julie garwood - lavova dama.pdf

8/9/2019 Julie Garwood - Lavova dama.pdf

1/363

Lavlja dama – Julie Garwood

Prevod i obrada: Bojana M. 1

Lavova damaJulie Garwood


2/363



PRILOG:

Blek Hils, Amerika, 1797

Bilo je vreme da potra ži viziju.

Šaman je čekao Velikog duha da mu pošalje znak. Prošlo je mesec dana, pa još mesec, a

Bogovi su ga i dalje ignorisali. Ali šaman je bio strpljiv čovek. On je nastavio svoje dnevne

molitve i čekao da mu se jave.

Kada je Mesec već četvrto veče bio pokriven gustom maglom, sveti čovek je znao da je došlo

vreme. Veliki duh ga je čuo.

Odmah je počeo sa svojim pripremama. Nakon što je prikupio svoj sveti prah, zvečke i

bubanj, on je krenuo na spori uspon prema vrhuplanine. To je bilo naporno putovanje,

otežano njegovim naprednim godinama i gustom maglom koju je sigurno poslao Zli duh da

bi testirao njegovu odlučnost.

Čim je starac stigao na vrh, napravio je malu vatru u centru platforme koja je gledala na

dolinu Biterot. Seo je pored plamena okrenuvši lice prema Suncu. Onda je posegnuo za

svojim prahom.

Prvo je prosuo žalfiju nad plamenom. Šaman je znao da svi zli dusi mrze njen gorak miris.

Miris bi ih zaustavio u njihovim namerama i oni bi napustili planinu.

Magla je napustila planinu već sledećeg jutra, to je bio signal svetom čoveku da je oterao zle

duhove. Posegao je za svojim drugim prahom i posuo tamjan po vatri. Slatki miris je

napravio dodavanjem Bufalo trave. Tamnjan je čistio vazduh i bio je poznat po tome što je


3/363



prizivao blagonakolne Bogove.

Sledeća tri dana i noći, šaman je ostao kraj vatre. On je postio i molio, a četvrti dan je uzeo

svoje zvečke i bubanj. Tada je započeo molitvu koja će Svetog duha dovesti bliže. Tokom crnih sati četvrte noći, šamanovo žrtvovanje je bilo nagrađ eno. Veliki duh mu je dao

viziju.

Dok je sveti čovek spavao, njegov um je iznenada probudila vizija. Sunce se pojavilo na

noćn om nebu. Video je crnu česticu koja je rasla i uzimala oblik, dok se magično

transformisala u ogromno krdo bizona. Veličanstvene životinje zagrmeše iznad oblaka

prema njemu. Orao, sivi sa belim krilima, leteo im je iznad glave, vodeći ih.

Kada su se bizo ni približili, neka od njihovih lica postala su ljudski preci koji su odavno

otputovali u zagroban život. Video je svog oca i majku, braću, previše. Stado se onda rastalo a

u sredini je stajao ponosni planinski lav. Krzno životinje bilo je belo kao munja, rad duha

Tunarbolta, bez sumnje, a Veliki duh mu je dao oči boje neba.

Stado bizona opet zakloni lava i san se naglo završi. Sveti čovek se vratio u svoje selo sledećeg jutra. Njegova sestra je već bila pripremila obrok za

njega. Onda kada se oporavio, oti šao je vođi Dakota, moćnom ratniku po imenu Sivi orao.

On je svom vođi samo rekao da mora da nastavi da vodi svoj narod. Sveti čovek je zadržao

ostatak vizije za sebe, tek je trebao da otkrije njen puni smisao. A onda se vratio u svoj tip da

zapiše svoju viziju bojama. Na mekom pergamentu od kože naslikao je krug bizona. U centar

je stavio planinskog lava, čija je boja dlake bila bela, očiju plavih kao nebo leti. Kada je prikaz

bio završen sačekao je da se boja osuši, zatim je pažljivo smotao kožu i ostavio je.

San je nastavio da proganja šamana. On se nadao da će dobiti neku utešnu poruku za svog

vođu. Sivi orao je bio žalostan . Šaman je znao da je njegov prijatelj želeo da preda vođstvo

nekom mlađem, okretnijem ratniku. Pošto su njegova ćerka i unuk odvedeni od njega, srce


4/363



vođe nije pripadalo njegovom narodu. On je bio ispunjen gorčinom i besom.

Sveti čovek je svom prijatelju moga pružiti veoma malu utehu. I bez obzira na to koliko je

pokušavao, nije moga ublažiti njegovu agoniju. Od bola je nastala legenda.

Ćerka Sivog orla, Meri i njen sin će se vratiti iz mrtvih. Dakotina žena je znala da njena

porodica vruje da su oboje, ona i Beli orao ubijeni. Sivi oblak, kopile od vođe otpadničkog

plemena namerno je isprovocirao bitku kod reke. T akođe je ostavio Merinu odeću na obali

reke u nadi da će njen muž poverovati da je njegovu ženu i sina reka odnela sa ostalima.

Pleme je i dalje bilo u žalosti. Iako se Meri činilo kao večnost, prošlo je samo jedanaest

meseci od napada. Ona ih je pažljivo računala na njenom štapu od trske. Na njemu se sada

nalazilo jedanaest zareza. Još dva meseca su potrebna da se navrši cela godina, po rečunanju

plemena Dakota.

To bi trebalo da bude težak povratak kući. Pleme bi primilo Belog orla nazad u porodicu.

Srećom nije bila zabrin uta za svoga sina. Bio je na kraju krajeva, prvi unuk njihovog vođ e,Sivog orla. Da, mnogi bi se radovali da ga vrate u svoje okrilje.

Strah ju je, naravno, bio zbog Kristine.

Meri instinktivno jače stisnu svoju ćerku u naručju. "Uskoro, Kristina", ona tih o prošaputa

bebi. "Brzo ćemo se vratiti kući."

Kristina nije pokazivala da obraća pažnju na obraćanje svoje majke. Uzvrpoljena

dvogodišnjakinja je pokušavala da se otgne iz naručja svoje majke i da krene za svojim

starijim bratom. Merin šestogodišnji sin je vodio kobilu niz padinu u dolinu.

"Budi strpljiva, Kristina", prošaputa Meri. Ona još jednom nežno stisnu svoju ćerku da

naglasi te reči.

"Orao", beba zavapi ime svoga brata.


5/363



Beli orao se okrete kada ga povika sestra. Osmehnu joj se, a zatim polako zavrte glavom.

"Radi kako ti naša mama kaže", uputi je on.

Kristina je ignorisala naređenje svoga brata. Ona je ponovo pokušala da se otgne iz majčinihruku. Bila je jednostavno previše mala da bi razumela. Iako je bilo znatno rastojanje izmedju

konja i tla, Kristina nije pokazivala ni najmanje straha.

"Moj Orao", vrisnu Kristina.

"Tvoj nas brat mora odvesti dole u selo, Kristina", reče Meri. Izgovorila je to mekim glasom,

nadajući se da će tako smiriti det e.

Kristina se iznenada okrete i pogleda gore prema majci. Devojčicine plave oči bile su pune

nestašluka. Meri nije mogla da zadrži osmeh kada je videla nezadovoljan izraz na njenom

licu. "Moj Orao", dete zaurla.

Meri polako klimnu glavom. "Moj Orao", Kristina povika ponovo, mršteći se na majku.

"Tvoj Orao", priznade Meri sa uzdahom. Oh, kako bi želela da Kristina zna da imitira njen

tih glas. Do sada, ta lekcija nije uspela. Tako mala, ona je bila obdarena glasom koji je mogaootresti lišće sa drveća.

"Moja mama", zaurla opet Kristina, štipajući Merine grudi svojim debelim prstićima.

"Tvoja mama", odgovori Meri. Ona oljubi svoju ćerku, a zatim joj prođe rukom kroz plave

lokne i preko detetovog lica. "Tvoja mama", ponovi Meri snažno grleći svoje dete.

Utešena milovanjem, Kristina se zavali na njene grudi i posegnu za jednom od Merinih

pletenica. Stavila je palac u usta, a drugom rukom polako prelazila pletenicom po svom

nosiću. U roku od nekoliko minuta, Kristina je čvrsto spavala.

Meri izvuče bizonovo krzno, i prekri svoju bebu tako da je zaštiti od letnjeg , popodnevnog

sunca. Kristina je bila iscrpljena od njihovoh dugog puta. A i sama je prošla kroz mnogo

stresa u poslednja tri meseca. Meri je bilo čudno da dete može spavati uopšte.


6/363



Kristina nije zaostajala za Belim orlom. Ona je imitirala svaki njegov pokret. Ona je morala

da ga uvek ima u vidu. Majka ju je ostavila, i Meri je znala da se Kristina boji da će i ona i

Beli orao nestati. Devojčica je postala veoma posesivna, za šta se Meri nadala da će vremenom ta posesivnost nestati.

"Oni nas gledaju sa drveća", reče Beli orao svojoj majci. Dečak se zaustavio čekajući reakciju

majke.

Meri klimnu glavom. "Nastavi, sine. I zapamti stani samo kada dođemo do najvišeg tipa."

Beli orao se osmehnu. "Još uvek se sećam gde je tip moga dede", reče on. "Bili smo odsutni

samo jedanaest meseci", dodao je, ukazujuci na trskin štap.

"Zadovoljna sam što se sećaš", reče Meri. "Da li se sećaš koliko su te deda i otac voleli?"

Dečak klimnu glavom. Izraz njegovog lica bio je svečan. "Ovo će biti teško za moga oca, zar

ne?"

"On je častan čovek", reče Meri. "Da to će biti teško za njega, ali će vremenom videti svetlo u

tome."Beli orao ispravi ramena, okrete se i nastavi niz brdo.

Kretao se poput ratnika. Dečakovo arogantno šepurenje bilo je gotovo indentični šepurenju

njegovog oca. Meri je srce bolelo od ponosa na sina. Beli orao će postati vođ a njihovog naroda

kada njegova obuka bude završena. Bila je njegova sudbina da predvodi ratnike, baš kao što

je njoj postala sudbina da podigne belu kožu, devojčicu koja joj tako nevino leži u naručju.

Meri je pokušala da iz misli izbaci sve osim narednog susreta. Ona je držala pogled usmeren

na ramena svoga sina dok je vodio kobilu ka centru sela. Meri tiho prošaputa molitvu koju ju

je šaman naučio da otera svoje strahove.

Više od stotinu član ova plemena Dakota zurilo je u Meri i Belog orla. Niko nije rekao ni reč.

Beli orao je hodao napret i stao je tek kada su došli do vođinog tipija.


7/363



Starije žene su se približavale dok nisu opkolile Merinog konja. Njihova lica odavala su

zaprepašćenje. Nekol iko žena posegnu da dodirnu Merinu nogu kao da bi osećaj njene kože

pod njihovim rukama potvrdio da je ono što su videli stvarno. One je dodirnuše i uzdahnuše. Megi se nasmeši nad njihovim izlivima nakolnosti. Podigla je

pogled i videla Suncokret, mlađu sestru njenog muža. Njena dobra prijateljica je otvoreno

plakala. Thunder je iznenada prekinuo tišinu. Tlo zadrhta od udaranja kopita konja koja su

jahali natrag u dolinu. Ratnici su očigledno bili obavešteni o Merinom povratku.

Crni vuk, Merin muž ih je predvodio.

Vrata vođinog tipija se otvoriše i Meri na njima ugleda svog oca. Sivi orao je stajao na ulazu i

gledao u nju dugo vremena. Na njegovom licu se ocrtavala zapanjenost, ali njegove oči, tako

tople i ljubazne, bile su zamagljene od emocija.

Svi su se okrenuli da sada pogledaju svog vođu. Svi su čekali da im da signal. Bila je dužnost

Sivog orla da bude prvi koji će poželeti dobrodošlicu Meri i njenom sinu nazad u njihovu

porodicu.Sivi orao se okrenuo kada je Merin muž prišao i stao kraj njega. Meri odmah spusti glavu u

znak poniznosti. Njene ruke počeše da drhte i mislila je da joj srce lupa dovoljno glasno da

probudi Kristinu. Meri je znala da bi sva njena kontrola nestala kada bi sada pogledala svog

muža. Ona bi sigurno počela da plače. To ne bi bilo dostojanstveno, naravno, a

pokazivanjem svojih emocija nanela bi sramotu njenom ponosnom mužu.

Ne bi bilo ni časno. Meri je volela Crnog vuka, ali okolnosti su se drastično promenile od

kako ga je poslednji put videla. Njen muž bi morao da donese važnu odluku pre nego što bi

je primio ponovo u naručje.

Vođa odjedno podiže ruke ka Velikom duhu. Dlanove je izbacio ka suncu.

Signal je bio dat. Veseli uzvici su odjekivali širom doline. Haos je izbio kada je Merinog sina


8/363



primio najpre deda, a onda i njegov otac.

Kristina se promeškolji u Merinom naručju. Iako je bivolova koža skrivala bebu, tih nekoliko

pokreta su primetile neke od žena. Crni vuk je držao sina, ali mu je pogled bio usmeren ka njegovoj ženi. Meri se usudila

stidljivo ga pogledati, uhvativši njegov zadovoljan osmeh i pokuša mu odvratiti.

Sivi orao je nekoliko puta klimnuo glavom, pokazujući tako svoju radost i odobrenje, a onda

polako načini korak ka njenoj strani..

Sveti čovek stajao je svojeg tipija, gledajući okupljanje. Sada je shvatio zašto ni je video lica

Belog orla i Meri u svojoj viziji. Ostatak značenja sna je nastavio da mu beži. "Ja sam strpljiv

čovek", šapnuo je duhovima. "Ja ću dobiti poklon u jednom trenutku."

Dok je šaman gledao, put je napravljen za vođu. Muškarci su ignorisali Meri i okupili su se

oko Crnog vuka i njegovog sina. Žene nagrnuše ponovo napred, jer su želele da čuju šta će

njihov vođa reći svojoj ćerci.

Neki od više entuzijazmičnih mladića počeli su da vrište od sreće. Prodoran zvuk vriske probudio je Kristinu.

Beba je i mala malo nakolnosti prema svom tamnom skrovištu. Ona odgurnu bizonovu kožu

sa svog lica taman kada je Sivi orao stigao do Meri.

Meri nije mogla da odluči ko izgleda više iznenađeno. Kristina se činila sasvim fascinirana

ogromnim čovekom koji je tako intezivno posmatra. Bilo je očigledno da je malo nesigurna,

jer je stavila palac u usta i pribila se uz grudi svoje majke.

Sivi orao nije ni pokušao da prikrije svoju zaprepašćenost. On je dugo zurio u dete, onda se

okrenuo i pogledao svoju ćerku. "Postoji mnog o toga što moraš da nam ispričaš, kćeri", on

naredi.

Meri se osmehnu. "Postoji mnogo toga da objasnim, oče."


9/363



Kristina uhvati osmeh svoje majke. Ona je odmah povukla svoj palac iz usta i pogledala okolo

sa radoznalošću. Kada je poznala svog brata u gomili nepoznatih ljudi, ona posegnu obema

rukama za njim. "Orao", povika.Sivi orao se povuče korak unazad, a onda se okrete da pogleda svog unuka.

Kristina je očekivala da njen brat dođe i uzme je. Kada on nije odmah došao, ona pokuša da

siđe sa krila svoje majk e. "Moj Orao, mama", zaurla ona.

Meri je sada ignorisala svoju ćerku. Ona je zurila u svog muža. Izraz lica Crnog vuka je bio

težak, ravnodušan. On je stajao raširenim nogama i rukama savijenim preko grudi. Znala je

da je čuo kada ju je Kristina nazvala "m ama". Beba je govorila Siouan jezikom, kao i bilo koje

Dakota dete i vikala je svoje zahteve dovoljno glasno da je celo selo čuje.

Suncokret je požurila napred da pomogne svojoj prijateljici da sjaše. Meri joj je predala

Kristinu, pomislivši da upozori prijateljicu da je čvrsto drži, ali već je bilo kasno. Kristina je

lako pala na tlo, sletevši na svoju stražnjicu. Pre nego što su Suncokret ili Meri stigle da je

uhvate, malena se provukla kroz noge Sivog orla i otrčala do njenog brata. Niko nije znao sasvim šta da napravi sa bebom prelepe bele puti. Nekoliko starijih žena

posegnulo je da dodirne Kristinine zlatne kovrdže, njihova radoznalost je bila prevelika da se

suzdrže. Devojčica je dozvolila da je miluju. Stajala je pored svog brata, jedva mu doseževši

do kolena, oponašajući njegov stav i držeći ga za ruku.

Iako Kristini nije smetalo da je dodiruju, ona je sasvim jasno pokazala da ne želi nikoga u

blizini njenog brata. Kada je vođa pokušao ponovo da zagrli svog unuka, Kristina je

pokušala da odgurne nje gove ruke. "Moj Orao", povikala je na njega.

Meri je bila užasnuta ponašanjem svoje kćeri. Uhvatila je Kristinu, uputila slab osmeh svom

ocu, a zatim šapnula svom sinu. "Idi za svojim ocem." Merin muž se naglo okrenuo i nestao u

tipiju Sivog orla.


10/363



Onog trenutka kada su je odvojili od njenog brata, Kristina je počela da plače. Meri je

podigla bebu u naručje i bezuspešno pokušavala da je smiri. Kristina je sakrila lice u vrat

svoje majke i izli svoj bol.Merini prijatelji su se okupili oko nje. Niko se nije usudio pitati o bebi dok njen muž i otac ne

odobre, ali su se smešili bebi i tapšali joj meku kožu na obrazu.

Šaman je uhvatio tada Merin pogled. Ona je odmah požurila preko i stala ispred svetog

čoveka, što je izazvalo prilično neprijatan muk. Neki su čak pevušili molitvu za san maloj.

"Dobro došla kući, dete moje", reče sveti čovek u znak pozdrava.

Meri je jedva čula starca od krika svoje ćerke. "Nedostajao si mi, Vakan.", rekla je. Kristina je

postajala sve glasnija i Meri je nežno protrese. "Hush, bebo", rekla je ona. Okrenula se ka

šamanu ponovo i rekla: "Moja ćerka tutnji kao lavica. Možda će vremenom naučiti..."

Sveti čovek odmahnu glavom. Meri je primetila da mu ruke drhte kada je dodirnuo Kristinu.

"Njena kosa je boje belog groma.", šapnuo je.

Kristi na se iznenada okrete i pogleda u šamana. Uskoro je zaboravila bol i nasmešila sečoveku čudnog izgleda čije se svečano perje činilo kao da izlazi iz njegove glave.

Kristina je čula šamanov uzdah. On joj se učinio bolestan. "Moja nova ćerka je poznata po

imenu Kristina, sveti", reče ona, "Ako joj dozvole da ostane, moraće da dobije ime Dakota, i

vaš blagoslov, takođe."

"Ona je lavica", saopšti šaman. Licem mu je prošao široki osmeh. "Ona će ostati, Meri. Ne

brini za svoje dete. Bivo će je zaštiti. Duhovi će prosvetliti tvog muža i oca. Budi strpljiva dete.

Budi strpljiva."

Meri je poželela da može postaviti dodatna pitanja šamanu, ali njegovo naređenje da sačeka

ne može ignorisati. Njegova reakcija na Kristinu ju je zbunjivala. Međutim nije joj ostavljeno

pr eviše vremena da brine o tome, jer ju je Suncokret povukla i povela prema svojoj kući.


11/363



"Izgledaš iscrpljeno, Meri, a sigurno si i gladna. Dođi u moj tipi i podelićemo naš popodnevni

obrok."

Meri klimnu glavom. Ona pođe za svojom prijateljicom preko proplan ka. Kada su seli na meko ćebe u Suncokretinom domu, Meri je nahranila svoju ćerku, a zatim je spustila da

istražuje tipi.

"Bila sam odustna toliko vreme", prošaputa Meri. "Ipak kada sam se vratila moj muž nije

došao do mene."

"Crni vuk te još uvek voli", odgovori joj Suncokret. "Moj brat je tugovao za vama, Meri."

Kada Meri nije odgovorila, Suncokret je nastavila: "To je za nas kao da ste se vratili iz mrtvih.

Posle napada, kada niko nije moga tebe ili Belog orla da nađe, neki su verovali da vas je

odnela reka. Crni vuk nije poverovao. Ne, on je poveo napad na izgnanike, misleći da će te

naći u njihovom selu. Kada se vratio bez vas on je bio ispunjen tugom. Sada ste došli kući,

Meri, a ti si dovela dete drugog čoveka sa vama."

Suncokret se okrenula da pogleda Kristinu. "Znaš koliko tvoj muž mrzi belce, Meri. Mislimda je to razlog što nije došao po tebe. Zašto ste poveli ovu bebu sa sobom? Šta se desilo sa

njenom majkom?"

"Njena majka je mrtva", odgovori Meri. "To je duga priča, moja prijateljice, a znaš da prvo

moram da objasnim svom mužu i ocu. Reći ću ti ovoliko", doda ona čvrstim glasom, "Ako

pleme odluči protiv prihvatanja Kristine, onda moram da ga ostavim. Ona je sada moja

ćerka."

"Ali ona ima belu kožu", Suncokret je protestvovala, jasno zaprepašćena Merinim oštrim

saopštenjem.

"Primetila sam boju njene kože", odgovori Meri sa osmehom.

Suncokret je čula humor u komentaru svoje prijateljice i nasmeja se. Zvuk je odmah bio


12/363



imitiran od strane Kristine. "Ona je tako lepo dete", napomenu Suncokret.

"Ona ima jako srce, kao i njena majka", reče Meri.

Suncokret se okrete da podigne glinenu teglu koju je Kristina upravo oborila. Meri joj je pomogla da pokupi lekovito bilje koje je beba rasula po podu. "Ona je veoma radoznalo dete",

prokomentarisa Meri, izvinjavajući se u ime svoje kćeri.

Suncokret se ponovo nasmeja. Tip je izgledao kao da je kroz njega upravo prošao jak vetar.

Beba je opet ponovila taj zvuk.

"Nije moguće da ne zavoliš tako radosno dete", primeti Suncokret. Osmeh joj je ubrzo

izbledeo kada je dodala, "Ali tvoj muž, Meri. Znaš da je on nikada neće prihvatiti."

Meri nije raspravljala sa svojom prijateljicom. Međutim, molila se da Suncokret nije u pravu.

Bilo bi čudo da Crni vuk prihvati Kristinu kao njegovu ćerku. Obećanje koje je dala

Kristininoj m ajci nije moglo u potpunosti biti ispunjeno bez njenog muža.

Suncokret nije mogla da odoli potrebi da uzme dete u ruke. Ona posegnu za Kristinom, ali

mala je obiđe i sede u Merino krilo. "Volela bih da iza đem na nekoliko minuta, ako ćeš pričuvati Kristinu umesto mene.

Upozoravam te", Meri žurno dodade kada Suncokret željno klimnu glavom, "Moja ćerka

ulazi u stalne nestašluke. Ona je previše radoznala da bi se plašila."

Suncokret je napustila tipi da bi zatražila dozvolu od svog muža da Meri i Kristina ostan u sa

njima. Kada se vratila našla je Meri kako spava. Kristina se sklupčala kraj majkinog

stomaka, a Merina ruka je bila obmotana oko bebe. I mala je spavala, jedan palac joj je bio u

ustima a Merina pletenica je odmarala na njenom licu.

Meri i njena ćerka su spavale nekoliko sati. Sunce je već bilo visoko k a da je Meri izašla sa

Kristinom do reke da se okupa. Suncokret je išla iza sa čistom odećom u naručju.

Beba je volela vodu. Dan je bio vreo i lepljiv, a dete je uživalo u prskanju hladne vode. Ona je


13/363



čak dozvolila Meri da joj opere kosu bez previše galame.

Meri je upravo izašla iz vode sa svojom ćerkoma kada se iznenada pojavio Crni vuk. On je

stajao na obali, izazovnim stavom, sa rukama na kukovima, ipak Meri je mogla da vidi nežan izraz u njegovim očima .

On ju je zbunjivao, gledajući je ovako sa ljubavlju. Meri se okrenula od svog supruga da

obuče Kristinu i sebe.

Crni vuk je sačekao da Meri završi svoj zadatak, onda mahnuo rukom svojoj sestri da povede

dete kod nje u goste. Suncokret je morala da odvoji Kristinine ručice od njene majke.

Devojčica vrisnu u nevolji, ali se Meri nije raspravljala oko komande. Znala je kako će

Suncokret izgledati posle njenog deteta. Čim su ostali sami, Meri se okrete prema svom

mužu. Njen glas je drhtao kao i ona, dok mu je pričala šta se sve dešavalo dok su bili

zarobljeni.

"U početku sam mislila da nas njihov vođa, Sivi oblak, drži zarobljene da bi mogao da

pregovara sa tobom. Ja sam znala da je vaša međusobna mržnja bila žestoka, ali nisam mislila da je on želeo da nas ubije. Jahali smo nekoliko dana i noći, takođe, kada bi Mesec bio

dovoljno svetao i konačno smo se ulogorili gore na braon livadi belih staza. Sivi oblak je bio

jedini koji nas je dotakao. On se pred drugima hvalio da je hteo da ubije tvog sina i tvoju

ženu. On te okrivio, mužu, za njegovu sramotu."

Crni vuk klimnu glavom kada Meri zastade sa svojom pricom, ali nije ponudio nikakav

komentar. Meri duboko udahnu pre nego što je nastavila. "Tukao je našeg sina sve dok nije

pomislio da ga je ubio. Onda je uključi o i mene."

Merin glas je pukao. Okrenula se pogledati reku. "On me je svaki put iskorišćavao kao što

čovek koristi voljnu ženu", prošaputa ona.

Tada je zaplakala, njen stid je iznenada bio preveliki. Sećanja su joj parala srce. Crni vuk je


14/363



posegnuo da je u zme u naručje. Njegov dodir ju je odmah smirio. Meri klonu na njegove

grudi. Želela je da može da se okrene i da ga zagrli, ali znala je da mora da ispriča ostatak

njene priče, pre nego što potraži njegovu utehu. "Svađa je izbila među njima kada su videli vagone u nastavku. Iako je Sivi oblak bio protiv

toga, na kraju je dogovoreno od strane drugih da će napasti belce i uzeti njihove konje. Sivi

oblak je ostao. Bio je besan jer su otišli protiv njegove volje."

Meri nije imala dovoljno snage da nastavi. Ona je tiho plakala. Crni vuk je čekao nekoliko

minuta da nastavi sa svojom pričom, a zatim ju je lagano prisilio da se okrene prema njemu.

Njene oči su bile čvrsto zatvorene. Obrisao je suze sa njenih obraza. "Reci mi ostatak", reče

on, a glas mu je bio blag kao vetar.

Meri klimnu glavom. Pokušala je da se odmakne korak unazad, ali je Crni vuk čvrsto držao.

"Naš sin se probudio i počeo da stenje. Imao je strahovite bolove, mužu. Sivi oblak je požurio

ka našem sinu. On je izvukao nož i hteo je da ubije Belog or la. Ja sam vrisnula i približila im

se najviše što sam mogla, onoliko blizu koliko su mi vezane ruke i noge dozvoljavale.Opsovala sam Sivi oblak, pokušavajući da njegov bes preusmerim na sebe. Moj plan ga je

omeo. Koristio se pesnicom da me ućutka, tako žestoko da sam pala unazad. Udarac me

onesvestio, a kada sam otvorila oči, videla sam belu ženu koja je klečala pored mene.

Držala je Belog orla u naručju, a Kristina, njena beba, spavala je na zemlji pored nje. Crni

vuče mislila sam da se moj um igra samn om dok mi sin nije otvorio oči i pogledao me. Bio je

živ. Ta bela žena ga je spasila, mužu. Njen nož je bio zabijen u leđa Sivom oblaku. Nisam

znala odakle je dolazila dok se nisam setila konvoja ispod grebena. Verovala sam joj, takođe,

od samog početka, zbog načina na koji je ona držala našeg sina. Molila sam je da uzme

našeg sina i odnese ga pre nego što se vrate sledbenici Sivog oblaka iz njihovog pohoda. Žena

nije htela da me ostavi, bez obzira koliko sam protestovala. Pomogla mi je da se popnem na


15/363



njenog konja, podigla mog sina prema mojim rukama, i onda nas je povela u šumu noseći

svoje dete u naručju. Žena nije opet progovorila sve dok nismo stali da se odmorimo posle

nekoliko sati jahanja.""Bogovi su bili na našoj strani tog dana, odmetnici nisu jurili za nama. Džesika, bela žena,

mislila je da su ih možda ubili ljudi koje su napali. Naišli smo na kolibu u brsima i tamo smo

zimovali. Džesika se pobrinula za nas. Govorila je da je misionar i na engleskom, ali te reči su

za mene zvučale sasvim drugačije. Kada sam joj ukazala na to, Džesika mi je objasnila da

ona dolazi iz daleke zemlje koja se zove Engleska."

"Šta se dogodilo sa tom ženom?", Crni vuk je pitao, bio je namršten i napet.

"Kada je stiglo proleće, Beli orao je bio dovoljno dobro da ponovo putuje. Džesika je uzela

Kristinu da je vrati u dolinu, a ja sa m želela da sina dovedem kući, tebi. Dan pre nego što

smo planirali da krenemo, Džesika je otišla da pokupi plen iz zamki koje je postavila dan

ranije. Ona se nije vratila. Krenula sam u potragu za njom. Bila je mrtva", prošaputa Meri.

"Planinski medved ju je uhvatio na prepad. Bila je to strašna smrt. Njeno telo je biloraskomadano, jedva prepoznatljivo. Ona nije trebala da umre na takav način, Crni vuče."

"I to je razlog zašto si dovela belo det e sa sobom?", upitao je Crni vuk, iako je on već bio

doneo svoje zaključke.

"Džesika i ja smo postale sestre u našim srcima. Ispričala mi je sve o njenoj prošlosti. A ja

njoj. Dale smo obećanje jedna drugoj. Dala mi je reč da će ako mi se nešto bude dogodi lo,

ona biti ta koja će naći način da dovede Belog orla kući. To sam i ja njoj obećala."

"Ti želiš da se dete vrati belcima?", upita je Crni vuk.

"Moram prvo da podignem Kristinu", objasni mu Meri.

Crni vuk je izgledao zapanjen izjavom svoje supruge. Meri je sačekala trenutak pre nego što

je nastavila."Džesika nije želela da Kristina ode kući, na to mesto koje se zove Engleska pre


16/363



nego što odraste. Moramo napraviti jaku Kristinu, mužu, tako da kada se ona vrati svome

narodu, bude u stanju da preživi."

"Ne r azumem ovo obećanje", priznao je Crni vuk, vrteći glavom. "Čula sam sve o Džesikinoj porodici. Ona je bežala od njenog muža. Rekla mi je da je to zao

čovek koji je pokušao da je ubije."

"Svi beli ljudi su zlo", izjavi Crni vuk.

Meri klimnu glavom. Ona se n ije slagala sa svojim mužem, ali je htela da ga umiri. "Svaki

dan Džesika bi otvorila knjigu, koju je zvala dnevnik, i pisala u njoj. Obećala sam joj da ću

ču vati tu knjigu i dati joj kada K ristina bude trebala da se vrati kući."

"Zašto je taj čovek pokušao da ubije svoju ženu?"

"Ne znam", priznade Meri. „Džesika je verovala da je slaba žena, govorila je o svojim

manama često i molila me da napravim od Kristine snažnu ženu poput ratnika. Ja sam joj

rekla sve o tebi, ali ona je meni malo toga rekla o svom m užu. Džesika je imala dar, mužu.

Ona je znala da nikada neće videti kako je podignuta njena kćer." "I šta ako sam protiv ovog plana?", upita je Crni vuk.

"Onda te moram napustiti", Meri odgovori. "Znam da mrziš belce, ali ta je bela žena spasila

našeg sina . Moja ćerka će pokazati koliko je jaka u duhu."

"Njena ćerka", ispravi je Crni vuk grubo.

Meri zavrte glavom. Crni vuk je prošao kraj nje i stao kraj reke. On je dugo zurio u noć, dok

se konačno nije okrenuo ka Meri. Izraz lica mu je bio težak. "Mi ćemo poštovati to obećanje",

izjavi on.

Pre nego što je Meri stigla pokazati svoju zahvalnost, Crni vuk je podigao ruku. "Suncokret je

postala supruga pre tri leta, a njen suprug joj još nije podario dete. Ona će se pobrinuti za to

belo dete. Ako moja sestra nije voljna, naći će se neko drugi."


17/363



"Ne, moramo je mi podići", insistirala je Meri. "Ona je sada moja ćerka. I ti takođe moraš

uzeti ovo u ruke, Crni vuče. Obećala sam da će Kristina biti snažna kao ratnik. Bez tvoje

pomoći -""Želim te nazad, Meri", reče Cr ni vuk. "Ali ja neću dozvoliti da ovo dete uđe u moj dom. Ne

traži previše od mene."

"Neka bude", Meri prošaputa. Njena glava klonu u prihvatanju poraza.

Crni vuk je živeo sa Meri dovoljno dugo da bi znao koliko je tvrdoglavo odlučna. "Kakvu će

razliku učiniti to da li je podižemo mi ili neko drugi?"

"Džesika je umrla verujući da ću ja podići njenu ćerku. Dete mora da nauči potrebne veštine

da bi preživela u svetu belih ljudi. Ja sam se hvalila Džesiki tvojom snagom, mužu, i ja-"

"Onda je nikada nećemo posl ati nazad", umeša se Crni vuk.

Meri zavrte glavom. "Nikada ne bih pomislila da pogazim svoju reč. Kako možeš da tražiš od

mene da osramotim svoju zakletvu?"

Crni vuk je izgledao besan. Meri je ponovo počela plakati. "Kako možeš još uvek da me želišza svoj u ženu? Iskoršćena sam od strane tvoga neprijatelja. Ubila bih se da nije bilo Belog

orla smnom. I sada sam odgovorna za drugo dete. Ne mogu da dozvolim da je neko drugi

podigne. U svom srcu znaš da sam u pravu. Mislim da bi bilo bolje da odvedem Kristinu

daleko. Mi ćemo otići sutra."

"Ne", uzviknu Crni vuk. "Nikada nisam prestao da te volim, Meri", reče joj on. "Vi ćete se

vratiti kući još ove noći."

"I Kristina?", upita Meri srećno.

"Ti ćeš je podići", priznao je. "Možeš je čak i zvati svojom ćerkom, ali ona pripada tebi, ja

imam samo jedno dete, Belog orla. Dozvoliću da Kristina ostane u mom tipiju jer je njena

majka spasila život mog sina. Ali to dete neće imati značenje u mom srcu, Meri. Ja ću je


18/363



potpuno ignorisati."

Meri nije znala šta da misli o odluci njenog muža. Ona se vratila kod njega te noći, međutim

i svoju ćerku je dovela sa njom. Crni vuk je bio tvrdoglav čovek. On se pokazao kao čovek koji poštuje svoju reč, i previše. On

je odlučio da totalno ignoriše Kristinu.

Ona je, međutim, bila zadatak koji je bio sve veći izazov sa svakim danom koji je rasla.

Kristina je svake noći spavala kraj svoga brata. Ipak svako jutro, kada bi Crni vuk otvorio oči

on bi pronašao devojčicu sklupčanu između njega i njegove supruge. Uvek bi se probudila

pre njega i uvek je zurila u njega.

Dete jednostavno nije razumeli da je on ignoriše. Crni vuk bi se mrštio kada bi je našao kako

ga čuva tako poverljivo. Kristina bi odmah imitirala njegov izraz. Da je bila starija, on bi

pomislio da se usudila da ga ismeva. Ali ona je bila samo beba. I da ona nije bila bele puti, on

je znao da bi je zabavljao nakon što završi sa treningom njegovog sina. Onda bi se Crni vuk

setio da Kristina nije postojala u njegovoj glavi. On bi okretao leđa detetu i napuštao tipiraspoloženja tmurnog kao kišni oblaci.

Dani su prelazili u nedelje, dok je pleme čekalo da njihov vođa pozove Meri pred Savet, ali

Sivi orao je nadgledao svog sina - po pravu i čekao da vidi može li on prihvatiti Kristinu.

Kada je Crni vuk odvojio svog sina od Kristine, Meri je znala da nešto mora rešiti. Beba nije

ništa razumela, naravno, i provodila je najveći deo njenih budnih sati plakajući. Ona je

postala izuzetno sklona sikiranju i na kraju konačno počela odbijati hranu uopšte.

Očajna, Meri je otišla kod svog oca i stavi la problem u njegove ruke. Ona mu je objasnila da

sve dok ne prihvati Kristinu kao deo plemena, žene i deca će pratiti Crnog vuka i ignorisaće

Kristinu.

Sivi orao je video mudrost u ovom argumentu. On je obećao da će sazvati Savet te večeri.


19/363



Zatim je otišao kod šamana da potraži njegov savet.

Sveti čovek je izgledao zabrinut za Kristininu dobrobit, kao i Meri. Vođa je bio iznenađen

ovim stavom jer je šaman bio poznat po neprijateljskim stavovima prema belcima. "Da vreme je da pozovemo Savet ratnika. Crni vuk se mora promeniti i otvoriti srce ka ovom

detetu. Bilo bi najbolje da je tu odluku doneo sam", dodao je on, "ali ako odbije da se odrekne

svog stava, ja ću ispričati Savetu o moći svoje vizije."

Šaman je odmahnu glavom kada je primetio da se njegov vođa sprema da postavi pitanja.

On je dohvatio pergament od životinjske kože i predao ga Sivom orlu.

"Ne odvezuj ovaj konopac i ne gledaj ovaj crtež dok ne bude vreme."

"Šta je ovaj crtež, Vakane?", upita Sivi orao. Glas mu je bio šapat.

"Vizija koju sam dobio od Velikog duha."

"Zašto ovo nisam video ranije?"

"Zato što nisam razumeo smisao svega što mi je otkriveno. Rekao sam ti samo da sam video

orla koji je leteo nad krdom bizona. Sećaš se?" Sivi orao je klimnuo glavom. "Sećam se", rekao je on.

"Ono što ti nisam rekao je to da su neki od bizona promenila lica u neke koji su otišli u

zagrobni život. Meri i Beli orao nisu bili među mrtvima, Sivi orle. Nisam razumeo u to vreme,

i nisam želeo da te savetujem dok ne rešim zagonetku u svojoj glavi."

"Sada obojica razumemo", reče Sivi orao. "Oni nisu bili mrtvi."

"Ali postoji još vizije, moj prijatelju. U početku sam mislio da krdo bizona znači da će lova

biti u izobilju. Da, to je ono što sam mislio."

"A sada, Vakane?"

Sveti čovek ponovo odmahnu glavom. "Ne otvaraj kožu dok Crni vuk ponovo ne izrazi svoj

stav. Ako odbije da uzme dete, crtež će ga pridobiti. Mi ne možemo dozvoliti da ide protiv


20/363



duhova."

"A ako odluči da prizna dete kao njegovo? Hoće li crtež ostati misterija?"

"Ne, svi do jednog moraju videti crtež, ali ne dok Crni vuk ne izabere pravi put."Sivi orao je klimnuo glavom. "Moraš sedeti do mene večeras, prijatelju moj." ,najavio je on.

Meri je nervozno šetala po svom tipiju, dok su se ratnici okupljali oko vatre njihovog vođe.

Kristina je pala u hiroviti sa n na krevetu koji više nije delila sa svojim bratom.

Kada je jedan od mlađih momaka došao po Meri da ide na sastanak, ona je morala ostaviti

Kristinu samu. Bila je sigurna da je beba previše iscrpljena da bi se probudila pre jutra.

Muškarci su sedeli na ze mlji, sa njihovim vođom na jednom kraju ovala a šamanom na

drugom.

Meri je polako hodala u krugu, a onda je kleknula ispred svog oca. Ona je brzo ispričala sve

što joj se dogodilo prethodne godine, stavljajući poseban akcenat na to kako je Džesika

spasila život Belog orla.

Sivi orao nije imao nikakvu spoljnu reakciju na ovu priču. Kada je njegova ćerga završilasvoje izlaganje, dao joj je formalan znak da ih napusti.

Meri je bila na putu natrag ka Kristini kada ju je Suncokret presrela. Dve žene su stajale u

senci čistine čekajući da čuju šta će njihov vođa odličiti.

Merin sin je bio pozvan da da svoju verziju događaja. Kada je dečak završio, on je otišao i

direktno stao iza svoga oca.

Iznenada, Kristina se pojavila kraj svoga brata. Meri je videla svoju ćer ku kada je uhvatila

svoga brata za ruku. Pošla je po svoje dete, ali je Suncokret zadrža. "Čekaj i vidi šta će se

dešavati", Suncokret ju je posavetovala. "Ratnici će se ljutiti ako ih sada prekineš. Tvoj sin će

brinuti o Kristini."

Meri je videla mudrost u savetu svoje prijateljice. Fiksirala je svoj pogled na svoga sina, u


21/363



nadi da bi mogla naći načina da izvede Kristinu odatle.

Beli orao je slušao žestoku raspravu među ratnicima o Kristininoj budućnosti. Svi su oni

želeli da dokažu svoju lojalnost Crnom vuku tako što su podržavali njegovu odluku da nastavi da ignoriše dete.

Vođa klimnu glavom, a onda je namerno sugerisao da starac po imenu Čvrsta stena može da

preuzme dužnost podizanja deteta. Crni vuk odmahnu glavom, odbacujući tu mogućnost.

"Merino dete će patiti ako ga uzmete iz njenog naručja", objasni Crni vuk ratnicima. "Ne

mogu to da dozvolim. Dete je nevino."

Sivi orao je sakrio svoj osmeh. Protivljenje Crnog vuka da daju to dete ludom starcu

dokazivalo je njegovu brigu. Problem je bio kako da Crni vuk ugleda istinu - težak izazov, za

njegovog sina - po pravu, taj čovek je bio ponosan i tvrdoglav.

Vođa posegnu za pergamentom, misleći da stavi tačku na spor, ali šaman ga zaustavi

odmahujući glavom.

Sivi orao je znao da sveti čovek ima svoj put. On sk loni ruku od sklopljene kože i nastavi darazmišlja o problemu dok su se ratnici međusobno prepirali.

Na kraju, Kristina je bila ta, kada je blago udarala brata po ruci, rešila problem.

Sin Crnog vuka je slušao oštru debatu. Iako mu je bilo tek šest leta već je pokazivao očevu

arogantnu prirodu. Ne razmišljajući o kazni, on iznenada izvuče ruku iz Kristinine, i obiđe

okolo da se suoči sa ocem.

Kristina se sada krila iza brata, iako je provirivala kako bi pogledala u tog mrkog čoveka koji

je tako ljutito gledao u njenog brata.

Vođa je jedini video kako beba imitira mimiku Crnog vuka, pre nego što je prislonila lice uz

bratovo koleno.

"Oče", reče Beli orao, “bela žena mi je spasila život i samo zahvaljujući njoj ja sam se vratio


22/363



među svoj narod."

Dečakove reči , izgovorene sa entuzijazmon, napravile su grobnu tišinu. "Kristina je sada

moja sestra. Ja ću je štititi kao što i svaki brat štiti svoju sestru. Crni vuk nije mogao da sakrije iznenađenje zbog arogantnog načina na kojim mu se obratio

sin. Pre nego što je stigao da smisli odgovor, Beli orao se okrenuo ka mestu gde mu je majka

stajala. On je pokazao ka njoj, pa spustio pogled na Kristrinu, i rekao: "Moja majka."

On je vrlo dobro znao šta će se dogoditi. Kristina se pokazala vrlo doslednom u svojoj

posesivnosti. Sve što je pripadalo Belom orlu, pripadalo je i njoj. Beli orao je morao samo još

jednom da ponovi svoje reči i devojčica je stala kraj svog brata. Izvadila je palac iz usta

dovoljno dugo da poviče: "Moja mama." Onda se nasmejala i pogledala u svog brata,

očekujući da on nastavi ovu igru.

Beli orao klimnu glavom. On čvrsto stegnu detetovu ručicu, da joj pokaže kako je zadovoljan

njenim odgovorom, a onda se okrete i ponovo pogleda u svog oca. On polako podiže ruku i

pokaza na Crnog vuka. "Moj otac", reče on čvrstim glasom. Kristina je sisala palac dok je gledala u Crnog vuka.

"Moj tata", izreče on ponovo, i opet stegnu Kristininu ruku. Kristina iznenada izvuče palac iz

usta. "Moj tata", zaurla ona pokazujući prstom na Crnog vuka. Onda pogleda u svog brata

tražeći njegovo odobrenje. Beli orao pogleda u svoga dedu. Kada je vođa klimnuo glavom,

Kristinin brat joj dade odobrenje.

Bilo je to sve što je devojčici bilo potrebno. Ona pusti ruku Belog orla i koraknu unapred. Bez

imalo straha, ona je sela u krilo Crnog vuka.

Svi su gledali kako je ceo problem beba sama rešila. Crni vuk se vidno ukrutio kada ga je

dete uhvatilo za jednu od pletenica. Nije joj odgurnuo ruku, ali se okrenuo da pogleda svog

vođu.


23/363



Sivi orao se zadovoljno smejao.

Meri požuri da klekne pred svog muža, držeći pognutu glavu.

Crni vuk je moga da vidi kako njegova žena drhti. On dugo i nekontrolisano uzdahnu uznak prihvatanja.

"Mojoj deci nije mesto na ovom Savetu. Vodi ih našoj kući."

Mer i odmah posegnu da podigne Kristinu u naručje. Ona pola ko odvoji ruke svoje kćeri od

pletenice njenog muža kada je shvatila puno značenje reči koje je rekao.

Njegova deca!

Meri je zaista pokušavala da se ne nasmeje, ali kada je pogledala svoga muža, ona je znala da

on vidi njenu radost. I svakako njenu ljubav.

Crni vuk je arogantno klinuo glavom.

Sivi orao je sačekao da Meri odvede decu. "Da li sada imam i unuku?", upitao je Crnog vuka,

zahtevajući potvrdu.

"Da", odgovorio je Crni vuk."Zadovolan sam", reče Sivi orao. Tada se okrenuo šamanu i zamolio ga da im ispriča sve o

svojoj viziji.

Sveti čovek je ustao i ispričao svoju viziju ratnicima. On je polako odmotao povez i pokazao

ratnicima Dakote pergament da ga svi vide.

Nastala je nepodnošljiva buka. Šaman je ućutkao grupu dramatičnim pokretom ruke. "Mi

smo bizoni", rekao je on. "Lav ne pripada među njima. Na ovoj Zemlji oni su neprijatelji

poput nas i belaca. Ipak, Bogovi nas sada testiraju. Daju nam plavooku lavicu da je zaštitimo,

dok ne dođe vreme da nas napusti."

Crni vuk je bio zapanjen šamanovim rečima. On odmahnu glavom. "Zašto mi nisi rekao sve

ovo ranije, Vakane?", upita ga on.


24/363



"Zato što je tvoje srce trebalo da spozna istinu", odgovori mu sveti čovek. "Tvoja ćerka je

lavica, Crni vuče. Ne može biti greška. Njena kosa je boje belog groma, a njene oči s u plave

poput doma Velikog duha na nebu."Kristinin ispad besa iznenada odjeknu celim selom.

Šaman zastade da se osmehne. "Ona ima i glas lavice, takođe", reče on.

Crni vuk se nasmeja sa ostalima i klimnu glavom.

Onda sveti čovek podiže pergament od kože u vazduh i izjavi: "Merino obećanje će se

ispuniti. Duhovi su ga blagoslovili."

Kristina je zvanično primljena u pleme sledeće veče.

U plemenu Dakota su bili blagi ljudi. Svako je otvorio svoje srce za plavooku lavicu i dao joj

blago neprocenljive vrednosti.

Bili su to nematerijalni pokloni koji su joj pomogli da izgradi svoj karakter.

Od svoga dede, Kristina je dobila dar svesti. Stari ratnik joj je pokazao lepotu, čudo njenog

veličanstvenog okruženja. Njih dvoje su postali nerazdvojni. Sivi orao dao je Kristini svojubezgraničnu ljubav, svoje vreme bez ograničenja i njegovu mudrost kada bi zatražila

odgovore kako i zašto. Kristina se uz njenog dedu naučila strpljenjem, ali najveće blago od

svih je sposobnost da se smeje nečemu što nije mogla da promeni, da plače nad onim što je

izgubila i da pronađe radost u dragocenom daru života.

Od svog oca, Kristina je dobila dar hrabrosti i odlučnost da izvrši svaki zadatak bezobzira na

poteškoće. Naučila je da barata nožem i da ješe konja, poput bilo kojeg, u stvari bolje od

većine ratnika. Bila je ćerka Crnog ratnika i naučila je da teži savršenstvu u bilo kom

zadatku. Kristina je živela za to da ugodi ocu, da dobije njegovo odobrenje, da bude ponosan

na nju.

Od svoje nežne majke, Kristina je dobila dar saosećanja, raz umevanja i osećaj za pravdu


25/363



prema prijateljima i neprijateljima, podjednako. Kristina je imitirala ponašanje svoje majke

svo dok to nije postalo deo njenog karaktera. Meri je bila otvoreno nežna prema svojoj deci i

mužu. Iako Crni vuk nikada nije pokazivao svoja osećanja pred drugima, Kristina je brzosaznala da je on izabrao Meri zbog njene nežne prirode. Njegovo ophođenje sa suprugom

pred drugim ratnicima je bilo arogantno. Ipak u privatnosti njihovog tipija Crni vuk je više

nego dozvoljavao Merine nežnosti i njene meke reči. On ih je zahtevao. Njegov pogled je bio

pun toplih osećanja, a kada je mislio da njihova ćerka čvrsto spava, on bi posegnuo za ženom

i uzvraćao joj za svu ljubav i tople reči koje mu je ona nesebično davala.

Kristina je obećala sebi da će naći čoveka popu Crnog vuka, kada dođe vreme da ona izabere

partnera za sebe. On bi kao ratnik morao da bude ponosan i arogantan, poput njenog oca,

da bude sposoban da zaštiti ono što je njegovo, i sa istim žestokim kapacitetom za ljubav.

Rekla je bra tu da se nikada neće zadovoljiti sa manje od toga.

Beli orao je bio njen poverenik. On nije želeo da pobije sestrinu odlučnost, ali je bio zabrinut

za nju. On bi joj oprezno potvrdio, jer je znao, kao i svi drugi u ovom izolovanom selu, da ćese Kristina jednog dana morati vratiti u svet belaca.

Usvom srcu osećao je da ga ta istina muči. Znao je, sa sigurnošću, da nije bilo ratnika poput

njegovog oca u toj zemlji nazvanoj Engleska. Ni jednog!


26/363



1.POGLAVLJE

London, Engleska, 1810

Letini krici su slabili.

Baron Winteres, lekar u službi markiza od Lionvoda, nagnuo se nad svojom pacijentkinjom i

pokušavao da je uhvati za ruke. Lepa žena se previjala u agoniji. Njeno dete je krenulo

napolje i činilo se odlučno da joj pokida kožu trbuha.

"De, de, Leti", prošaputa lekar nadajući se umirujućim glasom. "Sve će biti u redu, draga.

Samo još malo i imaćete prelepu bebu da poklonite svome mužu." Baron nije bio siguran da ga je Leti razumela šta joj je govorio. Njene smargadno zele oči bile

su zastakljene od bola. Izgledalo je kao da zuri kroz njega. "Pomogao sam da se donese tvoj

muž na ovaj svet. Da li si to znala Leti?"

Još jedan trud i vrisak je prekinuo svaki njegov pokušaj da umiri pacijentkinju.

Winteres je zatvorio oči i pomolio se za pomoć. Čelo mu je bilo mokro od znoja, a ruke su mu

se tresle. Za sve ove godine, on nikada nije video ovako težak porođaj. Ovo je već predugo

trajalo. Markiza je već bila preslaba da mu pomogne.

Vrata spavaće sobe su se uz tresak otvorila, skrećući pažnju barona.

Aleksandar Majkl Filips, markiz od Lionvuda ispunio je ulaz. Winteres odahnu. "Hvala Bogu

da si kod kuće", reče on. "Bili smo zabrinuti da se nećete vratiti na vreme."

Lion je požurio prema krevetu. Na licu mu se ocrtavala zabrinutost. "Pobogu,Winteres,

suviše je rano za porođaj."

"Beba je drugačije odlučila", odgovori Winteres.

"Zar ne vidiš da je u strahovitim bolovima?", povikao je. "Uradi nešto!"

"Radim sve što mogu!", povikao je Winteres pre nego što je uspeo da obuzda svoj bes. Još

jedan trud uhvati Leti i njen vrisak natera Winteresa da se okrene prema njoj. Lekar je


27/363



uhvati za ramena pokušavajući svom svojom snagom da je obuzda. Markiza nije bila mala

žena uopšte. Bila je izuzetno visoka i dobro zaobljena. Borila se svom snagom protiv lekara.

"Ona je van sebe, Lione. Pomozi mi da joj vežem ruke za stubove", naredi baron."Ne", viknu Lion, očigledno zgrožen takvom naredbom. "Ja ću je nadalje držati. Ona ne može

još dugo. Bože, koliko dugo je već ovakva?"

"Sada već preko dvanaest sati", priznade Winteres. "Babica je poslala po mene pre nekoliko

sati. Pobegla je u panici kada je shvatila da beba nije okrenuta u položaj za rađanje", dodade

on šapatom. "Sada nam ostaje čekati i moliti se da se beba okrene za nas."

Lion je klimnuo i zgrabio ruke svoje supruge. "Kod kuće sam sada, Leti. Samo još malo

ljubavi i sve će biti gotovo."

Leti se okrenula ka poznatom glasu. Oči su joj bile ugasle, beživotne. Lion je nastavio da

šapuće reči ohrabrenja svojoj ženi. Kada je zatvorila oči i on pomislio da je zaspala, on se

vrati razgovoru sa Winteresom. "Da li su te poteškoće koje Leti ima zato što je beba poranila

dva meseca?"Lekar mu nije odgovorio. On je okrenuo leđa markizu da potopi još jednu krpu u vodu.

Njegovi pokreti su bili kontrolisani, ljuti, a li njegov dodir je bio blag kada je konačno stavio

hladnu oblogu na njeno čelo. "Neka nam Bog pomogne ako dobije groznicu", promrmljao je

sam za sebe.

Letine oči se naglo otvoriše. Zurila je u barona Winteresa. "Džejms? Jesi li to ti Džejms?

Pomozi mi, molim te pomozi mi. Tvoja beba me rastura. To je Božija kazna za naše grehe zar

ne, Džejmse? Ubij skota sko možeš, ali me oslobodi toga. Lion nikada neće saznati. Molim te,

Džejmse, molim te."

Njena ispovest se završi histeričnim cviljenjem.

"Ona ne zna šta g ovori", Winteres je pokušao da opravda svoju pacijentkinju, kada je došao k


28/363



sebi. Obrisao je krv kraj Letinih usana i dodao: "Tvoja žena je u delirijumu. Bol vlada njenim

mislima. Ne obraćaj pažnju na njene reči."

Baron Winteres je bacio pogled na markiza. Kada je ugledao izraz na Lionovom licu, znao jeda njegov govor nije prevario čoveka. Istina je pobedila posle svega.

Winteres je pročistio grlo i rekao: "Lione, izađi iz ove sobe. Imam posla ovde. Idi i sačekaj u

svom kabinetu. Doći ću k tebe kada sve bu de gotovo."

Markiz je nastavio da zuri u svoju ženu. Kada je konačno podigao pogled, klimnuo je glavom

prema lekaru, a u očima su se octavale sve njegove muke. Onda je odmahnuo glavom, možda

je to bilo iho poricanje onoga što je upravo čuo i naglo napustio sobu.

Krici njegove supruge za svojim ljubavnikom pratili su ga do vrata.

Sve je bilo gotovo tri sata kasnije. Winteres je našao Liona u biblioteci. "Uradio sam sve što

sam mogao, Lione. Bog neka mi pomogne izgubio sam obe."

Baron je sačekao nekoliko minuta pre nego što je ponovo progovorio. "Jesi li čuo šta sam

rekao Lione?""Da li je dete poranilo dva meseca?", upita ga Lion.

Winteres nije odmah odgovorio. Trebalo mu je vremena da se oporavi od ravnog, bez emocija

Lionovog glasa. "Ne, beba nija poranila", na kraju je rekao. "Već su te dovoljno lagali sine.

Neću još to dodati svojim gresima.“

Baron se srušio na najbližu stolicu. n Gledao je kako mu Lion smireno pruža piće, zatim

posegnu i prihvati čašu. Bio si mi kao sin, Lione. Ako postoji nešto što mogu da učinim da ti

pomognem da prođeš kroz ovu tragediju, reci mi i ja ću to uraditi."

"Dao si mi istinu, dragi prijatelju", odgovorio je Lion. "To je dovoljno."

Winteres je gledao kako Lion podže čašu i ispija sadržaj u jednom gutljaju.

"Čuvaj se, Lione. Znam koliko si voleo Leti."


29/363



Lion odmahnu glavom. "Ja ću se oporaviti", rekao je on. "To uvek uradim, zar ne,

Winterese?"

"Da", odgovori Winteres umornim uzdahom. "Lekcije bratstva su te pripremile za bilo kojusituaciju."

"Postoji jedan zadatak koji bih da ti dam", reče Lion i posegnu za penkalom i mastilom.

Dugi minut je prošao dok je Lion pisao po papiru.

"Učiniću sve", reče Winteres kada nije mogao da podnese više tišinu.

Lion je završio svoju poruku, presavio list i dao ga lekaru.

"Javi vesti Džejmsu, Winterese, reci mom bratu da mu je ljubavnica mrtva."


30/363



2. POGLAVLJE

„Tvoj otac je bio tako lep čovek, Kristina. Moga je da izabere bilo koju ženu u Engleskoj.

Ipak on je hteo mene! Ja nisam mogla da verujem u svoju dobru sreću. Bila sam prosečno lepa, strašno stidljiva i naivna, potpuna suprotnost od tvog oca. Bio je toliko softificiran, tako jako uglancan, ljubazan i pun ljubavi, previše. Svi su mislili da je najdivniji čovek. Ali to je sve bila strašna laž.” Dnevnik, unos: Avgust, 1. 1795

London, Engleksa, 1814

To je tebalo da bude duga noć.

Markizu od Lionvuda oteo se nekontrolisan uzdah i on se nasloni na kamin u prijemnoj sobi

gospodina Čarlsona. To nije ležeran stav, ali je bio neophodan. Prebacivši svoju značajnu

težinu, Lion je uspeo da ublaži tup bol u svojoj nozi. Povreda ga je još uvek konstantno

iritirala, a oštar bol koji mu je prolazio kroz koleno nije mu apsolutno pomogao da ublažisvoje mračno raspoloženje.

Lion je učestvovao na zabavi pod prisi lom, došao je u pratnji svoje mlađe seste, Dijane, na taj

događaj. Nepotrebno je reći da nije bio nimalo srećan zbog ovih okolnosti. Mislio je da je

uspeo da namesti prijatan izraz na svom licu, ali to nije bilo nimalo lako. Liona je

jednostavno zbog prevelike boli bilo baš briga da li će neko primetiti njegovo kiselo

raspoloženje ili ne. On se namesti u svoj uobičajni stav, prekrsti ruke preko masivnih grudi.

Grof od Rona, Lionov dobar prijatelj sa Oksforda je stajao pored njega. Obojica su smatrana

za zgodne muškarce. Ron je bio crnokos, nežnog tena i visok skoro dva metra. On je bio uvek

uglađen ,besprekornog odela i ukusa i sa osmehom koji je terao mlade dame da zaborave na

njegov krivi nos. One su jednostavno bile previše opčinjene njegovim zelenim očim a, da bi


31/363



primećivale njegov nos.

Ron je definitivno bio ženskaroš. Majke su se išćuđavale njegovom ugledu, očevi su bili

zabrinuti zbog njegovih namera, dok su neposlušne kćeri ignorisale upozozrenja svojihroditelja i drsko se takmičile za njegovu pažnju. Ron je privlačio žene k sebi na isti način na

koji je med privlačio gladnog medveda. On je bitanga, istina, ali ipak previše neodoljiv da bi

to iko primetio.

Lion je, sa druge strane, imao sumnjivu šancu da te iste slatke dame natera da vrišteći nađ u

zaklon. Bila je neosporna činjenica da markiz od Lionvuda prepadne osobu samo jednim

ledenim pogledom.

Lion je bio višlji od Rona za dobra tri inča. Zbog toliko mišića na grudima, ramenima i

butinama, on je izgledao još veći. Njegova veličina nije bila dovoljna da zastraši hrabrije

dame da se nadaju njegovoj tituli. Kao ni njegove crte lica ako biste mogli da pogledate jedan

po jedan deo. Lionova kosa je bila boje tamnog zlata, dužina joj je bila duža nego što je to

društvo preferiralo. Njegov profil je podseća o na statue rimskih vojnika postavljene uKarltonovoj kući.

Njegove jagodice su bile istih proporcija, nos mu je bio klasičan, a njegove usne savršeno

izvajane.

Topla boja kose je, međutim, bila jedina meka karakteristika Liona. Njegove smeđe oči zračile

su hladnim cinizmom. Razočarenje iz prošlosti ga je oblikovalo u mrkog i teškog čoveka. Ni

ožiljak nije mnogo pomogao. Tanka, džombasta linija koja je vijugala preko čela u naglo se

završavala u luku njegove desne obrve.

Tako je visoko društvo prozvalo Rona Grabulje, a Liona Pirat, ali naravno nikada to nisu u

lice rekli dvojici muškaraca. Oni nisu shvatali da bi njihove uvrede zadovoljile oba muškarca.

Sluga je prišao markizu i rekao: "Gospodaru? Ovde je viski koji ste tražili." Stariji čovek je to


32/363



saopštio i napravio savršen naklon dok je držao dve velike čaše na srebrnom poslužavniku.

Lion je uzeo obe čaše, dodajući jednu Rona, a zatim iznenadio slugu izražavajući mu svoju

zahvalnost. Slug a se ponovo nakloni pre nego što ode i ostavi dvojicu muškaraca na miru.Lion isprazni svoju čašu u jednom dugom gutljaju.

Ron je pratio akciju. "Je li ti noga mnogo smeta?", upitao je zabrinuto se mršteći. "Ili ti je

namera da se napiješ?"

"Ja se nikada nisam napio", primetio je Lion. "Noga je isto", dodao je on sležući ramenima,

dajući prijatelju sporedan odgovor.

"Imao si mnogo sreće ovaj put,Lione", reče Ron. "Ti ćeš biti van upotrebe još dobrih šest

meseci, ako ne i više. Hvala Bogu na tome", dodade on. "Ričard bi te vratio u opasnost još

sutra, ako bi se on pitao. Ja verujem da je pravi blagoslov što je vaš brod uništen. Nemožeš

otići nigde dok se ne napravi novi."

"Znao sam rizike", odgovorio je Lion. "Ne voliš Ričarda, zar ne, Rone?"

"On nikada nije trebao da te pošalje na taj poslednji posao, prijatelju moj.""Ričard stavlja poslove vlade iznad ličnih problema."

"Iznad tvojih ličnih problema, hoćeš reći", ispravi ga Ron. "Trebalo je da izađeš kad sam i ja

to uradio. Da nisi toliko za-"

"Dao sam otkaz, Rone."

Njegov prijatelj nije mogao da sakrije svoje zaprepašćenje. Lion je znao da je trebalo da

sačeka sa tom vešću, ali zbog Ronove brige to mu je izletelo. "Ne budi toliko zapanjen, Rone.

Bio si za to da se povučem dok je vreme."

Ron odmahnu glavom. "Bio sam za to jer sam tvoj prijatelj, i vrlo verovatno jedini koji brine

šta će biti sa tobom", reče on. "Tvoji posebno talenti su ti omogućili da radiš duže nego bilo

koji normalan čovek. Božija istina, ja ne bih imao želudac za to. Da li stvarno to misliš?


33/363



Zapravo si u penziji? Da li si rekao Ričardu?"

"Da, Ričard zna. On nije baš zadovoljan mojom odlukom."

"On će morati da se navikne na to", promrmlja Ron, onda podiže čašu i nazdravi. "Živeli, prijatelju moj, dugo da nam živiš. I da pronađeš mir i sreću. Ti zaslužuješ oboje, Lione."

Pošto je Lionova čaša bila prazna, on nije sudelovao u zdravici. On je, u svakom slučaju,

sumnjao da će se Ronov želje ostvariti. Sreća - u malim dozama naravno bila je moguća, ali

mir ... ne, prošlost nikada neće d ozvoliti da Lion pronađe mir. Zato je to bio nemoguć cilj -

kao i ljubav. Lion je to prihvatio kao svoju sudbinu. On je uradio verovatno ono što je bilo

neophodno i deo njegovog uma odbacivao je krivicu. Tek u tamnim noćnim satima, kada je

bio sam i ranjiv, lica iz prošlosti bi se vratila da ga proganjaju. Ne, on nikada neće naći mi r.

Noćne more ga neće napustiti.

"Opet to radiš", reče Ron, gurajući Liona da skrene njegovu pažnju.

"Radim šta?"

"Odbijaš sve dame u sobi." "Dobro je znati da i dalje imam tu sposobnost.", odvrati mu Lion.

Ron odmahnu glavom. "Pa hoćeš li se mrštiti celu noć?"

"Verovatno."

"Tvoj nedostatak euntazijazma je užasan. Ja sam u predivnom raspoloženju. Nova sezona

uzburkava moju krv. Tvoja sestra mora biti željna avantura", dodao je on. "Bože, teško mi je

poverovati da je malo derište konačno odraslo."

"Dijana je uzbuđena", priznade Lion. "Ona je dovoljno stara da krene u potragu za mužem."

"Je li ona i dalje .... spontana? Prošlo je više od godinu dana od kada sam je zadnji put video."

Lion se nasmeja Ronovoj nesposobnosti da opiše njegovu sestru. "Ako me pitaš d a li i dalje

upravlja situacijama bez pokazivanja i najmanje lične prinude, onda da, ona je još uvek


34/363



spontana."

Ron klimnu glavom, pogleda po sobi i zatim uzdahnu. "Samo mislim o tome. A svež priliv

novih dama čekaju da se predstave. Istina mislio sam da bi ih njihove mame najradijeostavile u kući i zakrile ih od Džeka i njegove bande pljačkaša koji su ponovo u potrazi."

"Čuo sam da su lopovi posetili Velinghama prošle nedelje", prokomentarisa Lion.

"Izazvali su komešanje", reče Ron sa istinskim osmehom.

"Razumeo sam da je Džek samo opljačkao Velin ghamove. Da li je istina da je goste ostavio na

miru?"

Ron klimnu glavom."Da. Čovek je očigledno bio u žurbi."

"Čini mi se da se on boji da ga ne uhvate", reče Lion.

"Ne slažem se", odgovori Ron. "Do sada on je krao samo od onih za koje je mislio da ih treba

spustiti dole. Ja se stvarno divim tom čoveku."

Kada ga je Lion zbunjujuće pogledao, Ron požuri da promeni temu.

"Dame bi nam prilazile da si nasmejan. Onda bi možda počeo da uživaš." "Mislim da si konačno izg ubio razum. Kako se mogu pretverati da uživam u ovoj farsi?"

"Ionako misle da si poludeo, Lione. Činjenica je da si izbivao dugo iz društva."

"Činjenica da sam izdržao jednu sezonu je predugo", odgovori mu Lion. "Tvoj um se

pretvorio u kašu."

"Gluposti. M oj um se pretvorio u kašu g odinama pre, još dok smo pili kiseli džin u školi

zajedno. Mada ja stvarno uživam. I ti bi kada bi sve ovo shvatio kao igru."

"Ne igram igre", reče Lion. "I rat je bolji opis za ovu scenu."

Ron se nasmeja, dovoljno glasno da priv uče radoznale poglede. "Reci mi prijatelju, da li si

protiv dama, onda?"

"Jesam."


35/363



"A šta je njihova potraga? Šta se nadaju da će dobiti ako nas osvoje?"

"Brak, naravno."

"Ah", odgovori Ron. "Predpostavljam da koriste svoja tela kao oružje. Da li je njihov borbeni plan da ako nas nateraju na požudu da će tako izmamiti nešto više?"

"To je sve što imaju da ponude", odgovori Lion.

"Dragi Bože, ti si iznuren kao što kažu. Brinem da tvoj stav ne pređe na mene."

Ron zadrhta dok je to izgovorio, ali taj efekat je propratio smehom.

"Ne izgleda da si previše zabrinut" primeti Lion suvo.

"Ove dame žele brak, ne naše živote", rekao je Ron. "Ne moraš da igraš igru ako ne želiš.

Osim toga, ja sam samo neznatan grof. Ti, sa druge strane, svakako se moraš oženiti, da

nastaviš svoju lozu."

"Znaš vrlo dobro da se neću ponovo oženiti", odgovori mu Lion. Glas mu je bio težak kao

mermer. "Zaobiđi tu temu, Rone. Nemam smisao za humor kada je reč o pitanju braka."

"Nemaš smisla za humor uopšte", izgovorio Ron tako veselim tonom da Lion nije mogao dase ne osmehne.

Ron se spremao da nastavi sa svojim dugim spiskom Lionovih mana kada vrlo lepa

crvenokosa dama uhvati njegovu pažnju. On je svoju pažnju posvetio njoj, sve dok nije video

Lionovu mlađu sestru kako se probija do njih.

"Bol je se reši tog namrgođenog pogleda", posavetovao ga je Ron. "Dijana dolazi ovamo.

Gospode, upravo je laktom udarila groficu Seringham."

Lion uzdahnu i suspregnu smeh.

Kada se Dijana naglo zaustavila kraj svog brata, njene kratke braon lokne nastavile su da

plešu oko njenog lica. A smeđe oči su joj blistale od uzbuđenja. "O, Lione, tako sam sretna

kada te vidim da se smeješ. Ja verujem da uživaš."


36/363



Nije sačekala brata da joj odgovori, već se okrenula prema Ronu. "Tako je dobro videti te

ponovo", reče ona, skoro sasvim bez daha.

Ron klimnu glavom u znak pozdrava."Zar nije neverovatno što sam uspela da dovučem Liona večeras ovde? On zaista ne voli

zabave, Rone."

"On?", upia se Ron tako da zvuči iznenađeno toliko da se Lion nasmeja.

"Nemoj se zezati sa njom", reče mu Lion. "Da li uživaš Dijana?", upitao je svoju sestru.

"O, da", odgovorila je ona. "Mama će biti zadovoljna. Nadam se da će biti budna kada

stignemo kući, pa da joj još večeras sve ispričam. Upravo sam saznala da će i princeza

Kristina biti predstavljena, takođe. Priznajem da me zanima da je upoznam. Čula sam sve

najlepše o njoj."

"Ko je princeza Kristina?", upita Lion.

Ron je požurio da odgovori na njegovo pitanje. ”Izbivao si predugo, Lione da bi čuo za nju.

Iako je nisam nikada sreo, rečeno mi je da je veoma lepa. Ima toliko misterije oko nje. Otac joj je bio vladar neke male kneževine u blizini austrijske granice. Svrgnut je prilično

neprijatnom revolucijom", nastavio je Ron. "Dama Kristina, ako koristimo titulu po njenoj

majci, putovala je po celom svetu i tako upoznala Burmele i odmah bila opsednuta. Oni su je

prozvali svojom princezom. Žena nije ni odbija ni prihvatila tu titulu."

"Šta se dogodilo sa princezinom majkom?", upita Dijana.

Izgledala je opčinjena pričon o princezi. Ron se nasmeši njeno j revnosti.

"Kako mi je rečeno, tragedija. Majka je slabila do smrti i ona-"

"Kako to misliš oslabila do smrti?", Dijana ga prekide.

"Luda", objasnio je Ron. "Kada je majka saznala da će imati dete, ona je pobegla. Do pre tri

meseca, svi su verovali da su i majka i beba mrtve."


37/363



"Šta se desilo sa princezinim ocem?", upita ga Dijana.

"On je napustio Englesku ubrzo nakon nestanka njegove supruge. Niko nije čuo za njega od

tada. Verovatno je umro do sada", završi Ron sleganjem ramenima. "O jadna princeza", prošaputa Dijana. "Da li ona sada ima nekoga koga bi mogla nazvati

porodicom, ili je sama?"

"Pobogu Dijana, ti ni ne poznaješ ženu a već bi plakala zbog nje", reče Lion.

"Pa, to je tako tužna priča", reče Dijana, braneći sebe. Ona se okrete ka Ronu i dodade:

"Sećam se koliko je bilo nepodnošljivo za sve nas kada je Džejms umro. Majka se još nije

oporavila. Ona ostaje skrivena u sobi vadeći se na bolest, a svi znamo da je tuga tamo drži."

Ron baci jedan pogled na Lionovo hladno lice i odmah požuri da promeni tem u. "Da, dobro

svi smo izgubili Džejmsa", lagao je, a njegov ton procveta. "Jedva čekam da upoznam

princezu Kristinu, takođe, Dijana. Niko nije bio u stanju da prikupi komadić informacija o

njenoj prošlosti. Čini se da će se misterija oko nje sada, zar ne?"

Kada je Ron namignuo Lionovoj sestri, ona pocrvene. Lionova sestra je još uvek bila tako nevina. Ona je bila i dovoljno privlačna, takođe, shvatio je Ron sada kada ju je dobro

pogledao. Dijana se prolepšala od kako ju je Ron poslednji put video. To je u stvari iritiralo

Rona, mada mu nije bilo potpuno jasno zbog čega. "Dete", iznenada je izlanuo, "ti izgledaš

veoma lepo večeras", Ron napravi grimasu na neravnine koje je čuo u svom glasu.

Dijana to nije primetila. Ona se osmehnu na njegov kompliment, koji je proizveo još jedno

crvenjenje, i reče: "Hvala ti, Rone. Ljubazno od tebe što si primetio."

Ron se namršti na Liona. "Njena haljina je preniska. O čemu si mislio kada si je pustio da

izađe u javnost ovako obučena? Bolje je drži na oku."

"Ako je stalno bud em držao na oku Dijana će biti bezbedna", odgovorio je Lion.

"Svejedno, ja stvarno mislim ….", utihnuo je u sred rečenice, kada je pogledao prema ulazu u


38/363



salon. On tiho zazvižda. Dijana se brzo okrete da vidi šta drži Rona toliko zanesenog.

"Princeza Kristina", prošaputa Dijana, a glas joj je bio ispunjen strahopoštovanjem.

Lion je poslednji pogledao. Njegovo telo je instiktivno zazuelo borbeni stav, a mišići su mu sespremno napeli.

On sporo povrati kontrolu. Shvatio je da je zauzeo stav za borbu i natera sebe da se opusti.

Nagli pokret je učinio da ga ponovo zaboli koleno. Lion nije moga ništa sada povodom bola

ili žestokog udaranja u grudima.

I bez obzira na to koliko je hrabro pokušavao, on nije mogao da odmakne pogled od princeze

Stvarno je bila divna. Bila je obučena u srebro od glave do pete. Boja koja je pripadala

anđelima je još više istakla svetlu boju njene kose.

Bez sumnje, ona je bila najlepša žena koju je ikada video. Koža joj je izgledala besprekorno,

pa čak i iz daljine koja ih je razdvajala Lion je mogao da vidi boju njenih očiju. One su bile

zapanjujuće nijanse plave.

Princeza Kristina se nije ni smešila ni mrštila. Izraz lica joj je prikazivao blagu znatiželju. Žena je očigledno bila svesna svoje lepote, zaključi Lion, nadajući se da će ga njegov urođeni

cinizam spasiti srčane mane. Uopšte nije bio zadovoljan zbog načina na koje je njegovo telo

reagovalo na nju.

"Brumel je bio u pravu", izjavi Ron. "Dama je očaravajuća."

"O, nadam se da ću moći da je upoznam", reče Dijana. Prošaputala je kao da su u crkvi:

"Samo pogledaj ostale, Rone. Oni su svi opčinjeni njom. Da li misliš da će princezin ulazak

biti prihvatljiv?"

"Huh, Dijana", reče Ron. "Princeza Kristina se neće usuditi da te ignoriše. Izgleda da si

zaboravila ko ti je brat.“

Dijana stidljivo klimnu glavom. „Draga, ispravi ramena i prestani da lomiš ruke. Naći ćemo


39/363



nekoga da te odgovarajuće predstavi."

Ron je znao da Lionova mlađa sestra nije čula ni jednu od njegovih primedbi. Ona je već

podigla svoje suknje i krenula ka ulazu. "Šta sada d a radimo?", upitao je kada ga je Lionsprečio da pođe za Dijanom .

"Čekaćemo da vidimo", posavetova ga Lion. Njegov glas je zvučao iritantno.

"Tvoja sestra je previše nagla", promrmlja Ron odmahujući glavom. "Ona ignoriše sve lekcije

dobrog vladanja."

"Kraj nje je vreme da Dijana nauči lekciju iz diskrecije."

"Nadajmo se da neće biti previše bolna za nju."

Lion se nije priključio toj nadi. On je i dalje gledao u prelepu princezu.

Stariji bračni par se taman približio princezi na nekoliko inči kada je Dijana u letela ispred

njih.

Dijana je gotovo pala ispred Kristine na kolena. Ron ispusti dugo stenjanje. Stariji bračni par

nije ni pokušao da sakrije nezadovoljstvo što su tako grubo odgurnuti. Oboje su se okrenuli ibuljili jedno u drugo osramoćeni.

"O, Bože, Di jana je prešla ispred vojvode i vojvotkinje", reče Ron.

Lion se razbesneo na svoju sestru. On se taman spremao da ode po nju i spasi je daljeg

poniženja, kada je princeza uzela stvar u svoje ruke. Ona je pozdravila Lionovu sestru sa,

kako se činilo, iskrenim osmehom, a onda je uhvatila Dijanu za ruke dok je razgovarala sa

njom. Lion je pomislio kako je princeza namerno odavala utisak da su ona i Dijana odavno

bliske prijateljice. Gledao je kako Kristina primiče Dijanu sa njene strane da bi mogla da

pozdravi vojvodu i vojvotkinju. Princeza je uključila Dijanu u kratak razgovor i tako ublažila

grešku koju je načinila njegova sestra.

"Pa, šta ti znaš? Ona još drži Dijanu za ruku. Pametan trik ubacivanjem Dijane, to ni ja ne


40/363



bih smislio."

Lion je naslonio rame ponovo na kamin, nasmejao se posmatrajući Rona. "Dijana voli da

koristi ruke dok govori", priznao je."Princeza ima dobro srce. Božija istina, verujem da sam se zaljubio."

"Uvek si zaljubljen", odgovori mu Lion.

On nije mogao da zadrži iritaciju u svom glas u. Čudno, ali iz nekog razloga Ron mu je

smetao. Nije posebno želeo da Ron doda princezu Katarinu na listu budućih osvajanja. Bilo

je to smešno, shvatio je Lion. Zašto bi mu smetalo da li će njegov prijatelj osvojiti ovu ženu ili

ne?

On uzdahnu kada shvati da nema spreman odgovor. Međutim smetalo mu je. I to što je

iskreno priznao pogoršalo je Lionovo raspoloženje. Prokletstvo, on je bio prestar i previše

umoran za zaljubljenost.

Kristina nije imala predstavu o razmišljanju koje je izazvala. Ona je strpljivo čekala da njena

tetka Patricija završi razgovor sa domaćinom. Mlada dama je i dalje stajala kraj nje i brbljalatakvim tempom da Kristina nije uspela da drži korak sa njom. Pravila se da je zanima,

nasmešila bi se kada bi se to činilo prikladno, i klimnula glavom kad god bi mlada dama po

imenu Dijana zastala da uzme dah. Lejdi Dija na je najavila da će dovesti svoje prijatelje na

upoznavanje. Kristina je ponovo ostala sama. Okrenula se i videla da svi ljudi otvoreno bulje

u nju. Poslala im je jdan spokojan osmeh.

Ona je mislila da se nikada neće navići na njih. Englezi su buli tako mnogo svojstveni. Iako je

živela u Londonu sada skoro tri meseca, ona je i dalje bila zbunjena ritualima koji ovi belci

održavaju.

Muškarci su bili jednako smešni koliko i njihove žene. Takođe su svi slično izgledali, kao da

su bili obučeni u crno isto odelo. Njihovi beli vratovi su uštirkani do tačke da su izgledali kao


41/363



da će se udaviti do smrti, utisak su pojačavali svojim ružičastim obrazima. Ne, Kristina se

tiho ispravi, oni su vratove obavijali svojim ... kravatama, rekla je samoj sebi. Da ,to je bilo

pravo ime za vratrenu foliju. Ona to ne sme ponovo da zaboravi.Bilo je toliko toga čega je morala da se seti. Kristina ih je marljivo proučavala od trenutka

dolaska na tetka Patricijin prag u Bostonu pre godinu dana. Ona je već govorila francuski i

engleski. Misionar kojeg je Crni vuk zarobio pre nekoliko godina ju je dobro naučio. Njene

lekcije u Bostonu su bile usmerene na ponašanje otmene dame. Kristina je pokušala da ugodi

tetki i tako olakša njene strahove. Ta žena je bila jedina Kristinina veza sa porodicom sa

majčine strane. Međutim, kasnije kada je usvojila pisano znanje dovoljno dobro da pročita

majčin dnevnik, njeni motivi su se promenili. Drastično. Sada je bilo vreme da Kristina osvoji

privremeno mesto u ovom bizarnom društvu. Ona nije smela dozvoliti greške dok ne ispuni

svoje obećanje.

"Jesi li spremna, Kristina?"

Pitanje je postavila tetka Patricija. Starica je došla do Kristine i uzela joj ruku u svoje kandže."Spremna kao i uvek", odgovorila je Kristina. Ona se osmehnu starici a onda se okrete i uđe u

gomilu stranaca.

Lion ju je netremice gledao. Primetio je kako je princeza izgledala kao žena borac. Primetio

je, takođe kako je ta lepa žena veoma korektna u svim svo jim postupcima. Radila je to skoro

kao neku vrstu rutine, primetio je Lion. Princeza je pozdravila svako novo poznanstvo sa

osmehom koji joj nije doticao oči. Sledio je zatim kratak razgovor i poslednje, energično

pozdravljanje.

Lion nije mogao a da ne bude inpresioniran. Dama je bila dobra, u redu. Nije ni čudo što je

Brumel bio toliko inpresioniran sa njom. Princeza je pratila sva pravila lepog ponašanja. Ali,

Ron je bio u pravu. Nije bila posve drugačija. Ne, ona je izgledala kruto baš kao i ostale, a


42/363



svakako je bila površna kao i sve ostale dame u plemstvu.

On nije bio razočaran svojim zaključcima o princezi. Baš suprotno od toga, jer se osećao

izbačenim iz ravnoteže čim ju je ugledao. Sada mu se ravnoteža vraćala punom snagom. Onse zapravo nasmeši sa olakšanjem. Tada je video kako se Ron lakta kroz gomilu gostiju da

dođe do princeze. Lion bi zaradio brojne posede kada se kladio da će svaka žena posvetiti

više pažnje Ronu nego ostalim muškarcima. Svi u Londonu su znali da je Ronova porodica,

iako ne rang irana među najvišima, svakako bila najbogatija.

Lion bi izgubio opkladu. Ron nije prošao ništa bolje od ostalih. Iskra perverznog zadovoljstva

izmami mu nevoljni osmeh na lice.

"Gubiš kondiciju", Lion primeti kada se Ron vratio do njega.

"Kako to misliš", upita Ron, glumeći zbunjenost.

Lion nije odgovorio odmah. Mogao je da vidi slabo rumenilo na Ronovom licu. Lion je

shvatio da zaista počinje da uživa. On je tada odlučio da natrlja malo soli na Ronovu ranu,

kao što bi svaki dobri prijatelj uradio. "Da li je to moja mašta ili ti je princeza Kristina udelilaisti tretman kao i svakom drugom čoveku u ovoj sali. Ona izgleda da zaista nije previše

impresionirana tvojim čarima, stari?"

"Nećeš ni ti bolje proći od mene", odgovori Ron. "Ona je zaista misterija. Ja se konkretno

sećam da da sam joj postavio neka relavantna pitanja, ali dok sam hodao ov-"

"Misliš kad si se udaljio, zar ne?"

Ron se dobro namrštio na Liona, a onda slegnu ramenima. "Pa, da, kada sam otišao shvatio

sam da nisam dobio ni jedan odgovor od nje. Bar ja mislim da nisam."

"Bio si previše okupiran njeno m pojavom", odgovori Lion, "Lepo lice uvek pokvari

koncentraciju."

"O?", reče Ron. "Pa, stari, hajdemo da vidimo koliko ćeš odgovora ti dobiti. Staviću flašu


43/363



rakije na najboljeg."

"U redu", saopšti mu Lion. Pogledao je po sobi i odmah pronašao princezu Kristinu. Iako je

imao prednost jer je bio viši od svih u sobi, a cilj njegovog traganja je bila jedna plavokosažena tamo.

Stajala je pored starog prijatelja njegovog oca, ser Rejnoldsa. Lion je bio srećan što je stari

prijatelj uzeo stolicu kraj Kristine.

Kada je Lion kona čno uspeo da uhvati pogled ser Reinoldsa, on je arogantno mahnuo

glavom za posredstvo upoznavanja.

Gospodin Rejnolds klimnuo je malo sa pre više entuzijazma za Lionov ukus potom se nagnuo

i prošaputao nešto princezi. Kristina se okrete i suoči se sa Lionom, ali je video kada je gotovo

neprimetno klimnula. Dugi minut je prošao pre nego što je žena koja je govorila sa

princezom zastade da uhvati vazduh. Gospodin Rejnold je iskoristio tu priliku za oproštaj.

Lion je zaključio da su njegova objašnjenja uključivala njegovo ime jer ga je gospođa

uplašeno pogledala, prikupila svoje suknje i odmah odjurila u suprotnom smeru. Ona se ponašala kao debeli miš sa mačkom za svojim repom.

Lionov osmeh se proširio. Njegovo hvalisanje Ronu nije bilo uzaludno. On zaista nije izgubio

veštinu.

On je izbacio glupu ženu iz svog uma kada je princeza Kristina došla i stala ispred njega.

Gospodin Rejnold je stajao kraj nje i lebdeo kao nervozni anđeo čuvar. Lion se polago

povukao, strpljivo čekajući da ona izvrši savršen mali naklon, koji je video da je dala svima

ostalima.

Glava joj je bila pognuta, ali čak i tada bi mogao da kaže da je bila besprekorno ponosna.

Mogao je da vidi posute pege prego njenog nosa. Ovako je izgledala manje kao porculanska

lutka a d aleko više opipljiva.


44/363


45/363



"Ron je Lionov prijatelj mnogo godina", ser Rejnolds je prekinuo neprijatnu tišinu.

"Ja sam njegov jedini prijatelj", prokomentarisao je Ron sa osmehom.

Lion je osetio da ga Ron gura. "Zar to nije istina?"On je ignorisao pitanje ."Da li ste vi zaista princeza?", upitao je Kristinu.

"Čini se da mnogi veruju da jesam", odgovorila je.

Ovo nije bio baš odgovor na njegovo pitanje, shvatio je Lion. Ron se lukavo nasmeši, da

prikrije svoju zabavu. Lion se namršti.

Kristina se okrete ka Ronu. "Da li uživate večeras?"

"Neizmerno", izjavi Ron. Pogledao je u Liona i rekao"Pitao si?"

"Pitao?", ponovi Kristina, mršteći se.

"Samo sam se pitao iz koje ste kuće?", rekao je Lion.

" Iz kuće moje tetke Patricije", odgovori Kristina.

"Lione sigurno se sećate lorda Alfreda Kumingsa", ser Rejnolds se umeša o. "On je bio

poznanik vašeg oca.""Sećam se tog imena", odgovori Lion. On ipak nije mogao da skloni pogled od Kristine

dovoljno dugo da bi pogledao Rejnolda. To je verovatno bilo nepristojno, pomislio je Lion,

čak je i shvatio da neće preduzeti ništa povodom toga.

"Pa sada", gospodin Rejnolds je nastavio, "Alfred je imenovan kolonijalista već godinama

unazad. Umro je u Bostonu, Bog da mu dušu prosti, pre samo dve ili tri godine, a grofica se

vratila kući, u Englesku sa svojom nećakom."

"Ah, onda ste u Engleskoj već dve godine?" upita je Lion.

"Ne."

Lionu je bila potrebna puna minuta da shvati da neće dobiti dalji odgovor. "Onda ste

podignuti u koloniji", to je bila izjava, a Lion je već klimao glavom.


46/363



"Ne."

"Da li ste tamo rođeni?"

"Ne", Kristina je odgovorila, zureći u njega sa primesima osmeha na licu. "Ali ste živeli u Bostonu?"

"Da."

"Da?"

On zaista nije mislio da podigne glas, ali ga je princeza Krist

julie garwood - lavova dama.pdf

Documents