kamatni rizik - esb novi sad

8/12/2019 Kamatni Rizik - ESB Novi Sad

1/33

Erste Bank a.d. Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacijaza godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine


2/33

OPTE INFORMACIJE

ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

Sedite: Ulica Bulevar Osloboenja 5, 21 000 Novi Sad, SrbijaMatini broj: 08063818Poreski identifikacioni broj: 101626723SWIFT: GIBARS22Internet stranica: www.erstebank.rsE-mail: [email protected] telefon: 0800 201 201


3/33

Erste Bank a.d., Novi Sad Objavljivanje podataka i informacija

za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

3

SADRAJ

1. UVOD ..............................................................................................................................................................6

2.

SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA ................................................................................................ ................7

2.1. SISTEM, STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA ...................................................... 7

2.2. ORGANIZOVANJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA ................................................................... 8

2.3. IZVETAVANJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA............................................................... ..................... 11

2.4. UBLAAVANJE RIZIKA....................................................................................................................... 12

3. REGULATORNI KAPITAL ................................................................................. ............................................ 13

3.1. STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALA ................................................................ ...................... 13

3.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA ................................... 14

3.2.1. OSNOVNI KAPITAL ........................................................................................................................ 14

3.2.2. DOPUNSKI KAPITAL ...................................................................................................................... 15

3.2.3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA ................................................................. ................................ 15

4. ADEKVATNOST KAPITALA ......................................................... .............................................................. ... 17

4.1. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI ................................................................ ................................ 17

4.1.1. KREDITNI RIZIK .............................................................. ................................................................ 17

4.1.2. TRINI RIZICI............................................................................................................................... 18

4.1.3. OPERATIVNI RIZIK ......................................................... .............................................................. .. 18

5. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA .......................................................... ........... 19

5.1. PROCES ........................................................ ................................................................. ..................... 19

5.2. MATERIJALNO ZNAAJNI RIZICI...................................................................................................... 20

6.

VRSTE RIZIKA ....................................................... ................................................................. ...................... 22

6.1. KREDITNI RIZIK .................................................................................................................................. 22

6.1.1. UPRAVLJANJE I KONTROLA .............................................................. ........................................... 22

6.1.2. DEFINICIJA DOGAAJA NASTANKA GUBITKA I DOSPELIH NENAPLAENIH POTRAIVANJA 22

6.1.3. ISPRAVKA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIMSTAVKAMA .............................................................. ................................................................. ..................... 22

6.1.4. KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJA ................................................................ ................................ 25

6.1.5. TEHNIKE UBLAAVANJA KREDITNOG RIZIKA................................................................ ............ 29

6.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ................................................................. ................................ 31

6.3. KAMATNI RIZIK ........................................................ ................................................................. .......... 32

6.3.1. UPRAVLJANJE I KONTROLA .............................................................. ........................................... 32

6.3.2. MERENJE........................................................................................................................................ 32

6.4. NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA ................................................................ 33


4/33



4

DEFINICIJE

Ekonomski kapital Iznos kapitala potreban da sepokrijusvi rizici Banke, izraunatprimenom ekonomskih mera kako bi se osigurala odrivost Banke

Interni kapital Iznos kapitala, ukljuujui i stavke sline kapitalu, u skladu sainternom definicijom Banke

Price Value Basis Point Mera rizika promene vrednosti portfolija prouzrokovanog promenomkamatne stope za jedan bazni poen. Moe se izraunati jedino zainstrumente ija vrednost je osetljiva na promene u kamatnoj stopi

Proces interne procene Proces i sistemi uspostavljeni kako bi se odredio adekvatan nivoadekvatnosti kapitala internog kapitala koji je potreban za pokrie materijalno znaajnih

vrsta rizika kojima je Banka izloena, a koji se razliku od istihdefinisanih Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitalabanaka (engl. Internal Capital Adequacy Assessment process)

Racio pokria likvidnosti Odnos visoko kvalitetne likvidne aktive i ukupnog neto novanogodliva u narednih 30 dana (engl. Liquidity Coverage Ratio)

Racio stabilnog neto Odnos raspoloivog iznosa stabilnih izvora finansiranja i potrebnogfinansiranja iznosa stabilnih izvora finansiranja (engl. Net Stable Funding Ratio)

Regulatorni kapital Iznos kapitala u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije oadekvatnosti kapitala

Rizini profil Procena Banke o strukturi i nivou rizika prema kojima je izloena ilimoe da bude izloena u svom poslovanju

Value at Risk Najvei mogui gubitak u portfoliju Banke tokom odreenog perioda ipri unapred definisanom intervalu poverenja


5/33



5

SKRAENICE

ALM Upravljanje aktivom i pasivom (engl.Asset and Liabilites Management)

BIA Pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach)

CRM Ublaavanje kreditnog rizika (engl. Credit Risk Mitigation)

CRO lan Izvrnog Odbora nadlean za rizike (engl. Chief Risk Officer)

ICAAP Proces interne procene adekvatnosti kapitala (engl. Internal capital adequacyassessment process)

IRB Pristup zasnovan na internom rejtingu (engl. Internal Ratings Based Approach)

LCR Racio pokria likvidnosti(engl. Liquidity Coverage Ratio)

NSFR Racio stabilnog neto finansiranja (engl. Net Stable Funding Ratio)

MRS Meunarodni raunovodstveni standardi

MSFI Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja

MREL Maksimalni iznos preuzimanja rizika (engl. Maximum Risk Exposure Limit)

NBS Narodna banka Srbije

p.a. na godinjem nivou (engl. per annum)

PVBP Price Value Basis Point

VaR Value-at-Risk

RCC Odreivanje kapaciteta za preuzimanje rizika (engl. Risk-bearing Capacity Calculation)

PD Verovatnoa neizmirenja obaveza(engl. Probability of Default)

EAD Izloenost u vreme neizmirenja obaveza (engl. Exposure at Default)

LGD Gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (engl. Loss Given Default)

RSD Dinar Republike Srbije

AMA Napredni pristup (engl.Advanced Measurement Approach)


6/33



6

1.UVODErste Bank a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka), lan Erste Bank Group(u daljem tekstu: Grupa),priprema izvetaj Objavljivanje podataka i informacija (u daljem tekstu: Izvetaj) sa stanjem na dan31. decembra 2012. godine i za godinu koja se zavrila na taj dan.

Izvetaj prua zainteresovanoj strani mogunost da dobije sveobuhvatni uvid u trenutni rizini profilkao i sisteme upravljanja rizicima i kapitalom Banke. Izvetaj obuhvata kvalitativne i kvantitativnepodatke, odnosno informacije koje se odnose na sledee oblasti:

strategiju i politike upravljanja rizicima;strukturu kapitala;adekvatnost kapitala;proces interne procene adekvatnosti kapitala;izloenost Banke rizicima i pristupe za merenje i procenu rizika.

Izvetaj ispunjava zahteve za objavljivanjem propisane lanom 51a Zakona o bankama (SlubeniGlasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) i Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka iinformacija banke (Slubeni Glasnik RS br. 45/2011).

U skladu sa zahtevima Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke, Banka je u obavezi daobjavi kvalitativne i kvantitativne podatke, odnosno informacije, propisane navedenom Odlukom,

jednom godinje sa stanjem na dan 31. decembra. Takoe, kvantitativne podatke, odnosnoinformacije je potrebno objaviti sa stanjem na dan 30. juna.

Aktivnosti kojima se obezbeuje adekvatnost objavljenih podataka, odnosno informacija predmet suredovnih nezavisnih revizija.

Izvetajje dostupan na internet stranici Banke (http://www.erstebank.rs/rs/O_nama/Izvestaji).

Iznosi u ovom Izvetaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (RSD), osim ukoliko nije

drugaije naznaeno.


7/33



7

2.SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA2.1. SISTEM, STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMAImajui u vidu delatnost kojom se bavi, Banka je sklona preuzimanju razliitih vrsta rizika u svome

poslovanju i stoga je prisutnost rizika opta karakteristika razliitih poslovnih aktivnosti Banke. Sa tim uvezi, Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji je zasnovan nanjenoj jasnoj strategiji upravljanja rizicima i ukljuen u sve njene poslovne aktivnosti, obezbeujui nataj nain usklaenost rizinog profila Banke sa njenom utvrenom sklonou ka rizicima.

Sistem upravljanja rizicima podrazumeva upravljanje svim rizicima kojima je Banka izloena ili moe bitiizloena u svom poslovanju i obuhvata identifikovanje rizika, merenja odnosno procene rizika,ublaavanja rizika i praenja rizika, ukljuujui nadzor i izvetavanje o rizicima. Pored postizanjainternog cilja efektivnog i efikasnog upravljanja rizicima, sistem upravljanja rizicima Banke je razvijenkako bi se ispunili i eksterni, a naroito, zahtevi regulatora.

Proaktivna strategija rizika Banke je usmerena na postizanje optimalnog prihvatljivog nivoa rizika a ucilju smanjenja potencijalnih negativnih efekata na kapital i finansijsku poziciju Banke, uz pridravanjenaela stabilnosti, sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti poslovanja.

Strategija za upravljanje rizicima detaljno je opisana i definisana u sedeim dokumentima Banke:Politika o utvrivanju materijalno znaajnih rizika, Politika o odreivanju kapaciteta preuzimanja rizika,Politika stres testiranja i Politika o sklonou ka rizicima. Dokumenta sadre pregled i definicije svihrizika kojima je Banka izloena ili moe biti izloena, sklonost ka rizicima odreenu u skladu sa c iljevimaBanke, osnovna naela preuzimanja rizika i upravljanja rizicima, ocenu materijalne znaajnosti rizikakao metodologiju obrauna internih kapitalnih zahteva za pokrie rizika i metodologiju sprovoenjaprocesa stres testiranja i druga naela procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke.

Prihvatljiv nivo rizika Banke, odnosno njena sklonost ka rizicima, predstavlja strukturu i maksimalni nivorizika koje je Banka spremna da preuzme sa stratekog aspekta. Sklonost ka rizicima Banke je

usklaena sa stratekim i poslovnim planovima Banke. Obezbeenje poslovanja Banke u skladu sautvrenom sklonou ka rizicima se postie kroz redovan proces planiranja za narednu poslovnugodinu, kao i naredne etiri poslovne godine, implementacijom operativnih ciljeva za pojedinane vrsterizika i limita poslovanja, obezbeujui na taj nain integrisanost sistema upravljanja rizika u sveposlovne aktivnosti Banke.

Banka je uspostavila politike i procese u skladu sa definisanom strategijom upravljanja rizicima, kojiobezbeuju dovoljno podrke i usmeravanja kako bi se realizovali strateki ciljevi i postiglausaglaenost sa regulatornim zahtevima u vezi sa upravljanjem pojedinanim vrstama rizika, kao iprocedure vezane za redovno izvetavanje Banke u vezi sa upravljanjem rizicima. Politike i proceduresu sveobuhvatne, uskladitene na jednom centralnom mestu, transparentne i dostupne relevantnimzainteresovanim licima.

Imajui u vidu poslovnu strategiju Banke, kljuni rizici kojima je Banka izloena su kreditni rizik, trinirizici i operativni rizik. Banka se takoe usredsreuje i na upravljanje rizikom likvidnosti, rizikomkoncentracije. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima,Banka razmatra druge materijalno znaajne rizikekojima je izloena.


8/33



8

2.2. ORGANIZOVANJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMANadzor i kontrola rizika se postiu jasnom organizacionom strukturom sa definisanim ulogama iodgovornostima, delegiranim autoritetima i utvrivanjem limita rizika.

Krajnja odgovornost za upravljanje rizicima pripada Upravnom odboru i Izvrnom odboru. Izvrni

odbor, a naroito lan Izvrnog Odbora nadlean za rizike (engl. Chief Risk Officer CRO), sprovodifunkciju nadgledanja u okviru strukture procesa upravljanja rizicima Banke. Kontrola i upravljanjerizicima u Banci se sprovode na osnovu poslovne strategije i strategije rizika usvojenih od straneUpravnog odbora kao i na osnovu metodologije upravljanja stratekim rizicima.CRO je odgovoran zaimplementiranje i potovanje strategije kontrole i upravljanja rizicima koje se odnose na sve vrsterizika i poslovne aktivnosti. Dok Izvrni odbor, a naroito CRO, osigurava dostupnost odgovarajueinfrastrukture i osoblja, kao i metoda, standarda i procesa koji ih podravaju, na operativnom nivou seodvijaju identifikacija, merenje, procena, odobrenje, nadgledanje, upravljanje i definisanje limitarelevantnih rizika. Izvrni odbor je podran od strane nekoliko nezavisnih organa, odnosno tela koji suuspostavljeni kako bi operativno izvravali funkcije kontrole i sprovodili strateka zaduenja.

Osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledei organi, odnosnotela:

Sektor upravljanja rizicima

Sektor upravljanja rizicima, kao posebna organizaciona jedinica funkcionalno i organizaciono odvojeneod aktivnosti preuzimanja rizika Banke, je odgovoran za sistem upravljanja rizicima u Banci.

Odgovornosti Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledee:- Identifikovanje i merenje, odnosno procena izloenosti Banke prema pojedinim vrstama rizika;- Praenje rizika, ukljuujui nadzor, izradu analiza i izvetaja o visini pojedinih rizika, njihovim

uzrocima i posledicama;- Merenje, odnosno procena kao i praenje rizinog profila Banke i adekvatnosti kapitala;- Praenje parametara koji utiu na poziciju izloenosti Banke rizicima, prevashodno ukljuujui

upravljanje i optimizaciju kvaliteta aktive i troka rizika;- Razvijanje, primena i validacija kvantitativnih metoda i modela za upravljanje rizicima kaoelemenata u procesu poslovnog odluivanja;

- Izrada strategija i predloga limita izloenosti Banke po pojedinim vrstama rizika kao i kontrolaispunjenosti istih;

- Kvantifikovanje rezultata stres testiranja promena u ekonomskom okruenju i makro-ekonomskim uslovima koji utiu na finansijski poloaj i kapital Banke;

- Procena rizinosti novih proizvodai procesa;- Izrada metodologija, pravila, politika i procedura za upravljanje rizicima u skladu sa vaeom

zakonskom regulativom, zahtevima Grupe i posebnim potrebama Banke;- Obezbeivanje konzistentnosti i transparentnosti u sklopu procesa indentifikovanja, merenja,

upravljanja, kontrole i izvetavanja o rizicima;- Uspostavljanje poslovne prakse i kreiranje kulture okrenutosti ka rizicima podizanjem svesti

zaposlenih o upravljanju rizicima.

Imajui u vidu razliitost oblasti koje pokriva, a u cilju efikasnijeg obavljanja svoje uloge, Sektorupravljanja rizicima je podeljen u sledee etiri organizacione jedinice:

- Direkcija upravljanja rizicima stanovnitva;- Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica;- Direkcija upravljanja rizinim i spornim plasmanima;- Direkcija za upravljanje stratekim rizicima Banke.


9/33



9

Slika ispod daje pregled organizacione strukture Sektora upravljanja rizicima Banke, pripadajuihdirekcija i odeljenja, i na taj nain predstavlja sistema kontrole koji je uspostavljen u Sektoru.

Direkcija upravljanja rizicima fizikih lica se fokusira na klijente fizika lica, mala preduzea ipreduzetnike (u daljem tekstu Retail klijenti), koordinie proces i standarde upravljanja kreditnimrizikom Retail klijenata, prevashodno kroz proces odobrenja plasmana Retail klijentima. Direkcija jetakoe odgovorna za proces naplate potraivanja od klijenata u status neizmirenja kao i pripremurazliitih analiza i izvetaja o kreditnom riziku Retail klijenata Banke.

Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica sprovodi funkciju operativnog upravljanja kreditnim rizikomklijenata pravnih lica Banke. Odgovorna je za formalnu verifikaciju, preporuku i odobrenje kreditnogrizika klijenata pravnih lica. Direkcija je takoe odgovorna za proces prihvatanja i praenja sredstavaobezbeenja koje Banka prihvata za plasmane pravnim licima.

Direkcija za upravljanje rizinim i spornim plasmanima je odgovorna za naplatu kao i zarestrukturiranje klijenata u statusu neizmirenja iz segmenta klijenata pravnih lica i preduzetnika.

Direkcija Upravljanja stratekim rizicima je odgovorna za upravljanje rizinim portfolijima Banke namakro nivou, za obezbeenje adekvatnih metodologija i alata za upravljanje rizicima kao i adekvatnogokvira za kontrolu rizika i politika.

Kreditni odbor

Kreditni odbor (eng.Credit Committee) je odgovoran za odobrenje kreditnog rizika i plasmanaklijentima. Odbor je organizovan u pet nivoa odluivanja (CC1- CC5) u zavisnosti od limita koji jeklijentu odobren, pokrivenosti sredstvima obezbeenja i kreditnog rejtinga klijenta. Svaku odluku morapratiti princip dva para oiju odnosno, moraju je odobriti bar dva odgovorna lica u okviru nadlenognivoa odluivanja.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (engl. Asset and Liability Management Committee) pratiizloenost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraivanja ivanbilansnih stavki, predlae mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja idruge poslove utvrene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije.

Sluba za upravljanje aktivom i pasivom

Sluba za upravljanje aktivom i pasivom je organizovana kao samostalni organizacioni deo koji je

direktno odgovoran Izvrnom odboru Banke. Ona je odgovorna za upravljanje izvorima finansiranja ilikvidnost Banke, kao i za upravljanje rizikom promene kamatnih stopa i deviznim rizikom.

Upravljanje rizicmastanovnitva

Kreditni rizikfizikih lica

Kreditni rizikmikro klijenata

Naplatapotraivanja

Upravljanja rizicimapravnih lica

Kreditni rizikpravnih lica

Upravljanjekolateralima

SABINE analiza

Upravljanje rizinimi spornim

plasmanima

Restrukturiranje

Naplatapotraivanja

Upravljanjestratekim rizicima

Upravljanjekreditnimportfolijom

Trini i riziklikvidnosti

Operativni iostali specifini

rizici

Kvantitativneanalize i

modeliranje

Slika 1: Organizacija Sektora upravljanja rizicima


10/33



10

Sektor interne revizije

Unutranja revizija sprovodi nezavisno vrednovanje sistema upravljanja rizicima, vri redovnu procenuadekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema unutranjih kontrola i o rezultatima svog radaizvetava rukovodstvo Banke i Odbor za reviziju.

Sektor kontrole usklaenja poslovanja Banke sa propisima

Sektor kontrole usklaenosti poslovanja Banke sa propisima (engl. Compliance) organizovan je kaonezavisna organizaciona celina, prati usklaenost poslovanja i procedura Banke sa propisima i dugiminternim aktima Banke u vezi sa rizicima. Funkcija kontrole usklaenosti se sprovodi u skladu sasvojom planiranom aktivnosti, a u cilju smanjenja rizika.

Sektor Compliance upravlja sledeim rizicima, a prema organizacionoj strukturi :centralni Compliancerizici usaglaenosti sa propisima, rizici hartija od vrednosti u sklopuupravljanja rizicima sukoba interesa i reputacionog rizika;Compliance spreavanja pranja novca rizici pranja novca i finansiranja terorizma;upravljanje rizicima finansijskog kriminala rizici internih i eksternih prevara, kriminalnih

radnji, ne postupanja po propisima i internim aktima Banke, rizici ne potovanja poslovn ihobiaja odnosno neetikog ponaanja.


11/33



11

2.3. IZVETAVANJE O UPRAVLJANJU RIZICIMAIzvetavanje je od kljune vanostikako bi se rukovodstvu Banke obezbedile informacije potrebne zaupravljanje. Adekvatnost izvetavanja u pogledu obima, kvaliteta i blagovremenosti je neophodnakako bi se rukovodstvu Banke omoguilo da blagovremeno reaguje na stvaran i predvien razvojrizika.

Praenje i kontrola rizika se, izmeu ostalog, postiesveobuhvatnim sistemom izvetavanja podranoguspostavljanjem limita. Limiti odraavaju poslovnu strategiju i trino okruenje Banke, kao i nivorizika koji je Banka spremna da prihvati. Tekua izloenost Banke rizicima i njen razvoj se porede sarazliitim uspostavljenim limitima kako bi se osigurao odgovarajui rizini profil Banke.

Informacije sakupljene iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrauju da bi se identifikovali,analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objanjavaju Upravnom odboru,Izvrnom odboru, Odboru za upravljanje aktivom i pasivom kao i zainteresovanim rukovodiocimaposlovnih jedinica. Izvetaji pruaju dovoljno informacija o ukupnoj izloenosti prema razliitimvrstama rizika, regionima i zemljama, industrijama i grupama klijenata, koncentracijama na nivouindividualnih klijenata i ostalim koncentracijama, merama izloenosti trinom riziku, racijima

likvidnosti, odstupanju od utvrenih limita, itd. Izvetaji se pripremaju i dostavljaju nadlenima nadnevnom, nedeljnom, mesenom i kvartalnom nivou, kao i u skladu sa zahtevima istih.

Najznaajniji izvetaji o kreditnom riziku sadre informacije o razvoju volumena u svakom poslovnomsegmentu, kvalitetu portfolija klasifikovanog po ocenama rizika i kretanjima razliitihracija tj.indikatora rizika, nivo primljenih sredstava obezbeenja, vrednosti rezervisanja za kreditne gubitke,kao i detaljne informacije o klijentima koji su izloeni riziku nastupanja statusa neizmirenja obaveza ilikoji vejesu u statusu neizmirenja obaveza. Izvetaji slue kao osnova za auriranje kreditne politikeposlovnih segmenata i njihovih poslovnih strategija i strategije upravljanja rizicima.

Izvetavanje o trinim rizicima ukljuuje ocenu trinog rizika u knjizi trgovanja koja se zasniva naValue-at-Risk (VaR) i Price Value Basis Point (PVBP) merama. Takoe, eksterno regulatorno

izvetavanje o trinom riziku, kojem Banka moe da bude izloena po osnovu izloenosti u bankarskojknjizi i knjizi trgovanja, obuhvata izvetavanje o neto otvorenojvalutnoj poziciji.

Izvetaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize razliitih dogaaj operativnog rizika i kljunihindikatora rizika.

Najznaajniji izvetaji o riziku likvidnosti ukljuuju izvetaje o pokazatelju likvidnosti, dnevnoj dinarskoji deviznoj likvidnosti, petodnevnoj likvidnosti kao i racijima pokria likvidnosti (engl. Liquidity CoverageRatioLCR) i stabilnog neto finansiranja (engl. Net Stable Funding ratio - NSFR) propisanim Bazel IIIstandardom.

Banka izraunava i izvetavao kamatnom riziku odvojeno za sve znaajne valute (izloenost u valutipreko 5% bilansa stanja), odnosno konkretno za RSD i EUR. Analize se sprovode meseno ilikvartalno, u zavisnosti od vrste kamatnog rizika koji se analizira. Dalje, izvetaj koji daje pregledstanja na trituse priprema meseno za potrebe sastanakaOdbora za upravljanje aktivom i pasivom.

Pored gore navedenog, Upravnom odboru se kvartalno dostavlja opsean izvetajo rizicima koji sadrisve bitne informacije potrebne za ocenu rizika kojima je Banka izloena.

U Banci se sastavljaju dodatni izvetaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo dasve poslovnejedinice imaju pristup opirnim, neophodnim i aurniminformacijama.


12/33



12

2.4. UBLAAVANJE RIZIKAPrilikom procesa odobravanja plasmana, Banka naplatu oekuje prevashodno iz buduih novanihtokova dunika. Kao dopunu ovom vidu naplate i kako bi se smanjio gubitak usled potencijalnognastupanja statusa neizmirenja obaveza dunika, Banka uzima razliita sredstva obezbeenja(kolaterale) kao zatitu. Banka uzima to je mogue vie kolaterala, pri emu se prednost daje

kolateralima koji se mogu brzo i jednostavno realizovati. Mogunost uzimanja kolaterala zavisi odtekue trine situacije i poslovne konkurencije. Efikasnost tehnika ublaavanja kreditnog rizika semeri i kontrolie praenjem vremena potrebnog za realizaciju kolaterala.

Sve prihvatljive vrste kolaterala, kao i nain vrednovanja i upravljanja istim, su detaljno objanjeni uiscrpnom Katalogu kolaterala. Kolaterali se priznaju odnosno koriste za ublaavanje kreditnog rizikauskladu sa zahtevima propisanim ovim katalogom i po ispunjenju odgovarajue domae zakonskeregulative. To podrazumeva vrednovanje i klasifikovanje sredstava obezbeenja i njihovo korienje zaumanjenje kreditnog rizika.


13/33



13

3.REGULATORNI KAPITAL3.1. STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALABanka je potovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka (SlubeniGlasnik RS br. 46/2011, 6/2013) prilikom izraunavanja regulatornog kapitala.

Ukupni regulatorni kapital Banke ini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen zaOdbitne stavke od kapitala.

Na dan 31. decembra 2012. godine, struktura regulatornog kapitala Banke je kao to sledi:

RSD 000

Kvalifikovani kapital

Nominalna vrednost uplaenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 10.040.000Emisiona premija 124.475

Rezerve iz dobiti 1.843.171

Nerasporeena dobit iz ranijih godina 14.815Nematerijalna ulaganja -357.551

Regulatorna usklaivanja vrednosti Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednostiraspoloivih za prodaju

-1.470

Regulatorna usklaivanja vrednosti - potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke pobilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke

-633.527

Osnovni kapital 11.029.913

Subordinirane obaveze 2.267.218

Deo revalorizacionih rezervi 28.039

Dopunski kapital 2.295.257

Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnimstavkama

-1.900.581

Prekoraenje kvalifikovanih uea u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru -3.925

Odbitne stavke od kapitala -1.904.506Od ega; umanjenje Osnovnog kapitala 952.253

Od ega: umanjenje Dopunskog kapitala 952.253

Ukupno osnovni kapital 10.077.660

Ukupno dopunski kapital 1.343.004

Ukupno kapital 11.420.664

Tabela 1: Struktura regulatornog kapitala

Banka upravlja strukturom kapitala i vri usklaivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovimai rizikom karakteristinim za aktivnosti Banke.

Takoe, Banka osigurava da visina njenog kapitala u toku njenog poslovanja nikad ne bude manja oddinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu NBS, u skladusa propisanim u Zakonu o bankama.


14/33



14

3.2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA3.2.1. OSNOVNI KAPITALAkcijski kapital

Na dan 31. decembra 2012. godine, nominalna vrednost uplaenog akcijskog kapitala osimpreferencijalnih kumulativnih akcija, odnosno upisani i uplaeni kapital Banke se sastoji od 1.004.000obinih akcija pojedinane nominalne vrednosti od RSD 10.000. U toku 2012. godine, nije bilopromena u akcijskom kapitalu.

Veinski akcionar Banke je Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be sa ueem od 74% uakcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2012. godine.

Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2012. godine je sledea:

Naziv akcionara Broj akcija Uee u %

Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be 742.960 74,0Steiermrkische Bank und Sparkassen AG, Grac 261.040 26,0

Ukupno 1.004.000 100,0

Tabela 2: Struktura akcionara

Emisiona premija

Emisiona premija u iznosu od RSD 124.475 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine obuhvatapozitivnu razliku izmeu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.

Rezerve iz dobiti

Rezerva iz dobiti na dan 31. decembra 2012. godine iznosi RSD 1.843.171 hiljada. Na dan 31.decembra 2011. godine rezerva iz dobiti iznosila je RSD 1.054.168 hiljada i uveana je za RSD789.003 hiljada po osnovu nerasporeenog dobitka iz 2011. godine, a na osnovu Odluke Skuptineakcionara Banke od 21. aprila 2012. godine.

Ostalo

Nerasporeena dobit iz ranijih godina iznosi RSD 14.815 hiljada i predstavlja dobit utvrenuaktuarskim obraunom u skladu sa MRS 19.

Nematerijalna ulaganja u iznosu od RSD 357.551 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine.

Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju iznose RSD 1.470 hiljada.

Banka u 2012. godini kao odbitnu stavku od osnovnog kapitala tretira 25% iznosa potrebne rezerve zaprocenjene gubitke, tako da 31. decembra 2012. potrebna rezerve za procenjene gubitke, koja jetretirana kao odbitna stavka od osnovnog kapitala iznosi RSD 633.527 hiljada. Videti i taku 3.2.3.


15/33



15

3.2.2. DOPUNSKI KAPITALSubordinirane obaveze

Stanje obaveza po subordiniranim kreditima, koje ispunjavaju uslove za ukljuivanje u Dopunskikapital, na dan 31. decembra 2012. godine je prikazano u sledeoj tabeli:

RSD 000

Nazivpoverioca

Oznakavalute

kredita

Inicijalnoodobreni

iznoskredita u

valuti

Datumdospea

Ueeu %

Stanje na dan31.12.2012.

godine

EGB Ceps EUR 10.800.000 20.12.2015. 29,1 701.804

Erste GCIB EUR 15.000.000 27.12.2021. 70,9 1.705.775

Ukupno 25.800.000 100,0 2.407.579

Tabela 3: Subordinirane obaveze

Subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be jeodobren dana 20. decembra 2005. godine u iznosu od EUR 10.800.000 na period od 10 godina sagrejs periodom od 5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uveanog za 2,4% nagodinjem nivou. U skladu sa ugovornim odredbama, glavnica se otplauje u 21 jednake kvartalnerate od kojih prva dospeva nakon isteka grejs perioda.

Subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste GCIB Finance, Amsterdam odobren je dana27. decembra 2011. godine u iznosu od EUR 15.000.000 na period od 10 godina sa grejs periodom od5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uveanog za 3,65% na godinjem nivou.U skladu sa ugovorenim odredbama, glavnica se otplauje u 21 jednake kvartalne rate od kojih prvadospeva nakon isteka grejs perioda.

U skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke, subordinirane obaveze koje se ukljue uDopunski kapital se u poslednjih pet godina pre roka dospea te obaveze umanjuju kumulativno za20% godinje, pa se u poslednjoj godini pre roka dospea ne ukljuuju u Dopunski kapital. U skladusa tim, ugovoreni subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps HoldingGmbH, Beje umanjen za odgovarajui procenat prilikom ukljuivanja u Dopunski kapital.

Tabela ispod prikazuje iznos subordiniranih obaveza ukljuenih u Dopunski kapital na dan 31.decembra 2012. godine:

RSD 000

Naziv poveriocaSubordinirani

ka italErste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be 561.443

Erste GCIB Finance, Amsterdam 1.705.775Ukupno 2.267.218

Tabela 4: Subordinirani kapital

Deo revalorizacionih rezervi

Revalorizacione rezerve se odnose na hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi i koje se jednommeseno usklauju sa cenom na tritu. Po osnovu ovih usklaivanja Banka je ostvarila pozitivnerevalorizacione rezerve u iznosu od RSD 28.039 hiljada (posle umanjenja za porez).

3.2.3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALAOdbitne stavke od kapitala se oduzimaju od Osnovnog i Dopunskog kapitala na nain da je 50%njihovog ukupnog iznosa oduzeto od Osnovnog kapitala i 50% od Dopunskog kapitala.


16/33



16

Na dan 31. decembra 2012. godine sledee stavke su bile odbitne od kapitala:

Potrebna rezerva za procenjene gubitke

Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavalja zbirpozitivnih razlika, utvrenih na nivou dunika, izmeu rezerve za procenjene gubitke obraunate uskladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Slubeni Glasnik RSbr. 94/2011, 57/2012 123/2012) i utvrenogiznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja zagubitke po vanbilansnim stavkama obraunatih u skladu sa MRS/ MSFI.

Na dan 31. decembra 2012. godine, ukupna potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastatipo osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki iznosi RSD 2.534.108 hiljada. Banka u 2012. godini kaoodbitnu stavku od kapitala tretira 75% iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke, tako da 31.decembra 2012. potrebna rezerve za procenjene gubitke, koja je tretirana kao odbitna stavka odkapitala iznosi RSD 1.900.581 hiljada.

Prekoraenje kvalifikovanih uea

Prekoraenje kvalifikovanih uea u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru iznose RSD 3.925hiljada na dan 31. decembra 2012. godine i koriena su kao odbitna stavka od kapitala.


17/33



17

4.ADEKVATNOST KAPITALA4.1. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVIU skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, ukupan iznos kapitalnih zahteva se izraunava istavlja u odnos sa regulatornim kapitalom. Regulatorni kapital mora biti raspoloiv najmanje u iznosuzbira minimalnih kapitalnih zahteva.

Minimalni kapitalni zahtev u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, t.j. racio adekvatnostikapitala, od 12% je bio postignut sve vreme u toku izvetajnog perioda. Na dan 31. decembra 2012.godine racio adekvatnosti kapitala je iznosio 21,34%.

Na osnovu poslovnih aktivnosti Banke, sledei kapitalni zahtevi su obraunati za kreditni rizik, trinerizike (tj. cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i deviznog rizika) i operativni rizik.

4.1.1. KREDITNI RIZIKKapitalni zahtev za kreditni rizik izraunava se mnoenjem ukupne aktive ponderisane kreditnimrizikom sa 12%. Banka izraunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanogpristupa za sve klase izloenosti.

Za potrebe obrauna aktive ponderisane kreditnim rizikom, Banka ne koristi rejtinge agencija zaeksterne kreditne rejtinge ni za jednu klasu izloenosti. Za klasu izloenosti prema dravama icentralnim bankama, Banka koristi kreditne procene drava koje su sporazumno odredile agencije zakreditiranje izvoza, potpisnice Sporazuma Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (eng.

Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credits, u daljem tekstu OECD).

Dodatno, ponderi kreditnog rizika za potraivanja u klasi izloenosti prema bankama, u skladu saOdlukom o adekvatnosti kapitala, izvode se iz preostalog roka dospea plasmana i nivoa kreditnogkvaliteta zemlje odreenog na bazi OECD klasifikacije.

Tabela ispod daje pregled rasporeivanja OECD kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta:

Klasifikacija rizika drave u skladu salistom agencija za kreditiranje izvoza(OECD-a)

0 1 2 3 4 5 6 7

Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza 0 1 2 3 4 5 6 7

Ponder kreditnog rizika 0% 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150%Tabela 5: Rasporeivanje kreditnih rejtinga izabrane agencije za kreditiranje izvoza u nivoe kreditnog kvaliteta

Izuzetno, za izloenosti prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije, Banka koristi Odlukom oadekvatnosti kapitala propisani ponder rizika 0%.

Za vie informacija videti taku6.1.


18/33


19/33



19

5.PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA5.1. PROCESProces interne procene adekvatnosti kapitala (engl. Internal capital adequacy assessment process -ICAAP) je uspostavljen sa ciljem utvrivanja i odravanja na kontinuiranoj osnovi internog kapitala kojiBanka smatra adekvatnim za pokrie rizika kojima je izloena. ICAAP u osnovi slui da proceni da liBanka moe da priuti preuzete rizike poreenjem svog rizinog profila sa internim kapitalom(potencijalima za pokrie).

ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pruao podrku proaktivnom i doslednom upravljanjurizicima Banke, pri tom obezbeujui adekvatan kapacitet kapitala koji odraava vrstu i nivo rizikaBankinog rizinog profila. ICAAP definie pravila za kvantifikaciju svih materijalno znaajnih rizikakojima je Banka izloena ili moe biti izloena, nezavisno od zahteva regulatora definisanih OdlukomNBS o adekvatnosti kapitala banke.

Nadalje, ICAAP je uspostavljen kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanjekapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeuje odravanje nivoa i strukture kapitala koji

mogu da podre oekivani rast plasmana, budue izvore sredstava i njihovo korienje, politikudividendi kao i sve promene u kapitalnim zahtevima regulatora.

ICAAP, kao alat za upravljanje, prevashodno tei sledeem:Analizi, praenju i izvetavanju o rizinom profilu Banke;Analizi, praenju i izvetavanju o adekvatnosti internog kapitala Banke/ potencijalima zapokrie nasuprot rizinom profilu;Predvianju trendova u vezi sa Bankinim rizinim profilom kao i kapitalom.

Proces interne procene adekvatnosti kapitala obuhvata sledee faze:utvrivanje materijalno znaajnih rizika;izraunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinane rizike;

utvrivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva;poreenje sledeih elemenata:- kapitala obraunatog u skladu sa odlukom kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke i

raspoloivog internog kapitala,- minimalnih kapitalnih zahteva izraunatih u skladu sa odlukom i internih kapitalnih zahteva

za pojedinane rizike;- zbira minimalnih kapitalnih zahteva i ukupnih internih kapitalnih zahteva.

U sklopu ICAAP-a, interno je kreiran model za odreivanje kapaciteta za preuzimanje rizika (engl.Risk-bearing Capacity Calculation - RCC) kojim se odreuje adekvatnost internog kapitala u skladu sazahtevima ICAAP-a. RCC se koristi za merenje rizika kojima je Banka izloena i njihovo poreenje sainternim kapitalom kojim Banka raspolae za pokrie tih rizika. U osnovi on odreuje da li Banka moe

dapriuti preuzete rizike poreenjem svog ekonomskog kapitala sa internim kapitalom.

Za potrebe ICAAP-a, Banka razmatra jedino materijalno znaajne rizike prilikom obraunaekonomskog kapitala u okviru RCC modela. Preciznije, ekonomski kapital predstavlja iznos kapitalapotreban za pokrie svih materijalno znaajnih rizika kojima je Banka izloena, a obraunat primenomekonomskih mera opisanih u nastavku teksta i bez primene efekata diversifikacije. Ekonomski kapitalse zatim poredi sa internim kapitalnom (potencijal za pokrie). Interni kapital se razlikuje odregulatornog kapitala obraunatog u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke.

Generalno, suma potencijala za pokrie mora da bude vea ili jednaka ukupnom rizinom profiluBanke. Banka je definisala Maksimalni iznos preuzimanja rizika (engl. Maximum Risk Exposure Limit -MREL) kao jednu od mera za izraavanje i praenje sklonosti Banke ka rizicima. MREL je odreen kaosuma potencijala za pokrie umanjena za rezultat stres testiranja, ime se odslikavaju efektimaloverovatnih, ali moguih buduih negativnih dogaaja ili pogoranja u ekonomskom okruenjukoja mogu imati negativni efekat na Banku.


20/33



20

Takoe, razvijen je sistem semafora kako bi se rukovodstvo Banke obavestila do kog nivoa jeiskorien MREL Banke i kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da se reaguje na promene primenommera bilo na strani nivoa rizika bilo na strani kapitala.

Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvaava regulatorne zahteve, konkretno OdlukuNarodne banke Srbije o upravljanju rizicima banke (Slubeni Glasnik RS br. 45/2011,94/2011,119/2012 i 123/2012). Istovremeno, Banka se usklauje sa standardima Grupe1.

ICAAP metodologija Banke jeuspostavljena tokom 2011. godine.

Slika sa desne strane prikazuje ueepojedinanih vrsta rizika u ekonomskomkapitalu Banke na dan 31. decembar2012. godine.

Rezultati obrauna kapaciteta zapreuzimanje rizika su prikaza u tabeli ispod:

Kapacitet preuzimanja rizika na dan 31 decembra 2012. godine RSD 000

Ekonomski kapital 8.215.109

Interni kapital 15.235.249

Viak 7.020.140Tabela 8: Kapacitet preuzimanja rizika

5.2. MATERIJALNO ZNAAJNI RIZICIMaterijalna znaajnost rizika je ocenjena na osnovu jasnih kvantitativnih i kvalitativnih faktoradefinisanih za svaku vrstu rizika, pri emu su se u isto vreme uzete u razmatranje kompleksnostposlovanja Banke kao i specifinosti okruenja u kojem posluje.

Banka trenutno sledee rizike procenjuje kao materijalno znaajne i sledstveno ih uzima u obzirprilikom odreivanja kapaciteta za preuzimanjem rizika:

kreditni rizik (ukljuujui rezidualni rizik)trini rizik u knjizi trgovanjakamatni rizik u bankarskoj knjizidevizni rizik u bankarskoj knjizioperativni rizik

rizik likvidnostirizik koncentracijereputacioni rizikstrateki i poslovni rizikmakroekonomski rizik

Banka rauna kapitalni zahtev za kreditni rizik, trini rizik u knjizi trgovanja, kamatni rizik ubankarskoj knjizi i operativni rizik. Banka za pokrie deviznog rizika u bankarskoj knjizi, riziklikvidnosti, rizik koncentracije, makroekonomski, strateki i poslovni rizik ne rauna interni kapitalni

1Standardi Grupe su u skladu sa regulativom Bazela II ICAAP-a (Proces pregleda od strane regulatora, kako je navedeno udirektivi EU br. 2006/48).

85%

8%

7%

Ekonomski kapital prema vrsti rizika u %

Kreditni rizik

Trini rizici

Operativni rizik


21/33



21

zahtev, ali su ove vrste rizika obuhvaene procesom stres testiranja. Procena materijalne znaajnostirizika pokazala je da je Banka izloena i reputacionom riziku srednjeg nivoa materijalne znaajnosti.Ipak, vrsto postavljen okvir upravljanja i ve definisani stabilan sistem kontrole unutar Bankeomoguavaju efikasno upravljanje reputacionim rizikom te Banka za sada nema potrebu da izdvaja ilirauna interni kapitalni zahtev za pokrie ove vrste rizika .

Kapitalni zahtev za kreditni rizik u okviru Banke se za potrebe ICAAP-a izraunava kao 12% aktiveponderisane kreditnim rizikom obraunate u skladu sa metodologijom Grupe za potrebe ICAAP-a, a uskladu sa Austrijskim propisima koji reguliu solventnost (Austrijska regulativa: Solvency Regulation,

Austrian Federal Law Gazette II No 374/2006 and 253/2007)2. Trenutni obraun aktive ponderisanekreditnim rizikom Banke za potrebe izvetavanja prema Grupi je zasnovan na prilagoenomstandardizovanom pristupu.

Za trini rizik u knjizi trgovanja Banka primenjuje VaR pristup zasnovan na dnevnim istorijskimsimulacijama za izraunavanje jednodnevnog VaR parametra uz interval poverenja od 99%, koji sezatim prevodi na period od godinu dana uz interval poverenja od 99,9%.

U okviru ICAAP-a za procenu internog kapitalnog zahteva za pokrie kamatnog rizika prisutnog u

bankarskoj knjizi Banka primenjuje pristup istorijskih simulacija baziran na postojeim pozicijamabilansa stanja i jednogodinjim promenama kamatnih stopa u prethodnih pet godina.

U obraunu internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik bankarske knjige, trenutne vrednosti pozicijabilansa stanja (aktiva i pasiva) porede se sa vrednostima koje bi pozicije imale vrednovanjem putemnajnepovoljnijih diskontnih stopa. Ove stope dobijaju se poveanjem i smanjenjem aktuelnihdiskontnih stopa za iznos najnepovoljnije godinje promene iz prethodnih pet godina. Interni kapitalnizahtev za pokrie kamatnog rizika bankarske knjige jednak je veoj od dve negativne prome nekapitala Banke do kojih dolazi poveanjem i smanjenjem aktuelnih stopa za iznos najnepovoljnijegodinje promene kamatnih stopa.

Za potrebe ICAAP-a u merenju i proceni internog kapitalnog zahteva za pokrie operativnog rizika,Banka je do septembra 2012. godine koristila pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator

Approach - BIA), a od septembra 2012. godine interni kapitalni zahtev se obraunava primenomnaprednog pristupa (engl. Advanced Measurement Approach AMA). Prema ovom pristupu Bankasamostalno razvija metodologiju obrauna internog kapitalnog zahteva primenjujui statistiko -matematike tehnike i modele. Okvir naprednog pristupa obuhvata irok dijapazon tehnika upravljanjaoperativnim rizikom propisanih pravilima o kapitalnoj adekvatnosti za finansijske institucije Bazela II.

U merenju operativnog rizika Banka koristi napredni metod i to konkretno modele koji se zasnivaju naraspodeli verovatnoa gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika. Modeliranje ukupne raspodeleverovatnoa sprovodi se u dva koraka: najpre se raunaju raspodele uestalosti i intenziteta pojedinanih gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika, a onda se primenom Monte -Karlo simulacijeraunaju ukupne raspodele verovatnoa. VaR operativnog rizika rauna se za etiri vrste dogaajakoje se baziraju na klasifikaciji i tipologiji Bazela II.

2Najvea razlikaizmeu NBS i austrijske regulative koje pokrivaju kapitalnu adekvatnost odnosi se na ponder kreditnog rizikakoji se dodeljuje izloenostima u klasi izloenosti Drava i centralne banke u valuti koja nije RSD (100%) umesto ponderakreditnog rizika 0% koji se primenjuje u obraunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik po Odluci NBS o adekvatnosti kapitala.


22/33



22

6.VRSTE RIZIKA6.1. KREDITNI RIZIK6.1.1. UPRAVLJANJE I KONTROLAKreditni rizik je rizik da e Banka pretrpeti gubitak zbog toga to njeni komitenti ili ugovorne stranenee moi u potpunosti ili delimino da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenimrokovima.

Poslovna politika Banke zahteva i predvia maksimalnu zatitu od izloenosti kreditnom riziku, kaonajznaajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Banka svojim internim aktima, politikama iprocedurama koje se odnose na upravljanje rizicima, obezbeuje adekvatan sistem upravljanjakreditnim rizikom kojim se isti svodi na prihvatljiv nivo.

Kreditni rizik Banke je uslovljen kreditnom sposobnou dunika, njegovom blagovremenou prilikomizvravanju obaveza prema Banci kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja.

Banka kontrolie i upravlja kreditnim rizikom prevashodno uspostavljanjem rigoroznih procesa zautvrivanje minimalne kreditne sposobnosti dunika prilikom odobrenja plasmana i zahtevanog nivoakolaterala kao i za redovno praenje iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjemrazliitih nivoa odluivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odraavanju znanje i iskustvozaposlenih), uspostavljanjem limita kojima se definie nivo rizika koji je Banka voljna da prihvati nanivou pojedinanih komitenata, geografskih podruja i industrija kao i kroz praenje tih limita.

6.1.2. DEFINICIJA DOGAAJA NASTANKA GUBITKA I DOSPELIH NENAPLAENIHPOTRAIVANJA

Banka kontinuirano, korienjem velikog broja instrumenata za upravljanje rizikom, procenjujesposobnosti klijenata da izmire svoje obaveze. To ukljuuje i kontinuirano praenje portfolija kredita

koji su u docnji.

Dogaaj nastanka gubitka nagovetava da Banka nee biti u mogunosti na naplati celokupnougovoreno potraivanje (glavnicu, kamatu i/ili naknadu). Smatra se da je klijent u statusu neizmirenjaobaveza ukoliko se realizuje sledei dogaaj nastanka gubitka:

dunik ne izmiruje materijalno znaajne obaveze due od 90 dana (odnosno u docnji je) ilimala je verovatnoa da e dunik izmiriti svoj dug u potpunosti usled finansijskih problema,mogunosti nastupanja restrukturiranja, bankrotstva ili likvidacije kao i drugih dogaaja kojidovode do zakljuka da je mala verovatnoa da e dunik u potpunosti izmiriti svoj dug premaBanci.

Potraivanja se smatraju da su docnji poevi od dana kada se realizuje jedna od sledeih situacija:klijent nije izvrio blagovremeno ugovoreno plaanje i iznos neplaanja je materijalan3;klijent je prekoraio dozvoljenu kreditnu liniju;klijent je povukao nedozvoljenu kreditnu liniju.

6.1.3. ISPRAVKA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE POVANBILANSNIM STAVKAMA

Kreditni rizik svojstven bankarskom poslovanju se uzima u obzir obraunom ispravke vrednostipotraivanjapriznatih u bilansu stanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (u daljem

3Iznos u docnji se smatra materijalnim ukoliko je vei od 1% potraivanja ili RSD 10.000 (RSD 1.000 za Retail klijente), uzavisnosti koji je iznos vei.


23/33



23

tekstu: formiranjem ispravke vrednosti) u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima(MRS)/ Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI).

Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i grupnoj osnovi.

Ispravka vrednosti na individualnoj osnovi se formira kada postoji objektivan dokaz da je kreditna

izloenost obezvreena. Izloenost se smatra obezvreenom kada je verovatno da banka nee moida naplati sve ugovorene iznose odnosno kada je klijent u statusu neizmirenja obaveza. Preciznije,Banka kroz analizu obezvreenja utvruje da li postoji objektivan dokaz umanjenja vrednosti svihpotraivanja od klijenta.

Ispravka vrednosti na grupnoj osnovi se primenjuje za potraivanja kod kojih ne postoji objektivandokaz o obezvreenju i koja stoga nisu bila predmet individualne procene. Ispravka vrednosti nagrupnoj osnovi se formira kako bi se pokrili pretrpljeni ali neizvetavani gubici (engl. incurred but notdetected losses), odnosno u situaciji kada pravo obezvreenje nije jo uvek nastalo. Za ovapotraivanja se obraunava ispravka vrednosti iako nema dokaza o obezvreenju, obzirom da iskustvoukazuje na to da e neki od njih vremenom ui u status neizmirenja obaveza. Ispravka vrednosti nagrupnoj osnovi se formira i za plasmane koji su bili predmet individualne procene ali kod kojih nije

prepoznato obezvreenje.

Prikazani proces formiranja ispravka vrednosti se primenjuje u Banci:

Slika 2: Proces formiranja ispravka vrednosti

Pojedinano procenjivanje ispravke vrednosti

Za svaku obezvreenu izloenost iznad praga materijalnosti obraunava se ispravka vrednostiprimenom metoda diskontovanja novanih tokova.

Obezvreeni klijenti sa ukupnom izloenou jednakom ili veom od praga materijalnosti od RSD4.000 hiljada se smatraju pojedinano znaajnim.Metodom diskontovanja novanih tokova, oekivaninovani tokovi iz poslovanja klijenta i po osnovu realizacije kolaterala se procenjuju od strane

nadlenog zaposlenog iz Direkcije upravljanja rizinim i spornim plasmanima (eng. Workout manager).Ispravka vrednosti je razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti obezvreenog plasmana i sadanje


24/33



24

vrednosti oekivanih novanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope za tajplasman.

Za obezvreene izloenosti koje se ne smatraju pojedinano znaajnim, obraun se sprovodiautomatski na osnovu pravila. Klijenti koji pripadaju ovom pod-portfoliju se klasifikuju premakriterijumu redovnosti prilikom izmirivanja obaveza.

Grupno procenjivanje ispravke vrednosti

Potraivanja koja ne pokazuju objektivan dokaz o obezvreenju se razvrstavaju u grupe na osnovuslinih karakteristika kreditnog rizika i njihove odgovarajue grupne ispravke vrednosti seobraunavaju u zavisnosti od karakteristika grupe i nivoa kreditnog rizika.

Formiranje ispravke vrednosti na grupnoj osnovi poiva na Basel II obraunu oekivanog gubitka zakreditni rizik (engl. expected loss) to predstavlja kvantifikaciju oekivanog gubitka u periodu odgodinu dana, pomnoenog sa periodom prepoznavanja gubitka (engl. loss identification period).

Oekivani gubitak je proseni iznos kreditnog gubitka za period od godinu dana koji Banka oekuje da

e pretrpeti na nivou pojedinanog potraivanja. Oekivani gubitak meri oekivani proseni gubitak nanivou portfolija tokom odgovarajueg vremenskog perioda i u skladu sa standardima Basel II,obraunava se kao proizvod sledea tri parametra kreditnog rizika:

Verovatnoa neizmirenja obaveza (PD),Izloenost Banke u vreme neizmirenja obaveza dunika (EaD), iGubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (LGD).

Banka na redovnoj osnovi proverava metodologiju i pretpostavke koje se koriste za procenu buduihnovanihtokova s ciljem da se smanje razlike izmeu procenjenih i ostvarenihgubitaka.


25/33



25

6.1.4. KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJABruto izloenost Banke kreditnom riziku nakon raunovodstvenih otpisa, izuzimajui efekte tehnikaublaavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2012. godine kao i prosena bruto izloenosttokom 2012. godine su prikazane u tabeli ispod:

RSD 000

Izloenost Izloenost(% ukupnog)

ProsenaizloenostKlasa izloenosti

Drava i centralne banke 14.226.089 12,2 14.306.127Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 302.900 0,3 344.856

Javna administrativna tela 22.365 0,0 23.484

Banke 12.887.209 11,1 13.940.795

Privredna drutva 43.395.958 37,2 39.923.646Fizika lica 22.133.816 19,0 22.851.289Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 8.491.452 7,3 7.991.107Dospela nenaplaena potraivanja 8.180.407 7,0 8.065.013Ulaganja u otvorene investicione fondove 15.536 0,0 15.274

Ostale izloenosti 6.957.759 6,0 6.207.226

Ukupno 116.613.492 100,0 113.668.816Tabela 9: Bruto izloenost nakon raunovodstvenih otpisa po klasama izloenosti

Sledea tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloenosti kreditnom riziku prema materijalnoznaajnim geografskim oblastima.

RSD 000

Geografska oblast Klasa izloenosti Izloenost

Srbija Drava i centralne banke 14.226.089eritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 302.900

Javna administrativna tela 22.365

Banke 3.903.092

Privredna drutva 43.338.391

Fizika lica 22.106.131Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 8.490.851Dospela nenaplaena potraivanja 8.180.407

Ulaganja u otvorene investicione fondove 15.536

Ostale izloenosti 6.957.759

Ukupno 107.543.523

Austrija Banke 7.981.749

Privredna drutva 7.402Fizika lica 0,57625

Ukupno 7.989.152Ostale zemlje Banke 1.002.368

Privredna drutva 50.164Fizika lica 27.684Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 600,75899

Ukupno 1.080.817

Ukupno 116.613.492

Tabela 10: Bruto izloenost prema materijalno znaajnim geografskim oblastima po klasama izloenosti


26/33



26

Tabela ispod daje pregled bruto izloenosti kreditnom riziku prema sektorima4po klasama izloenostikao i sveobuhvatni pregled klase izloenosti Dospela nenaplaenapotraivanja.

RSD 000

Klasa izloenosti SektorBruto

Izloenost

Izloenostikodkojih je izvrena

ispravkavrednosti

Ispravkavrednosti i

rezervisanje

Drava i centralne banke Bankarski sektor u zemlji 7.200.693 0 0Javni sektor 7.025.396 0 0

Ukupno 14.226.089 0 0

Teritorijalne autonomije ijedinice lok. samouprave

Javni sektor 302.900 302.897 3.442

Ukupno 302.900 302.897 3.442

Javna administrativna tela Javni sektor 22.365 14.339 428

Ukupno 22.365 14.339 428

Banke Bankarski sektor u zemlji 3.903.092 623.950 15.309

Sektor stranih lica 8.984.117 431.448 34.217

Ukupno 12.887.209 1.055.398 49.526

Privredna drutva Bankarski sektor u zemlji 508.954 447.063 26.916Sektor javnih preduzea 4.793.452 213.014 2.834

Sektor privrednih drutava 37.171.737 33.736.434 1.084.534Sektor preduzetnika 224.223 224.223 7.689

Sektor stanovnitva 367.658 256.558 17.617Sektor stranih lica 57.066 36.187 7.032

Poljoprivredni proizvoai 138.157 60.363 4.886Sektor drugih komitenata 134.711 120.159 118.805

Ukupno 43.395.958 35.094.001 1.270.311

Fizika lica Sektor javnih preduzea 40.472 35.471 869,97846Sektor privrednih drutava 2.944.942 2.812.275 84.657Sektor preduzetnika 673.314 654.307 24.146

Sektor stanovnitva 18.007.372 14.615.285 471.844Sektor stranih lica 12.254 27,1436 6,82309

Poljoprivredni proizvoai 455.457 270.734 8.529Sektor drugih komitenata 4,52067 4,52067 4,52067Ukupno 22.133.816 18.388.103 590.057

Izloenosti obezbeenehipotekama na nepok.

Bankarski sektor u zemlji 920,26534 920,26534 26,68742

Sektor privrednih drutava 822.738 561.528 40.683Sektor preduzetnika 114.279 93.838 3.457

Sektor stanovnitva 7.448.924 4.968.159 67.452Poljoprivredni proizvoai 104.591 52.695 4.691Ukupno 8.491.452 5.677.140 116.310

Dospela nenaplaenapotraivanja

Bankarski sektor u zemlji 100.037 66.014 65.980

Sektor privrednih drutava 3.028.575 2.447.609 1.729.612Sektor preduzetnika 138.903 97.958 80.016

Sektor stanovnitva 1.652.977 1.133.644 900.617

Poljoprivredni proizvoai 305.526 157.872 108.145Sektor drugih komitenata 2.954.389 2.251.813 1.928.413

Ukupno 8.180.407 6.154.910 4.812.783

Ulaganja u otvoreneinvesticione fondove

Bankarski sektor u zemlji 15.536 15.536 776,81777

Ukupno 15.536 15.536 777

Ostale izloenosti Bankarski sektor u zemlji 6.815.127 812.487 81.531Sektor drugih komitenata 142.632 129.679 4.168

Ukupno 6.957.759 942.166 85.699

Ukupno 116.613.492 67.644.492 6.929.334

Tabela 11: Bruto izloenost prema sektoru i klasama izloenosti sa posebnim osvrtom na izloenosti kod kojih su izvreneispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

4 prema NBS sektorskoj strukturi rauna za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraivanja i obaveza banaka


27/33



27

Raspodela Bruto izloenosti prema preostaloj ronosti u odnosu na finalno dospee plasmana jeprikazana ispod.

RSD 000

Izloenost3

Klasa izloenosti godine godine godine UkupnoDrava i centralne banke 13.303.797 922.291 - 14.226.089Teritorijalne autonomije i jedinice lok. samouprave 11.462 34.099 257.339 302.900

Javna administrativna tela 21.365 1.000 - 22.365

Banke 12.886.809 400 - 12.887.209

Privredna drutva 14.306.759 16.616.604 12.472.594 43.395.958Fizika lica 6.080.357 5.032.694 11.020.765 22.133.816Izloenosti obezbeene hipotekama na nepok. 136.143 393.297 7.962.012 8.491.452Dospela nenaplaena potraivanja 5.792.674 1.043.841 1.343.893 8.180.407Ulaganja u otvorene investicione fondove 15.536 - - 15.536

Ostale izloenosti 6.879.176 45.270 33.313 6.957.759

Ukupno 59.434.080 24.089.496 33.089.915 116.613.492

Tabela 12: Bruto izloenost prema preostalom roku dospea i klasi izloenosti

U tabeli ispod je prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke povanbilansnim stavkama (t.j. obezvreenju).

RSD 000

Obezvreenje

Obezvreenja na dan 01. januara 2012. godine 5.934.946

Obezvreenja u toku godine 10.264.805Ukidanje obezvreenja u toku godine -8.782.548Otpis obezvreenja u toku godine -464.006

Ostala prilagoavanja -23.863Obezvreenje na dan 31. decembra 2012. godine 6.929.334Tabela 13: Promene u ispravkama vrednosti


28/33



28

Na dan 31. decembra 2012. godine, obraunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obraunateu skladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, povrstama druge ugovorne strane, iznosila je5:

RSD 000

Kategorija klasifikacije

Ugovorna strana A D V G D UkupnoBankarski sektor u

zemlji212.858 359.141 466.163 101968 83.900 1.224.030

Javna preduzea 4.586.570 220.839 8.815 - - 4.816.224Druga preduzea 24.690.557 8.671.749 2.391.029 2.280.452 2.412.590 40.446.377Preduzetnici 753.499 115.394 52.906 76.714 102.440 1.100.953

Javni sektor 302897 7.840 - - - 310.737

Stanovnitvo 21.091.622 144.534 42.553 600.750 1.544.789 23.424.248Strana lica 1.060.057 73.373 - 1 33.248 1.166.679

Poljoprivrednici 333.683 9.417 19.796 27.204 154.706 554.806

Drugi komitenti 57.587 53.173 27623 1.503 2.371.524 2.511.410

Ukupno izloenost: 53.089.330 9.655.460 3.018.885 3.088.592 6.703.197 75.555.464

Obraunata posebnarezerva za procenjenegubitke

- 173.766 444.494 898.744 6.698.572 8.215.576

Obezvreenje 787.259 249.336 384.175 394.740 5.047.391 6.862.901

Potrebna rezerva iz dobitiza procenjene gubitke

- 18.765 275.107 587.774 1.652.462 2.534.108

Tabela 14: Bruto izloenost prema NBS klasifikaciji

5 Izloenost prikazana u tabeli se razlikuje od izloenosti za potrebe obrauna aktive ponderisane kreditnim rizikom usledrazliitih principa primenjenih prilikom obrauna osnove za klasifikaciju obraunate u skladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji

bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i obrauna osnove za aktivu ponderisanu kreditnim rizikom obraunate u skladu saOdlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke.


29/33



29

6.1.5. TEHNIKE UBLAAVANJA KREDITNOG RIZIKAUpravljanje i kontrola

U sklopu procesa izraunavanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Direkcija upravljanja stratekimrizicima, nakon kontrole ispunjenosti primenljivih zakonskih propisa definisanih Odlukom NBS o

adekvatnosti kapitala banaka, odreuje da li e se odreeni kolateral prihvati kao instrumentublaavanja kreditnog rizika. Stavke kolaterala prihvatljive kao instrument ublaavanja kreditnog rizikasu detaljno objanjene u posebnoj internoj proceduri Banke kojom se definiu primenljivi instrumentiublaavanja kreditnog rizika kao i uslovi za priznavanje instrumenta ublaavanja kreditnog rizika.

Osnovne vrste instrumenata materijalne kreditne zatite

Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kaoinstrumente materijalne kreditne zatite.

Banka trenutno ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehnike ublaavanja kreditnogrizika.

Osnovne vrste prualaca kreditne zatite po osnovu garancija i kreditnih derivata

Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zatita su pruene od strane: drava sa stanjem na dan 31.12.2012. godine za ublaavanje kreditnim rizikom ponderisaneaktive koriena je garancija pruena od strane Republike Srbije. Primenjen je preferencijalniponder kreditnog rizika 0% u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala kojupropisuje NBS;komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta izloenostima obezbeenim garancijombanke sa preostalim rokom dospea duim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnogrizika drave u kojoj banka garantor ima sedite ili ponder kreditnog rizika 50%, zavisno odtoga koji je ponder vei. Sa stanjem na dan 31.12.2012. godine, bankarske garancije nisukoriene za ublaavanje kreditnim rizikom ponderisaneaktive.

Banka u svom portfoliju prihvaenih sredstava obezbeenja nema kreditne derivate te se ne koristekao instrumenti kreditne zatite.

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti

Stambene nepokretnosti, odnosno objekti i zemljite u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti ili ju jedao u zakup (ili namerava da u njoj stanuje ili da je da u zakup) se priznaju kao instrumenti zatitekada se ispune svi zahtevi definisani Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banaka. Ispunjenostpropisanih zahteva predstavlja preduslov za klasifikaciju date izloenosti u posebnu klasu izloenosti,Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti, kojoj se dodeljuje povoljniji ponder kreditnogrizika, umesto priznavanje efekata tehnike ublaavanja kreditnog rizika.


30/33



30

Kvantitativna objavljivanja

U tabeli ispod su prikazane neto izloenosti pre i nakon korienja kreditne zatite, odnosnoprilagoavanja za efekte tehnika ublaavanja rizika(engl. Credit Risk Mitigation CRM), za svaki nivokreditnog kvaliteta.

RSD 000Ponder Neto Izloenost

Klasa izloenosti rizika Izloenost nakon CRM*Drava i centralne banke 0% 14.226.089 18.774.821Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 50% 299.458 299.458

Javna administrativna tela 100% 21.781 21.781

Banke 20% 12.477.267 12.477.267

50% 600 600

100% 263.753 263.753

150% 39.801 39.801

Privredna drutva 100% 41.400.340 36.378.753Fizika lica 75% 21.027.121 20.795.361

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima 35% 6.896.538 6.896.538100% 1.295.596 1.295.596Dospela nenaplaena potraivanja 100% 2.260.853 2.259.749

150% 57.309 57.309

Ulaganja u otvorene investicione fondove 100% 14.760 14.760

Ostale izloenosti 0% 5.733.658 5.733.658100% 1.135.230 1.125.541

Ukupno 107.150.153 106.434.745Tabela 15: Neto izloenost pre i nakon CRM po klasama izloenosti

Rizik koncentracije po osnovu tehnika ublaavanja kreditnog rizika predstavlja rizik od nastankatetnih korelacija po osnovu korienja ovih tehnika. To se moe odraziti na nivo individualnog klijentaali i na nivo portfolija segmentisanog po geografskim oblastima, industrijskim sektorima ili vrsti

obezbeenja. Rizik korelacije se nadgleda i identifikuju kroz proces nadgledanja razliitih segmenataportfolija po vrsti kolaterala.

Neto izloenost, predstavljena po klasama izloenosti, obezbeena je sledeim vrstama instrumenatamaterijalne i nematerijalne kreditne zatitepriznatim kao tehnike ublaavanja kreditnog rizika na dan31. decembra 2012. godine:

RSD 000

Klasa izloenostiNeto

Izloenost Garancije*Novanidepozit

Drava i centralne banke 14.226.089 - -Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave 299.458 - -

Javna administrativna tela 21.781 - -

Banke 12.781.422 - -Ulaganja u otvorene investicione fondove 14.760 - -

Privredna drutva 41.400.340 4.548.732 472.855Fizika lica 21.027.121 - 231.760Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti 8.192.134 - -Dospela nenaplaena potraivanja 2.318.162 - 1.104Ostale izloenosti 6.868.887 - 9.689

Ukupno 107.150.153 4.548.732 715.408

Tabela 16: Izloenosti obezbeene instumentima kreditne zatite po klasama aktive (neto izloenost)

*Ukupna iznos garancija prihvatljivih kao CRM se odnosi na garancije pruene od strane Drave, to rezultira u zamenupondera, odnosno uveanje/ umanjene izloenosti izmeuklasa izloenosti Privredna drutva i Drava i centralne banke


31/33



31

6.2. RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANERizik druge ugovorne strane jeste rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakcijipre konanog poravnanja novanih obaveza po toj transakciji.

Banka obavlja transakcije u knjizi trgovanja i bankarskoj knjizi koji potpadaju pod rizik druge

ugovorne strane, a u delu poslova sa:finansijskim derivatimarepo i reverse-repo transakcijama.

Dobar okvir upravljanja i kontrole svim rizicima knjige trgovanje i adekvatno uspostavljen sisteminternih limita izloenosti (prema jednom klijentu i/ili vrsti proizvoda) prua osnov da se ova vrstarizika sa aspekta internog merenja rizika smatra materijalno beznaajnom.

Za potrebe izraunavanja izloenosti pozicija koje podleu obraunu kapitalnih zahteva za rizik drugeugovorne strane Banka koristi:

metod tekue izloenosti za finansijske derivate;sloeni metod za obraun prilagoene vrednosti transakcije i kolaterala u sluaju repo i

reverse repo transakcije.

Na dan 31.12.2012. godine izloenost Banke riziku druge ugovorne strane proizilazi iz transakcija safinansijskim derivatima (ugovori o stranim valutama) i repo poslovima:

RSD 000

Izloenost riziku druge ugovorne strane po vrsti transakcije Vrednost izloenosti

finansijski derivati 3.972

repo poslovi 701.166

Ukupno 705.138Tabela 17: Izloenost riziku druge ugovorne strane

Specifino, u poslovima repo transakcija koje Banka sklopila na dan 31.12.2012. godine drugaugovorna strana je Narodna banka Srbije, pri emu se kolateral ne koristi kao podobno sredstvokreditne zatite, obzirom da je izdavalac kolaterala isti kao i druga ugovorna strana.


32/33



32

6.3. KAMATNI RIZIK6.3.1. UPRAVLJANJE I KONTROLAKamatni rizik je rizik promena trine vrednosti pozicija bilansa stanja kao posledica odreenihpromena oblika krive prinosa. Promene krive prinosa mogu da imaju negativan efekat na neto prihodeod kamate kao i na iznos kamatno-osetljivih prihoda i trokova. Ove promene imaju takoe uticaj natrinu vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, obzirom da budua plaanja (i stogasadanja vrednost) variraju direktno u proporciji sa promenama kamatnih stopa. Kao posledica,efektivan proces upravljanja kamatnim rizikom kojim se uticaj promene kamatnih stopa na bilansstanja Banke odrava u okviru odgovarajuih limitaje od kljune vanosti za sigurnost i kreditnusposobnost Banke.

6.3.2. MERENJEU 2010. godini, Banka je instalirala poseban softver koji omoguava planiranje kao i modeliranjeponaanja i uticaja rizika kamatne stope na bilans stanja Banke. Ova metodologija odraava sve

znaajne izvore kamatnog rizika i izraunava uticaj izmena tih izvora na bilans stanja Banke. Podacikoji se odnose na trenutni portfolio, trini podaci na datum na koji se radi modeliranje i pretpostavkebudueg razvoja portfolija (volumen, margine, itd.) se unose u softver od strane zaposlenih Banke.Softver meri uticaj na profit kao i uticaj na trinu vrednost pozicija iz bankarske knjige.

Podaci u sistemu su organizovani na nivou rauna/proizvoda. Struktura na nivou rauna odgovarastrukturi bilansa stanja pripremljenog u skladu sa IRS/IFRS, dok struktura na nivou proizvoda oslikavaponaanje valuta i kamatnih stopa proizvoda iz konkretne grupe.

Kljune pretpostavke prilikom merenje rizika

Proizvodi koji nemaju ugovoreni rok dospea se simuliraju na osnovu sprovedenih analiza profilaronosti/kamatne stope. Za modeliranje ponaanja rizika kamatne stope kodproizvoda sa varijabilnomkamatnom stopom, Banka trenutno primenjuje interne transferne cene (pokretni prosek kratkoronih idugoronih kamatnih stopa) uveane za odreenumarginu.

Tokom 2012. godine, u skladu sa preporukama Grupe, ALM je, na osnovu analize podataka oistorijskom kretanju depozita po vienju za prethodnih 5 godina , usvojio novi nain modeliranja ovegrupe proizvoda. Analiza je zasnovana na volatilnosti depozita po vienju u normalnim u slovimaposlovanja, na sadanjim volatilnim tritima i uraena je posebno za depozite po vienjustanovnitva i depozite po vienju pravnih lica.

Na osnovu analize, dobijeni su rezultati koji se primenjuju za formiranje profila kamatnih stopa(Interest rate Profile) ove vrste proizvoda.

Zakljuak analize je da su depoziti po vienju stanovnitva u svim posmatranim valutama stabilniji od depozita pravnih lica; mala razlika postoji u volatilnosti izmeu dinarskih depozita i depozita u stranojvaluti pravnih lica posmatrano na mesenomnivou. Ovaj nain modeliranja depozita bez ugovorenogroka dospea je u primeni od 01. januara 2013.

Modeliranje kredita pravnim licima u evrima sa administrativnom stopom , overdrafta i kartica se radiprimenom grupnog standarda.

Banka je rizik opcija (optionality risk) radila primenom pretpostavki o prevremenoj otplati kredita iprevremenom povlaenju depozita pravnih lica i stanovnitva. Pretpostavke su izraunate na osnovuistorijskih podataka primljenih od Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sastanovnitvom o prevremenoj otplati kredita/povlaenju depozita za dve osnovne valute u kojima

Banka radi, dinar i evro.


33/33



6.4. NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMAObjavljivanja koja se odnose na kreditni rizik zahtevana u situacijama kada banka koristi IRB pristupza obraun kapitalnog zahtev, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacija banke,nisu primenljiva obzirom da Banka koristi standardizovani pristup za obraun kapitalnog zahteva zakreditni rizik na dan 31. decembra 2012. godine.

Objavljivanja o trinim rizicima, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacija banke,nisu primenljiva obzirom da Banka ne primenjuje pristup internih modela za izraunavanje kapitalnihzahteva za trine rizike. Za vie detalja o upravljanju trinim rizicima videti Napomene uz finansijskeizvetaje za godinu koja se zavrila 31. decembar 2012. godine, napomena broj 33.5.

Objavljivanja o operativnom riziku, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacijabanke, nisu primenljiva obzirom da Banka ne primenjuje napredni pristup za potrebe izraunavanjakapitalnih zahteva za operativni rizik prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala . Za vie detalja oupravljanju operativnim rizikom videti Napomene uz finansijske izvetaje za godinu koja se zavrila 31.decembar 2012. godine, napomena broj 33.9.

Ulaganja banke su najveim delom izvrena pre 2000. godine i nije bila u prioritetu nameraostvarivanja kapitalne dobiti, uea u dobiti ili jaanje strateke pozicije. Uea u kapitalu drugihpravnih lica su ili rezultat naplate dospelih kredita ili su nastala u pre-akvizicionom perioduNovosadske banke. Ukupna ulaganja su obezvreenai nisu materijalno znaajna.

Objavljivanja koja se odnose na izloenosti po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi se nalazeu Napomenama uz finansijske izvetaje za godinu koja se zavrila 31. decembar 2012. godine,napomena broj 2.6.5, 3c, 4,12, 13,19, 30.a, 33.2a, 33.4, 33.5.2 i 33.11.

Novi Sad, 31. maj 2012. godine

Odobreno od strane uprave Erste Bank a.d., Novi Sad.

kamatni rizik - esb novi sad

Documents