Lekcija 1 - Zato arhitekturasistema? ta je arhitektura sistema?|Contents|2ContentsLearningObject................................................................ 3Zato arhitektura sistema? ta je arhitektura sistema?.................................................. 3Zatopravitiarhitekturusistema?................................................................................... 3KotrolaITsloenosti.........................................................................................................4UsklaivanjeposlovanjaiIT-a..........................................................................................5Definicijaarhitekturepreduzea...................................................................................... 5Primenaarhitekturenapreduzee.................................................................................. 7OsnovneaktivnostiEA..................................................................................................... 9Aktivnost EA: (EA-1) Definisanje strategije.................................................................... 10Aktivnost EA: (EA-1) Definisanje strategije- Gartner-ova tabela- drugu metodologijuzarazvojITstrategije................................................................................................ 13Korienje CASE alata u projektovanju arhitekture sistema.......................................... 15Zato arhitektura sistema? ta je arhitektura sistema?................................................ 29|LearningObject|3LearningObjectZato arhitektura sistema? ta je arhitektura sistema?UvodU ovom uvodnom predavanju se daje objanjenje zbog ega je vano u dananjim uslovimagraditi IT arhitekturu sistema organizacija. Razlozi za to su mnogobrojni, od kojih se moguizdvojiti dva najznaajnija:1. Arhitekturom sistema se savladava sloenost IT sistema nastala zbog potrebe da usadanji uslovina poslovanja globalno preduzee podri zahteve lokalnog trita i trinuregulativu, da odgovore i na izazove konkurencije i mogunosti trita i prati naprednetehnologije.2. Arhitekturom sistema se potrebe poslovanja usklauju sa moguom primenom IT-a ime sepreduzee moe da osvorai dodatnu vrednost.Arhitektura preduzea se moe definisati kao reprezentacija structure i ponaanja IT-au preduzeu u relaciji sa njegovim poslovnim okruenjem. Ona opisuje tekue i buduekorienje IT-a u preduzeu i odreuje pravac kako bi se postiglo budue stanje. Osnovneaktivnosti u definisanju arhitekture preduzea su: definisanje IT strategije, modeliranjearhitekture, unapreenje IT-a, ocena i razvoj sposobnosti, razvoj i primena standarda ismernica, monitoring portfolija projekta, voenje projekta i upravljanje rizicima.U ovoj lekciji se govori i aktivnosti definisanja IT strategije preduzea.Zato praviti arhitekturu sistema?Cilj Upoznati se sa razlozima izgradnje IT arhitekture sistemaZato praviti arhitekturu sistema?Informacione tehnologije su u poreenju sa drugim industrijskim granama, vema mladaoblast. One se u poslovanju koriste u poslednjih 50 godina. U zadnje dve dekade, IT suimale veliki uticaj na nain na koji se odvija biznis. Kako su preduzea, da bi podrala svojesvakodnevne operacije i ispunile dugoronu strategiju, sve vie i vie poela da se oslanjajuna IT, uloga i doprisnos IT-a u preduzeima postaje sve vanija i vanija. Sa svakodnevnimuvoenjem novih aplikacija, dugotrajnim korienjem nasleenih sistema i poveanjembroja sistema sa kojim treba ostvariti interakciju, IT slika preduzea je dostigla znaajannivo sloenosti. Osim stvaranja velikih trokova, ovaka sloenost oteava promene usamom nainu poslovanja i izaziva frustracije meu zaposlenima. Za poslovne firme, IT jeistovremeno i prednost i obaveza. Broadbent and Kitzis (2003) sadanju relanost karakteriuu smislu da je "IT je rtva sopstvenog uspeha ."ta ta relanost znai za onog ko se bavi arhitekturom sistema (arhitekta sistema)? U vrlosaetom obliku, EA arhitekata ima mandat da: Kontrolite IT sloenost Uskladi poslovnanje i IT tj. od IT-a osigura poslovnu vrednost|LearningObject|4Kotrola IT sloenostiUvodne napomeneU vrlo saetom obliku, EA arhitekata ima mandat da: Kontrolite IT sloenost Uskladi poslovnanje i IT tj. od IT-a osigura poslovnu vrednostOvde e biti rei o savladavanju IT sloenosti sistema.Cilj Objasniti kako izgradnjom EA savladati sloenost sistemaKotrola IT sloenostiPrimarni razlog za postojanje sloenih IT sistema je sloenost samog poslovanja. Tipino,globalno preduzee posluje u veoma nestabilnom trinom okruenju. Pored toga to morada podri zahteve lokalnog trita i trinu regulativu, preduzea moraju da odgovore i naizazove konkurencije i mogunosti trita. Takoe, ona u vrenju svojih poslovnih zadataka,moraju da prate napredne tehnologije. Da bi ispunila takve zahteve, preduzea moraju damenjaju svoj nain poslovanja. Promene treba sprovesti na razliitim planovima: Poslovnom: Promene u poslovnom kontekstu (kao to su zakonska regulativa, spajanjeili pripajanje preduzea), novi poslovni modeli, novi poslovni proizvodi i procesi ili novizahtevi kupaca. Tehnolokom: Promene u tehnolokoj strategiji (korienje tehnologija, nove tehnolokeintegracije, povlaenje nasleenih sistema, konsolidacija servisa, optimizacija licenci,odravanje i upgrade-ovanje (podizanje na vii nivo), promene zbog rasta obima korisnikaili auriranja nivoa usluga.Nedovolja praksa softver inenjera takoe doprinosi sloenosti IT-a. U poreenju sa drugiminenjerskim disciplinama, kako to je npr. mainstvo, polje softverskog inenjersta jeveoma mlado. Dizajn i razvoj softvera jo uvek nisu dovoljno usavreni kao to je to sluaj utradicionalnim inenjerskim disciplinama.Uprkos obeanjima prodavaca softvera, sistem integratora i drugih uesnika na tritu IT-a, realnost na terenu se vie oslanja na improvizovane postupke nego na rigidno praenjeformalnih procesa. esto, u sisteme koji podravaju operativne transakcije,unapreenja ibrza reenja se uvode na ad hoc nain - nekada da bi ispunila obaveze isporuke a nekada kaoodgovor na vanredne situacije.Velikim delom, IT sloenost je takoe rezultat postojanja redudantnih IT sistema, nastalihkao rezultat tendencije organizacije da prati odreeni stil integracije. Da bi se pojednostavilaslika IT-a, prodekt menaderina terenu treba da donesu odluke o izbacivanju starih, spajanjuredudantnih ili uvoenju novih sistema. Koristi se mogu realizovati u smislu: Smanjenog razvoja Optimizovane integracije Smanjenju IT rizika Niim IT trokovima Unapreenju poslovnog poverenjaArhitektura preduzea (EA) daje smernice o tome koje tehnologije strateki odgovarajuposlovanju preduzea, koje od njih su zastarele a koje spadaju u napredne.|LearningObject|5Usklaivanje poslovanja i IT-aUvodne napomeneU vrlo saetom obliku, EA arhitekata ima mandat da: Kontrolite IT sloenost Uskladi poslovnanje i IT tj. od IT-a osigura poslovnu vrednostOvde e biti rei o usklaivanju poslovnanja i IT-a.Cilj Objasniti kako se izgradnjom EA moe uskladiti poslovanje i ITUsklaivanje poslovanja i IT-aSvet biznisa se brzo razvija; kupci trae sofisticiranije proizvode i bolje usluge. Konvergencijatj. probliavanje komunikacija i raunarstva otvara nove puteve za nove poslovne modele iizvore prihoda. IT sistemi moraju da podre novi nain poslovanja koje se odvija kolaborativnosa partnerima i kupcima. Rezultat toga je postojanja ekosistema sa vie entiteta kojidozvoljavaju interakciju u vie dodirnih taaka. EA deluje kao strategijska osnova poslovanja.Arhitekta preduzea daje smernice o nainu na koji preduzee treba da posluje kao i o tomekoliko e generisani poslovni benefiti biti vee od od uloenih napora. Benefiti moraju bitirealizovani i u pogledu kratkih i u dugoronih poslovnih prioriteta. Na primer, kada se kreesa viegodinjim planom primene unificirane, strateke platforme servisno orijentisanearhitekture (SOA), menaderi preduzea moraju biti u stanju da vide koristi primene takveplatforme dovoljno rano (recimo u okviru prvih est meseci) i periodino nakon toga (naprimer, svaka tri meseca).Bez obzira da li se EA smatra faktorom za promenu slike IT-a ili kao strateka osnovu zavrenje biznisa, obavezna je da ostvari neku vrednost. Kao faktor promene IT-a, benefitiprimene EA mogu da se vrednuju u smislu smanjenja potrebe za upravljanjem, nestankuvanrednih situacija i smanjenju godinjih operativnih trokova. Kao strateka osnova, EAolakava primenu novih mogunosti. Na taj nain ona pomae da IT stekne poverenjeposlovnih ljudi a samim tim se poveava budet za nove IT projekte. Na alost, te koristije teko kvantifikovati u kratkom vremenskom periodu. Njih je potrebno pratiti u dovoljnodugom vremenu, i tek nakon toga one mogu da poslue kao realan reper za merenje uspehaprimene EA.Definicija arhitekture preduzeaCilj Objasniti ta je arhitektura preduzeaDefinicija arhitekture preduzeaArhitektura je reprezentacija strukture i ponaanja sistema i komponenti od kojih se onsastoji, ukljuujui i skup principa i smernica za dugoroan razvoj sistema.Kako sloenost sistema raste, potreba za odgovarajuim planiranjem prilikom dizajniranja,izgradnje i rada sistema postaje sve vanija i vanija. Takoe, poto sistemi obuhvatajusve vie sejkholdera, potreba za njihovim zajednikim razumevanjem sistema postaje|LearningObject|6krucijalna. Ta dva imperativa upravljanja sloenim sistemima, reava upravo arhitekturalninain razmiljanja. Mali, jednostavni sistem, kao to je npr. drvena kuica za ptice na sliciRelevantnost arhitekturalnog naina razmiljanja ne zahteva ekstenzivno razmiljanje oarhitekturi, ali velike i kompleksne structure da.Slika: Relevantnost arhitekturalnog naina razmiljanjaDa bi razumeli i mogli da upravljamo sloenim sistemima, pomau nam sledee kljunekarakteristike arhitekturalnog naina razmiljanja:Modeliranje: Modeliranje obezbeuje dobijanje apstrakcije sloenih sistema u svrhe njegovograzumevanja pre nego to se on izgradi ili promeni. Apstrakcija otkriva malu koliinu vanihstvari koje se mogu reavati u jednom trenutku. Ona omoguava selektivno ispitivanje nekihaspekta sistema. Apstrakcija nam dozvoljava da upravljamo sloenou i da se bavimosutinskim stvarima zanemarujui nevane detalje.Vizualizacija: Vizualizacija je opis arhitekturalnog modela sloenog sistema, koja seprvenstveno koristi kao formalizovana i precizna notacija. Ona slui da bi se izvrila verfikacijeda model zadovoljava kljune zahteve sistema. Takoe, omoguava izbacivanje odreenihalternativa i doneenje odluka pre kreiranja ilimenjanja stvarnog sistema.Komunikacija: Arhitekturalni model i take gledita obezbeuju mehanizam preko kojeg semogu razmenjivati znanja o sistemu izmeu njegovih stejkholdera, korienjem zajednikogrenika. Stejkholderi mogu da vizualizuju sistem na nain da ga oni mogu razumeti to imomoguava da naprave makete scarija korienja. Takva scenarija imitiraju neka ili sva|LearningObject|7eksterna ponaanja sistema na konzistentan nain i u skladu sa interesima odgovarajuihzainteresovanih strana.U inenjerskoj praksi, specijalno u njenim tradicionalnim disciplinama, se primenjujugenerike arhitekturalne notacije.Koriste se i prilikom izgradnje i konstrukcije zgrada iliproizvodnji automobila. Opte su prihvae i u svetu raunara.Primena arhitekture na preduzeeCilj Objasniti kako se arhitektura moe primeniti na preduzeePrimena arhitekture na preduzeeMarch and Simon (1958) definiu preduzee kao sloeni sistem koji se sastoji od pojedinacaili grupa koji koordiniraju svoje akcije u cilju postizanja zajednikog cilja. Tokom 1980. godineJohn Zachman je da bi pretstavio funkcionisanje preduzea, za opis arhitekture sistemaprimenio notacije, specijalno u kontekstu primene IT-a u preduzeu i njegovom okruenju.Primarni cilj termina preduzee je u tom sluaju svedan na prikaz primene IT-a u preduzeui njegovih veza sa poslovnim okruenjem.Arhitektura preduzea (EA) je priblino definisana kao arhitektura sistema gde je sistemitavo preduzee. Slika Ilustracija arhitekture preduzea i njene namene koristei analogijusa planom grada, ilustruje osnovne koncepte EA.|LearningObject|8Slika: Ilustracija arhitekture preduzea i njene nameneArhitektura u kontekstu upravljanja poslovanjem i IT-em u preduzeu (ta je arhitekturapreduzea)Arhitektura preduzea je reprezentacija structure i ponaanja IT-a u preduzeu u relaciji sanjegovim poslovnim okruenjem. Ona opisuje tekue i budue korienje IT-a u preduzeu iodreuje pravac kako bi se postiglo budue stanje. EA nudi: Pogled u tekue korienje IT-a u poslovnim operacijama Viziju za budue korienje IT u poslovnim operacijama i Pravac za razvoj IT prilikom prelaska iz postojeeg stanja u budue stanjeArhitektura u kontekstu upravljanja u preduzeu (ta je upravljanje arhitekturom preduzea)Upravljanje arhitekturom preduzea (EAM) je strukturni pristup koji preduzee koristi zakreiranje, upravljanje i korienje arhitekture preduzea kako bi se njegovo poslovanjeuskladilo sa primenom IT. EAM prevodi viziju preduzea u konkretan poduhvat i vodipreduzee kroz transformaciju iz njegovog tekueg stanja u ciljano stanje.Slika Pozicija arhitekture preduzea (EA) u upravljanju IT-em prikazuje da EA opisuje jasnuliniju od stratekih ciljeva kroz investiranje u projekat, do merljivih poslovnih vrednosti iunapreenja performansi za itavo preduzee ili za deo preduzea. EA pomae preduzeu|LearningObject|9i rasvetljava relacije izmeu stratekih ciljeva preduzea, investicija, poslovnih reenja imerljivih indikatora performansi.Slika: Pozicija arhitekture preduzea (EA) u upravljanju IT-emIzmeu arhitekture preduzea i tradicionalne arhitekture postoji jedna osnovna razlika.Nasuprot praksi tradicionalne arhitekture, koja pre svega gleda ist tehniki sistem kao to jemost, automobile ili avijon, EA se odnosi na socio-tehnoloki sistem.Osnovne aktivnosti EACilj Definisati ta se radi u okviru arhitekture preduzeaOsnovne aktivnosti EANajkarakteristinije aktivnosti koje se deavaju u toku izrade Arhitekture preduzea suprikazane u tabeli Aktivnosti EA. Svaka firma moe da prilikom izgradnje EA stavi naglasak|LearningObject|10na druge aktivnosti; aktivnost kojoj je posveena najvea panja u jednoj firmi moe biti skorozanemarena u drugoj. Zbog toga ovde nije odreen prioritet aktivnosti po njihovoj vanostiniti su one sekvencijalno poreane; to se definie framework-ovima (okovirima) kao to jenpr. TOGAFArchitecture Development Method.Tabela: Aktivnost EAAktivnost EA: (EA-1) Definisanje strategijeCilj Opisati jednu od aktivnosti EA: Definisanje strategijeDefinisanje strategijePoslovine aktivnosti u okviru EA su po svojoj prirodi strateke. EA-1-definisanje strategije, kaoto e se videti, postavlja principe za sve naredne strateke odluke i na taj nain pretstavljaizvor i taku polaska za sve strategije. Ovaj proces se sastoji od tri koraka.1. Definisanje ciljeva koje treba slediti tokom perioda definisanja strategije|LearningObject|112. Propisivanja pravila koja diktiraju kako ti ciljevi mogu biti ispunjeni3. Identifikovanje inicijativa kojima se primenom IT-a, preduzee kree ka ispunjenju tihciljava.1. Definisanje ciljeva koje treba slediti tokom perioda definisanja strategije:Najpre emo se usredsrediti na jedan primer tipinog poslovnog cilja: Automobilska industrijaje u zadnjih nekoliko godina postala veoma nestabilna. Proizvodni pogoni su nicali kaopeurke a auto kompanije su forsirale svoje dobavljae da dre korak sa ovakvim tempomproizvodnje. Proizvoai amortizera su na primer, morali da brzo grade nove fabrike bilogde u svetu, tj. tamo gde glavni kupac odlui da pravi automobile; u suprotnom pretila imje opasnost da nestanu sa trita. Cilj poslovnog menadmenta dobavljaa je proizlazio izizazova da moraju biti u stanju da za pola godine podignu fabriku na bilo kojoj lokaciji i daza takvu mogunost budu osposobljeni u roku od godinu dana. Ovaj poslovni cilj je vrlodobro definisan jer poseduje karakteritike kao to su: specifinost, merljivost, delotvornost,relevantnost i vremenska ogranienost (SMART kvalitet).Ali u praksi se esto deava da postavljeni ciljevi ne zadovoljavaju SMART kvaltet. Mack andFrey (2002) su dali listu pogreno definisanih ciljeva koji su apsolutno nespecifini: poveatiudeo na tritu , uiniti proizvod atraktivnijim, zadrati postojee kupce i privui nove.Na osnovu ovakvih ciljeva je skoro nemogue izvesti odgovarajue smernice, naroito ako onipretstavljaju samo mali izvod iz dugog spiska elja koje je definisao CEO. Trivijalnosti koje suprikazane na slici Dilbert Test za trivijalne ciljeve pretstavljaju loe definisane ciljeve.Slika. Dilbert Test za trivijalne ciljeveBoina lista elja, koja pretstavlja skup nefokusiranih ili pa ak kontradiktornih ciljeva, semoe ublaiti intervencijom borda menadera koji treba da izaberu samo neke od njih.Termin cilj moe imati nekoliko znaenja. Nekada se govori o ciljevima, nekada o zahtevima aneki ciljevi se koriste za formulisanje vizije preduzea. Sva navedena znaenja se odnose naformulaciju onoga to se eli, sa kolikim se nestrpljenjem eli a nekada i ko to eli. Ne trebabiti preterano suptilan u tome.2. Propisivanje pravilaPostoji iroki konsenzus da je definisanje IT strategije zadatak koji se ne moe reiti bezintenzivne kolaboracije izmeu poslovanja i IT-a. Broadbent and Kitzis (2005) smatraju da jekrucijalni factor u transformaciji IT-a od infrastructure koja samo stvara trokove u neto bezega poslovanje ne moe da se obavlja, ukljuivanje poslovnog rukovotstva u definisanje ITstrategije. Po miljenju Broadbent and Weill (1997) neophodno je poslovne menadere i ITpretstavnike okupiti na zajedniki workshop gde bi oni mogli da intenzivno razmene miljenja.Ljudi iz biznisa moraju posvetiti dovoljno panje IT-u. Agenda zajedniki workshop-ovaposlovnih menadera i IT pretstavnika treba da sadi sledee take:|LearningObject|12 Definisaje poslovnih maksima Izvoenje IT maksima iz poslovnih maksima Sporazum o stepenu deljivih servisa i infrastrukturne podrkeBroadbent and Kitzis definiu maksimu kao "izjavu koja precizira praktian nain ponaanja".Oni preporuuju da se formulie najvie est poslovnih maksima koje treba da budu koncizne,ubedljive, konkretne, lake za komunikaciju i da se mogu razumeti kao izjave koje e uesniciposlovanja na nivou itavog preduzea moi da koriste kao smernice za donoenje odluka ipreduzimanje akcija.Ovde su data dva primera dobro definisanih poslovnih maksima:1. Svi zaposleni u prodaji treba da preuzmu odgovornost za doneenje odluka vezanih zapolitiku prodaje2. Lokalne operacije treba izvravati tako to e njihovi izvrioci imati minimalne mandate tj.minimalni uticaj na nain njihovog izvravanjaDruga tema agende je, na osnovu poslovnih maksima, definisati IT masime.Na osnovu dve prethodno definisane poslovne maksime, na primer, mogu proizai sledee ITmaksime:1. Svi ljudi zadueni za prodaju, bez obzira gde se nalaze moraju imati pristup do ugovora sakupcima i podataka koji se odnose na kupce.2. Poslovne jedinice treba da odrede najprikladnije aplikacije za svoj deo poslova, poduslovom da su one u skladu sa skupom standarda primenjenih na nivou preduzea.Zadnja stavke agende se odnosi na dobijanje ideje o potrebama preduzea za deljivimservisima i infrastrukturi. Cilj ove aktivnosti je da se firma (ili neka poslovna jedinica)pozicionira u ono to se zove operacioni model. Ross (2005) razlikuje etiri kategorijeoperacionih modela, to je prikazano na slici Operacioni modeli.|LearningObject|13Slika: Operacioni modeliAli ne postavlja se samo pitanje u kojem e kvadratu Rosovog medela preduzee zavriti,ve strategija zavisi od poslovne perspektive, konkurentske strategije kao i od upravljanjapreduzeem.Znaajna karakteristika maksima je da one pretstavljaju apstraktna pravila. Broadbent andWeill (1997) su skovali termin upravljanje na bazi maksima kao neku vrstu definicije strategijekoja se bazira na apstraktnim pravilima odluivanja. I u ovom pristupu se jo uvek ne razumeta strategija zaista znai.Elementarna teorija igara definie strategiju igraa kao kompletan plan akcija za bilokoju situaciju koja se moe pojaviti; plan koji potpuno odreuje ponaanje igraa na bilokom nivou igre, bez obzira na nain na koji se dolo do tog nivoa . U toj koncepciji, igrapostaje izvrilac nekog algoritma, kao to je prikazano na slici Strategija kao algoritam.Aliu sloenim igrama, kao to je npr. ah, ne postoji strategija koja se moe iskazati algoritmomi kojom se moe garantovati pobeda. Ko moe oekivati da postoji algoritam koji se sastojiod akcija a koji e garantovati uspenu transformaciju informacionih tehnologija u preduzeutako da se ispune svi njegovi poslovni ciljevi. Strategija koja se oslanja na koncept algoritma,ima svoja ogranienja.Slika: Strategija kao algoritam-loa pretpostavkaPostojei okviri (framework) za definisanje IT strategije potvruju da postoje ovakvaogranienja. TOGAFFramework na primer, umesto termina maksima koristi termin principi. Ali principi se definiukao generalna pravila ili smernice koje podravaju nain na koji organizacija moe da ispunisvoju misiju. Principi se u praksi mogu posmatrati kao na sinonim maksima.Aktivnost EA: (EA-1) Definisanje strategije- Gartner-ovatabela- drugu metodologiju za razvoj IT strategije|LearningObject|14Cilj Opisati jednu od aktivnosti EA: Definisanje strategijeDefinisanje strategije- Gartner-ova tabela- drugu metodologiju za razvoj ITstrategijeGartner Research je razvio drugu metodologiju za razvoj IT strategije. Njegova definicija jevrlo koncizna i glasi:Strategija opisuje viziju ili ciljeve i postavlja granice moguih opcija za njihovo postizanje.Najee citiran concept Gartner-ovog rada je dvo dimenzionalna tabela prikazana u tabeliElementi poslovne strategije mapirani na IT strategiju. Ova tabela se moe koristiti zaproveru kompletnosti IT strategija.Tabela: Elementi poslovne strategije mapirani na IT strategijuS jedne strane, ova tabela obezbeuje da se za sve aspekte IT strategije odrede putevi kojetreba slediti. S druge strane, ona daje listu svih ulaza iz poslovne strategije koji mogu imatiuticaja na IT pa ih zbog toga ne treba zanemarivati.Iz poslovne strategije se moe identifikovati sedam ulaza: Geografski: vaan zbog irenja i nacionalne/internacionalne distribucije preduzea Upravljaki: definie ko donosi odluke i kako se one donose? Da li su poslovne jedinice iliposlovni regioni relativno autonomni ili postoji jaka centralizovana vlast? Budunost: Odnosi se na duinu poslovnog plana. Planovi mogu biti dugoroni,srednjoroni ili ogranieni samo na ono ta e se sledee uraditi. Primena IT-a:Odreuje da li e se sprovesti drastine promene Ili e se preduzeepridravati konzervativnog stava da se zadri tekui nain rada Virtuelnost: definie se u kojoj meri preduzee eli da angauje svoje kupce? Finansiranje: Odreuje ko plaa i koliko? Kako se projekti finansiraju i ta su kriterijumi zaodobrenje budeta?Prema Gartner-u, svi ovi ulazi moraju biti uzeti u obzir prilikom definisanja IT strategije .Ukoliko oni nisu raspoloivi, arhitekta preduzea mora da nae odgovarajue odgovore i dabude odgovoran za njihovu tanost.Ovi poslovni imperativi se dalje mapiraju na pet komponenti IT stratige, koji su kratko opisanina sledei nain:|LearningObject|15 Infrastruktura: To je tehnoloka komponenta koja se sastoji od hardvera, softvera i mrenihelemenata. Servisi: Odnosi se na servise koje IT odeljenje stavlja na raspolaganje preduzeu,partnerima i kupcima. Aplikacije: Odnosi se na portfolio aplikacija, njihovih poslovnih funkcija i poslovnih procesau organizaciji koje te aplikacije podravaju Integracija: Ova komponenta obezbeuje da preduzee deluje kao jedna jedinstvenajedinica Izvori: Ovom komponentom su definisani svi izvori ljudskih resursa koji su ukljueni ustrateko planiranje. Posebno, njome se postavljaju pravila za izbor interno zaposlenih ilieksternih provajdera servisa.Sada se postavlja pitanje, kako se Gartner tabela moe primeniti u praksi?Uzmimo primer dobavljaa automobile iji smo ciljeve ve diskutovali. Moramo biti u stanjuda za pola godine podignemo fabriku na bilo kojoj lokaciji i elimo da za ovakvu mogunostbudemo sposobni u roku od godinu danaOvaj zahtev se tretirati kao ulaz za red Geografski. Ali kako to utie na ostale kolone ITstrategije.Odgovor mee biti definisan na sledei nain: Infrastruktura: IT odeljenje se odluilo za primenu visoko standardizovanuih tehnologijakoje se mogu brzo replicirati na jednom mestu. Umesto kastomizovane implementacije,izabrana je strategija izmetenog (outsource) ravoja. Servisi: date su smernice da se servisi to je vie mogue smeste na jedanom mestu, alioni moraju biti usklaeni sa utvrenim standardima u ostalim delovima sveta. Aplikacije: Princip je koristiti standardne aplikacije i globalne templejte poslovnih procesa.Za kastomizaciju moraju postajati jaki razlozi na primer pravna ogranienja jedne zemlje. Integracija: Integraciju treba svesti na minimum. Trokovi integracije rastu proporcijalno sabrojem site-ova a vrsta integracija moe usporiti implementaciju. Izvori: Posao se obavlja na samo jednom mestu. Poeljno je dovesti ljude spolja, kako bilatentnost u pogledu obuke i usavravanja bila minimalna.U praksi je ovo mapiranje retko jednoznano i bez logikih konflikata. Dobro upravljanjetokom stratekog planiranja ne treba da dozvoli da se pred IT postave poslovni zahtevi koje jeteko dostii. Umesto toga, treba da postoji povratna sprega koja e omoguiti preispitivanje iredefinisanje postavljenih prioriteta poslovnih maksima.Arhitekte preduzea obino nisu ukljuene u definisanje IT strategije preduzea. CIO je taj kojipotpisuje i odgovara za nju. Ipak, arhitekte preduzea esto uestvuju sastancima stratekogborda, pripremaju odluke ili razrauju nacrte koji nastaju nakon takvih sastanaka.Postoje delovi IT strategije o kojima arhitekte sistema imaju malo ta da kau - na primero definisanju politike servisa, i mada u toj fazi oni nisu najvaniji uesnici, oni su o svemuinformisani ili se pojavljuju kao konsultanti.Korienje CASE alata u projektovanju arhitekture sistemaCilj Upoznavanje sa mogunou korienja alata PowerDesigner i Modelio i izgradnjiarhitekture sistema|LearningObject|16Korienje CASE alata u projektovanju arhitekture sistemaTokom izgradnje arhitekture sistema se mogu koristiti razliiti CASE alati koji imaju uloguda arhitektama sistema omogue to laki nain njihovog modelovanja. U okviru ovogkursa akcenat e biti stavljen na alat ModelioSoft, mada i do sada korieni CASE alatPowerDesigner ima mogunost modeliranja arhitekture sistema.U ovoj vebi e se govoriti upravo o mogunostima PowerDesignera u modeliranju arhitekturesistema.Nakon otvaranja PowerDesigner-a i izbora opsije New model, otvara se prozor, prikazan naslici 1. odakle se moe izabrati opcija Enterprise Architecture Model.Slika 1. Interfejs PowerDesigner-a odkle se moe inicirati izrada Enterprise ArchitecturemodelaAn enterprise architecture model (EAM) pomae arhitektama sistema da analiziraju idokumentuju poslovne funkcije neke organizacije, aplikacije i sisteme koje mogu da posluekao njihova informaciona podrka kao fiziku arhitekturu na kojoj one treba da buduimplementirane.Modeliranje arhitekture sistema neke organizacije se najee deava: Kada treba dokumentovati da je sistem usaglaen sa odreenim standardima Kao deo dobrog korporativnog upravljanja|LearningObject|17 Kada u organizaciji treba sprovesti neke promene: (a) Racionalizaciju u cilju smanjenjatrokova i poveanja efikasnosti (b) Tehnoloke promene, kada sistem treba unapreditisistem (c) Izvriti integraciju kada dva ili vie razliitih sistema treba da rade zajednoDijagrami su u arhitekturi sistema u PowerDesigner-u podeljeni u tri sloja:Poslovni sloj- koji pomae da se organizacija analizira sa razliitih aspekata: Organizaciona ema (Organization Charts) - za dokumentovanje ljudi i grupa ljudi Poslovni komunikacioni dijagram (Business Communication Diagram) za analizuinterakcije izmeu razliitih delova organizacije Procesna mapa (Process Map)-za dokumetovanje funkcija sistema Dijagram planiranih geografskih lokacija (City Planning Diagram) za prikaz globalne slikeorganizacije kao i njenih niih novoa kako bi se obezbedila veza sa sledeim aplikativnimslojemAplikativni sloj opisuje aplikacije, baze podataka i druge sisteme koji implementirajuposlovne funkcije identifikovane u poslovnom sloju. U aplikativnom sloju se koriste dve vrstedijagrama kojima se identifikuju potrebne aplikacije i opisuje nain na koji su one u interakciji Dijagram arhitekture aplikacija - gde se prikazuju pojedine aplikacije Servisno orijentisan dijagram u smislu SOA servisaTehnoloki sloj modeluje hardver na kojem e softver biti razmeten. Ukoliko poslobnisloj omogui da se definie ta organizacija radi, aplikativni sloj identifikuje softver koji eimplementirati te funkcije, tehnoloki sloj dokumentuje fiziku oppremu na kojo e se softverizvravati. Za taj sloj se koristi samo jedan dijagram: Tehnoloki infrastrukturni dijagram (Technology Infrastructure Diagram) zadokumentovanje postojee infrastrukture, mree, serverskih klastera, firewalls, klijentskihranih stanica itd.Proirenje modela arhitekture sistema u druge modeleModel arhitekture sistema se pravi s ciljem da se dobije slika itave organizacije i obezbedinain za dekompoziciju funkcija, procesa i sistema do izvesnog nivoa detalja. Meutim,kada dodje trenutak da treba izmodelovati implementaciju baze podataka, web servisa iliOO komponenti, EA model se moe povezati sa odgovarajuim modelima u PowerDesinerza dizajniranje navedenih zadataka. EAM sadri wizard koji dozvoljavaju da se importuju ilieksportuju objekti iz drugih PowerDesigner modula.Sledea slika ilustruje kako se analiza arhitekture sistema moe produbiti povezivanjem EAobjekata sa niim nivooom objekata u drugim tipovima modela PD.|LearningObject|18Slika 2. Povezivanje EA objekata sa objekata u drugim tipovima modela PowerDesigner-aKorienje EA framework-ovaPowerDesigner ima podrku za neke od najpopularnijih framework-ova koji se kotiste u EA uformi template-ova projekta. U tom sluaju treba:1. Izabrati File > New Project da bi se otvorio New Project dijalog.2. U Project type, izaberati jedan od raspoloivih EA Framework-ova3. Specificirati ime projekta i lokaciju gde e on biti sauvan a zaim sa OK kreirati projekat.Projekat otvara framework matricu iz koje se moe izabrati model, lista, dijagram itd. kojetreba kreirati kako bi se kompletirali zahtevi izabranog framework-a.Za vie informacija u Help-u za PD videti: Creating an Enterprise Architecture FrameworkProject.Kreiranje dijagrama poslovnog slojaPoslovni sloj- koji pomae da se organizacija analizira sa razliitih aspekata:Organizaciona ema (Organization Charts) - za dokumentovanje ljudi i grupa ljudi.Organizaciona ema obezbeuje grafiki prikaz organizacije u obliku structure stable iolakava analizu i prikaz relacija izmeu organizacionih jedinica, pojedinaca i rola.U sledeem primeru, kompanija se analizira poevi od odeljenja na najviem nivou, da bise u okviru njih identifikovale manje grupe.Dijagram se kreira izborm: File > New Model ,izborom modela enterprise architecture iz Model type liste i biranjem Organization Chartdijagrama nakon ega se pritisne OK.|LearningObject|19Slika 3: Primer organizacioneemepreduzeaU okviru ovog dijagrama se mogu koristiti simboli prikazani na slici 4.Slika 4. Simboli koji se koriste prilikom kreiranja organizacione eme.Dodatno objanjenje oi znaenju simbola se moe dobiti uz pomo funkcije Help.Poslovni komunikacioni dijagram (Business Communication Diagram) za analizuinterakcije izmeu razliitih delova organizacije. On daje grafiki pogled na organizaciju,i pomae da se analiziraju konekcije, tokovi druge veze izmeu poslovnih funkcija,organizacionih jedinica, rola i lokacija. U sledeem primeru su analizirane komunikacijeizmeu kompanija, njenih kupaca i dobavljaa kao i konekcije izmeu razliitih lokacija.|LearningObject|20Slika 5. Komunikacioni dijagram jedne kompanijeDijagram se kreira izborm: File > New Model , izborom modela enterprise architecture izModel type liste i biranjem Business Communication Diagrma nakon ega se pritisne OK.Uokviru ovog dijagrama se mogu koristiti objekti prikazani na slici 6.|LearningObject|21Slika 6. Primer komunikacionog dijagramaObjanjenje o upotrebi svakog od ovih simbola se moe nai u Help-u PowerDesigner-a (Helpse dobija pritiskom na na dugme F1 bilo gde na interfejsu PD)Procesna mapa (Process Map)-za dokumetovanje funkcija sistema. Procesna mapaobezbeuje grafiki pogled na biznis arhitekturu i pomae u identifikaciji poslovnih funkcija iprocesa visokog nivoa, nezavisno od ljudi i poslovnih jediniva koji ih ine. U sledeem primerusu prikazani glavni procesi u okviru funkcija Manufacturing, Marketing i Sales|LearningObject|22Slika 7: Primer procesne mapeDijagram se kreira izborm: File > New Model , izborom modela enterprise architecture izModel type liste i biranjem Process Map dijagrama nakon ega se pritisne OK. U okviru ovogdijagrama se mogu koristiti simboli prikazani na slici 8.Slika 8: Simboli koji se mogu koristiti na nivou procesne mapeObjanjenje o upotrebi svakog od ovih simbola se moe nai u Help-u PowerDesigner-a (Helpse dobija pritiskom na na dugme F1 bilo gde na interfejsu PD)Dijagram planiranih geografskih lokacija (City Planning Diagram) za prikaz globalneslike organizacije kao i njenih niih novoa kako bi se obezbedila veza sa sledeim aplikativnim|LearningObject|23slojem. U sledeem primeru sr sistema je podeljena na pet glavnih podsistema koji su daljepodeljeni na svoje glavne funkcije. Naznaene su i glavne aplikacije i baze podataka.Slika 9: Primer dijagrama planiranih geografskih lokacijaI ovaj dijagram se moe dobiti na slian nain kao i prethodno opisane vrste dijagrama izposlovnog soja.Kreiranje dijagrama aplikativnog slojaU aplikativnom sloju se koriste dve vrste dijagrama kojima se identifikuju potrebne aplikacije iopisuje nain na koji su one u interakcijiDijagram arhitekture aplikacija slui za prikaz pojedinih aplikacija.Dijagram arhitektureaplikacije obezbeuje grafiki pogled visokog nivoa i pomae u identifikaciji aplikacija, pod-aplikacija, komponenti, baza podataka, servisa i njihove interakcije. U sledeem primeruje prikazana interakcija izmeu sistema za obradu porudbenica i sistema zaliha u seditukompanije i lokaciji proizvodnje. (slika 10):|LearningObject|24Slika 10: Primer dijagrama aplikativne arhitektureDijagram se kreira izborm: File > New Model , izborom modela enterprise architecture izModel type liste i biranjem Application Architecture dijagrama nakon ega se pritisne OK. Uokviru ovog dijagrama se mogu koristiti sledei objekti ( slika 11).|LearningObject|25Slika 11. Objekti koji se koriste na nivou dijagrama aplikativne arhitektureObjanjenje o upotrebi svakog od ovih simbola se moe nai u Help-u PowerDesigner-a (Helpse dobija pritiskom na na dugme F1 bilo gde na interfejsu PD)Servisno orijentisan dijagram u smislu SOA servisa. Ovaj dijagram obezbeuje grafikipogled na poslovne i aplikativne servise kao veze izmeu njih i pomae da se aplikacije i drugiobjekti iz aplikativnog sloja pridrue poslovnim servisima i procesima u okviru dizajniranjaSOA-e. U sledeem primeru su prikazani poslovni servisi Open Account i Order-to-cashkoji su u vezi sa aplikativnim servisima, aplikacijama i tehnologijama koje slue za njihovuimplementaciju.|LearningObject|26Slika 12. Primer SOA dijagramaDijagram se kreira izborm: File > New Model , izborom modela enterprise architecture izModel type liste i biranjem Service oriented architecturedijagrama nakon ega se pritisneOK.U okviru ovog dijagrama se mogu koristiti sledei objekti ( slika 13).|LearningObject|27Slika 13. Simboli koje se koriste na nivou SOA dijagramaObjanjenje o upotrebi svakog od ovih simbola se moe nai u Help-u PowerDesigner-a (Helpse dobija pritiskom na na dugme F1 bilo gde na interfejsu PD)Kreiranje dijgrama tehnolokog slojaZa ovaj sloj se koristi samo:Tehnoloki infrastrukturni dijagram (Technology Infrastructure Diagram) za dokumentovanjepostojee infrastrukture, mree, serverskih klastera, firewalls, klijentskih ranih stanica itd.Ovaj dijagram obezbeuje grafiki pogled viskog nivoa na fiziku arhitekturu koja se koristokao podrka aplikativne arhitekture. Tehnoloki infrastrukturni dijagram je jedini dijagram kojise koristi u tehnolokom sloju.U sledeem primeru je prikazan razmetaj servisa u okviru mree jedne kompanije kao i webpristup do tankih klijenata:|LearningObject|28Slika 14. Primer tehnolokog infrastrukturnog dijagramaDijagram se kreira izborm: File > New Model , izborom modela enterprise architecture izModel type liste i biranjem Technology Infrastructuredijagrama nakon ega se pritisne OK. Uokviru ovog dijagrama se mogu koristiti sledei objekti ( slika 15).|LearningObject|29Slika 15. Simboli koji se koriste za crtanje Tehnolokog infrastrukturnog dijagramaZato arhitektura sistema? ta je arhitektura sistema?ZakljuakU lekciji se govori o razlozima za uvoenje IT arhitekture i kao glavni razloi za to se navodisloenost kako samih poslovnih procesa tako i IT reenja koja podravaju takve procese.Cilj uvoenja IT arhitekture jeste smanjenje sloenosti sistema i postizanje novih poslovnihvrednosti za organizaciju. IT arhitektura sistema ima smisla samo u sluaju velikih sistema.Uvoenje IT arhitekture organizacije se odvija kroz vie aktivnosti. Jedna od najznaajnijih jedefinisanje strategije (stratekih ciljeva) organizacije o kojoj se govori u ovom predavanju.Definisanje stratekih ciljeva, a naroito njihovo ispunjenje nije lak zadatak pa se za to mogukoristiti razliita teorijska i praktina razmatranja. Neki teoretiari smatraju da se strategijapreduzea moe utvrditi definisanjem poslovnih maksima na osnovu kojih treba da proizauIT maksime, dok neki da se u tom procesu mogu koristiti principi utvrivanja strategijaprimenljivi u teoriji sloenih igara (npr. aha). U svakom sluaju, definisani ciljevi treba daposeduje karakteristike kao to su: specifinost, merljivost, delotvornost, relevantnost ivremenska ogranienost (SMART kvalitet).