ishrana uČenika osmog razreda oŠ “ ljuba neŠiĆvršnjacima, kakve su njihove navike u ishrani...

Regionalni centar za talente Bor , 3.oktobar 71, 19210 Bor , www.talentibor.com , [email protected]

(c) 2011 Copyright by Regionalni centar za talente Bor, All Rights Reserved 1

ISHRANA UČENIKA OSMOG RAZREDA

OŠ “ LJUBA NEŠIĆ ”

NUTRITION OF 8TH GRADE PRIMARY SCHOOL

“ LJUBA NEŠIĆ ” STUDENTS

KATARINA MIHAJLOVIĆ

8. razred osnovne škole “Ljuba Nešić” , Regionalni centar za talente Bor

JELENA STANKOVIĆ

Master molekularne biologije i fiziologije, direktor osnovne škole “Ljuba Nešić”



REZIME

Cilj ovog istraživanja je da se utvrdi kolika je zastupljenost pravilne ishrane među mojim vršnjacima, kakve su njihove navike u ishrani prema polu, kao i upoređivanje procenta učenika sa povišenom telesnom težinom i gojaznih sa evropskim prosekom. Želela sam da saznam koliko je znanje adolescenata o značaju pravilne i posledicama nepravilne ishrane, štetnom dejstvu prekomerne telesne težine na organizam i njihov odnos prema sportu i aktivnostima, kao i da li postoji potreba i želja za saznanjima i boljim informisanjem o značaju pravilne i posledicama nepravilne ishrane.. Istraživanje je sprovedeno anonimnom anketom. Pri statističkoj obradi korišćena je deskriptivna statistička mera-procenat, kojim je izražena učestalost pojedinih odgovora ispitanika, a svi grafikoni rađeni su u Excel Microsoft programu. Na osnovu prikazanih rezultata utvrđeno je da je najveći broj učenika sa normalnom telesnom težinom, ali da je 16% devojčica i 25% dečaka, u proseku 20%, sa viškom kilograma, što se podudara sa straživanjima Svetske zdravstvene organizacije po kojima se prekomerna uhranjenost i gojaznost može naći kod 20-30% dece i adolescenata u zemljama evropskog regiona. Pokazalo se da devojčice strožije ocenjuju svoj izgled, a da se grickalice i slatkiši jedu svakodnevno i u velikim količinama.Trećina učenika je držala dijetu. Utvrđeno je da većina misli da se hrani zdravo, dok analize anketa ukazuju na nepravilnu ishranu. Gojazno dete sa pogrešnim navikama u ishrani postaće i takav čovek. Zato je potrebno što ranije intervenisati u slučaju povišene telesne težine i nepravilne ishrane. Neophodno je usmeravanje mladih ka zdravim stilovima života, koji, ako se usvoje u ranom uzrastu, ostaju doživotni obrazac ponašanja. Ključne reči: ishrana, povišena težina, adolescenti, prevencija

SUMMARY

The aim of this research is to establish the proportion of healthy nutrition among my peers, what their nutrition habits regarding gender are, as well as comparing the percentage of pupils with increased body weight and the obese ones with the European average. I wanted to find out about the awareness of adolescents of the importance of proper and the consequences of improper nourishment, the harmful effect of excessive body weight on the body and their attitude towards sport and activities, and also if there was a need or desire for knowledge and better informing on the significance of proper and consequences of improper nourishment. The research has been conducted in the form of anonymous questionnaire. Statistical analyses included the descriptive statistic measure – percentage, which presented the frequency of single answers by the respondents, and all graphs were done in Microsoft Excel program. Based on the results presented, it has been established that the biggest number of pupils is of normal body weight, but that 16% of girls and 25% of boys, 20% in average, are overweight which coincides with the World Health Organization research where over-nourishment and obesity is found with 20-30% of children and adolescents in the countries of European region. It



turned out that girls are stricter when judging their own appearance, and that crisps and sweets are eaten daily and in large amounts. One third of pupils have been on a diet. It has been established that most think they eat healthy while the poll analyses are pointing out improper nourishment. An overweight child with wrong nourishment habits will become such a man as well. That’s why it is necessary to intervene as soon as possible in case of increased body weight and improper nourishment. It is vital that young people be directed towards healthy life styles which, if adopted at early age, remain a behavior pattern for life. Key words: nourishment, increased weight, adolescents, prevention

UVOD

Pravilna ishrana je jedan od osnovnih uslova za održavanje zdravlja, sposobnosti za rad i raspoloženja.(1) Naručito je bitna u periodu adolescencije i puberteta kada su i najveće i najbrže fizičke promene, povećanje visine je oko 20%, skeletne mase 50%, kao i psihičke promene. Da bi se obezbedio pravilan rast i razvoj u ovom uzrastu velika je potreba za hranljivim materijama. Ali upravo u ovom periodu razvoja najčešće se i srećemo sa neodgovarajućom ishranom. Adolescenti zbog dugog boravka u školi, brojnih obaveza van kuće, kao i zauzetosti roditelja, redovne obroke kod kuće sve češće zamenjuju neredovnim obrocima van kuće. Ti obroci su neodgovarajuće i nedovoljne hranljive vrednosti ( koka–kola, sokovi, peciva, hamburgeri, pice, čokoladice i slično). Zdrava ishrana je raznovrsna, namirnice higijenski ispravne, ukusno pripremljene pre svega kuvanjem i pečenjem. Treba izbegavati suhomesnate proizvode, hranu prženu na masti i ulju, masno meso, veće količine soli, slatkiša, gaziranih pića, kolača. Preporučljivo je koristiti obrano mleko i mlečne proizvode i svakodnevno koristiti žitarice, po mogućstvu integralne, voće i povrće. Takođe je bitno i da se hrana uzima kod kuće, zajedno sa ostalim članovima porodice, pravilno raspoređena na više obroka, što je za adolescente tri glavna obroka i dve užine. Treba izbegavati “grickanje” između obroka uz računar ili TV. Nije dobro ni preskakati obroke jer redovna ishrana daje osećaj sitosti što podstiče telo da kalorije troši, a ne da ih skladišti u vidu masti. Jedna od glavnih posledica nepravilne ishrane jeste gojaznost koja nastaje kada se u organizam duže vremena unosi veća količina hranljivih materija nego što organizam stiže da potroši.(2) Povećana telesna težina se javlja zbog preobilne i nepravilne ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti. Zato je neophodno da se što više vremena provodi u bavljenju sportom ili barem šetnji. Posledica gojaznosti jesu i mnoge bolesti koje umanjuju kvalitet i dužinu života. Po istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, prekomerna uhranjenost i gojaznost može se naći kod 20-30% dece i adolescenata u zamljama evropskog regiona. Broj gojazne dece i adolescenata je u poslednje dve godine udvostručen u SAD, a najnovija istraživanja govore o učestalosti gojaznosti od 15,5 % u uzrastu 12-19 godina, što je tri puta više u poređenju sa sedamdesetim godinama prošlog veka.(3) Indeks telesne mase-BMI, je broj koji se dobije kada se telesna težina podeli sa telesnom visinom na kvadrat. Dobar je način procene gojaznosti kod većina tinejdžera i specifičan je za pol i uzrast.



Kada se adolescentu odredi BMI, vrednost se uporedi sa tablicom koja je specifična za pol. Tako se dobijaju percentile koji predstavljaju poziciju dobijenog rezultata u odnosu na grupu dece istog pola i godina. Na osnovu toga deca se raspoređuju u nekoliko grupa (4): kategorija uhranjenosti položaj u percentilnoj tablici

pothranjen manji od 5. percentila

normalne telesne težine od 5. do manje od 85. percentila

sklon gojenju od 85. do manje od 95. percentila

gojazan jednak ili veći od 95. percentila Gojazno dete sa pogrešnim navikama u ishrani postaće i takav čovek. Zato je potrebno što ranije intervenisati u slučaju povišene telesne težine i nepravilne ishrane.(3) Cilj ovog rada je da utvrdi kakav je način ishrane kod učenika osmog razreda, kakva je ishranjenost učenika, kako oni sami sebe vide u odnosu na svoju ishranjenost, kakve su njihove navike u ishrani, koliko znaju o zdravoj ishrani i posledicama nepravilne ishrane, da se uoče eventualne razlike u ishrani odnosu na pol učenika, i da se dobijeni rezultati uporede sa rezultatima drugih istraživanja.

Slika 1. Šema BMI i percentila za uzrast od 2 do20 godina (3)

Picture 1. BMI scheme and percentiles for the age of 2 to 20



MATERIJAL I METOD RADA

Istraživanje je sprovedeno anonimnim anketnim upitnikom. Pri statističkoj obradi korišćena je deskriptivna statistička mera–procenat, kojim je izražena učestalost pojedinih odgovora ispitanika. Za izračunavanje BMI korišćen je BMI kalkulator za decu i tinejdžere sa sajta (5) Istraživanje je rađeno na uzorku školske populacije, 75 učenika VIII-ih razreda osnovne škole ’’Ljuba Nešić’’u Zaječaru. Anketni upitnik sadrži 28 pitanja na koja su ispitanici odgovarali zaokruživanjem ili upisivanjem samo jednog odgovora, osim u jednom, gde je moglo da se zaokruzi više odgovora. Upitnik obuhvata socio-demografske i fizičke karakteristike (pol, uspeh, visinu, težinu, roditelji gojazni ili ne ), pitanja o njihovom odnosu prema ishrani, o svakodnevnim navikama u ishrani, o njihovom izgledu, postojanju želje da saznaju više o pravilnoj ishrani, o bolestima koje može da izazove gojaznost i o bavljenju sportom. Hipoteze:

1. Očekujemo da se veći broj učenika hrani nepravilno. 2. Očekujemo da će nepravilna ishrana imati za posledicu povišenu telesnu težinu ili

gojaznost kod jednog broja učenika. 3. Očekujemo da ne postoji dovoljno znanje adolescenata o pravilnoj ishrani. 4. Očekujemo da je znanje o štetnosti i posledicama nepravilne ishrane na organizam

povezano sa uspehom u školi. 5. Očekujemo da se procenat dee sa povišenom telesnom težinom i gojaznošću podudara sa

istim u evropskim zemljama.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA I DISKUSIJA

Anketirano je ukupno 75 učenika u školi: 44 dečaka i 31 devojčica, svi učenici osmog razreda. Prosečna visina devojčia je 164 cm, dečaka 168 cm, prosečna težina devojčica je 57 kg, a dečaka 63 kg.

devojčicedečaci

težina

visina0

20406080

100120140160180

težinavisina

Slika 2.Prosečna visina i težina ispitanih učenika prema polu Picture2. Average height and weight of the interviewed pupils according to gender



Normalnu telesnu težinu ima 81% devojčica, 3% je pothranjeno, 10% ima povišenu telesnu težinu, a 6% je gojazno (ukupno 16% sa viškom kilograma). Normalnu telesnu težinu ima 68% dečaka, 7% je pothranjeno, 14% ima povišenu telesnu težinu, a 11% je gojazno (ukupno 25% sa viškom kilograma). Ukupni rezultati nam kazuju da je 73% učenika sa normalnom težinom, 5% je pothranjeno, 12% ima povišenu telesnu težinu, a 9% je gojazno (ukupno 21% sa viškom kilograma). Ovi rezultati se podudaraju sa istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije po kojima se prekomerna uhranjenost i gojaznost može naći kod 20-30% dece i adolescenata u zemljama evropskog regiona.

Slika 3. Prikaz ishranjenosti ispitanih učenika i ukupni rezultat Picture3. Representation of the interviewed pupils’ nourishment and total result Zanimljivo je videti koliko se podudaraju lična viđenja ishranjenosti samih učenika i njihova stvarna ishranjenost po percentilima BMI. Kod učenica 52% smatra da ima normalnu telesnu težinu i u pravu je, ali 20% smatra da su debele, a u stvari imaju normalnu telesnu težinu. Kod dečaka njih 50% pravilno procenjije svoju ishranjenost kao normalnu, ni jedan ne smatra da je debeo a da to zaista i nije, 18% smatra da je pothranjeno, dok u stvari ima normalnu telesnu težinu, 14% smatra da je normalno ishranjeno, ali u stvari ima višak kilograma.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

devojčice dečaci

misli da je normalne tt ijestemisli da je debelo ali jenormalne tt

Slika 4. Prikaz ličnog viđenja ishranjenosti prema polu Picture 4. Representation of personal viewing of nourishment according to gender Veza između ishranjenosti učenika i telesne težine roditelja pokazuje da najveći broj njih sa normalnom telesnom težinom ima i takve roditelje, i to je slučaj i kod devojčica i dečaka. Što se tiče navika u ishrani, najveći broj devojčica i dečaka, 49% i 50%, ima četiri obroka dnevno, potrebnih pet obroka ima 32% devojčica i 23% dečaka, dva obroka 3% devojčica i 4%



dečaka i šest obroka 3% devojčica i 5% dečaka. Ukupno, dva obroka ima 4% učenika, tri obroka 15%, četiri obroka 49%, pet 27%, šest 4% i sedam obroka uzima 1% učenika. Obzirom da učenici najveći deo dana provode u školi, zanimljivo je videti kakve su im navike u ishrani prema smenama koje pohađaju.Kada idu prepodne u školu 54% devojčica ne doručkuje kod kuće, a čak 84% dečaka. Kada idu popodne u školu 84% devojčica i 75% dečaka ruča kod kuće. Ukupno 72% učenika bez doručka polazi u školu.

Slika 5. Prikaz broja obroka prema polu i ukupno. Slika 6. Prikaz najčešće užine prema polu i ukupno Picture 5. Representation of the number of meals Picture 6. Representation of the most common snack according to gender and total according to gender and total U odgovoru na pitanje šta najčešće užinaju u školi devojčice su najviše zaokružile sendvič, zatim picu i grickalice, dok dečaci najradije jedu pecivo, senvič i picu. Devojčice uz užinu najčešće piju guste sokove (29%), koka-kolu (26%), a dečaci koka-kolu (čak 40%) i jogurt (21%). Zanimljivo je da 16% devojčica uz užinu pije obično ili čokoladno mleko ali nijedan dečak!

Slika 7. Prikaz najčešćeg napitka uz užinu prema Slika 8. Prikaz uzimanja voća prema polu i ukupno polu i ukupno Picture 8. Representation of fruit intake according Picture 7. Representation of the most common beverage to gender and total along the snack according to gender and total Odgovarajući na pitanje koliko često jedu voće, učenici su dali sledeće odgovore: 64% učenica jede voće svakog dana, 45% učenika; 26% učenica jede voće svakog drugog dana, 32% učenika i



10% učenica jede voće svakog trećeg dana i ređe, a 23% učenika. Ukupno 53% jede voće svakodnevno, 29% svakog drugog dana i 17% svakog trećeg dana i ređe. Na isto pitanje vezano za povrće devojčice su odgovorile u 39% da ga jedu svakog dana kao i 30% dečaka, svakog drugog dana ga jede 45% devojčica i 41% dečaka, a svakog trećeg i ređe 16% devojčica i 30% dečaka. Ukupno 33% svakodnevno uzima povrće, 42% svakog drugog, 24% svakog trećeg dana i ređe.

Slika 9. Prikaz uzimanja povrća prema polu i ukupno Slika 11. Prikaz uzimanja ribe prema polu i ukupno Picture 9. Representation of vegetables intake Picture 11. Representation of fish intake according according to gender and total to gender and total Ribu u ishrani dva puta nedeljno koristi 6% devojčica i 7% dečaka, jednom nedeljno 30 % devojčica i 32% dečaka, jednom u dve nedelje 45% devojčica i 41% dečaka, a ređe 19% devojčica i 20% dečaka. Meso svakog dana jede skoro isti procenat devojčica i dečaka, 19% i 18%, pet puta nedeljno meso jede 10% devojčica i 18% dečaka, svakog drugog dana meso jede 55% devojčica i 41% dečaka, a ređe od toga 13% devojčica i 23% dečaka. Jedna devojčica je vegetarijanac (1,3%).

Slika 12. Prikaz uzimanja mesa prema polu i ukupno Slika 13. Prikaz uzimanja slatkiša prema polu i ukupno Picture 12. Representation of meat intake according Picture 13. Representation of sweets intake according to gender and total to gender and total



Slatkiše svakodnevno jede 61% devojčica i 52% dečaka, svakog drugog dana 29% i 25%, a svakog trećeg dana i ređe slatkiše jede 10% devojčia i 23% dečaka. Omiljeni slatkiši su čokolada i razne vrste keksova. Od napitaka u toku dana 74% devojčica pije uglavnom guste sokove, zatim koka-kolu 13%, prirodne sokove 10% i mlečne proizvode 3%. Dečaci piju najviše uglavnom guste sokove 55%, koka-kolu 16%, i u istom procentu, 9%, mlečne proizvode i gazirane sokove. Najviše se piju uglavnom gusti sokovi 63%, koka-kola i gazirani sokovi 24%, zatim prirodni sokovi 8%, mleko i jogurt 7%. Mleko pije 87% devojčica i 93% dečaka i gotovo isti procenat devojčica i dečaka pije mleko svakog dana 42% i 45%, svakog drugog 23% i 20%, 4-5 puta nedeljno 6%, dva puta nedeljno 13% i ređe 35 devojčica i 7% dečaka. Crni hleb u ishrani koristi samo 6% devojčica i 9% dečaka, i najveći procenat oba pola, 32% devojčica i 45% dečaka, jede pet i više kriški hleba dnevno.

Slika 14.. Prikaz pijenja mleka prema polu Slika 15.. Prikaz brige o načinu ishrane prema polu Picture 14. Representation of milk intake according Picture 15. Representation of the concern about ways to gender of nourishment according to gender «Grickalice» se jedu između obroka kod 65% devojčica i 61% dečaka, 77% devojčica gricka ispred računara ili TV-a, kao i 81% dečaka! Od devojčica, 32% je držalo dijetu, a kod dečaka 27%. Polovina devojčica 52% kaže da obraća pažnju na ishranu kao i 57% dečaka. Ali, 48% devojčica i 50% dečaka nije sigurno da se hrani zdravo, 29% devojčica i 34% dečaka smatra da ima zdravu ishranu, a 23% devojčica i 14% dečaka smatra da se ne hrani zdravo. Pri tom čak 81% devojčica i 66% dečaka smatra da može a se hrani zdavije, ukupno 72%, 3% misli da ne može da se hrani zdravije, a 25% nije sigurno. Na pitanje kako jedu najveći broj učenika je odgovorio da to čini umerenom brzinom 59%, 23% sporo jede, 1% jede halapljivo i 16% brzo, dok nijedan učenik ne žvaće hranu 33 puta. Svakog dana zajedno sa porodicom obeduje 76% učenika, ponekad u toku nedelje 13%, samo za vikend 7%, a veoma retko 45, pri tome devojčice češće obeduju u društvu porodice. Prepoznajući bolesti koje se mogu javiti kao posledica nepravilne ishrane devojčcie su 100% prepoznale gojaznost, 61% dijabetes, 77% visoki pritisak, 39% srčani udar i 10% moždani udar. Dečaci su u 82% prepoznali gojaznost, 57% dijabetes, 2% se opredelilo za epilepsiju, 59% za povišeni krvni pritisak, 5% za žuticu, 34% za srčani udar i 3% za moždani udar.



Prema uspehu u školidevojčice sa odličnim uspehom su od pet prepoznavale u proseku 3.12 bolesti, vrlodobre 2.67, dobre2.4. dečaci sa odličnim uspehom su prepoznavali u proseku 2,7 bolesti, vrlodobri 2.8, dobri 1.5, ukupno odlični 2.9, vrlodobri 2.7, dobri 1.9 i dovoljni 1 bolest!

Slika 16. Prikaz prepoznavanja rizika nepravilne ishrane prema polu Picture 16. Representation of recognition of the improper nourishment risks according to gender U odgovoru na bavljenje sportom 10% devojčica redovno trenira svakog dana, 13% trenira svakog drugog dana, 16% samo za vikend, 45% ne trenira ali je veoma aktivno, a 16% nije aktivno. Kod dečaka 30% trenira svakodnevno, 5% svakog drugog dana i 20% za vikend, 27% ne trenira ali je veoma aktivno, a 18% priznaje da nije aktivno. Ukupno to iznosi 21% svakodnevnih treninga, 8% svakog drugog dana, 19% trenira za vikend, 35% je veoma aktivno, a 17% je neaktivno. Upoređujući učenike sa percentilima BMI koji ukazuju na zdravu ishranu i bavljenje sportom iste dece dobija se rezultat da je 67% normalno uhranjenih devojčica vrlo aktivno ali ne trenira, kao i 72% dečaka. Na pitanje da li znaju gde mogu da se informišu o načinima zdrave ishrane 53% učenika je odgovorilo sa da, 34% ne zna, a 25% ne želi da zna i to 6% devojčica i 39% dečaka.



ZAKLJUČAK

Procenat dece sa povišenom telesnom težinom i gojaznih među ispitivanima podudara sa procentom koji važi za adolescente evropskog regiona (20-30%) i iznosi 21.33%. Pri tome je više dečaka sa prekomernom težinom, 25% nasuprot 16% devojčica. Ovo se može objasniti većom brigom devojčica o sopstvenoj ishrani, većem poznavanju rizika koje donosi nepravilna ishrana, kao i đaci sa boljim uspehom, ali i strožijem posmatranju samog sebe kada je o izgledu i težini reč. Može se zaključiti i da održavanje normalne telesne težine nije strogo povezano sa treniranjem nekog sporta, već više sa svakodnevnom aktivnošću i kvalitetom i načinom ishrane gde su devojčice odgovornije. Veoma veliki procenat učenika uzima neadekvatnu užinu i napitke, nedovoljno koristi voće, povrće i ribu u ishrani, meso jede u najvećem broju slučajeva svakog drugog dana, koriste skoro isključivo beli hleb, slatkiše oba pola u najvećem procentu jedu svakog dana, a suzdržavanje sreće tek kod gojazne dece! Pri tom veliki broj tinejdžera gricka između obroka uz računar ili TV, ukupno 81%, Dečaci manje vode računa o ishrani, više se bave sportom, realnije procenjuju svoj izgled ali ih ima više od devojčica sa povišenom telesnom težinom ili gojaznih. Učenici imaju redovniju ishranu kada su u popodnevnoj smeni i ne doručkuju kod kuće zbog nedostatka vremena. Najveći broj učenika ima jedan obrok manje od preporučenog. Polovina anketiranih je nesigurna da li se zdravo hrani, a četvrtine ispitanika je nezainteresovana da nešto više sazna o zdravoj ishrani. Roditelji, škole i lekari treba na vreme da uvide opasnosti od nepravilne ishrane i njenih posledica, da više obrate pažnju na ishranu učenika, da se obaveste gde mogu naći pomoć, da se poboljša ishrana u školama u skladu sa potrebama dece, da se zabrani kupovina ili donošenje nekvalitetne užine, da se deca od malena upoznaju i navikavaju na zdravu ishranu i fizičku aktivnost.

ZAHVALNICA

Zahvaljujem se nastavnici Jeleni Stanković, dr. Slobodanu Jovanoviću iz ZZJZ u Zaječaru, nastavnici engleskog jezika Nini Pavković, nastavniku informatike Željku Antijeviću, mojoj mami i baki koje se trude da se ja hranim zdravo, drugu Nemanji i anketiranim učenicima.



LITERATURA

1. http://www.zdravaishrana.net/ 2. Brigita Petrov, Smiljka Stevanović-Pršteljić, Katica Paunović, Biologija za 7. razred

osnovne škole, Zavod za udžbenike, Beograd 2009. 3. http://www.diabetes.rs/ishrana09.htm 4. http://www.cdc.gov/healthyweight/assessing/bmi/childrens_bmi/about_childrens_bmi.ht

ml 5. http://apps.nccd.cdc.gov/dnpabmi/

ishrana uČenika osmog razreda oŠ “ ljuba neŠiĆvršnjacima, kakve su njihove navike u ishrani...

Documents