2

SADRAJ: Prolog / Predgovor Joseph C. Zinker Zahvalnice ---------------------------------------------------------- -------------- O autoru -------------------------------------------------------------------------- Uvod: Telesni proces i psihoterapija---------------------------------------

DEO I: OSNOVNI PRINCIPI

Poglavlje I: Self i telesnost Telesno iskustvo kao iskustvo selfa Telesnost - utelovljenje Self koji integrie iskustvo Poglavlje II: Telo i nepriznati self (kojeg smo se odrekli) Prilagoenost na sloeno, teko okruenje Razdvajanje "JA" od tela (self koji osea; pokretan self; bolan self, seksualan) Raspon iskustva Telesni proces i polaritet selfa Integracija tela i selfa

3

Poglavlje III: Pristup linosti kao celini Orijentisanje na linost Linost shvaena parcijalno Linost kao celina - singularni pristup Integracija kao razvojni proces - alternirajui, slojeviti pristupi Radni proces Poglavlje IV: Struktura i proces - Organizacija tela i selfa Priroda i poreklo adaptivne telesne strukture Struktura, proces i terapeutski zadatak Svesnost o onome to jeste Pojavljivanje telesnog procesa iz telesne strukture Razvoj teme iz strukture Poglavlje V: Otpor i telesni proces Shvatanje prirode otpora (psihoanalitiko, rajhijansko, getaltistiko) Somatski procesi: Poruke otuenog selfa. 62 str. Poglavlje VI: Terapeutska upotreba dodira Korienje dodira u terapiji Priroda, sutina dodira u terapiji Dodir kao ljudska potreba Dodir kao komunikacija Vrste dodira Etiko i kliniko razmatranje dodira Rezultati korienja dodira Terapeutove granice Radni sporazum Klinika razmatranja

DEO II - FENOMEN TELA I CIKLUS ISKUSTVA Uvod u II deo - Regulacija selfa i ciklus iskustva Poglavlje VII: Senzacije i telesni proces Senzacije i stvarnost Ometanje ulne oblasti Neutemeljen self Proces desenzitizacije selfa Ponovno uspostavljanje osetljivosti selfa Fokusiranje Disanje Oivljavanje Proirenje selfa Probijanje Poglavlje VIII: Formiranje figure / Telesni proces Gubljenje vlasnitva, iskustvo kojeg se odriemo: telesna projekcija Rad sa projekcijama telesnog iskustva Projekcije i konflikt Poglavlje IX: Mobilizacija i telesni proces

4

Mobilizacija i prilagoavanje na okolinu Tri uslova za mobilizaciju (spremnost, podrka, energetsko punjenje) Telesni proces i smetnje u domenu mobilizacije Mobilizacija i otpor Poglavlje X: Akcija i telesni proces Self koji pokree Organizmika vanost akcije Retrofleksija: akcija usmerena na sebe Prouavanje retrofleksije u telesnom procesu Rad na pokretima Opti komentari Poglavlje XI: Kontakt, finalni kontakt i telesni procesi Telo kao granica Pitanje granica Introjekcija i reaktivna formacija introjekcije Rad na introjekciji - dubina telesnog - rad orijentisan na telo Finalni kontakt Poglavlje XII: Povlaenje, asimilacija i telesni proces Elementi faze povlaenja Odupiranje procesu povlaenja Kevinova istraivanja Dodatak: Komparacija Rajhijanske i Getalt terapije Reference Registar

5

PROLOG / PREDGOVOR

Otkada je ova knjiga izdata 1987., kao deo liste od posebnog znaaja za malu psiholoku kuu, imao sam zadovoljstvo da gledam kako ona postaje standard u ovoj oblasti. Bez sumnje ova oblast ima samo nekoliko diskusija koje su deo knjige namenjene strunjacima. Zadovoljstvo mi je to su i profesionalci i laici uvideli vanost i znaaj pristupa orijentisanog ka telu, sa posebnim osvrtom na ono to je opisano u telesnom procesu - Rad na telu u psihoterapiji.

Ja sam, naravno, zadovoljan ovakvim pozitivnim odgovorom na knjigu, ali mislim da je takav prijem samo delimino rezultat njenih vrednosti. Verujem da se neto drugo deava ovde, postoji jo neto vie, neto to je povezano sa snagom ove, esto potpuno strane egzistencije a koja me je izazvala da nauim neto vie o ivotu i prirodi fizikog selfa.

Telesni proces se pridruuje tradiciji koja pokuava da ukae na pojave poricanja i potiskivanja u nesvesno, onoga to je fundamentalno naoj prirodi, tako vanog za nae funkcionisanje, da je udo da smo izostavili u toliko pokuaja da razumemo sebe. To je na ivot kao telesnih Bia.

Naa telesna priroda je nedovoljno istraena jer mi potiemo iz kulture koja je podelila ljudsko iskustvo pa je svako istraivanje ili objanjenje ljudske egzistencije takoe podeljeno. Ovakvo deljenje ljudskog iskustva i funkcionisanje na "um" i "telo" pridruuje se slinoj vetakoj deobi bliskoj naem kulturnom nasleu, kao to je "civilizovano" i "prirodno" i ostavlja nas bez pristupa ka celoj sferi naeg bivstvovanja koje se sada transformie u ist mehanizam.

Mi dobro znamo jo iz Frojdovog uenja da, kada mi neto to je za nas tako bitno ignoriemo i potiskujemo, to ne znai i da ne postoji. Tanije, ono nas mnogo jae poziva iz tame, ali esto na nain koji saznajemo intuitivno ili samo indirektno ili je izraen na pervezan nain ili iskrivljen naim unutranjim oajem. Na taj nain biva uniten na pravi self.

Potreba da prepoznamo celovitu prirodu "mentalnih" i "emocionalnih" problema je urgentnija nego to je ikada bila. Mi smo konano i kao kultura spremni da prepoznamo i podrimo Frojdovo originalno delo, kao to je ukazala Judith Herman. On je bio u mogunosti da se usprotivi pritisku kulturnog konteksta da psihika bolest moe imati veze sa pravom ozledom se izvori ne mogu prepoznati. Ove ozlede su esto seksualne ili fizike prirode ali je opseg takoe esto emocionalne prirode - kao na stvarnu povredu reaguje stvarna osoba, dete koje oblikuje sebe i svoje telo paralelno sa svojim umom i emocijama oko povrede. Kao i osobe koje leimo, mi moramo biti spremni ne samo da se suoimo sa stvarnom prirodom takvih povreda ve da vidimo osobu pred nama kao nekog ko donosi u potpunosti izvore svog detinjstva dok se suoava sa povredama: svoje telo, svoj um i svoju duu.

Sledei poziv nama da nastavimo istraivanje, razumevanje i integraciju nae vizije linosti koja postoji, dolazi od injenice sve veeg priznavanja da su zdravlje i bolest "veto", i po pravilu, uzrokovani naim stavovima, napetou, nainom disanja i oseanjima. Postalo je neizdrivo za nas da posmatramo ljude drugaije od onoga to su - celovita Bia. Misli i stavovi su telesni i miini, jer utiu na funkciju naih elija, isto koliko i na raspoloenje. Ovo razlikuje ovaj pristup od ostalih u okviru psihoterapije. U ovom trenutku, glavni tok psihoterapije daje naglasak verbalnom i

6

mentalno orijentisanom pristupu, kao to je kognitivna terapija, psihoanaliza objektnih relacija, strateki i problemski orijentisane kratke terapije i sistemska terapija.

Medikalizacija psihoterapije ujedinjena sa sve veim ekonomskim pritiskom na zdravstvene centre da usavre tehniku i standardizuju tretman, takoe utiu na ovu oblast da postane vie stvar konvencije i bude vie kognitivna u orijentaciji. Moda je ovaj trend samo deo prirodnog pomeranja klatna. Naa tendencija za dihotomizacijom i razdvajanjem linosti ima korene u naoj kulturi kao i u psihikoj i fizikoj organizaciji.

U domenu psihoterapije, moemo primetiti istorijsko prepoznavanje znaaja, povezivanje telesnog ivota sa mentalnim problemima. Kao jedan od prvih Frojdovih uenika, Wilhelm Reich je prouavao odbrane u linosti koje nalaze manifestaciju u poloaju tela i miine napetosti. Njegov rad se smatra klasinim u psihoanalizi, uprkos kasnijem prekidu sa pristupom njegovog mentora i runog, ludog kraja. Reich je insistirao na vanosti disanja, poloaju tela, telesnom oklopu, energiji, procesu mentalne adaptacije koja pomae svesnost o emocijama, kretanju, telesnom, to je sve izraz mentalnog zdravlja, ak i onda kada je psihoanaliza postojala sve odvojenija u domenu intelektualne i mentalne linosti.

Neko bi mogao rei da je ovo precizno razdvajanje na intelektualno i mentalno, bio trend u psihoterapiji koji je kreirao uslove za pojavljivanje u 1960-toj, pristupima koji su dali naglasak kretanju, emocionalnoj ekspresivnosti, telesnoj svesnosti kao to su one u humanistikoj psihologiji - Alexander Loven i Frederich Perls, oboje studenti Reicha, inkorporirali su u svoje pristupe Bioenergetiku i Getalt, razliit naglasak na telo i njegovo potovanje.

Ovo je takoe u to vreme bilo interesovanje i u terapiji plesom, Rolfingu i masai, neverbalnoj komunikaciji, ulnoj svesnosti, Tai Chi Chuan-u i ostalim umetnostima tela kao dodatak procesu rasta i ozdravljenja. Iako su mnogi aspekti ovog pokreta bili reakcija pobune na potpuni konformizam 50-tih i ja verujem da ovaj pokret reflektuje duboku potrebu; potrebu da se dostigne holistiki pristup telu, umu i selfu, koji je bio nedostian, holizam za koga se znalo intuitivno ali ne uvek razumljiv zbog ometanja od strane nae kulture.

Kao to je sluaj sa svakom dihotomijom, kada aspekti celine ne mogu biti integrisani i posmatrani kao takvi oni pokazuju polaritet. Terapija orijentisana na telo izgleda esto kao neka vrsta hirovitog klatna koje se njie, ili je prognana od strane dominantnih glavnih pristupa u senku terapija koje ine okvir, iako je jasno da e samo postojanje naeg tela produiti nastojanje da razumemo ljudske procese i iskustva, dotle je, takoe, jasno da su telo i um jo uvek u dihotomiji u veem delu nae kulture i naravno unutar oblasti psihoterapije. Ova oblast je, nakon svega, izraz nae kulture.

Ali nema ni jedne stvari koja ima samo jednu stranu medalje. Danas, uprkos dominantnim mentalnim trendovima, poziv upuen nama od strane fizike prirode nastavlja da pronalazi puteve izraavanja u psihoterapiji. Prepoznavanje da traume i povrede stvarno postoje i holistiki pristup zdravlju i bolestima, indikacija da se klatno ne pomera samo napred -nazad, ve da sa svakim zamahom razvija se i integrie na pristup.

7

Vreme ja za mnogo ozbiljniji rad na integraciji. Ova knjiga je sigurno jedna takva diskusija o ovim razlikama. Interesantno je da jungijanske kole (Mc Dugall 1989.) koje se tradicionalno oslanjaju na simbolike i intelektualne modele, takoe sve vie prepoznaju istinsko uee telesnog Bia u ljudskim procesima. Ovome moemo dodati popularno interesovanje za holistiki pristup zdravlju, mnoge bioenergetske pristupe leenju, rad koji koristi matu u ozdravljenju i druge pristupe. To sve ukazuje da postoji neto to nastavlja da ivi sa vitalnou i znaajem.

Pristup koji je prikazan u ovoj knjizi, sve ove godine primene, je dobro prihvaen zbog snage i iskustva Getalt pristupa na kome se bazira. Koristei metodologiju koja se bazira na iskustvu a ne na interpretaciji, terapeut ne svrstava klijenta u ve formiran sistem telesne tipologije koja moe biti irelevantna za aktuelno telesno iskustvo klijenta. Ovaj pristup omoguava terapeutu otvorenost: otvorenost za klijentov nain funkcionisanja, otvorenost za nove mogunosti, za jedinstvena kreativna reenja i obezbeuje spontanost.

Terapeutu je potrebno da zna na koji nain dela i kako da pomogne klijentovo prosvetljenje ali ne putem analize linosti i predvianja klijentovog ponaanja kao kod pristupa koji se bazira na interpretacijama koje vie ne moraju biti znaajne za aktuelno iskustvo. Osim toga, poto je ovo metodologija procesa, ovaj nain rada sa telesnim iskustvom moe biti iskorien da dopuni mnogo specifinije tehnike intervencije koje se ne fokusiraju na klijentovo telesno iskustvo i proces. Telesni terapeuti, su na primer otkrili da je ovaj metod dragocen pri razumevanju na koji nain njihove intervencije mogu kreirati nepotreban otpor kod pacijenta ili kako je napetost deo pacijentove adaptacije na bolest i nemogunost. Takoe su ustanovili da ovaj metod pomae samom pacijentu da uspostavi kontrolu nad njegovim telesnim funkcijama.

NOVI PRAVCI I RAZVOJI

Ono to je bilo vidljivo u mojim prethodnim komentarima jeste injenica da je, u poslednjih pet godina, podruje najveeg delovanja psihoterapije orijentisano na telo, rad sa odraslima koji su preiveli zloupotrebe u detinjstvu. Bez obzira na isticanje psiholokih apekata trauma, veina njih koje su rezultat zloupotrebe, su fizike prirode: udarci, seksualna zloupotreba, seksualno maenje, posmatranje seksualnog ina. Veina onog to se pamti kao rezultat ovih zloupotreba, naroito kada se deavaju na preverbalnom stupnju razvoja je otkriveno kao "telesno pamenje" esto u formi somatskih simpotoma, telesnih oseanja i senzacija, miine napetosti i nauenih radnji. Psihoterapeuti, zdravstveni radnici rade sa ovom populacijom i primenjuju rad na telu da osvetle ono to je rezultat traume kako bi pomogli preivelima u njihovom ozdravljenju.

Pristup koji je opisan u ovoj knjizi posebno odgovara radu sa preivelima, jer otpor posmatra kao kreativni deo linosti, pre nego kao oklop koji treba unititi i naglaava postepen razvoj svesnosti i imanja sopstvenog telesnog doivljaja. Ovi principi pomau da se osigura takav pristup da rad na telu ne bude nametljiv klijentu, da terapeut ne patologizira klijentove telesne simptome i strukturu linosti, kao i da pristup pokree ponaanje klijenta koje je u skladu sa njegovom brzinom asimilacije.

Ovo su najvaniji faktori koji se primenjuju u radu na ozdravljenju od fizike zloupotrebe, jer je fiziko nasilje koje prati viktimizaciju osobe preplavljujue,

8

neprihvatljivo iskustvo karakteristino za zlostavljanu decu. Terapija bi trebalo da izbegne ponavljanje takvog zlostavljanja ovom metodologijom izleenja.

Drugo podruje primene rada na telu jeste rad sa zavisnicima, onim koji se oporavljaju od posledica uzimanja hemijskih i drugih sredstava. Kao dodatak visoke prevalencije poremaaja zavisnosti kod ljudi sa istorijom zloupotrebe u detinjstvu, zavisnost je sama po sebi oblik zloupotrebe, posebno telesne zloupotrebe.

Znaajnije, od toga ta je vodilo klijenta da postane zavisnik, jesu telesne senzacije i oseanja koje takva osoba nastoji da negira ili kontrolie koristei hemikalije. Kako su zavisnici prerastali osnovnu potrebu za otrenjenjem bazine organizacije ivljenja, oni ne mogu da se pomere na vii nivo integracije i funkcionisanja bez suoavanja i prihvatanja telesnog selfa koji su umrtvili i putem adikcije napali. Oseanja, senzacije, bol, patnje, radost, tuga - sve je to deo ivota koji takva osoba mora da povrati. Telesni self je lokus ovakvog ivota.

Novo podruje istraivanja jeste primena rada na telu kada su u pitanju bolesti - hronine bolesti. Vrata se upravo, uz kripu otvaraju u carstvo psihoneuroimunologije. Pomou metoda intervencije kao to su mata, relaksaciona terapija, grupna terapija za hronino obolele pacijente i biofeedback, eksperimentalne metode rada na telu, nude alternativne naine ljudima koji se bore sa svojom boleu.

Mnogi ljudi se bore sa bolestima za koje je medicina limitirala mo izleenja kao to je reumatski artritis, sklaraderma, hronini sindrom umora, miofascituas, HIV i druge. Ostale bolesti nam postaju jasnije kada se imaju u vidu njihove emocionalne komponente koje utiu na tok, kao to su odreeni kanceri i srana oboljenja. Upravo smo poeli sa istraivanjem puteva kako moemo koristiti telesno iskustvo i procese da razvijemo intervencije koje mogu uticati na tok takvih bolesti. Ovo je oblast u kojoj se nalaze potencijali za ljude koji rade sa ovim problemima.

U ovom trenutku samo moemo nagaati kakav je znaaj koristiti ovaj pristup i eksperimentisati u pogledu irenja ovih tehnika na nove oblasti.

Dakle, elim dobrodolicu novim itaocima ali i starim u ovo novo osloba anje telesnog procesa. Dobrodoli u avanturu integracije, mnogo obuhvatniju viziju ljudskog funkcionisanja i vernoj tradiciji koja insistira na tome da nae telesno bie ne bude zaboravljeno. Nadam se da ete ovde pronai nova otkria i afirmisati ono to ste intuitivno oseali i razumevali, ak i ako niste javno izgovorili.

Cleveland, Ohio James I. Kepner

Maj, 1993.

PREDGOVOR

SINTETIKO MILJENJE

ivimo u eri specijalizacije u okviru terapija. Naglasak je na individualnoj kreativnosti i inovacijama, moda ak i na improvizacijama gde je eklekticizam tipa trava-koren potekao iz praktinih pokuaja sa jedne strane, nje/njega da pobedi u terapeutovoj sobi i sa druge strane, elji terapeuta da odgovara potrebama klijenta.

9

Tako imamo "terapiju miljenja", "terapiju oseanja", terapiju uslovljavanja, transakcionu, sistemsku terapiju orijentisanu na parove i porodice i grupnu terapiju. Tu su Rajhijanska, Neo-Rajhijanska, Rolferova, Alexander, Felderkrajs i hipnoza. Zatim tu su i egzistencijalisti, Roderijanska, transakciona analiza, bihejviorizam i laserski zraci koji nude promenu po cenu kratkog putovanja kroz neurolingvistiki softer gde osoba moe u potpunosti svesno da konano pronadje privremeno olakanje od dnevnih stresova.

Svi su oni tu, unapreujui se i prilagoavajui ljudskim potrebama sa jasnoom, ekspresijom oseanja, miinom relaksacijom, ponovnim uspostavljanjem kontrole nad nedovoljno aktivnom grupom miia.

U ovoj knjizi, James Kepner daje sebi zadatak zajedniki posmatrajui sve pacijente u okviru ljudske vrste i to kroz Getalt teoriju i aktuelnu praksu. Na kraju krajeva, Getalt terapija sa njenim korenovima u Levinovoj teoriji i njen naglasak na principu figura-pozadina, trebalo bi da poslui formiranju celovitog pristupa linosti.

PROCES INTERVENCIJE

ta ja kao Getalt terapeut radim dok sedim sa nekim? ta ja primam? Koji model u sebi konstruiem a koji utie na prirodu moje intervencije?

Vidim oveka da sedi preko puta mene, naginje se napred, pria uzbu eno, grudni ko mu se pomera. Vidim crne oi, oveka nene gradje koji pokuava da svoje iskustvo izrazi najbolje to moe.

Mogu da ujem njegov promukli glas, glasne ice mu se napinju da bi proizvele zvuk. Mogu da ujem naprezanje grudi i njegovo disanje.

Mogu da odaberem da li u ga mirisati ili dotai?

Svestan sam njegovog govora, njegovih deakih fantazija, njegove nervozne navike da ponavlja omiljene rei. Svetan sam da smo prisutni "ti i ja" sa gomilom drugih osoba koje stoje iza svakog od nas (nai roditelji, ujaci, tetke, uitelji, prijatelji) unesreujui svakog od nas, kritikujui, izjavljujui i traei, procenjujui i pitajui, itd.

Mogu, ako to elim, da se usresredim na njegovu "bolest", patnju i uznemirenost ili mogu da se usresredim na njegovu snalaljivost, kompetenciju, dobar izgled, ili mogu imati zajedno sve ovo u glavi.

Suoen sam sa velikim brojem injenica - ako gledam, ujem, miriem, dodirujem i analiziram i prouavam ovu osobu - preplavljen sam. Hvala bogu, moji klijenti vole da svoja razmiljanja glasno izraavaju. Moda u im se na tom mestu pridruiti. Slobodno razmiljanje je ono to ima ja mogu pruiti.

Ali u trenutku kada mi odgovara, ne vidim ga jasno, moje vidjenje je maskirano vidjenjem sebe ili procesom dijagnostikog prouavanja. To je kao da oboje postajemo dve male crne kutije prikljuene na aparat za govor. Odjednom oi zasijaju kada se desi uvid. Ja se pridruujem klijentovim jezikim vidicima, sputam se na tranice njegovog voza, kaim se kao konj za njegov vagon opaanja. ta se istovremeno deava sa grudnim koem? ta se deava sa roditeljima koji stoje iza

10

njega? ta se deava sa nama u sobi? Kako moemo svime time da upravljamo bez zbunjenosti i konfuzije?

Mogu da zamislim sliku osobe a ona ukljuuje sve to je u ovom trenutku ona. Poinjem da se pitam ta je njena tema? ta je ideja vodilja prie? Koji su podaci korisni za formiranje slike o ovom oveku koji je ovde preda mnom?

U trenutku kad integriem njegovu priu, glas i govor, nain na koji se naginje ka meni, napree vrat, oajno zuri u mene, ono to mi pada na pamet je da je to vrsta molbe kao da me preklinje. Gledam ga ponovo i poinju da mi budu jasnije stvari koje sam ve opazio sluajno pre par trenutaka: njegove ruke koje prua ka meni, glas koji neto pita, glava koja se naginje na tankom vratu. U mati vidim ptia sa otvorenim kljunom koji moli majku da mu da crva. Gde je mama? Ako je ovde onaj koji moli, gde su osobe koje su imale puno ali su odbile da mu to i daju.

METAFORA

Priao je neto o tome kako je pitao efa da mu da dozvolu da dolazi ovde jednom nedeljno u 15 h. Rekao sam mu: imam utisak da si i mene molio kao u ovom sluaju o kome pria i odjednom sam stavio u vezu stvari koje spolja izgledaju nepovezano. Odgovorio mi je seanjem na situaciju kada je njegova majka molila oca da ne putuju toliko. Iznenada je stao i postavio pitanje. Tako je eho rastao (sazrevao). Izgledao je tuno. Oi su mu se ovlaile. Sve sam to video i posle nekoliko radova, traio sam od njega da pozicionira sebe kao da stvarno moli. Za trenutak je premiljao, onda odluio da proba.

U momentu kada ponje da se pomera sa stolice, njegova kolena se naginju, a pokreti su ukoeni kao u starca. Mora da je onaj koji moli u meni iako generalno ja inim kao neko ko je ponosan - to me podsea na ujaka Melvina. Melvin je izgledao kao da je oduvek bio star. To ima slinosti sa ovim kako se ja oseam sada. Ja oseam kao da nisam, kao da nikad nisam, kao da nikad neu, kao da ne zasluujem ono za ta molim ak iako to dobijem. Sudbina mi je da molim ali da nikad ne dobijem pravo na to.

Posle nekoliko eksperimenata u ulozi ujka Melvina prestao je. Sedei na podu, poeo je tiho da plae. Izgubio sam ponos - aputao je. Posle toga je stomak poeo da se stee zbog dubljeg jaukanja. Sedeo sam pored njega dok je prolazio kroz iskustvo aljenja za izgubljenim delom sebe. Mnogo kasnije, u sledeoj seansi, priao mi je ponovo kako se njegovo telo osealo dok je molio, a ja sam se pitao kako bi mogao izgledati kao neko ko je ponosan i nije mu dosadno da glavu dri visoko. ta bi se dogodilo sa glavom i grudima i kolenima i karlicom? Koja vrsta vizije bi mogla da proistekne iz ovakve celovitosti. To je vizija procesa. To je vizija metafora koje imamo u kontaktu sa tom osobom u kojima on ne moe videti sebe jer je zauzet predavanju samoj prii.

Kako da otkrijemo proces intervencije. Treba da se udaljimo od njega, odvojimo od stvari koje vidimo, ali u isto vreme budemo sa njim. Treba da uemo u na prostor dokle on ne moe dopreti, gde moemo da kreiramo nekompromisnu, sveu viziju ovog to stoji pred nama.

11

U momentu okretanja od klijenta stvara se bolja mogunost da mu se pridruimo na sutinskom mestu, na mestu gde je seme, gde njegova svesnost jo nije stigla. Ovog puta, mi mu se pridruujemo putem metafora.

Odakle dolazi metafora prosjaka? Da li je prosjak ceo njegov. Naravno da nije, on je prosjak kojeg sam video u uliici u Jerusalimu, on je prosjak o kome sam itao u romanu, on je prosjak koji je postojao u mom detinjstvu, za vreme rata, usudio sam se da zakoraim napred i da molim za koru hleba.

Govorim mu o njegovom prosjaku kao o ekspertu meu prosjacima, iji grudni ko eli da stane, ije rame eli da se pogne da zatiti srce, ija kolena ele da padnu u pozu drevnog Jevrejina.

U ovom trenutku, mi smo obojica prosjaci. Ja stariji prosjak, elim mu dobrodolicu u staro bratstvo i on mladi prosjak, koji izgleda da se privremeno spaava traei sebi mesto u svetu u kome postoji korporacija rukovodilaca i praktiara.

Ako konstruiemo procesnu sliku njega, sainjenu od rei, glasa, fizike koreografije, tunog posmatranja, onda e ta slika, ideja, metafora posluiti kao prilika da se vidimo u celini. Metafora bi u ovom sluaju omoguila organizovanje njegovog iskustva u formi uvida koji e proistei iz njegovog vlastitog ego-sintonog malog Weltanshaung i ubaciti ga u unutranji prostor gde je nekada iveo i gde njegovo telo i dua jo uvek izgleda ive. Na primer, on se sea scene iz detinjstva kada je molio oca da ga odvede na posao - predstavio je sebi u mati oca koji nosi crni zimski kaput, okree mu lea i odlazi u hladno rusko jutro.

Pria koju on pria je za njega poznata. Ako ga vrati tamo, bukvalno tamo u njegovu prolost - pridruie se njegovoj podeli karakternih uloga. Ako stoji sa strane i gleda ga ponovo sa nevinim uenjem deteta, primetie prosjaka, ubicu, starog mudraca ili prevaranta ili deaka koji trai slatkie. Tvoja vlastita pria razvijajui se iz detinjstva tvog unutranjeg ivota podjednako kao pod dejstvom njegove ive mate e kreirati komad koji moe ponovo da orijentie njegovo sagledavanje sebe samog.

RAZVOJ SELF PROCESA

Ne postoji nain na koji bismo koristili telesni proces u okviru Getalt terapije bez oformljene bogate i slojevite slike o sopstvenom ivotu. Telesni proces moe primenjivati terapeut koji ivi sopstveni proces. Pre vie godina Karl Roders je konstruisao model procesa svesnosti u kome je jedan od centralnih procesa svesnosti bio kongruencija izmeu izraenog, i onog to je doivljeno. Kongruencija izmeu initi i biti. Izmeu oseanja i misli.

Terapeutova sopstvena terapija zahteva od nje/njega da ivi potpunim ivotom. Dobar terapeut je onaj koji ivi potpunim ivotom. Dobar terapeut je onaj koji ivi u potpunosti. Sve to ivljenje, u svoj svojoj punoi vraa se u terapeutsku sobu i on radi na kongruenciji onog to je bilo iskustvo i onog to sada osea.

Tako se metafore i smisao ta je tema za druge, ne izvlae iz eira, one proizlaze iz dubine vlastitog literarnog bia, vlastitog unutranjeg doivljaja poezije, ivosti, mate, susreta sa svetom, iste radoznalosti i hrabrosti da se napravi neto posebno iz neeg jednostavnog ili da se napravi neto jednostavno iz sloenosti izraavanja druge osobe. Metafora tada nastaje iz unutranjeg saznanja koje je konano dovoljno

12

zrelo da se pretoi u jezik i izrazi verbalno - jednostavno, jasno, konkretno - bez maski i pompeznosti.

Rilke je rekao neto o saznanju: U cilju stvaranja jednog stiha, osoba mora da poseti mnogo gradova, upozna ljudi, stvari, osoba, mora da upozna ivotinje, kako ptice lete i sazna pokret kojim se cvetovi otvaraju ujutro. Mora biti spreman da se vrati u mislima unazad na puteve po nepoznatim regionima, na neoekivane susrete i rastanke za koje je unapred znao da e se desiti, na dane detinjstva koji su jo uvek nerazjanjeni, na roditelje koje je morao da povredi kada su mu doneli radost, a on je nije doiveo (to je bila radost za nekog drugog), na bolesti iz detinjstva koje su tako udno zapoinjale sa velikim brojem ozbiljnih transformacija, na tihe i povuene dane u sobama i na jutro kraj mora, na noi posveene putovanjima koje su odletele sa zvezdama. I sve to nije dovoljno ako, ak iako osoba moe svega ovoga da se seti, moraju se imati seanja na mnoge noi ljubavi, nijedna slina drugoj, na pla ena pri poroaju i na belo svetlo koje obasjava usnulu enu u krevetu sa detetom. Ali osoba takoe mora biti uz uzglavlje umrlog, mora da sedi kraj mrtvaca u sobi sa otvorenim prozorima, na mahove bunoj. I ipak to nije dovoljno da se imaju seanja. Osoba mora biti u stanju da ih zaboravi kada postanu brojna i mora imati veliko strpljenje da eka dok se ponovo ne vrate, jer to nisu samo memorije, dok se ne pretvore u krv koja kola naim venama, bezimena i ne vie u mogunosti da se odvoji od nas samih sve dok se ne desi prva re stiha, ne pojavi i ne nastavi da tee iz njih.

Mi dozvoljavamo ovim saznajnim intervencijama da slete ili jo bolje podupru svesnost naih klijenata. Mi im dozvoljavamo da ga/nju golicaju. Na kraju, on ili ona moe da ih oseti u svojim kostima, zglobovima, miiima, tetivama, onim kapcima, suznim lezdama, ustima, pljuvaci.

To je vrsta intervencija koje J. I. Kepner opisuje tako dobro, organizujui naa razmiljanja tako jasno oko svih okolnosti da omoguava ovaj integrisani rad. Uporeujui Perlsov rad sa Rajhom, Dejkobsonom i Aleksandrom, Kepner pokazuje kako Getalt terapija pristupa pacijentovim senzacijama i svesnosti ne zaobilazei otpore ve inkorporirajui rad na telu sa pacijentovom svesnou i oseanjem izbora.

Kepnerov rad je, kao i veine predstavnika klasine Getalt terapije, baziran je na svesnosti. Fenomenologija njegovog rada u terapijskoj seansi izgleda ovako: Klijent poinje sa svesnou o sebi, ukljuujui i senzorni doivljaj fizikog selfa. Nakon rada na njemu, fizika strana se menja, a u isto vreme i svesnost: Kada napunim grudi vazduhom, oseam se mono i opasno. Klijent ima kao svoju vlastitu odluku da udahne vazduh i doivi ponos i snagu. Miino-skeletna promena i promena telesnog stava poveava svesnost i doivljaj vlastitih izbora, kompleksnosti i bogatstva. Ove promene su potpune, ukljuuju totalni organizam i izgleda traju niz godina.

Promena u strukturi karaktera ne nastaje iz harizmatinih uputstava terapeuta, kako da se die, stoji ili kree, ve iz klijentovog vlastitog eksperimentisanja usmerenog na svesnost. I iz moje vlastite terapije sa autorom i iz pitanja ove knjige jasno mi je Kepnerovo ogromno potovanje za klijentov integritet i ponos kao ljudskog bia. Terapeut i klijent su tim koji radi zajedno na istraivanju, razumevanju, eksperimentisanju sa klijentovim iskustvom u kome otkriva.

Dr Kepner podrava otpor kao integralni deo selfa u smislu da mu pridaje somatski glas, koji je klijentu potreban da bi nauio neto vano, posebno kao izraz selfa,

13

kome je dozvoljeno da se pojavi svesno, namerno, po izboru. Otpor se sagledava kao odcepljeni deo telesnog selfa koji je potrebno osvestiti i ponovo integrisati u potpuno funkcionisanje osobe. Njegovo razumevanje i rad sa otporom vidim kao bitan doprinos psihoterapiji, a posebno Getalt terapiji.

Ova knjiga je prvi, ozbiljan, obuhvatan napor da se integriu kognitivno-svesna terapija sa razliitim telesnim procesima i terapijama manipulacije sa telom. Autor predstavlja Getalt terapiju u njenom najirem smislu kako ona sagledava ceo organizam i kako tretira odnos terapeut - klijent kao vo enje, dodirivanje i eksperimentisanje u atmosferi bliskog kontakta.

iroko zamiljen i jasno izraen, ovaj rad ne obeava nita to ne moe ispuniti. Bez drame, preterivanja ili fanfara Kepner daje detaljne klinike primere svih principa i tehnika o kojima govori. Iako ne koristi esto korienu re kreativno, ipak pokazuje kako i na koji nain kreativnost funkcionie u radu sa drugim biima.

Klivlendski Getalt Institut i zaposleni u njemu su zadovoljni to mogu da predstave ovu divno napisanu knjigu itaocu.

Joseph C. Zinker, PhD

ZAHVALNICE

Jedan broj ljudi zasluuje moju posebnu zahvalnost za ono to su mi pruili tokom stvaranja ove knjige.

Joseph Zinker, ije mentorstvo, terapeutski rad, nagovaranje, suze i verna ljubav mi je omoguila da prepoznam moje dubine i da ocenim moje granice. Njegova borba, koja odgovara mojoj viziji, pomogla mi je da uspem.

Fakultet, uprava i studenti Getalt instituta u Klivlendu, koji su mi dali svoj sud o mojim idejama i podravali moje uenje.

Robert Hall, Richard Heckler, Allysa Hall i Catherine Flaxman iz Lomi kole koji su mi pruili osnovu iz koje se razvijao moj rad.

Ansel Woldt, Ed. D, i Kent Stale Univerzitet, za podrku Univerziteta Fellowship (po Anselovoj preporuci), koji mi je omoguio da razvijem originalni rukopis do nivoa ove knjige. Moje kolege Tom Cutolo, Jody Telfair Richard, Jeffrey Schaler, Rene Royak Schaler i Warren Grossman za njihov poseban duh, prijateljstvo i ohrabrenje.

Mojim roditeljima i mojoj porodici za njihovo kontinuirano interesovanje i podrku za pisanje.

Shirley Loffer za njenu izvanrednu izdavaku asistenciju, savete o spisateljskom zanatu, poznavanju pravopisa i pomoi u transformaciji rukopisa u jedinstven tekst.

Konano i najvanije, zahvaljujem svojoj supruzi Mary Ann Kraus za njenu ljubav i brigu dok sam prolazio putem visina i dubina pisanja. Ostala je uvek verna hodu na stazi mog srca.

14

O AUTORU

James I. Kepner je psiholog koji ima privatnu praksu u Clivlendu, Ohajo, gde je takoe i saradnik Getalt Instituta. On je rukovodilac programa obuke Rad na telesnom procesu u Getalt Institutu u Clivlendu. Diplomirao je psihologiju (1976) magna cum laude na Clivlendskom Dravnom Univerzitetu, gde je takoe magistrirao (1978) u oblasti klinike psihologije zajednice. Doktorirao je (1982) u oblasti savetodavne psihologije na Kent Dravnom Univerzitetu.

Kapnerova profesionalna interesovanja takoe ukljuuju i poduavanje u oblasti Getalt terapije i pripreme za rad psihoterapeuta metodama orijentisanim na telo. Njegova posebna interesovanja su odrasli koji su preivali zloupotrebe u detinjstvu i primena terapije orijentisane ka telu u sluaju hroninih i bolesnih stanja. On je sainio i rukopis Zadaci izleenja, baziran na modelu rada sa preivelima koji su bili zlostavljani.

Kepner je bio dotiran od strane Kent Drave da razvije svoj teorijski materijal ba u ovoj knjizi Telesni proces.

15

UVOD: TELESNI PROCES I PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija uobiajeno definie terapeutski proces kao rad sa mentalnim dogaajima i stanjima i rad na njihovoj korekciji. Struka je uporno naglaavala psiho aspekt terapije - verbalizaciju, misli, ideje, snove i slino. Aak su i emocije posmatrane kao mentalni dogaaji. Bilo da je cilj redukcija psiholokog konflikta ili razvoj selfa ili restruktuiranje spoznaja, nae teorije i metode po obiaju poklanjaju manju panju telesnom fenomenu u kontekstu psihoterapije. U osnovi, to je rezultat u najveoj meri ekstremnog isticanja intelekta i razuma u naoj kulturi. Svetski pogled na psihoterapiju, na kraju krajeva, limitiran je svetskim pogledom na kulturu u koju ona uranja.

Ovo jednostrano isticanje kognitivne strane ljudske prirode, razumljivo iz perspektive kulturnog konteksta uvek je izazivalo u meni radoznalost da otkrijem telesnu prirodu onog to ljudi donose nama ulazei u terapiju. Takvi problemi su: gojaznost, psihosomatski problemi, emocionalno mrtvilo, hronina tenzija, nedostatak emocionalnog izraavanja, seksualni problemi i telesna razdrajivost. Oni proizlaze iz fizikog i seksualnog zlostavljanja i svi su povezani sa osnovnom injenicom da je nae postojanje telesno utemeljeno. ta se nama, kao osobama, deava - doga a nam se u fizikom smislu isto koliko i u psiholokom. Mi ne ivimo samo kroz nae miljenje i imaginaciju, ve takoe, kroz kretanje, dranje, oseanja i ekspresiju. Kako onda u ovoj profesiji, gde je cilj izleiti self i celokupnu linost, moemo ignorisati osnovnu fiziku prirodu osobe.

Mada se promene dogaaju polako, postaje uobiajeno za najvei broj psihoterapeuta sa razliitim profesionalnim i teorijskim osnovama, da uvode telesni fenomen kao znaajan deo terapije, ak iako njihovi sadanji metodi nisu povezani sa razumevanjem takvog fenomena. Isticao sam ovu promenu kroz dugi niz godina, poduavajui i vodei radionice za terapeute u uvoenju i razumevanju telesnog procesa u terapiji. Studenti sada prihvataju kao razumno ono to su mi godinama osporavali - a to je, da su klijentova poza, pokret, telesna iskustva relevantna za terapiju.

U proteklim godinama, dva nova uticaja izdvojila su se u vezi sa telesnim fenomenom u psihoterapiji. Jedan je interes za telesne sposobnosti, humanistiki orijentisane terapije i orijentacija ka ljudskim pokretima ukljuujui i oivljavanje Rajhijansko orijentisane terapije, naglaavanje telesnog u Getalt terapiji i telesna umea kao to su Hatha joga, martial-umetnost, Feldenkrajs, Aledsandar tehnike i Rolfing (strukturalna integracija). Drugi uticaj je razumevanje neverbalnog ponaanja u komunikaciji. Ovi, navodno novi uticaji, bili su korieni u psihoterapijama kao to su Eriksonova hipnoza i moderne komunikacijske kole u okviru terapija (e. g. parovi i komunikacija).

Meu ovim novijim strujama interesovanja za telesni fenomen, ima znaajnih razlika u nainu na koji je telesni proces shvaen u kontekstu psihoterapije. Ove razlike se ogledaju u etiri gledita: (1) Terapije kao to su psihoanaliza i kognitivna terapija koje poklanjaju malu panju

telesnom osim kao simptomima koji lee u osnovi mentalnih problema (kao propratni fenomen misli/saznanja).

16

(2) Telesne tehnike, kao to su gore pomenute, koje rade samo sa telesnim procesom u najveoj meri isto kao to psihoanaliza radi sa mentalnim procesom. (3) Komunikacione i bihejvioralne kole-terapije koje vide telesni fenomen kao skup signala koje treba opaziti ili kao ponaanje koje treba modifikovati. (4) Duboka telesna terapija kao to je Getalt i Rajhijanske kole koje telo opaaju kao

istinu za sebe i za linost kao celinu.

Cilj ove knjige je da predstavi i razjasni jedan dubok pristup razumevanju i radu sa telesnim fenomenom u psihoterapiji. Namera je da se predstavi i prikae okvir u kome praktiari razliitih uverenja mogu bolje ceniti telesne procese u kontekstu celokupne linosti, a ne kao izolovane dogaaje. Ja u opisati kako je telo isto sutinski samosvojno, kako je znaajno povezano sa naim emicionalnim ivotom i ivotnim temama i da li je fiziki aspekt utemeljenje nae egzistencije u svetu.

Za one terapeute koji vide njihov rad u najveoj meri kao rad na mentalnom aspektu ljudske prirode, ja elim da pokaem kako obraanje panje na telesni proces moe njihov terapeutski rad sa emocijama i miljenjem uiniti uspenijim ukljuivanjem telesnih oseanja, svesti, izraavanja i pokreta. Za praktiare u domenu telesnog umea, nadam se da e ova knjiga osvestiti vanost telesnog poloaja i iskustva u emocionalnom i psiholokom funkcionisanju. Za terapeute sa perspektivom bavljenja kontaktom, elim da pokaem da znaenje telesnog ne lei samo u komunikaciji informacija, ve i u njegovom egzistencijalnom izraavanju selfa. I za one terapeute koji su ve prihvatili duboko telesno orijentisan rad, nadam se da e ova knjiga pruiti saet pogled koji e utemeljiti telesno-orijentisane intervencije u klijentovu svest i spoznaju sebe.

Materijal u ovoj knjizi proiziao je iz mojih sopstvenih frustracija koje proistiu iz uvoenja telesnog pristupa terapiji. Teoretska struktura je izvedena iz one u Getalt terapiji, naroito opisana od strane Perlsa (1947/1969) i Perls et al. (1951) dok sam bio na Getalt Institutu, gde sam bio ujedno i student i predava. Mada je ovde fokus specijalno na telesnom pristupu i nije mi namera da objanjavam Getalt terapiju, itaoci koji nisu upoznati sa ovim pristupom mogu pronai adekvatan uvod u njegove principe u ovom tekstu. Oni koji ele dublja saznanja Getalt terapije, morali bi da konsultuju literaturu koja je preporuena kroz knjigu. Ja vidim ovaj rad kao jedno produenje gledita Getalt terapije a ne kao novu kolu terapije.

Oni koji su pisali o psihoterapiji imali su dvojak zadatak, da opiu jasno i detaljno sluajeve u nameri da ilustruju ideje pri tome titei privatnost i pravo na poverljivost svojih pacijenata. Pokuavam da potujem oba aspekta znaajno menjajui detalje sadrane u materijalu koji se odnosi na sluaj maskirajui uesnike bez izvrtanja klinike slike. U veini sluajeva, koriste se elementi koji ine strukturu, ali dijalozi nisu dati doslovno.

17

I DEO OSNOVNA NAELA

POGLAVLJE I SELF I TELESNOST SELF I UTELOVLJENJE

Mnogima je udno kada kaem da obraanje panje na telesno iskustvo, sopstveno ili drugih, moe biti znaajno u reavanju problema svakodnevnog ivota: izlaanju na kraj sa napetou, izmiljanju odnosa, razumevanju oseanja. Moe izgledati jo udnije pretpostavka da je telesno iskustvo znaajno ak i za dublje probleme linosti, kao to su konfuzija identiteta, emocionalni konflikti, ili oseaj fragmentacije. Obino smatramo da je telo neto razliito od selfa i zbog toga irelevantno za JA koje se bori sa problemima ivota kako bi bio potpun i ispunjen smislom.

Ljudi koji oseaju patnju koja ih pobuuje da trae pomo obino ele da se oslobode neprijatnog telesnog iskustva. Oni ele da budu osloboeni lupanja srca i tekog disanja koji prate anksioznost. Oni ele da nastupi besa i oseaji straha nestanu. Oni ele da neprijatna miina tenzija i stalne glavobolje budu otklonjene.

Uz telesne simptome i neprijatnosti, klijenti obino ne prihvataju sebe kao fizika bia. Oni mogu da misle da su runi ili neadekvatni. Oni mogu da misle da je obraanje panje na sopstveno telesno iskustvo pogreno, previe seksualno ili animalno. Doivljaj sopstvenog tela je mogao da bude asociran sa bolom, boleu ili povredom tako da je ono postalo neto za izbegavanje. Zato, traiti od njih na poetku da obrate panju na ovaj aspekt iskustva deluje kao da je u suprotnosti sa problemima zbog kojih trae pomo.

Veina terapeuta takoe prilazi terapiji sa aspekta takvog nepovezanog stanja, mada iz neto drugaijih razloga. Teorije i metode kojima smo naueni smetaju centar promene na mentalne konstrukcije: konflikte, kognicije, meusobna razmimoilaenja i strukture miljenja. Telesni fenomeni se smatraju samo simptomima koje treba dijagnostifikovati, ponaanjima koje treba modifikovati, komunikacijama koje treba razumeti ili simbolima za procese koji se odvijaju ispod povrine.

Pored toga, vaan je i terapeutov nivo kontakta sa svojim telesnim iskustvom. esto oseamo istu nelagodnost u vezi sa svojim telom kao i nai klijenti. Mi smo proizvodi obrazovnih sistema i programa za obuavanje gde se intelekt posmatra kao jedino sredstvo za rad sa ljudskim problemima. Ovo je oigledno u radnom okruenju terapeuta: nepokretno sedenje satima, jedva diui, gde on slua i odgovara iz intelekta.

Psihoterapijski kontekst nije jedini faktor koji naruava vezu izmeu tela i selfa. Na jezik podse razlikovanje izmeu tela i JA. Nemamo re koja nam omoguava da kaemo JA-telo. U najboljem sluaju moemo rei moje telo na prilino isti nain kao to bi rekli moj auto, podrazumevajui da je neije telo posed, ali sigurno ne lini self. Na jezik podrava predstavu da je nae telo objekat, neto to mi se deava, pre nego JA koje se deavam.

18

Nije nikakvo udo, s obzirom na esto iskustvo telesne nepovezanosti to se umesto odvojenog selfa i telesnog iskustva ideja o sveobuhvatnom iskustvu sebe sama doekuje sa nevericom. Zato onda tako neto predlaem?

TELESNO ISKUSTVO KAO ISKUSTVO SELFA

U vezi sa iskustvenim aspektom ove knjige, nudim vam eksperiment da se usmerite na sopstveno telesno iskustvo i vezu izmeu selfa i oseaja tela.

Ba kao to sedite, bez namernog menjanja vaeg poloaja tela, ponite da pratite svoje telesno iskustvo: Koje su vae prve senzacije? Kako oseate napetost? Gde? Kako diete: brzo, sporo, duboko? Kakav vam je telesni stav? Da li ste mlitavi, oputeni, uspravni ili ukoeni? Kako taj sedei stav utie na vae disanje?

Do sada ste tek zapoeli proces praenja svog telesnog iskustva. Mnogi mi kau da ne oseaju nita kada se prvi put usmere na svoje telo. Ako je ovo istina za vas tada je ovaj nedostatak oseanja, sam po sebi, znaajan iskaz o vaem oseanju selfa. Ali veina ljudi e imati neke senzacije o svojim telesnim procesima; ako dovoljno uporno pratite svoje telo, detalji e postati bogatji i potpuniji.

Kako nastavljate da pratite svoje telesno iskustvo, dajete izjave u sebi ili naglas, npr. sa: Sada zapaam da je moje disanje plitko i stenjeno. Upravo primeujem toplinu u stomaku. Dajte sebi vremena. Pustite da vam izvetaji pomognu da se usmerite na sopstveno telesno iskustvo u ovom trenutku.

Moete primetiti da su neke senzacije istaknutije od drugih. Moete biti svesni disanja ili telesnog stava, ili moda napetosti u vratu ili nogama. U Getalt terminima, ove senzacije su figure koje se uoavaju naspram celokupne pozadine vaeg telesnog iskustva. Figura, neto istaknuto u vaoj svesnosti, poinje da privlai panju i dobija energiju, ako je to vano za va self.

Sada, probajte da promenite ja zapaam... u ja sam..., da bi eksperimentisali sa povezivanjem vaeg ja i vaeg telesnog iskustva. Na primer, promenite zapaam napetost u svojim ramenima ja stvaram napetost u svojim ramenima. Promenite zapaam slabost u svojim rukama u ja sam slaba u rukama. Nastavite ovo na jo 5,6 izjava.

ta se dogaa kada promenite upotrebu izraza JA u odnosu na vae telesno iskustvo? Neki ljudi se protive ideji o vlasnitvu: ja ne stvaram napetost u ramenima, ona su takva. Ako ste osetili ovu potrebu da protestujete, upitao bih vas: Ko zatee vaa ramena ako to niste vi? Napetost je neto to stvarate vi sami kao odgovor na neto. Ali, mogue je da jo niste dovoljno jasno osetili napetost kako bi osetili da ste to vi, koji je stvarate. Hajde da se vratimo na telesni eksperiment i vidimo da li moemo da proizvedemo jo potpuniji oseaj JA u odnosu na va telesni proces.

Usmerite panju na dve ili tri senzacije napetosti koje se najvie istiu za vas. Posmatrajte ih sada, jednu po jednu, kako biste opisali karakteristiku te napetosti? Da li je oseate kao nagomilavanje? Zadravanje? Zbijanje? Stvrdnjavanje? Sputavanje? Tu vam moe pomoi da svesno preuveliate napetost kako bi stekli jasniji oseaj te vrste napetosti napetosti.

Koristei rei koje opisuju vrstu te napetosti (napetosti mogu biti razliite), dozvolite mi da predloim dodatni eksperiment. Pretpostavimo, zbog naeg eksperimenta, da

19

vae telo jeste va "self". Ako je npr., karakteristika jedne od dvodelne izjave o sebi Ja stiskam sebe, i to je moja egzistencija. Ili, Ja obuzdavam sebe, i to je moja egzistencija. Ponovite izjave nekoliko puta da sasvim uvidite njihovo znaenje za vas. Osetite uticaj uvaavanja svog telesnog stanja da bi opisali svoje egzistencijalno stanje.

Ako ste zaista uestvovali u eksperimentu, poneka od vaih izjava je dobila neko znaenje za vas. Moda ste iskusili klik prepoznavanja svog telesnog iskustva i oseaja sadanjeg ivota ili neke prole situacije.

Ili ste, moda, imali tekoa u pronalaenju bilo ega zanimljivog unutar telesnog iskustva. Zaustavili ste se na pola eksperimenta, ili niste zapazili nita u vezi sa svojim telom, ili ste osetili samo trivijalne senzacije. U kontekstu eksperimenta zamolio bih vas da date izjave o svojim tekoama na isti nain na koji sam traio od vas da napravite izjave o svom telesnom iskustvu: Ne oseam mnogo sebe, i to je moja egzistencija. Moje telo je za mene trivijalno, i to je moja egzistencija.

Va otpor, ili smisao nemanja znaenja je isto toliko izjava o vaem odnosu prema telesnom selfu kao i bilo koja druga izjava.

UTELOVLJENJE

Eksperiment vam je pruio iskustvenu osnovu koja se nalazi u osnovnoj pretpostavci Getalt pristupa telesnoj terapiji: self ili JA je utelovljen self isto kao i misaoni self. Mi postojimo, volimo, radimo i sreemo se sa naim stalno promenljivim potrebama kroz nae fiziko postojanje i interakcije u svetu. Doivljaj sopstvenog tela je iskustvo selfa ba kao i to su nae miljenje, predstave i ideje, delovi naeg selfa.

Kada doivljavamo svoje telesno iskustvo kao TO umesto JA, mi inimo sebe manjim nego to jesmo. Postajemo smanjeni. to smo vie telesno iskustvo liili identeteta, to nam se vie ini da nam se stvari deavaju. Oseamo gubitak kontrole, disocirani smo, fragmentirani. Gubimo kontakt sa primarnom osnovom ljudskog iskustva - naom telesnom stvarnou. Ovo je, naravno, uobiajen opis potekoa koje smo kao terapeuti pozvani da tretiramo. Ali to, takoe, nije tako razliito od slabosti naeg drutva, uopte: fragmentirano, odseeno od naih oseanja, desenzitizirano i izvan kontrole. Da li bi ovaj socijalni fenomen mogao da ima korene u naem odnosu prema sopstvenom telu?

Tokom ove knjige, opisau kako je nae telesno postojanje intrinziko za odnos prema svetu, i ini osnovu za kontakt sa okolinom - fizikom i posebno ljudskom - tako da moemo da zadovoljim svoje potrebe i rastemo. Rad sa ljudima koji utelovljuju sebe, pomae nam kao terapeutima da konkretizujemo apstraktne predstave o selfu, egzistenciji i biu i doprinosi uvaavanju osobe u celini.

SELF KAO INTEGRATOR ISKUSTVA

Budui da u esto koristiti izraz self (kroz celu knjigu) bilo bi korisno da detaljnije opiem kako ja koristim ovaj koncept. Koncept selfa je kompleksan i zbunjujui u literaturi Getalt terapije, ali centralan za nau orijentaciju. Sloenost te zamisli doprinosi njenom statusu efemernog dela organizma, i ta konfuzija proistie iz brojne

20

razliite upotrebe tog termina. Self u Getalt terapiji nije stvar, statina struktura, ve pokretljiv proces. Self nije zamrznut skup karakteristika (Ja sam to i samo to). Self zdravog organizma je raznovrstan i fleksibilan u svojim sposobnostima i kvalitetima u zavisnosti od odreenih zahteva organizma i sredine. Self nema sopstvenu prirodu izuzev u kontaktu sa ili u odnosu prema sredini. Self je opisan kao sistem kontakata ili interakcija sa sredinom. U tom pogledu bi bilo ispravno rei da self nije nita drugo do sistem funkcije kontakta. Po Getalt shvatanju - self i funkcije kontakta su jedno isto. Self je opisan kao sistem uzbuenja, orjentacije, manipulacije i raznovrsnih identifikacija i alijenacija...(Perls, et al., 1951, s.315). Ove opte kategorije funkcija kontakta opisuju osnovne naine na koje uzajamno delujemo sa okolinom da bi zadovoljili nae potrebe i prilagodili se promenama sredine. Kroz uzbuenje oseamo nae potrebe. Preko orjentacije se organizujemo da zadovoljimo te potrebe u odnosu na nau okolinu. Kroz manipulaciju radimo u slubi svojih potreba. Preko identifikacije primamo u organizam (stvarno JA) ono to moe biti asimilovano, i preko alijenacije odbacujemo (stvarno NE-JA) ono to je strano naoj prirodi i zato ne moe biti asimilovano.

Puno i prihvatljivo funkcionisanje zavisi od funkcija kontakta koje su u potpunosti dostupne organizmu kako bi ostvario potrebne promene interakcije u sredini. Kada funkcije kontakta postanu nedostupne svesnosti, organizam vie ne moe da se lako adaptira u svom svetu. Ovi aspekti neijeg funkcionisanja koji su nepriznati - tj. koji se ne doivljavaju kao self - nisu potpuno dostupni za kontakt sa okolinom. to su neije sposobnosti ogranienije za kontakt, to je vie njegovo doivljavanje selfa i okoline fragmentirano, dezorganizovano i ini da se stvara otpor.

Zasnovan na ovoj definiciji selfa, moj cilj je da pokaem znaaj telesne osnove za nae funkcije kontakta i kako je psiholoko zdravlje i bolest povezano sa gubitkom ovih funkcija preko otuivanja od naeg telesnog bia. Prvi deo ove knjige je posveen razumevanju naina kako ono to je intrinziki deo selfa, telo, postaje otueno i tretirano kao ne-self, i klinikom aspektu leenja ovog rascepa. Drugi deo prua detaljan teoretski i kliniki opis telesne prirode funkcija kontakta: uzbuenje (senzacija), orijentacija (formiranje figure i mobilizacija), manipulacija (akcija), identifikacija (kontakt) i alijenacija (povlaenje i asimilacija).

21

POGLAVLJE II

TELO I NEPRIZNAT SELF

Deskripcija psiholokog zdravlja i bolesti je jednostavna. To je pitanje identifikacija i otuivanja selfa: ako se osoba identifikuje sa selfom koji se razvija, ne inhibira svoje kreativno uzbuenje i posee za nadolazeim reenjem; i suprotno, ako odstranjuje to nije organski njegovo i zato ne moe biti od vitalnog znaaja, ve ometa figura/pozadinu, tada je on psiholoki zdrav. Ali obrnuto, ako on otuuje sebe i zbog lanih identifikacija pokuava da obuzda sopstvenu spontanost, tada on ini svoj ivot dosadnim, konfuznim i punim bola (Perls, et al., 1951, s 235).

Veina nas ne identifikuje niti doivljava svoje telo kao self. esto oseamo sebe kao da ivimo u telu, ili smo potpuno van kontakta sa svojim fizikim biem. Prema Getalt terapiji, kako je navedeno u gornjem citatu, psihika bolest se javlja kada linost otuuje ono to je organski njeno i tako ometa funkcionisanje. Kako dolazi do toga da otuujemo svoje fiziko bie i identifikujemo se sa sobom samo kao sa mentalnim i bestelesnim biima?

PRILAGOENOST NA TEKU SREDINU

U Getalt modelu ljudskog razvoja, rast i formiranje selfa se dogaa kroz kontakt (interakciju sa sredinom). Kroz ovaj kontakt mi traimo i nalazimo to to nam je potrebno za opstanak i razvoj, asimilujemo ta nova iskustva koja mogu biti iskoriena za rast i promenu, i udaljavamo (odbacujemo) ono to ne moe biti asimilovano (Perls, 1947/1969). Tokom ovog procesa kontaktiranja, rasta i razvoja, aspekti ili svojstva naeg selfa mogu postati problematini u odreenom fizikom ili socijalnom okruenju. Na primer, detetova ekspresija potrebe za ljubavlju se doekuje odbacivanjem, agresija kanjavanjem, ranjivost okrutnou, radoznalost neodgovaranjem ili osiromaenim okruenjem.

Ljudska bia su rezilijentna ba kao i izdriva, i pojedinani sluajevi odbacivanja ili kanjavanja retko oteuju linost. Mi ne traimo perfektnu sredinu za rast, ali samo da parafraziram Winnicott (1960), onu koja je upravo dovoljno dobra za zdrav razvoj. Meutim, postoje odgovori iz okoline koji imaju manje zdrave posledice. esto ponavljan odgovor, kao to je stalna i redovna kritika i obeshrabrenje od drugih, moe imati znaajan uticaj na osobu u razvoju. Pojedinani dogaaji u kojima se detetovi prirodni impulsi doekuju sa velikom pretnjom uskraivanja negovanja, takoe mogu imati vrlo duboke posledice, kao to npr. bebin gladan pla izaziva pogled mrnje preoptereenog roditelja. Isto tako, duple poruke (double binds), kao to je kada roditelj kanjava detetovu prirodno seksualnu igru kao prljavu i odvratnu, dok se potajno ponaa koketno i zavodljivo prema njemu, mogu takoe imati opasne posledice na formiranje selfa.

Uslovi kao to su ovi zahtevaju od osobe da savlada konflikt izmeu potrebe za opstankom i osobinama selfa koji se razvija. Ba kao to su aspekti sredine, koji se ne mogu asimilovati odstranjeni (odbaeni od strane organizma), aspekti selfa koje sredina odbacuje postaju otueni. Osobine selfa - impuls radoznalosti, potreba za

22

ljubavlju, kapacitet za ranjivost, seksualna oseanja - su otuene, ili u uobiajenoj klinikoj upotrebi, nepriznate1* od strane selfa.

1 *Koristim izraz nepriznat umesto tehniki ispravnijeg izraza otuen, jer drugi izraz ima previe negativnu

konotaciju u sadanjoj upotrebi, npr., otuena mlada osoba. Nepriznat preciznije izraava subjektivni

dovljaj TO NISAM JA.

Nepriznavanje intrinzikih aspekata neijeg selfa, bilo da su potrebe, kapaciteti ili ponaanja je neto, kao kada bi odluili da vam ne treba jedna odreena soba u vaoj kui, ali ne moete da je se oslobodite, jer je njeno postojanje neophodno za integritet ostatka zgrade: sve to moete da uradite je da je zazidate i pretvarate se da ne postoji. Mi moemo proterati takve delove nas samih u skrivenu tamu nesvesnosti, ali oni nastavljaju da postoje i dok se pretvaramo da takvi kvaliteti nisu znaajni. Ja mogu spreiti sebe u emocionalnom ispoljavanju i mogu udaljiti emocionalnost od svoje slike o sebi, ali ne mogu zaista izvaditi emocije iz svog bia. One (ne vie ja) funkcioniu izvan mog vidokruga, ali ipak nastavljaju da funkcioniu.

ta se dogaa sa nepriznatim aspektima naeg organizma - oseanjima, potrebama i izraavanjima, pokretima i predstavama? Kako se ne opaaju i ostaju skrivene? U kojoj areni selfa, sada ne-selfa deluju?

RAZDVAJANJE JA OD TELA

U velikoj meri, mi odravamo postojanje nepriznatih aspekata selfa preko njihovog spajanja sa telesnim funkcijama i procesima. Shvatanjem telesnog selfa kao TO i upuivanjem JA ili identifikovanog selfa na miljenje, nae telo, na neki nain, postaje nepriznat sef. Mi razdvajamo na organizam na JA, koje se sastoji od miljenja i verbalizacije, i TO, koje se sastoji od oseanja i neverbalne ekspresije. Zatim, veim delom doivljavamo ono to se javlja u formi telesnog iskustva kao otueno od selfa, i stoga, iracionalno, i drugu veinu onoga to se javlja u formi miljenja i verbalne ekspresije kao racionalno i time prihvatljivo za nau sliku o sebi. Spajanje nepriznatog selfa sa telom proizlazi iz injenice da su mnoge funkcije organizma, koje smo morali da ne priznamo, duboko ukorenjene u naoj fizikoj prirodi. Zato, odricanje ovih aspekata selfa ili funkcija selfa zahteva da se odreknemo telesnih aspekata selfa koji su ukljueni. Odravanje ove podvojenosti, i dranje nepriznatog selfa podalje od nae svesnosti je potpomognuto telesnom prirodom same represije. Za Getalt terapeute, represija nije samo mentalni mehanizam. Mi moemo da drimo nepriznati self izvan svesnosti fizikim spreavanjem pokreta koji su intrinziki delovima kao to je zatezanje, kako bi spreili pokrete posezanja ka drugima i time odrali identifikovani self karakterisinim za nezavisnost. Mi moemo fiziki otupeti i umrtvititelesne senzacije (zatezanjem protiv njih) koje su deo oseanja ljubavi, besa i saaljenja.

Jezik selfa ima jo naina da odrava nepriznavanje i nedostatak svesnosti. Renik identifikovanog selfa postaje predominantno verbalan, dok je renik telesnog selfa kinestetian. Kao neupotrebljavan jezik koji je postupno zaboravljen ekspresija telesnog selfa se pokazuje kao neto to nema smisla. Ona je bez rei, malo socijalno pojaana, i o njoj je teko priati. Da li je udno to komunikacije naeg nepriznatog selfa, i jezik tela, izgledaju iracionalni i bez znaenja. Dodajmo, jedinstvo naeg iskustva je uniteno kada su oseanja i motorne komponente (telesni aspekti) prolih i sadanjih iskustava odvojena od verbalnih i predstavnih aspekata iskustva.

23

Bez njihovog intrinzikog jedinstva kao celine, seanja je teko dozvati, ili getaltistikim nainom razmiljanja preraditi, i sadanji kontakt je ometen. Ovo je kao isecanje delova slike, sve dok osnovna forma nije vie prepoznatljiva.

Kao to sam primetio, identifikacija izmeu tela i nepriznatih aspekata selfa nastaje jer mnogo toga to treba da nepriznamo, rastavimo od naeg oseaja selfa, ima jaku fiziku komponentu, ili je to samo po sebi vie fiziki proces. Telesno orijentisan terapeut, upravo prepoznaje koliko je mnogo nae egzistencije utemeljeno u somatskom i fizikom, uprkos zajednikoj percepciji da je realno JA zapravo mentalno. Hajde da pogledamo u kojim aspektima na somatski self moe imati potrebu da bude nepriznat.

SELF KOJI OSEA

Uobiajeno je da mislimo o oseanjima kao o mentalnim dogaajima, ali Webster nam daje klju za blisku vezu izmeu kinestetikih procesa i oseanja tako to definie oseanja kao emocionalnu senzaciju. U posmatranju osobe sa holistikog stanovita, moramo priznati da veliki deo naeg oseajnog ivota obuhvata somatsko iskustvo.* Oseanja tuge sadre toplu teinu u grudima, napetost u dijafragmi, stezanje u vratu i vlane oi. Oseanja uzbuenja obuhvataju senzacije iz grudi koje se podiu na gore, podrhtavanje u stomaku, treperenje, strujenje senzacije u udovima.* Moete eksperimentisati sa ovim, ivo zamiljajui situaciju koja sadri neko jako oseanje, kao to je enja za voljenim koji je odsutan, zadovoljstvo injenja neega to vas zaista raduje, ili rasprava sa vaim efom. Obratite panju na vae senzacije i telesne odgovore. Koje su fizike komponente vaih oseanja? Ako postoji konflikt u vezi sa oseanjima - tuga je preteka (tj. ne postoji dovoljna organizmika ili sredinska podrka), ili vam je reeno da Mi ne doputamo takva oseanja (rizikujete odbijanje ljudi znaajnih za vau sreu) tada ste stavljeni u poziciju da morate da razdvojite vaa oseanja od normalnog kontakta. Udaljavanje funkcije kontakta je njeno nepriznavanje od strane selfa. U sluaju oseanja, to esto znai razdajanje sebe od telesnih senzacija oseanja. U isprobavanju gore navedenog, malog eksperimenta, da li ste imali neke potekoe? Moda niste bili u stanju da razlikujete bilo koju senzaciju. Ili ste, moda, bili svesni senzacija nekih oseanja, a drugih ne. Ovo moe odraavati gubitak kontakta sa vaim telom, otuenje od telesnog selfa u odnosu na oseanja.*

POKRETAN SELF

Miina akcija je intrinziki deo svake razmene sa sredinom. Pokret je taj preko kojeg izraavamo oseanja, oblikujemo okolinu i utiemo na nju, uspostavljamo odnos i reagujemo na druge, kreiramo i usklaujemo granice i branimo integritet organizma.

*U Getalt terapiji bismo rekli da egzistencijalni dogaaj nazvan oseanje je zapravo celina koja ukljuuje

telesne senzacije, mentalne dogaaje kao to su predstave i miljenje (self-verbalizacije), pokrete i sredinu; ali

jasno znaajan deo ove celine su fizike senzacije.

24

Re emocija - potie iz latinskog e (ka) i movere (kretati se): kretati se ka napolju. Visceralan i senzoran doivljaj oseanje postaje pokret prema sredini ili u sredinu. Oseanje tuge postaje in plakanja kada dozvolimo senzacijama da se prirodno razvijaju u kontrakcije disajne muskulature, glasno jecanje i ekspresije duboke alosti na licu. Oseanje enje, kada mu dopustimo da se razvije u pokret, ukljuuje fiziko posezanje za voljenom osobom. U stvari, samo preko pokreta to oseanje dobija puno znaenje. Samo preko pokreta moemo povezati potrebu koju oseanje manifestuje u sredinu, gde se potrebe mogu zadovoljiti.

Postoje uslovi pod kojima neije oseanje, senzorni aspekt selfa, mora biti nepriznato ili zadrano. Slino, ekspresija oseanja u emociji, pokazivanje neijeg oseanja, moe biti oteana. Ako je posezanje (za nekim) kritikovano ili odbijeno, to postaje rizino pokazati potrebu za ljubavlju i muskulatura ruku i grudnog koa (preko srca) se napinje da se suprotstavi posezanju. Aak iako su male ekspresije ljutnje naile na protivljanje, pokreti ljutnje moraju biti spreeni. Ako veliki deaci ne plau, ili dete ne moe da se rei uloge da mora da bude neko jak, sposobnost da se omeka do ranjivosti i dozvoli sebi da jeca, mora biti muskularno zaustavljena. Na kraju, takvi pokreti postaju strani i pretei za neiji oseaj selfa, nepriznati i vie nedostupni, kao kontakt funkcija.

Pokret nije samo funkcija afekta: to je funkcija svake interakcije sa sredinom. Ako ispitamo organizmike funkcije kojima pokret slui i razumemo neto iz sredine emu organizam mora da se prilagodi, ubrzo postaje oigledno da e to prilagoavanje uticati na motorne sposobnosti.

Kako potrebe bivaju motorno izraene u sredini (potrebe za uspostavljanjem odnosa i reagovanjem, za definisanjem granica i branjenjem neijeg integriteta, za pruanjem ka nekome i dobijanjem nege), prilagoavanje sredinskim zahtevima moe traiti da takve potrebe ne budu izraene i motorna ekspresija mora biti prekinuta.

Ekspresija radoznalosti, npr. ne moe da se dogaa bez motorne manipulacije u sredini. ak, roditelj koji se boji gubitka detetove zavisnosti e biti sklon da ogranii njegovu aktivnost i pokret, kojim se dete udaljava od roditelja. Takav pokret postaje otuen i pretei za dete, jer to plai roditelja, koji je izvor za zadovoljenje drugih*3 osnovnih potreba i tada je posedovanje mnogih telesnih pokreta oteeno. Kako ne moemo da se odreknemo neega to je intrinziko za nas, mi samo moemo da ne priznamo pokrete koji su ukljueni.*

BOLAN SELF

Odrastanje, izmeu ostalog, ukljuuje serije bolnih udaraca o tvrde ivice sveta: ivice od stola, vrue porete, hrapav plonik i granice tolerancije odraslih. Nijedna od ovih stvari, sama po sebi, ne ini bilo kakvu tetu razvoju selfa, sve dok se mogu pravilno asimilovati u funkcionisanje koje je u toku. Majke ljube povredu, da time pomognu detetu da se izlei ublaavanjem, inae pretekog iskustva. Na padove i udarce moe biti odgovorano prepoznavanjem da treba vie paziti ili nauiti novu motornu vetinu. Na roditeljsku ljutnju moe biti odgovoreno uenjem da se prepoznaju signali i uslovi koji dovode do tog uzbuenja. Takve situacije je mogue asimilirati, jer dete

3 *Kako se to deava i odvija (otpor desenzatizacije) bie detaljno diskutovano u kasnijem poglavlju.

25

moe da se prilagodi; naui da se bori bez rtvovanja bilo kog dela svog osnovnog integriteta, tj., da naui ono to je potrebno za funkcionisanje.

Druge povrede su vie ugroavajue: bilo da njihova strogost i konstantnost zahtevaju vei odgovor prilagoavanja, ili je bol usmeren da ogranii funkcionisanje. Najoigledniji primeri su sluajevi fizike zloupotrebe: teke batine, poniavajua kanjavanja, konstantne pretnje fizikim povreivanjem, manipulacije i nedoputeno ulaenje u neije telo od strane drugih. Jedan klijent je retko tuen, ali je konstantno zaplaivan, i tako je njegov poloaj tela poprimio stav nekoga spremnog da se skloni u stranu od udaraca. Druga klijentkinja, koja je trpela ponavljane batine svoga oca, mogla je samo da se bori sa bolom, razdvajanjem sebe od svog tela. Drugi su bili prisiljavani da satima stoje i gledaju u oak, sve dok vie ne mogu da stoje, ili su bili gurnuti u mrane ormane da podnesu emocionalnu bol samoe i uasa. Poniavajua neprijatnost nedoputenog ugroavanja tela je manje fiziki bolna, ali je slina: klistiranje, manipulacije toaletnim funkcijama i druga nedoputena ugroavanja tela od strane odraslih.

U svim ovim situacijama nepodnoljivog i konstantnog bola ili pretnje bolom moemo videti kako je aspekt selfa koji biva oteen, somatski po prirodi. Dete odgovara na takve povrede povlaenjem od kontaktne povrine koe i miia. Sa ponavljanom povredom, dete se jop dalje povlai od izvora bola, razdvajanjem oseaja selfa od svog tela, nepriznavanjem mesta bola, da bi pomoglo da se smanji oteenje. Posledica, koju esto vidim kod ljudi koji mi dolaze na telesno-orijentisan rad je srceparajua. Oni oajno trae ljubav i odnos, ali su tako odvojeni od telesne povrine da ne mogu da premoste jaz izmeu svog selfa, koji je tako duboko uvuen u telesnu sr, i onog drugog, sa kojim ele da se poveu, jer medijum povezivanja, telo, nije vie identifikovan kao self. Umesto toga, oni trae odnose u kojima su zloupotrebljavani, da potvrde i pojaaju potrebu za nepriznavanjem svog tela i odravanjem zatite protiv bola i povrede.

Stvaranje sredine u kojoj klijenti mogu da rizikuju vraanje u telo je posao koji terapeut rado obavlja iz ljubavi i brige prema klijentu. Kako je svaki sloj telesnog selfa ponovo kontaktiran, stare emocionalne rane se moraju ponovo otvoriti, tako da nepriznata iskustva mogu biti izneta u sadanjost, gde moe doi do pravog izleenja.*4

Suoavanje se izlivom emocionalnog gnoja, kad se osoba ponovo povezuje sa svojim telom, je emocionalno teak zadatak za oboje, i za klijenta i za terapeuta. Uz to, osobe sa tako bolnim iskustvom ljudskog kontakta e stalno testirati granice terapeutove brige, esto projektujui karakteristike svojih ranih zlostavljaa na terapeuta. Nije tako retko da terapeut moe da potvrdi takvu projekciju reagovanjem na osnovu line povreenosti, kada takvi sumnjiavi i osetljivi klijenti konstantno odbijaju terapeutovo pokazivanje brige i pomoi.

Druga situacija, koja podrava neprihvatanje telesnih aspekata selfa zbog bola je ukljuivanje bolesti ili bolan medicinski tretman. Jedna mlada ena je imala hirurke intervencije od 3 meseca, pa sve do 18 godina, po jednu operaciju godinje da bi ispravili nedostatak donet roenjem. Njeni roditelji i rodbina su se zadivljujee borili i uinili sve to su mogli da minimiziraju delovanje operacija na njen ivot, i pomognu joj da savlada teke, ali neophodne tretmane. ak sa tako znaajnom pomoi, bol je

4 *U poglavlju 10. Akcija i telesni procesi, detaljnije se diskutuju procesi kojima je pokret nepriznat.

26

bol, i mnogi naini na koje se borila sa bolom, su ukljuivali odvajanje nje same od svog tela. Kako je na rad ponovo povezao, ona je poinjala da prepoznaje koliko mnogo je njeno neprihvatanje sopstvenog tela minimiziralo njen oseajni ivot, i koliko je njen stav Mogu sve da izdrim, titio od oseanja i izraavanja potreba za utehom i podrkom.

SEKSUALAN SELF

Naa seksualnost, kao i drugi aspekti telesnog selfa, moe biti i integrisani aspekt funkcionisanja kao i nepriznati deo selfa. Ako je neija seksualna priroda odreena ili iskrivljena, tada kontakt sa telom, posebno, erogene zone i takoe sama injenica neije telesnosti postaje odreena ili iskrivljena i nepriznata kao self. Freud je istakao znaajnu posledicu emocionalnog zavoenja od strane roditelja na seksualnost u svojim prikazima Edipovog i Elektrinog kompleksa. Reich je kasnije to razradio u svojim komentarima o efektima drutveno-moralnih struktura na psihoseksualan razvoj i karakter. Implicitno, seksualno i emocionalno zavo enje izmeu roditelja i deteta i moralno osuivanje prirodno seksualnih potreba stvara strah, odvratnost i anksioznost, u vezi sa telesnim biem.

Pod takvim uslovima self koji je seksualan ubrzo je nepriznat kao telo (ne vie JA, ve radije TO, objekat). Kako moe neto to je prljavo ili odvratno (u sluaju moralnih zamerki seksualnosti) ili probueni strah od odbacivanja i kastracije (u sluaju zavoenja roditelj-dete) biti deo mog selfa? Prihvatiti, to bi znailo da sam ja prljav ili odvratan, ili da moja oseanja moraju da nastave da proizvode strah. Umesto aspekata mog organizma moja telesna priroda i seksualni organi moraju biti nepriznati. To je sada moje telo (ne-ja) koje ima seksualne potrebe, ili moj brani drug prema kome ja moram izvravati dunost kada se moja sopstvena seksualna priroda smatra nevanom ili nepostojeom.

Jo je vie razarajui efekat incesta i seksualnog zlostavljanja. Kako seksualnost moe da ostane funkcija selfa ako neiji organi slue potrebama druge osobe? Kako neko moe da poseduje svoje telo ako je ono napadnuto i opustoeno od strane nekog drugog? Jedna klijentkinja je rekla: Sve vreme dok sam bila seksualno zlostavljana, uvek je postojao i deo mene koji nisu mogli da dotaknu... Taj deo sebe sam izolovala od onoga to su radili sa mojim telom. Mogla je sauvati taj deo sebe bezbednim od seksualnog prepada tako to je odvojila aspekte svog selfa kojima se takav prepad dogaao, svog telesnog selfa, od onih aspekata koje je ona doivljavala kao self.

Ali vezu telesnih funkcija i selfa ne naruava samo prepad neijeg tela. Takoe postoji i nepriznavanje stvoreno iz uasne emocionalne konfuzije u vezi sa telesnim senzacijama, porivima i impulsima. Roditelj, koji je isto toliko zbunjen u pogledu oseanja i ina ljubavi i nege u odnosu na oseanja i in seksualnosti, stvara ovakvu konfuziju i kod deteta. U porodinom nainu razmene mala je razlika izmeu seksualnosti i naklonosti i to rezultira time da lanovi porodice ne znaju kako da zatrae ljubav a da ne zatrae i seksualnost ili da je ne obeaju.

esto u porodici postoji poricanje seksualnog zlostavljanja. Zlostavljano dete nema podrku za svoje iskustvo stvarnosti (zlostavljanje) od roditelja koji ga ne zlostavlja i esto je naterano da krije istinu od strane roditelja koji ga zlostavlja. Kada se istina o zlostavljanju porie, trai se reenje u udaljavanju tela i njegove stvarnosti. Ovo pokazuju kliniki dokazi o depersonalizaciji i odbacivanju tela kod klijenata sa

27

istorijom seksualnog zlostavljanja. Video sam vie sluajeva u kojima odrasli koji prethodno nisu bili svesni bilo kakvog seksualnog zlostavljanja poinju da vraaju takva seanja u sprezi sa terapeutskim radom, kako bi ponovo zadobili svoja telesna iskustva.

Pored toga, dete takoe moe oseati zadovoljstvo uprkos tome to je naterano na taj in. To moe biti pravo seksualno zadovoljstvo kod starijeg deteta ili zadovoljstvo to se tata lepo osea. Ovo kod deteta izaziva jo vei konflikt poto, nakon oseaja zadovoljstva on ili ona se mogu osetiti odgovornim za ono to se desilo i teko uviati da je to takoe bilo praeno mrnjom ili strahom. rtva seksualnog zlostavljanja porie svoje telo, ne samo zbog direktne posledice seksualnog prepada, ve i zbog protivrenih i nepomirljivih oseanja koja je izazvala sama situacija i rtvine prirodne reakcije. Pomirenje ljutnje zbog silovanja sa ljubavlju prema roditelju koji zlostavlja, seksualnog zadovoljstva sa bolom silovanja, bespomonosti poloaja sa posedovanjem moi nad roditeljevim potrebama, samovrednovanja izvedenog iz veze sa roditeljem i samoprezira izvedenog iz potinjenosti roditelju, tera u poricanje i nepriznavanje tela u kojem se ovo dogaa.

Jedan klijent, ena koja je konstantno seksualno zlostavljana u detinjstvu, esto je gajila seksualna oseanja prema ljudima u odnosu na koje se oseala kao erka. Nastavnici, efovi, dobri prijatelji i drugi ljudi u njenom ivotu koje je doivljavala kao oinske figure, pobuivali bi seksualna oseanja i fantazije, jer takva oseanja nikad nisu bila odvojena jedna od drugih u njenoj porodici. Poto su takva oseanja uvek dovodila do napastvovanja njenog tela i slike o sebi kao prljavoj i zloj, nauila je da se odvoji od svog tela tako da ne mora da doivljava seksualni deo sebe. Takoe se ugojila kako bi smanjila mogunost da ostali seksualno reaguju na nju. Povremeno su takva oseanja bila dovoljno jaka da se ipak ispolje i poto su bila nepriznata i stoga strana i zastraujua, ona je pokuavala da se nosi sa njima tako to bi postala psihotina. Odvojila se ne samo od svog tela, ve i od realnosti koja je pobuivala takva oseanja.

RASPON ISKUSTVA

Nepriznavanje tela varira od blagog distanciranja identiteta prema odre enim telesnim oseanjima do grubljih i teih nepriznavanja koje karakterie konflikt u vezi sa mnogim telesnim oseanjima i postupcima sve do depersonalizacije i jo teeg poremeaja, i konano, do psihotinog naputanja tela. Stepen do koga je telesni proces nepriznat u bitnoj je vezi sa jainom patologije i stepenom kontakta sa realnou, kao to je prikazano na slici 2-1.

to su funkcije kontakta vie nepriznate, ui je raspon raspoloivog ponaanja za delovanje u okviru sredine. JA postaje rigidnije i sputanije sa manje oblasti dozvoljenih operacija, dok sve vie kapaciteta sefa (oseanja i postupaka) ostaje strano i stoga neupotrebljivo.

Kod ekstremnog nepriznavanja, naputanje tela se esto via kod psihoza, gde se osoba odvojila skoro potpuno od oseanja tela i egzistira u mati. Neto manje drastini su uslovi gde je percepcija tela iskrivljana ili udaljena kao kod depersonalizacije. Ovo se via kod anoreksije nervoze, gde postoji teko iskrivljenje percepcije tela; u neurotskim krizama, gde :elesno oseanje postoji, ali se doivljava izolovano, i kod graninih poremeaja, gde su se znaajne krike tela-selfa pogubile

28

za svesnost, na taj nain stvarajui oseaj fragmentacije i povremenog nervnog sloma dok se osoba bori za jedinstvo.

jako priznato jako nepriznato

neki aspekti nepriznatog tela iskrivljenje/depersonalizacija (normalno) (jaka neuroza, anoreksija, granino iskustvo)

konflikt/oseanja i fizike prirode (neuroze, somatski simptomi)

somatski materijalizam naputanje tela (psihoza)

Slika 2-1. Kontinuum nepriznavanja tela

Neurotiar ima vie kapaciteta za kontakt se telom-selfom, ali i znaajan konflikt oko izvesnih oseanja i postupaka. Nepriznavanje ovih odreenih telesnih procesa rezultira depresijom kada se jako obuzdavaju od kontakta, anksioznou kada takve kontaktne funkcije prete da se jave i psihosomatskim simptomima kada dou do deliminih ali iskrivljenih ekspresija. U krizi, meutim, neurotiar mora pribei drastinijim sredstvima kako bi se nosio sa ovakvim kontaktnim funkcijama, i moe sa privremeno depersonalizovati. Kada nije pod stresom, neurotiar deluje normalno utoliko to munisu pobuene potrebe, oseanja i postupci koji deluju problematino. Osoba je pod kontrolom.

Na pola puta izmeu normalnog i neurotskog nalazi se modalno, ili najuobiajeniji stepen telesne identifikacije. Telo je doivljeno, ali esto ne sasvim kao JA. Ovo posmatramo na nain na koji mnogi ljudi tretiraju telo kao da se radi o maini - isprobavamo ga, tetoimo, trkamo se njime, troimo ga radom - njega a ne sebe. Nepriznavanje je suptilno i esto uopteno u svom obliku. Modalno je blago distancirano od njegovog ili njenog telesnog iskustva i tako je blago otupelo svo oseanje i iskustvo.

Normalna osoba doivljava izvesno nepriznavanje telesnog iskustva, ali u manjoj meri, a vei deo selfa je dostupan svesnosti. Vano somatsko iskustvo i ponaanje moe biti u potpunosti identifikovano sa selfom, i postoje mogunosti priznavanja aspekata tela-selfa koji su nepriznati kao funkcija prethodnih kreativnih promena. Oklevao sam u upotrebi termina normalno poto je on unekoliko suprotan duhu Getalt terapije, ali mi se on inio boljim od optimalno to podrazumeva standardni ili apsolutni ideal. elim da kaem da je eljeni stepen priznavanja, bar delimino, takoe i funkcija konteksta. Ne postoji najbolji u svim okolnostima stepen priznavanja tela. Ono poeljno je stvar najboljeg kreativnog prilago avanja koje se moe dobiti u datoj situaciji.

Ekstremno levo se nalazi somatski materijalizam, situacija sa kojom sam se povremeno sretao kod osoba koje su postale toliko koncentrisane na svoju fiziku realnost da ignoriu ostale aspekte svog bia. Self je samo telo-self koje ne ukljuuje ostale aspekte selfa, kao to su kognitivni, predstavni ili spiritualni self. Ovo je sluaj

29

kada telo postaje fiksirana figura, pomerajui sve drugo iz svesnosti. estoki pobornici telesnih terapija mogu postati rtve ovakvog stanovita.

Metaforino moemo posmatrati self kao da se sastoji od kopna (JA) i vode (nepriznati aspekti selfa). Zdravo funkcionisanje zahteva da proporcije zemlje i vode budu izbalansirane i da bude omogueno dobijanje hrane iz mora - to jest, da je iole mogue optiti sa manje poznatim aspektima selfa. ivotni problemi su toliko nagrizali neke ljude da je mnogo od onoga to je bilo kopno postalo voda. Ovi ljudi su kao ostrva na kojima je malo toga ostalo pto mogu da poseduju kao JA. Povremeno je mogunost optenja sa morem ili ak priznavanja da voda postoji toliko zastraujua da je mnogo poeljnije okrenuti se sebi i pretvarati se da uopte i niste na ostrvu. Kada telo, kao i kognicija i predstavnost postanu nepoznata i zabranjena voda, gde ovek moe da pobegne nego u svet mate? Manje ekstremno na kontinuumu, razmena izmeu nepriznatih i priznatih aspekata selfa poprima oblike simptoma koji su esto somatini po svojoj prirodi.

Ilustrovau ovo u slaju klijenta, koga u nazvati Tomas. Tomas mi se obratio jer je patio od hroninih bolova u miiima i ogromne napetosti. Uprkos tome pto se nije radilo o organskoj bolesti, njegov telesni stav je bio iskrivljeniji od skoro bilo koje osobe koju sam video. Sadrao je mnoge protivrene elemente: debele i isturene noge, uzak struk, ukoenu karlicu, sputene i konkavne grudi, previe razvijena i uzdignuta ramena, sputenu glavu i vrat. Bukvalno je bio zavezan u vorove i bol ovih suprotnih sila je dostigao ogromne razmere dve godine pre naih konsultacija. Pokuao je sa brojnim somatskom pristupima, ali svi su imali samo privremeno blagotvorno dejstvo.

Tomasov bol i iskrivljenje nisu imali oigledan racionalan znaaj. On je bio pametan ovek koji je imao dobar posao, finu porodicu, solidan ivot vie srednje klase. U nekim trenucima nije voleo svoj posao, ali zar nije tako kod svakoga? Za sebe je smatrao da je ispunio dosta svojih ivotnih ciljeva i da je svakako bio u izvesnoj meri uspean. Zato onda svi ti bolovi i napetost?

Koristili smo direktan rad na telu kako bi poeli da dovodimo Tomasa u kontakt sa njegovim telesnim procesom. Malo je bio svestan svog tela van bola i nelagodnosti, i nije imao doivljaj svojih oseanja ili potreba. Na poetni rad je bio jednostavno usmeren na poveanje svesnosti o njegovom telesnom procesu van svesnosti o bolu i napetosti. Kako se pojaavala njegova svesnost i priznavanje tela, poinjao sam da mu pomaem da povezuje rei sa svojim telesnim iskustvom. Kroz izjave kao to su vezan sam u vorove i oseam da sam pun protivrenih sila, Tomas je poeo da se nosi milju da postoji vie njegovih delova nego to je bio svestan dok je gledao s povrine, i da je njegovo telo imalo neto da mu saopti o tim delovima.

Postepeno smo bili u stanju da sagledamo vrlo razliit doivljaj Tomasa. Oputanje grudi i otvaranje disanja ga je dovelo u kontakt sa ogromnim oseajem praznine, a ipak se to eljno srce sukobljavalo sa njegovom predstavom o srenom braku. Rad sa njegovim leima i nogama je ispoljio jasno agresivne pokrete - utiranje, guranje, udaranje - a ipak je morao da zadrava takve pokrete, jer on nikad ne bi mogao da bude takav. Kako je energija poela da protie kroz njegove ruke i da se povezuje sa srcem, postao je svestan svoje velike potrebe da daje drugima i dodiruje ih svojom panjom. Meutim, on je morao da obuzdava takav impuls, jer njegova porodica to nije mogla da prihvati i on se nije oseao vrednim ili dovoljno dopadljivim da bi imao da da bilo ta poeljno.

30

Svaki telesni simptom bio je istovremeno ekspresija kroz pokret i oseaj nekog nepriznatog aspekta njegovog bia i njegovo odravanje te ekspresije zbog konflikta sa svojom ivotnom situacijom i definicijom sebe. Kako smo povezivali pojavljivanje ove slike sa njegovom ivotnom situacijom, veina stvari je postala oigledna. Tomas je bio esto pasivan i povuen i jako mu je bilo teko da na poslu kae ne. To je imalo za posledicu preuzimanje posla koji zapravo nije trebalo da bude njegov te je morao da gui svoj bes zbog toga. Slino tome je izbegavao sukobe u svom odnosu sa enom, to je rezultiralo u prividnom kunom miru ispod koga se krilo ogromno ogorenje. Oseao je da je odnos sa njegovom enom sumoran sa malo strasti ili naklonosti i bojao se da posegne za njom i daje iz straha da bi ona odbila njegove ponude.

Tomas je imao malo oseaja za svoj ivotni kapacitet - snagu svojih ruku pri dodiru, toplinu svog srca, humanost izraenu u oima, i mo muskulature u besu, kao i karlicu u seksualnosti. Bez fizike ukorenjenosti ovih kapaciteta u telu, nije imao oslonac i zato se bojao da isproba nove stvari i pomeri sopstvene granice kao i granice odnosa se drugima. Vremenom je poeo sebi da doputa vie ekspresije, kroz telesne pokrete i verbalizaciju svoje agresije i moi, dubokih oseanja tuge, potreba da posegne, dugo uskraivane seksualne elje. Iz ovoga je mogao da pone da ponovo preuzima ove poricane aspekte svog bia. Ovo, naravno, nije bila jednostavna stvar. Ponovo zadobijanje ovih njegovih delova donelo je nove mogunosti i potpuniji oseaj sebe, ali je takoe zahtevalo da se suoi sa bolnim izborima i preuzima rizika koji su bili teki i zastraujui: rizika koji su ugroavali status quo njegovog ivota - njegov brak, posao, oseaj selfa. To to je povratio ono ega se odrekao nije mu obavezno uinilo ivot lakim, mada je bio manje napet i manje je oseao bol te napetosti. Ali, to je uinilo njegov ivot ispunjenijim u rasponu njegovih oseanja, ukljuujui i ona bolna, i pruilo mu vie mogunosti i izbora. Vie nije morao da bude bespomono razapet izmeu sila koje nije poznavao ili nije znao kako da ih izrazi. Kako su rekli Perls i kolege (Perls et al., 1951.): " Ali rastom self rizikuje - rizikuje patnjom ako je dugo izbegavao da to rizikuje i stoga mora da uniti mnoge predrasude, introjekcije, vezanost za fiksiranu prolost, sigurnost, planove i ambicije; rizikuje to uzbuenjem ako moe da prihvati ivot u sadanjosti. (pg. 368).

TELESNI PROCES I POLARITETI SELFA

Mada u Getalt terapiji self opisujemo kao da nema odreenog karaktera u ili o sebi, jasno je da kada je self u akciji ljudi se naizgled ponaaju prema specifinim kvalitetima ili stavovima: mama me grli blago, a tata me grli vrsto. Takoe je oigledno da kada ljudi opisuju sebe verbalnim ili predstavnim simbolima, tee da sebi pripiu niz kvaliteta ili karakteristika: Ja sam jak i vrst ili Posmatram sebe kao prosjaka u palati. U svakom ovom opisu implicitan je protivrean kvalitet ili karakteristika. Na primer, polariteti jakog i vrstog mogu biti slab i mek; polaritet prosjaka moe biti kralj.

U obliku polariteta, nizu suprotnih kvaliteta ili slika, self organizuje i definie svoje akcije i opisuje one funkcije koje su priznate (identifikacije) i one koje su postale izmenjene ili nepriznate. Zinker (1977) nam predstavlja sliku polariteta.

................... TELESNI PROCES - JAMES I. KEPNER

31

strogost - mekoa anima - animus nenost - okrutnost sentimetalnost - neosetljivost gracioznost - nespretnost turobnmost - izuzetnost

nedostatak svesnosti

Slika 2-2. Polariteti i svesnost o polaritetima problematinom iskustvu

u

Slika 2-2. opisuje sloen skup polariteta dostupnih neijem funkcionisanju i oseaju selfa. Svi mi smo sposobni za vrstinu i mekou, nespretnost i gracioznost, blagost i okrutnost. Svi mi imamo kvalitete koje moemo da okarakteriemo kao blagost i okrutnost. Svi mi imamo kvalitete koje moemo da okarakteriemo kao enske ili animu, i kao muke ili animus. Prema Getalt teoriji, zdrava osoba ima svest i potencijal za priznavanje relativno irokog dijapazona ovih aspekata svog samofunkcionisanja, i moe prihvatiti aspekte koji moda nisu poeljni, ali svejedno postoje. Zdrava osoba se moda ne slae uvek sa svim tim polaritetima, ali injenica da je spremna da prepati, svesnost o njima je vaan aspekat njegove unutranje snage. (Zinker, 1977, p.200.).

Slika 2-3: Polariteti i svesnost o polaritetima u problematinom

funkcionisanju

32

Slika 2-2 opisuje osobu ije su nepriznavanje i nedostatak svesnosti o velikom rasponu kontaktnih funkcija ograniile ponaanje te osobe i sliku 0 sebi na mali raspon. Ova osoba ne samo da je izgubila vei deo potencijalnog raspona iskustva i ponaanja, ve vie ne moe ni da prepozna vane potrebe koje mogu biti intrinzike za nepriznate polaritete, i mora se jako truditi kako bi spreila da se te potrebe izraze u svesnosti i akciji.

Sa ovim polarnim kvalitetima mi se identifikujemo i moemo dopustiti sebi da delamo polazei od njih, obrazujemo ono to bi mogli nazvati slikom o sebi (opis polariteta kojih smo svesni), dok se oni kvaliteti koje smo otuili predstavljaju kao nepriznat self, kako ga je Jung nazvao senka self.

Do sada se opis polariteta zasnivao na njihovoj verbalnoj i predstavnoj simbolizaciji. Ovakvi polariteti su i deo naih fizikih procesa i ponaanja. Uzmite u obzir polaritete vrstog i mekog. Ako uspostavljam kontakt sa svojom sredinom na tvrd nain, onda bukvalno moram da ovrsnem delove tela, moda srce ili poloaj; kada uspostavljam kontakt na osnovu svog kapaciteta za mekou, bukvalno omekavam miie, srce, pogled. Ovo moete isprobati ivo zamislivi situaciju u kojoj je osoba prema kojoj imate vrst stav i obrativi panju na promenu telesne napetosti ili stava. Sada ovo isprobajte sa osobom ili situacijom prema kojoj gajite topla i meka oseanja i primetiete kako se oblikujete i fiziki izraavate.

Svaki polaritet selfa je ukorenjen u naem telesnom oseanju i ponaanju kao i u naim predstavama i verbalnoj simbolizaciji. Tokom istraivanja konflikta koji je jedan klijent oseao u vezi, primetio sam njen udno pognut i potonuo poloaj. Dok je eksperimentisala sa ovakvim poloajem, postala je svesna svog oseanja ostarelosti i ogorenosti. Nasuprot tome, osetila se mladom i punom optimizma kada je zauzela suprotan poloaj, sedei pravo i nepognuto. S obzirom na glas oba ova poloaja, kao i fiziku ekspresiju, zatraio sam od nje da prokomentarie ljubavnu vezu. Njena mlada ena, najpriznatiji i najsvesniji polaritet, bio je optimistian prema toj vezi i eleo je da nastavi punom brzinom napred. Njena stara ena je podseala na gorka razoarenja koje je prethodno iskusila u ljubavi i bila je oprezna i pesimistina na vezu. Radije nije sluala staru u sebi, jer takva oseanja izgleda da nisu ostavljala prostora za ljubav u njenom ivotu. Ali, im bi ignorisala taj deo sebe, njen telesni stav bi kolabirao i ona bi gubila energiju za odnose sa drugima.

Podrazumevajui da svaka polarnost ima ta da kae, pitao sam je kako bi se obratila svom mladiu iz tog svog dela, iz svoje stare. Odgovorila je da bi mu rekla da je elela sporiji tempo u njihovoj vezi, te da ima neke specifine brige u pogledu njihovog odnosa o kojima je elela da porazgovara i da ih proradi. Samo iz svoje optimistine polarnosti, iz devojke, dostupne svesnom funkcionisanju, ova ena nije bila u mogunosti da prepozna neke znaajne brige, koje su se umeale u njenu vezu. Otuena od selfa, njena stara postojala je, posebno, u njenoj telesnoj ekspresiji i uticala na njeno funkcionisanje.

INTEGRACIJA TELA I SELFA

Prevladavanje podvojenosti izmeu duha i tela (primer klasinih polarnosti) ukljuuje dovoenje u svesnost otuenih aspekata selfa tako da se moe ispotovati itav

33

opseg potreba, oseanja i ponaanja, te da se moe dopustiti uticanje na formiranje figura. Kada je dostupan vei kvalitativni opseg funkcija kontakta, svaki kontakt uzima od spontanog jedinstva naih organizmikih snaga pre nego iz parcijalnog doivljaja selfa. Dovoenje ovih otuenih aspekata selfa u svesnost zahteva ispoljavanje telesne prirode naih polarnosti, stoga u tom obnovljenom posedovanju, mi ne samo da poveavamo opseg naeg self imida ve i opseg naeg aktivnog postojanja. Koja je korist od prihvatanja znaaja i realnosti mog kapaciteta za nenost ukoliko nisam u stanju da fiziki opustim svoju muskulaturu? U kojoj meri ja realno raspolaem sopstvenom snagom i vrstinom ako je moje telesno dranje rahitino i nestabilno? Doprinos na telo orijentisanog rada u procesu promene u psihoterapiji je da osvetli nae rei i predstave senzacijama, pokretom i konkretnou nae telesne egzistencije.

34

POGLAVLJE III

PRISTUP OSOBI KAO CELINI

Ovo, stoga, jedino i jednostavno u sutini, ljudsku

slabost izdvoji, i dok nastoji da osvoji deo onoga to

delove nema, on niti dobi deo, koji bee nita, ni

celinu, koju nikad i ne potra . (Boethius, 1963,

str.72)

Separacija telesnog od selfa, u meri u kojoj postoji separacija tela i duha, predstavlja adaptaciju na stresogene ivotne dogaaje doivljene na fizikom planu. Linost je celina ali postaje na iskustvenom planu parcijalna. U ovom fragmentiranju linosti na delove JA je obino definisano kao mentalno funkcionisanje (produkcija misli, predstava, rei i sl.) te ovi aspekti neijeg doivljaja telesnog koji su bili problematini i stresogeni, bivaju doivljeni kao strani, spoljanji. Poremeaj je rezultat ovog cepanja selfa na delove i pogrenog prepoznavanja dela kao celine. Poremea