interakcija test grga

8/3/2019 Interakcija Test Grga

http://slidepdf.com/reader/full/interakcija-test-grga 1/4

Definicija obrazovnog softvera - Softver u oblasti obrazovanja predstavljaintelektualnu tehnologiju i naziva se obrazovni računarski softver (ORS), koji obuhvataprogramske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i učenja, a koji se bazira nalogici i pedagogiji.

Internet: Network learning, Distance education, On line teaching, Web learning…

Model udaljenog učenja - premašuje granice tradicionalne nastave on-linesmeštanjem celokupnog nastavnog materijala, vežbi i resursa. Učenici-studenti nemoraju da dolaze u školu na klasičan čas; umesto toga oni u potpunosti razmenjuju idejei informacije preko Interneta.

Karakteristike ucenja na daljinu:

1. Samostalno ili učenje u manjim grupama2. Učenje po sopstvenom tempu i u sopstveno vreme3. Učenje uz pomoć računarske opreme

4. Učenici preuzimaju odgovornost za svoje sopstveno učenje5. Samoevaluacija

Oblici Ucenja na daljinu:

1. Dopisni kursevi2. Kursevi preko radio ili TV programa3. Internet i www.

Vrste ucenja na daljinu:1. Obična pošta 2. Kasete 3. E-mail 4. WWW sajtovi 5. Kablovska TV 6. Video i telekonferencije

HCI definicija: Pod pojmom HCI podrazumevamo sve teorijske i praktične pristupepoboljšanju korisničkog interfejsa u korist čoveka.

HCI ciljevi:Sigurnost podataka, Korisnost, Efikasnost, Produktivnost, Upotrebljivost,

Dopadljivost.

HCI projekti: Oblasti, fundamentalna istraživanja, HCI u mrežnom okruženju,interfejs u video igrama, interfejs kreiran za decu, interfejs kreiran za ljude sainvaliditetom, HCI u nuklearnom i transportnom sektoru, kreiranju robota.

Uredjaji za Interakciju: tastature, pokazivački uređaji, uređaji sa direktnomkontrolom, uređaji sa indirektnom kontrolom, noviji uređaji, uređaji za kreiranje govornih islušnih interfejsa, štampači.



Etape razvoja Korisnickog Interfejsa:

1. Specifikacija zahteva2. Analiza3. Razvoj prototipa4. Projektovanje i implementacija5. Evaluacija

Primanje i Slanje: Interakcija čoveka sa računarom se odvija preko primanja islanja. Informacije koje računar šalje čovek prima i obrnuto, koje korisnik šalje računarprima.

Vrste memorije: Senzorska, Zapazanje,Radna Memorija, ponavljanje ilipreslusavanje, Dugotrajna.

Definicija dizajna: Dizajn je umetnost jer se njime ne mogu baviti osobe koje

nemaju izuzetan osećaj za lepo.

Discipline Dizajna:

1. Industrijski dizajn2. Dizajn enterijera3. Grafički dizajn4. Modni dizajn5. Web dizajn6. Interaktivni dizajn7. Informacioni dizajn

Ucesnici: Korisnici, Inzinjeri, Sistemski inzinjeri, Razvojni tim

Etape Razvoja Korisnickog interfejsa:

1. Specifikacija zahteva 2. Analiza3. Razvoj prototipa4. Projektovanje i Implementacija5. Evaluacija

Medijski Sadrzaj:1. Reklame 2. Stereotipi 3. Bezbednost na Internetu4. Vase misljenje

Medijska Pismenost: Se najčešće definiše kao sposobnost da se pristupi, analizira,evaluira i proizvede poruka u različitim komunikacijskim formama.

Principi kreiranja korisnickog interfejsa:1. Definisanje korisnikovog znanja 2. Prepoznavanje zadataka3. Izbor stila interakcije 4. Sprečiti greške



Evaluacija korisničkog interfejsa:1. Stručna kontrola i revizija 2. Testiranje upotrebljivosti3. Ankete 4. QUIS 5. Testovi prihvatljivosti

Stručna kontrola i revizija:1. Heuristička evaluacija2. Pregled smernica 3. Provera doslednosti 4. Kognitivni prolaz 5. Formalna kontrola upotrebljivosti

Korisnici sa posebnim potrebama su:1. Korisnici sa ostecenim vidom

2. Korisnici sa ostecenim sluhom3. Korisnici sa ostecenom motorikom4. Korisnici sa problemom u ucenju / citanju

PROTANOPIJA: Nemogućnost raspoznavanja crvene bojeDEUTERANOPIJA: Nemogućnost raspoznavanja zelene bojeTRITANOPIJA: Nemogućnost raspoznavanja plave boje

Principi kod dece sa ostecenim sluhom:1. PRIMER2. AKTIVNOST3. INTERES4. ZANIMLJIVOST5. OČIGLEDNOST6. POSTUPNOST7. PONAVLJANJE8. INDIVIDUALNI PRISTUP

Specifičnosti kod Starijih korisnika su:1. Slabiji vid2. Slabiji sluh3. Smanjene motoričke sposobnosti4. Mogućnost bržeg zaboravljanja

Koji su to „značajni objekti“ na Web stranici:1. Tekstu2. Linkovima3. Navigaciji4. Grafičkim dodacima5. Interface elemenata

Primer: U učenju i vaspitanju dece oštećenog sluha predškolskog uzrasta veoma velikuulogu ima primer, koji se na ovom uzrastu svodi na podražavanje ili oponašanje (imitiranje).

Aktivnost: Princip aktivnosti je zastupljen u svim metodama rada sa decom oštećenog sluhapredškolskog uzrasta. Ovaj princip je vezan za biološku potrebu deteta za kretanjem i akcijom.Kroz aktivan odnos deteta prema stvarnosti ono stiče znanja, navike i upoznaje okolinu.



Interes i Zanimljivost: Aktivnost ili sadržaj koji se nudi deci predškolskog uzrasta trebada bude: zanimljiv, interesantan, da privlači njihovu pažnju, jer na ovom uzrastu emocije su jačeod intelekta, a voljni i intelektualni napor je još uvek slab.

Ociglednost: Deca oštećenog sluha su zbog specifičnosti oštećenja usmereni pretežno na

spoznaju sveta vizuelnim putem. Ova deca gledaju i ispituju, zapažaju detalje i pojedinosti višenego što očekujemo.

Ponavljanje: Da bi deca utvrdila stečeno znanje, Specifičnosti ponavljanja u radu sa decomoštećenog sluha, ponavljanje ne sme da bude jednolično, stereotipno, mehaničko, ponavljanjetreba sprovoditi u formi raznovrsnih ali u suštini identičnih zadataka i igara, treba kreirati takveigre koje su po svom sadržaju međusobno povezane i u kojima se na drugi način ponavlja inastavlja sadržaj koji je već obrađen, Ponavljanje je naročito neophodno za formiranje navika,

jer jedino ponavljanjem možemo postići automatizaciju bez angažovane svesti i preteraneupotrebe snage.

Postupnost: U savladavanju određenih znanja ili navika treba se držati principa

postupnosti, Sadržaj dečije delatnosti treba postepeno sve više otežavati, Ovaj princip je veomabitan za pravilan tok usmerenog razvoja dece oštećenog sluha i ovim se izbegava štetnoopterećivanje dece sa nerealnim zahtevima.

Individualni Pristup: Individualizacija rada u predškolskim odeljenjima za decuoštećenog sluha se sastoji u tome što se opšte metode i principi korisničkog interfejsaprilagođavaju osobinama svakog deteta posebno, čime se osigurava intezivni opšti razvoj togadeteta, Potrebno je individualno prići svakom detetu a ne samo onoj deci koja su izuzetnoinapredna ili slaba, Moraju se uzeti u obzir individualne mogućnosti svakog deteta, kako bi sezadovoljili i razvili njegovi interesi i sklonosti.

Model D. Normana obuhvata sedam stadijuma:1. Uspostavljanje cilja2. Formulisanje namere3. Specificiranje akcija interfejsa4. Izvršenje akcije 5. Opažanje stanja sistema6. Interpretiranje stanja sistema7. Vrednovanje stanja sistema s obzirom na cilj

Kognitivni modeli: Modeluju različite aspekte korisnika:1. Razumevanje2. Znanje3. Namere4. Obrade

Efekat ucenja: Š - širina objektaV- brzina kretanja objektaa - preciznost pri pristupu objektut - vreme potrebno za rešavanje zadatakaT - broj tačno urađenih zadataka prilikom provere znanja

EU - ostvareni efekat učenja.

T t

a

Š

V EU **=

interakcija test grga

Documents