jednom za ceo zivot svestenik ilija sugajev

5/21/2018 Jednom Za Ceo Zivot Svestenik Ilija Sugajev

SVETENIK ILIJA UGAJEV

JEDNOM ZA CEO IVOT

Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deci

Predgovor autora

Beseda 1Da li je mogubrak iz ljubavi?

DOPUNA BESEDE 1Navika ili ljubav.

Prva ljubav.LJubav na prvi pogled.

Izjavljivanje ljubavi.

Beseda 2Kako stupiti u brak?

Beseda 3

Deca

Beseda 4Zaee

Beseda 5Grehovi protiv porodice

Beseda 6Abortus

Beseda 7Neeljenjedece (Planiranje porodice)

Beseda 8Koliko dece treba da bude?

Beseda 9Ko je glava porodice?

Dopuna uz besedu 9O muevnostii enstvenosti

Beseda 10Ja sam odrastao (Pubertet)

Beseda 11Unutranje ustrojstvo porodice

Beseda 12Kako sauvati porodicu?

SVETENIK ILIJA UGAJEVJEDNOM ZA CEO IVOT

Razgovori sa srednjokolcima o braku, porodici i deci


Predgovor autora

Ovi razgovori su nastali kao krik oajanja zbog vienjaonoga to se deava u savremenojporodici. Odakle mladi ljudi crpe svoja poznanja o porodici i braku? Gledajui svoje roditelje,koji veito prave skandale i s plavog ekrana. O tome da brak moeda bude vean i da se prava

ljubav i vernost mogu nai i danas, oni mogu samo da mataju, jer svojim oima to ne vide.Zadatak koji sam sebi postavio dolazei na predavanja kod uenika tree godine srednje kolebio je vrlo jednostavan: da svedoim o tome da sve ovo realno postoji, da oni mogu da zavoleistinski i da isto tako mogu biti voljeni. Meutim, ljubav je naravno, trud.

eleobih da verujem da e se jednog dana u kolama ponovo pojaviti predmet kao to je "Etika ipsihologija porodinog ivota" (ali, za razliku od stare, sovjetske varijante s pravoslavnimpogledom na porodicu), jer fiziar ili hemiar e postati jedan od hiljade, iako se ovi predmetiue po nekoliko godina, a porodicu e osnovati skoro svi, meutim, u kolama se o tome nita negovori, u najboljem (u stvari u najgorem) sluaju uvodi se seksualno obrazovanje.

Ove besede bile su namenjene uenicima tree godine srednje kole u gradu Taldomu. Tek uposlednjoj godini pred maturu bilo je mogue dotai se nekih tema koje se tiu intimne stranebraka.

Tekst razgovora u ovoj knjizi je iri od svake realne besede u koli. U zavisnosti od auditorijumai od pitanja koja se raaju u sluaocima bilo je govora samo o odreenomdelu teme. U knjizi jenavedeno ono to je moglo biti reeno.

Filmovi koji se pominju u 4. i 6. besedi mogu se nabaviti u pravoslavnom medicinsko-prosvetnom centru "ivot". Film "Ne ubij" moeu potpunosti biti zamenjen filmom "Nemikrik". U ovom centru se moenai mnogo drugih zanimljivih materijala. Adresa centra je:

125167 Moskva, Krasnoarmejska ul. 2/2, Hram Blagovesti Presvete Bogorodice. Telefon: (095)212-64-95.

Ako se neko odlui da nastupi pred uenicima starijih razreda s predavanjima o braku eleobihda pomenem knjige i filmove koji mogu da mu pomognu u tome: 1) videofilm "Crkva ne uti"(to su besede protojereja Dimitrija Smirnova s uenicima starijih razreda, koje se mogu nabavitiu centru "ivot"; neke misli iz date besede se navode u ovoj knjizi); 2) videofilm "Poetak"(beseda pedagoga S.J.Avdejenko s uenicima starijih razreda, studija "Radonje"); 3) knjiga"Pubertet. Kako se pravilno udati" (knjiga istog pedagoga, delimino se podudara s besedom uvideofilmu "Poetak" ali u njoj ima mnogo novog materijala. Ima nekoliko izdanja, postoji iaudio varijanta ove knjige); 4) knjiga Vere Prisjolkove "Neuspena udaja i vaspitanje deteta od

strane jednog roditelja" (istinita pria o jednom alosnompokuaju crkvenog braka). Moskva,izdavaka kua "Blago", 2000.g. 5) Knjiga "LJubav i vera" protojereja Artemija Vladimirova.Moskva, 2001.g.; 6) Zbornik materijala za zatitu ivotana CD-romu s pravoslavnih resursa nainternetu (centar "ivot"). Svetenik Ilija ugajev

Beseda 1

Da li je mogubrak iz ljubavi?


Svi oni koji ovde sede verovatno imaju nameru da stupe u brak. Pravoslavni hrianin ima dveosnovne mogunosti: ili da stupi u brak ili da ne stupajui u brak iviu istoti i celomudrenosti usvetu ili u manastiru. Siguran sam da se niko od vas ne sprema za manastir, zato je za veinu

izbor jasan - stupanje u brak.

Mislim da se svi vi nadate da ete stupiti u brak iz ljubavi. Zaista, uasnoje stupiti u brak sovekom kojeg ne volimo. Ako neko i moetako neto da pretpostavi, verovatno je to krajnjenepoeljno. Na primer, devojka dugo ne moeda se uda i na kraju se udaje za prvog koji jezaprosi. Jasno je da je ovo iznuenaodluka, a u normalnim uslovima, kad je godine ne bipritiskale ona se ne bi odluila na slian korak. Dakle, siguran sam da se svako nada da e stupitiu brak iz ljubavi.

Meutim, cilj moje dananje besede je da vam kaemjednu veoma vanu istinu. Usudiu se dakaemda je neznanje ove istine uzrok gotovo svih razvoda. A koja je to istina? Poto je ona za

nas vananapisau je na tabli velikim slovima. Dakle:

Stupiti u brak iz ljubavi - nije mogue!

Vie od toga, rekao bih da jonijedan ovek na zemlji nije stupio u brak iz ljubavi. Zvui pomaloneprijatno i strano. Ispostavlja se da je ono emu se nada skoro svaka mlada osoba nemogue.

Da bih vam pokazao zbog ega je ovo nemogue i da li je to strano treba da usaglasimo termine.Vrlo esto ljudi koriste iste rei u potpuno razliitom znaenju. Zato u pre svega pokuati daobjasnim ta imam u vidu pod reju "ljubav". Ovo je naroito potrebno danas kad je ova resrozana do najniegnivoa, kad se koristi sintagma kao to je "voditi ljubav". Jasno je da sepritom ne radi o istinskoj uzvienoj ljubavi, veo neem drugom.

Dakle, ta je ljubav? Postoje dva osnovna pojma koja karakteriu dva potpuno razliita tipaodnosa izmeu mukarca i ene. To su "ljubav" i "zaljubljenost". Analizirajmo oba ova pojmadetaljnije. Crtamo na tabli dve kolone:

Zaljubljenost LJubav

1. 1.

2. 2.


3. 3.

Jednostavnije mi je da ponem od zaljubljenosti, zato to verovatno svako od vas vena osnovu

iskustva zna ta je to zaljubljenost. Kad sam ja iao u kolu obino su se deca prvi putzaljubljivala u drugom-treem razredu. Danas se ovo, koliko mi je poznato, deava veu starijimgrupama u vrtiu. Do tree godine srednje kole kole ovek moemirno da stigne da se zaljubitri-etiri puta, pa i vie.

Naveu nekoliko karakteristinih pokazatelja zaljubljenosti.

Prvi. Zaljubljenost esto predstavlja ispoljavanje egoizma,ili, na ruskom,sebinosti. Zapisujem- egoizam.

Na primer, svaki vozaelida ima dobra kola, recimo "mercedes 600". I stvarno, kad u Moskvi

centralnom ulicom prolaze dobra strana kola veina vozaa koji sede za volanom skromnijihautomobila i nehotice okree glavu i s veom ili manjom zaviu gleda srenog vlasnikaovakvog automobila. Ako se pred oveka postavi itav niz automobila i kaemu se: "Biraj!" - one, naravno, izabrati najmoniji, najlepi i najudobniji. Otprilike ista ovakva logika deluje uzaljubljenosti. Mladiulazi u uionicu, baca pogled na sve svoje drugarice iz odeljenja, biranajlepu i kaesebi: "elimda bude moja!" Ako vetreba da ima neku, neka bude najbolja.Zato da ne dobijem najlepu, zato da ne dobijem najzgodniju?

Postavimo sebi pitanje: da li ovakvo oseanje moeda posluikao osnova za pravu, stabilnuporodicu? Najverovatnije da ne. Ma kako lep bio automobil, postoji mnotvo drugih spodjednako sjajnim mogunostima. Na primer, sreni vlasnik "mercedesa 600" ide na vikendicu

u goste kod svog druga. I posle skretanja na seoski drum veprilikom prve izboine poinje dazavidi srenom vlasniku dipa, koji je upravo projurio pored njega. Na kraju ovek dolazi dozakljuka da mu je potrebno mnogo kola i to raznih. Ako mu sredstva dozvoljavaju on nabavljajedna kola za grad, jedna za selo i kamioniza prevoz stvari. Tako je i u zaljubljenosti. oveklako dospeva u stanje kad ima dve ili tri "ene". Jedna raadecu, sprema ruak i pere, poto jeodlina domaica. S drugom moeda izaeu restoran, zato to ona odlino izgleda i armantnaje, tako da e svi gosti za susednim stolom okretati glave. I, na kraju, s treom "enom" moebez bojazni da ide na izlobu, operu ili balet poto ona lako razlikuje van Goga od Gogena iDebisija od opena.

Drugi. U spoljanjosti ili karakteru osobe u koju se ovek zaljubljuje postoji neka specifina

osobina, koja zapravo i osvaja srce zaljubljenog. Najee je to lepo lice ili figura. U uzvienojvarijanti to su pamet, veselost karaktera i t.sl. Ali, u svakom sluaju, zaljubljenise zaljubljuje uneto.

Pitanje: da li ovakvo oseanje moebiti osnova istinskog braka? Teko. Veina momaka sezaljubljuje u lepu, privlanu spoljanjost devojke. Samo po sebi to jouvek nije toliko loe. Alikako se obino razvijaju dogaajiposle stupanja u brak? Spoljanjost ima sposobnost da semenja. Na primer, roenjeprvog deteta moejako da promeni enu. Poznato je da mnoge ene


ugojivi se za vreme trudnoe i dojenja ne mogu vie da povrate svoju prvobitnu tananu figuru. Ipo pravilu to nije krivica enakoje su se "zapustile". Za enskiorganizam je potpuno prirodno daima izvesnu punou. Tako je Gospod uredio radi lakeg noenja deteta. Kukovi i stomak svojommekoom tite dete. Gospod uopte nije eleoda dete raste u koatoj, tvrdoj i okastoj eliji odmajinih kostiju. Figure manekenki koje predstavljaju predmet mate mnogih devojaka su u

stvari potpuno neprirodne za enei za ouvanje ovakve figure je potrebno previe napora. Ustara vremena ovakva figura se nazivala "kiselom" poto u njoj teku loi sokovi. Setimo se slikas enskimoblinama iz vremena Preporoda. Tamo se ne vide nikakvi loi sokovi.

Ne menja se samo figura. Lice i kosa su podjednakopodlonisposobnosti da se menjaju.Naroito su velike promene ako su devojke licu i kosi pokuavale da pridaju lepi izgled. Ako sedevojka s 15 godina minka da bi izgledala starije, kao da ima dvadesetak godina, kad budeimala 20 godina njena koae izgledati kao da ima ve25, a s 25 kao da ima itavih 35. Usnekoje se nikad nisu minkale uvek e izgledati mlado. A posle godinu dana aktivnog korienjakarmina usne gube sjaj i karmin postaje neophodan. Isto se odnosi i na kosu. Svaka hemijska

obrada kose (lakovi, farba itd.) ostavlja svoj trag.

Dakle, mladia je osvojila spoljanjost dame od koje gubi dah, on se zaljubljuje, ubrzo joj nudibrak i stupa u njega. Tri-etiri godine kasnije, kad dete bude imalo vegodinu-dve ovaj mladie poeti da pogleduje druge devojke, poto je enaveizgubila sjaj, a unaokolo ima jomnogodevojaka blistave lepote.

ak i ako se ovek ne zaljubljuje u spoljanjost, vena primer, u briljantan um, odline manireitd. svejedno e u ovom oseanju postojati izvesna nestabilnost. Razum takoemoeda seizgubi. ovek doivisaobraajnu nesreu, dobije potres mozga. Zar je mogue razvesti se s njimposle toga iste savesti? Savest doaptava da ovde neto nije u redu. Jasno je da samo potovanjepameti izabranika jonije dovoljna osnova za vrstu ljubav.

Treesvojstvo zaljubljenosti jeste vatrenost oseanja. Kod odraslog porodinog oveka samizgled zaljubljenog para izaziva lak osmeh. S jedne strane, kako se On dirljivo ipaljivoudvara,kako elegantno Ona prihvata udvaranje, a s druge strane, kako je jasno koliko je ovo jodalekodo pravog oseanja.

Nikolaj VasiljeviGogolj, koji je bio pravoslavac, odlino je poznavao jedan zakon duhovnogivota:dubina oseanja i unutranja snaga oseanja nimalo ne zavise od siline njihovogspoljanjeg ispoljavanja. Ovome je posveena itava pripovetka velikog pisca - "Starovremskiveleposednici".

Glavni junaci pripovetke su stari veleposednici Atanasije Ivanovii Pulherija Ivanovna. NJihovmonotoni ivotpodsea na "predivnu kiu koja raskono umi, udarajui po liu na drveu,slivajui se u uboreim potocima i izazivajui dremeu vaim udovima". Svi dani su proticaliisto, Pulherija Ivanovna je unapred znala sve muevljeveeljei one su se momentalnoispunjavale. Meutim, nastupa smrt Pulherije Ivanovne. Sve misli Pulherije Ivanovne pred smrtsu bile samo o suprugu. Ona izdaje poslednje naredbe kljuarki o tome kako da se brine oAtanasiju Ivanoviu. Za vreme sahrane Atanasije Ivanovije utao, kao da ne shvata ta sedeava. Tek kad se vratio kui poeo je da rida snanoi neuteno. Autor, odnosno Gogolj na pet


godina naputa salau kojem su iveliveleposednici koje opisuje, i na kraju, ponovo poseujeovo mestace i usput svraa u goste kod Atanasije Ivanovia i razmilja:

"est godina je prolo od tada. Koju nesreu ne odnosi vreme? Kakva strast opstaje uneravnopravnoj borbi s njim?"Dalje Gogolj navodi primer koji pokazuje da i najjau strast

vreme lei. "Znao sam jednog oveka u cvetu mladosti, punog istinske plemenitosti i vrlina;poznavao sam ga kao neno, strasno, divlje, drsko i skromno zaljubljenog, i u mom prisustvu,skoro na moje oi, predmet njegove strasti - devojku nenu, predivnu kao aneopokosila jenezasita smrt. Nikad nisam video tako strane porive duevne patnje, takve divlje, vrele tuge,takvogprodirueg oajanja kakvi su potresali nesrenog ljubavnika (tj. zaljubljenog - aut.).Nikad nisam mislio da bi ovek mogao da napravi sebi takav pakao u kojem ne postoji ni senka,ni trag niegato bi makar malo liilo na nadu... Ukuani su se trudili da ga drena oku; odnjega su sakrili svako orue kojim bi mogao da se ubije. Dve nedelje kasnije odjednom jepobedio sebe: poeo je da se smeje, da seali; dali su mu slobodu i prvo nata ju je upotrebiobilo je da kupi pitolj. Jednog dana je pucanj koji se prolomio strano uplaio njegovenajroenije; utrali su u sobu i videli ga kako leina zemlji probijene lobanje. Lekar koji se tada

naao u blizini, o ijem umeu je grmela sveopta slava, video je u njemu znakeivota, naao jeda rana nije basmrtonosna i on je na sveopte zaprepaenje bio izleen. Jovie su pojaalinadzor nad njim. ak ni za stolom nisu pored njega stavljali noi trudili su se da udalje sve imebi mogao da se povredi; meutim, on je ubrzo naao novu priliku i bacio se pod tokove koijakoje su prolazile. Bile su mu smrskane ruka i noga; ali opet je bio izle en."Kao to vidimo,opisana patnja je zaista strana. Meutim, odjednom se Gogoljev ton naglo menja. "Godinu danakasnije video sam ga u jednoj sali punoj ljudi: sedeo je za stolom, veselo je govorio "ptit-uvert"(kartaroki termin),zakrilivi jednu kartu, i iza njega je stajala, nalaktivi se na naslon stolice,njegova mladaenaprebirajui marke". Dakle, vrela tuga, divlje patnje, dva pokuaja da seivotokona samoubistvom, a svega godinu dana kasnije - sve je u redu, on ima mladu enu,srean je, veseli se, sve je zaboravljeno! Obuzet takvim mislima autor ide u goste kod Atanasija

Ivanovia! Pet godina... On je najverovatnije veodavno zaboravio svoju suprugu! AtanasijeIvanoviposluuje svog gosta. Na kraju na sto iznose mnike (jelo poput kolaa od sira). I ovdese deava neto neoekivano za gosta. "Ovo je jelo, koje je po... po... pokoj... pokojni..." -Atanasije Ivanovine moedo kraja da izgovori ovu re, iz njegovih oiju su potekle suze i onrida isto onako neuteno kao to je ridao posle sahrane. Vreme nimalo nije moglo da ublaibolgubitka bliskog oveka!

Jojednom u se ponoviti. Gogolj je bio pravoslavac i odlino je znao prostu istinu, koju je ipokuavao da ilustruje u ovoj pripoveci: uzburkanost oseanja i vatrenost nimalo ne govore onjihovoj dubini. Istinsko oseanje po pravilu izgleda tiho, skromno i neprimetno. Spoljanjavatrenost, najpre svedoi o nedostatku unutranjeg oseanja, gde sva snaga odlazi na spoljanje.

ivotdue u datom sluaju moeda se uporedi s morem. Za vreme bure vetar podieveliketalase, a treba se spustiti na dubinu kad vidimo tiinu i mir: kolebaju se i tresu samo povrinskislojevi vode. Meutim, postoje i duboke vodene struje kao to je na primer golfstrim. Oneprenose ogromnu koliinu vode, koja menja klimu na mestima na kojima zapljuskuje obalu;meutim, spolja je ovo skoro neprimetno, poto na povrini nema ogromnih talasa.

Posle kraeg razgovora o zaljubljenosti treba pristupiti i ljubavi. Pokuau da navedem baremnekoliko vanih svojstava istinske ljubavi.



1. egoizam 1.

2. zaljubljenost u neto 2.

3. vatrenost oseanja 3.

Kao prvuvrlo vanu crtu ljubavi naveo bih venost. Sve to ne moebiti veno nema prava dase naziva ljubavlju. Istinski brak mora biti vean. Verovatno su mnogi uli da u Crkvi nemarazvoda. U idealnom sluaju vernost svom branom drugu se uva celog ivota, ak i posle smrtijednog od suprunika. Naravno, ne moesvako kad ostane mlad udovac ili udovica da ne stupavie u brak, zato se u Crkvi i dozvoljava drugo venanje. Meutim, drugi brak se vesmatra

snishoenjemovekovoj nemoi. "Bolje bi ti bilo da vie ne stupau brak, ali ako ne moedaponeseovaj podvig, stupi," kaeCrkva.

Meutim, sveteniku koji treba da bude uzor za svoju pastvu ovakvo snishoenjese venedozovljava. Kad svetenik ostane udovac on vie ne moeda stupi u novi brak. Ako elito dauini mora da napusti svoju sveteniku slubu. On mora biti veran svojoj supruzi do kraja svogivota.

Nesumnjivo je da e jedinstvo dua koje se raau suprunicima za vreme ivotapostojati i poslesmrti, poto se venost ljubavi ne odnosi samo na zemaljski ivot, veprelazi granicu smrti.

Drugovanosvojstvo ljubavi je paralelno drugom svojstvu zaljubljenosti. Dok se zaljubljenostzaljubljuje zbog neega,ljubavvoli bez razloga.

Pitanje za vas: zbog ega volimo mamu? Zbog lepote? Ne, mama moeda bude i runa. Zbogdobrote? Ne, mama moeda bude surova i nepravedna, a mi je svejedno volimo. Zbog egavolimo svoje dete? Zbog toga to je milo? Ne, ono moeda idikljaskoro dva metra i da budedrsko prema nama, a mi ga volimo.

Moese rei da mamu volimo zato to nas je rodila ili da volimo svoje dete zbog toga to smo garodili. Meutim, ni to nije tano. Ima usvojene dece koju ljudi vole isto kao svoju. Ili, na primer,zbog ega volimo sestru? Nisam je rodio, ona nije rodila mene, ali je moja sestra i ja je volim.

Moese dugo nabrajati, ali se ipak nee nai crta ili svojstvo karaktera zbog kojih volimo svojeblinje. I stvarno, nje, ove crte ili ovakvog svojstva karaktera nema. Svoje dete se voli zbog togato je svoje. Eto ono je moje - i gotovo! Nije dobro, ali je moje!

A mu!!! Dakle, u pravoj ljubavi sopstvenog muaili sopstvenu enu treba voleti samo zato toje on tvoj ili je ona tvoja. Veujem suprotstavljanje. Dete je moje zato to sam ga rodila, a mu


prosto tako, zato to sam ga izabrala. Danas sam izabrala ovog, a sutra u drugog, a dete i majkase ne biraju.

A sad ujmo ta povodom ovog kau Biblija i crkveno Predanje. Dakle, otvaramo prve glaveknjige Postanja: "Zato e ostaviti ovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepie se kenisvojoj, i

bie dvoje jedno tijelo"(1 Mojs. 2, 24). Jojednom ujte: "Bie dvoje jedno tijelo." Zapamtimoove rei i razmislimo o tome ta one znae. ta znai postati jedno telo? Pogledajte me. Imamdve ruke. Niko se nee usuditi da kaeda imam jednu dugaku ruku s dva kraja. Imam dve noge.Ali dve ruke i dve noge ine jedno telo. Zamislimo da leva noga kaedesnoj: "Sad u ja da idemna desno, a ti idi levo, dosadilo mi je da se mlatim s tobom svuda, hou makar malo da idemsama." Jasno je da ove rei vie podseaju na buncanje ludaka. Ili, pretpostavimo da je leva noganagazila ekser i ozbiljno se povredila, a desna joj kae: "ta nabola si se? Bolje bi ti bilo dagledakud ide, sad idi kako zna!" To nije mogue. Jasno je da e ako se jedna noga slomila,druga prosto nositi teinu celog tela, trpee dvostruko optereenje. Ako se jedna ruka razbolela,druga e prosto raditi dva puta vie. Svaki bol jednog organa prenosi se na ceo organizam.

Isto treba da bude i u porodici. Kad mudoes posla umoran i nervozan, enatreba da progutauvredljive rei, koje su izletele na njen raun. Ako je enadola s posla umorna mutreba mirnoda ode u kuhinju, da opere sudove ili ve. Mui enasu jedno telo.

Jojedno vanopitanje za sve. U crkvi postoji jasan sistem za raunanje stepena srodstva. Naprimer, izmeu majke i deteta je prvi stepen srodstva, izmeu unuka i bake je drugi stepen,izmeu brata i sestre takoedrugi. Stepen se odreuje brojem uzlaznih i silaznih linija dozajednikog pretka. Odgovorite mi da bih video da li vam je jasno: koji je stepen srodstvaizmeu ujaka i bratanca?.. Trei? Dobro, znai sve vam je jasno. A sad sledi samo pitanje: tamislite, koji je stepen srodstva izmeu muai ene? Dakle, sluam vae odgovore.

"Drugi... Nema nikakvog... Trei... Prvi..."

Da, varijanti ima mnogo.Najbliitanom odgovoru su bili oni koji su rekli da stepen srodstvanije nikakav, ili da nema uopte nikakvog stepena. Samo mi objasnite ta ste imali u vidu? Dasuprunici kao da nisu roaci uopte, odnosno oni su beskonano dalekiu smislu srodstva iliobrnuto - oni su beskonano bliski,odnosno imaju nulti, najvii stepen srodstva? Jasno je damislite da je stepen srodstva izmeu njih beskonano dalek.

A Crkva kaeda je stepen srodstva izmeu muai enenulti. ta to znai? A kakav stepensrodstva je izmeu mene i moje noge? Nikakav! Ona je moja, ona je deo mog tela, moja noga i janismo roaci, mi smo jedno telo. Dakle, moja enaje deo mene, a ne moja roaka. I prilikom

raunanja stepena srodstva veza izmeu muai enese ne rauna. Na primer, izmeu moje enei mog brata je takoedrugi stepen srodstva, kao i izmeu njega i mene.

Pravoslavna Crkva je uvek znala da je muroenijiod sina, da je enaroenijaod kerke. Tonam samo danas nije jasno. A pre sto ili dvesta godina to je znao svaki seljak. Kad bi odjednomenahtela da napusti muai da se vrati svojim roditeljima, oni je prosto ne bi primili. "Imamua, idi i vrati se! Ako si otila od mua, ne elimoda znamo za tebe!"


Pre dvesta-trista godina razvod je bio apsolutno nezamisliv. Prosto ovo nikome nije moglo da

padne na pamet. Zato je to bilo nezamislivo? Pokuau da objasnim. Zamislimo neku mamukoja gaji dete. Godinu dana je sve lepo, dete je milo. Dve godine - prva iskuenja, tri godine -problem je vevei, ali je jouvek podnoljiv, sa sedam vepostoje ozbiljni problemi, a s devetmama izjavljuje: "Neto je moj siniprestao da mi se svia. Nekako je izmakao kontroli, poeo

je da biva drzak, loe ui. Koliko se moetrpeti? Dosta! Dosadilo mi je! Sutra idem u optinu dase razvedem. Takav sin mi ne treba!" Shvatamo da je tako neto nezamislivo. Nije moguerazvesti se od sina! A zato je mogue razvesti se od mua? Danas je namoral pao toliko dasuprunici lako ostavljaju jedno dugo. Ali to jonije granica pada. Ako se stvari nadalje takobudu odvijale ljudi e se uskoro rastajati od svoje dece. Na primer, danas postoji pojava koja senaziva razusinovljenje kad suprunici koji su usvojili dete posle izvesnog vremena ovo detedovode nazad i kau: "Dosta! Dosadilo nam je! Vie ne moemoda se muimo s njim." Postojiak sluaj kad je dete koje je usvojeno s 3 godine vraeno kad je imalo 15 godina. Za 12 godinaroditelji nisu uspeli da zavole dete. A koliko danas ima naputene dece pored ivih roditelja, kojeje babriga za roenu decu? Situacija pomalo podsea na godine posle revolucije, kad jepostojao ogroman broj naputene dece, koja su se pojavila ne toliko usled graanskograta koliko

usled sluajnih veza posle ukidanja crkvenih normi za stupanje u brak.

Ranije je u ljudskim glavama sve bilo na svom mestu i ljudi su znali da je razvoditi se od muaili enejogore nego se razvoditi od sina ili kerke. Jer, ako se jedna noga razboli i ne moedaide, mi ne trimo kod hirurga: "Doktore, odsecite mi nogu to pre, stao sam na ekser."Pokuaemo da je leimo svim silama, i samo u sluaju da je nogu zahvatila strana bolest (naprimer, gangrena) odluujemo se na operaciju da se bolest ne bi proirila na ceo organizam. Istotako je i s razvodom - svim silama smo dunida pokuamo da sauvamo porodicu i tek kad ovanada nestane i nastane opasnost da e na primer, pijan mupovrediti sina ili ga uvui u svojestrane grehove - samo onda se moemoodluiti na razvod.

Dakle, brani drugovi postaju jedno telo. I pravi muvoli svoju enu vezbog toga to je onanjegova ena, zato to su jedno telo. Naravno, ako enaima joneke izvanredne crte karaktera toje prosto divno. Meutim, ak i ako ih nema dobar mue svejedno voleti enu.

Skreem vampanju na to da kad govorim da su suprunici jedna plot to nije prosto neka lepaslika, vese sve to deava zaista, i sve to se dogaas jednim od suprunikaodraavase nadrugom. Ako suprunici pokuavaju da uz pomoBoiju savladaju sva iskuenja koja nastaju uporodinom ivotu kroz izvesno vreme e potpuno realno osetiti da su postali jedna plot.

Svi smo mi, verovatno mnogo puta sluali prie kao to je sledea. Majka prati svog sina uvojsku. On, na primer, sluiu mornarici, na hiljadu kilometara od svog rodnog doma. Ali, eto,

sinu se dogaaneka nesrea i majka, bez obzira na ogroman prostor koji je deli od sina svojimsrcem osea njegovu nesreu. Dakle: Gospod moeda daruje branim drugovima takvu blagodatda oseaju jedno drugo jojae nego majka svoje dete. Ako enaalje u vojsku voljenog muaidragog sina, muae oseati jae. Ponekad od starijih suprunika, koji su ivotproiveliuvernosti moeda se uje sledee: "Eto, kaemsupruzi to i to, a ona mi odgovara da je upravo otome razmiljala." Kod vernih branih drugova se ne pojavljuju samo jedinstvena oseanja, veimisli i elje.


Jednom mi se desila sledea stvar. Stajao sam na peronu na kojem skoro da nije bilo ljudi i poredmene je prolo nekoliko mukaraca meni nepoznate nacionalnosti. Glasno su razgovarali nasvom jeziku, koji mi se uinio vrlo milozvunim. I tu se u meni rodila eljada saznam: a da li jetako milozvuan naruski jezik? Meutim, nikako nisam mogao da ocenim zvuanje maternjegjezika i neoekivano sam shvatio zbog ega. Nikako ne mogu da ujem melodinost maternjeg

jezika zato to vie ne ujem samo zvuke, veodmah ujem smisao rei. Moese oceniti samomelodinost tuegjezika, iji smisao ne shvata. Melodinost je jedino to moeda se shvati nanepoznatom jeziku. Isto se deava i s ljudima. Dok je ovek za tebe tujedino to moedauoiu njemu je njegova spoljanjost. Setimo se: "ovek se doekuje po odei, a ispraa popameti." Bliske, roeneljude nikad ne ocenjujemo po njihovoj lepoti. Mi odmah vidimo kretanjenjihovih dua. Prvi znak toga da smo zavoleli oveka jeste to da prestajemo da primeujemonjegovu spoljanjost.

Prvi put sam se s tim da u ljubavi spoljanjost ne igra nikakvu ulogu sreo jou koli. Jednom meje u goste na roendanpozvao drug iz razreda, kojeg sam znao samo iz kole, a u njegovu kuusam doao prvi put. Bio sam zapanjen kad sam video njegove roditelje. Otac je bio pravi lepotan,

a mama je po mojim tadanjim merilima bila vrlo runa, gotovo nakazna - debela, mala, punihusana. Gledao sam ih i nisam mogao da shvatim kako je tako lep mukarac mogao da se oenitakvom enom. Dobro, kad se oenio, bila je lepa, ali kako sad moeda ivis takvom enom?!Tek mnogo kasnije sam shvatio da kad ovek voli nekoga on skoro da ne primeuje spoljanjost ine pridaje joj onakav znaaj kao ranije. Kao to obino prosto ne primeuje da li je lepa njegovamajka, kao to ne primeuje da li je lepo njegovo dete ili da li je lepa njegova sestra. A ako iprimeuje, to nimalo ne utie na odnose s ovekom.

ovekova spoljanjost je mutno staklo. Iz daljine vidisamo staklo, a ne moeda raspoznatase nalazi iza njega. Ali kad se zagledakroz ovo staklo, vidisamo ono to se nalazi iza stakla, asamo staklo vie ne vidi.

Trei. Hteo bih da istaknem jojedno svojstvo istinske ljubavi. To jespremnost nasamoportvovanjeili kraeportvovanost.

Prava ljubav je nezamisliva bezportvovanosti. Ali, ta je to? Za poetak mi prvo odgovorite napitanje: da li je samoubistvo samoportvovanje? Na primer, ovek je nekome izjavio ljubav i bioje odbijen. ivotje izgubio smisao. ovek daje svoj ivotza ljubav. Da li je tosamoportvovanje? Ko smatra da je odgovor "da" neka podigne ruku. Sad oni koji smatraju da jeodgovor "ne". Vidim, veina se ne slaes tim da je samoubistvo samoportvovanje. Zaista,samoportvovanostje kad se ovek odrie neeg svog, ponekad ak i ivota, ali obavezno ovoini radi drugog oveka. A u samoubistvu, na primer, zbog neuzvraene zaljubljenosti, prisutno

je neto drugo: "Svima u pokazati kako mnogo patim." U samoubistvu nema brige za drugog,od samoubistva drugima nikad ne biva bolje, svimblinjimaono donosi samo patnju.Samoubistvo ovek ini radi sebe.

Sad u navesti nekoliko ilustracija za temu samopotvovanostida bih pokazao kakva ona biva.

Ponekad samoportvovanostpredstavlja veliki, odluujui korak. Na primer, moja supruga jezavrila kolu za dirigente (ona je dirigent - rukovodilac crkvenog hora). Nekoliko godina se


spremala da postane dirigent, dugo se kolovala, bila je puna planova o tome kako e osnovatihor, kako e se baviti decom parohijana vaspitavajui budue pojce za hor odraslih itd. Kad smopoeli svoje sluenjeu Taldomu svi ovi planovi su postepeno poeli da se ostvaruju. Meutim,ivotide dalje. Rodilo nam se prvo dete, onda drugo, zatim tree. I tu se veotro postavljapitanje: ta da se radi?Najvanijeslube, kad horom treba da upravlja najiskusniji ovek su u

subotu i nedelju. ak i kad bismo hteli da damo dete u vrti, svejedno nita ne bismo reili, jer uove dane vrtii svejedno ne rade. Nismo imali bake koje bi stalno iveles nama. Popadija jemorala da izabere: ili na nekoliko godina ostavlja hor ili treba traitidruga reenja koja binajverovatnije bila na tetu dece. Naravno, ona ostavlja hor, ali iza ovog "naravno" stoji jakomnogo toga. Rei sebi: "Od dananjeg dana ti nisi dirigent, ti si sad - majka," i potisnuti u drugiplan ono to je dugo godina bilo u prvom nije nimalo lako. oveku nije lako da vidi drugog kakozauzima njegovo mesto, da vidi njegove greke, a nema mogunosti da ih ispravi. Naravno, joje teene negodovati pritom u sebi.

Meutim, to je primer oiglednog samoportvovanja- odricanje od svog prizvanja. ivotse popravilu sastoji od sitnijih ispoljavanja naegportvovanja. Ceo dan otac porodice je stajao pored

struga i razmiljao samo o tome kako e doi kui i odmoriti se ispred televizijskog ekranagledajui finale u fudbalu u kojem igra njegov omiljeni klub. Otvara vrata dolaze i kui i..."Dragi, idi, molim te, po hleb dok ja ispeem pile, zatim izbaci ubre, kanta je veprepuna idovedi LJoku iz vrtia." Sve ove stvari stieda zavri pet minuta pred kraj utakmice, astegnuvi srce propustiti skoro celu utakmicu i uiniti sve to je potrebno za porodicu je takoesamoportvovanost. Od ovakvih svakodnevnih "sitnica" se sastoji porodini ivot.

Sad, kad smo se malo razabrali s terminologijom i kad sam pokuao da objasnim tapodrazumevam pod reju "ljubav" potrudiu se da dam definiciju ljubavi izmeu mukarca iene. Naravno, ona e biti jednostrana, nepotpuna, ali je treba dati. Dakle, ljubav suprunikajejedinstvo dvoje ljudi, koje se raau braku i gaji u toku 10-15 godina zajednikog ivota. Piem

ovu definiciju na tabli.

Nije mogue stupiti u brak iz ljubavi!


1. egoizam 1. vena

2. zaljubljenost u neto 2.voli ni zbog ega

3. vatrenost oseanja 3.portvovanost


LJubav je jedinstvo dvoje ljudi, koje se raau braku igaji u toku 10-15 godina

zajednikog ivota.

Uz ovakvu definiciju ljubavi mislim da niko nee imati nita protiv onoga to je reeno napoetku naeg razgovora. Stupiti u brak iz ljubavi je u principu nemogue, jer se ljubav raasamo u braku, tek posle stupanja u brak, i tek nakon dugih godina se ispoljava sa svom silinom.

Mi u zemlju bacamo seme jabuke i ne dolazimo da beremo plodove kroz mesec dana, venekoliko godina gajimo drvo i tek onda oekujemo plodove. Plodovi ljubavi se takoeneepojaviti odmah, jer je ljudska dua mnogo komplikovanija od biljke. Ne doivisvako drvo dapone da raaplodove, mnoga uginu. Danas se 60% porodica raspada, ne donevi nikakve

plodove osim naputene dece i ranjenih dua.

S im porodica moeda se uporedi? Zamislimo dva kamena - otra i vrsta. Dok ne dou u dodirsve je naizgled dobro, niko nikoga ne dira, ali stavimo ih u daki tresimo jako i dugo. Moguesu dve varijante razvoja dogaaja: ili e se kamenje izbrusiti i vie nee ranjavati jedno drugo, ilise nee izbaviti svojih otrih ivica i tada e se dakpocepati i kamenje e izleteti iz njega. Dakje porodica. Ili se suprunici uz pomo"sitnih" samoportvovanjabruse ili e se razleteti u zlobijedno protiv drugog.

Ogroman broj razvoda se deava 2-3 godine nakon stupanja u brak. ovek je razvodei seubeen: "Kakva naopaka ena(mu) me je dopala! A govorila je da me voli! Kako mi je samo

palo na pamet da se oenimnjom!" I ovek ne shvata da jonije bilo ljubavi, postojala je samozaljubljenost. Za ljubav je trebalo joda se bori. Prosto niko od suprunikanije hteo da se izbavisvojih otrih okova. ovek stupa u novi brak, a tamo se nastavlja isto to je bilo u prvom. Onsvojim otrim ivicama ranjava novu suprugu, a ona, se ranjena, ljuti i ranjava zauzvrat muasvojim otrim ivicama. I mukarac naivno smatra da je opet dobio lou enu, a sam ne vidi svojenedostatke.

Meutim, neto najudnije se deava posle 10-15 godina. Prvobitno bruenje u toku prve 2-3godine nije maksimum jedinstva koje moeda se rodi iako mnoge porodice ostaju upravo naovom nivou. eleobih da ne zaboravite glavnu tajnu braka i ljubavi: dvoje postaju jedno telo.Ako suprunici iz sve snage budu savladavali sva iskuenja i dostojno nosili svako breme

branog ivotaposle 10-15 godina ova dva kamena se slivaju u jedinstven kamen koji se nemoerazdvojiti nikakvom silom.

I poslednje. Upravo sam dao definiciju ljubavi u kojoj se kaeda ljubav treba gajiti 10-15godina. Svako od vas moeda pita: "A da li vi sami zaista volite?" Ovde moram da priznam:"Supruga i ja u braku ivimotek 6 godina. Po svojoj definiciji ne mogu da se pohvalim time dasam vedostigao savrenu ljubav u svojoj porodici." Jojedna ilustracija kojom u zapravo izavriti dananji razgovor.


Kuhinja. Sedimo moja popadija i ja za stolom jedno preko puta drugog. Kaike i viljuke namstoje na susednom stolu. Da bih uzeo kaiku treba da ustanem, nainim pet koraka i vratim se namesto. Da bi moja supruga uzela kaiku treba da ustane, da uini jedan korak i da se vrati. Menije potrebna kafena kaiica. Naravno, neu sam da je uzmem. Nipoto! Ja treba da nainim desetkoraka, a supruga samo dva. Molim je da mi da kaiicu. Ona ustaje i ide po kaiicu. I tek tada

shvatam da je popadija veu poslednjem mesecu trudnoe, da se umorila u toku celog dana sdvoje druge dece, da je ova trudnoa uopte bila teka i da joj je bilo teko ak i da ustane odstola, a ja, zdrav ibezbrian, ekam da mi donese kaiicu. Naravno, razumom sam shvatio dasam postupio ravoi vie to neu raditi, ali da sam dostigao savrenstvo u ljubavi, ja bih prostostalno oseao njenu bol, ne bih prosto znao svojom glavom nego bih je oseao svojim telom i nebi mi ak ni palo na pamet da je zamolim za neto.

Navika ili ljubav.

Jednom sam u nekom razredu uo pitanje: "Eto, kaeteda se ljubav gaji 10-15 godina. A modase za ovih 10-15 godina u ljudima prosto raanavika da ivezajedno, i to uopte nije nekaposebna ljubav?" Pitanje je vrlo dobro. ak i Gogolj u svojim "Starovremskim veleposednicima"oseanje izmeu Pulherije Ivanovne i Atanasija Ivanovia ne naziva ljubavlju, veprostonavikom. Meutim, ini mi se da Gogolj to ini namerno, kao da nas pita da li se slaemosovom definicijom - "navika". Meutim,paljivitalac e kod Gogolja videti aluziju na to da samautor ovo nije smatrao navikom. Gogolj kaeda je posle smrti supruge Atanasije Ivanoviodavao utisak oveka koji je izgubio nogu, odnosno koji je izgubio deo svog tela, svoje ploti. Aja bih kratko odgovorio na sledei nain. A zar je kad majka na hiljadu kilometara osea nesreu

svog sina to uslovljeno navikom? Ne, ovde je u pitanju neto vee od navike.

Naravno, veina branih parova zaista ivi"po navici" i njihova vezanost je uslovljena samotime to su se toliko izbrusili za mnogo godina da im je veprazno i dosadno da ivejedno bezdrugog. Ali, ne treba nikad da zaboravite da postoji prava ljubav koja je iznad navike. Kad dvadrveta rastu jedno pored drugog i isprepletu se - to je jedno. Da, ako se posee jedno drvo drugomoeak i da padne bez uobiajenog oslonca. Ali kad su se dva drveta srasla i kroz njih tee vejedinstveni sok - to je potpuno drugo. Ona se bezbolno ne mogu razdvojiti.

Vesam govorio da ruski jezik krije u sebi mnogo mudrosti. ta oznaava re"srea"? Polazeiod etimologije ove rei srea oveka se sastoji u tome to on ne ivisam. "Srea"[1]je

"sauestvovanje" u drugom ivotu. "Ja sam deo tebe, a ti si deo mene. Mi smo deo jednodrugog." ovek koji nikoga ne voli je beskonano usamljen i nesrean. Setite se pesme"Silencium" Tjuteva:

uti, krij se i taji
http://svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot03.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot03.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot03.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Porodica/JednomZaCeoZivot/JednomZaCeoZivot03.htm#note1


I oseanja i mate svoje -

Neka u duevnoj dubini

Oni izlaze i zalaze

Nemo, kao zvezde u noi -

Divi im se i uti.

Kako srce da izrazi sebe?

Kako drugi da te shvati?

Hoe li shvatiti zbog ega ivi?

Izreena misao je la.

Eksplodirajui uzmutievrela,

Hrani se njima i uti.

Umej da ivisam u sebi -

Postoji itav svet u tvojoj dui

Tajanstveno-udesnih razmiljanja;

NJih e zagluiti spoljanja buka,

Dnevni e ih rasterati zraci, -

Sluaj njihovo pojanje - i uti!

Tjutev je vrlo precizno opisao stanje usamljenosti. Ova pesma je vapaj nesrenog oveka.Nesrenog u smislu da je postao svetsan svoje apsolutne usamljenosti: "Izreena misao je la!"Zaista, optenje na nivou rei je lano, duboko izvrnuto optenje. Reima se nikad ne moguizraziti sva dubina oseanja, sve nijanse doivljenogoseanja. Potpuno unikalno stanje oveka seprenosi nekom reju zajednikom za sve, odnosno prenosi se upravo ovaj zajedniki pojam, a nesamo stanje ili oseanje oveka. Zato postoji tako mnogo vrsta umetnosti? ovek elida izrazi


sebe reima. Meutim, reima se mnogo toga ne moepreneti. ovek poinje da se izraavamuzikom, ali ni zvucima ne moesve da se izrazi. On poinje da crta, ali su i ovde mogunostiograniene. I tako dalje. Sve su to pokuaji da se probije kroz osuenostna usamljenost.

Meutim, ipak ova pesma u sutini nije u pravu - ovek ima mogunost da prevlada ovu

usamljenost. "Dvoje jedno telo..."- ovim reima se ukida naa osuenostna samou. LJudi kojise meusobno vole (ne koji su zaljubljeni, veupravo koji se vole) poseduju sreu, jer se njihovedue nalaze u posebnom jedinstvu kad su oni deo jedno drugog. Oni mogu da ne opte reima,jer mogu da gledaju na svet oima drugog, da oseaju ista oseanja koja obuzimaju drugog.

Prva ljubav

Svi smo mi verovatno mnogo puta uli da prva ljubav zaborava nema i da ostavlja trag za ceoivot. ta je to prva ljubav? ta je u njoj tako udno i nezaboravno?

esto se iza jedne iste rei kriju razliite pojave. U ovom sluaju treba rei da postoje razliiteprve ljubavi, od veoma dubokog i istog oseanja do glupe i trenutne oparanosti. I u jednom i udrugom sluaju prva ljubav se zaista ne zaboravlja i ostavlja dubok trag. Setivi se definicijeljubavi i zaljubljenosti, treba, naravno, precizirati da prva ljubav jonije ljubav, vesamo prvaozbiljna zaljubljenost, prvo oseanje ljubavi koja se raa. Upravo oseanje ljubavi, a ne samaljubav, jer sama ljubav nije oseanje, vestanje dve due. Zaljubljenost je upravo oseanje.

A ta je posebno u prvoj ljubavi? Odgovor je vrlo jednostavan: pre svega to to je to oseanje

prvo. Sve to se dogaaprvi put uvek ostavlja dubok trag.

Nikad niste primetili da put kojim idete prvi put uvek izgleda duinego kad njime idete drugi,trei ili dvadeseti put? Vrlo dobro se seam kako sam jednom zakasnio na elektrini voz i da nebih ekao sledei stojei na jednom mestu reio sam da se proetam u pravcu puta koji nisampoznavao. Iao sam lagano, razgledajui sve to sam video na svom putu. Pomalo sam sezaboravio razgledajui put i onda sam se setio da treba da se vratim. Ali, o uas! Otiao sam vrlodaleko, kako mi se inilo, najmanje dva kilometra, a do elektrinog voza mi je ostalo svega desetminuta. Brzo sam poao nazad i na svoje uenjeotkrio sam da je do stanice bilo svegasedamsto-osamsto metara. Kad ovek nekuda ide prvi put kao da sam prostor i vreme razmaknusvoje okvire. Zbog koliine utisaka koje sam stekao na ovih osamsto metara put mi je izgledao

dugaak par kilometara, zato to novi put donosi mnogo novih utisaka. Ponekad ovek zapanjenboravkom na nekom mestu moeiskreno da kae: "Bio sam tamo itavu venost." Obini radnidani proleu brzo i neprimetno, a neki vanidogaajiostaju u seanju do najsitnijih detalja.

Kad se ovek prvi put ozbiljno zaljubi on prolazi kroz itav niz otkria i potresa koje menjajunjegovu predstavu o ivotu. U ivotu nee biti mnogo ovakvih promena. Ono to je bilo u prvojljubavi nikad vie nee moi da se ponovi.


Kad sam prvi put seo za volan automobila samostalno bez instruktora, prvi put sam osetio da me

kola sluaju, da u njima postoji zapanjujua moi sva ova sila je u mojim rukama. Kojombrzinom sam vozio prvi put? 40-50 km na sat. Malo kasnije, kad sam se ohrabrio - 70 km na sat.Ali sam zapamtio ovu prvu vonju iako sam kasnije na stotine puta vozio i brzina od 70 km nasat mi izgleda kao brzina kornjae. Oseaj moi je postao trezveniji i ovek vezna sve prilino

ograniene mogunosti automobila. Nikad vie neu moi da ponovim ista oseanja, jedino akone probam da letim avionom.

Ovde se otkriva jojedna vrlo vanaistina. Prva ljubav se po pravilu brzo gasi. Oseanja koja sujojue potresala oveka brzo postaju uobiajena i ini nam se da ljubav odlazi. Navika je onoto esto ubija prvu ljubav. elelibismo da intenzitet utisaka ostane isti, ali tako ne biva.Oseanja blede, a mi se onda razoaramo. Zaljubljenost se u veini sluajeva zavrava upravoovako: razoarenjem i rastankom. Nije sluajno da sama sintagma "prva ljubav" venekakoalosnoukazuje na to da posle prve obino sledi druga, zatim trea itd.

Podsetiu da je prva ljubav oseanje ljubavi koja se raa. S im ovo oseanje moeda se

uporedi? Pretpostavimo da ste imali saobraajnu nesreu,povreeniste i cele godine ste lealiubolnici, jer niste mogli da hodate. I sad oseate da se oporavljate. Radosni ste zbog oseanja daete ubrzo moi da hodate. Oseanja vas preplavljuju. Ali, evo, ustali ste i veitav mesec danahodate. Da li ete oseati istu takvu plimu oseanja i da li ete se radovati svakom koraku? Tekoda je tako. Sad je za vas obina stvar da hodate. Na primer, kakvo romantino oduevljenje moeda izazove to to ete otii do toaleta? Isto tako je i u ljubavi. Dok si samo zaljubljen oseanja tepreplavljuju. A kad vevoliulnost nestaje, poinje svkodnevni ivot, ali ljubav ostaje. Hoda?Znai, ne liina bolesnika koji lei, ti si drugi ovek. Zavoleo si, znai, vie ne liinazaljubljenog, sve je drugaije, ti si drugi ovek.

Iako sam tako bez patosa govorio o prvoj ljubavi (eto, prva je pa se pamti) eleobih da upitam:

"Modau prvoj ljubavi postoji joneka duboka tajna?" Da, postoji i ona se sastoji u tome toprvo oseanje biva vrlo isto i svetlo. Ovu istotu treba ceniti, ona se takoevrlo teko moeponoviti. Kad ovek pije vodu iz izvora ona je prvi put ista i nezamuena. Ali, kad jednomdodirnemo izvor mi emo ga sigurno zamutiti i da bismo se napili iste vode drugi put nam trebajako mnogo strpljenja.

Navikli smo se na misao da e "nas ljubav iznenada pogoditi kao grom iz vedra neba kad gaovek uopte ne oekuje". U stvari, ovek treba da ume da uva svoja oseanja, odnosno da ihuva od sluajnog uzbuenjakoje moeda zamuti ist izvor nae due. Veina ljudi sezaljubljuje lako i bez razmiljanja, olako gubei dar koji nam je dat - isto i svetlo oseanje prveljubavi. Upravljanje sopstvenim oseanjima je teko, ali je mogue. I vrlo je opasno lako se

prepustiti prvom sluajnom zanosu. Za one koji su uspeli da sauvaju svoja oseanja prva ljubavje vrlo duboko i ozbiljno oseanje koje moeda preraste u istinsku ljubav u braku. Brak u kojemje prva ljubav za ceo ivotostala jedina bie najsreniji. ta moebiti bolje za brak nego kadprolost suprunikanije oskrnavljena nikakvim sluajnim vezama, zanosima ilizaljubljenostima?

Setimo se zato se Tatjana zaljubila u Onjegina. Pukin vrlo tano opisuje ovu zaljubljenost:


Vreme je dolo, ona se zaljubila.

Kao zrno koje je u zemlju palo

Koje je oiveo proleni oganj,

Odavno je njena mata,

Izgarajui od nenostii enje,

udela za hranom sudobnosnom;

Odavno je enjasrca

Pritiskala njene mlade grudi;

Dua je ekala... bilo koga...

Dakle, Tatjana je u svojoj uobrazilji odavno stvorila neki lik i zato se zaljubljuje praktino uprvog mladia na kojeg je naila. Pritom Pukin vrlo jasno objanjava razlog ovakvog Tatjaninogstanja:

Rano su poeli da joj se sviaju romani;

Oni su joj bili sve,

Zaljubljivala se u prevare

I Riardsona, i Rusoa...

A sad, kad je srela Onjegina, sva njena mata i uobrazilja su bile usmerene na njega:

S kakvompanjomona sada

ita slatki roman,

S kakvom ivomoparanou


Pije sablanjivu obmanu!

Srenom silom matanja

Oivelasazdanja,

LJubavnik Julije Voljmar,

Maled-Adel i de Linar,

I Verter, muenik nemirni,

I neuporedivi Grandison,

Od kojeg se nama spava -

Sve se za sanjarku nenu

U jedinstvenu sliku obuklo,

U samog Onjegina slilo.

Dakle, dragi mladii i devojke, uvajte svoja oseanja, uvajte svoju duu od sluajnih zanosa,ne traiteljubavne avanture, ne itajte ljubavne romane, ne gledajte prazne serije, ne zanosite sezapadnim ljubavnim melodramama. Strpljivo ekajte svoje pravo duboko oseanje i tada postoje

veliki izgledi da e vaa prva ljubav postati prvi odbljesak osvita prave ljubavi koja dolazi.

LJubav na prvi pogled

Postoji pojam "ljubav na prvi pogled." Meutim, ja bih rekao da je to strano - zaljubiti se odmahposle prvog susreta. Zaljubiti se posle prvog susreta znai pokrenuti u svojoj dui ogromanmehanizam razliitih oseanja: dozvoliti sebi matalaki zanos, prepustiti se uobrazilji i

fantazijama, pritom e se ispostaviti da je vaa dua u vlasti sve jaeg oseanja. Zaljubljenost jepoput droge: to je vie uiva, tim vie je eli.

Gde je garancija da onaj ko je pokrenuo ovaj sloenipsiholoki mehanizam posle prvogovlanog pogleda nee pokrenuti ponovo isti ovaj mehanizam posle istog ovakvog prvogpogleda, samo drugog oveka?


LJubav na prvi pogled je primer kako ovek ne ume i ne elida uva svoju duu, primeroigledne rasputenosti. ta moebiti nerazumnije nego troiti svoje duevne snage na ko znakoga? Krajnje je opasno ovako se zaljubljivati. Posle nekoliko takvih zaljubljenosti (a njih esigurno biti nekoliko) dua e biti opustoena. Da ne bi bilo greke posle prvog pogleda treba dabude i drugi, i trei, da bi ovek mogao da proveri svoj prvi utisak.

Izjavljivanje ljubavi

U izvanrednom filmu o ivotu porodice s mnogo dece "Jednom posle dvadeset godina" postojiscena u kojoj suprug posle dugo godina zajednikog ivota, nakon to se u njihovoj porodicirodilo desetoro dece prvi put izjavljuje svojoj eniljubav. A pre toga su oni iveli, voleli su sebez ikakvih ljubavnih izjava. ini mi se da su autori filma to vrlo dobro uoili: istinskoj ljubavi

nisu potrebne izjave. Ja bih ak dozvolio sebi da kaem: izjavljivanje ljubavi je znakzaljubljenosti, a ne ljubavi. U principu to je i jasno, jer se ljubav izjavljuje pre braka, a po ranijedatoj definiciji ona se raatek u braku. Zaista, ljudi izjavljuju ono ega jouvek nema. A i samareenica "Ja te volim," veodaje svoju neistinu. Tamo gde postoje pojmovi "ja" i "ti" jonemaljubavi. LJubav poinje od pojave pojma "mi".

Ovo izgleda paradoksalno, ali je injenica da se upravo ljudi koji se zaista vole ne udvaraju jednodrugom kao to to ine zaljubljeni. Odnosno, oni unutranje postajublii, a ima sve manjespoljanjih ispoljavanja ljubavi. Naravno, veina muevane poklanja enamacvee zato tooseaju da su s njima jedno telo, veprosto zbog nedostatkapanjei brige. Ali suprunicima kojise vole nije potrebno ispoljavanje brige u odreenedane, poto je oni iskazuju svakodnevno, po

24 sata dnevno. Ako mupoklanja enicvee za 8. mart i vredno pere sudove tog dana tonaizgled nije loe. Ali ako 9. marta bude leaona kauu, jasno je da je njegova briga prividna. Aako suprug koji svakodnevnopomaesupruzi u kunim poslovima ne pokloni ogroman buket za8. mart, vesamo skroman i jeftin, ona se verovatno nee uvrediti. Izjavljivanje ljubavi pritomtakoenee biti potrebno. Ono se zahteva tamo gde nema oseaja istinske bliskosti i da drugastrana ne bi poela da sumnja, verovatno joj treba posvedoiti svoju ljubav.

Mada, nisam basasvim u pravu. Izjave ljubavi takoestalno zvue meu suprunicima koji sevole, samo to ovek ne moeodmah da ih uje. Ispriau dogaaj, a vi mi odgovorite: u kojemtrenutku se ovde ula izjava ljubavi? Mladi par je doao u goste. Kad su domaini izali natrenutak supruga odjednom sluajno zakai omiljenu vazu domaina i ona se s treskom razbija.

Zabrinuti domain uri da vidi da se nije sluajno razbila njegova vaza. "ta se desilo?" pitasupruga. "Oprostite, razbili smo vau omiljenu vazu," odgovara mu. Da li ste ovde uli izjavuljubavi? A ona je bila. Ko se dosetio? Tano! Suprug je rekao: "Mismo razbili," a ne "Ona jerazbila". U ovom "mi" se i sastoji izjava ljubavi. Ma ta da se desi, to se deava nama, i suprugkoji voli nikad se nee odrei svoje ene: "To smo mirazbili."

Meutim, izjava ljubavi je uvek bilo i bie, i ne samo to, one su krajnje potrebne - jer udno jestupiti u brak bez izjavljivanja ljubavi. Meutim, izjave se razlikuju. U prolim vekovima izjave


uopte nisu bile kao danas. A i to esto nisu bile izjave ljubavi koliko ponuda za stupanje u brak:"Volim vas, udajte se za mene." Jer uvek su se nudili ruka i srce. Nudei srce ljudi su samim timgovorili da vole, a nudei ruku, samim tim su govorili o venanju. Zato to se upravo za vremevenanja ruke suprunikanekoliko puta sjedinjuju u znak njihovog branog saveza. Dakle,pravilno izjavljivanje ljubavi istovremeno pretpostavlja ponudu za stupanje u brak, u kojem e

ova ljubav rasti. Izjavljivanje ljubavi jeste izjavljivanje spremnosti oveka da voli, spremnosti dauini ozbiljan korak, da stupi u brak, da snosi odgovornost za sudbinu drugog oveka.

Meutim, danas se esto sve odvija drugaije. Pred oima mi je sledea slika. Momak i devojkastoje u haustoru zagrlivi se (danas se grle mnogo pre meusobnih priznanja i uopte izjavljiva osvojim oseanjima), i tada sledi izjava, koja se izgovara apatom, u uzbuenju zbog rei koje seuju: "Volim te." Odgovor: "I ja tebe volim." Posle ovoga kao u klasinim zapadnim filmovimasledi, dug, otegnut poljubac. I to je sve! Time su sve izjave zavrene, oboje zaljubljenih susreni.

Komentar za ovo je najprostiji: nita zajedniko s pravim izjavljivanjem ljubavi ovo dejstvo

nema. Iako srce drhti i rei se od uzbuenjaizgovaraju s naporom, ovo nije izjava ljubavi.Zapamtimo, ako nakon izjave ljubavi ne sledi ponuda za brak, reenica "Volim te" se moeprevesti na sledei nain: "Zaljubljen sam u tebe do uiju, dozvoli mi da se ljubim s tobom."Radi se o tome to je ljubiti se zanimljivije nego se prosto grliti. Ali ljubiti se bez izjavljivanjaljubavi nekako nije bapristojno. Zato se i izgovaraju rei ljubavi. Meutim, podseam vas, nevarajte se ovim izjavama, one ne vrede prebijenog cvonjka ako ovek ne nudi svoju ruku na kojubiste mogli da se oslonite. Ako nema ponude za stupanje u brak to znai da je pred vama ovek upotrazi za ljubavnim avanturama koji prosto elida iskusi nova oseanja, koji elida se vaiodnosi dalje razvijaju, ali ne elida odu predaleko i da se stvar zavri brakom.

NAPOMENE:

1. U pitanju je igra rei. Srea se na ruskom kaes-ast'-je, ast' znai deo. Izvesnaanalogija bi mogla da postoji sa srpskim jezikom ako se ima u vidu da je koren rei sreasret-, odnosno susret dve linosti.

Beseda 2


Kako stupiti u brak?

Vrlo je komplikovano pravilno stupiti u brak. Izbor suprunikatreba da se uini jednom za itav

ivot. U idealnom sluaju ovde ne bi trebalo da bude promaaja. Ali, radi se o tome to nemametode koja bi garantovala da nee biti greaka. ak bih rekao sledee: brak je uvek rizik, brakje uvek iskorak zatvorenih oiju.

Prilikom stupanja u brak ovek se susree s odreenimparadoksom, s dva nespojiva uslova, kojautiu na izbor. Evo u emu se sastoji paradoks. Piem na tabli dve protivrene odredbe.

1. Trebato je mogue bolje upoznati budueg suprunikapre braka.

Ali, s druge strane:

2. Nije mogue dobro upoznati budueg suprunikapre braka.

Poeu od druge izjave. Zbog ega nije mogue istinski upoznati svog budueg branog druga?

Pre svega istai u da je upoznati drugog oveka, pa ak i sebe do kraja praktino nemogue. Aako sad govorimo o porodici treba rei da se u svakoj eninalaze tri potpuno razliite enei dase u svakom mukarcu nalaze tri potpuno razlitia mukarca.

U skladu s razvojem odnosa izmeu mukarca i eneovi odnosi prolaze kroz tri osnovne faze:

Mukarac ena

momak devojka

mu ena

otac majka


Momak, mui otac su potpuno razliiti ljudi, iako se nalaze u jednom oveku, svaki od njih imasvoju logiku ponaanja. Sam momak jouvek ne zna kakav e biti muili kakav e biti otac. Istomoeda se kaei za devojku. Dakle, razmotrimo sve ove faze.

Momak i devojka. Vedok se izgovaraju ove rei, na licima ljudi se po pravilu pojavljuju

osmesi i ovek ima elju da doda: "momak i devojka, peena kokoka". To je najzabavnija,najveselija i najromantinija etapa u odnosima izmeu mukarca i ene. Za ovu etapu sukarakteristine sledee dve crte. Kao prvo, svako od zaljubljenih se iz sve snage trudi da sakrijesvoje nedostatke; kao drugo, svako pokuava dapokaesve svoje vrline, ak i one kojih nema,ali bi mogle da postoje.

Na primer, mladipoziva svoju verenicu na roendan. Mladieva majka pritom likuje. Napokonsu iz sobe njenog dragog sina nestale pocepane arape koje su lealena sred sobe i ona starudijakoja je stvarala "umetniki nered" na njegovom radnom stolu, je uredno sloenau fijoke. U momivotu se desio sledei sluaj. Jednom sam morao da prenoim u Moskvi kod poznanika. Doksmo pili aj, kad je domain kue izaao na trenutak njegova supruga mi je rekla: "ee

dolazite, suprug je tri dana pre vaeg dolaska poeo takvo spremanje stana kakvog nije bilo nikadranije." Zaista, svi mi i uvek krijemo svoje mane od tuih ljudi.

Devojka e se, pozivajui mladia na porodini praznik, potruditi da spremi neto tolikoneobino to jonije kuvala i to verovatno nee moi da ponovi kasnije. Modadevojka nijebanajbolja domaica, ali e za vreme dok joj se mladiudvara postati takva.

Kad mladi par bude etao veernjim gradom iz njihovih usta e tei neanrazgovor, sve gruberei bie na nako vreme iskljuene iz leksikona i razmatrae se tako uzviene, plemenite temekoje mogu da padnu napamet samo zaljubljenima. I u ovoj eljida ovek izgleda bolji mogue jeda ni u kome od zaljubljenih nema ni mrvice lukavstva, eljeda prevari ili drugog prevede

ednogpreko vode. Prosto, u to vreme ovek zaista elida izgleda bolji, ak i pred samimsobom.

Ali, koliko dugo se moeetati na meseni? Prolazi vreme i momak i devojka stupajui u brakprelaze u novu fazu, oni postaju mui ena. Postepeno, u toku kratkog vremena svi odnosiizmeu njih se menjaju do neprepoznatljivosti.

Mui ena. Da bismo se snali u onome to se deava s mladencima postaviu vam sledeepitanje. Zamislimo situaciju: mladi, koji jouvek nije oenjenivis mamom, tatom, bratom isestrom u jednom stanu. Nou se budi i sprema se da ode u toalet. Otvara ormar i uzima odelo?Oblai paradne cipele i kravatu? Ne? Ali ako ode u gaama i majci u tako nepristojnom izdanju

mogu da ga vide majka i otac, sestra i brat! ta kaete? Tano!!! ovek se ne stidi svojihblinjih.

Sad sluajte ta se deava s mladencima ubrzo posle braka. Oni postaju najroenijii prestaju dase stide jedno drugog. Kad devojka svraa po svog mladia pre etnje on nikad pred nju neeizai u gaama "za po kui" i pocepanoj majci. Inae e devojka prosto pobei od ovakvognevaspitanog ponaanja. Pred mamom ovek moeda se pojavi u ovakvom izdanju. "Mama,nikako da mi zakrpimajcu, eto i idem u pocepanoj." Kad postanu mui enamladenci jako


mnogo saznaju jedno o drugom, saznaju ono to se ranijebriljivoskrivalo i sad se krije od tuihljudi. Meutim, oni sad vie nisu tui, oni su - bliski roaci, enajebliaod majke, a mujebliinego otac. Sad e enibiti upuene rei: "Sama nisi zakrpila, pa gledaj kako idem upocepanom."

Upravo posle stupanja u brak iz oveka izbijaju sve njegove loe navike. Sad za vreme rukamoeda uzme kutlau i da poee njom lea, bez obzira na zauenipogled ene, moeviljukom da kopa uho. Sad se sve to moe. Teko je zamisliti da mladisedi s devojkom ukafiu i da tamo galantno joj se udvarajui odjednom pone viljukom da isti zube ili da kopanos.

Ruski jezik je vrlo mudar i bogat, u njemu se ogledaju mnoge duhovne istine. Ko moeda kaeta znai re"nevesta"? Ova rese obrazuje od korena "vedeti", "znati". Dakle, "nevesta" znai"neispitana", "nepoznata". Pre braka nijedan momak ne moeda se pohvali da zna sve o svojojdevojci. Dok se ovek ne srodi s ovekom ne moega upoznati.

Mlada jonije roaka, ona je zasad delimino jouvek tuovek, a enaje vie nego roaka,ona je jedno telo s muem. Svima je veodavno poznato: najvie ljutnje i netrpeljivosti ovekizliva na najblieljude. Ako suprug na poslu zauzima visoku funkciju i u toku celog radnogdana, optei s ljudima suzbija svoju ljutnju i umor da pred tuimljudima ne bi loe izgledao,kod kue iskaljuje na enu i decu sve ono to mu se skupilo u toku dana Zato da se stidi ene?Ona je ena - istrpee, a deca u principu treba da potuju oca i da ga se plae. Znai, neka trpe ipotuju. I ispostavlja sa da mnogi naizgled fini ljudi kod kue teroriu svojeblinje.

Mnogi brakovi se raspadaju vrlo brzo, im se mladenci makar malopokau jedno pred drugim.

Ali, pretpostavimo da suprunici nemaju mnogo loih navika ili da su slino vaspitani i da niim

ne okiraju jedno drugo. Tada prelazak od momka i devojke na muai enu prolazi relativnolako. Prolaze dve-tri godine i po pravilu mui enaprelaze na novi stadijum u svojim odnosima.Raase dete, i oni postaju potpuno drugi ljudi - otac i majka.

Otac i majka. Odnosi izmeu mukarca i enese ponovo menjaju i to vrlo ozbiljno. Pojavadeteta se moeuporediti s novim raanjemporodice.

ta se menja? Poeu od modana prvi pogled ne toliko karakteristine, ali potpuno moguepojave. U knjigama za mlade mame u kojoj se daju instrukcije strunjaka za negu deteta moesenai sledei opis pojave kao to je oeva ljubomora: on je ljubomoran na svoje dete. Postavlja sepitanje, zato da bude ljubomoran? Pa to je njegovo dete, nije ena"zaglavila" s nekim sa strane!

Meutim, u sutini, ova pojava se ne raasama od sebe. Razmislimo zajedno. Muje pre roenjadeteta svako vee dolazio s posla i sigurno je znao: kod kue ga ekaju, enaje veisprilanjegovu omiljenu kajganu sa unkom i spremna je da slua supruga koji joj pria o svimdogaajimana poslu. Meutim, raase dete, mudolazi kui i vidi: veera nije gotova, enagane pita kako je proveo dan, i uopte obraa malopanjena njega. Sva njenapanjajeusredsreenana dete. Do ozbiljne ljubomore s isterivanjem pravde i albi, naravno, ne dolazitako esto, ali izvestan rad na sebi da bi se smirio s ovim promenama mora da obavi svaki otac.


Vrlo dobro odnose razliku izmeu oca i majke i muai eneilustruje jedna reenica, koju jeizrekao Sent-Egziperi. Uzgred reeno, ko moeda kae, koje delo je on napisao? Baremnajpoznatije... Da, tano - "Mali princ". Obavezno proitajte, i to jepoeljno dapaljivoproitate ovu priu o malom deaku koji je dospeo na Zemlju. Ona je u potpunosti posveenaljubavi i prijateljstvu. U svom drugom delu Sent-Egziperi kae: "Zaljubljeni (mislim da mi je u

ruke dospeo ne sasvim uspean prevod, tanije bi bilo rei "oni koji vole") nisu oni koji gledajujedno u drugo, veoni koji gledaju u istu stranu. Zapamtite ovu reenicu.

Zaista, dok u porodici nema dece u porodinim odnosima dolazi do zaaranog kruga - enavolimuazbog toga to se on brine o njoj, a muvoli enu zbog toga to se ona brine o njemu. Oviodnosi nose na sebi peat obinog egoizma. Na primer, potujem svog imunog komiju zbogtoga to mi on ponekad daje novac na zajam, a on mene potuje zbog toga topomaemnjegovom sinu da se spremi za fakultet. Teko da se ovakvi odnosi mogu nazvati nesebinimprijateljstvom. To e pre biti poslovni odnosi na obostranu korist. Isto moeda bude i meusuprunicima. Ti meni, ja tebi. Ali, ako u ovakvim poslovnim odnosima jedan brani drug netone da u potpunosti, drugi moeuvreenoda kae: "Kako ti meni, tako i ja tebi." Uzajamne

uvrede e rasti, uskoro e sazreti skandal itd. Ovakav savez je vrlo labav.

Savrena ljubav poinje da se pojavljuje upravo onda kad suprunici poinju zajedniki da voletreeg, da se zajedno brinu o njemu i da se trude na njegovom vaspitanju. Dve ruke neemonazvati majstorskima onda kad one naue da jedna drugoj seku nokte i da mau jedna drugukremom, veonda kad u jednoj ruci bude materijal, a u drugoj dleto i kad se kao rezultatzajednikog, skladnog kretanja dve ruke rodi umetniko delo.

S pojavom dece odnosi izmeu suprunikase obavezno vrlo ozbiljno menjaju. Naroito sam togapostao svestan posle roenjatreeg deteta. S prvim detetom je supruga manje-vie izlazila nakraj, zatim je dolazila i baka u pomo, s drugim je ponovo na nekoliko najteih meseci dola

baka. Ali prvo vreme posle roenjatreeg deteta nam je bilo jako teko i niko nam nije pomagao.Jednom kad je dete imalo oko mesec dana vratio sam se kui posle mnogih poslova u hramu.Vraam se i razmiljam otprilike ovako: "Evo, sad u da doem, seu, posedeu jedno pola sata,pojeu neto, bar u se malo odmoriti." Meutim, im sam seo popadija mi je prilaizgovarajui sledeu reenicu: "Sluaj, kad doekui odmah treba da ueu kuhinju i da vidida li je oprano sve posue. Treba da odeu kupatilo i da vidida li je opran ve. Treba dapogledau sobama da li je sve sreeno. Treba stalno da gledakako bi mogao da mi pomogne!"Naravno, prvo sam negodovao u sebi i ak sam pokuao da zaodenem ovo negodovanje u rei,ali sam ubrzo shvatio da svejedno neu biti u pravu, jer supruga se za ceo dan umorila barem istotoliko kao ja, a nije balako obavljati kune poslove kad je jedno dete u rukama, a dvoje jurcajuunaokolo. Eto, tada sam shvatio da naa kua vie nije prijatno gnezdace u koje mogu da

dolazim da bih se odmorio posle napornog dana. Sad je kua mesto drugog posla.

Zapamtimo ovo. S pojavom dece kua postaje mesto drugog posla. Muje poteno odradio osamsati pored struga, dolazi kui, a tamo poinje novi posao - pranje sudova, vea, sreivanje, itanjeknjiga, igranje s decom itd. i t.sl. I ovaj posao je mnogo odgovorniji. Ako u fabrici i napravikart on moeda se popravi, a ako i ne popravi, svejedno neetrpeti ti nego onaj ko budekoristio tvoj proizvod. Ali ako loe vaspitadecu, od toga eupravo ti morati da trpii to dokraja svog ivota. Moese navesti sledea slika. Porodica pre roenjadece predstavlja dva


mlada drebeta, koja pasu na zelenoj livadi i graju se. A porodica posle roenjadece jesu dvateglea konja upregnuta u kola koja vuku prljavim razlokanim putem. Ako jedan konj odbije davue teret, drugi e ulagati dva puta vie snage. A mnogi posle divne zelene livade nimalo neeleda se upreu u kola.

Prvo smo razmatrali drugu od dve protivrene tvrdnje, koje su napisane na tabli. Pokuao sam daobjasnim zbog ega je teko upoznati oveka pre braka, zbog ega prilikom stupanja u brak uvekpostoji rizik da e ovek pogreiti u pogledu drugog oveka. Sad porazgovarajmo o tome kakoda smanjimo ovaj rizik. Kako se ipak moevie saznati o buduem branom drugu?

Dakle, u svakom oveku sede tri potpuno razliita oveka: momak, mui otac. I devojci nijenimalo lako da prepozna kakav otac e biti njen mladoenja. Meutim, upravo ovde se moevideti prvi recept,kojipomaeda se pravilno stupi u brak. Ovaj recept sam uo od jednepoznanice. Imala je 19 godina, spremala se za brak s 46-godinjim mukarcem, koji je iza sebeimao vedva neuspena braka. Dugo je razmiljala pre nego to se odluila na ovaj korak. Nakraju je postavila sebi pitanje i odgovor na njega je sve konano reio. Upitala je sebe: "A da li ja

elimda ovaj ovek bude otac moje dece?" Odgovorila je: "Da!" - i bez sumnje stupila u brakuprko protivljenju roaka. Pitanje zaista treba postaviti samo ovako: "Ne traimmuaza sebe,veocaza svoju decu!" Za sebe se obino traionaj s kim je zanimljivo otii u diskoteku, s kimse moeproetati ulicom da drugarice pozavide. A za svoju decu naimoipak nekog boljeg,modane najbogatijeg i najlepeg, ali najpouzdanijeg.

Zato, birajui sebi muatreba da se potrudite da zastanete i da se upitate: "A da li ja elimdaovaj ovek bude otac mog deteta? Da li elimda on vaspitava mog sina? Da li elimda moj sinlii na njega?"

Drugi receptje vrlo prost. U Trojice-Sergijevoj Lavri ima mnogo iskusnih duhovnika, odnosno

svetenika kod kojih ljudi dolaze za savet u duhovnom ivotu. I ovi duhovnici obino dajublagoslov da se postupi na sledei nain: od poznanstva do braka nekaproenajmanje godinudana. Zato tako mnogo? Supruga i ja veposle pola godine nismo imali nikakvih sumnji, prostosmo ekali sledeih pola godine da moemonapokon da se venamo.

Pokuau da objasnim zato je potreban prilino dug period radi meusobnog proveravanja ikako ovo vreme treba provesti. Sad se obraam enskojpolovini razreda. Navedite mi osobinekoje mora da poseduje vabudui mu. Diktirajte, a ja u pisati na tabli.

Dobar

Jak

Pametan (po miljenju veine devojaka

Lep (ovo nije obavezna osobina)


Veran

Hajde da analiziramo makar ove osnovne crte karaktera. Poeu od vernosti. Zamislimo sledeu

situaciju. Devojka dolazi kui i kaemami oduevljenim glasom: "Mama, jue sam se upoznala sjednim mladiem! On je tako veran! Sutra u se udati za njega!" Smeno, zar ne? Vernost seproverava godinama. Ovde modanee biti dovoljna samo godina dana. Neko od prisutnih kae:"Kod drugih ljudi se moemoraspitati o njegovoj vernosti, na primer, kod njegovih drugova."Teko! Kao prvo, o svom drugu niko nee rei nita loe, a ako neko i kae, verovatno prostohoe da vas preotme drugu. A i ispada da ete nekom drugu verovati vie nego svom momku.Nije logino!

Sve karakterne osobine kao to je vernost, se ili proveravaju, ispituju godinama, ili mogu dapostoje podmetanja, koja naizgled poprimaju oblije dobrih osobina. Pogledajmo ostale osobinekoje su napisane na tabli.

Dobar. Ovde ovek treba da se naui da razlikuje istinski dobrog oveka od "dobriine". tamislite da li je dobra majka, koja detetu na svako njegovo cianje da bombonu? Ne! To je loamajka, zato to ona daje bombonu samo da bi dete zautalo, da je ne bi uznemiravalo svojomvikom. Umesto truda na vaspitanju deteta - u pitanju je "dobar" postupak kojim se ona izbavljadeteta inei ga razmaenimi nanosei tetu njegovoj dui. Zaista dobra majka e rei strogo:"Sedi, prvo pojedi supu, a onda edobiti bombonu!" Potrebno je vreme da bi se dobarrazlikovao od "dobriine".

Jak. Divno je ako je mujak. Ali koliko esto se pod maskom snage ne krije samo snaga, vejoi drskost i bezobrazluk. Naravno, devojci je prijatno da se proeta s mladiem ije se ruke steu u

pesnice im vidi nekog mangupa da bi zatitio svoju dragu. Ali ako ona ne pogledapaljivokakose, na primer, predmet njene ljubavi odnosi prema svojim roditeljima anse da e pogreiti suvrlo velike. Ako je njen momak bezobrazan prema svojim "matorcima", to nije snaga, to je vebezobrazluk. I jednog lepog dana u njihovom porodinom ivotu posle jednog u nizu skandala,pesnice se nee stegnuti kad vidi mangupe, vekad vidi svoju ljutu i neposlunu enu. Da li emomak potovati enu ako ne potuje oca i majku? Za to postoji mala verovatnoa. Stoga netroite godinu dana poznanstva u prazno provodei je bilo gde, izbegavajui roditelje koji vamnavodno smetaju da se naslaujete time to ste zajedno. ee odlazite u porodicu vaegizabranika ipaljivogledajte ne samo na to kako vam se on udvara, vei kako se ponaa premabliskim ljudima, jer se njih vie ne stidi. Upravo ovde se i moevideti slika vae budueporodice.

Pametan. Pametan muje takoeodlina stvar. Meutim, postoji prava i lanamudrost. Kaoprvo, ne treba meati mudrost i obrazovanost. Nepismen ovek moebiti mnogo mudriji oduenog. U porodici se traiposebna mudrost. Ni iz daleka ne mogu svi da znaju i da razumejugde u konfliktu treba popustiti, a gde insistirati. Uoiti ovakvu mudrost u oveku je podjednakoteko kao uoiti vernost. Ona se moezapaziti tek kad oveka znadugo godina.


Obrazovan mutakoenije loa stvar. Ali samo onda kad je znanje bez primesa odvratneosobine due kao to je nadmenost. Znanja esto nadimaju oveka. I ispae da je devojka htelada se uda za pametnog, a udala se za nadmenog. A kad mushvati da enane moeda razlikujetrausa od Hajdna ili Delakroa od Kloda Monea modae se odnositi prema njoj s nadmenomsnishodljivou.

Uzgred reeno, treba dodati da nadmenost i sama po sebi stavlja masku pameti, ak i ako pametinema. Vrlo dobro se seam jednog mladia koji je na prvim susretima zapanjivao svojomsposobnou da sve analizira s izrazom pravog znalca. Ovo je odmah izazivalo potovanje premanjemu. Meutim, kasnije se ispostavljalo da nema pojma o predmetima o kojima tako vanodiskutuje. I posle nekoliko meseci potovanje skoro svih poznanika prema njemu, koje se rodilona poetku zamenjeno je razdraljivou, pa ak i prezirom. Bolje e biti ako se devojka dobroproui mladoenju pre stupanja u brak nego da se posle mui ivei s nadmenim neznalicom.

I, za danas poslednja osobina budueg mua- lepota. Krajnje sam solidaran s onima kojismatraju da ova osobina za muanije obavezna. Lep muje opasna stvar. Lep mladi(isto kao i

devojka) je po pravilu razmaenpanjom suprotnog pola. Zato je velika opasnost kad se uporodici rodi dete i supruga svu svojupanju prenese na njega, suprug e zbog nedostatkapanjena koju je navikao i nehotice poeti da je traisa strane. Izlaz je jedan - uveriti se u njegovuvernost. A ovo se, kao to smo na poetku vegovorili, proverava godinama. Lep i veran mu-ta moebiti bolje? Meutim, naalost, to je vrlo retka kombinacija.

Sve o emu sam ranije govorio o stupanju u brak podrazumeva da stupate u brak izzaljubljenosti. Meutim, to nije jedini nain da se stupi u brak. Ispostavlja se da ovek moedase oeniili da se uda prekoivi ovaj stadijum. Nekada se slino deavalo vrlo esto kad je naprimer, devojka videla svog mladoenju prvi put tek u hramu za vreme venanja. Nije sluajnoda ne postoji ne samo izraz "udavati se", odnosno udavati se sama, vei izraz "udavati", kad

devojku udaju i niko je naroito ne pita.

Naveu priu mitropolita Venijamina (Fedenkova), koja je navedena u njegovim memoarima,o tome kako je pradeda oenionjegovog dedu.

"Mama mi je priala da se njenom mamom, bakom, nadeda nije oeniopo svom izboru, vepovolji roditelja - kaoto se to obino inilo u stara vremena u prostim seoskim porodicama i kliru.

Stvar je stajala ovako. Jedne zimske veeri dedin otac akonVasilije (Orevski) dolazi kui; adeda Nikolaj, tada jomladi(koji zbog neega nije zavrio bogosloviju) leina pei.

"Nikola, hej, Nikola!" kaeotac naem dedi.

"ta je bilo, oe?" interesuje se momak.


"Evo, od oca Vasilija (u ovom selu, Orevki, bio je drugi akon, koji se takoezvao Vasilije)hou da ti uzmemNadedu zaenu."

"Oe! Onu roavu?" protivi se nezadovoljni i neslobodni mladoenja. A baka je u detinjstvuprelealaboginje i na njenom licu je ostalo nekoliko krupnih oiljaka, koji uopte nisu kvarili

njeno lice.

"ta?!" prognevio se pradeda. "ta kae? Zar sam ti ja neprijatelj, a ne otac? Znam koga tibiram! More, silazi s pei!"

Deda je siao, a otac je uzeo roga(kojim su u pei kod nas stavljali anke i livene lonie i"oitao mu lekciju."

"Oprosti, oe," zamoli deda. "Neka je i roava, neka je i kriva, neka bude kako kae!"

I uzeli su se. I kako je mudar bio izbor: deda je bio nemirnog karaktera; kasnije je pio jako

mnogo vina. I eto, tako nemirnom momku Gospod je poslao izuzetno smirenuenuNadedu. Iona se nikad nijealila, nikad nije roptala na dedu: uvek je bila tiha-pretiha, utljiva i krotka."

Ovo se moenazati brakom iz rauna, ne iz materijalnog, veiz duhovnog rauna. Deava se daje ovek vespreman da stupi u brak, ali ne moeda naesebi nevestu. Verujui mladi ljudi seponekad u takvim sluajevima obraaju iskusnim duhovnicima i mole za pomo. Svetenik moeda posavetuje: "Evo, vididevojku, idi, upoznaj se." Duhovnik znajui ovu devojku ne samo

spolja, vepoznajui njeno unutranje stanje zahvaljujui ispovestipomaemladiu da nainidobar izbor. Znam nekoliko ljudi koji su upravo tako stupili u brak, oni su sad svetenici injihovi brakovi su jako dobri. Ovi parovi su praktino ne znajui jedno drugo, preskaui fazumomka i devojke bez ikakvih dugih udvaranja postajali su mui ena.

Jojedna, sad veposlednja pria na datu temu, uo sam je od jednog moskovskog svetenika onjegovom drugu iz razreda iz bogoslovije. Da bi postao svetenik, za ta se sprema svakibogoslov, on treba da bude ili monah ili oenjen. A dok ovek ne naini ovaj izbor nee bitirukopoloenza svetenika. Zato se esto deava da se kolovanje u bogosloviji zavrava, mladije vena poslednjoj godini i treba da razmilja o svetenstvu, a nema odgovarajui par zastupanje u brak. Jedan bogoslov je postupio na sledei nain. Pomolivi se i zamolivi Boga za

pomoodluio je: "Idem u Trojicku crkvu (glavni hram Trojice-Sergijeve Lavre u kojoj se nalaziMoskovski bogoslovski fakultet) i upoznau se s prvom devojkom koja iz nje izae." Tako je iuradio. I Gospod mu je zaista poslao vrlo dobru popadiju. Brak je bio vrlo srean, rodilo im seosmoro dece. Meutim, naravno, da bi se ovek odluio na ovakav korak treba da ima velikuveru u pomoBoiju. I ne moese rei da je postupio nerazumno. U njegovom postupku jetakoepostojala duhovna raunica. Jer nije iao da bira nevestu na vratima restorana, venavratima hrama, i zato nije naao neku vetropirku, veduboko verujuu enu.


Dakle, to jejojedan recept. Moese stupiti u brak i iz duhovne raunice, bez zaljubljenosti iudvaranja. Duhovna raunica se sastoji u tome to ovek rauna na iskustvo starijih (na primer,roditelja), duhovnika ili neposredno na pomoBoiju. Meutim, ovaj recept moeda se primenisamo na verujueg oveka.

Beseda 3

Deca

U proloj besedi smo vegovorili da pojava dece menja porodicu, ona kao da se po drugi putraa. Vrlo je teko da se bez dece pojavi prava ljubav, poto su suprunici bez dece okrenutisami prema sebi i vole samo jedno drugo. Prava ljubav, se po reima Sent-Egziperija raa ondakad suprunici poinju da gledaju u istu stranu, odnosno kad ue da zajedno vole druge ljude.Ako suprunici ne ele da imaju decu u tome postoji neto sumnjivo. Pre nekoliko godina samsluajno gledao televizijsku emisiju posveenu problemu nataliteta. Jedan mlad par iz sale jeizjavio kakav je njihov stav u vezi s ovim pitanjem: "Supruga i ja smatramo da se svi problemi u

porodici: prepirke, svae i skandali, deavaju zbog dece. Zato smo odluili da se steriliemo."Podseam na to da je sterilizacija operacija posle koje ovek nikad nee moi da ima decu.Ovakav stav mi se ini toliko nenormalnim da do dana dananjeg ne mogu da poverujem da jeono to je ovaj mladi par rekao bilo istina. Najverovatnije je da je to bio jedan u niz trikova u

zabavnim emisijama - radi odravanja interesovanja za ovu temu ovaj par je za odreeni novaniiznos zamoljen da kae ono to su eleli autori emisije.

Dakle, deca (ili barem jedno dete) u porodici treba da se pojave. Danas u govoriti o tome ko jedete, kakva je njegova veza s roditeljima, kakva je njihova telesna i duhovna veza.

Poeu od duhovne veze izmeu roditelja i dece. Meu neverujuim ljudima, a danas kad nemadovoljno prosveenosti meu parohijanima i meu verujuim ljudima krajnje je rairena jedna


zabluda o duhovnom ivotu deteta. Obino se smatra sledee. Eto, mama je donela dete izporodilita. Uzmega u ruke - isti anelko, samo to mu krila nedostaju. NJegova dua je istlist papira, jonema na njoj nijedne prljave flekice. ovek samo to se ne istopi, i strah ga je aki da ga dotakne da ne bi isprljao njegovu istu duicu. U stvari, uopte nije tako! Ispostavlja se dakad mama donese detence iz porodilita ono uopte nema pet-sedam dana, veima devet meseci!

Crkva Hristova je uvek znala da ovekov ivot poinje od momenta zaea. Od roditelja je telo,a od Boga dua i ona se daje u trenutku zaea. To je vemali ovek. NJegovo telo se sastoji oddve, etiri, osam itd. elija i on ima duu, zato je vepunovredni ovek - s duom i telom. Iabortusi su po crkvenim kanonima izjednaavani s pravim ubistvom.

Dakle, dete ima vedevet meseci i za ovo vreme njegova dua, po pravilu, vebiva isflekanamnotvom grehova. Kakvih? Pa ono nije nainilo ni korak, nije izgovorilo ni re, nije uinilonijedan samostalan postupak!

Duhovna veza izmeu deteta i roditelja je toliko jaka da svaki greh roditelja kao taman peatpada na detetovu duu. Mama i tata uvee sedaju pred televizor da bi gledali nepristojan film.

NJihova kerka se nalazi jou utrobi majke, nita ne vidi i skoro nita ne uje. Ali roditeljskigreh se urezuje u njenu duu. Kasnije e posle petnaest-esnaest godina ljudi da ire ruke i da seude: "Otkud to u njoj? Mi smo je vaspitavali strogo, nita nepristojno u svom ivotu nikad nijevidela, sve njene drugarice su pristojne. Zato je postala takva uliarka?!" Da, nita joj nisupokazivali, ali su se sami bludno ponaali: u drutvu prijatelja mama je mogla da dozvoli sebi daflertuje, tata se na ulici i na poslu esto zagledao u kratke suknje, uvee su stavivi decu naspavanje, mama i tata dozvoljavali sebi itanje bulevarske tampe, sa zanimanjem su diskustovalio lancima o intimnim detaljima iz ivota poznatih ljudi. Dete nita od ovoga nije videlo, ali je udui ostalo urezan greh. Na primer, tata je dozvolio sebi da ukrade iz fabrike dobar alat i onshvata da za sina nije korisno da to zna. "Inae e postati lopov kad poraste!" misli otac u sebi.Meutim, kasnije ovaj jadni otac nikad nee ni shvatiti zato iz njegovog depa nestaje novac, jer

on sina nije tome uio. Takva je osobenost duhovne veze - majka ne vidi sina, ali osea njegovubol; sin ne vidi roditeljski greh, ali stie sklonost prema njemu.

Meutim, nije sve tako strano. Ne prenose se samo grehovi zahvaljujui duhovnoj vezi. Svetosti pravednost se takoe urezuju u decu. U Pravoslavnoj Crkvi mnogi sveci su imali pravedneroditelje, na primer, roditelji prepodobnog Sergija Radonjekog su bili sveti, roditelji svetiteljaVasilija Velikog su vaspitali nekoliko dece, koja su proslavljena u zboru svetih.

Moe se rei sledee: sav duhovni ivot dece se odvija kroz roditelje. Dete od momenta svognastanka (odnosno od zaea) eli da se moli, to trai njegova dua. Detence se budi ujutru ukrevecu, protee se, njegova dua eli da se pomoli Bogu, ali ono samo ne moe, to treba umesto

njega da uine roditelji. A mama ustaje iz kreveta i ide u kuhinju da spremi doruak. Ona shvatada dete ne ume samo da sprema jelo, iako je vrlo gladno, zato ona treba sve da spremi umestonjega i da mu stavi u usta. Ali ona ne shvata da ono takoe eli da se moli i takoe ne ume, zatotreba da ustane ujutru i da se pomoli, onda da prekrsti dete i tek posle toga da ide u kuhinju dasprema jelo.

To da deca mogu da se mole veu majinoj utrobi oigledno se vidi iz itija prepodobnogSergija. Jednom se majka prepodobnog, kad je on vebio u njenoj utrobi molila za vreme


Liturgije. I u tri najvanija trenutka na Liturgiji svi u hramu su jasno uli kako se oglasilo dete izutrobe. Majka se toliko predano molila da se zaulo dete iz utrobe! Naravno, to je udo Boijezato to deca u utrobi ne viu, tanije, ona mogu da viu, kod njih je za to sve spremno, alinemaju vazduha, oko njihje samo plodova voda. Meutim, Gospod pokazuje udo da mi nebismo sumnjali u to da deca mogu da se mole iako se jonisu rodila. Ona se ne mole reima, ona

ih ne znaju, ali njihova dua moe da oseti ustremljenost majke ka Bogu za vreme molitve, onamogu svojom duom da tee u istom pravcu i da osete istu radost molitve koja obuzima majku.

Jojedna pria, sad vesavremena, koju je jedna parohijanka ispriala o svojoj poznanici. Ovaparohijanka je ranije radila s omladinom i jednom je kod nje svratila devojka da bi prosto tako

posedela, bez ikakvog povoda. Izgledala je vrlo snudeno, a onda je odjednom poela zlobno dase udara po stomaku. "ta radi?" - "Ne elim ga!" Postalo je jasno da je zatrudnela i da je htelada se izbavi od deteta. Otprilike u takvom raspoloenju je protekla sva njena trudnoa. Ovadevojka se trudila da se prehladi, namerno je vukla teke stvari, ali nije otila na abortus i ipak jerodila dete. Posle njegovog roenja u njoj su se probudila normalna materinska oseanja.

Mnogo je volela svoje dete, ono je za njupostalo najdrae bie. Nije imala sree u branomivotu i sin je postao jedini blizak, roeni ovek, jedina majina uteha. Meutim, najstranije jeto to je sin kad je porastao poeo strano da mrzi svoju majku. Ona je od njega trpela ponienjai batine, a on je nije smatrao ni za ta. Zato se to dogodilo? Ispostavlja se da akumulaciju mrnjekoju je dobio od majke jou utrobi ona nikako nije mogla da ugasi u njemu posle njegovogroenja. Moe se rei da ga je ona pre razmazila, nepravilno vaspitavala, ali ovim se ipak nemoe do kraja objasniti mrnja koju je on oseao upravo prema majci.

Sve to se detetu deava u utrobi odraavae se na njemu u toku celog ivota; utisci iz ovog dobasu najdublji. Jednom je neka mama upitala jednog dejeg lekara: "Doktore, kad da ponem davaspitavam svoje dete?" - "Koliko je staro?" - "Pola godine." - "Zakasnili ste pola godine,"

odgovorio je lekar. Kao svetenik ja bih rekao da je mama zakasnila mnogo vie.

Ovde bih hteo da istaknem sledee, jer u nama moe da se rodi potpuno logno pitanjenedoumice: "Kako to? Zato jedni gree, a greh prelazi na druge? Kako greh moe da se prenesena drugog oveka?"

Vrlo esto je meu ljudima rairena potpuno nepravoslavna predstava o grehu. Smatra se da jegreh krivica pred Bogom koju On moe oveku da oprosti ili da ne oprosti. Meutim, greh nijekrivica. Krivica jednog oveka zaista ne moe da pree na drugog oveka. Ako je ovek ukrao100 rubalja svom komiji komijine albe na sina lopova e biti potpuno neosnovane. Onaj ko jeukrao treba i da vrati ukradeno. Greh po pravoslavnom uenju nije krivica, vebolestdue, a

bolesti se vrlo lako prenose drugima. Ako je ovek izvrio krau, krivica za ovu krau nee preina sina, ali e bolest due, sklonost ka lopovluku, ak vrlo lako prei na sina.

Druga ilustracija. Porodica se vozi kolima. Za volanom sedi otac, pored njega je majka, pozadisu deca. Otac kri pravilo uestvovanja u saobraaju, pretie na nedozvoljenom mestu, u susretiznenada izleteo automobil. Da bi izbegao direktan sudar otac okree volan i cela porodica padau kanal. Ko je kriv za nesreu? Jasno je da je kriv samo jedan ovek - otac. A ko e biti odveenu bolnicu? Zar samo otac? Ne, bie odveeni svi, zato to je cela porodica povreena krivicom


jednog lana. Oni nisu krivi, ali treba da se lee. Isto je i sa grehom. Grei jedan - mama ili tata,ali i deca moraju da se lee od greha, od sklonosti prema ovom grehu. Ona e kasnije morati dase bore sa strau koju su u njih posejali roditelji. Ona, deca, e ii na ispovest i svojimpokajnikim suzama omivati ovaj greh.

Nerazumno je govoriti da je ovo nepravedno, jer mi ne govorimo o nepravednosti kad jedan lanporodice dobije grip, a od njega se zaraze svi ostali lanovi porodice.

Dakle, u zakljuku o reenom o duhovnoj vezi izmeu roditelja i dece moe se rei da su deca uduhovnom smislu nastavak svojih roditelja, oni su delovi njihovog tela. Vrlo je teko napravitigranicu izmeu njih.

U istom telesnom smislu veza izmeu roditelja i dece je malo drugaija. ivot deteta poinje odmomenta zaea, i veina ljudi pogreno smatra da je dete u majinoj utrobi deo njenog tela (uisto fiziolokom smislu). Ovim, se uzgred, budi reeno, esto pravdaju abortusi: "Telo je moje,ta hou, to i radim." Meutim, u ovim reima se sadri ogromna la.

Kao prvo, dete od momenta zaea ne pripada roditeljima, makar vezbog toga to u njegovomnastanku nisu uestvovali samo oni. U svakom zaeu nevidljivo prisustvuje Bog. Verujui ljudisu uvek ovo znali. Dve elije - od mua i od ene - obrazuju jedinstvenu eliju, ali ovo jonijeovek, a eto, Gospod daje ovoj eliji duu i sad je to vepunovredan ovek. Roditelji neupravljaju procesom raanja deteta. Bog dajedecu. Nekome daje mnogo, a nekom malo.Nedavno sam imao prilike da proitam razmiljanja jednog ginekologa koji je govorio o tome datajna zaea ostaje tajna, zato to niko ne moe da objasni zato u dve zrave porodice, koje eleda imaju decu, u jednoj ima osmoro dece, a u drugoj samo jedno.

Kao drugo, svaki ak koji je uio biologiju u prvoj godini srednje kole, mora veda zna: dete u

utrobi nipoto nije deo majke, ono nije njeno telo, ono nije jedan od njenih organa. ta je dete uutrobi svoje majke? Ko je ono za nju s take gledita fiziologije?

Poeu iz daleka. Neki najnii organizmi mogu da se razmnoavaju uz pomopelcera iliprostom deobom. ovek je otkinuo granicu s drveta, posadio je u zemlju, vidi izraslo je novodrvo. Meutim, ovo biva samo kod biljaka. Kod ivotinja je vesve sloenije. Hajde dapogledamo razvijenije organizme, na primer, ribe. Oploena elija se nalazi van majinogorganizma, ak se i zaee, odnosno oplodnja odvija van majke-ribe. U ribljem jajetu postoji sveto je neophodno da bi se iz njega razvila riblja mla, koja e se kasnije "izlei" iz ribljeg jajeta.Kavijar je vrlo kalorina namirnica zato to se u njemu nalaze sve materije za rast budue ribice.Nikome nee pasti na pamet da kae da je embrion u ribljem jajetu deo majinog organizma.

Idemo jovie, pogledajmo ptice. Vekod njih se zaee veodvija u majinom organizmu.Kokoka je snela jaje, i u ovom jajetu postoji sve to je potrebno da bi se u njemu razvilo pile.Meutim, samo materije koje se nalaze u jajetu nisu dovoljne za rast pileta, potrebna mu je jotoplota, zato kokoka sedi na jajima. Ponovo vidimo da u celoj etapi razvoja zametka u jajetuono ne moe da se smatra delom majinog organizma, oigledno je odvojeno od njega vrstomljuskom. Idemo jovie, bacimo pogled na sisare. To su jorazvijenije ivotinje, i za razvojzametaka se zahteva jovie uslova. Teko je zamisliti kakvo bi bilo jaje u kojem bi mogao da serazvija sloni. Sloenost organizma zahteva mnogo vie vremena za razvoj zametka nego kod


ptica i riba, dakle, i materije u ovo jaje treba utkati nekoliko puta vie. Zato bi ak i za tako maluivotinju kao to je mibilo potrebno jaje koje mama miica nikad ne bi mogla da snese, ono bimoralo biti najmanje isto onoliko veliko kao to je sama majka. Zbog toga je Gospod urediodrugaije: On je smestio ovo jaje, ovo riblje jaje utrobu same majke. I dete se isto kao nekorebence ili mae nalazi u utrobi majke kao u mekom jajetu, koje je pripojeno majinom

organizmu, ali se ne sliva s njim.

Nijedna kap majine krvi ne dospeva u krvni sistem deteta! Ja sam dugo vremena bio u zabludinaivno mislei da kroz pupanu vrpcu majina krv dospeva do deteta. Uopte nije tako. Otkud biinae mogla da se pojavljuju deca s grupom krvi koja je razliita od majine? U udbeniku izbiologije za treu godinu po kojem ui veina dece u svim kolama u Rusiji postoji vrlo lepaslika. Dete se nalazi u vodenjaku. Pupana vrpca deteta je vezana za placentu, a placenta jevezana za matericu majke. Meutim, postoji vrlo jasna granica izmeu placente i materice - tonisu dva dela jednog organa, vedva razliita organa, koja pripadaju razlitim ljudima, jedandetetu, drugi - majci. S jedne strane ove granice od majke kroz mnotvo kapilarnih sudovaprolaze sve potrebne materije, a s druge strane ove granice drugo mnotvo kapilarnih sudova

placente upija sve ove materije. Meutim, jojednom ponavljam: nijedna kap majine krvi nemoe da pree ovu granicu, prelaze je samo hranljive materije.

Moe se smelo rei da je dete u majinoj utrobi potpuno odvojen organizam, koji je majci dat naprivremeno obitavan

jednom za ceo zivot svestenik ilija sugajev

Documents