to ne

bi trebalo da se deava. Ne bi trebalo dakoegzistiramo sa neslobodnim softverom.Neslobodni softver je zlo. U pitanju je drutveniproblem, i cilj Pokreta za slobodan softver je da reitaj problem. Cilj Pokreta za slobodan softver je daobezbedi softverske slobode svim korisnicimara unara.

GNUzilla: ta mislite o izjavama onih koji piuvlasni ki softver da u slu aju kada bi pisali slobodan softver ne bi bili u situaciji da zara uju? Da li je toispravno stanovite?

RMS: Moglo bi da bude. Pretpostavljam da jeponekad to slu aj, a ponekad nije. Ali to nemanikakve veze. Recimo da je neko u situaciji da zaraditako to e se loe ponaati prema drugima. I ako bise ponaao dobro, ne bi mogao da zaradi novac. Ibio bi u istoj situaciji kao i milioni nezaposlenih.Dakle, sa eti kog stanovita, kakav se zaklju ak moe izvu i? Zaklju ili bismo da se ne smete loe

ponaati prema drugima i ako to zna i da ete biti nezaposleni poput miliona drugih ljudi, onda imateozbiljan problem i nadamo se ete na i nekakvo



8/51

GNU/RMS

reenje, ali ovo nije reenje. Loe postupanje premadrugima nije reenje. To ne smete da radite.

GNUzilla: ta je sa obi nim korisnicima? Oni nisuuvek zainteresovani za slobodan softver, ve zanajbolji softver, softver koji najuspenije zadovoljava

njihove svakodnevne potrebe. Kako moemo dopretido njih, kako Vi dopirete do njih?

RMS: Pre svega, oni koji ne cene sopstvenuslobodu obi no je izgube. Oni su napravili pogreanizbor u vezi sa onimto je vano u ivotu.Ako misle da jenjihova trenutnaudobnost bitnija od

njihove slobode, timebiraju put u ropstvo.Ikako drutvo sve viekoristi kompjutere usvim oblastima svogdelovanja, bi e svetee zadrati bilokakav oblik slobodeako izgubimo kontrolu nad sopstvenim softverom.Dakle, ti ljudi su loe izabrali svoje vrednosti, i sve

to moemo da uradimo je da im na to ukaemo.Nema svrhe ignorisati sr problema, moramo seusredsrediti na sr problema, a to su individualnevrednosti. ta je vano u ivotu da li je toudobnost, ili kvalitetan na in ivota u kome su ljudislobodni? Naravno, programeri koji piu vlasni kisoftver ohrabruju fokusiranje na kratkoro nuudobnost; nije slu ajno da Microsoft koristi slogan:Gde elite da budete danas? (Where do you wantto go today?), dok s druge strane mi koristimoslogan: Kako elite da provedete ostatak ivota?

GNUzilla: Da li mislite da je mogu e dopreti dosvih tih ljudi i uspeno im objasniti...?

RMS: To je smeno pitanje, jer nije potrebno dadopremo do apsolutno svih i nijedan argumentnikada ne moe odgovarati ba svima, time u sutinipostavljamo veta ku prepreku koju uopte nemoramo pokuavati da presko imo. Moemodopreti do odre enog broja ljudi, i to je ono to je

vano.

GNUzilla: Moje pitanje se u stvari odnosilo na

kriti nu masu...?

RMS: Ko zna! Ko zna! Jer jedino to moe pruitiodgovor na to pitanje je odgovor na: Kako e sve tona kraju ispasti? A to ne moemo znati. Smeno jepostaviti takvo pitanje. Pitanje koje treba postaviti je

ta je najbolja stvar koju moemo uraditi da bismoizborili slobodu. I onda to treba da uradimo. Uprincipu, kada se borite za slobodu ne znate da liete pobediti. Ako ekate dok ne budete sigurni da je

to mogu e, to zna i da stojite po strani u klju nim vremenima. Tako da nesmete postavljati to pitanje.Ovo je najbolje to mogu dakaem. Tako da bi to trebalo ida uradimo. Osim ako vi

nemate bolju ideju.

GNUzilla: Trenutno ne...Drugi deo pitanja koje sameleo malo as da postavim jeta je sa ljudima koji nisusvesni da su izgubilislobodu? Oni nisu svesni da

postoji izbor, kako moemo dopreti do njih?

RMS: Pa, oni ne samo da ne znaju da su izgubilislobodu, one ne znaju ni koje su to slobode, nikadanisu saznali za ideju da ove slobode uopte mogu dapostoje. Tako da im ni nedostaju. Dakle, ta treba dauradimo: treba da obavestimo ljude da ove slobodepostoje, kako bi mogli da shvate da je druga ijeustrojstvo ne samo mogu e, nego i da ve postoji. Dakle, do njih emo dopreti piu i lanke, dre i predavanja, moda vi imate neke druge ideje, dosadje isprobano dosta metoda. Ono to je vano je dakada god radite neto na GNU/Linuxu, nemojtepropustiti ansu da ljudima objasnite problemeslobode.

GNUzilla: Da li smatrate licemerima one kojikoriste GNU/Linux sa neto vlasni kog softvera?

RMS: Moda da, a moda i ne, u zavisnosti od togau ta veruju. Da biste bili licemer, morate se ponaatisuprotno svojim uverenjima. Dakle, ako bi nekorekao: Verujem da sav softver treba da bude

slobodan, a onda koristi neslobodan softver, on jelicemer. Opet, ako bi neko rekao:Mislim da jeneslobodan softver sasvim ok, a onda ga koristi, on



9/51

GNU/RMS

nije licemer ve samo pravi glupu greku.

GNUzilla: A ta je sa korisnicima slobodnihsistema koji koriste neslobodne audio i videoformate na svojim kompjuterima... ?

RMS: Pre svega, koriste neslobodan softver i to jeloe. Ali kori enje ovih neslobodnih formata je zanijansu gore od kori enja nekakvog drugogneslobodnog programa, jer to vie pomaeterairenost ovih formata ve i pritisak vrite na drugeda ih tako e koriste. Drugim re ima, u pitanju je mreni efekat. Dakle, kada promovieteneslobodne formate time to ih koristite i pomaetemreni efekat, nanosite drugima direktnu tetu.Vrlo je vano da odbijete da inite tako neto.

GNUzilla: A ta ako se koriste slobodni plejeri idekoderi za reprodukciju neslobodnih formata...?

RMS: Ali to to kaete nema smisla. Razlog zbogkojeg ove formate i nazivamo neslobodnim jesteinjenica da je nemogu e distribuirati slobodan

softver koji bi ih reprodukovao. Ako bi bilo de factomogu e distribuirati slobodan softver zareprodukciju ovih formata, onda bi u pitanju bili

slobodni formati.

GNUzilla: Da, ali ta je sa kompanijom AppleComputers i njihovim formatom h.264 koji se moereprodukovati slobodnim plejerima..?

RMS: Jeste li sigurni u to? Jeste li sigurni da semogu reprodukovati slobodni softverom, ili je upitanju moda delom slobodan a delom neslobodansoftver? To je centralno pitanje, i ja ne znampouzdan odgovor. Ako se moe reprodukovatisoftverom koji je u potpunosti slobodan, i akodistribuciju ne prate sudske tube, onda jedefinitivno u pitanju slobodan format i sve je u redu.Ali sasvim je mogu e da se radi o slobodnomprogramu koji koristi neslobodni plug-in. I modaniste primetili da je u pitanju plug-in koji nijeslobodan. Ako se radi o takvoj situaciji, onda je toloe, takav plug-in ne moemo da koristimo. E sada,zato bi neko bio u dilemi da li se radi o slobodnomplug-inu ili ne? Vidite, u naoj zajednici postoje

mnogi koji nikada nisu uli za stav da je vlasni ki softver nemoralan. I misle da je sutina u tome da senapravi mo an, pouzdan softver. Moda su samo

uli da se govori o Open Sourceu, a nikada nisu uli filozofiju Pokreta za slobodan softver. Dakle, kadaodlu e da naprave program, kau:Ok, napravi u plejer 'otvorenog kda' (open source), a zatimsaznaju da postoji format koji slobodan softver nemoe reprodukovati, ali da mogu upotrebiti

neslobodni plug-in, i pomisle:Ha, pa ovaj seproblem d lako reiti. Jednostavno u uklju iti mogu nost da moj plejer koristi ovaj plug-in. to senjih ti e, ovo predstavlja reenje. S obzirom danikada nisu uli za ideje slobode, nemaju razloga dau ovoj situaciji vide problem. Me utim, ako je vacilj sloboda onda je ova situacija veoma loa, akori enje neslobodnog plug-ina ne predstavljareenje. To je jednostavno predaja. Dakle, tamoemo da u inimo? Moramo nau iti druge da

odbace ovaj format, da odbiju kontakt sa ljudimakoji ga koriste. Da im kau:Dajte nam fajlove uformatima koje slobodni plejeri mogu dareprodukuju! U suprotnom, uopte ih ne elim,odlazite!

GNUzilla: Dakle, protivnik ste binarnih kodekakoji se koriste u nekim plejerima...?

RMS: Ti kodeci su vlasni ki softver. Ako ne moete

da dobijete izvorni kd, da ga prou avate, menjate iobjavite izmene, onda su eti ki neispravni. Tajneslobodni kodek, ba kao i svaki drugi neslobodniprogram, korisnike stavlja u bespomo an poloaj.Predstavlja lo odnos prema drugima.

GNUzilla: A ta je sa BSD licenci naspram GPL-a?

RMS: BSD licenca nije apsolutno ispravantermin. Naime, postojale su dve BSD licence, arazlika izme u njih je bitna. Me utim, obe predstavljaju licence za slobodan softver. U sutini,obe su eti ki ispravne. Svaka slobodna licenca je usutini eti ki ispravna. Jedna od BSD licenci je imalaozbiljan problem u praksi, to je sasvim dobar razlogda tu licencu ne koristimo, radi se o originalnoj BSDlicenci. I zahvaljuju i tom problemu, ubedio samBerkli da prihvati revidiranu BSD licencu, koja nemaspornu klauzulu. Stoga, nestaje i pomenuti problem.Sada, GNU GPL je bolji izbor u ve ini situacija, jer jeu pitanju copyleft licenca, tj. kao i sve ostale

slobodne licence daje vam mogu nost redistribucijeizmenjenih verzija, ali copyleft licenca ima specifi anzahtev koji kae da verzije koje ste izmenili tako e



10/51

GNU/RMS

moraju da budu slobodan softver. U ve ini slu ajeva ovo je dobra stvar, i u tim slu ajevima bihpreporu io GNU GPL pre nego revidiranu BSDlicencu. Ali, postoji nekoliko situacija kada je, izstratekih razloga, bolje koristiti revidiranu BSDlicencu.

GNUzilla: Kao to je slu aj sa formatom .OGG, naprimer?

RMS: Da. S obzirom da ima onih koji ne znaju o

emu se radi, objasni u - .OGG je projekat koji razvija slobodne medijske formate. I zaista elimo dasvi plejeri koji postoje podravaju .OGG format.Stoga smo zaklju ili da je strateki ispravnije stavitiupravo te formate pod revidiranu BSD licencu.eleli smo da svima koji ele da napravemultimedijski plejer olakamo posao to je viemogu e, ak i onima koji piu vlasni ke plejere.

GNUzilla: Zato ba i ovim poslednjim?

RMS: Zato to elimo da svi plejeri koji postojeimaju podrku za format .OGG. elimo da olakamo

kori enje ovog formata koliko je god mogu e.

GNUzilla: Za trenutak bih se vratio na pitanjevlasni kog i slobodnog softvera, i pitao Vas da lipostoji ijedna situacija u kojoj biste podralivlasni ki softver...?

RMS: NE! NE! Vlasni ki softver je uvek nemoralan.

GNUzilla: Hteo sam da vas pitam slede e.Kompjuterske igre, na primer. Izdava i ulau

milione...

RMS: To nema nikakve veze. Kako to moe imatiikakve veze? Kakvo nevano pitanje. Teko da bistemogli da opravdate nameru da ljude drite upokornosti time to ete re i da je za njih nemogu e da naprave softver koji ljude dri u pokornosti akone zarade novac. U redu, nema veze...Bolje je uoptene napisati program, nego napisati vlasni kiprogram.

GNUzilla: Moje pitanje bi glasilo, ta sa onimkorisnicima koji zaista arko ele igre, toliko da su



11/51

GNU/RMS

spremni da rtvuju svoju slobodu...?

RMS: Onda su budale! Samo zato to postojemilioni ljudi koji ne cene svoju slobodu i spremni suda je se odreknu zarad malo zadovoljstva, to nemenja vanost slobode. To samo zna i da su ti ljudi

budale...

GNUzilla: U redu, kako moemo prevesti tebudale na nau stranu?

RMS: Ne znam. Ne postoji jedan, magi ni odgovor.Moda moemo, a moda i ne.

GNUzilla: Ali moemo slobodno re i da je ve ina mla ih korisnika ra unara upravo privu ena

kompjuterskim igrama i drugim vidovima zabavnogsoftvera...?

RMS: Na veliku alost, na veliku alost...

GNUzilla: Da li vidite ikakvo reenje na horizontuza...?

RMS: Ne znam, ne znam! Ve sam vam odgovorioda ne znam, zato mi stalno postavljate isto pitanje?!

Da znam, rekao bih prvi put kada ste pitali. Molimvas, ne volim da nadamnom vre takav pritisak. Akosam vam dao odgovor, nemojte me pitati: Da li jemogu e napraviti neki izuzetak? Ve sam vam odgovorio...

GNUzilla: U redu, izvinite... Sluaju i snimakjednog od vaih predavanja, uo sam da ste nazvaliKorporaciju nVidia invidious (nepravedan;zlonameran; neprijatan)...

RMS: Da!

GNUzilla: .. i da vam se ne svi a praksa ovekompanije da objavljuje neslobodne drajvere, madaste prokomentarisali da su stabilni i kvalitetni...

RMS: Ne, to poslednje nisam rekao. Mislim danisam rekao bilo ta o tim drajverima, osim da nisuslobodni. Ne verujem da sam ih ikada koristio.Sigurno je da ih ne bih svesno instalirao na

sopstvenom ra unaru.

GNUzilla: Moe li se re i da, sli no zamci koju

predstavlja programiranje u Javi (the Java trap),postoji i zamka programiranja u OpenGL-u (theOpenGL trap)? Jer ako elite da pokrenete, naprimer, potpuno slobodnu igru koja zahteva 3Dakceleraciju na nVidijinoj kartici, to je gotovonemogu e bez neslobodnih drajvera? Va komentar?

RMS: Tu definitivno postoji zamka. O konkretnompitanju koje ste postavili nisam paljivo razmiljao.Ono to mogu da kaem je da je u pitanju velikiproblem. injenica da postoji grafi ki hardver za koji slobodan softver ne moe da ponudi podrku,jer hardverske specifikacije predstavljaju tajnu, jeveliki problem. Ono to bih ja eleo su dobrovoljcispremni da pomognu Zadubini za slobodan softveru procesu stvaranja direktorijuma hardvera koji bi

sadrao spisak modela koji funkcioniu, odn. nefunkcioniu sa slobodnim softverom. I proizvo a a koji sara uju, odn. ne sara uju sa tvorcima slobodnog softvera. Pritisak na proizvo a e koji odbijaju saradnju bi se na taj na in poja ao. Ova situacije nije ista kao ona sa Javom. Vidite,implementacija Jave kompanije SUN nije slobodansoftver; Mesa, slobodna implementacija OpenGL-a,jeste slobodna, ali joj je neophodan drajver i problemje u tome to ve ina proizvo a a hardvera odbija da

sara uje sa nama.

GNUzilla: nVidia je, u vie navrata, izjavila da birado pruila vie pomo i zajednici slobodnogsoftvera, ali potpisani su mnogi ugovori o uvanjuposlovne tajne i da oni nisu pravi vlasnici datetehnologije. Da li je to samo izgovor...?

RMS: U pitanju je samo izgovor! Voleo bih dau estvujem u javnoj raspravi sa nekim od tih ljudi dabih mogao da mu ukaem da bi za slede ugeneraciju svojih kartica mogli jednostavno da uradespecifikacije za komunikaciju sa ipom na takavna in da im ne e biti potreban nikakav ugovor, i da mogu da ih objave. Dakle, ak i ako zanemarimoeti ku (ne)ispravnost ugovora o uvanju poslovne tajne, potpisivanje spornog ugovora se definitivnomoe izbe i za onaj deo koji je nama potreban.

GNUzilla: U redu. Da nastavimo...

RMS: To e morati da ide bre. Postavili ste punopitanje koje ovde ne vidim (gleda u ra unar i listupitanja na njemu), to e predugo trajati. Niste stigli



12/51

GNU/RMS

ni do devetog pitanja a rekli ste da ih ima dvadeset.Moramo da nastavimo.

GNUzilla: Ve sam postavio mnoga pitanja koja nevidite trenutno na ekranu, znam ih napamet, tako dae biti u redu...

RMS: Nije stvar u tome, ve da e ovim tempom intervju trajati satima. Nisam mislio da e trajatisatima!

GNUzilla: U redu je, zavri emo relativno brzo.Pitanje dvojnog licenciranje Qt-a, da li biste toprokomentarisali? Da li se radi o dobroj ili loojpojavi?

RMS: Ja sam im predloio takvo reenje, kao na inda ih ubedim da svoj softver u ine slobodnim.

GNUzilla: U redu, ali da li smatrate da je to boljipristup od samo jedne licence...?

RMS: To pitanje nema smisla. To je kao da pitateda li je bolje pea iti ili se voziti kolima. O igledno da zavisi od okolnosti. Pre svega, da objasnimo oemu se radi. Oni su tvorci softvera koje su u inili

dostupnim svima pod slobodnom licencom. Sada jeto GNU GPL. Ranije su koristili druga iju licencu,koja se zove QPL. U isto vreme nude mogu nost danaprave izuzetak, dozvoljavaju i drugima da koristeisti softver na drugi na in. I to rade za nov anu nadoknadu. Dakle, da li je to pogrean pristup? Pa,to nije najbolji izbor, verovatno da ja to ne bihuradio. Ali, realno se ne radi o pogrenoj stvari. Dasu izdali softver pod revidiranom BSD licencom biobi svima dostupan pod istim ovim uslovima.Mislimo da nije pogreno izdati softver podrevidiranom BSD licencom i re i da svi mogu da gakoriste u neslobodnim programima. Ali, ako umestotoga kau:Platite nam i dozvoli emo da korisite nasoftver u neslobodnim programima, to je ue imislim da nije pogreno. A zbog toga to nam je istisoftver dostupan pod slobodnom licencom, softverpo sebi nije neslobodan. I upravo zbog toga mislimda je eti ki ispravan. I to je razlog zbog koga sam imupravo tako neto i predloio. Jer ranije QT uoptenije bio slobodan softver, nije bio dostupan naoj

zajednici. Tako da je ta promena, koju su napravilitime to su izdali svoj softver pod slobodnomlicencom i odlu ili da paralelno prodaju izuzetke,

u inila QT dostupnim naoj zajednici.

GNUzilla:Ono to sam hteo da pitam jeste da liovakva praksa obeshrabruje programere kojirazvijaju vlasni ki softver, jer moraju da plate znatnesume novca Trolltechu...?

RMS: Da je Trolltech izdao QT isklju ivo pod GNUGPL-om, jedino tada bi se mogao koristiti samo uslobodni aplikacijama. I to je ono to bih javerovatno uradio.

GNUzilla: A ta je sa Gtk? I ta biblioteka je izdatapod GPL-om...?

RMS: Ne, ne, ne! Pre svega, da objasnim... Qt je

skup alata za razvoj grafi kog interfejsa, koristi sepri izradi grafi kih aplikacija, upotrebi ete ga kada elite da dobijete menije, skrolbarove, i sve ostalo tobi se moglo koristiti u jednom grafi kom su elju. A Gtk je drugi takav skup alata. Napravljen je sazamilju da bude konkurent Qt-u u vreme kada je Qtbio vlasni ki softver. eleli samo da se prestane sakori enjem Qt-a. eleli smo da Gtk bude to lakekoristiti, tako da je izdat pod LGPL licencom, koja neinsistira na zahtevu da bude kori ena isklju ivo u

slobodnim aplikacijama. To smo uradili jer Qt nijebio slobodan, da je bio slobodan verovatno bismonjega i koristili. Drugim re ima, da problema nijebilo ne bismo pokuavali ni da ga reimo.

GNUzilla: Tako da danas imamo nekolikovlasni kih programa koji zaista i koriste Gtk, naprimer (zamislite imena tih programa zbog onogato sledi :) )...

RMS: Ne pominjite imena tih vlasni kihprograma!!! Time ih promoviete, a to ne bi trebaloda radite.

GNUzilla:U pitanju je bila samo ilustracija...

RMS: Nije me briga! Nisam siguran da elim danastavim ovaj intervju, ne svi a mi se njegov tok, nasnimku su stvari od kojih su neke prili noanatagonisti ne a druge jednostavno ne elim nasnimku onoga ime se bavim. Kao to je pominjanje

programa za koje ve ina ljudi verovatno ranije nijeula, jer bi se mogli odlu iti da ih koriste. elim da

obe ate da to vie ne ete raditi.



13/51

GNU/RMS

GNUzilla: Obe avam...

RMS: Moda bi ta imena mogla da budu izbrisanasa snimka...

GNUzilla: Potrudi emo se da vam udovoljimo.

RMS: Hvala. Vidite, ako govorite drugima oneslobodnim programima za koje nisu uli, to ihmoe navesti da ove programe i koriste. Ako bismopomenuli Windows, ne bi postojala opasnost dave ina po prvi put za njega uje gledaju i ovaj snimak. Za njega su ve uli. Tako da ne bi bilo nikakve tete ako bismo razgovarali o Windowsu.Ali ako bismo pri ali o neslobodnim programima za

koje nisu uli, moda bi se odlu ili da ih koriste, i mi bismo bili uzrok jo ve eg kori enja ovih programa. Trebalo bi da pazimo da to ne inimo.

Dakle, to je ta no. Dok je Qt bio neslobodan, moralismo da se osiguramo da Qt ne postane de factostandard. Stoga smo morali da osiguramo da ineslobodne aplikacije mogu koristiti Gtk. Me utim,danas je situacija druga ija, Qt danas jeste slobodan,te danas nemamo tako vaanog razloga da se sanjim nadme emo. Ali je ve na neki na in prekasno.

Ve smo objavili Gtk pod labavijom licencom. I to jeprili no teko promeniti.

GNUzilla: Kako se Vi ose ate kada znate dakorporacije koriste Gtk za razvoj neslobodnog,vlasni kog softvera?

RMS: Tako to mislim da je vlasni ki softver zlo.On je zlo koristio Gtk ili ne.

GNUzilla: Dakle, ne ose ate krivicu zbog toga toste upotrebili LGPL za Gtk?

RMS: Ne! Ne ose am krivicu, s obzirom naopasnost s kojom smo se tada suo avali o igledno je bila u pitanju ispravna odluka. To jest, o igledno jeto bilo najbolje to smo mogli da uradimo. Ali takavje ivot, da smo mogli da se borimo na svimfrontovima u isto vreme i pobedimo, pobeda bi bilaosigurana, jedino mi je ao to nije tako.

GNUzilla: A ta je sa slobodnom implementacijomJave na kojoj FSF radi?

RMS: Molim, postavite pitanje.GNUzilla: U vezi sa ovom temom, ta ako se SUN

odlu i da svoju implementaciju Jave izda kaoslobodan softver, da li je sav trud uzaludan?

RMS: Ne, ako bi se SUN odlu io da svoju

implementaciju Jave izda kao slobodan softver,rekao bih da to verovatno ne bi u inili da se minismo toliko trudili da napravimo svoju, slobodnuverziju. Rekao bih... barem je problem reen. Uspelismo. Reili smo da omogu imo slobodno kori enje programa pisanih u Javi, i sada je to zaista tako;naravno, SUN je mogao da nam olaka posao da jeJavu ranije u inio slobodnim softverom, ali je glavnoto da smo postigli krajnji rezultat koji smo i eleli.

GNUzilla: Dakle, kao to je to bilo sa Qt-om?

RMS: Upravo tako. Reili smo problem sa Qt-om,on je sada slobodan, vie ne predstavlja problem.

GNUzilla: elim da vam postavim jedno pitanje, uvezi sa Jonom Johansenom i onim to on radi. Da lismatrate da je to doprinos zajednici, ono to jeuradio na dekripciji DVD-a i...?

RMS: U pitanju je vrlo vaan doprinos. Veliki brojljudi eli da koristi DVD format na svojimra unarima, i zahvaljuju i decss-u, u ijem je razvoju Jon Johansen u estvovao, to je sada mogu e.

GNUzilla: Dakle, postoji paralela izme u ovogpitanja i pitanja binarnih kodeka koje smo prethodnopomenuli?

RMS: Ta dva pitanja su u vezi, ali su razli ita.Legalni DVD plejeri su vlasni ki softver, i da samooni postoje, bilo bi isto kao u prethodnom slu aju saneslobodnim kodecima. Ono to je Jon Johansenuradio je da je napisao slobodan kodek. I to jepromenilo situaciju.

GNUzilla: Da li ga Vi koristite?

RMS: Ne. A evo i zato: najradije ne bih kupovaoDVD. Vidite, u mojoj zemlji, koja ne gaji previepotovanja za slobode bilo koje vrste, nije legalno

distribuirati decss. Po mom miljenju, postoje dvamogu a moralna pristupa, jedan je undergrounddistribucija, a druga je ne koristiti ga i ne gledati



14/51

GNU/RMS

DVD. Mislim da je u redu da ostali odaberu prvuopciju, ali ako bih ja to uradio mogu e je da biMPAA (Moving Pictures Association of America)uradila sve u svojoj mo i da to sazna i da me zatvori,tako da je najbolje da uopte ne gledam DVD.Filmske kompanije su me u glavnim podstreka ima

pritiska na zakonodavstvo da donese nove,restriktivne zakone koji bi nam oduzeli slobodu. A jane elim da im dam svoj novac. S obzirom da bi sestopostotni bojkot Holivuda mogao protuma iti kaopreteran, preporu ujem neto malo druga ije, kaem nikada ne pla ajte da biste pogledali film u bilokom obliku, osim ako nemate neki odre eni razlogda mislite da je verovatno dobar. Formalno gledano,ovo nije stopostotni bojkot Holivuda, ali je vrlo blizutome.

GNUzilla: Slede e pitanje, DRM ( Digital RightsManagement - Upravljanje digitalnim pravima) iliDigital Restrictions Management ( Upravljanjedigitalnim ograni enjima) kako vi volite da ganazivate, ta je sa tim pitanjem i u kakvoj je vezi satzv. legalnom kupovinom i preuzimanjem muzikeiz, na primer, web prodavnica kakva je iTunes MusicStore?

RMS: Digital Restrictions Management predstavljana in kreiranja multimedijskih sadraja u tajnomformatu kako bi im se otealo pristupanje. Ovakvoponaanje ometa pisanje slobodnog softvera koji bimogao da otvara date fajlove. I ve ina ovih formata,onih za koje su svi kodeci nedostupni, na nekinna in u estvuju u u DRM-u. Razlog zbog kog se specifikacije ovih formata ne objavljuju, razlog zbogkog su svi neophodni kodeci neslobodni, jeste utome da ovi kodeci ograni avaju samog korisnika,njihov je cilj upravo ograni iti korisnike! Sve njihovefunkcije su usmerene na ograni avaje korisnika, to jenjihov kona ni cilj. A sve ostalo predstavlja sredstvoza postizanje tog cilja. A ograni avati korisnika jezlo. Zato su ovi formati loi, zato i ne ele da uslienae elje i dozvole nam da napravimo slobodansoftver za ove formate. Ako bismo izdali slobodanprogram, korisnici vie ne bili ograni eni, i time binjihov kona ni cilj propao. Kona ni cilj je ograni iti javnost.

Ali, iTunes na neki na in predstavlja izuzetak.

Vidite, njihov format je tajna, i ograni ava korisnike,ali ograni enja nisu nepremostiva. Jer postoji na in da nareete obi an audio CD. A CD je slobodan

format. On ne ograni ava korisnike. To zna i da je pre u pitanju Digital Inconvenience Management(Upravljanje digitalnim neugodnostima) nego DRM.Preporu io bih da ako elite da koristite prodavnicuiTunes, obavezno odmah nareite muziku na pravi,standardni audio CD. Mada ako koristite

prodavnicu iTunes, softver kojim joj pristupate nijeslobodan. Tako da ne bi trebalo da ga koristite, nitida pristupate iTunesu.

GNUzilla: Jon Johansen je napisao slobodanprogram za kori enje prodavnice iTunes, koji sezove SharpMusique. Da li mislite da je to dobarna in da se koristi iTunes?

RMS: Izgleda da jeste. Ne znam sve relevantne

injenice, ali ako moete da koristite taj slobodniprogram za pristupanje prodavnici iTunes, platitemuziku a zatim je nareete na audio CD,pretpostavljam da je sve u redu.

GNUzilla: SharpMusique zaobilazi DRM, jer seDRM ne nalazi na samom fajlu, ve mu se dodajena samom kraju procesa preuzimanja. DRM se upotpunosti zaobilazi, te na kraju dobijate fajl kojiuopte nema ograni enja. Dakle, mislite da je to u

redu?

RMS: Da. Kori enje tog softvera moe bitinelegalno u Sjedinjenim Dravama, ali koliko moguda vidim eti kih problema nema.

GNUzilla: A ta je eti kim problemima kori enja . MP3 formata uopte?

RMS: To je interesantno pitanje. Pre nekolikogodina .MP3 je definitivno predstavljao problem, usmislu da je slobodan softver za kreiranje .MP3fajlova u Sjedinjenim Dravama uguenpatentima.Me utim, nedavno mi je neko rekao da jeodobrena licenca kojom se dozvoljava pisanjeslobodnog softvera za .MP3. Ali ne znam sveinjenice. U svakom slu aju, koliko ja znam,

slobodni MP3 plejeri su jo uvek u opticaju; alipoeljno je udaljiti se od MP3 formata i zameniti gaformatom Ogg Vorbis. Ali ne bih rekao da jekori enje MP3 formata direktno zlo. U pitanju je

problem koji moramo pokuati da reimo.

... Da li biste mi mogli re i dokle smo stigli sa



15/51

GNU/RMS

intervjuom?

GNUzilla: Osamdeset procenata je gotovo.

RMS: E, pa to je fino.

GNUzilla: GPL 3, DRM i odbijanje LinusaTorvaldsa da koristi GPL 3 za Linux kernel. Vakomentar?

RMS: Pre svega, Linux je samo jedan programme u hiljadama slobodnih programa u sistemuGNU/Linux. Trenutno je izdat pod verzijom dvaGPL-a. Kada kona no zavrimo GPL 3 i izdamo je,spremnu za kori enje, programeri koji rade naLinuxu ba kao i svi ostali koji rade na drugim

slobodnim programima i koriste GPL 2, mogurazmisliti o prelasku na GPL 3. Ja ne znam ta e oniuraditi, ali to njihova stvar, i nije ba toliko vano tase deava sa svakim pojedina nim programomme u hiljadama onih koji su pokriveni GNU GPL-om. Ve ina e automatski pre i na GPL 3, jer kau ovaj program se moe koristiti pod GPL-om verzije2, ili bilo koje slede e verzije, tako da im se GPL 3 pojavi, ovi programi e automatski mo i da se koriste pod GPL-om 3. Linux spada u manjinu koja

e se isklju ivo drati verzije 2. Ovde je glavni problem u tome ta bi GPL trebalo da kae o DRM-u. A GPL 3 ne kae puno toga to je u direktnoj vezisa DRM-om; ono o emu govori je tzv. tivoizacija,koja je u bliskoj vezi sa DRM-om. Vidite, postojekompanije koje bi da uzmu na slobodni softver istave ga u ku ne ure aje koji ograni avaju korisnika. Ali ako je slobodni program izdat pod GPL-om,morali bi distribuiraju izvorni kd, i to pod uslovimaGNU GPL-a, a korisnici bi imali slobodu daprou avaju izvorni kd i menjaju ga prema svojimpotrebama. To zna i da ako korisnici na u kd koji je zaduen za DRM, i izbriu ga, a zatimkompajliraju program i instaliraju ga na ure aj, ondataj ure aj vie ne e ograni avati korisnika. A s obzirom da je upravo ograni avanje korisnika njihovcilj, ovakvo ponaanje smatraju nepoeljnim. Tetrae na in da efektivno ukinu ove slobodekorisnicima. Zvani no ne mogu da kau korisnicima- vi ne smete da menjate ovaj program, jer bi toprekrilo uslove GPL-a, i mi bismo mogli njih da

tuimo, i to bismo sigurno uradili... ali dotle se ne bini stiglo jer znaju da se ne bi izvukli... tako da traenekakav na in kojim bi formalno dali korisnicima

slobodu da menjaju softver, ali u takvom obliku dato bude prakti no nemogu e. Na primer, obezbede se da promenjena verzija ne funkcionie. Na primer,da bi uopte funkcionisao softver mora da nosipotpis proizvo a a u obliku posebnog klju a. A vama taj klju ne ele da daju. Dakle, prodaju vam

ure aj, koji e odbijati da pokrene programe koji nisu potpisani odre enim klju em a koji vi opet ne moete dobiti. Time misle da vam daju jednuodre enu verziju naeg softvera, koji je napravljenada vam postavlja ograni enja... i ima ete pravo da dobijete izvorni kd, ali kada ga dobijete i izmenite,vaa verzija programa ne e mo i da funkcionie jer nije potpisana klju em proizvo a a. To je ono to pokuavamo da spre imo. Dakle, GPL 3 ovde nedoti e DRM, ve se ti e vae slobode da zaista

budete u mogu nosti da korisite svoju izmenjenuverziju programa. Koja e zaista funkcionisati kadaje instalirate, i obavljati isti posao sa istimdijapazonom podataka sa kojim je radila originalnaverzija.

GNUzilla: To je u vezi sa slede im pitanjem kojesam eleo da vam postavim, a to je ta mislite oobi aju proizvo a a da korisnike ograni avaju na hardverskom nivou, odn. da firmver u ine

vlasni kim na takav na in da izvrava isklju ivo njihov softver?

RMS: O igledno je da su bezobzirni. Jedan odefekata ove promene u GPL-u 3 jeste da vie ne emo i da koriste softver pod GPL-om da bi postiglitako neto.

GNUzilla: A ta je sa omogu avanjem da hardver,kao to je Microsoftov XboX, da radi saGNU/Linuxom?

RMS: Vae pitanje je dvosmisleno, jer imamo dveveoma razli ite situacije. Prvi slu aj: recimo da neko eli da napravi neki ure aj poput XboXa, i to eli dauradi koriste i GNU/Linux, i eli da ograni i korisnika na isti na in kao i XboX. To je o igledno bezobzirno, i GPL 3 e im zabraniti da tako netourade. Drugi, potpuno druga iji slu aj, ali se uklapa u ono to ste rekli, jeste da neko kupi XboX i odlu ida na njega instalira GNU/Linux. Tu nema

nikakvog problema. GPL 3 nita ne e re i o takvim situacijama. Bi e jednako dopustivo u budu nosti kao to je i sada.



16/51

GNU/RMS

GNUzilla: Ono to sam mislio je da je Microsoftveoma oteao kori enje bilo ega osim svog softvera, kako god se zvao, na XboXu 360. Daklespre avaju instalaciju i kori enje bilo kog softvera, osim svog sopstvenog. I to je bezobzirno zar ne?

RMS: Da, to je vrlo bezobzirno. Ne znam da li jeXboX 360 razbijen... Da li vi znate?

GNUzilla: Koliko ja znam, nije.

RMS: Plaio sam se da e do tako ne ega do i, ve godinama se kompanije trude da korisnike ograni ena takav na in, i korisnici su bili snalaljiviji. I sadasu izgleda kona no nali na ina da nas onemogu e, i

to je vrlo opasno. Ali ne vidim nikakvo reenje osimda se takvi ure aji ne kupuju, a to je veoma slaboreenje. Kada se sprovodi ovakva sistematskazlouptreba, i kada je jedino reenje ne kupitiodre eni proizvod, onda se nalazimo u loojsituaciji. Ono to bi trebalo da uradimo jeste da seorganizujemo koriste i demokratske vlade koje bi

zabranile takvu zlouptrebu. Ne bi trebalo da seuopte na emo u situaciji da naa jedina odbrana odzlouptrebe bude odbijanje da neto kupimo. Jer kadapostoji spor izme u bogate i organizovane grupacijei grupe pojedinaca, bogata i organizovana grupacijaobi no ima prednost. Jedini vid ublaavanja ove

razlike jeste demokratija, koja pojedincima dajemogu nost da glasaju i donesu zakone koji e ograni iti uticaj bogatih i organizovanih grupacija.

GNUzilla: Dakle, odgovornost za spre avanjekorporacijskih zlouptreba nae slobode lei naple ima demokratskih vlada?

RMS: Mislim da bi trebalo da bude tako... mislimda bi DRM trebalo da bude stavljen van zakona.

GNUzilla: Ovim emo privesti razgovor kraju,poslednje pitanje, ta koristite na svom ra unaru,GNU/Linux ili moda GNU Hurd?

RMS: Koristim GNU/Linux. Hurd jo uvek nefunkcionie kako treba da bi ga koristili obi ni


Novi lan GNUzilla ekipe


17/51

GNU/RMS

korisnici. A s obzirom da nemam vremena da li noradim na Hurdu, nema ni nekog posebnog razlogada ga koristim.

GNUzilla: Koju distribuciju GNU/Linuxakoristite?

RMS: Koristim Ututo, koji je jedna od retkihdistribucija koje su u potpunosti slobodan softver.

GNUzilla: Hvala vam na vremenu koje ste namposvetili.

RMS: Happy hacking!

GNUzilla: Happy hacking!

Razgovor vodio, preveo i priredio:

Petar ivani



18/51

GNU/RMS

IAKO JE PREGOVARNJE TRAJALO RELATIVNO DUGO, PRESVEGAUSLEDOBEZBE IVANJA SREDSTAVAZA STALLMANOVDOLAZAK, IPAKSMOUSPELI. NASVUSRE U , RMS JEBIOBLIZU, PA SMO UZ MALE AKROBACIJE USPELI DA GADOVEDEMO I U SRBIJU, I OMOGU IMO SVIM LJUBITELJIMAIDEJE SLOBODNOG SOFTVERA DA UIVO VIDE IDEJNOGTVORCA. STALLMAN JE VRLO DOBRO ISKORISTIO SVOJEGOSTOVANJE U SRBIJI, ODRAVI DVA ODLI NA GOVORA.NIONNIJEOSTAOKRATKIHRUKAVA, VEJEIZ BEOGRADAOTIAO PUNOG STOMAKA SRPSKE KLOPE I PUNOM TORBOMDISKOVA SA NAOM MUZIKOM. TREBA LI RE I DA NIJEKUPOVAO DISKOVE SLIKONSKIH TETA SA RUI ASTETELEVIZIJE? NIJEZGOREG...

Dakle, Stallmanov dolazak je obeleila epohalnata nost srpske eleznice pa je, za ime sveta, voz izZagreba stigao 45minuta ranije. Zato jedesetak minuta proveo uholu elezni ke stanice,to ga nije previe

potreslo. Poto je stigaouve e, taj dan je bioprakti no neupotrebljiv,pa je nakon kra e posetegostovanju Feliksataldera i Marsela Marsaotiao na spavanje.RMSu je gostoprimstvoukazala njegova, a i naaprijateljica Desiree

Miloevi , kod koje jeboravio tokom svoggostovanja. Dugujemoveliku zahvalnost Dez,pre svega to nam jepuno pomogla daStallmanu obezbedimosve to mu je potrebno.Kada smo kod toga, treba pomenuti da nije previezahtevan (iako kilometarski email koji alje

organizatorima svojih gostovanja govori suprotno), iprakti no je imao sve to mu treba, pa mu je bilodovoljno jedino obezbediti krov nad glavom. Kako

smo i o ekivali, bio je vrlo zadovoljan tim delomboravka, jer ni jedan hotel nije dolazio u obzir usledpotrebe ostavljanja pasoa, to RMS ne praktikuje.Zanimljivo je bilo i njegovo iznena enje savetomcarinika da se prijavi kada do e u Beograd, pa jeprva stvar koju nas je pitao kada smo se nali nastanici da li ivimo u policijskoj dravi.

Prva aktivnost koju je RMS imao je bio intervju zaGNUzillu koji ste ili ete pto itati. Ideja je bila da se intervju obavi u prostorijama galerije O3ONE u kojojsu pre njegovog boravka odrane radionice ipredavanja o slobodnom softveru u organizacijiumetni ke grupe Dez.org, u saradnji sa FSN-om.Pored toga to je RMS govorio za GNUzillu u tomprostoru, intervju je bio javan. Svi polaznici kursa sumogli da sluaju razgovor sa njim, uklju uju i sve

zainteresovane ljude kojisu znali za doga aj.Intervju je trajao oko satvremena i bio je vrlozanimljiv. RMS je bio

prili no ratobornonastrojen prema pitanjimakoja nisu bila previeokrenuta ka politi kojangaovanosti slobodnogsoftvera. Posebno mu jesmetalo pominjanje imenakompanije i proizvoda istihkoje su neslobodan softver,iako treba primetiti da se u

svojim nastupima nije libioda ih pominje. No, intervjuje proak prili no korektno,a publika je mogla da ujestvari o kojima retko govorito i jeste bio cilj. Svihdvadesetak pitanja jedobilo odgovore, pa je

sude i po materijalu koji smo dobili intervju uspeo.Pri prvom kontaktu sa njim se dalo primeititi da negubi vreme, pa u svakom trenutku slobodnogvremena otvara svoj laptop i nastavlja sa poslom.Tako je bilo i nakon intervjua, pa je vreme do


RMS u Beogradu, 11-14. mart

Stallman glavom, bradom i arapamaRaport sa gostovanja GNU izumitelja


19/51

GNU/RMS

polaska na "spavanje" proveo kuckaju i i itaju i knjige koje je pronaao u galeriji. Koristi naravnoEMACS u terminalu, ali kad mu treba X koristiGNOME i distribuciju UTUTO. isto da pomenemo,za one koje to interesuje.

Slede i dan je bio rezervisan za njegovo prvo

pojavljivanje u Domu omladine, a tema govorancijeje bila istorija i filozofija GNU pokreta i GNU/Linuxoperativni sistem. Prilikom organizacije svega smose vodili time da jedan govor bude upravo onakavkakav je i bio onaj prvi, odnosno pri a koju manjevie svi znaju ali koju svakako treba uti od idejnogtvorca. Odaziv publike je potvrdio predvi anja pasu sva mesta za sedenje bila zauzeta ve dvadesetakminuta pre po etka. Stallman je kasnio oko petnaestminuta. Poto se pojavio u prostoriji, ispra en

ovacijama publike, vreme uvodnog govoraorganizatora je iskoristio da uradi jo neto, pa jevrlo interesantno bilo gledati ga kako sedi u uglubine i kuca, u arapama naravno. Poto smo bilikratki, i predstavili sve to je trebalo predstaviti,Stallman je mogao da nastupi. Dobra uvertira zagovor, koja je prili no ugrejala atmosferu u pogonuje bila njegova konstatacija koju nam je ve rekao naelezni koj stanici, podred ega je dodao da se ne e

prijaviti, pa ako policija eli da ga uhapsi to moe dauradi. Poto je postavio ozvu enje koje je bilopotrebno u svoj dep na majici, saga o postankuGNU-a je mogla da po ne. Pri a je, kao to je ve pomenuto, manje vie poznata, mada je Stallmanmestimi nim duhovitim upadicama atmosferu drao

na visokom nivou. Nije propustio da pomene zatoFS pokret nije isto to i Open Source, ako se to moenazvati pokretom, kako je rekao. Naravno, EMACScrkva nije izostavljena iz programa, pa je na krajudoga aja obukao svoju sveteni ku ode u i blagosiljao sve prisutne posetioce. Iako u prvovreme nije bio puno posetilaca eljnih da mupostave pitanje, vremenom se broj zainteresovanihpove avao, pa su svi posetioci bili u prilici daprisustvuju otrom odgovaranju od strane RMS-a na

pojedina pitanja koja, ruku na srce, i nisu imalaprevie smisla. Ogroman broj zainteresovanih zafotografisanje i upoznavanje sa Stallmanom je svojtrenutak imao nakon bloka sa pitanjima posetilaca.Za vreme fotografisanja i svega ostalog, prikupilismo prili no veliki prilog za FSF prodajom GNUzna aka, kojih jedva da je ostalo. Cena je bilaprikladnija za nae prostore, pa se ispostavilo da jepuno ljudi pokazalo interesovanje za svojevrstan



20/51

GNU/RMS

suvenir, ija je kupovina pomogla FSF-u, ako nitaonda bar simboli no. Pored prodavanih zna aka, posetioci su mogli da dobiju GNU/Linux nalepnicekao i donatorske kartice za FSF. Na ovaj na in je vrlopozitivno zavreno prvo ve e Stallmanovog nastupaprilikom kog je pokazao da poseduje ogromnu

koli inu mentalne energije jer je na bini delovaopotpuno samouvereno i sigurno, i to je najvanijeperfektno argumentovano.

Sutradan je pored drugog nastupa Stallman imao ineformalni susret sa novinarima. Iako je planiranoda novinari popri aju sa njim u kafeu na prvomspratu Doma omladine, buka je uslovila zatvaranjevrata kluba u koji smo smestili jedan sto zaStallmana. Zainteresovane ekipe su obavile svojposao vrlo korektno, i kako se moglo saznati, i

Stallman je bio vrlo korektan. Posebno je pohvalnopojavljivanje ekipe PCTV-a, jer je ova emisijapoznata po blago re eno ispadima na ra un slobodnog softvera. Donekle je i razumljivo, zna seko je bio sponzor. No, bitno je to da je jo jednaredakcija otvorila svoje vidike i svom auditorijumupredstavila slobodan softver i njegovog idejnogtvorca.

Drugi Stallmanov nastup se ticao malokompleksnije i politi ki angaovanije teme. Za

razliku od prethodne ve eri, akcenat nije bio nasoftveru, ve na kompletnom pojmu autorskihprava, Copyrighta i zajednice u informati komdrutvu. Poseta nije bila identi na prethodnomnastupu, jer je njegova pri a ovoga puta bila prili no tee gradivo od teme prvog govora. No, jo jednomje oduevio, ovaj put ra unarskom precizno u argumenata i stavova koji su bili vrlo zanimljivi,naro ito kada je govorio o potencijalnim reenjimaza finansiranje umetnika putem odre ene vrsteporeza. Pose enost drugog nastupa nije bila velikakao prethodne ve eri, ali se videlo da je publika bilaizuzetno zainteresovana za temu, poto je Stallmanopet neto vie od sat vremena govorio bezprestanka, ovoga puta sa manje duhovitih upadica.Mora se primetiti da nije bio previe raspoloen, paje i sam rekao da je pospanost koju je ose ao celogdana glavni uzrok neto ble em nastupu te ve eri. S obzirom na temu, nije propustio da gledalitupojasni ta su DRM i Trusted computing, odnosnoDigital Restrictions Management i Treacherous

Computing. Te ve eri su se mogle uti i pikanterije poput toga zato "Free as in freedom" nije objavljenkao e-book i kako se Sony bavio pijunaom. Sa vrlo

izraenim akcentom na opasnost od novih pravilakoje velike kompanije, koje nije propustio daprozove, name u korisnicima govorio je i opomenutim idejama o regulisanju prava i prihodaumetnika. Sve u svemu, drugo ve e je bilo viepoliti ki hepening nego to je bilo gostovanje biveg

programera, to je posetiocima izuzetno odgovaralo.Panja slualaca i gledalaca je bila na visokom nivoutokom celog Stallmanovog izlaganja, pa se slobodnomoe re i da je i ovo ve e potpuno uspelo. Naravno, i tada je bilo entuzijasta koji su hteli da se hvataju ukotac sa RMS-om, a svi koji su postavljalineprikladna pitanja su proli kao i prethodne ve eri.Redovi za fotografisanje su ovaj put bili manji negoprethodne ve eri, pa je program bio zavren maloranije negoli dan pre.

Zaklju ak koji se da doneti nakon svega vi enog je da je srpska javnost imala prilike da vidi vrsnogpoznavaoca globalnih problema u informati komdrutvu. Ljubitelji slobodnog softvera su imali ansuda uju idejnog tvorca onoga u ta vrsto veruju. Sam Stallmanov nastup je bio fantasti an, i vrlo brzoje pokupio simpatije posetilaca njegovih govora.Pored tema koje su same po sebi veoma zanimljive,pravo je osveenje bilo gledati nekoga ko je na bini

ono to jeste i u privatnom ivotu, u navali ITmenadera sa svojim nakaradnim anglo-saksonskim



21/51

GNU/RMS

vokabularom. RMS je pokazao da je surovo iskren idirektan, manijakalno vredan i posve en onome toradi i nakon li nog iskustva sa njim moe se re i da je jedino ovek takvih kvaliteta mogao da se seti toga

ega se on setio.Fotografije i video zapisi Stallmanovih govora e

biti dostupni na internetu u narednom periodu. FSNe se potruditi da to bude to pre, a nadamo se daemo prona i na in i da korisnici sa slabom internet

vezom do u do ovih snimaka, kako bi Stallmanovaporuka otila to dalje.

~Ivan Jeli



22/51

GNU/RMS

NAJVANIJA STVAR KOJU JE, U OKVIRU GNU PROJEKTA,

RMS POKRENUO NEOSPORNO JE PRVI SLOBODANKOMPAJLER - GCC. VANOST POSTOJANJA SLOBODNOGKOMPAJLERA SE OGLEDA U INJENICI DA SVAKI PROGRAMKOJI POKRE EMO NA NAIM RA UNARIMA JEDNOM MORADA PRO E KROZ FAZU PREVO ENJA IZ PROGRAMSKOGJEZIKAUKOMEJEPISANUIZVRNIFAJL.

Po etakRMS je oduvek vie voleo da uzme tu kod (uz

dozvolu autora, naravno) na kome bi bazirao svojeprograme nego da pie sve od po etka, pa ni GCCnije bio izuzetak. Evoizvoda njegovog vi enjasamog nastanka jednog odnajkori enijih kompajleradananjice:

Malo pre pokretanja GNUprojekta, uo sam za FreeUniversity Compiler Kit,poznat pod skra enicomVUCK. (Holandska re koja

ozna ava slobodu po inje sa "v") Kompajler je bioprojektovan tako da podravavie jezika uklju uju i C i Pascal, i da podrava vieplatformi. Poslao sam pismo autoru sa pitanjem da liGNU moe da ga iskoristi.

Odgovor je bio odri an, navode i da je univerzitet slobodan, ali da kompajler nije. Tada sam odlu io da e moj prvi program u GNU projektu biti viejezi ki

multiplatformski kompajler.ele i da izbegnem pisanje celog kompajlera od po etka,

nabavio sam izvorni kos Pastel kompajlera koji je biomultiplatformski kompajler razvijen u laboratorijiLawrence Livermore. Podravao je, i bio napisan, uproirenoj verziji Pascal jezika koja je bila dizajnirana zasistemsko programiranje. Dodao sam podrku za C ipo eo da ga portujem na Motorola 68000 kompjuter.Morao sam da odustanem kad sam otkrio da je kompajlerupotreban ogroman stek, a na 68000 Unix sistemu je bilo

dozvoljeno koristiti samo 64k.Tada sam shvatio da Pastel kompajler radi tako toparsira kompletan ulaz u sintaksno drvo, pa onda drvo u

lanac "instrukcija", i onda kreira ceo izlazni fajl, bez

ikakvog osloba anja memorije u tom procesu. Tada samzaklju io da moram napisati ceo kompajler "od nule".Novi kompajler je nazvan GCC; nijedan deo koda Pastelkompajlera nije kori en, ali sam uspeo da prilagodim svojC parser.

Prva verzija je zavrena negde oko 1985 godine.Evo prvog pojavljivanja GCC-a u GNU manifestu:

Za sada imamo Emacs editor teksta sa Lisp-om zapisanje komandi editora, dibager na nivou izvornog koda,yacc kompatibilan generator parsera, linker, i oko 35alatki. Shell (interpretator komandi) je skoro zavren.

Novi portabilni C kompajlerje uspeo da kompajlirasamog sebe i mogu e je dae biti objavljen ove godine.

Inicijalni kernel postoji, alije potrebno dodati jomnogo stvari potrebnih dabi se emulirao Unix. Kadkernel i kompajler buduzavreni, bi emo u stanju

da distribuiramo GNUsistem pogodan za razvojsoftvera. Koristi emo TeXkao tekst formater, aliradimo i na nroff-u.Koristi emo slobodan,

portabilan X sistem. Posle ovoga emo dodati portabilniCommon Lisp, Empire igricu, program za tabelarneprora une, i stotine drugih stvari, kao i on-linedokumentaciju. Nadamo se da emo, u jednom trenutku,

mo i da pruimo sve korisno ta dolazi uz Unix sistem,pa i vie.

Prva stabilna verzija je bila 1.17 (9. januar 1988.) toje bilo dosta dobro jer je od 1989, kad je nastalora vanje Emacs/Xemacs, RMS usmerio sve svojenapore ka Emacs-u. Izgleda da je RMS u razvojuGCC-a u estvovao do 1997. kad je dolo do nastankaegcs projekta.

Egcs

Posle pojave firme Cygnus (firma koja je prualakomercijalnu podrku za GNU sisteme i GCC) kojuje osnovao Majkl Tajman, Majkl je postao glavna sila


GCC


23/51

GNU/RMS

koja je vukla dalji razvoj GCC-a. RMS je samo eleostabilan kompajler, ali nije postojao na in dazamrzne razvoj zahvaljuju i injenici da je GCC bio

objavljen pod GPL-om. Tada je nastalo ra vanje(fork) GCC projekta nazvano Egcs(Experimental/Enhanced GNU Compiler System).Evo izvoda o tome kako i zato je nastao:

Zato radimo ovo? Postalo je o igledno da je smerrazvoja koji FSF diktira za gcc2 suprotan sa stavovimamnogih lanova zajednice koji su uradili mnogo togatokom poslednjih godina. Zbog toga to je GCC najvanijiza publicitet FSF-a i GNU projekta, kao i injenica da jeGCC glavni kompajler za GNU sistem, stabilnost je

jedina stvar koja je njima vana. Sa druge strane,Cygnus, Linux, pgcc, Fortran hakeri su uradili ogromandeo posla koji jo uvek nije uao u sam gcc2 uprkosgodinama napora da se neke stvari urade.

Ova situacija je uzrokovala mnogo tekih re i na gcc2mailing listi to je sramota jer svi mi imamo isti cilj - a toje nastavak uspeha gcc-a, FSF-a i Slobodnog softverauopte.

Na po etku je sve to je ra eno u okviru egcs projekta bilo prosle ivano i gcc2 projektu, ali posleverzije 2.8.1 projekti su se potpuno razili. Verzija1.0 Egcs-a izdata 3 decembra 1997. je u potpunostibacila u senku FSF i GCC.

Egcs -> GccAko ste pomislili kako e sad uslediti krah Egcs

projekta i neverovatan povratak FSF-a u pri u, jerznate da na vaem ra unaru imate GCC, a ne Egcs,pogreili ste. Projekat koji je (pre utno) propao je biooriginalni GCC zahvaljuju i manjku ljudi ientuzijazma onih koji su ga razvijali.

U aprilu 1999. GCC je ugaen, a Egcs projekatpreimenovan u GCC:

[email protected]:

Drago mi je da najavim da je egcs tim kao kolektivpreuzeo dalji razvoj GCC-a. Ovo zna i da egcsupravlja ki komitet menja ime u gcc upravlja ki komitet, a da e budu e verzije gcc-a biti objavljivane od strane egcs tima (koji e se od sada zvati gcc tim). Ovo, tako e, zna i da e razvoj gcc-a postati potpuno otvoren (to je

dobra stvar).

DananjicaGCC je danas primarni kompajler za sve programe

za koje je potrebno da rade na to ve oj paletirazli itih procesorskih arhitektura. Pored toga to jepodrazumevani kompajler za GNU sisteme (pa tim iGNU/Linux), u njemu su kompajlirani i *BSDsistemi, Mac OS X, NeXTSTEP, kao i BeOS.

~ Ivan uki


Gcc 4.1

Tokom godina GCC, to je na po etku zna ilo GNU

C kompajler (GNU C Compiler), je prerastao u pravi

multijezi ki novi GCC, to jest u GNU kolekciju

kompajlera (GNU Compiler Collection). Poslednja

verzija - 4.1, objavljena 28. februara 2006. godine

direktno podrava Ada, C, C++, Fortran, Java,

Objective-C i Objective-C++ programske jezike, dok

za Pascal, Modula-2, Modula-3, Mercury, VHDL iPL/1 postoje odvojeni front-endi.

Gcc je u stanju da kompajlira programe za slede e

platforme: Alpha, ARM, Blackfin, H8/300,

System/370, System/390, IA-32 (x86) and AMD64,

IA-64, Motorola 68000, Motorola 88000, MIPS, PA-

RISC, PDP-11, PowerPC, SuperH, SPARC, VAX,

Renesas R8C/M16C/M32C, MorphoSys, A29K,

ARC, Atmel AVR, C4x, CRIS, D30V, DSP16xx, FR-

30, FR-V, Intel i960, IP2000, M32R, 68HC11,

MCORE, MMIX, MN10200, MN10300, NS32K,ROMP, Stormy16, V850 i Xtensa.


24/51

GNU/RMS

GNU Manifest koji se nalazi ispod je napisan odstrane Ri arda Stolmena na po etku GNU projekta, radi potrebe za ljudima koji bi u estvovali i podraliprojekat. Prvih nekoliko godina unapre en je skoronebitno da bi se ozna ili razvoji, ali sada izgledanajbolje da bude ostavljen bez daljih promena, kakavje i vi en od strane ve ine ljudi.

Od tog vremena, nau ili smo o odre enim estim nerazumevanjima koje bi bila izbegnuta da suupotrebljene druga ije re i. Primedbe dodate 1993-e

pomau da se razjasne ove nejasno e.Radi najauktuelnijih informacija o dostupnom

GNU sofveru, molimo vas da pogledate poslednjeizdanje GNU Oglasne Table. Lista je prevelika da biovde bila uklju ena.

ta Je GNU? Gnu Nije Unix!GNU, to zna i GNU Nije Unix, je ime za

kompletni Unix-kompatabilni softverski sistem kojija piem tako da bih ga mogao vratiti besplatno

svima koji bi mogli da ga koriste. (1) Nekolikodrugih dobrovoljaca mi pomau. Pomo u viduvremena, novca, programa i opreme je veomapotrebna.

Za sada imamo Emacs tekstualni editor sa Lispomza pisanje editorskih komandi, debager na nivouizvornih datoteka, yacc-kompatabilni parsergenerator, linker, i oko 35 korisnih programa. el(komandni interpreter) je skoro zavren. Noviportabilni optimizuju i C kompajler je kompajlirao

sam sebe i moe biti izdat ove godine. Inicijalnikernel postoji, ali potrebno je jo mnogo osobina dabi emulirao Unix. Kada kernel i kompajler budu

zavreni, bi e mogu e distribovati GNU sistem pogodan za razvoj programa. Koristi emo TeX kaoformater naeg teksta, ali radi se i na nroff-u.Koristi emo slobodni, portabilni X window sistem,tako e. Posle ovog doda emo portabilni Common Lisp, Empire igru, program za tabelarnaprora unavanja, i stotine drugih stvari, plus on-linedokumentaciju. Nadamo se da emo omogu iti sve korisno to normalno dolazi sa Unix sistemom, ivie.

GNU e biti u stanju da izvrava sve Unixprograme, ali ne e mu biti identi an. Napravi emo sva potrebna poboljanja, bazirana na naimiskustvima sa drugim operativnim sistemima.Posebno, planiramo da omogu imo duga imenadatoteka, brojeve verzija datoteka, sistem datotekakoji je otporan na padove, ekransku podrkunezavisnu od vrste terminala, i moda eventualnoLisp baziran prozorski sistem kroz koji bi nekolikoLisp i obi nih Unix programa delilo ekran. C i Lisp

e biti dostupni kao sistemski programski jezici.Pokua emo da dodamo podrku za UUCP, MITChaosnet, i Internet protokole za komunikaciju.

GNU je inicijalno namenjen mainama u68000/16000 klasi sa virtuelnom memorijom, zatoto su to maine na kojima e biti najlake napravljenda radi. Dodatni trud potreban da bi se namestio daradi na manjim mainama e biti ostavljen nekomeko eli da ga koristi na njima.

Da bi izbegli uasnu zabunu, molimo vas da

izgovarate `G` u re i `GNU` kako je to ime ovogprojekta.


Prevod: Nikola Kotur, LUG Novi Sad, http://kotnik.ns-linux.org

Korisno gradivo

Copyright (C) 1985, 1993 Free Software Foundation, Inc.

Dozvola je data svakome da pravi ili distribuje identi ne kopije ovog

dokumenta, na bilo kom prenosnom sredstvu, tako da su obavetenje o kopirajtu

i obavetenje o dozvoli sa uvani, i da onaj koji distribuje daje primaocu

dozvolu za budu u redistribuciju kao to je dozvoljena ovim obavetenjem.

Promenjene verzije ne smeju biti napravljene.

Richard Stallman

GNU Manifest


25/51

GNU/RMS

Zato ja moram pisati GNUSmatram da zlatno pravilo zahteva da ako mi se

svi a program, onda ga moram podeliti sa drugimljudima kojima e se tako e svideti. Prodavci softvera ele da podele korisnike i tako njimaovladaju, teraju i svakog korisnika da se sloi da

ne e deliti sa drugima. Odbijam da prekinemsolidarnost sa drugim korisnicima na ovakav na in.Ne mogu u dobroj nameri potpisati slaganje onedeljenju ili softversku licencu. Godinama samradio unutar Laboratorije za Veta ku Inteligencijuda bi pruio otpor takvim naklonostima i drugimnegostoprimstvima, ali na kraju one su otilepredaleko: nisam mogao ostati u instituciji gde su setakve stvari radile u moje ime protiv moje volje.

Tako da bi mogao nastaviti da koristim ra unare

bez sramote, odlu io sam da sastavim dovoljnukoli inu slobodnog softvera tako da bih mogaonastaviti bez ikakvog softvera koji nije slobodan.Dao sam ostavku laboratoriji za AI da bi negiraoMIT-u (Masacuse ki Institut Tehnologije) bilo kakavlegalni izgovor koji bi mi zabranio da napravimGNU i dam ga svima.

Zato e GNU biti kompatibilan sa Unix-om

Unix nije moj idealni sistem, ali nije previe lo.Osnovne osobine Unix-a izgledaju dobro, i mislimda mogu popuniti ono ta Unix-u nedostaje bez daga pokvarim. I sistem kompatabilan sa Unix-om ebiti pogodan za usvajanje za mnoge druge ljude.

Kako e GNU biti dostupanGNU nije javno vlasnitvo. Svakome e biti

dozvoljeno da modifikuje i redistibuira GNU, alinijednom distributoru ne e biti dozvoljna mo da prekine dalju redistribuciju. Drugim re ima,vlasni ke (proprietary) modifikacije ne e biti dozvoljene. elim da budem siguran da e sveverzije GNU-a ostati slobodne.

Zato mnogi drugi programeri ele dapomognu

Naao sam mnoge druge programere koji suoduevljeni GNU-om i ele da pomognu.

Mnogi programeri su nesre ni zbogkomercijalizacije softverskog sistema. Moda im

omogu ava da zarade vie novca, ali trai od njih dase ose aju u konfliktu sa drugim programerima, a neda se ose aju kao prijatelji. Fundamentalni akt

prijateljstva me u programerima je deljenjeprograma; trini dogovori sada u titpi noj upotrebiu osnovi zabranjuju programerima da tretiraju jednidruge kao prijatelje. Kupac softvera mora biratiizme u prijateljstva i potovanja zakona. Prirodno,mnogi odlu e da je prijateljstvo vanije. Ali oni koji

veruju u zakon esto se ne ose aju oputeno sa bilo kojim izborom. Postaju cini ni i misle da jeprogramiranje samo na in pravljenja novca.

Rade i na i koriste i GNU pre nego vlasni ke (proprietary) programe, moemo biti prijateljskiprema svima i potovati zakon. U dodatak, GNUslui kao primer koji inspirie i pozivnica za drugeda bi nam se pridruili u deljenju. Ovo nam moedati ose aj harmonije koji je nemogu ako koristimo softver koji nije slobodan. Za oko polovinu

programera sa kojima ja pri am, ovo je vaan vidsre e koji novac ne moe zameniti.

Kako Moete DoprinetiOd proizvo a a ra unara su potrebne donacije u

mainama i novcu. Od pojedinaca su potrebnedonacije u programima i radu.

Jedna od posledica koju moete da o ekujete akodonirate maine je da e GNU raditi na njima zaveoma kratko vreme. Maine treba da budu

kompletne, sistemi spremni za kori enje, sadozvolom za rad u podru jima za stanovanje, i bezpotrebe za softisticiranim hla enjem ili napajanjem.

Naao sam veoma mnogo programera koji sunestrpljivi da doprinesu delimi nim radom za GNU.Za mnoge projekte takav povremeni distribuiraniposao bi bio veoma teak za koordinaciju; nezavisnonapisani delovi ne bi radili zajedno. Ali za posebanzadatak zamene Unix-a, ovaj problem ne postoji.Kompletni Unix sistem sadri stotine korisni kihprograma, od koji je svaki dokumentovan posebno.Mnoge specifikacije interfejsa su fiksiranekompatibilno u sa Unix-om. Ako svaki pogramerkoji eli da doprinese moe da napie kompatibilnuzamenu za samo jedan Unix korisni ki program, i daga napravi da radi ispravno umesto originala saUnix sistema, onda e ovi programi raditi ispravnokada se sastave. ak i ako se dozvoli Marifijevomzakonu da napravi nekoliko neo ekivanih problema,sastavljanje ovih komponenata e biti jednostavanzadatak. (Kernel e zahtevati bliu komunikaciju i

bi e pravljen od strane male, uske grupe.)Ako dobijem donacije u novcu, moda u biti u

stanju da zaposlim nekoliko ljudi u smislu punog ili



26/51

GNU/RMS

povremenog radnog vremena. Plata ne e biti visokapo programerskim standardima, ali ja traim ljudekojim je pravljenje duha zajednice vano koliko ipravljenje novca. Na ovo gledam kao naomogu avanje predanim ljudima da posvete svojepune energije radu na GNU-u bez potrebe da

zara uju za ivot na drugi na in.

Zato e svi korisnici ra unara biti na dobitku

Jednom kada je GNU napisan, svi e biti umogu nosti da poseduju dobar sistemski softverbesplatno, ba kao vazduh. (2)

Ovo zna i mnogo vie od samog spasavanjasvakoga od cene Unix licence. Zna i da e mnogo uzaludnog dupliciranja truda sistemskog

programiranja biti zaobi eno. Ovaj trud umesto togamoe i i u napredovanje stanja umetnosti.

Kompletne sistemske izvorne (source) datotekebi e dostupni svima. Kao rezultat toga, korisnikkojem su potrebne promene u sistemu e mo i uvek slobodno da ih napravi za sebe, ili da unajmidostupnog programera ili kompaniju koji bi mu touradili. Korisnici vie ne e biti u milosti jednogprogramera ili kompanije koja poseduje izvornedatoteke i koja je jedina u mogu nosti da napravi

promene.kole e mo i pruiti mnogo bolje edukaciono okruenje tako to e ohrabrivati sve studente daprou avaju i poboljavaju sistemski kod.Harvardova ra unarska laboratorija je imala praviloda nijedan program ne sme biti instaliran na sistemako njegove izvorne datoteke nisu na uvidu javnosti,i podrala je to pravilo tako to je zaista odbila dainstalira odre ene programe. Ja sam bio veomamnogo inspirisan ovim.

Kona no opti trokovi razmatranja ko posedujesistemski softver i ko je ili nije odre en da se bavinjime e biti uklonjeni.

Aranmani koji se postavljaju u cilju teranja ljudida plate kori enje programa, uklju uju i licenciranje kopija, uvek navuku ogromni troak zadrutvo kroz mehanizme potrebne da bi se smislilokoliko (to jest, za koje programe) osoba mora daplati. I samo policajske drava moe nateratisvakoga da im bude posluan. Razmotrite svemirskustanicu u kojoj vazduh moe biti napravljen po

velikoj ceni: napla ivanje svakog ko die po litrivazduha moe biti fer, ali noenje gas-maske samera om ceo dan i no je netolerantno ak i ako bi

svi mogli priutiti da plate ra un za vazduh. I TVkamere svuda da bi videli ako ikada skinete maskusu van razuma. Bolje je podrati fabriku vazduha saporezom po glavi stanovnika i baciti maske.

Kopiranje svih delova programa je prirodno zaprogramera kao disanje, i isto toliko produktivno. To

mora biti tako i slobodno.

Neke lako opovrgnute zamerke GNUciljevima

"Niko to ne e koristiti ako je besplatno, zato to tozna i da ne mogu da se oslone na bilo kakvupodrku."

"Mora naplatiti program da bi platioomogu avanje podrke."

Ako bi ljudi radije platili GNU plus podrka negodobili GNU besplatno bez podrke, kompanija kojabi pruala takvu podrku ljudima koji su uzeli GNUbesplatno morala bi biti profitabilna. (3)

Moramo utvrditi razliku izme u podrke u formipravog programerskog rada i prostog odravanja.Ovo prvo je neto na koje se neko ne moe oslonitida dobije od prodava a softvera. Ako va problemnije deljen od strane dovoljnog broja ljudi, prodavae vam re i da se gubite.

Ako va posao ima potrebu da bude oslonjen napodrku, jedini na in je da imate sve izvorne kodovei alate. Onda moete uposliti bilo koju dostupnuosobu da popravi va problem; niste u milosti bilokog pojedinca. Sa Unix-om, cena izvornog koda ovostavlja van razmatranja za ve inu poslovnica. SaGNU-om e ovo biti lako. Jo uvek mogu e da u okolini nema dostupne i kompetentne osobe, ali ovajproblem ne moe biti svaljen na aranmanedistribuiranja. GNU ne eliminie sve svetskeprobleme, ve samo neke od njih.

U me uvremenu, korisnicima koji ne znaju nita ora unarima je potrebno odravanje: ra enje stvari za njih koje bi oni sami mogli uraditi, ali ne znaju kako.

Takva podrka bi mogla biti pruena od stranekompanija koje prodaju samo odravanje i podrkupopravki. Ako je istina da e korisnici radije potroitinovac za proizvod sa podrkom, onda e tako e biti voljni da kupe podrku imaju i proizvod besplatno.Kompanije za podrku e se takmi iti u kvalitetu i ceni; korisnici ne e biti vezani ni za jednu posebno.

U me uvremenu, oni od nas kojima nije potrebnapodrka e biti u stanju da koriste program bezpla anja podrke.



27/51

GNU/RMS

"Ne moete do i do mnogo ljudi bez reklamiranja,i morate naplatiti program da bi ste to podrali."

"Nema smisla reklamirati program koji ljudi mogudobiti dabe."

Postoje razne forme besplatnog ili veoma jeftinogpubliciteta koje mogu biti iskoritene da bi se

ra unarski korisnici informisali o ne emu kao to je GNU. Ali moe biti ta no da neko moe do i do mnogo vie korisnika mikrora unara prekoreklamiranja. Ako je ovo ba tako, posao kojireklamira uslugu kopiranja i slanja GNU-a zanadoknadu mora biti dovoljno uspean da bi platiosvoje reklamiranje, i vie od toga. Na ovaj na in,reklamiranje pla aju samo korisnici koji imaju koristiod njega.

S druge strane, ako mnogo ljudi dobije GNU od

svojih prijatelja, i takve kompanije ne uspeju, ovo epokazati da reklamiranje nije ba neophodno da bise GNU rairio. Zbog ega je to da zastupnicislobodnog trita ne ele da puste slobodnom trituda odlu i o ovome? (4)

"Moja kompanije zahteva vlasni ki (proprietary)operativni sistem da bi dobila na konkurentskojja ini."

GNU e izbaci operativni sistem iz kraljevstvakonkurencije. Ne ete mo i dobiti prednosti u ovoj

oblasti, ali tako e ne e mo i ni vai konkurenti da budu ja i od vas. Vi i oni ete se takmi iti u drugim oblastima, dok ete imati koristi zajedni ki u ovoj. Ako je va posao prodaja operativnog sistema, ne evam se svideti GNU, ali to je va problem. Ako jeva posao neto drugo, GNU vas moe spasiti odtoga da budete gurnuti u skup posao prodajeoperativnih sistema.

Voleo bih da vidim razvoj GNU-a podranpoklonima od stane mnogih proizvo a a i korisnika, tako smanjuju i cenu svakome. (5)

"Zar programeri ne zasluuju nagradu za svojukreativnost?"

Ako ita zasluuje nagradu, to je drutvenidoprinos. Kreativnost moe biti drutveni doprinos,ali samo ukoliko je drutvo slobodno da koristirezultate. Ako programeri zasluuju nagradu zastvaranje inovativnih programa, po istom obrascuonda zasluuju da budu kanjeni ako ograni eupotrebu ovih programa.

"Zar ne bi programer trebao da trai nagradu za

svoju kreativnost?"Nema nita loe eleti platu za posao, ili traiti

na in da se maksimalizuje svoj dohodak, sve dok se

ne koriste sredstva koja su destruktivna. Ali sredstvakoja su danas uobi ajena u polju softvera subazirana na destrukciji.

Izvla enje novca od korisnika programa pomo u ograni avanja njihove koristi od njega jedestruktivno jer restrikcije umanjuju koli inu i

na ine na koje program moe biti koristan. Ovoumanjuje koli inu dobra koje ove anstvo dobija od programa. Kada postoji nameran izbor da seograni i, tetne posledice su namerna destrukcija.

Razlog zbog kog dobar gra anin ne koristi takvadestruktivna sredstva da bi postao bogatiji je to to,ako bi svako tako radio, svi bi mi postali siromanijiusled me usobne destruktivnosti. Ovo je Kantovskaetika; ili, Zlatno Pravilo. Poto mi se ne svi ajuposledice koje nastaju kao rezultat ako bi svi

zgrtavali (pravili zalihe) informacije, od mene sezahteva da smatram loim ako neko tako radi.Preciznije, elja da se bude nagra en za kreativnostne opravdava liavanje sveta uopte od cele ili delate kreativnosti.

"Ne e li programeri gladovati?"Mogao bih odgovoriti da niko nije primoran da

bude programer. Ve ina nas nije u stanju da dobijeikakav novac od stajanja na ulici i kreveljenja. Ali minismo, kao rezultat, osu eni da provedemo nae

ivote stoje i na ulici krevelje i se, i gladovaju i. Radimo neto drugo.Ali to je pogrean odgovor zato to prihvata

implicitnu pretpostavku pita a: da bez vlasnitvanad sofverom, programeri ne e biti mogu e pla eni ni centa. Uz pretopstavku da je sve ili nita.

Pravi razlog to programeri ne e gladovati je to toe jo uvek biti mogu e za njih da budu pla eni za

programiranje; samo ne pla eni toliko koliko sad.Ograni avanje kopiranja nije jedina osnova

softverskog posla. To je naj e a osnova jer donosi najvie novca. Ako bi bilo zabranjeno, ili odba enood stane kupaca, softverski posao bi preao na drugevidove organizacije koji se sada koriste mnogo re e.Postoje uvek bezbrojni na ini da se organizuje bilokoja vrsta posla.

Verovatno programiranje ne e biti unosno nanovoj osnovi kao to sada jeste. Ali to nije argumentprotiv promene. Ne smatra se nepravdom toinovnici ostvaruju plate na na in na koji to sada

rade. Ako programeri budu isto organizovani, to ne

bi bila nepravda tako e. (U praksi oni bi i daljezara ivali osetno vie od toga.)

"Nemaju li ljudi pravo da kontroliu kako se koristi



28/51

GNU/RMS

njihova kretivnost?""Kontrola nad kori enjem ne ije ideje" u stvarnosti

uspostavlja kontrolu nad ivotima drugih ljudi; iobi no se koristi da otea njihove ivote.

Ljudi koji su paljivo prou avali probleme pravaintelektualnog vlasnitva (kao to su advokati) kau

da ne postoji uopteno pravo na intelektualnovlasnitvo. Vrste pretpostavljanih pravaintelektualne svojine koje vlada prepoznaje sustvorena posebnim aktima legislacije za specifi nesvrhe.

Na primer, patentni sistem je upostavljen da bi seohrabrili izumitelji da dostave detalje svojih izuma.Njegova svrha je bila da pomogne drutvu pre negoda pomogne izumitelju. U to vreme, ivotni vek od17 godina za patent je bilo kratko u pore enju sa

stopom napretka umenosti. Poto su patenti sporneta ke jedino me u porizvo a ima, kojima je cena i trud za licencni aranman mala u pore enju sapodeavanjem proizvodnje, patenti esto ne ine veliku tetu. Oni ne onemogu avaju ve inu pojedinaca koji koriste patentirane produkte.

Ideja kopirajta (dozvole za kopiranje) nije postajalau starija vremena, kada su autori frekventno kopiralimnogo od drugih autora u delima ne-fikcije. Ovapraksa je bila korisna, i jedini na in na koji su radovi

mnogih autora preiveli ak i u delovima. Kopirajtsistem je stvoren izuzetno za svrhu da bi seohrabrilo autorovanje. U domenu za koji je stvoren --knjige, koje su mogle biti kopirane ekonomskiisplativo samo na tamparskoj presi -- on je naneomalo tete, i nije ometao ve inu pojedinca koji suitali knjige.Sva prava intelektualne svojine su samo dozvole

date od strane drutva zato to se mislilo, ispravnoili pogreno, da e drutvo kao celina imati koristidaju i ih. Ali u svakoj posebnoj situaciji moramo dapitamo: da li nam je stvarno bolje daju i takvudozvolu? Kakvu vrstu dela mi dozvoljavamo osobida radi?

Situacija sa programima danas je veoma razli itaod one sa knjigama pre stotinu godina. injenica danajlaki na in da se kopira program jeste od jednogkomije do drugog, injenica da program ima oboje iizvorni kod i objektni kod koji su razli iti, i injenica da se program koriste pre nego to se ita i uiva unjema, u kombinaciji stvaraju situaciju u kojoj osoba

koja name e kopirajt (pravo kopiranja) kodidrutvu u celini i materijalno i duhovno; u kojojosoba ne bi trebala tako postupati bez obzira na to

da li mu zakon dozvoljava."Konkurencija ini da stvari budu bolje ura ene." Paradigma konkurencije je trka: nagra uju i

pobednika, mi ohrabrujemo svakoga da tr i bre.Kada kapitalizam stvarno radi na ovaj na in, ondaradi dobar posao; ali njegovi branioci gree u

pretpostavci da se ovo uvek deava na ovaj na in.Ako trka i zaborave zato je nagrada ponu ena i usmere se samo na pobe ivanje, bez obzira kako,onda mogu otkriti druge strategije -- kao to jenapadanje drugih trka a. Ako trka i po nu da se pesni e, svi e zavriti trku kasnije.

Vlasni ki (proprietary) i tajni softver je moralniekvivalent trka a u pesni enju. Tuno je re i, jedini sudija kojeg imamo se ponaa kao da mu borbe nesmetaju; on ih regulie ("Za svakih deset metara koje

pretr ite, mo i ete jednom da udarite"). Stvarno bi morao da ih rastavi, i kazni trka e zato to uoptepokuavaju da se bore.

"Zar ne e svi prestati programirati bez nov ane inicijative?"

U stvari, mnogi ljudi e porgramirati bez apsolutnoikakve nov ane inicijative. Programiranje imaneodoljivu dra za neke ljude, naj e e za one koji su najbolji u tome. Nema manjka profesionalnihmuzi ara koji i dalje ostaju muzi ari iako ne gaje

nade da e iveti od toga.Ali stvarno ovo pitanje, iako esto pitano, nijeprimerno situaciji. Pla anje programerima ne e nestati, samo e se smanjiti. Pa tako pravo pitanje je,da li e svi hteti programirati sa smanjenomnov anom inicijativom? Moje iskustvo kae da e hteti.

Preko deset godina mnogi od svetskih najboljihprogramera je radilo u Labarotoriji Veta keInteligencije za mnogo manje novca koji bi moglidobiti bilo gde drugde. Dobili su mnogo vrsta ne-nov anih nagrada: slavu i priznanje, na primer. Ikreativnost je tako e zabavna, nagrada sama posebi.

Onda je ve ina otila kada im je ponu ena ansa da rade isto interesantan posao za mnogo novca.

injenice pokazuju da e ljudi programirati zbog razloga druga ijih od bogatstva; ali ako im se daansa i da zarade mnogo novca, oni e po eti to da o ekuju i zahtevaju. Nisko-pla aju e ogranizacije su slabe u konkurenciji sa onim visoko-pla enim, ali ne

bi prolazile loe ako su one vis

gnuzilla 16, april 2006 (rms specijal)

Documents