izveŠtaja revizije2 efikasnost –princip efikasnosti podrazumeva dobijanje maksimuma od resursa...

REPUBLIKA E KOSOVËS / REPUBLIKA KOSOVA / REPUBLIC OF KOSOVA

ZYRA KOMBËTARE E AUDITIMIT NACIONALNA KANCELARIJA REVIZIJE

NATIONAL AUDIT OFFICE

Dokumenat br: 24.18x.9-2015/16-08

IZVEŠTAJA REVIZIJE

EFIKASNOST UPRAVLJANJA GRAĐANSKIM PREDMETIMA U

OSNOVNIM SUDOVIMA

Priština, novembar 2017

Revizija performanse

Nacionalna Kancelarija Revizije Republike Kosova je najviša institucija

ekonomske i finansijske kontrole, koja prema Ustavu i zakonima zemlje uživa

funkcionalnu, finansijsku i operativnu nezavisnost.

Nacionalna Kancelarija Revizije obavlja revizije regularnosti i performanse i za

svoj rad odgovara Skupštini Kosova.

Naša misija je da doprinesemo zdravom finansijskom upravljanju u javnoj

upravi. Mi obavljamo revizije u skladu sa međunarodno priznatim

standardima revizije u javnom sektoru i sa najboljim evropskim praksama.

Izveštaji Nacionalne Kancelarije Revizije na direktan način promovišu

odgovornost javnih institucija pošto oni pružaju održivu osnovu za zahtevanje

odgovornosti od strane menadžera svake budžetske organizacije. Tako mi

povećavamo poverenje u trošenju javnih fondova i odigravamo aktivnu ulogu

u obezbeđivanju interesa poreskih platiša i ostalih interesnih strana u

povećanju javne odgovornosti.

Revizije performanse koje se preduzimaju od strane Nacionalne Kancelarije

Revizije su nezavisni, objektivni i pouzdani pregledi koje ocenjuju da li vladine

akcije, sistemi, operacije, programi aktivnosti ili organizacije deluju u skladu sa

principima ekonomije1, efikasnosti2 i efektivnosti3 te da li ima prostora za

poboljšanje.

Generalni revizor je odlučio u vezi sa ovim izveštajem “Efikasnost upravljanja

civilnim predmetima u Osnovnim Sudovima” u konsultaciji sa Pomoćnicom

Generalnog Revizora Vlora Mehmeti, koja je nadgledala reviziju.

Tim koje je realizovao ovaj izveštaj:

Mirlinda Ahmeti, Direktor revizije

Drilon Shala, Vođa tima

Albana Kadriu, Član tima

NACIONALNA KANCELARIJA REVIZIJE – Adresa: Musine Kokalari, br. 87, Priština 10000, Kosovo Tel: +381(0) 38 60 60/1011

http://zka-rks.org

1 Ekonomija –Princip ekonomije podrazumeva minimiziranje troškova resursa. Korišćeni resursi treba da budu na

raspolaganju na vreme, odgovarajuće količine i kvaliteta i po boljoj ceni. 2 Efikasnost – Princip efikasnosti podrazumeva dobijanje maksimuma od resursa koji su na raspolaganju. Tiče se

povezanosti između resursa koji su angažovani i rezultata koji su dati u smislu količine, kvaliteta i vremena. 3 Efektivnost–Princip efektivnosti podrazumeva ostvarivanje postavljenih ciljeva i ostvarivanje očekivanih

rezultata.

http://zka-rks.org/

ZYRA KOMBËTARE E AUDITIMIT – NACIONALNA KANCELARIJA REVIZIJE – NATIONAL AUDIT OFFICE

i

TABELA SADRŽAJA

Opšti sažetak .................................................................................................................................... ii

1 Uvod............................................................................................................................................... 1

1.1 Problem Revizije ................................................................................................................................. 1

1.2 Cilj i pitanja revizije ............................................................................................................................ 3

1.3 Kriterijumi Revizije ............................................................................................................................. 3

1.4 Delokrug revizije ................................................................................................................................. 5

1.5 Metodologija revizije .......................................................................................................................... 7

2 Odgovornosti ključnih entiteta, relevantna dokumenta i proces upravljanja

predmetima ................................................................................................................................... 8

2.1 Sudski Savet Kosova........................................................................................................................... 8

2.2 Sudovi ................................................................................................................................................... 9

2.3 Relevantna dokumenta .................................................................................................................... 10

2.4 Proces upravljanja predmetima u Osnovnim Sudovima ............................................................ 12

3 Nalazi ........................................................................................................................................... 13

3.1 Upravljanje procesom raspodele predmeta od prijema do njihove dodele kod sudija u

Osnovnim Sudovima ........................................................................................................................ 13

3.2 Kašnjenja u razmatranju i finalizaciji građanskih predmeta po Osnovnim sudovima .......... 15

3.3 Balansiranje razmatranja građanskih predmeta od strane sudija .............................................. 25

3.4 Sudski Savet Kosova i njihov rad u praćenju napretka Osnovnih Sudova i stvaranju

mehanizama za njih zarad adresiranja pitanja upravljanja predmetima ................................. 28

4 Zaključci ...................................................................................................................................... 31

5 Preporuke .................................................................................................................................... 34

Dodatak I: Komentari Osnovnog Suda u Gnjilanu u vezi sa revizorskim nalazima ............ 36


ii

Opšti sažetak

Šta smo revidirali i zašto smo izvršili ovu reviziju?

Sudska vlast se smatra trećom državnom vlašću. Prema ustavu, pravosuđe mora biti jedinstveno,

nezavisno, pošteno, apolitično i nepristrasno i da obezbedi ravnopravan pristup građana sudovima.

Evropska konvencija o ljudskim pravima jasno navodi da svaki pojedinac ima pravo da bude

saslušan pravično, javno i u razumnom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda

ustanovljenog zakonom.

Uprkos tome što je prošlo dosta vremena od početnog uspostavljanja, pravosudni sistem na Kosovu

se i dalje smatra sistemom koji je još u ranim fazama razvoja i još uvek postoji mnogo toga da se

uradi kako bi se postiglo održivo funkcionisanje pravosuđa. Jedno od najčešće pomenutih problema

sa kojim se suočava pravosudni sistem na Kosovu je sporo i neefikasno upravljanje sudskim

predmetima.

Cilj ove revizije je procena procesa upravljanja sudskim predmetima od strane Osnovnih sudova,

kao i procena rada Sudskog Saveta Kosova u praćenju napretka ovih sudova i uspostavljanju

mehanizama za njihovo podršku u odgovarajućem upravljanju predmetima.

Glavni subjekti ove revizije su Osnovni sudovi u Prištini, Peći i Gnjilanu, kao i Sudski Savet Kosova.

Fokus ove revizije je upravljanje građanskim predmetima u osnovnim sudovima.

Šta smo našli?

Proces upravljanja građanskim predmetima u Osnovnim sudovima nije efikasan.

Sudovi se i dalje suočavaju sa značajnim brojem starih predmeta i koji su i dalje nerešeni, a ukupan

broj građanskih predmeta, osim da se ne smanjuje, je u stalnom porastu. Kao rezultat velikog broja

građanskih predmeta po Osnovnim sudovima, građani su prinuđeni da čekaju duže periode za

pregled i razmatranje predmeta. Istovremeno, činjenica da je trend predmeta koji ostaju nerešeni iz

godine u godinu u stalnom porastu je itekako zabrinjavajuća, a ukoliko se ne preduzmu mere za

poboljšanje ove situacije onda pravosuđe može ići ka kolapsu.

U isto vreme, proces upravljanja građanskim predmetima je karakterisan brojnim nepravilnostima

u svim njegovim fazama. Trenutne procedure koje su postavljene u Osnovnim sudovima za

distribuciju građanskih predmeta sudijama nisu uniforma, a kod tri revidirana suda, svaka od

važećih procedura se okarakterisana nepravilnostima. Ove nepravilnosti su evidentni od početne

raspodele građanskih predmeta sudijama, kompletiranje spisa i preciziranje pritužbi, neadekvatno

upravljanja nagomilanim materijalom od strane pravnih sekretara, stalno odlaganja ročišta,

kašnjenja u obradi predmeta u Apelacionom sudu kao i visok stepen slučajeva koji se vraćaju na

ponovno suđenje u osnovnim sudovima. Isto tako, bilo je nedostataka u kod samih praksi koje

sudije koriste za uravnotežavanje različitih vrsta građanskih predmeta koje uzimaju za razmatranje.


iii

Štaviše, ni Sudski Savet Kosova se nije pokazao efikasnim u pravilnom praćenju napretka koji je

postignut u sudovima. Sudski Savet Kosova je uspostavio generalne mehanizme koji ne pružaju

dovoljnu podršku Osnovnim Sudovima u upravljanju predmetima. To znači da generalizovani

mehanizmi koje je uspostavio Savet otežavaju praćenje napretka koje je Sud postigao u smanjenju

broja sudskih predmeta i da to nisu odgovarajuća sredstva da adresiraju nepravilnosti sa kojima se

susreću u upravljanju sudskim predmetima.

Šta preporučujemo?

Osnovnim Sudovima preporučujemo:

Da prati performansu upravljanja građanskim predmetima za svakog sudiju i za svaki predmet koji

reše, i da se pregledaju prakse koje se primenjuju i resursi koji su bili na raspolaganju za rešavanje

predmeta. Da redovno izveštavaju u vezi sa procenama koje su ostvarene tokom praćenja.

Da standardizuju proceduru za distribuciju predmeta preko žreba i da izbegnu distribuciju

materijala preko metode rotacije. Da se metoda žreba detaljno dokumentuje u elektronskoj formi.

Da se sudsko osoblje (službenici za prijem, upisivanje i pravni sekretari) obuče o smernicama koje

se treba pratiti da se utvrdi završetak i definisanje tužbi. Da se podaci o građanskim predmetima

sistemiraju na osnovu jedinstvene i elektronske baze podataka. Da se obezbedi da su ispunjeni

uslovi za održavanje ročišta i da se analiziraju razlozi za odlaganje ročišta kako bi se izbegle ove

pojave. Da obezbede da postoji komunikacija i koordinacija između sudija koji se bave građanskim

predmetima u vezi postavljanja rasporeda ročišta i stranaka koji učestvuju u njima.

Da razmotre građanske predmete na balansiran način, podrazumevajući da se svim kategorijama

predmeta daje balansirana prioritetizacija.

Sudskom Savetu Kosova preporučujemo:

Da vrši proveru i verifikovanje podataka koji se šalju od Osnovnih sudova. Da se pažljivo

analiziraju preporuke Jedinice za Razmatranje Performanse Pravosuđa i da se sprovedu preporuke

koje poboljšavaju upravljanje građanskim predmetima u Osnovnim sudovima. Da se izvrši pregled

strateškog plana 2014-2019 za sastavljanje strateških ciljeva koji su merljivi i pronalaze konkretnu

implementaciju u radu Osnovnih sudova. Takođe, da se u svim Osnovnim sudovima što je pre

moguće stavi u funkciji elektronski sistem za upravljanje građanskim predmetima slučajevima i da

se obezbedi da je sudsko osoblje pravilno i blagovremeno pripremljeno da koristi ovaj sistem.

(Za detaljnije i zaključke i preporuke trebate se referisati sadržajnom delu izveštaja).

Odgovor strana koje su bile uključene u reviziji

Sudski Savet Kosova, Osnovni Sudovi u Prištini i Peći su se složili sa revizorskim nalazima i

preporukama. A odgovori Osnovnog Suda u Gnjilanu u vezi sa pitanjima o kojima se nismo mogli

složiti detaljno su priloženja u Dodatku I. Podstičemo Institucije koje su bile uključene u ovoj reviziji

da čine sve napore za adresiranje datih preporuka.


1

1 Uvod

Sudska vlast se smatra trećom državnom vlašću. Od usvajanja Ustava Kosova, odmah nakon

objavljivanja nezavisnosti, znači u Aprilu 2008 godine imamo uspostavljanje sudske vlasti na

Kosovu. Prema ustavu, pravosuđe mora biti jedinstveno, nezavisno, pošteno, apolitično i

nepristrasno i da obezbedi ravnopravan pristup građana sudovima.

Evropska konvencija o ljudskim pravima jasno navodi da svaki pojedinac ima pravo da bude

saslušan pravično, javno i u razumnom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog

zakonom4. Sudska praksa Evropskog Suda o Ljudskim pravima takođe predviđa da svaki pojedinac

ima pravo pristupa sudu, na pravično i otvoreno suđenje kao i na rešavanje predmeta u razumnom

roku. Razumni vremenski rok za rešavanje predmeta je uslov posebne važnosti jer naglašava

važnost blagovremene podele pravde jer su kašnjenja uzroci koji mogu dovesti do opasnosti za

smanjenje poverenja i efikasnosti pravde.

Uprkos tome što je prošlo dosta vremena od početnog uspostavljanja, pravosudni sistem na Kosovu

se i dalje smatra sistemom koji je još u ranim fazama razvoja i još uvek postoji mnogo toga da se

uradi kako bi se postiglo održivo funkcionisanje pravosuđa. Međutim, primećen je napredak

posebno u vezi sa poboljšanjem pravne infrastrukture kao što je usvajanje četiri značajna zakona:

Zakon o Sudskom Savetu Kosova, Zakon o Tužilačkom Savetu Kosova, Zakon o Sudovima i Zakon

o Državnom Tužiocu.

1.1 Problem Revizije

Sudski sistem na Kosovu je stalno kritikovan da se karakteriše sporom i neefikasnom

administracijom, uz nedovoljnu odgovornost sudskih službenika.5

Jedno od najčešće pomenutih problema sa kojim se suočava sudski sistem na Kosovu je sporo i

neefikasno upravljanje sudskim predmetima. Pravilno upravljanje predmetima poboljšava vođenje

evidencije, smanjuje zakašnjenja u rešavanju predmeta, smanjuje preopterećenje sudova sa

predmetima i pruža informacije koje podržavaju stratešku raspodelu vremena i resursa6. Uspešno

upravljanje predmetima može povećati predvidljivost sudskih događaja koji mogu obezbediti

odgovornost, da povećaju poverenje javnosti, da smanje mogućnosti korupcije i da povećaju

transparentnost pravosudne administracije7.

4 Član 6 (1) Evropska Konvencija o Ljudskim Pravima, Pravo na pravilan proces 5 Izveštaj o Napretku za Kosovo (2015), Poglavlje 2 – Politički Kriterijum, pot poglavlje 2.3 – Vladavina zakona 6 Svetska Banka – Doing Business (2016), Sprovođenje ugovora – Merenje dobrih praksi u pravosuđu 7 Svetska Banka – Doing Business (2016), Sprovođenje ugovora - Merenje dobrih praksi u pravosuđu


2

Razne nevladine organizacije koje deluju na Kosovu8 i druge domaće9 i međunarodne10 organizacije

koje nadgledaju pravosudni sistem, u svojim studijama tretiraju veliki broj sudskih predmeta koji

nastavljaju da se prenesu iz godine u godinu, kao rezultat brojnih kašnjenja u njihovom razmatranju

od strane sudu. Prema izveštaju objavljenom od strane BIRN 2016, još uvek postoje slučajevi koji

ostaju nerešeni u sudovima i zabrinjava činjenica da su mnogi od ovih predmeta zastareli i kao

rezultat toga padaju ispod statusa ograničenja11. Ovo se odnosi na krivične predmete, a kada ovi

predmeti dostižu zastarelost, oni se smatraju nevažećim, ostavljajući počinioce ovih krivičnih dela

nekažnjenim. Pored toga, u našim sudovima ima predmeta koji čekaju još od 1999 godine, a ovi

predmeti su uglavnom oni koji ne zastarevaju, kao što su građanski predmeti12. Pored problema

kašnjenja u rešavanju predmeta, po sudovima takođe postoje problemi kategorizacije materijala,

koji bi trebalo da bude prioritet za razmatranje13.

Sudski savet Kosova (SSK) je odgovoran za nadgledanje rada sudova i bilo je raznih dokumenata

koje je ovaj Savet usvojio da bi se bavili pitanjima starih preostalih predmeta koji nisu razmotreni

po sudovima i za poboljšanje opšte sudske prakse. Međutim, činjenica da se veliki broj predmeta

prenosi iz godine u godinu14, i da su određeni predmeti nerešeni više od deset godina15, pokazuje

da planovi i strategije koje je Savet usvojio u poboljšanju upravljanja predmetima nisu bili dovoljno

uspešni.

Ispitivanje indikatora problema identifikovanih od strane različitih izvora dovodi nas u formulaciju

sledećeg problema revizije:

Upravljanje sudskim predmetima na Kosovu se ne vrši na efikasan način.

8 Balkanska Mreža Istraživačkog Novinarstva i Intervjua Kosova (BiRN, Maj, 2016), Izveštaj o Praćenju Sudova 2015 9 Kosovski Institut za Istraživanja i Razvoj Politika (KIPRED, 2014), Kosovo prema EU – Barometar Vladavine Zakona 10 Organizacija za Bezbednost i Saradnju u Evropi – Misija na Kosovu (OEBS, 2011), Suđenje porodičnih predmeta na

Kosovu – Pitanja vezana za upravljanje predmetima 11 Zastareli predmeti su oni predmeti kod kojih sudije nisu uspele da preduzmu akcije na vreme, kao što se predviđa

Kodeksom Krivičnog Postupka. 12 Demokratski Institut Kosova (2016), U čekanju pravde – Izveštaj centra pravnih saveta za žrtve, svedoke i izvestioce

korupcije 13 Radio Slobodna Evropa (Avgust, 2015), Nedostatak kategorizacije predmeta u pravnom sistemu ë 14 Sudski Savet Kosova, Sekretarijat (2016), Statistike Godišnjeg Izveštaja Sudova 2016 15 Demokratski Institut Kosova (2016), U čekanju pravde - Izveštaj centra pravnih saveta za žrtve, svedoke i izvestioce

korupcije


3

1.2 Cilj i pitanja revizije

Cilj ove Revizije je procena procesa upravljanja sudskih predmeta od strane Osnovnih Sudova (OS)

kao i procena rada Sudskog Saveta Kosova (SSK) u praćenju napretka ovih sudova i stvaranju

mehanizama da se oni podržavaju za pravilno upravljanje predmetima.

Da bi odgovorili na cilj Revizije, mi smo postavili revizorska pitanja koja slede:

Glavna pitanja ove revizije su:

1. Da li su Osnovni Sudovi a) efikasni u njihovim procesima upravljanja građanskim

predmetima, i b) da li se vrši prioritetizacija građanskih predmeta koji se trebaju tretirati

na balansirani način?

2. Da li Sudski Savet Kosova prati napredak Osnovnih Sudova u smanjenju broja nerešenih

građanskih predmeta i da li pruža mehanizme za adresiranje problema upravljanja ovim

predmetima?

1.3 Kriterijumi Revizije

Kriterijumi Revizije koji su korišćeni u ovoj reviziji proističu sa međunarodnih standarda, najboljih

praksi i sa nacionalnog zakonodavstva. Neki od testiranih kriterijuma su takođe u skladu sa

sudijama i relevantnim službenicima po revidiranim OS.

Svaka osoba ima pravo da se njegovo u pitanje/predmet čuje pravično, javno i u razumnom

roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom osnovanim sudom16.

Kolegijumi sudija u svakom sudu treba da ispitaju pitanja rada i sudske aktivnosti,

uključujući, ali ne ograničavajući se na rezultate koji su postignuti u prethodnim godinama,

predmete koji su preneti iz prethodnih godina, obim posla svakog sudije, nedovršenih

predmeta od strane svakog sudije, mogućnosti za poboljšanje metoda rada i druga važna

pitanja za rad suda17.

Kancelarija za upravljanje predmetima (KUP) u svakom sudu treba da omogući procesiranje

predmeta na transparentan i blagovremen način. KUP bi trebalo da bude odgovorna za tok

predmeta u sudu, od evidentiranja do okončanja predmeta18.

Sudovi treba da primenjuju efikasne tehnike za rešavanje predmeta. Ove tehnike uključuju

dostupnost propisa koji definišu vremenski okvir za glavne događaje sudova, kao što su

stvaranje realnih rasporeda i očekivanja da će doći do događaja kao što je planirano,

16 EKLJP i ESLJP (Član 6 (1) 17 Pravilnik o unutrašnjem organizovanju sudova 18 Pravilnik o unutrašnjem organizovanju sudova


4

iniciranje i održavanje pre pretresne rasprave, postavljanje realnih rasporeda o saslušanjima

pre suđenja i za glavni pretres, ili određivanje rokova za izradu sudske odluke sudija19.

Sudovi treba da koriste izveštaje o upravljanju predmetima koje sastavljaju i da analiziraju

podatke o učinku predmeta. Ovi izveštaji mogu ukazati na to da li su ispunjene namere u

upravljanju predmetima u pojedinačnim slučajevima ili na nivou suda - kao što je broj

predmeta na čekanju pred sudom, stepen završetka predmeta, prosečno vrijeme boravka

predmeta koji nije završen ili starost i opterećenje nerešenih slučajeva20.

Sudovi mogu koristiti elektronske sisteme upravljanja predmetima koji su funkcionalni i na

raspolaganju za širi broj korisnika po sudovima21.

Sudije treba da tretiraju sudske predmete na balansiran način, podrazumevajući da se svim

kategorijama predmeta daje uravnotežena prioritizaciju, od onih koji su preneti iz

prethodnih godina, slučajevima koji su već dobili prioritet različitim propisima i

predmetima koji su vraćeni od Apelacionog suda22.

SSK treba tačno da zna koliko je predmeta u svim sudovima na Kosovu, njihovu prirodu i

kojim su sudijama dodeljeni, kako bi prijavili predmete na blagovremen, pouzdan i precizan

način23. Sekretarijat SSK-a dizajnira šablone za prikupljanje podataka i upravlja

informacijama prijavljivanja o opterećenjima predmeta, učinku sudija, kretanju sudija,

sudskoj administraciji, s ciljem praćenja i nadgledanja odgovornosti24. SSK obezbeđuje da

sudovi izveštavaju kvartalno, kako to zahteva Zakon o SSK.

SSK i njihov sekretarijat treba da uspostavile mehanizme upravljanja za sudsku

odgovornost. Ovi mehanizmi se trebaju stvoriti kako bi se sudovima pomoglo u otklanjanju

nerešenih predmeta i u postavljanju procesa kako bi se izbeglo dalje povećanje broja

predmeta25.

19 Svetska Banka – Doing Business (2016), Sprovođenje ugovora - Merenje dobrih praksi u pravosuđu 20 Svetska Banka – Doing Business (2016), Sprovođenje ugovora - Merenje dobrih praksi u pravosuđu 21 Svetska Banka – Doing Business (2016), Sprovođenje ugovora - Merenje dobrih praksi u pravosuđu 22 Profesionalni sud revizora u skladu sa sudijama i relevantnim službenicima u Osnovnim Sudovima 23 Nacionalna Strategija za Smanjenje Starih Predmeta 24 Strateški Plan Kosovskog Pravosuđa 2014-2019 25 Strateški Plan Kosovskog Pravosuđa 2014-2019


5

1.4 Delokrug revizije

Glavni fokus ove revizije je proces upravljanja sudskih predmeta. U tom procesu, revizija će se

blisko fokusirati na protok predmeta od zvaničnog prijema do raspodele slučajeva sudijama i

identifikovanih kašnjenja u fazama procesa, od trenutka kada slučajevi idu na pregled sudijama do

njihove finalizacije. Revizija će se fokusirati na metode koje se koriste od strane sudije za

procesiranje. I na kraju, deo delokruga revizije je rad SSK u praćenju napretka OS u smanjenju broja

zaostalih predmeta i obezbeđivanju odgovarajućih mehanizama za rešavanje problema sa kojima

se susreću tokom upravljanja predmetima.

Glavni subjekti ove revizije su OS i SSK. Izabrali smo OS jer su prvostepeni sudovi koji se bave

upravljanjem predmetima i ovi sudovi su trenutno suočavaju najvećim brojem predmeta u odnosu

na drugostepene i treće stepene sudove. Ovo je prikazano na sledećoj tabeli.

Tabela 1: Broj predmeta koje su sudovi imali u procesu tokom perioda izveštavanja

2016 2015

Osnovni Sudovi 831,847 791,760

Apelacioni Sud 21,912 20,466

Vrhovni Sud (uključujući Posebnu Komoru) 25,280 25,561

Izvor: Statistika Sudova – Godišnji Izveštaji 2015 i 2016, Sudski Savet Kosova

Ova revizija je fokusirana isključivo na građanske predmete koji se tretiraju u OS. To je zato što je

broj takvih slučajeva veoma visok. Broj građanskih predmeta koji su tokom 2015 godine tretirani

po OS iznosio je oko 60.000 slučajeva, a taj broj je gotovo isti i u 2016 godini. Građanski predmeti ne

zastarevaju i zbog toga su izloženi riziku ne tretiranja tokom dužeg vremenskog perioda.

Kategorije građanskih predmeta uključenih u ovoj reviziji obuhvataju: građanske predmete koji su

preneti iz prethodnih izveštajnih perioda kao nedovršeni, građanske predmete koji su podneti kao

novi tokom izveštajnog perioda i građanske predmete koji su vraćeni od Apelacionog suda kod OS

za ponovno suđenje. Tabela ispod pokazuje zašto su ove tri kategorije predmeta važne za

razmatranje u našoj analizi.


6

Tabela 2: Tri kategorije predmeta tretiranih po OS

2016 2015

Broj predmeta koji su preneti sa prethodnih perioda izveštavanja kao nerešeni

408,803 403,022

Broj predmeta koji su primljeni za procesiranje tokom perioda izveštavanja

423,044 382,641

Broj predmeta koje je Apelacioni Sud vratio na ponovno suđenje 1,165 1,126

Izvor: Statistika Sudova – Godišnji Izveštaji 2015 i 2016, Sudski Savet Kosova

Da bi revizorski nalozi upravljanja sudskim predmetima bili što reprezentativniji, odabrali smo tri

OS kao revizorski uzorak.

OS u Prištini je izabran zato što je zapravo sud sa najvećim brojem slučajeva i kao rezultat

toga postoje brojna kašnjenja u upravljanju predmetima.

OS u Gnjilanu je izabran s obzirom na to da smo na osnovu naše analize u fazi preispitivanja

primetili indikacije da se ovaj sud karakteriše kašnjenjima.

OS u Peći je među sudovima koji imaju najmanje kašnjenja i u poređenju sa ostalim

sudovima bolje funkcioniše u upravljanju predmetima.

U delokrugu ove Revizije spadaju 2015 i 2016 godina.


7

1.5 Metodologija revizije

Metodologija koja je korišćena tokom ove revizije je sledeća:

Analiza pravnog i regulatornog okvira koji se odnosi na proces upravljanja predmetima u

Sudovima;

Analiza izveštaja i nacionalnih i međunarodnih istraživanja u vezi sa pravosuđem u celini i

sa posebnim osvrtom na aspekte koji se bave procesom upravljanja predmetima u

Sudovima;

Analiza zapisnika KUP za sve nagomilane građanske predmete koji su dodeljeni sudijama

tokom meseci koji će biti izabrani ad hoc nas za 2015 i 2016 godinu;

Analiza nekih građanskih predmeta koji će biti odabrani kao uzorci za reviziju, dosijea tih

predmeta i zapisnika o tim predmetima;

Analiza zapisnika pravnih sekretara i sudija, predmeti koji su izabrani kao uzorci za reviziju;

Analiza i verifikacija podataka koji su u određenim predmetima kod registara referenata

građanskih predmeta prikazani kao uzorci za reviziju;

Analiza nekih građanskih predmeta koji će se izabrati kao uzorci za reviziju a koji su

trenutno u procesu razmatranja od strane sudija;

Analiza registra građanskih predmeta za 2015 i 2016 godinu koji su primljeni od strane

referenata građanskih predmeta;

Analiza dosijea predmeta koji su vraćeni na ponovno suđenje a izabrani su kao uzorci,

uzoraka odluka Apelacionog Suda u vezi sa poništavanjem odluka osnovnih sudova i

vraćanjem na ponovno suđenje pred ovim sudovima;

Obavljanje intervjua sa odgovornim licima u izabranim Osnovnim Sudovima koji su

izabrani kao uzorci revizije, kao što su: Predsednici Sudova, sudije koji se bave građanskim

predmetima, rukovodioci KUP, službenici građanskih predmeta, pravni asistenti, službenici

za statistike, predstavnici IT, i drugi koji se smatraju relevantnim tokom;

Obavljanje intervjua sa odgovornim osobama u okviru Sudskog Saveta Kosova, kao što su:

Predsedavajući Saveta, rukovodilac jedinice za statistike, službenici za Razmatranje Sudske

Performanse, nadležni zvaničnici Saveta o implementaciji Strategije za smanjenje broja

predmeta i Strateškog plana za pravosuđe, predstavnici Sekretarijata Saveta i drugi koji se

smatraju relevantnim tokom revizije;

Analiza statističke izveštaje Saveta u vezi sa podacima koji su podneti od Osnovnih sudova,

šablona Sekretarijata za prikupljanje i izveštavanje podataka, zapisnika Saveta u vezi sa

ispunjavanjem obaveza od strane suda za kvartalno izveštavanje podatak, itd.


8

2 Odgovornosti ključnih entiteta, relevantna dokumenta i

proces upravljanja predmetima

U ovom poglavlju smo prikazali odgovornosti ključnih entiteta uključenih u sistemu, kao i trenutni

okvir kroz koji ključni entiteti upravljaju sudskim predmetima, kao i opis procesa upravljanja

predmetima u sudovima.

Pravosudnom sistemu i načinu na kojem je organizovan posvećeno je posebno poglavlje u Ustavu

Republike Kosovo (poglavlje VII).

Kao što je i ranije navedeno, sudsku vlast sprovode sudovi koji a između ostalog ova vlast je

pravedna i nezavisna.

2.1 Sudski Savet Kosova

SSK obezbeđuje da sudovi na Kosovu budu nezavisni, profesionalni i fer. Jedna od odgovornosti

SSK je regrutovanje i predlaganje kandidata za imenovanje i ponovni izbor sudija. Pored predloga

kandidata koji se treba vršiti putem otvorenog i transparentnog procesa, svi kandidati moraju da

ispunjavaju zakonom definisane kriterijume.

SSK je odgovoran za pružanje redovnih periodičnih procena o opterećenju sudskim predmetima

kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje sudova, sudskih inspekcija, sudske administracije,

izrada pravila za sudove u skladu sa zakonom, zapošljavanje i nadzor sudskih administratora,

izrada i nadzor budžeta za pravosuđe, određivanje broja sudija u svakoj jurisdikciji i davanje

preporuka za osnivanje novih sudova. Predsednik SSK obraća se Skupštini Kosova najmanje

jednom godišnje o pravosudnom sistemu.

U okviru SSK-a postoji Jedinica za Razmatranje Performanse Pravosuđa. Ova jedinica ocenjuje rad

sudova i predlaže SSK politike ili uputstva za reformu ili unapređenje rada sudova. Jedinica

obezbeđuje SSK analize, ocene, preporuke, savete i informacije o pregledanim i razmotrenim

aktivnostima po sudovima.


9

2.2 Sudovi

Organizovanje, funkcionisanje i jurisdikcija sudova u Republici Kosovo je uređeno Zakonom o

Sudovima26. Sudovi koji su osnovani ovim zakonom sude u skladu sa Ustavom i Zakonom, a

osnovni sudovi su: Osnovni Sudovi, Apelacioni Sud i Vrhovni Sud.

Osnovni Sudovi

OS su prvostepeni sudovi na teritoriji Republike Kosovo i na Kosovu imamo 7 OS a svaki od njih

osim glavnog sedišta ima i svoje ogranke koji su osnovani zakonom.

OS Osnovni sudovi su nadležni da u prvom stepenu sude u svim predmetima, osim ako je zakonom

drugačije propisano. Postoje neka odeljenja koja su osnovana unutar OS u cilju raspodele predmeta

prema njihovoj prirodi. Odeljenje za privredne i administrativne sporove koje funkcioniše samo u

okviru OS u Prištini, a vazi za celu teritoriju Republike Kosovo. Odeljenje za teška krivična dela

funkcioniše unutar glavnog sedišta svakog OS a Opšte odeljenje funkcioniše unutar sedišta svakog

OS kao i unutar svakog ogranka OS. O okviru OS deluje i odeljenje za maloletnike.

Apelacioni Sud

Apelacioni sud se osniva kao drugostepeni sud, sa mesnom nadležnošću na celoj teritoriji Republike

Kosovo.

Među glavnim nadležnostima Apelacionog Suda je i:

razmatranje svih žalbi podnetih protiv odluka OS;

da odlučuje na treće stepenom sudu prema žalbi koja je dozvoljena zakonom i za konfliktu

jurisdikcije između osnovnih sudova;

da rešava sukob nadležnosti između OS;

druge zakonom predviđene predmete.

U vezi sa žalbama koje su podnete prema odlukama OS, Apelacioni Sud može da odluči da vrati

predmete kod OS na ponovno razmatranje uzimajući u obzir sledeće razloge: usled pogrešnog i

nepotpunog ustanovljavanja faktičkog stanja, usled kršenja proceduralnih odredbi i usled pojave

novih dokaza i činjenica.

26 Zakon Br. 03/L – 199 – Zakon o Sudovima


10

Vrhovni Sud

Vrhovni sud je najviši organ sudske vlasti na Kosovu i ima mesnu nadležnost nad celom teritorijom

Republike Kosova.

Vrhovni Sud je nadležan da odlučuje o:

zahtevu za vanredna pravna sredstva protiv pravosnažnih odluka sudova Republike

Kosova, kao što je predviđeno zakonom;

reviziji protiv odluka drugostepenog suda po spornim pitanjima, kao što je predviđeno

zakonom;

utvrđuje načelne stavove i pravna mišljenja po pitanjima koja su značajna za jedinstveno

sprovođenje zakona od strane sudova na teritoriji Kosova;

predmetima Kosovske agencije za imovinu, kao što je predviđeno zakonom;

u Posebnoj komori, o predmetima Kosovske agencije za privatizaciju ili Kosovske

poverilačke agencije, kao što se predviđa zakonom;

ostalim zakonom predviđenim pitanjima.

Što se tiče pravnog i regulatornog okvira kao što smo već naveli, postoje neki ključni zakoni koji

uređuju rad SSK i Sudova, međutim što se tiče delokruga naše revizije, postoje dva strateška

dokumenta koji imaju za cilj efikasnije upravljanje predmetima po sudovima.

2.3 Relevantna dokumenta

Strateški Plan Kosovskog Pravosuđa

Strateški plan je usvojen u aprilu 2014. Ovaj plan će da posluži kao sredstvo za svakodnevno

upravljanje sudskim aktivnostima i očekuje se da doprinese u vođenju Kosovskog pravosuđa ka

cilju ostvarivanja svojih težnji, i ovo se očekuje da se ostvari u roku od pet godina. Preciznije, plan

pokriva period od 2014 do 2019 godine.

Ovaj plan sastoji se od pet strateških stubova koji predstavljaju težnje pravosudne zajednice Kosova.

Stub koji je relevantan za sprovođenje ove revizije je drugi stub u cilju unapređenja sprovođenja

pravde. Kao deo ovog strateškog stuba vredi napomenuti da su ispravne i blagovremene procedure,

tačne i potpune informacije neophodne za pravilno rešavanje sporova. Drugi stub razrađuje obim

2.4, koji pokriva mehanizme za upravljanje odgovornošću sudova. Strateški cilj u okviru ovog cilja,

odnosno 2.4.1 ima za cilj da se nagomilani predmeti u pravosudnom sistemu trebaju eliminisati i

trebaju se usvojiti procedure kako bi se izbeglo nagomilavanje predmeta u budućnosti.


11

Nacionalna Strategija za Smanjenje Starih Predmeta

Strategija je usvojena od strane Saveta u avgustu 2013. Strategija pruža opšti okvir. Ovom

strategijom se svim OS dozvoljava da izrade svoje pojedinačne akcione planove za rešavanje

upravljanje predmetima. Naravno da seto radi uzimajući u obzir specifičnosti svakog suda.

Strategija definiše uloge odgovornih entiteta kao što sledi: (a) SSK će obezbediti izradu opštih

politika, obezbediti će vođstvo i unutrašnju i spoljnu podršku za implementaciju strategije i

inicijativa i aktivnosti povezane sa njom; (B) Sekretarijat SSK će pružiti operativnu, budžetsku,

tehničku, administrativnu i logističku podršku za implementaciju strategije i inicijativa i aktivnosti

povezane sa njom; (C) Sudovi će obezbediti dnevni sudski i upravljački nadzor za sprovođenje

strategije i inicijative i aktivnosti u vezi sa njom.

Zakon o Sudskom Savetu Kosova

Zakon Br. 03/L-223, kao i Zakon Br. 05/L -033 i Zakon Br. 05/L -094 o izmeni i dopuni Zakona Br.

03/L-223 o SSK uređuje organizovanje i funkcije Sudskog Saveta Kosova (SSK), uključujući

procedure za zapošljavanje, imenovanje, ponovno imenovanja, prenos, disciplinu, procenu,

unapređenje i obuku sudija i sudija porotnika, za celokupno upravljanje i administraciju sudova, za

razvoj i nadziranje budžeta sudstva, kao i osnivanje novih sudova i ogranaka.

Zakon o Sudovima

Zakon Br. 03 / L-199 i Zakon Br. 05 / L-032 o izmeni i dopuni Zakona Br. 03 / L-199 o sudovima

uređuje organizaciju, funkcionisanje i nadležnost sudova u Republici Kosovo.

Pravilnik o unutrašnjem uređenju Sudova

Pravilnik o unutrašnjem uređenju sudova je dokumenat koji uređuje administraciju i upravljanje

sudovima na Kosovu. U okviru ovog pravilnika, posebno postoji jedan član koji na poseban način

navodi proces upravljanja sudovima kao i odgovorne aktere u ovom procesu.

Zakon o Parničnom Postupku

Zakon Br. 03 / L-006 o parničnom postupku i Zakon Br. 04 / L-118 o izmeni i dopuni Zakona Br. 03

/ l-006 o parničnom postupku, određuju proceduralni propisi na osnovu kojih sud razmatra i rešava

sporove pravno građanskih odnosa fizičkih i pravnih lica, ako posebnim zakonom nije drugačije

utvrđeno.


12

2.4 Proces upravljanja predmetima u Osnovnim Sudovima

PRIJEM PREDMETA Službenik za prijem – Prima predmete i upiše ih na spisak prijema, predaje ih relevantnom službeniku.

UPISIVANJE PREDMETA Referent Kancelarije za Upravljanje Predmetima (KUP) –

Upisuje predmete na odgovarajućem spisku prema vremenu njihovog dospeća. Nakon upisa referent formira dosije novog

predmeta.

ODREĐIVANJE PREDMETA Određivanje predmeta sudijama se vrši žrebom. Svi predmeti koji su primljeni tokom

kalendarskog meseca se dele na grupe prema broju sudija i vrsti predmeta. Nad svakom grupom predmeta se stavlja po jedan zapisnik u kojem se opisuju broj i vrste predmeta

koji će se pokupiti od strane sudija koje će odrediti žreb. Žreb se organizuje svakog drugog ponedeljka u mesecu.

Predmeti koji prema rokovima zahtevaju brže rešavanje dodeljuju se određenim sudijama nakon dobijanja prethodnog ovlašćenja od strane predsednika suda. Ovi predmeti poštuju rotacioni sistem na osnovu raspodele predmeta sudijama.

Po prijemu predmeta Sudija ocenjuje nadležnost suda, eventualne greške u pritužbama, osnovne podatke stranaka i preduzima ostale zakonom predviđene radnje.

Da dan kada određeni sudija vraća predmet kod KUP, ukoliko je zatražena akcija da se zakaže ročište (pripremno ili glavni pretres), referent sprovodi nalog sudije za zakazivanje ročišta u vezi sa

danom, vremenom i mestom ročišta. Predmet se vraća sudiji dan pre ročišta ili ranije zavisno od kompleksnosti predmeta.

Po završetku ročišta na kome se vodi glavni pretres, sudija donosi izradu sudske odluke (presude) i vraca slučaj predmet KUP. U tom trenutku se predmet smatra završenim.


13

3 Nalazi

U ovom delu izveštaja predstavljani su nalazi revizije koji se odnose na efikasnost procesa

upravljanja građanskim predmetima na OS. Ovo poglavlje se u početku bavi upravljanjem procesa

distribucije predmeta od prijema na dodele predmeta sudijama. U nastavku ovog poglavlja

predstavljaju se nalaze koji se odnose na kašnjenja u razmatranju i finalizaciji predmeta, kao i na

prakse koje sudije primenjuju kako bi uravnotežile različite vrste građanskih predmeta koje

razmatraju. Ovaj deo izveštaja je završen sa nalazima koji se odnose na rad SSK-a u praćenju

napretka koji je postignuto u OS-a u vezi sa upravljanjem sudskih predmeta, kao i u uspostavljanju

mehanizama od SSK-a za podršku OS-a u otklanjanju nerešenih predmeta i za uspostavljanje

procesa koji će omogućiti izbegavanje daljeg porasta broja predmeta.

3.1 Upravljanje procesom raspodele predmeta od prijema do

njihove dodele kod sudija u Osnovnim Sudovima

Sudovi primenjuju različite procedure dodele predmeta sudijama. Jedan od najčešćih načina dodele

građanskih predmeta je dodela preko žreba (kao što je i predviđeno Pravilnikom o unutrašnjoj

organizaciji sudova). Dodeljivanje predmeta putem žreba je evidentirano u OS u Prištini i OS u

Gnjilanu. Uprkos činjenici da su oba suda primenjivala dodelu putem žrebanja, utvrdili smo razlike

u primenjenim procedurama.

U oba suda, službenici za prijem prihvataju predmete, a referenti građanskih predmeta parnice i

upisuju i organizuju predmete po grupama kako bi se onda izložili žrebu. Otkrili smo da sudski

službenici koji čine prijem i upisivanje građanskih predmeta nema odgovarajuću stručnu spremu

za pregled tužbe i pratećih dokumenata koje stranke podnose sudu kako bi obavestili stranke kada

njihova dokumenta nisu kompletna i kada su potrebni dodatni dokumenti27. Jedina verifikacija koju

vrše službenici za prijem je isplata sudske takse. Sve ovo dovodi do nepravilnosti i kašnjenja na

vreme kada se primaju tužbe od strane određenih sudija, i u slučaju ne kompletne dokumentacije

on ili ona zahteva da stranka preciznije definiše pritužbu.

Svi slučajevi primljeni tokom kalendarskog meseca od strane osoblja sudske uprave u OS u Prištini,

dele se u grupe prema broju sudija. Referenti i OS u Prištini dele predmete po grupama u skladu sa

vremenom prijema (odnosno prema njihovom serijskom broju u prijemnom spisku predmeta.

Građanski referent u OS u Gnjilanu takođe deli predmete u grupama prema broju sudija, ali on ne

grupiše predmete prema rednom broju prijema nego ih deli prema vrsti predmeta (time se

pokušava postići ravnoteža u vrstama predmeta koje se očekuje da obradi svaki sudija).

U drugoj nedelji meseca, sudije (OS u Prištini i Gnjilanu) koji razmatraju građanske predmete

učestvuju u dodeli predmeta žrebom i oni uzimaju po jedan broj i zadužuju se tim predmetima koji

pripadaju tom broju odnosno toj grupi. Dok u OS u Gnjilanu 6 sudija razmatraju predmete svih

vrsta građanskog prava, u OS u Prištini od ukupno 17 građanskih sudija, 3 njih su određeni da se

27 Intervjui koji su sprovedeni tokom revizije sa sudijama civilnih predmeta u OS Priština, OS Pec ́ i OS Gnjilane.


14

bave isključivo predmetima koji se tiču sporova u vezi sa radnim odnosom i za njih se grupisanje

predmeta čini preko drugog žreba posebno od ostalog dela sudija.

Građanski predmeti koji se smatraju prioritetnim predmetima28, kao što smo pomenuli na početku

ovog izveštaja kod opisa procesa, ne izlažu se žrebu. Ovi slučajeve u OS u Prištini, državni

službenici dodeljuju sudijama pod hitno poštujući tako sistem rotacije, tako da svaki sudija dobije

takav predmet prema redosledu. U OS u Gnjilanu, prioritetni predmeti se predaju građanskim

sudijama direktno od šefa civilnog odeljenja.

OS u Peći primenjuje drugačiji postupak za dodelu građanskih predmeta sudijama. Umesto žreba,

OS Peć vrši raspodelu predmeta prema metodi rotacije. Raspodela u OS Peći se vrši svakodnevno,

osim kada je predmet primljen u sudu ukratko pre kraja radnog vremena. U tim slučajevima slučaj

se dodeljuje narednog radnog dana sudijama koji su na redu.

Rokom revizije smo identifikovali sledeće nepravilnosti koje se povezuju sa obeju metodama dodele

predmeta:

28 Ovde se uglavnom uvrštavaju građanski predmeti koji pripadaju prirodi: mere sigurnosti ili privremene mere (ili

naredba za zaštitu).

Proces žreba u OS u Gjilanu je dokumentovan preko odgovarajućih izveštaja,međutim u OS u Prištini ovaj proces je dokumentovan samo preko ručnopopunjenih dokumenata. U OS u Gnjilanu izveštaji sadrže informacije u vezi sabrojem i vrstom predmeta koji su deo svake grupe, imena sudija koji su uzelipredmete tih grupa i datum prijema, a u međuvremenu u OS u Priština jedinainformacija koja se može uvideti jeste samo broj predmeta i kojem su sudijidodeljeni ovi predmeti. Iako OS u Peći primenjuje metodu rotacije i dodeljujepredmete na svakodnevnoj osnovi ipak ne poseduje individualne izveštaje kojipokazuju koji se predmeti dodeljuju kojim sudijama tokom svakog radnog dana.

Nalaz koji važi za sva tri suda je nedostatak dokumentiranja podataka ograđanskim predmetima preko elektronskog sistema. Bez obzira na činjenicu dasudovi sada poseduju elektronski sistem, utvrdili smo da se u najvećem brojuslučajeva ovaj sistem uopšte ne koristi.


15

3.2 Kašnjenja u razmatranju i finalizaciji građanskih predmeta po

Osnovnim sudovima

Tokom revizije, uočili smo da postoje razne nepravilnosti koje izazivaju mnogobrojna kašnjenja u

razmatranju građanskih predmeta. Istovremeno, kao rezultat odugovlačenja u razmatranju

predmeta, predmetima je potrebno mnogo vremena da se završe.

U ovom delu nalaza, prvo ćemo prikazati neke podatke putem grafikona koji pokazuju koliki je

ukupni broj nerešenih predmeta pred sudovima koji su bili deo revizije i iz koje godine su to

predmeti. U ovom delu su prikazani revizorski nalazi u vezi sa prosečnim trajanjem predmeta od

prijema do njihove finalizacije, kod sva tri revidirana suda. I na kraju, u ovom delu su detaljno

prikazani revizorski nalazi u vezi sa razlozima za kašnjenje u razmatranju i finalizaciji predmeta

kao i prakse koje primenjuju sudije da balansiraju vrstu i broj građanskih predmeta koje razmatraju.

3.2.1 Stanje nerešenih građanskih predmeta prema godinama kada su

primljeni po sudovima

Grafikoni u nastavku prikazuju stanje još nerešenih predmeta u tri OS-a. Podaci su obezbeđeni od

OS u Prištini dok su podaci za OS u Peći i OS u Gnjilanu obezbeđeni od strane SSK. Grafikoni ispod

prikazuju nerešene predmete ovih Sudova prema godinama kada su primljeni u Sudu. Za sva tri

OS-a, prikazani su podaci o građanskim predmetima koji su primljeni u periodu 1999-2016 a vode

se kao nerešeni.

Grafikon 1: Broj nerešenih građanskih predmeta u OS u Prištini – po godinama

3 4 7 16 23124 147 158

268

759

441536

852

1355

1964

2483

2948

3304

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Broj još nerešenih građanskih predmeta u Osnovnom Sudu u Prištini -prema godinama kada su primljeni u Sudu


16

Prva stvar koja se može uočiti putem ovog grafikona jeste da OS u Prištini nastavlja da bude

preopterećen najvećim brojem predmeta građanske prirode. Sa grafikona možemo videti da broj

starih predmeta nije mali, a posebno da predmeti iz 2008 godine koji još nisu rešeni predstavljaju

4.5% ukupnog broja predmeta. Od 2009 imamo trend povećanja broja predmeta koji ostaju nerešeni.

Zabrinjavajuća je činjenica i da u OS u Prištini još uvek ima nerešenih predmeta sa perioda 1999-

2007. Period koji trenutno ima najveći broj nerešenih predmeta je 2012 – 2016. Ukoliko uzmemo

ukupan broj nerešenih predmeta ovih godina, koji je 15,392, i ako podelimo ovaj broj sa aktuelnim

brojem sudija koji se bave građanskim predmetima u OS u Prištini, znači da svaki sudija ima na

razmatranju oko 900 nerešenih građanskih predmeta sa perioda 1999-2016.

Grafikon 2: Broj nerešenih građanskih predmeta u OS u Peći – po godinama

OS u Peći je u poređenju sa OS u Prištini znatno manje opterećena građanskim predmetima. Broj

nerešenih građanskih predmeta u OS u Peći je oko 1855, i prema grafikonu ovi predmeti su primljeni

u periodu 1999-2016. Period 1999-2011 predstavlja oko 1% ukupnog broja građanskih predmeta koji

još nisu rešeni. U ovom aspektu, izgleda da OS u Peći ima znatno povoljniju su vezi sa procentom

starih predmeta koji imaju status nerešenih.

Preko grafikona možemo primetiti da je i u ovom Sudu trend nerešenih predmeta 2012 godine ostaje

u porastu. Broj nerešenih predmeta se posebno primećuje kod onih predmeta koji su primljeni

tokom 2014, 2015 i 2016. Ukoliko uzmemo ukupan broj nerešenih predmeta ovih godina i podelimo

sa aktuelnim brojem sudija koji se bave građanskim predmetima u OS u Peći, znači da svaki sudija

ima na razmatranju oko 310 nerešenih građanskih predmeta sa perioda 1999-2016.

2 1 3 3 9 2876

206

670

857

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Broj još nerešenih građanskih predmeta u Osnovnom Sudu u Peći- prema godinama kada su primljeni u Sudu


17

Grafikon 3: Broj nerešenih građanskih predmeta u OS u Gnjilanu – po godinama

OS u Gnjilanu je takođe manje opterećen od OS u Prištini, međutim ako uporedimo ovaj sud sa OS

u Peći vidimo da poseduje 55% više nerešenih građanskih predmeta sa perioda 1999-2016. U OS u

Gnjilanu ima oko 2868 nerešenih građanskih predmeta, kao što je prikazano u grafikonu ovi

predmeti su primljeni u periodu 1999-2016. Period 1999-2011 predstavlja oko 9% ukupnog broja

nerešenih građanskih predmeta. Sa ovog aspekta, OS u Gnjilanu u poređenju sa OS u Peći poseduje

slabije stanje rešavanja građanskih predmeta ovog perioda, što znači da ovaj se ovaj sud još uvek

bavi nerešenim predmetima koji su veoma stari.

Na grafikonu vidimo da oko 91% nerešenih građanskih predmeta pripada e periodu 2012-2016, a

slično kao i kod ostala dva suda ovaj trend je u porastu. Ukoliko uzmemo ukupan broj nerešenih

predmeta ovih godina i podelimo sa aktuelnim brojem sudija koji se bave građanskim predmetima

u OS u Gnjilanu, znači da svaki sudija ima na razmatranju oko 480 nerešenih građanskih predmeta

sa perioda 1999-2016.

3 12 13 24 9 19 39 45

98

308333

611653

701

0

100

200

300

400

500

600

700

800

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Broj još nerešenih građanskih predmeta u Osnovnom Sudu u Gnjilanu-prema godinama kada su primljeni u Sudu


18

3.2.2 Procenat nerešenih građanskih predmeta iz 2015 i 2016 godine naspram

građanskih predmeta koji su primljeni tokom ovih godina

U ovom delu su prikazane analize u vezi sa brojem građanskih predmeta koji su primljeni u OS u

Prištini, Peći i Gnjilanu 2015 i 2016 godine kao i procenat predmeta ovih godina koji su i dalje

nerešeni.

Grafikon ispod prikazuje ovo stanje.

Grafikon 4: Procenat nerešenih građanskih predmeta naspram onih koji su primljeni tokom 2015 i

2016 u OS u Prištini, Peći i Gnjilanu.

Sa grafikona vidimo da je generalnom procenat još nerešenih građanskih predmeta u poređenju sa

ukupnim brojem predmeta koji su primljeni tokom 2015 i 2016 godine visok. U OS u Prištini od

ukupno 3361 građanskih predmete koliko je primljeno tokom 2015 godine, oko 88% njih i dalje

ostaju nerešeni, a oko 97% od ukupno 3403 koliko ih je primljeno tokom 2016 godine ostaju nerešeni.

U OS u Peći je tokom 2015 godine primljeno 1263 građanskih predmeta, oko 53% njih su i dalje

nerešeni, a od ukupno 1250 građanskih predmeta koliko ih je primljeno tokom 2016 godine, oko

69% su i dalje nerešeni.

U OS u Gnjilanu, od ukupno 874 građanskih predmeta koliko ih je primljeno tokom 2015 godine

oko 75% su i dalje nerešeni, a od 979 građanskih predmeta primljenih tokom 2016 godine, oko 72%

su i dalje nerešeni.

3361 3403

1263 1250 874 979

29483304

670 857653 701

Civilni predmeti tokom godine Civilni predmeti nerešeni tokom aktualne godine


19

3.2.3 Prosečno trajanje građanskih predmeta

Da bi se postigla sveobuhvatnija analiza i reprezentativnije obračunavanje prosečnog trajanja

građanskih predmeta, tokom revizije smo analizirali sve građanske predmete koji su upisani kao

završeni u sva tri OS tokom meseca maja i novembra 2015 i 2016 godine. Preciznije, za izračunavanje

trajanja vremena, uzeli smo u obzir datum prijema predmeta u Sudu, kao i datum kada je predmet

dobio presudu/odluku i smatrao se završenim29. U nastavku je grafikon koji pokazuje prosečno

trajanje građanskih predmeta u OS u Prištini, Peći i Gnjilanu.

Grafikon 5: Prosečno trajanje civilnih predmeta (u godinama)

Prema analizama i proračunima koje smo izvršili, čini se da građanski predmeti oduzimaju najviše

vremena da se završe u OS Prištini. U ovom Sudu smo utvrdili da predmetu treba u proseku 4,6

godine da se završi. U međuvremenu, u OS u Gnjilanu građanskim slučajevima je potrebno oko 3

godine da se završe. Više zadovoljavajući prosek je OS u Peći, gde prema analizama koje smo izveli,

građanski predmeti traju oko 1 godine i 4 meseca da se završe.

Ako uporedimo ove proseke sa opterećenjem predmetima koje ima svaki sud (prikazano u odeljku

3.2.1) onda primećujemo da je prosek trajanja predmeta u pravoj relaciji sa brojem predmeta koje

svaki sud treba da procesira. Znači da, što veće da je opterećenje sudija predmetima, toliko je duži

rok trajanja rešavanja premeta.

29 Objašnjenje: U izračunavanju su uključeni i predmeti koji su nakon odluke/presude poslati na razmatranje u

Apelacionom Sudu (nakon žalbi koje su podnete od stranaka), međutim samo oni predmeti koji su vraćeni na ponovno suđenje u Osnovnom Sudu kao rezultat odluke Apelacionog Suda (znači da predmet nije još završen i ne smatra se punovažnim stoga i nastavlja da bude u procesu u prvostepenom sudu). Detaljna objašnjena o ovom elementu su data u ovom izveštaju odnosno u delu 2.3.4 i 2.4.2.

OS Peć 1.4

OS Gnjilane 2.9

OS Priština 4.6


20

U isto vreme, u sva tri revidirana Suda ima predmeta koji su oduzeli veoma dugo vreme da se

završe, u proseku od 9 do 15 godina30. Kao što je imalo predmeta koji su oduzeli veoma dugo vreme

za rešavanje odnosno završetak bilo je i predmeta koji su se rešili u veoma kratkim rokovima, u

proseku od 1- 6 meseci. Predmeti koji se završavaju brže su oni predmeti koji se smatraju

prioritetnim i kao takvi se obrađuju pod hitno od sudija i odmah se uzimaju u pretres.

3.2.4 Ključni nalazi u vezi sa kašnjenjima sa građanskim predmetima

U ovom delu si prikazani revizorski nalazi u vezi sa ključnim razlozima za kašnjenje u razmatranju

i finalizaciji predmeta. Ovi nalazi su rezultat analize koja je izvršena nad relevantnim dokumentima

koji su primljeni u revidiranim entitetima kao i preko intervjua koje su obavljanje sa građanskim

sudijama kao i sa administrativnim delom OS.

Nedostaci u kompletiranju i preciziranju tužbi

Kao što smo istakli i na početku, kompletiranje i preciziranje tužbi je jedan od početnih elemenata

koji uzrokuje kašnjenja u razmatranju građanskih predmeta, kao i njihove finalizacije u zakonski

predviđenim rokovima.

Direktive u vezi sa kompletiranjem i preciziranjem tužbi su utvrđene i razjašnjene u Zakonu o

Parničnom Postupku (član 99 i 253). Uprkos tome, ove direktive se ne primenjuju u praksi. To zbog

činjenice da kao što je pomenuto ranije, osoblje koje se bavi prijemom i upisivanjem predmeta nema

adekvatnu pripremu za analizu tužbi i prateće dokumentacije i da utvrdi da li su nepotpuni,

naročito ako nisu precizni dokumenti koji podržavaju ove tvrdnje31. Nakon intervjua sa sudijama,

utvrđeno je da ima značajnog nedostatka pomoćnog osoblja samih građanskih sudija. Trenutno

svaki građanski sudija ima u njegovoj/njenoj kancelariji pravnu/sekretaricu, a ovo osoblje se može

smatrati kao pomoćno osoblje, ali nemaju stručnu obuku da analiziraju zahtev stranaka i prateće

dokumentacije za tužbe. Tako nešto bi se uštedelo sudije iz njihovog angažovanja sa prirodom

administrativnog rada, kao što je utvrđivanje kompletiranja i preciziranja tužbi.

Ne adekvatno upravljanje nagomilanih predmeta od strane pravnih sekretara

Budući da građanske sudije razmatraju veliki broj slučajeva32, onda je teško postići njihovo

adekvatno upravljanje. Upravljanje postaje još teže jer pravni sekretari građanskih sudija fizički

uređuju slučajeve u različitim ladicama, ali ne dokumentuju njihovu klasifikaciju ili kategorizaciju

u bilo kojoj elektronskoj bazi podataka. Kao rezultat ovog neadekvatnog upravljanja, postoje sudije

koje nisu svesne posedovanja određenog X predmeta u svojoj kancelariji, ili nisu pak upoznati sa o

onim predmetima koji se smatraju prioritetima i možda je njihov rok za razmatranje već istekao33.

30 Ovo se može videti i kod Grafikona 1, 2 i 3 kod dela 3.2.1, gde se pokazuje da ima još nerešenih predmeta koji pripadaju

periodu 1999-2007. 31 Intervjui koji su sprovedeni tokom revizije sa sudijama civilnih predmeta u OS Priština, OS Pec ́ i OS Gnjilane. 32 U proseku 900 predmeta u OS u Prištini, 800 predmeta u OS u Gnjilanu kao i 600 predmeta u OS u Peći 33 Ovo vazi uglavnom za predmete koje je Apelacioni Sud vratio kod OS na ponovno suđenje, a trebaju se razmotriti ne

kasnije od 30 dana od dana vračanja od Apelacionog Suda.


21

Stalna odlaganja sudskih rasprava

Postoje različiti razlozi za odlaganje sudskih rasprava koji se tiču rasprava o građanskim

predmetima. Treba napomenuti da su vremenski rokovi i uslovi koji se trebaju ispuniti za

zakazivanje i održavanje sudskih rasprava razjašnjeni i uređeni zakonom34. Zakonom su utvrđeni

uslovi koje sudovi moraju ispuniti u slučajevima kada se odlučuje o odlaganju rasprave. Takođe

treba shvatiti da tokom razmatranja građanskih predmeta imamo dve vrste sudskih rasprava,

pripremnih i glavnih pretresa. Češća odlaganja se pojavljuju kod glavnim pretresa.

Prema Zakonu. Sudovi mogu odložiti zasedanja glavnih pretresa, ukoliko se:

1. Zaključi da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njihovo održavanje, ili se

2. Zaključi da dokazi koji su određeni za pretres ne mogu biti prisutni do početka pretresa.

Već je počelo zasedanje, može se odložiti na predlog samih stranaka, u slučajevima kad:

1. Bez ikakve krivice stranke koja predlaže odlaganje rasprave ne postoji mogućnost da de

uzme neki dokaz na razmatranje, a koji je pritom važan za donošenje pravne odluke, i

2. Ukoliko obe stranke zajednički predlažu odlaganje rasprave u cilju mirovnog rešenja spora

ili u cilju sudskog pomirenja.

Važno je da stranaka ima pravo da samo jednom predlaže odlaganje rasprave pod istim razlogom..

Najčešći razlozi za odlaganje rasprava glavnih pretresa bili su:

- Kašnjenje u podnošenju Sudu odgovora na tužbu od strane tuženog;

- Izostanak pravnih zastupnika stranaka (advokata);

- Izostanak tužene stranke (ili njegovog/njenog zastupnika);

- Potreba za pozivanjem dodatnih svedoka u raspravi;

- Potreba za određivanjem stručnjaka i za slušanje njihovog mišljenja;

- Nedostatak zatraženih dokaza ili zahtev za dodatnim dokazima;

- Izostanak samih sudija, itd.

Odlaganja rasprava saslušanja koja se pojavljuju kao rezultat kašnjenja u slanju odgovora na tužbu

od strane tuženog ili zbog odsustva tuženog (ili njegovog/njenog pravnog zastupnika) su posledica

problema koje sudovi imaju sa poštom u vezi slanja poziva kod stranaka i zahteva za vraćanje

odgovora na tužbu od strane tuženih strana.

U pozivu za glavni pretres, sud poziva stranke koje nisu bile prisutne u pripremnim raspravama

(zajedno sa svedocima i stručnjacima) i ujedno i napominje pozvane stranke u vezi sa posledicama

za ne pojavljivanje na raspravi. Stranke koje nisu bile prisutne na pripremnim raspravama, Sud

34 Zakon Br.03/L-006 o Parničnom Postupku, Član 400 do Člana 448


22

zajedno sa pozivom šalje i overeni zapisnik sa pripremne rasprave. Nepravilnosti se uočavaju samo

kada se stranke opravdaju da uopšte nisu videli poziv za glavni pretres, ili kada je teško dostaviti

poziv stranci zbog promene prebivališta stranke i ne obaveštenja Suda o tome.

Glavni pretres se može održati i bez prisustva tužene stranke u trenutku kada se ustanovi da je

stranka uredno pozvana. Vezano za to mi smo primetili sledeći nedostatak:

Odlaganje glavnih pretresa kao rezultat izostanka pravnih zastupnika stranaka (advokata) je razlog

koji smo veoma često primetili. Advokati, isto kao i njihove stranke, imaju pravo da u trenutnu kad

ne mogu da se pojave na ročište da obrazlože njihov izostanak. Najčešće obrazloženje koje koriste

advokati za ne prisustvovanje ročištima tiče se:

Ostala odlaganja u vezi određivanjem dodatnih svedoka, stručnjaka koji daju svoja mišljenja ili

uopšte zahteva za dodatnim dokazima su neizbežna i opravdana, jer se smatraju važnim za sudiju

da donosi zakonitu odluku. Uprkos tome, ne treba zanemariti ove razloge kao ne retki uzroci za

odlaganje glavnih pretresa.

Odlaganja pretresa zbog izostanka sudija nisu retka. Mi smo utvrdili da se izostanak sudija desio

kada:

Tužene stranke ili, konkretnije, njihovi pravni zastupnici, uvek nalaze razlog da traže

odlaganje rasprave koristeći obrazloženja da tuženi nije uredno pozvan, nije lično primila

poziv ili nije mogla da dođe iz zdravstvenih razloga. U ovim slučajevima, iako se u

zakonu navodi da se pretres može odvijati bez prisustva tuženog, činjenica da je stranka

opravdala to odsustvo, dovodi do odlaganja rasprave.

Postavljanje advokata na druge rasprave, istog dana a veoma često i u isto vreme. Naišli

smo takođe i na slučajeve kada je advokat bio pravni zastupnik u dve rasprave koje su

bile planirane da se održe u istom Sudu, Istog dana i u isto vreme. U vezi sa time, u

intervjuu koji je održan sa građanskim sudijama u OS u Gnjilanu, priznato je da nedostaje

komunikacija i koordinacija između Sudija vezano za određivanje rasporeda i stranaka

koje učestvuju na njima u cilju izbegavanja sličnih kolizija.


23

OS su obavezni35 da izvrše verifikovanje ispunjavanja uslova za održavanje glavnog pretresa,

najkasnije sedam dana pre ročišta. Posebno u slučajevima kada se odlaže glavni pretres, sudije su

obavezne da preduzmu sve moguće mere kako bi se izbegli razlozi koji su uticali na odlaganje

ročišta.

U najvećem broju slučajeva ne poštuju se ni vremenski rokovi koji su takođe navedeni u Zakonu i

koji se odnose na pitanje presude i odlaganja ročišta. Zakon navodi da se glavni pretresi ne mogu

odložiti na neodređeno vreme i da se obično, u trenutku njihovog odlaganja, naredna ročišta trebaju

zakazati najkasnije u roku od trideset dana od dana odlaganja. U tom smislu smo utvrdili da se često

javljaju slučajevi kada stranke nisu obaveštene o datumima sledećih ročišta tokom pretresa36, ali

ostaje da budu objavljene kasnije putem poziva na ročište. Takođe smo našli mnoge slučajeve kada

je vreme između ročišta bilo predugo, tako da gore pomenuti rokovi nisu poštovani37.

Druge nepravilnosti koje su identifikovane, a vezane su za ročišta u građanskim predmetima je

činjenica da se veliki deo pretresa održava u samim kancelarijama sudije koji sude u građanskim

predmetima. U OS u Peći i OS u Prištini sve građanske sudije održavaju rasprave u svojim

kancelarijama, sa izuzetkom nekog slučaja koji bi mogao uključivati veliki broj stranaka (čak i ovaj

fenomen se retko pojavljuje). Najveći broj građanskih sudija OS u Gnjilanu održava rasprave u

sudnicama (jer ovaj sud ima dovoljno prostora za održavanje rasprava). U OS u Prištini i pored toga

da postoji značajan broj sala, oni izjavljuju da su te sale često zauzete kao rezultat ročišta u krivičnim

predmetima, odnosno njihovog korišćenja od strane sudova drugog ili trećeg stepena. Uprkos tome

da su uslovi saslušanja sudnicama prihvatljivi, tokom razgovora sa sudijama smo primetili da oni

više preporučuju održavanje rasprava u svojim kancelarijama. Primetili smo da održavanje

rasprava u kancelarijama direktno utiče na neadekvatno sprovođenje rasprave.

35 Zakon Br.03/L-006 Parničnom Postupku, Član 437 stav 2, kao i Član 441 tačka 1,2 i 4. 36 Zapisnici rasprava koji su dobijeni od strane tri Osnovna Suda koji su bili predmet Revizije 37 Zapisnici rasprava koji su dobijeni od strane tri Osnovna Suda koji su bili predmet Revizije

Je Sudijama bilo potrebno da pod hitno odrede drugi pretres za neki predmet koji se

smatra prioritetnim, ili kao rezultat njihovog učešća po raznim seminarima. Nepravilnost

koju smo mi identifikovali sa ovog aspekta se tiče činjenice, da se stranke obaveštavaju o

odlaganju rasprave zbog izostanka Sudije istoga dana kada je bilo planirano održavanje

pretresa. Kad je tako nešto moglo biti poznato Sudu ranije, onda bi u normalnim

okolnostima stranke trebalo da budu obaveštene o odlaganju pretresa pre njegovog

održavanja ali se tako nešto ne dešava.


24

Kašnjenja u razmatranja predmeta u Apelacionom Sudu kao i visoka stopa predmeta koji se

vraćaju na ponovno suđenje u Osnovnim Sudovima

Dosta dugo vremena finaliziranja građanskih predmeta oduzima i razmatranje predmeta koje se

obavlja u drugo stepenom sudu, odnosno Apelacionom Sudu. Građanski predmet prelazi kod

Apelacionog Suda u trenutku kada se najmanje jedna stranka žalila na presudi OS.

Prema Zakonu38, Apelacioni Sud ima pravo da donese sledeće odluke u vezi sa žalbama koje su

podnete nad presudama OS:

da ukine presudu OS i vrati predmet na ponovno suđenje pred istim sudom, u slučaja kada

utvrdi da postoji jedan od uslova koji je pomenut u žalbi;

da ukine presudu OS i da odbaci tužbu;

da odbaci žalbu ako neosnovanu i da potvrdi presudu OS, kao i

promeni presudu OS.

Našli smo da se odluke koje se donose od strane Apelacionog Suda, ne retko (u velikom broju

predmeta koje smo analizirali), tiču tačno poništenja presude OS i vraćanja predmeta na ponovno

suđenje pred istim sudom.

Na grafikonu ispod smo prikazali nalaze ove revizije u vezi sa prosečnim vremenom koje je

potrebno za razmatranje jednog građanskog predmeta pred Apelacionim Sudom kao i procenat

vraćanja predmeta na ponovno suđenje u OS.

Prema grafikonu primećujemo da građanski predmet oduzima prosečno tri (3) godine da bi se

razmotrio pred Apelacionim Sudom. NA osnovu analize građanskih predmeta OS koji su se žalili

u Apelacionom Sudu, prikazuje se da su ovi predmeti čekali 2 godine i 6 meseci do donošenja

odluke. Ono što je još zabrinjavajuće i što postaje uzrok da se finalizacija predmeta još odlaže, jeste

38 Zakon Br.03/L-006 o Parničnom Postupku, Član 197, 198, 200 i 201.

Procenat predmeta koji su vraćeni na ponovno

suđenje od strane Apelacionog suda ne prvostepenom sudu -

oko 62%

Prosek trajanja razmatranje predmeta u Apelacionom sudu - oko

2.6 godina


25

činjenica da 62% građanskih predmeta koje smo mi analizirali a koji su otišli Apelacionom Sudu na

razmatranje, vraćeno na ponovno suđenje kod prvostepenog suda, odnosno u OS.

3.3 Balansiranje razmatranja građanskih predmeta od strane

sudija

Prvo se treba shvatiti da dok se OS suočavaju sa velikim brojem građanskih predmeta, i sudije koje

se bave razmatranjem tih predmeta treba primeniti efikasne prakse koje omogućavaju razmatranje

što većeg broja predmeta i njihovo upravljanja na uravnotežen način. Sudije koje se trenutno bave

razmatranjem građanskih predmeta u OS treba da uzmu u obzir da, pored postizanja određenih

mesečnih kvota, trebaju balansirati predmete koje razmatraju na osnovu sledećih kriterijuma:

Predmeti koji se smatraju prioritetnim (kao što su: porodično nasilje, privremene mere, razni

sporovi u vezi sa decom, porodični sporovi, sporovi o radu, opstruirane imovine, itd.)

Predmeti koji se vraćaju na ponovno suđenje od Apelacionog Suda

Stari predmeti (znači oni predmeti koji su sada već godinama podneti Sudu).

U nastavku, prvo su prikazani nalaz u vezi sa prosekom predmeta koji su izvršeni tokom jednog

meseca od strane sudija, onda su prikazani revizorski nalazi u vezi sa nepravilnostima u upravljanju

predmetima od strane građanskih sudija uvek imajući na umu gore navedene kriterijume za

balansiranje.

3.3.1 Prosek predmeta koji su rešeni od strane sudija za mesec dana

uzimajući u obzir građanske predmete koji su rešeni tokom 2015 i 2016

godine

S obzirom da je broj građanskih predmeta u stalnom porastu (vidi iznad pod-odeljak 3.2.1), primetili

smo da je pritisak na građanske sudije da se smanji broj predmeta, odnosno da rešavaju veliki broj

predmeta, je takođe u porastu39. Međutim, nalazi koji su utvrđeni tokom revizije pokazuju da se to

ne ostvaruje na potrebnom nivou. Kad kažemo na potrebnom nivou, uzimamo u obzir ispunjavanje

normi predmeta po sudiji. SSK je u januaru 2011 godine usvojio Pravilnih o utvrđivanju radne

norme sudija koji pripada utvrđivanju normi pre reforme sudstva. U nedostatku usvajanja novog

pravilnika koji bi bio prilagođen promenama koje su se dogodile, građanske sudije po OS i dalje

pokušavaju da ispunjavanju norme postojećeg pravilnika. Prema ovoj pravilniku40, norma koje

utvrđena za Opštinske sudove (koji se posle reforma nazivaju OS), tačnije za kategoriju građanskih

predmeta prvog stepena 27 predmeta mesečno ili 329 predmeta godišnje po sudiji.

39 Intervjui koji su tokom revizije održani sa Predsednicima Sudova, Sudijama građanskih predmeta i sa administrativnim

osobljem (kao što su šefovi Kancelarija za Upravljanje Predmetima i civilni referenti u okviru tih kancelarija) 40 Pravilnim o određivanju radnih normi sudija, SSK, 01.01.2011


26

Grafikon u nastavku prikazuje prosek izvršenja predmeta građanskih sudija u OS u Prištini, Peći i

Gnjilanu, tokom 2015 i 2016.

Proseci koji su prikazani na grafikonu su podneti uzimajući u obzir broj predmeta rešenih u svakom

od tri OS tokom 2015 i 2016 godine, i upoređivanjem ovog broja sa brojem sudija koji se bave

građanskim predmetima u svakom sudu. OS u Prištini trenutno ima 17 sudija koji se bave

građanskim predmetima, dok u OS u Peći i OS u Gnjilanu ima po 6 sudija koji se bave razmatranjem

građanskih predmeta.

Ako uzmemo u obzir norme koje su utvrđene u važećem pravilniku, primećujemo da ni u jednom

sudu nisu ostvarene utvrđene norme. Uprkos velikom broju građanskih predmeta koje ima na

obradi, OS u Prištini, je u poređenju sa OS u Peći i Gnjilanu, uspeo da pokaže napredak od 2015 do

2016 godine. Preciznije, jedan sudija u ovom sudu je tokom 2015 godine rešio 197 predmeta,

odnosno, u proseku 16,5 predmeta mesečno. Prosek za sudije u OS Prištine u 2016 povećan je na 21

predmeta mesečno po sudiji (tj 250 predmeta godišnje po sudiji). U OS u Peći i Gnjilana trend

proseka rešavanja građanskih predmeta po sudiji je u opadanju. U OS Peći je tokom 2015 jedan

sudija rešio u proseku 18 predmeta mesečno (220 predmeta godišnje), dok je u 2016 jedan sudija

rešio u proseku 17 predmeta mesečno (204 predmeta godišnje). Sudija u OS u Gnjilanu je tokom

2015 godine rešio prosečno 15 predmeta mesečno (177 predmeta godišnje), dok je u 2016 godini

sudija u ovom sudu rešio prosečno 14 građanskih predmeta mesečno (166 predmeta godišnje).

Trebalo bi da se takođe ima na umu da su u izračunavanje ovih proseka, odnosno ukupnom broju

rešenih građanskih predmeta su i građanski predmeti koji su rešeni kao rezultat "povlačenja tužbi".

Kada smo analizirali građanske predmete koji su rešeni u 2015 i 2016 shvatili smo da slučajevi rešeni

kao rezultat "povlačenja tužbi" predstavljaju visok procenat ukupnih građanskih predmeta koji su

rešeni. Od ukupno 3349 građanskih predmeta koji su tokom 2015 godine rešeni u OS u Prištini, 39%

od njih su povlačenje tužbi. Predmeti koji su tokom iste godine u OS u Gnjilanu kao rezultat,

"povlačenja tužbi" predstavljali su 25,6% od ukupno rešenih predmeta, dok su u OS u Peći slučajeva

rešeni kao rezultat "povlačenja tužbi" predstavljali 27% svih građanskih predmeta rešenih u 2015

godini. Prema tome predmeti koji su rešeni kao rezultat "povlačenja tužbi" tokom 2016 godine su

takođe uvršteni u ukupnom broj rešenih građanskih predmeta a predstavljali su: OS u Prištini

41,6%, OS u Gnjilanu 31% a u OS u Peći i 24,5%.

16.518

15

21

17

14

0

5

10

15

20

25

OS Prishtina OS Pec OS Gnjilane

Prosek rešenih predmeta za sudiju 2015 Prosek rešenih predmeta za sudiju 2016


27

3.3.2 Balansiranje razmatranja predmeta od strane sudija

Kao što je već navedeno, postoje neki kriterijumi koje trebaju pratiti sudije kako bi uspele da

balansiraju razmatranje predmeta.

Pošto se veliki broj različitih kategorija građanskih predmeta smatraju prioritetnim predmetima, a

kao rezultat velikog broja građanskih predmeta koji su generalno primaju od strane sudija, često je

teško uravnotežiti i same prioritetne predmete. Napominjemo da trenutno prioritetni predmeti

(izuzev slučajeva na ponovno suđenje od strane Apelacionog suda) su oni predmeti koji se prvo

razmatraju od strane sudija a ako ostane vremena za razmatranje bilo kakvih dodatnih predmeta,

onda razmatraju stare predmete, koji imaju već ́ nekoliko godina od kada su podneseni sudu, ali koji

po svojoj prirodi nisu prioritetni. To znači da predmeti koji su primljeni kao novi, a koji se ne

smatraju prioritetom, ostaju neobrađeni dugo vremena.

Prioritetni predmeti, koji su takođe regulisani Zakonom da se odmah razmatraju od strane sudija,

su i predmeti koje Apelacioni Sud vraća na ponovno suđenje kod OS. Kao što se ranije prikazano,

procenat predmeta koji se vraćaju na ponovno suđenja je visok i iz tog razloga smo analizirali koliko

se poštuje načelo da se ovi predmeti odmah razmatraju od strane sudija41.

Tokom analize koje smo izvršili predmetima koji su vraćeni na ponovno suđenje u OS, primetili

smo da se veoma retko poštuje princip neposrednog razmatranja ovih predmeta (ili najkasnije 30

dana nakon pristizanja presude koja je doneta od drugostepenog suda)42.

Kod analiziranih predmeta smo otkrili da su predmeti koji su vraćeni na ponovno suđenje

razmotreni od strane sudija nakon 3 ili 6 meseci, ali ima i takvih slučajeva kada je predmet uzet na

razmatranje 1 godinu dana nakon vraćanja na ponovno suđenje od strane Apelacionog suda. Tokom

revizije, pronašli smo i predmete koji su vraćeni na ponovno suđenje pre 1 godine, ali za koje još

nisu preduzete nikakve mere od strane sudija, a za koje sudije nisu svesni da su u njihovim

kancelarijama. Čak i za ovo stanje najčešće obrazloženje koje koriste sudije koje se bave građanskim

predmetima se uvek tiče velikog broja predmeta koje se razmatraju, posebno onih sa prioritetom.

Činjenica koja se treba uzeti u obzir je da predmeti koji se vraćaju na ponovno suđenje od strane

Apelacionog suda su oni predmeti koji su dugo bili predmet presude Suda i Apelacionog suda. U

tom smislu, revizija je utvrdila da postoje mnogi predmeti koji se ne vraćaju na ponovno suđenje po

prvi put, ali se vraćaju po drugi ili treći puta od Apelacionog suda na ponovno suđenje u OS.

41 Zakon o Parničnom Postupku, Član 199: Predmetni Sud ima zadatak da odmah nakon što pristigne rešenje

drugostepenog suda, zakaže pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu stvari, koje treba da se održi najkasnije u roku od trideset (30) dana nakon pristizanja rešenja drugostepenog suda, kao i da izvrši sve parnične radnje i da razmotri sporna pitanja koje je podneo drugostepeni sud u svom rešenju.

42 Analiza: spiska građanskih predmeta za 2016 i 2017 koji je primljen od referenata građanskih predmeta, dosijea predmeta koji su vraćeni na ponovno suđenje a koji su izabrani kao uzorci, uzoraka rešenja Apelacionog Suda u vezi sa poništenjem presuda Osnovnih Sudova i vračanja ovih predmeta na ponovno suđenje pred ovim Sudovima, intervjua obavljenih sa građanskim sudijama OS u Prištini, OS u Peći i OS u Gnjilanu.


28

3.4 Sudski Savet Kosova i njihov rad u praćenju napretka Osnovnih

Sudova i stvaranju mehanizama za njih zarad adresiranja

pitanja upravljanja predmetima

U ovom delu izveštaja su prvo prikazani revizorski nalazi koji se odnose na rad SSK-a i na praćenje

koje sprovodi ova institucija o napretku koji je postignut u postignutom OS-a u vezi sa upravljanjem

sudskim predmetima. O ovom delu izveštaja se takođe pojavljuju i revizorski nalazi koji se odnose

na uspostavljanje mehanizama od strane SSK-a da podrže OS u eliminisanju nerešenih predmeta i

uspostavljanju procesa koji će omogućiti izbegavanje daljeg rasta broja predmeta.

3.4.1 Praćenje napretka koji je postignut u Osnovnim Sudovima u

upravljanju sudskim predmetima

Tokom analiza koje smo izvršili dokumentaciji koju smo dobili od SSS i sa intervjua koje smo obavili

sa odgovornim službenicima ove institucije, ustanovili smo da se praćenje napretka koji je postignut

u OS u vezi sa upravljanjem predmetima uglavnom zasniva na statistikama predmeta koje su

priloženje od svakog OS. U osom aspektu, SSK na svaka 3 meseca objavljuje statističke izveštaje o

radu sudova a na kraju svake godine objavljuje rezimirani godišnji izveštaj rada sudova. NA ovim

izveštajima SSK predstavlja broj predmeta prema njihovoj vrsti ako i kratku analizu u vezi sa

opterećenjem sudija predmetima kao i o njihovoj efikasnošću u rešavanju predmeta.

Teško je reći koliko su tačni i verodostojni podaci koji se prikazuju na ovim izveštajima jer se oni ne

prate direktno od Sudskog Saveta po Sudovima, nego se kao što je istaknuto iznad zasnivaju samo

na izveštajima koje Sudovi sami podnose. Nama je tokom revizije potvrđeno od strane predstavnika

Jedinice za Razmatranje Učinka Pravosuđa da se izveštaji i statistike koje se nalaze na njima ne

pregledaju od strane SSK43. Izuzetak čine neki slučajevi kada se sumnja na izveštavane statistike,

međutim u ovim slučajevima USAID vrši pregled.

43 Intervju obavljen dana 12.06.2017 i 14.06.2017 sa predstavnikom Jedinice za Razmatranje Učinka Pravosuđa (Radni

papir Br.09/2017


29

SSK je stvorio obrasce za Sudove kako bi sudovi izvestili podatke o predmetima. Mi smo uvideli da

je obrazac koji nalazi najšire korišćenje onaj koji uključuje mesečni pregled o građanskim

predmetima. Mi smatramo da polja koja se nalaze na tim obrascima zahtevaju informacije koje

pokrivaju ključne procese upravljanja sudskim predmetima, kao što su:

Broj i vrsta predmeta;

Datum prijema predmeta u Sudu;

Datum zaduživanja sudije predmetom;

Datum prvog glavnog pretresa (ročište);

Trajanje do prvog glavnog pretresa;

Datum završetka postupka;

Datum slanja odluke;

Trajanje postupka, kao i

Način rešenja postupka.

U nedostatku kontrole i verifikovanja SSK, za ove informacije koje smo prikazali na ovom formularu

mi smo našli da službenici za statistike u OS ne popunjuju sva ova polja.

3.4.2 Stvaranje mehanizama za Osnovne Sudove za adresiranje pitanja

upravljanja predmetima

U okviru SSK je osnovana Jedinica za Razmatranje Učinka Pravosuđa, koja služi kao mehanizam za

podržavanje OS. Mi smo shvatili da je ova jedinica do sada izradila nekoliko izveštaja koji su

analizirali različita pitanja u vezi sa radom Sudova, i na ovim izveštajima je prikazala SSK-a jedan

značajan broj preporuka za poboljšanje učinka Pravosuđa (uključujući i izveštaje koji su se ticali i

procesa upravljanja predmetima u sudovima).

Na osnovu intervjua koji je obavljen sa predstavnicima ove jedinice, shvatili smo da je od osnivanja

ove jedinice Savetu dato oko 450 preporuka, Međutim, prema predstavnicima jedinice, Savet nije

obratio odgovarajuću pažnju sprovođenju ovih preporuka. Jedan deo datih preporuka je možda

uzet u obzir od strane Saveta međutim ovaj proces nije dokumentovan.

SSK je u 2013 godini usvojio strategiju za smanjenje starih predmeta, ali je u ovom aspektu bilo

raznih zastoja i kao što ne naglašeno na početku kod revizorskih nalaza, broj starih predmeta koji

Problem se u ovom aspektu vidi nedostatak jednog tela ili komisije za verifikovanje

primene preporuka jer u nedostatku takvog tela, preporuke ostaju samo na izveštajima i

ne primenjuju se u praksi.


30

još uvek nisu rešeni ostaje i dalje veoma veliki. Prema SSK, razlozi na ne ostvarivanje ove strategije

tiču se velikog broja predmeta po sudovima i malog broja sudija. Ova strategija nije više na snazi.

Drugi mehanizam koji je razvijen od strane SSK je i izrada Strateškog Plana Pravosuđa koji pokrova

period 2014-2019. U okviru ovog plana postoji i polje unapređenja upravljanja pravde i jedan od

ciljeva ovog polja je stvaranje mehanizama sudske odgovornosti. Preko ovog cilja se planiraju

ostvariti dva ključna cilja, a to su:

eliminisanje nagomilanih predmeta kao i usvajanje propisa za izbegavanje nagomilavanja

predmeta u budućnosti, i

stvaranje i primena propisa i mehanizama za podsticanje individualne odgovornosti u celom

sudskom sistemu.

Godišnji izveštaj 2016 SSK navodi da je usvajanje novog Zakona o prekršajima očekuje da će pasti

prekršajnih predmeta, a time i deo sudija koji su se bavili ovim temama će suditi slučajeve drugih

oblasti. Tokom revizije, nismo primetili da se tako nešto primenjivalo u praksi, a uzimajući u obzir

broj građanskih predmeta od 2016 do danas, njihov broj se nije smanjio. Takođe, nije uspostavljena

nikakva regulativa niti se primenjuje bilo kakva konkretna praksa koja bi se odnosila na eliminisanje

starih građanskih predmeta.

SSK je u svom godišnjem izveštaju i u razgovorima koje smo obavili istakao da postoji tesna saradnja

između njih, USAID-a i UNDP-a, naročito u pogledu izrade akcionih planova za sve OS. Kaže se da

ova saradnja pomaže sudovima u eliminaciji starih predmeta preko angažovanja profesionalnih

saradnika. Mi smo tokom naše revizije analizirali to stanje, u tri Suda koji su bili uzorci revizije, ali

je broj stručnih saradnika koji pomaže sudijama koji se bave građanskim predmetima u veoma

malom broju, i osim pomoći u izradi presuda, nisu bila velika pomoć ́ u eliminisanju starih predmeta.

U okviru mehanizama koji su stvoreni od strane SSK postoji i Strateški Plan SSK 2012-2017 o

Informativnoj Tehnologiji i Komuniciranju, i u okviru ovog plana je tokom 2014 godine pokrenuta

primena projekta za upravljanja predmetima pod nazivom SMIL (i to je informativni sistem koji

pokrova upravljanje predmetima u Sudovima). Pripremna faza ovog projekta je završena u junu

2015 godine, a glavna faza projekta je predviđena da se završi na kraju 2018. Program SMIL je

testiran kao pilot projekat samo u OS u Uroševcu ali ne i u ostalim sudovima.

Našli smo da je veoma teško da se ostvari praćenje primene ciljeva koji su utvrđeni u

Strateškom Planu, jer su ciljevi koji su predstavljeni u ovom planu ne konkretni i ne

merljivi kao i to da je jezik koji je korišćen u ovom planu veoma uopšten.


31

4 Zaključci

Proces upravljanja građanskim predmetima u OS j karakterisan brojnim nepravilnostima i kao takav

se nije pokazao efikasnim. Trenutne procedure koje su postavljene u Osnovnim sudovima za

distribuciju građanskih predmeta sudijama nisu uniforma, svaka od važećih procedura se

okarakterisana nepravilnostima. Mi takođe smatramo da proces upravljanja predmetima nije bio

efikasan kako bi se smanjio broj starih građanskih predmeta i za smanjenje opšteg broja građanskih

predmeta po OS.

Proces upravljanja predmetima se smatra neefikasnim jer je ova revizija identifikovala slabosti u

skoro svim fazama ovog procesa, osim slabosti koje su identifikovane u početnoj fazi raspodele

građanskih predmeta sudijama, postoje i druge slabosti vezane za: kompletiranje spisa i preciziranje

pritužbi, neadekvatno upravljanja nagomilanim predmetima od strane pravnih sekretara, stalno

odlaganja ročišta, kašnjenja u obradi predmeta u Apelacionom sudu kao i visok stepen slučajeva

koji se vraćaju na ponovno suđenje u OS kao i slabosti koje su uočene i u praksama koje same sudije

koriste za uravnotežavanje različitih vrsta građanskih predmeta koje uzimaju za razmatranje.

SSK se nije pokazao efikasnim u pravilnom praćenju napretka koji je postignut u sudovima. SSK je

uspostavio uopštene i nemerljive mehanizme za podržavanje OS u upravljanju predmetima.

Veliki broj nerešenih građanskih predmeta – trend u porastu

Sudovi se i dalje suočavaju sa znatnim brojem starih predmeta koji ostaju nerešeni, a ukupni broj

građanskih predmeta, osim što nije smanjen, stalno raste. Kao rezultat velikog broja građanskih

predmeta po OS, građani su obavezni da čekaju dugi vremenski period da razmotre i završe

predmet. Istovremeno, zabrinjavajuća je činjenica da se trend nerešenih slučajeva iz godine u godinu

stalno povećava, a ako se ne preduzmu mere za poboljšanje ove situacije, onda sudstvo može ići ka

kolapsu.

Ne jedinstvene prakse u procesu raspodele predmeta kod Sudija u Osnovnim Sudovima u Prištini,

Peći i Gnjilanu

U revidiranim OS se ne koriste jedinstvene procedure za raspodelu predmeta sudijama, jer se kod

dva suda raspodela vrši preko žreba, a kod jednog se koristi rotacija. Čak i u slučaju kada se koristi

metoda žreba, sortiranje predmeta po grupama se vrši na različite načine, tako da se sortiranje

predmeta po grupama treba obaviti na jedinstven način u svim sudovima. S obzirom da se preko

rotacije predmeti sudijama koji su u redu raspodeljuju na dnevnoj osnovi, ove procedure

omogućavaju prostor za zloupotrebe jer stranke ili njihovi pravni zastupnici mogu da se informišu

preko administrativnog osoblja u vezi sa sudijama koji su u redu i da sačekaju da podnose tužbe za

u onim danima kada su njihove odgovarajuće sudije na redu. S druge strane, način izvlačenja žreba

se pokazao da budu efikasniji i transparentniji od metoda kategorizacije predmeta grupama je više

izbalansirana a raspodela predmeta sudijama prema žrebu čini nemogućim da sudije znaju koji

predmeti će im se dodeliti. Ima slučajeva kada se proces žreba prati manjkavim dokumentiranjem

ili nedostatkom dokumentacije ili slučajeva kada se vrši samo ručno. Službenici OS koji vrše prijem

i upisivanje građanskih predmeta nemaju spremu za kontrolu tužbe i pratećih dokumenata koje


32

stranke podnose sudu i da ih obaveste kada dokumenta nisu kompletna i kada to potrebno da se

dostavi neki dodatni dokument.

Veliki broj nerešenih građanskih predmeta

OS u Prištini je trenutno sud sa najvećim brojem građanskih predmeta. Štaviše, broj nerešenih

predmeta u sva tri revidirana suda je veliki i nastavlja da se povećava iz godine u godinu, jer postoji

mnogo građanskih predmeta prenetih iz prethodnih godina. Posebno zabrinjava činjenica da postoji

i veliki broj starih predmeta koji ostaju nerešeni. Trenutno, u OS u Prištini, sudija ima u procesu

razmatranja oko 900 predmeta, u OS u Gnjilanu 480 predmeta, dok sudija u OS u Peći ima 310

predmeta.

Velika kašnjenja u razmatranju i finaliziranju civilnih predmeta

Građanskim predmetima u OS u Prištini je potrebno prosečno 4.6 godine, građanskim predmetima

u OS u Gnjilanu je potrebno oko 3 godine da se završe. Izgleda da je bolje stanje kod proseka u OS

u Peći gde građanski predmeti oduzimaju u proseku 1 godine i 3 meseci da se završe. Mi dolazimo

do zaključka da što veće bude opterećenje sudija predmetima toliko duži će da bude prosek trajanja

predmeta.

Postoje različiti razlozi koji uzrokuju kašnjenja u razmatranju i finalizaciji građanskih predmeta.

Kompletiranje i preciziranje tužbi jedan je od početnih faktora koji dovode do odlaganja u

razmatranju građanskih predmeta, a samim tim i njihovog okončanja u kratkom vremenskom

periodu. U nedostatku dobro pripremljenog pomoćnog osoblja, izgleda da građanski predmeti stižu

sudijama nepotpuni ili ne precizirani. U nedostatku dobro pripremljenog pomoćnog osoblja u

kancelarijama sudija, sudije moraju da izvrše administrativne poslove kako bi utvrdili nedostatke

vezane za završetak ili preciziranje tužbi.

Kao rezultat neadekvatnog upravljanja građanskim predmetima od strane pravnih sekretara, ali i

kao rezultat nedostatka raspoređivanja predmeta u nekoj elektronskoj bazi podataka, postoje sudije

koje nisu svesne posedovanja određenog predmeta u svojoj kancelariji, ili nisu pak upoznati o onim

predmetima koji se smatraju prioritetima i možda je njihov rok za razmatranje već istekao.

Među faktorima koji su uzrokovali mnogobrojne u razmatranju i finalizaciji građanskih predmeta

je i stalno odlaganje sudskih rasprava. Najčešći razlozi za odlaganje sudskih rasprava su: kašnjenje

u podnošenju Sudu odgovora na tužbu od strane tuženog; izostanak pravnih zastupnika stranaka

(advokata); izostanak tužene stranke (ili njegovog/njenog zastupnika); potreba za pozivanjem

dodatnih svedoka u raspravi; potreba za određivanjem stručnjaka i za slušanje njihovog mišljenja;

nedostatak zatraženih dokaza ili zahtev za dodatnim dokazima; izostanak samih sudija, itd.

Činjenica da se sudske rasprave stalno odlažu a veoma često uz opravdanje iste prirode pokazuje

da Sudovi i Sudije nisu dovoljno oprezne za obezbeđivanje uslova za održavanje rasprava i za

izbegavanje njihovog odlaganja. Dalje, u najvećem broju slučajeva OS ne poštuju zakonske rokove

za određivanje rasprave posebno u trenutku kada se one odlažu. To dokazuju i revizorski nalazi

ove revizije koji dokazuju da stranke veoma često nisu obaveštene tokom rasprava kad su određene

naredne rasprave ili ročišta ali se oni obaveštavaju naknadno putem poziva za ročište, a bilo je i

slučajeva kada je vreme između ročišta bilo veoma dugo a ne kao što se to nalaže zakonom. U


33

slabom toku sudskih rasprava utiče takođe i činjenica da se sudske rasprave o građanskim

predmetima (posebno u OS u Prišti i OS u Peći) vode po kancelarijama sudija a ne po sudnicama.

Dosta vremena u rešenju građanskih predmeta oduzima i pretres koji se razmatraju drugostepenim

sudom odnosno Apelacionim Sudom. Tokom revizije smo ustanovili da Apelacioni Sud oduzima

prosečno 2.6 da donese odluku o predmetima koji dolaze iz OS-a, a kod 62% građanskih predmeta

koje smo mi analizirali, odluka Apelacionog Suda se sastojala u vraćanju predmeta na ponovno

suđenje u OS.

Nizak prosek izvršenje građanskih predmeta od strane Sudija

Na osnovu podataka građanskih predmeta rešenih tokom 2015 i 2016 godine, čini se da je prosečan

broj predmeta za sudije za mesec i godinu nije na nivou navedenog u postojećim propisima koji

postavljaju standarde za sudije. Zabrinjava činjenica da u dva suda, u Peći i Gnjilanu, primećuje se

trenda opadanja ovog proseka. Dok je propis SSK za postavljanje standarda za sudije odredio

granicu od 27 građanskih predmeta koji se trebaju razmotriti za mesec dana od strane sudije,

trenutna situacija u OS u Prištini, Gnjilanu i Peći nije zadovoljavajuća. To je zato što u OS Prištine

prosečan broj predmeta sudija za mesec dana u 2015 je bio 16,5, a u 2016 godini je bio 22. U OS Peći

prosek broja predmeta za sudije mesečno je bio 18 predmeta u 2015 i 17 predmeta u 2016 godini. A

u OS u Gnjilanu prosek predmeta za sudije mesečno rezultirao je sa 15 predmeta u 2015 i 14

predmeta u 2016 godini.

Razmatranje predmeta na ne balansirani način od strane Sudija

Veliki broj građanskih predmeta koji se smatraju prioritetnim, kao i građanskih predmeta koji se u

generalnom primaju od sudija, uticali su na tome da sudije razmatraju predmete na ne balansirani

način. Dok se prioritet daje prioritetnim predmetima (izuzev onih koji se vraćaju na ponovno

suđenje), predmeti koji nisu prioritetni ostaju dugo vremena bez razmatranja. Iako se predmeti

vraćeni na ponovno suđenje smatraju prioritetom, retko se poštuje načelo razmatranja tih predmeta

odmah (ili najmanje 30 dana od donošenja rešenja drugostepenog suda).

Ne efikasno praćenje i uopšteni ne merljivi mehanizmi od strane SSK

SSK je bio neefikasan jer je praćenje napretka sudova zasnovano uglavnom na statistikama

predmeta koje su podnete od svakog OS, zaobilazeći tako kontrolu i verifikaciju podataka direktno

po Sudovima. Uprkos uspostavljanju mehanizama, preporuke koje su stekle sa ovih mehanizama

nisu uzete u obzir, kao i ciljevi kod nekoliko ostalih mehanizama kao što je Strateški Plan zasnovani

su na ne merljivim i ne konkretnim objektivama a jezik koji se koristi u njima ne veoma uopšten.


34

5 Preporuke

Dole navedene preporuke imaju za cilj da obezbede da odgovorni subjekti, odnosno OS i SSK,

primenjuju delotvorne postupke zasnovane na održivim funkcionalnim sistemima za upravljanje

predmetima u Sudovima.

Preporučujemo OS, da:

Prate učinak upravljanja građanskih predmetima za svakog sudiju i za svaki predmet koji

reše, te da se pogledaju prakse koje se primenjene i resursi koji su bili na raspolaganju za

rešavanje predmeta. Ovo može da posluži rukovodstvu sudova kao informacija o

problemima sa kojima se suočavaju u rešavanju predmeta ali i za elemente dobre prakse. Da

stalno izveštavaju o procenama koje su postignute tokom praćenja.

Standardizuju proceduru za dodelu predmeta preko žreba i da izbegavaju dodeljivanje

preko metode rotacije. Metoda žreba treba da ima detaljno dokumentovanje o predmetima

koji podležu ovom procesu kao i prateće informacije o njima, i da se ručno dokumentovanje

zameni elektronskim dokumentovanjem;

Obučavaju osoblje suda koji se bave prijemom i upisivanjem predmeta (uključujući pravne

sekretare koji podržavaju rad sudija), sa posebnim naglaskom na njihovu pripremu u vezi

sa smernicama koje trebaju pratiti da se utvrdi kompletiranje i definisanje tužbe;

Uvrste prijem građanskih predmeta u jedinstvenu elektronsku bazu podataka koja će

sadržati ključne i sadržajne informacije, kao što je vreme kada su predmeti primljeni od

strane sudija, njihove vrste, rokovi za razmatranje (ako su to prioritetni predmeti ili za koje

postoje vremenski rokovi koji su propisani zakonom/propisima), njihovo pozicioniranje u

kancelariji sudije itd.

Obezbede ispunjavanje uslova za održavanje ročišta pre nego što se održavaju i da

analiziraju razloge za odlaganje kako bi se izbegle ove pojave. Da se obezbedi da postoji

komunikacija i koordinacija između sudije u građanskim predmetima u vezi sa rasporedom

ročišta i stranaka (naročito pravnih predstavnika stranaka) koji učestvuju u njima, kako bi

se izbeglo odlaganje postupka zbog toga. Da se ispoštuju zakonski rokovi za zakazivanje

sudskih saslušanja kako je definisano u Zakonu o parničnom postupku.

Razmotre građanske predmete na balansiran način, što znači da se svim kategorijama

predmeta daje uravnoteženo davanje prioriteta, od onih koji se prenose iz prethodnih

godina, predmete kojima je već dat prioritet preko različitim propisa i predmetima koji su

vraćeni na ponovno suđenje.


35

Preporučujemo SSK da:

Izvrši proveru i verifikovanje podataka koji se šalju od Osnovnih sudova kako bi statistike

upravljanja sudskim predmetima bile što tačnije i verodostojnije;

Pažljivo analizira preporuke Jedinice za Razmatranje Performanse Pravosuđa (kao nadzorni

mehanizam samog Saveta) i da funkcionalizuje i uzme u obzir one preporuke koje se smatra

da poboljšavaju proces upravljanja građanskim predmetima u Sudovima;

Izvrši pregled strateškog plana 2014-2019 za sastavljanje strateških ciljeva koji su merljivi i

pronalaze konkretnu implementaciju u radu OS za upravljanje sudskim predmetima, kao

što su ciljevi u vezi sa eliminisanjem nagomilanih predmeta i sa usvajanjem procedura za

izbegavanje nagomilavanja predmeta u budućnosti;

Se u svim OS što je pre moguće stavi u funkciji elektronski sistem za upravljanje građanskim

predmetima slučajevima i da se obezbedi da je sudsko osoblje pravilno i blagovremeno

pripremljeno da koristi ovaj sistem.


36

Dodatak I: Komentari Osnovnog Suda u Gnjilanu u vezi sa revizorskim nalazima

Nalazi Slaćemo

se da/ne

Komentari OS u Gnjilanu Gledište NKR-e

Tačka 1.1 (Problem revizije) -

Sudski sistem na Kosovu je stalno

kritikovan da se karakteriše sporom

i neefikasnom administracijom, uz

nedovoljnu odgovornost sudskih

službenika.

NE Ovo nije uopšte tačno jer kada je revizija bila u

Osnovnom sudu u Gnjilanu, bilo koji od vaših

zahteva je bio vrlo brzo izvršen kako zapisnici

o raspodeli predmeta tako i sve ostalo što ste

zatražili, a takva procena je teška za osoblje

našeg suda.

Ovo se ne tiče naših nalaza ali se referiše ostalih

izvora koji su stalno identifikovali ovu pojavu.

Ovaj problem sudskog sistema u “Izveštaju o

napretku za Kosovu (2015), Poglavlje 2 – Politički

Kriterijum, pot-poglavlje 2.3 – Vladavina Zakona”.

Stoga komentar od strane nije relevantan jer se

ne povezuje s analizom nego sa problemom

Revizije.

Nalaz 3.1 - Upravljanje procesom

raspodele predmeta od prijema do

njihove dodele kod sudija u Osnovnim

Sudovima-Sudovi primenjuju

različite procedure dodele predmeta

sudijama. Jedan od najčešćih načina

dodele građanskih predmeta je

dodela preko žreba (kao što je i

predviđeno Pravilnikom o

unutrašnjoj organizaciji sudova).

Dodeljivanje predmeta putem žreba

je evidentirano u OS u Prištini i OS u

Gnjilanu. Uprkos činjenici da su oba

NE Preporučujete da se standardizuje postupak

raspodele predmeta preko žreba. Metoda

raspodele slučajeva preko žreba se koristi

skoro od samog početka uvođenja tog

pravilnika, raspodeljujemo predmete kao što je

predviđeno, obezbedili smo sve odgovarajuće

zapisnike.

Mi smo istakli da OS u Gnjilanu vrši raspodelu

predmeta preko žreba a organizovanje

predmeta po grupama se vrši prema vrsti

predmeta (kako bi se uravnotežile vrste

predmeta koji se očekuju da se obrade od

svakog Sudije). Mi smo preporučili da svi

Osnovni Sudovi standardizuju procedure

raspodele građanskih predmeta – znači da

koriste iste procedure za raspodelu – onu

prema žrebu i na način na kojem se reguliše

preko unutrašnjeg pravilnika.


37

suda primenjivala dodelu putem

žrebanja, utvrdili smo razlike u

primenjenim procedurama u OS u

Prištini. Dok, OS u Peći raspodeljuje

predmete po metodi rotacije.

Nalaz 3.1 - Upravljanje procesom

raspodele predmeta od prijema do

njihove dodele kod sudija u Osnovnim

Sudovima - Nalaz koji važi za sva tri

suda je nedostatak dokumentiranja

podataka o građanskim predmetima

preko elektronskog sistema. Bez

obzira na činjenicu da sudovi sada

poseduju elektronski sistem, utvrdili

smo da se u najvećem broju

slučajeva ovaj sistem uopšte ne

koristi.

NE Što se tiče elektronskog sistema, koristili smo

sistem i uveli smo sve slučajeve koji postoje u

našem sudu, zašto je ovaj sistem dva puta

propao verujem da to nije krivica naših

zaposlenih, ali vi se trebate konsultovati sa

SSSK kako bi nam pružili efikasnu bazu

podataka preko koje bi nam se olakšao rad u

ovom Sudu.

ZA poboljšanje ovog stanja, Sudskom Savetu

Kosova smo preporučili da “Se u svim

OS što je pre moguće stavi u funkciji elektronski

sistem za upravljanje građanskim predmetima

slučajevima i da se obezbedi da je sudsko osoblje

pravilno i blagovremeno pripremljeno da koristi

ovaj sistem” (preporuke na stranici 34 i 35).

Ova preporuka je raspravljana sa Sudskim

Savetom Kosova i kao takve je i prihvaćena sa

njihove strane. Stoga preporuka koja je

upućena Savetu ostaje u izveštaju.

Opšti komentar o nacrtu izveštaja

NE Mi se ne možemo složiti sa nekim nalazima

pomenutog Nacrta Izveštaja jer su ovi nalazi u

nekim slučajevima uopšteni; netačni i veoma

oštri u upotrebi pojmova tokom predstavljanja

zaključaka.

Što se tiče tačnosti podataka u vezi sa

građanskim predmetima i brojem sudija, NKR-

e ih je obezbedila od OSG i posedujemo

revizorske dokaze.

A što se tiče toga da su nalaz koji su prikazani

u izveštaju, oštri i uopšteni, u nadležnosti je

Generalnog Revizora da odlučuje o načinu

izveštavanja i strukturiranju izveštaja.


38

U tom smislu, nisu tačni podaci koji govore o

broju građanskih predmeta kojima su

zadužene sudije; procenat broja predmeta koji

su vraćeni na ponovno suđenje; broj

građanskih predmeta nije u porastu; procenat

građanskih predmeta koji nastavljaju da budu

nerešeni; da su sudije građanske divizije

zaduženi i sa predmetima izvršnog postupka;

posedujemo kompletnu dokumentaciju

prilikom raspodele predmeta; da su sudije

svesne predmeta koji su dodeljeni se;

službenici koji obavljaju prijem i upisivanje

građanskih predmeta poseduju odgovarajuće

kvalifikacije i iskustvo (svi imaju fakultetsko

obrazovanje); administracija je veoma efikasna,

itd.

Osim netačnosti, pomenuti Nacrt Izveštaja je

veoma uopšten, u smislu toga da je svaki nalaz

morao da bude konkretan za svaki Osnovni

Sud, te da se konsultujete i sa nama kao

menadžerima suda.

OSG nije priložio dokumentaciju koja dokazuje

suprotno. Stoga, revizorski nalazi i zaključci

stoje/ostaju.

izveŠtaja revizije2 efikasnost –princip efikasnosti podrazumeva dobijanje maksimuma od resursa...

Documents