klasteri prirucnik final final

We now accept the fact that learning is a lifelong process of keeping abreast of change. And the most pressing task is to teach people how to learn.

Peter Drucker American (Austrian-born) management writer (1909 - 2005)

KLASTERI Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstavaprvo izdanje

Izdava: Otvoreni univerzitet Subotica Doo www.openunsubotica.rs za Izdavaa: Blao Perovi

Autor: MSc. Laslo amu Saradnici: Violeta Mrdakovi MSc. Vladimir Perovi Dizajn i priprema: MSc. Laslo amu tampa: Printex Doo, Subotica Tira: 1000 Subotica, 2011

Priprema i tampanje broure u izdanju OUS je finansirano uz pomo Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije preko STAR PROJEKTA Svetske banke pod nazivom Reforma poljoprivrede u tranziciji. Broura je namenjena polaznicima Meunarodne kole organske poljoprivrede.

KLASTERIVodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava

PREDGOVOR

licima koja ele stei uvid u osnove funkcionisanja klastera kao jednog od vidova udruivanja. Poglavlja su koncipirana tako da prue uvid u osnovne aspekte funkcionisanja klastera, od ideje za udruivanjem, do finansiranja i komunikacije unutar istog. Namera autora nije bila da se bavi detaljnom analizom procesa rada, poto za to postoji bogata literatura (domaa i inostrana) koja stoji na raspolaganju i zainteresovanima prua priliku da se detaljno upozna sa ovom tematikom. Dopunski izvori informacija o klasterima su navedeni na kraju ovog prirunika i mogu posluiti kao dodatna literatura za istraivanje ove tematike. U poglavlju Aneksi nalaze se konkretni primeri iz prakse, koji e itaocu dati uvid u formu i sadraj osnivakih akata jednog postojeeg klastera. Dodaci na kraju prirunika bi trebali pomoi onima koji ele osnovati sopstveno udruenje-klaster, da to uine na to bolji i efikasniji nain.

P

rirunik je prvenstveno namenjen polaznicima kole organske poljoprivrede koju realizuje Otvoreni univerzitet Subotica, kao i poljoprivrednim gazdinstvima, individualnim proizvoaima proizvoda organskog porekla, preduzetnicima i drugim

SadrajUvod ............................................................................................................................................... 1 Osnovni pojmovi ............................................................................................. 3 Podela klastera ................................................................................................... 6 Osnivanje klastera .............................................................................................. 9 Upravljanje klasterom................................................................................................ 15 Strategija klastera............................................................................................... 18 Finansiranje klastera.......................................................................................... 19 Komunikacija................................................................................................. 23 Aneksi............................................................................................................ 25 Literatura.....................................................................................................................35

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava

UVODako generalno postoji mnotvo istraivanja i inicijativa u vezi sa klasterima, izuzetno malo panje je posveeno klasterima u poljoprivrednom sektoru. Glavni razlog tome je injenica to je pojam klastera tesno povezan sa konkurentnou i inovacijama, i tradicionalno se primenjuje u sektorima koji se fokusiraju na inovacije kao jezgro vrednosti. Takvi sektori su informaciono komunikacione tehnologije (ICT), elektronika, proizvodnja automobila, biotehnologija i industrija nafte i gasa i druge. Poljoprivreda u dvadeset prvom veku prekraja, reinventira samu sebe, i pozicionira se kao novi globalni biznis preoblikovan globalizacijom, standardizacijom, visokim vrednostima proizvodnje, velikog porasta tranje (kako za industriju hrane tako i biogoriva), inovacijama u maloprodaji i pakovanju i pojaanom efikasnou trita generalno gledano. Suoena konstantnim pritiscima produktivnosti i trita, "Nova poljoprivreda" zahteva nove naine poboljanja sopstvenih kapaciteta za razvoj konkurentnosti i inovativnosti. Jedan od razvojnih alata je i promocija klastera. Agro-biznis orijentisan klaster je koncentracija proizvoaa, preduzetnika agrobiznisa i institucija koje deluju unutar istog agro industrijskog pod-sektora. Jedan od ciljeva im je reavanje zajednikih izazova i pretvaranje potencijalnih opasnosti u zajednike mogunosti.1

I

Klasterske inicijative mogu doprineti sveobuhvatnim nacionalnim naporima, koji ukljuuju reformu odreene politike, izgradnju trgovinskih kapaciteta, razvoj privatnog i drutvenog dijaloga, regionalni ekonomski razvoj, razvoj radne snage na lokalnom i na regionalnom nivou, itd. Klasteri na ovaj nain postaju katalizatori promena, stvarajui razumevanje i iroko prihvatanje u drutvu kao i podrku za ekonomske reforme (to posebno vai za reforme u poljoprivredi i agroindustriji), saraujui sa medijima, univerzitetima, institucijama koje poseduju znanje i tehnologiju, liderima u datoj industriji, predstavnicima vlade i drugima. Paljivo planirane i na znanju zasnovane klasterske inicijative, ako se efikasno sprovedu u praksu, mogu biti jedan od najefikasnijih sredstava (u irem kontekstu gledano) reformi odreenih politika (agro reformi npr.) i pokretai i drugih razvojnih inicijativa, ne samo drutvenog nego i privatnog sektora. Industrijski klasteri mogu poveati produktivnost i efikasnost putem meusobnih dobrih veza, prelivanja i sinergije izmeu kompanija i (sa njima) povezanih institucija, slobodnim pristupom javnim dobrima, boljom koordinacijom i irenjem primera dobre prakse (best practices).

Eva Glvez-Nogales; Agro-based clusters in developing countries: staying competitive in a globalized economy (Food and agriculture organization of the United Nations, Rome, 2010)

1

1


Klasteri mogu doprineti stvaranju tehnolokih inovacija, vienih u IT2 industriji na primeru Silikonske doline3 i Bangalora. Oni mogu podsticati kreativne inovacije kao to su viene u klasterima modne industrije u Parizu i Mumbaiju, a mogu olakati komercijalizaciju putem spin-off i start-up kompanija. Tokom svog uspenog delovanja, jedan klaster moe pozitivno uticati i na druge klastere irei svoje aktivnosti i uticaje u lancu vrednosti. Ti klasteri se esto ne nalaze u istoj industrijskoj grani, i ne bave se istom delatnou ali je uticaj ipak evidentan. Aktivnosti koje dovode do pozitivnog uticaja na druge klastere mogu nastati iz krajnje individualnih ciljeva, na primer, da bi klaster smanjio odreene faktore rizika, da bi pristupio jeftinijim inputima ili da bi bolje opsluivalo odreeno trite. Dobar primer ovog domino efekta je optiki klaster u Arizoni koji je doprineo rastu klastera iz oblasti plastike, avioindustrije, ivotne sredine, informacionih tehnologija i bio nauke.Udruivanje u klastere u agroindustriji prestavlja efektivan nain povezivanja sredstava sa sinergetskim efektom izmeu partnera da bi se prevashodno zadrala, ali to je znaajnije, poboljala kompetentnost ovogIT je skraenica od: Informacione tehnologije Silikonska dolina je industrijski kraj oko junih obala San Franciska, Kalifornija, SAD, iji je intelektualni centar u Palo Altu, domu Univerziteta Stanford. Njeno ime je izvedeno iz guste koncentracije kompanija koje se bave elektronikom i raunarima a koje su nikle jo sredinom 20-og veka, kada su koristile silicijumom kao osnovni repromateirjal. Ekonomski naglasak u Silicijumskoj dolini je u dananje vreme preao sa proizvodnje raunara na istraivanje, razvoj i marketing ra u-narskih proizvoda i softvera. Neki od stanovnika Silicijumske doline su: Google, Yahoo, HP, Adobe systems, Apple, Intel, Oracle, Sun systems i dr.32

industrijskog sektora. Da bi jedan agroindustrijski klaster bio uspean, javni sektor mora da ima asertivniji pristup i proaktivniju ulogu nego to je to sluaj u veini zemalja u razvoju.

2


POGLAVLJE 1POJAM KLASTERATeko je dati uniformnu definiciju klastera, poto na njihovu strukturu i rad umnogome utiu faktori, kao to su socio-ekonomska struktura i odnosi date zemlje ili regiona. Zbog gore navedenog, nastalo je nekoliko razliitih definicija, koje veinom ukljuuju iste ili veoma sline elemente, ali im se formulacija razlikuje od aspekta posmatranja datih elemenata. Neke od esto pominjanih definicija su Porterova, UNIDO-ova, definicija Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i druge. Sledi nekoliko definicija klastera:

OSNOVNI POJMOVI

ili bazom znanja zajednikog lanca vrednosti5.

UNIDO6-ova:Klasteri su geografski i granski koncentrisane kompanije, koje proizvode meusobno povezane ili komplementarne proizvode, zbog ega se suoavaju sa istim izazovima, ali u isto vreme, pruaju im se zajednike anse i mogunosti.

PORTEROVA4:Klaster je geografski koncentrisana kooperativna mrea individualnih ekonomskih aktera i neprofitnih institucija, organizacija koje deluju u istoj industrijskog grani, koji se organizuju du istih lanaca vrednosti i koje se meusobno takmie ali istovremeno i usko sarauju, ime znaajno doprinose rastu konkurentnosti samih uesnika, ali i cele regije u kojoj deluju.

Klaster je integracija horizontalno ili vertikalno povezanih preduzea-pravnih lica, koji zajedno sa drutvenim institucijama deluju unutar iste graneRegionalno su blisketrini su kompetitori a i saradnicipovezuje ih dugorona poslovna dinamika, inovacije, zajedniko racionalizovanje delatnosti u cilju smanjenja trokova i poveanja efikasnosti poslovanja. (Izvor: OECD7-LEED, Enterprise DG, Regional Clusters in Europe)

Klaster je prema tome meusektorska mrea unutar iste industrijske grane (esto se navodi primer autoindustrije) koja ukljuuje razliite ili komplementarne kompanije koje su povezane odreenim vezama/takama spajanja4

5

Lanac vrednosti, je koncept iz upravljanja poslovanjem koji je prvi opisao i popularizovao Majkl Porter (Michael Porter) u svom bestseleru iz 1985. godine. Detaljnije videti u: Competitive Advantage: Creating and Sustaining Superior Performance.6 UNIDO:United Nations Industrial Development Organization (Industrijska razvojna organizacija Ujedinjenih Nacija)

Majkl Eugen Porter (roen 23. maja 1947) je univerzitetski profesor na Harvardu u oblasti menadmenta i ekonomije. Jedan je od glavnih autoriteta u oblasti strategije kompanija i kompetitivnosti nacija i regiona. Rad Majkla Portera prepoznat je u mnogim vladama, korporacijama i globalnim akademskim krugovima.

OECD- Organisation for Economic Co-operation and Development (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj)

7

3

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava Ovako klastere definie Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja SrbijeSektor za razvoj malih i srednjih preduzea:8

Klaster efekat:

Klasteri predstavljaju geografsku koncentraciju meusobno povezanih preduzea, srodnih i razliitih delatnosti, specijalizovanih dobavljaa, pruaoca usluga i sa njima povezanih organizacija podrke (obrazovnih i nauno-istraivakih institucija, agencija i sl.) koje se na odgovarajuem polju delatnosti nadmeu, ali i sarauju. Klaster povezuju zajedniki interesi i potrebe na podruju nabavke, prodaje, specijalizovanih usluga, radne snage i drugih resursa.

Klaster efekat se moe posmatrati u bilo kojoj urbanoj aglomeraciji10 poto e veina komercijalnih objekata teiti da se spontano grupie po kategorijama (sektorima). Prodavnice cipela (ili odee), na primer, su retko izolovane od svojih konkurenata. est je sluaj da ih je cela ulica puna. Klaster efekat je slian (ali ne i identian) mrenom efektu. Slian je u smislu da su cenovno-osetljive preferencije i trita i njegovih uesnika radije bazirane na percepciji jedni drugih, nego samog trita - kao prostog zbira aktivnosti njegovih uesnika. Poto je efekat vei od prostog zbira njegovih uzroka, i poto se deava spontano, klaster efekat se esto citira kao primer iz ega se razvija, nastaje neto novo. Klaster efekat na glavnom tritu doveo je do nastanka klaster efekta i na tritu radne snage. Iz razloga to je veliki broj kompanija zapoeo svoje poslovanje u Silikonskoj dolini, programeri, inenjeri i dr. veoma brzo su uvideli da e im se selidbom u Silikonsku dolinu pruiti vee anse za pronalaenjem novog/boljeg posla. Ova koncentracija tehniki kvalifikovanih ljudi u dolini istovremeno, navela je start-up firme iz cele zemlje da uvide da e lake pronai prave kandidate za svoje poslovanje upravo u dolini, nego negde drugde u unutranjosti zemlje. Iz tog razloga oni su ih dodatno motivisali da se tamo presele. Ovo je naravno dovelo do toga da se jo vei broj visoko kvalifikvanih ljudi preseli u dolinu. Ne treba zaboraviti koliko je bitno da su osnovne potrebe ovih ljudi zadovoljene. Neke od njih su: sigurna i ekoloki ista sredina stanovanja, dostupnost kvalitetne infrastrukture (puteva, javnog prevoza, komunalnih usluga), dostupnost kola i drugih institucija za njihovu porodicu itd. Ako su ovi uslovi zadovoljeni, vrlo je verovatno da e se kvalitetni ljudi, okupiti oko specifinog klastera.

Jo neke od prihvaenih definicija:Klaster je prosto geografska koncentracija proizvoaa i institucija koje deluju u istoj industriji i koje putem meusobne saradnje postiu efikasnost i konkurentsku prednost za pojedinane uesnike (lanove klastera) a i za klaster kao celinu. Klasteri stimuliu inovacije i ubrzanje prihvatanja novih ideja i procesa. Oni vode veoj dostupnosti- i pristupu poslovnim informacijama kao i specijalizovanim inputima - fizikim, tehnikim i pravnim (kao to su oni vezani za sertifikaciju), a ujedno stvaraju i veoma vane lokalne eksternalije kao to je kvalifikovana radna snaga. 9

8 Preuzeto sa sajta: Klasteri Srbije (www.klasteri.merr.gov.rs)

Preuzeto sa sajta Globalnog agro industrijskog foruma (http://www.gaif08.org/)

9

Aglomeracija ili ire gradsko podruje grada koje se sastoji od centra i izvesnog broja prigradskih naselja koji zajedno sainjavaju neprekinuto urbano podruje.

10

4


Na osnovu gore pomenutih definicija klastera, iskristalisalo se nekoliko zajednikih elemenata:

PROSTORNA BLIZINA INSTITUCIJALNA POVEZANOST

KONKURENTNOST

KOMBINACIJA RAZLIITIH RESURSA/KOMPETENCIJA

SPECIJALIZACIJA

SARADNJA IZMEU PREDUZEA

KLASTER

IDENTITET

slika br.1 - zajednike osobine razliitih tipova klastera

Primer turistikog klastera Turistiki klaster predstavlja grupu preduzea i institucija ukljuenih u turistiki proizvod ili grupu proizvoda u cilju efikasnijeg ostvarivanja svojih interesa.

Naziv klaster potie od engleske rei clusters, (sveanj, bokor, skup, jato, grozd, grupa), koju je prvi upotrebio jedan ameriki kompozitor da bi oznaio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzea imaju tendenciju da se okupljaju u klastere, i imala su je mnogo ranije nego to je pojam klastera uao u ekonomsku literaturu. Klasterizacija je postojala vekovima unazad, u formi geografske koncentracije zanatskih i manufakturnih radionica u odreenim oblastima poslovanja. Znaaj klastera poveavao se uporedo sa industrijalizacijom, razvojem konkurencije i rastom kompleksnosti savremenih privreda.

Ova preduzea i institucije geografski su skoncentrisana i imaju vertikalne (unutar turistikog proizvodnog lanca) i horizontalne veze (obuhvatajui inioce, nadlenosti i razmenu informacija izmeu aktera koji uestvuju u ponudi turistikog proizvoda). Turistiki klaster obino sadri set turistikih atrakcija, koncentraciju uslunih preduzea, davaoce prateih usluga, infrastrukturu, kompanije, institucije koje obezbeuju posebne uslove, informacije i finansijski kapital, vladine agencije i druga regulaciona tela koja utiu na funkcionisanje klastera. Turistiki klasteri mogu se osnivati na teritorijalnom principu i na principu bazne aktivnosti (banjski turizam, ekoturizam i sl.).

5


PODELA KLASTERA

POGLAVLJE 2

Klasteri se mogu razvrstati po vie kriterijuma. U ovom poglavlju, samo njih nekoliko e biti detaljnije predstavljeno.

KATEGORIZACIJA PREMA MESTU U SISTEMU LANCA VREDNOSTI Horizontalni klasteri: sadre preduzea koja se nalaze na odreenoj geografskoj povrini, deluju unutar iste industrijske grane i istog trita, a zajedniki su im kanali snabdevanja i distribucije. Vertikalni klasteri: sastoje se od lanova koji se nalaze na razliitim nivoima dobavljakog lanca. Dijagonalni klasteri: prethodne dve kategorije. kombinacija

Primer vertikalnog klastera:

firma specijalizovana za uvoz/izvoz

Trite organske hrane6

lanac maloprodaje organskih proizvoda proizvoa ambalae od stakla preraivaka firma organska farma (uzgaja i suncokret) proizvoa semena (org.suncokreta) Institut za ratarstvo (poljop. fakultet itd.)

Primer horizontalnog klastera:

Trite organske hranepr.organskog suncokreta pr.organskog suncokreta #2 pr.organskog voa


Primer dijagonalnog klastera:

firma specijalizovana za uvoz/izvoz

Trite organske hrane

lanac maloprodaje organskih proizvoda proizvoa ambalae od stakla preraivaka firma suncokreta #1-puter organska farma (uzgaja i suncokret) proizvoa semena (org.suncokreta) #1 Institut za ratarstvo (poljop. fakultet itd.)

lanac maloprodaje meovite robe

hoteli i restorani iz regije

preraivaka firma suncokreta #2-ulje organska farma (uzgaja voe) proizvoa semena (org.suncokreta) #2

preraivaka firma suncokreta #3 organska farma (uzgaja povre) proizvoa semena (org.suncokreta) #3

7


KATEGORIZACIJA KLASTERA PREMA NIVOU AGREGACIJEU okviru ove kategorizacije, postoji ekonomska i teritorijalna agregacija11 i sledei tipovi klastera: Megaklasteri: grupacije unutar jedne industrijske grane koje zajedno sa organizacijama i poslovni partnerima, pokrivaju irok krug poslovnih delatnosti i odreuju razvoj nacionalne ekonomije. Mezoklasteri: grupacije koje obuhvataju meusobno konkurentska preduzea date industrijske grane. Mikroklasteri: najee predstavljaju sistem lanca vrednosti i trgovaku mreu 1-2 kompanije (koje lanovi opskrbljuju) unutar jedne industrijske grane. Lokalni klasteri: koji se sastoje od lokalne mree malih i srednjih preduzea.

Gore pomenute kategorije nemaju jasne i otre granice, poto se u praksi deava da jedan klaster bude svrstan u nekoliko kategorija u zavisnosti od teme ispitivanja. Na primer, dok se jedan klaster u jednoj velikoj zemlji smatra lokalnim, u maloj zemlji se moe smatrati regionalnim ili ak nacionalnim.

OSTALE PODELETipologija klastera je veoma bogata, stoga klastere moemo deliti i po sledeim kriterijumima: Po geografskom opsegu delovanja Po horizontalnom odreenju Po inovacionim kapacitetima Po industrijskim granama i njihovim organizacijama Po nivou razvijenosti Po vetikalnom odreenju Po oblasti delovanja Po konkurentskim sposobnostima itd.

Lenel prema tome grupie klastere po drugaijem kriterijumu, po teritorijalnoj agregaciji, pri emu uzima njihovu teritorijalnu razuenost (odreenost) kao osnovu. Na osnovu ovoga razlikujemo: Makroklastere: teritorijalnu bazu i podruje delovanja ini cela drava, stoga se konkurentske kompanije date industrijske grane i njihovi dobavljai nalaze gotovo u svim regijama. Regionalni klasteri: su klasteri kojima je teritorija delovanja jedna data regija, gde se akteri jedne industrijske grane geografski koncentriu.

KLASTER

PRODUKTIVNOST

INOVACIJE

NOVA PREDUZEA

Imre Lenel (Lengyel Imre: a Klaszterek alapvet jellemzi)

11

8

Slika br.2 korporativne i regionalne prednosti koje proistiu iz klastera


POGLAVLJE 3PRAVNI OKVIROdmah na poetku treba naglasiti da Klaster kao termin i pojam, nije prepoznat u domaem zakonodavstvu, kao ni u zakonodavstvu mnogih zemalja, iako u njima, klasteri ipak postoje. Ovo praktino znai da se ni u jednom domaem zakonu, niti pravnom aktu ne moe pronai regulativa koja ureuje osnivanje i rad termina Klastera kao organizacione forme. Zakon koji najblie stoji klasterskom udruivanju i koji daje pravni okvir osnivanju ovog vida udruivanja je ZAKON O UDRUENJIMA Republike Srbije, donet 8. jula 2009. (Slubeni glasnik 51-09). Izmeu ostalog, u zakonu stoji:Predmet zakona lan 1. Ovim zakonom ureuje se osnivanje i pravni poloaj udruenja, upis i brisanje iz registra, lanstvo i organi, statusne promene i prestanak udruenja, kao i druga pitanja znaajna za rad udruenja. Ovim zakonom ureuje se i status i delovanje stranih udruenja. Pojam udruenja lan 2. Udruenje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina, nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenog zajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom Upis u registar lan 4. Upis u registar udruenja je dobrovoljan. Udruenje stie status pravnog lica danom upisa u registar.1212

OSNIVANJE KLASTERA

Sva udruenja koja su bila osnovana i registrovana pre donoenja novog zakona o udruenjima imala su obavezu da se prilagode novom zakonu i da izvre preregistraciju u agenciji za privredne registre. Ona udruenja koja to nisu uinila, brisana su iz registra APR-a. Osnovni razlozi za donoenje novog Zakona o udruenjima lee u potrebi da se pravni okvir za ostvarivanje zagarantovane slobode udruivanja uredi u skladu sa Ustavom Republike Srbije, najviim evropskim standardima i principima sadranim u obavezujuim meunarodno pravnim aktima, ali i savremenim tendencijama koje naglaavaju novu ulogu i znaaj nevladinog sektora u ukupnim drutvenim procesima. Do donoenja ovog zakona, pravni okvir za osnivanje i delovanje udruenja bio je prilino arolik i meusobno neusaglaen. To su, pre svega, odredbe Ustava kojima se saglasno najviim evropskim standardima u ovoj oblasti garantuje sloboda udruivanja i odredbe Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je naa drava ratifikovala u decembru 2003. godine. Meutim, nasuprot savremenim ustavnim normama i odredbama ratifikovane Evropske konvencije, ovu oblast ureivali su u svemu prevazieni zakoni i to: Zakon o drutvenim organizacijama i udruenjima graana iz 1982. godine, Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politike organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ iz 1990. godine i Zakon o kretanju i boravku stranaca iz 1980. godine doneti u vreme u kome je Srbiju karakterisalo razliito politiko i drutveno ekonomsko ureenje. Navedeni zakoni delili su udruenja na drutvene organizacije koje su drutveno pravna lica i udruenja graana, koja su graansko pravna lica, za ta u vaeem sistemu Republike Srbije apsolutno nije bilo 9

http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/donetizakoni.1033.html

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava osnova. Takoe, sadrali su reenja koja su suprotna Ustavu, npr. Odredbe prema kojima su o zabrani rada odluivali organi uprave a ne Ustavni sud. Ni jedan od propisa nije sadrao odredbe o osnivanju i delovanju stranih udruenja u Republici Srbiji, tako da su ova udruenja u Srbiji delovala na osnovu potvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez pravnog osnova, te su njihovo finansiranje i rad bili pravno neureeni.13 ...potrebno je naglasiti da je, u prethodnim decenijama u svetu, a i u Republici Srbiji, nevladin sektor izborio mesto nezaobilaznog uesnika u gotovo svim znaajnim drutvenim zbivanjima, to je podrazumevalo nuno uspostavljanje jasno odreenog pravnog okvira za osnivanje i delovanje udruenja. Zakon o udruenjima ureuje poloaj i delovanje udruenja u Srbiji na bitno drugaijim koncepcijskim osnovama, uvodei evropske standarde u ovu oblast, tako da najvei deo odredaba Zakona predstavlja i znaajne, sutinske novine. 14 Zakonom o udruenjima se na celovit nain ureuje osnivanje i poloaj domaih i stranih udruenja u Republici Srbiji. Novim Zakonom je predvieno da upis udruenja u Registar udruenja, kao povereni posao iz nadlenosti Republike Srbije, obavlja Agencija za privredne registre (u daljem tektu Agencija). Zakon pravi razliku izmeu formalnih (ona koja su stekla status pravnog lica i koja se upisuju u Registar) i neformalnih udruenja. Saglasno najviim evropskim standardima u ovoj oblasti, predvieno je da o zabrani rada udruenja odluuje Ustavni sud i to samo u Ustavom i zakonom utvrenim sluajevima. To znai da ograniavanje slobode udruivanja u Srbiji ubudue nee biti podlono diskrecionoj oceni upravnih organa. Bitno je, meutim, naglasiti da odredbe o zabranjenim ciljevima i delovanju, kao i pravne posledice ove zabrane, podjednako vae za sva udruenja, bez obzira da li su ona upisana u registar ili ne.1513

FORMALNO ORGANIZOVANJEOsnivanje udruenja kod Agencije radi se po uputstvima koja se mogu nai na web adresi Agencije: http://www.apr.gov.rs/ u odeljku Udruenja.

Samo neke od smernica i zahteva pri upisu Udruenja u registar: UPIS UDRUENJA U REGISTAR UDRUENJAUdruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, s tim to najmanje jedan od osnivaa mora imati prebivalite, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Osnivai mogu biti domaa i strana pravna i fizika lica. Osnivai ne mogu biti dravni organi (ministarstva, optine itd), jer je osnovno pravilo da oni ne mogu biti osnivai ili lanovi udurenja kao nosioci vlasti, odnosno kao pravna lica u javnom pravu. Maloletno lice sa navrenih 14 godina ivota moe biti osniva udruenja uz izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika, odnosno maloletno lice samo daje izjavu uz koju prilae i izjavu o davanju saglasnosti svog zakonskog zastupnika koja mora da sadri potvrdu o overi potpisa u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa rukopisa i prepisa.16 Podnosilac prijava je duan da uredno popuni i potpie i prijavu za upis udruenja u Registar udruenja propisanu Pravilnikom o sadrini i nainu upisa i voenja Registra udruenja, i da uredno popuni u naznaenim delovima i potpie jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS-2). Na ovaj nain, odnosno podnoenjem jedinstvene registracione prijave uz prijavu za upis u Registar, udruenje dobija poresko identifikacioni broj (PIB) od Poreske16

Vodi za primenu zakona o udruenjima, str.8 (https://sites.google.com/site/virtuelnaekomrezas rbije/courses/course-a) 14 Ibidem, str.8 15 Ibidem, str.11

www.apr.gov.rs

10

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava uprave koji je generisan u Reenju APR o upisu u Registar udruenja. Uz uredno popunjene prijave za upis osnivanja udruenja u Registar udruenja podnosi se: osnivaki akt udruenja ako je osniva udruenja maloletno lice, izjava zakonskog zastupnika maloletnog lica da ono moe biti osniva udruenja, koja sadri potvrdu o overi potpisa u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa rukopisa i prepisa dva primerka statuta - oba primerka moraju da budu u original zapisnik sa osnivake skuptine originalu, odnosno overenom prepisu u dokaz o uplati takse za matini/ registarski broj koji se dobija od Republikog zavoda za statistiku a preko APR, i iznosi 1.870,00 dinara. Uplata se vri na sledei broj: 840-742221843-57, a u nastavku se u polje poziv na broj upisuje ifra sa spiska optina.

Podnosilac prijave je zastupnik udruenja ili lice koje zastupnik ovlasti. Po prijemu prijava Registrator proverava da li su ispunjeni zakonski uslovi za upis osnivanja. Ako utvrdi da su podnete uredne prijave i dokumentacija, Registrator u roku od 30 dana od dana podnoenja urednih prijava donosi Reenje o upisu osnivanja udruenja. Uz reenje o upisu u Registar udruenju se dostavlja primerak statuta koji se overava peatom Agencije i potpisom Registratora, ime se potvruje njegova istovetnost sa primerkom statuta koji se uva u Agenciji.17

akt o izboru zastupnika udruenja koji obavezno sadri: lino ime, prebivalite i adresu, odnosno boravite zastupnika udruenja i njegov jedinstveni matini broj graana, odnosno broj putne isprave i dravu izdavanja putne isprave-odluka mora biti doneta od nadlenog organa, sa navedenim datumom donoenja i potpisana od strane ovlaenog lica za potpisivanje (predsednik skuptine ili upravnog odbora). overena fotokopija line karte zastupnika udruenja, a ako ona ne sadri podatak o prebivalitu i adresi i potvrda o prebivalitu, odnosno overena fotokopija putne isprave i potvrda o boravitu dokaz o uplati naknade za upis udruenja u Registar, u skladu sa Uredbom kojim se propisuje visina naknade za upis udruenja u Registar i druge usluge koje prua Agencija u postupku voenja Registra (visine naknada)

NAPOMENA: gore navedena uputstva su indikativna, i vaila su u trenutku pisanja ovog prirunika (Oktobar 2011), stoga se preporuuje prethodno konsultovanje propisa i uputstva na dan kada se eli otpoeti procedura registracije.

Iako je propisom odreen minimalan broj osnivaa (3), ne preporuuje se da se klasterska inicijativa zapoinje sa ovako malim brojem potencijalnih osnivaa/lanova. Jedan od ciljeva udruivanja u klastere je osiguranje to kompaktnije strukture i postizanje sinergetskog efekta unutar lanstva a ne puko udruivanje radi postizanje pravne forme (pravnog lica) koji e sluiti individualnim interesima pojedinaca (firmi).17

www.apr.gov.rs (odeljak Udruenja)

11

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava Cilj nikako ne moe biti zadovoljavanje minimuma propisanih zahteva, nego da se u okviru tih propisa, na to bolji nain iskoriste potencijali udruivanja -klasteringa. Sa druge strane, prevelik broj organizacija (firmi, institucija) i pojedinaca moe nepotrebno produiti period osnivanja, u smislu usklaivanja pojedinanih interesa i postizanja konsenzusa po pitanjima ciljeva, misije, naina organizovanja i drugih elemenata statuta koji odreuju budui pravac razvoja klastera. Iz perspektive idealnog sastava lanstva bitno je da se na samom poetku oformi jezgro ili drugim reima kima klastera. Povoljno je da to jezgro ine preduzea i organizacije koje su i pre osnivanja klastera imala dobru poslovnu saradnju i komunikaciju. Ova preduzea svojim poslovnim zaletom i dobrim primerom mogu podstai i motivisati ostale postojee i nove lanove. Prilikom odabira lanova-osnivaa ne treba gubiti iz vida da iz osnovne definicije klastera proizilazi da lanovi mogu biti konkurenti jedni drugima, s toga ne treba izbegavati ovakve odnose ni prilikom oformljivanja klastera, tavie konkurentski odnosi mogu dati veoma pozitivne efekte od samog poetka. Naime, konkurentske firme e od samog poetka realnije sagledati potencijale klastera i pomoi da se postave to realniji i jasniji meusobni odnosi, ija e se definicija manifestovati u statutu udruenja-klastera te dati iru i realniju polaznu osnovu i za kasnije proirivanje. Ovo je bitno iz razloga to e se u kasnijem procesu proirivanja klastera neminovno javljati firme, institucije i pojedinci konkurenti postojeim lanovima klastera. Pre osnivanja, svrsishodno je da budui lanovi u okviru formalnih ili neformalnih sednica definiu i da se izjasne o sledeim pitanjima: ko kakve ciljeve ima sa osnivanjem klastera kakvu poslovnu saradnju i poslovne ciljeve ele postii

Jedan od najvanijih ciljeva osnivanja klastera moe biti jaanje neformalnih veza izmeu potencijalnih (buduih) lanova. U cilju izgradnje poverenja, da bi znali kako e moi saraivati, budui lanovi se moraju upoznati. Da bi lanovi u budunosti mogli sprovoditi zajednike razvojne ideje, da bi mogli konkurisati na zajednike projekte, neophodno je da poznaju meusobne kompetencije. Neophodno poverenje meu lanovima (to je osnova jednog dobro funkcioniueg klastera), se najee izgrauje prilikom formalnih i neformalnih sastanaka, kao i tokom saradnje manjih i veih razmera Pri donoenju odluka i sastavljanju osnivakih akata, svrsishodno je uzeti u obzir injenicu da e se sastav lanova vremenom menjati. Klaster je jedna dinamina struktura.Novi lanovi se prikljuuju, a stari naputaju klaster. Treba stvoriti uslove gde broj lanstva ne ugroava nesmetano funkcionisanje, kao i rast i razvoj klastera.Nakon uzimanja u obzir svega gore navedenog, potencijalni budui lanovi na osnivakoj skuptini donose i potpisuju osnivaka akta: osnivaki ugovor, Statut, Zapisnik sa skuptine i dr. Ovo su osnivaki dokumenti neophodni za dobijanje formalnog statusa udruenja-klastera, dok su Ugovor o osnivanju klastera i pravilnik o funkcionisanju18 est primer akata neformalnog organizovanja. Na osnivakoj skuptini bira se predsednik udruenja (klastera) kao i organi upravljanja i nadzora.19

18

Pravilnik o funkcionisanju (Szervezeti Mkdsi Szablyzat-SZMSZ) je jedan od osnovnih dokumenata svakog klastera u Maarskoj, gde se klasteri esto organizuju u neformalnom obliku. 19 Vie o ovim aktima videti u Anexima

12


NEFORMALNO ORGANIZOVANJEKao to je ranije navedeno, zakon o udruenjima omoguuje i neformalno organizovanje, to znai da se klaster ne upisuje u Registar udruenja, nego funkcionie na osnovu dokumenata koji reguliu meusobne odnose a koje donose (kao i kod formalnog) osnivai datog udruenja- klastera. U ovom sluaju preporuuje se donoenje 2 dokumenta: Ugovor o osnivanju i pravilnik o funkcionisanju. Na osnovu toga mogue je stanje gde su lanovi osnivai pozitivno diskriminisani. Na primer, lanovi osnivai, kao nagradu za poetne napore mogu uivati popust na lanarinu. Ovo motiviue deluje na to da se privuku potencijalni lanovi, i od samog poetka postigne kritina masa lanstva, meutim moe negativno delovati na budue proirenje klastera poto e biti tee pridobiti nove lanove zbog nejednakog tretmana. U isto vreme sa finalizacijom Ugovora o osnivanju treba sastaviti i Pravilnik o funkcionisanju koji se odnosi na regulaciju operativnog rada klastera. Priprema pravilnika mogua je samo uz potpunu saglasnost lanova.

Oni ureuju unutranje odnose klastera kao i ostale determinante koje odreuju jednu ovakvu organizaciju. Ugovorom o osnivanju trebalo bi ustanoviti sledee: istoriju i cilj osnivanja klastera naziv klastera pravni status klastera sedite imena i podatke lanova klastera osnovne principe osnovne delatnosti polja saradnje strukturu klastera prava i obaveze lanova klastera pitanja lanstva prestanak rada klastera i dr.

U Pravilniku o funkcionisanju svrsishodno je detaljno navesti sledee: cilj klastera delokrug rada klastera i osnovne podatke organizacionu strukturu klastera prava i obaveze lanova uslove uspostavljanja i prestanka lanstva imenovanje menadera i opis njegovih zadataka platu klaster menadera pitanja obaveze plaanja lanarine (nain, uestalost, sankcionisanje ne plaanja itd.) ekonomisanje klasterom odreivanje zajednikih projekata odluke vezane za zajedniko pojavljivanje klastera uvanje poslovne tajne reavanje nesporazuma izmeu lanova

Nakon to je ugovor o osnivanju sastavljen, lanovi slubenim potpisom potvruju svoju saglasnost sa svim navedenim i obavezuju se da e ga se pridravati. Bitno je istai da je klaster u mogunosti da pravi razliku izmeu lanova osnivaa i lanova koji se kasnije prikljuuju.

uvanje dobrog glasa i ugleda klastera upravljanje dokumentima

13


NAPOMENA: Podaci vezani za osnivaka akta su promenljivog karaktera, menjaju se u odnosu na vaeu zakonsku regulativu, razlikuju se od zemlje do zemlje, stoga se ne mogu uzimati kao gotova uputstva za delovanje. Gore navedeni primeri se mogu koristiti kao uvid u neophodne elemente pojedinih akata i pitanja koja treba razmotriti prilikom osnivanja klastera ili pridruivanju istom. Pre bilo koje konkretne aktivnosti vezane za osnivanje i pozivanje drugih potencijalnih lanova da se udruuju, valja konsultovati vaei zakon koji ureuje ove odnose i savetovati se sa pravnikom ili predstavnikom nekog, ve funkcionalnog, uspenog klastera.

U sluaju neformalnog organizovanja (kada klaster nema status pravnog lica), prilikom podnoenja zajednikih projekata i konkurisanja na razne fondove (novane i nenovane), ulogu podnosioca prijave (projekta) i legalnog zastupnika ima klaster menadment organizacija, koja je pravno lice, nije lan datog klastera, a na osnovu ugovora sa svakim od lanova klastera vri dunosti klaster menadera.

14


POGLAVLJE 4

UPRAVLJANJE KLASTEROM

OEKIVANJA OD KLASTER MENADMENTAOsnivaki akti pruaju neophodnu formalnopravnu osnovu (nezavisno od toga da li se klaster-udruenje registruje ili funkcionie neformalno) za funkcionisanje klastera, ali da udruenje ne bi ostalo mrtvo slovo na papiru, neophodno je u osnivakim aktima napisane odrednice sprovesti i u delo. Kvalitetno upravljanje klasterom je od egzistencijalnog znaaja, poto je osnovni cilj svakog udruivanja u klastere postizanje veeg rezultata i efekta nego to je prost zbir njegovih elemenata. Ovaj sinergetski efekat se moe postii iskljuivo ako se efiksano i efektivno barata raspoloivim resursima (ljudstvo, finansije, znanje, kompetencije i dr.). Umesto rasta konkurentnosti klastera (a i samih lanova pojedinano), neadekvatnim upravljanjem se moe naruiti postojee materijalno stanje, kao i ugled (i druge finansijki nemerljive kategorije) lanova datog klastera, to svakako nije cilj ni jedne organizacije ili pojedinca koji pristupa umreavanju i zajednikom delovanju. Poto se radi o upravljanju organizacijom gde se susree vie entiteta, povezanih razliitim motivima, koji raspolau razliitim znanjima, resursima, ali i oekivanjima, strunost i iskustvo za voenje jedne takve organizacije je zahtev broj jedan za svaku menadment organizaciju. Postizanje balansa izmeu gore navedenih inioca (lanova) je umenost klaster menadmenta koji nosi glavnu odgovornost za uspeh celokupnog klastera. Zbog svakodnevnih obaveza, lanovi klastera nemaju dovoljno vremena da se bave organizacionim aktivnostima klastera. Zbog toga, neophodno je nai adekvatan upravljaki organ, koji nije neophodno delegiran po formalnoj- statutarnoj osnovi (ili po osnovu drugog osnivakog akta) nego je biran na profesionalnoj osnovi. Menadment klastera kao funkcionie odvojeno od funkcija mu je pomaganje klastera, putem pruanja odredile lanice klastera. organ upravljanja samog klastera i postizanja ciljeva usluga koje su

Klaster menadment organizacija ima vanu ulogu u jaanju meusobnih veza i odnosa lanova, u poveanju kohezije, u organizovanju zajednikih aktivnosti i u uspenom predstavljanju klastera (prema spolja). Iskustvo je pokazalo da se menadment klastera moe odabrati na vie naina: Iz redova lanstva se odabira najsposobnije preduzee, institucija ili pojedinac za voenje poslova klastera Angaovanjem eksterne menadment organizacije za klasterskih poslova klastervoenje

lanovi osnivaju novu organizaciju (firmu) radi obavljanja poslova vezanih za klaster

15


P

rvo reenje moda deluje najjednostavnije, ali moe prouzrokovati i najvie nelagodnosti.

menadment kompanije, klaster je moe znavino i angaovati. Vie o ovom nainu upravljanja bie u narednim poglavljima.

U zavisnosti od tipa klastera, kada se menadment bira iz redova lanstva, u odnosu na ostale lanove, esto se biraju dominantna preduzea. Glavna mana ovog naina biranja menadmenta je to da nije osigurana njegova nezavisnost. esto se upravljaka mo previe skoncentrie u rukama jedne lanice klastera to moe prouzrokovati nezadovoljstvo kod ostalih lanova. Sa druge strane, teko je pravilno odrediti odnos dobijeno/prueno iz ugla lanice koja je u ulozi menadera. Ona je ujedno i lan klastera, ali i sprovodi najvei deo poslova oko administracije i dranja klastera na okupu, to moe dovesti do toga da se ta kompanija (ili pojedinac) osea eksploatisano i neadekvatno nagraeno (kompenzovano) za svoj rad. Da bi se izbegla ta situacija, moe se doneti odluka (na primer na skuptini) da ta firma (ili institucija) plaa manju, ili da u opte ne plaa lanarinu klasteru, ili da bude kompenzovana putem drugih beneficija. Ovo naravno dovodi u pitanje princip jednakosti i solidarnosti i ponovo naruava unutranji balans snaga. Ovaj nain ureenja klaster menadmenta, kao to se vidi, na alost esto prouzrokuje nesuglasice unutar lanstva, i moe dovesti do naruavanja dobrih meusobnih odnosa, a u najgorem sluaju i do razilaenja lanova i potpunog raspada klastera.

P

rednost treeg reenja je to, da prema novoosnovanoj kompaniji lanovi klastera imaju najvie poverenja. Sa druge strane, ovo reenje zahteva obezbeenje ljudskih resursa sa potrebnim kvalifikacijama za voenje klastera, koje ponovo mora klaster iz svojih redova delegirati, ili da zaposli nekog sa strane to ponovo dovodi do poveanih trokova. Velika je verovatnoa da e ovako osnovana kompanija imati vee trokove funkcionisanja, nego to ima jedna, na tritu prisutna, profitna, za klaster menadment specijalizovana kompanija. Usluge ove eksterne klaster menadment kompanije su esto jeftinije nego trokovi osnivanja i funkcionisanja zajedniko osnovane kompanije, iz razloga to ona samo deo svojih fiksnih trokova rasporeuje na voenje datog klastera.

Jo jedan od moguih problema u vezi sa osnivanjem nove kompanije je i mogue neslaganje oko vlasnikog udela. Naime, kada se radi o velikom klasteru sa bogatim lanstvom (preko 25 lanova) veliku prepreku moe predstavljati rasparanost vlasnikog udela i upravljanje novom kompanijom. U ovom sluaju e se vie energije potroiti na voenje ove kompanije nego na same klasterske ciljeve i aktivnosti koje iz njih proizilaze. Zbog velikog broja nedostataka ovog naina voenja klastera, on se ne preporuuje novoosnovanim klasterima, ve se preporuuje za razvijene i akreditovane klastere (naravno ako se ta potreba ukae).

D

rugo reenje se u veini razvijenih zemalja pokazalo kao optimalno, i najzastupljeniji vid organizovanja klaster menadmenta.

U sluaju angaovanja eksterne organizacije (kompanije) lanovi klastera pojedinano potpisuju ugovor sa klaster menadment kompanijom o voenju klasterskih poslova. Ovim ugovorom se definiu sve obaveze menadment kompanije koje se tiu upravljanja klasterom. Praksa je pokazala da ako se 2/3 lanstva sloi oko odabira date 16

lan 1

lan 2

Klaster menadment organizacija

lan 4

lan 3

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava Uopteno uzevi, mogu se izdvojiti neke glavne usluge koje klaster menadment organizacija treba da prui klasteru, odnosno njegovim lanovima. Lista usluga koja sledi, nije poslagana po redosledu vanosti usluge za klaster. Usluge su sledee: Organizovanje izlobi i konferencija Generisanje projekata Pronalaenje resursa (preteno novanih) Pokretanje i odravanje zajednike veb stranice Pravljenje i odravanje zajednike baze podataka Organizovanje poslovnih sastanaka Projektno savetovanje, priprema projektne dokumentacije Organizovanje tematskih seminara, radionica o releveantnim ekonomskim i/ili tehnikim pitanjima Lobi delatnosti Sastavljanje internog biltena Tehnoloko-inovacioni menadment Pronalaenje i razvoj odnosa sa dobavljaima Osnivanje internih strunih klubova, (benchmarking klubova) Organizovanje procesa sertifikacija i strunih usavravanja i drugih obuka meu preduzeima-lanovima Organizovanje raznih poseta fabrikama i drugim institucijama Istraivanje trita Upravljanje zajednikim investicijama Pronalaenje lokacija, kancelarija Reavanje sporova Sastavljanje tendera i voenje tenderskih procedura Administracija klasterskih projekata

OEKIVANJA OD KLASTER MENADERAMoe se rei da je klaster uspean i da dobro funkcionie ukoliko je telo ili osoba koja stoji iza klastera sposobna da obavlja organizacione zadatke. Vano je da imenovana osoba (i telo iza nje) nae zajedniki jezik sa lanovima koji su ga imenovali. Najvea vrednost za menadera klastera je konstantno aurirana, svea informacija prikupljena od lanova, ija je svrha distibucija istih tih informacija ostalim lanovima. Iz tog razloga klaster menader moe obilaziti lanice klastera u ulozi informacionog brokera , odravati komunikacione kanale i konstantno opskrbljivati lanove sveim informacijama20. Raspolaganje kvalitetnim informacijama, prosleenim u pravo vreme pomae lanovima da se pravovremeno pripreme za budue tendere, javne raspise i konkurse, kao i druge vane dogaaje u kojim im klaster menader prua konstantnu podrku i pomo. Praenje raspisanih konkursa fondova (domaih i meunarodnih) je jedna od kljunih aktivnosti klaster menadera, poto sredstva prikupljena putem apliciranja na konkurse (putem projekata) moe doneti znaajna sredstva klasteru i obezbediti dobru podlogu za dugoroni opstanak. Neki od ovih programa i fondova su: IPA prekogranini programi21, transnacionalni programi22, istraivaki i razvojni programi kao to je sedmi okvirni program (FP7)23 i mnogi drugi. Za klastere u Evropi vai, da broj i tipovi fondova prevashodno zavise od statusa zemlje u odnosu na lanstvo u EU. Srbija trenutno koristi sredstva iz fondova IPA-e i to komponentu 2-Prekograninu saradnju. Vie o fondovima koji su dostupni domaim institucijama i klasterima moete pronai na zvaninoj veb stranici Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.24Interni tampani i elektronski bilten, web stranica klastera kao i cirkularni e-mailovi mogu sluiti kao kanali distribucije informacija unutar klastera. 21 Primer: http://www.hu-srb-ipa.com/srb/ ; 22 http://www.southeast-europe.net/hu/ ; 23 http://cordis.europa.eu/home_en.html 24 http://www.europa.rs/20

Ovaj spisak nije konaan i nije obavezujui. On se menja u zavisnosti od tipa klastera, zavisi od lokalnog i regionalnog okruenja, a obaveze klaster menadera prevashodno zavise od definisanih i prihvaenih elemanata statuta i ugovora sa datom kompanijom.

17


STRATEGIJA KLASTERAJedno od najhitnijih zadataka tek oformljenog klastera je donoenje njene strategije. Vano je odrediti za koje ciljeve i na kojim poljima e lanovi klastera saraivati. Da bi se strategija mogla doneti, moraju se definisati oblasti zajednikih razvojnih aktivnosti i saradnje. Iz prethodnih definicija klastera, vidi se da lanovi klastera sarauju na nekim poljima dok su na nekima konkurenti jedni drugima. Uz prethodnu saglasnost lanova, ova polja za saradnju treba doneti nakon istraivanja prethodnih odnosa (konkurencija vs. saradnja). Kod mnogolanih klastera broj polja saradnje je optimalan ako je izmeu 5 i 10. Definisanje zajednikih interesnih polja ne znai da se oni tokom vremena nee menjati, naroito ako/kada se lanstvo bude menjalo, proirivalo. U sluaju krupnijih kvalitativnih i kvantitativnih promena lanstva, proiruju se ili smanjuju polja saradnje. U odreenim vremenskim intervalima prilikom revizije strategije klastera mogue je revidirati i polja saradnje. Praksa je pokazala da je to najbolje raditi jednom godinje. Svaka strategija bi trebala da ukljui sledee elemente: Predstavljanje klastera i njegova situaciona analiza Ambijent razvojne politike Predstavljanje lanova i njihovih interesnih sfera Procena situacije izgradnje klastera Procena inovacione situacije Predstavljanje polja saradnje SWOT analiza klastera Vizija klastera Definisanje stratekih pravaca Predstavljanje i nabrajanje poslovne saradnje Sistem ciljeva strategije Akcioni plan25

POGLAVLJE 5 Finansijski plan Marketing plan Rizike itd.

Prilikom izrade strategije preporuljivo je da lanovi budu lino intervjuisani o svojim ciljevima, o oekivanjima u vezi sa lanstvom u klasteru. Strategija je neophodna svakom ozbiljnom klasteru koji eli efikasno koristiti raspoloive resurse i iskoristiti sve potencijale koje jedno takvo udruivanje prua. Kao i kod polja saradnje, nakon ozbiljnijih promena u lanstvu, valja izvriti reviziju strategije, i efekte novonastalih stanja i odnosa inkorporirati u revidiranu strategiju. Pre primene, lanovi klastera trebaju prethodno odobriti i strategiju i eventualne promene koje se vremenom unose u istu.Prilikom donoenja strategije, vano je podsetiti se pitanja: Zato se udruujemo? Ciljevi udruivanja po konceptu klastera su: Uspostavljanje i razvoj mree definisanje i jaanje infrastrukture klastera putem izrade baze podataka lanica klastera, Internet sajta, uspostavljanja sistema komunikacije, Obuka i obrazovanje analiza potreba za specifinim obukama u klasteru, organizacija obuka, organizacija studijskih putovanja, Poslovna saradnja uspostavljanje saradnje na razliitim podrujima delovanja klastera, Uticaj na politiku lobiranje i kreiranje dijaloga izmeu industrije, obrazovno-istraivake i naune zajednice i Vlade, Inovacije i tehnologije olakavanje procesa uvoenja i razvoja inovacija, novih tehnologija, Rast klastera irenje klastera kroz prijem novih lanica, formiranje novih preduzea u okviru klastera, kreiranje regionalnog identiteta, povezivanje sa srodnim klasterima u regionu, 25 internacionalizacija.

Izvor: http://klasteri.merr.gov.rs/O-klasterima

18


POGLAVLJE 6LANARINE I DOPRINOSIOdravanje klastera je povezano sa odreenim trokovima, koji se prvenstveno pokrivaju prihodima od lanarina. Odreivanje visine lanarine je veoma komplikovan zadatak, a ujedno i veoma bitan poto moe odrediti kasniji tok funkcionisanja klastera. Najvie se ovde misli na mogue ulazne barijere prilikom privlaenja novih lanova, odnosno nedovoljnih sredstava za optimalan rad i funkcionisanje sa druge strane. Prilikom odreivanja visine lanarine, treba razmotriti nekoliko pitanja: Koliki je prihod neophodan, za pokrie stvarnih trokova? Kakav paket usluga se oekuje od klaster menadmenta za datu lanarinu? Da li vredi diferencirati lanarine? Postoje li konkursni zahtevi koji propisuju odreenu visinu lanarine, (ime klaster stie uslove za konkurisanje)? Uestalost plaanja lanarine Na koji nain e klaster odobriti (kasnije) promene u visini lanarina?

FINANSIRANJE KLASTERA

reijski trokovi (voda, gas, struja, telefon) trokovi okupljanja (klaster sastanci, rad benchmarking kluba itd.) izdavanje publikacija izrada vizuelnog identiteta (logoi, vizitke, dizajn veb strane itd.) izrada i izdavanje strategija i studija putni trokovi trokovi uea na sajmovima i izlobama izrada i odravanje veb stranice klastera

Sva pitanja vezana za lanarinu (kategorizaciju, visinu pojedinih kategorija, uestalost plaanja itd.) i druga davanja, odreuju se prilikom osnivanja klastera. Pre toga neophodno je definisati paket usluga koje lanovi mogu oekivati kao nadoknadu za plaanje datih lanarina. Nakon toga se pravi kalkulacija o trokovima i prihodima i izvode se zakljuci koji e definisati meu ostalom i visinu lanarine. Prilikom kakulacije, sa sledeim fiksnim trokovima valja raunati: plata klaster menadera

U vezi sa gore navedenim, treba preispitati i ranije spomenuto pitanje odabira naina voenja klastera (3). U sluaju da se angauje eksterna, specijalizovana kompanija za klaster menadment (to je u Srbiji za sada veoma retka pojava, dok na zapadu postoji ogroman broj ovakvih firmi), neophodno je zatraiti ponudu za obavljanje prethodno definisanih zadataka. Na osnovu kalkulacija i prikupljenih ponuda, a uzimajui u obzir broj lanova (kao i verovatnou ukljuivanja novih) mogue je izraunati minimalnu i optimalnu visinu lanarine. Vaan aspekt kod planiranja lanarina (tj.prihoda) je opreznost, u smislu da je bolje konzervativno nego previe optimistino planirati. Ovo je bitno iz razloga da se izbegnu zastoji i smetnje u radu klastera u sluaju da se proirivanje (a samim tim i prihodi od novih lanova) i dinamika prikupljanja lanarina ne odvija po planovima i strategiji.

19


Pri odreivanju lanarina pojavljuje se pitanje diferenciranja iste. Klaster moe diferencirati lanarine po sledeim kriterijumima: neto godinji prihod preduzea (lana) broj zaposlenih u preduzeu doprinosi u klasteru nakon projekata nastalih u vezi sa lanstvom u klasteru

razvojne i istraivake projekte obezbediti drugi izvori finansiranja.

moraju

Naravno osim ovih kriterijuma mogu postojati i drugi koji e odrediti na koji nain e se praviti razlike izmeu lanova, to se tie visine lanarina. esto se deava, na primer, da klaster ne propisuje lanarinu visokokolskim ustanovama, nauno-istraivakim institucijama i drugim neprofitnim organizacijama, ime se obezbeuje da baza znanja i visokostruni, akademski kadar bude obezbeen i zagarantovan. Pri odreivanju lanarine, vredi uzeti u obzir i cash-flow (novani tokovi) kriterijume, naime trokovi klastera nastaju i zahetvaju namirivanje na mesenom nivou, kao i kod drugih profitnih i neprofitnih organizacija (firmi). Da bi se izbegao finansijski gep, svrsishodno je naplatu lanarina izvriti na poetku svake godine, unapred. Na ovaj nain se obezbeuje nesmetan rad klastera, barem u finasijskom smislu rei. Postoje i drugi modaliteti plaanja, kao to je kvartalno i polugodinje, ali to svaki klaster ureuje svojim osnivakim aktima (statut i pravilnik o funkcionisanju). Interesantan je jo jedan aspekt kod odreivanja visine lanarine, a to je injenica da najveu investiciju lanova (iako se to ne ini na prvi pogled) ne ine lanarine, nego njihovo vreme koje posveuju klasteru.

U odeljku Oekivanja od klaster menadera u poglavlju Upravljanje klasterom napomenuto je da je jedan od kljunih zadataka klaster menadera praenje raspisa konkursa i pruanje informacija lanovima o dostupnosti fondovima za (su)finansiranje razvojnih projekata. Dostupnost fondova, u mnogome zavisi od ureenosti zemlje (u kojoj klaster ima sedite), u smislu razvojne politike, strategije i generalno svesti o vanosti klastera, njegovih razvojnih potencijala i efekata koje klastersko udruivanje ima na dati region ili zemlju u celini26. Ukoliko je data zemlja prepoznala vanost udruivanja u klastere, velika je verovatnoa da e i stvoriti uslove za njihovu podrku, odnosno njihov rast i razvoj. Ova podrka se najee ogleda u finansijskoj podrci, ali i drugim nefinansijskim doprinosima. Takvi su, na primer, mentorski programi gde se dovode strunjaci (iz oblasti kojom se klaster bavi) iz razvijenih zemalja da bi svojom ekspertizom i iskustvom pomogli rad klastera i preneli svoja znanja i vetine na menadment klastera. Nenovani doprinos, kao to je ovaj, esto moe biti delotvorniji od jednokratne finansijske pomoi koju klaster moe dobiti. Neki od slinih programa su TAM / BAS27 koje sprovodi Evropska Banka za Obnovu i Razvoj. Ovaj program je prisutan u Srbiji od 2001.godine.

OSTALI IZVORI FINANSIRANJAlanarine u veini sluajeva obezbeuju pokrie osnovnih trokova klastera (platu menadmenta, komunalije, tampane materijale i veb stranum i eventualno neka poseta sajmu od interesa) dok se za ozbiljnije 20

Setimo se da postoje klasteri koji su od nacionalnog znaaja za odreenu zemlju. Takvi su klasteri autoindustrije, Informaciono komunikacionih tehnologija, tekstila i dr. http://www.ebrd.com/pages/workingwithus/ta mbas/where/serbia.shtml27

26

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava Jedan od programa koji su dostupni domaim klasterima, a donose finansijsku podrku je RSEDP228 program (Program Regionalnog razvoja). Ministarstvo Ekonomije i regionalnog razvoja republike Srbije podrava rad klastera putem programa: Program za podrku razvoja klastera29. Klasteri se dakle, mogu finansirati iz dravnih (budetskih) fondova (ukoliko oni postoje), i to podnoenjem odreene dokumentacije (aplikacioni list, biznis plan, marketing plan itd.) u zavisnosti od programa podrke. Najei vid obezbeivanja sredstava za rad klastera je putem pripreme i sprovoenja domaih i meunarodnih razvojnih projekata. Naime, projekti deluju dvojako na klastere: obezbeuju sistematsko sprovoenje planova iz stratekih dokumenata, a sa druge strane privlae finansijksa sredstva koja omoguuju sprovoenje datih aktivnosti. Projekti donose mnogobrojne benefite klasteru. Putem njih, klaster moe obezbediti: neophodnu ekspertizu i strunu pomo (putem angamana eksperata iz interesnih oblasti) partnerstvo i saradnju prvenstveno meusobnu, ali i sa drugim institucijama (esto inostranim) do koje moda ne bi dolo da ih ne povezuje zajedniki projekat, opremu u zavisnosti od vrste projekta i oblasti kojom se klaster bavi. Slede neki primeri: o laboratorijska oprema o merni instrumenti velike vrednosti o vozila o raunarska oprema o kancelarijska oprema o oprema za specijalne namene (sportski rekviziti, poljoprivredne maine i dr.) sredstva za izgradnju i adaptaciju objekata, puteva i drugih graevina. Pokrivanje dela administrativnih trokova (srazmerno sa veliinom utroenih resursa za potrebe projekta. Npr. trokovi struje, vode, gasa, telefona, sitnog kancelarijskog materijala itd.) Deo plate klaster menadera (kao jednog od kljunih trokova klastera), I druge benefite koji variraju zavisno od vrste konkursa ali i sadraja podnetog predloga projekta.

Kod apliciranja na konkurse putem projekata (primera radi Programi EU) vano je napomenuti da je sopstveno uee u budetu projekta u veini sluajeva nezaobilazno. Retki su programi koji pruaju 100% finansijsku podrku iz izvora donatora. Taj odnos je najee 85:15 u korist eksternihdonatorskih izvora. U nekim zemljama sopstveno uee je smanjeno na 5% (razliku od gore navedenih 10% plaa drava) to dodatno motivie klastere da podnose projektne prijave. Kod veine programa koji pruaju sredstva za implementaciju projekata (primer IPA prekogranini programi), finansiranje se vri po principu post financing-a, to znai da se tek nakon utroenih sopstvenih sredstava ona refundiraju korisniku, i to iskljuivo kada su sva propisana pravila ispotovana (javne nabavke i plaanja koja proizilaze iz istih) i kada su trokovi prihvaeni i odobreni od strane nadlenih organa. Ovo je bitno istai iz razloga to klasteri esto ne mogu uestvovati u razvojnim projektima zbog nedostatka poetnih finansijskih sredstava (neophodnih za predfinansiranje i sopstveno uee). Ukoliko ne poseduju FINANSIJSKE, ali i tehnike i ljudske resurse, klasteri praktino sami sebe diskvalifikuju nezavisno od kvaliteta i inventivnosti projektne ideje.

28 29

http://www.rsedp2serbia.eu/ http://klasteri.merr.gov.rs/

21

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstavalanicom klastera predstavljalo ozbiljan prekraj, koji bi izazvao i odreene sankcije.

Jedna od zanimljivih procedura koje utiu na klastere u vezi je sa implementacijom IPA prekograninih projekata ali i drugih programa u okviru kojih se sprovode javne nabavke po pravilima EU. Proceduralni okvir IPA-e stvara na neki nain kontroverznu situaciju, s obzirom na propise i principe na kojima poiva udruivanje u klastere. Naime, pravila javnih nabavki prema EU procedurama (PRAG)30 propisuju stroge kriterijume nezavisnosti i nepovezanosti organizacije koja raspisuje javne nabavke i ponuaa/pruaoca usluge/opreme/radova. Klaster kao sprovodilac projekta u okviru IPA programa, ima ulogu objavljivaa tendera (javne nabavke). U proceduri raspisivanja tendera, klaster nema pravo da na nadmetanje pozove kompaniju/lanicu klastera iako je moda ona najstrunija u oblasti ili usluzi koja se potrauje i moe da da najbolje uslove i najniu ponudu. Zbog ove prepreke (konflikt interesa), klaster moe pozivati i zakljuivati ugovore o javnim nabavkama iskljuivo sa kompanijama koje su van klastera i koja ispunjavaju sve zahteve vezane za javne nabavke po PRAG-u (princip konflikta interesa vai i u ovom sluaju). Ova situacija stvara kontroverznu situaciju iz perspektive klastera, poto se lanice udruuju radi meusobnog pomaganja, zajednikih ciljeva, da bi dopunjavala jedni druge, a sa druge strane pravila javnih nabavki zabranjuju ovakav vid povezivanja (kroz javne nabavke). Primer : Klaster organske proizvodnje koji eli raspisati tender za dizajn i izradu posebne staklene ambalae za novi lokalni brend Subotiki organski puter od suncokreta, iako u svom klasteru ima firmu koja je lider u regionu u proizvodnji staklene ambalae sa kojom zbog datog odnosa (lan je klastera) ima savrenu saradnju i komunikaciju, te uiva pogodnosti iz meusobnog poslovanja (nie cene, bolji uslovi isporuke itd,) ne moe ak ni uputiti poziv za uee u tenderskoj proceduri, dok bi zakljuivanje ugovora sa

30

Practical Guide to contract procedures for EU external actions, (http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures /implementation/practical_guide/index_en.htm)

22


POGLAVLJE 7Osnova svakog klastera je saradnja zasnovana na poverenju. Ako poverenje ve postoji, tek se onda moe stupiti na sledei nivo saradnje. To je nivo gde lanovi imaju poverenja jedni u druge i trae nove take povezivanja. Na alost praksa esto pokae da lanovi nisu upoznati sa znanjima, kapacitetima i kompetencijama ostalih lanova, pa se esto dogaa da sa zakanjenjem ustanove da bi neki od projekata mogli ostvariti sa lanom kojeg odavno poznaju, ali nisu do tada bili svesni njegovih kvaliteta. Zadatak menadera klastera je da upozna lanove jedne sa drugima, za ta postoji vie naina. Dobru priliku za meusobno upoznavanje predstavlja klasterski skup gde lanovi imaju mogunost da predstave svoja najnovija dostignua, inovacije odnosno gde mogu detaljno predstaviti svoju kompaniju. Poto se uspean klaster po prirodi stvari iri i raste, uvek postoje novi lanovi kojima treba pruiti priliku da se predstave. Dok se svi lanovi predstave, dotle e i stari lanovi imati nove proizvode, usluge ili informacije koje bi eventualno eleli podeliti sa ostalim lanovima klastera, te ovaj proces upoznavanje moe biti konstantan. Kako bi imali pristup informacijama o drugim lanovima, poeljno je da lanovi izgrade bazu podataka o kompetencijama lanova sa odgovarajuim nivoima i dubinom. Ova baza podataka pored osnovnih podataka o lanu, moe sadrati i specijalna znanja, informacije o posedovanju sertifikata, kapacitete ljudskih resursa i njihove kompetencije. Pripremu baze podataka kompetencija treba prepustiti eksternom strunjaku koji ima dovoljno znanja i umea da sprovede pojedinane intervjue sa lanovima na efikasan nain. Predlog je da se intervjui 23

PREGLED KOMPETENCIJA

sprovedu lino, da bi se izbegle greke ili nepotpuno popunjavanje upitnika. Pre sprovoenja procesa intervjuisanja, neophodno je sadraj upitnika i krug ispitanika predoiti menadmentu. Predlae se sprovoenje i probnih intervjua radi dobijanja to kvalitetnijih upitnika i kasnije korisnijih informacija. Iskustvo je pokazalo da su lanovi najbolje upoznali jedni druge kada su sprovodili zajednike projekte. Prilikom implementacije nekog projekta o partneru se moe doznati puno korisnih informacija: Kakvo mu je struno znanje Kakav mu je stav u odnosu na datu temu (projekat) Da li se dri propisanih pravila i zadataka (da li potuje rokove, da li precizno obavlja zadatke koji su prethodno usaglaeni, kakve su mu navike oko plaanja itd.)

Na osnovu toga se moe doneti odluka o daljoj saradnji sa dotinim lanom i moe zapoeti ili izbei dalji rad na zajednikim projektima.


KOMUNIKACIJAJedna od osnova uspenog klastera jeste efikasna unutranja i spoljanja komunikacija. Jedan deo lanova se ve poznaje zahvaljujui prethodnoj meusobnoj saradnji, i veina ima svakodnevni kontakt. Unato postojanim komunikacionim vezama, moe se desiti da neki lan kasno sazna za nove inicijative, dogaaje ili uspehe drugog lana. U cilju jaanja veza izmeu lanova, klaster menader treba da obezbedi neprkidan protok vesti i inforamcija o radu lanova klastera. Zahvaljujui tome e i meusobna saradnja biti uspenija. U cilju ostvarivanja gore navedenog, potrebno je pronai komunikacione kanale koji najvie odgovaraju lanovima. Menaderu su meu ostalom, na raspolaganju sledei kanali: Priprema biltena Obavetavanje putem e-maila Telefonsko obavetavanje Lini susreti Neprekidno auriranje veb sajta

POGLAVLJE 8Evidentno je da se poverenje kao osnovna vrednost svakog udruivanja gradi putem neprestane komunikacije, sprovoenja zajednikih aktivnosti i obostranom eljom da se postigne uspeh. Komunikacioni kanali, i klaster menader koji njima upravlja su od kljunog znaaja za funkcionisanje klastera kao celine. Bez komunikacije, se teko gradi saradnja pa i poverenje, a bez toga klaster gubi na svojoj sutini postojanja.

Uspeni klasteri jaanje komunikacije i meusobno upoznavanje potpomau formalnim i neformalnim sredstvima i dogaajima. Od ovih, najefikasnije sredstvo koje odgovara izazovima dananjice je zajednika informaciona platforma, zatim baza podataka koja je dostupna svim lanovima. Zahvaljujui neprekidnoj komunikaciji unutar klastera nagomilava se, a u sluaju kvalitetnog menadmenta, i strukturira ogromna koliina trinih, tehnikih i drugih informacija, kojima lanovi klastera imaju brz i lak pristup. vrsta i kontinuirana interakcija unutar klastera stvara klimu u kojoj preovladava poverenje, to dodatno ubrzava protok informacija i iri polje raspoloivih informacija. 24


POGLAVLJE 9Ovo poglavlje je namenjeno onim pojedincima i neformalnim udruenjima koja ele stei uvid u dokumenta koja definiu udruenjeklaster i koji su raeni po zahtevima registracionog tela Republike Srbije (Agencija za privredne registre). elja autora je da pomogne onima koji se prvi put susreu sa ovim dokumentima, i da na primeru osnivakih dokumenata (koji su u odreenim delovima izmenjeni i prilagoen tematici poljoprivredne-organske proizvodnje) jednog postojeeg klastera, predstavi njihovu strukturu i glavne elemente.

ANEKSI

NAPOMENA: Dokumenti koji slede, predstavljaju primere iz prakse i prikazani su iskljuivo u obrazovne svrhe. Njihov saraj prilagoen je datom klasteru, i ne predstavlja zakonski ili drugim propisima definisan sadraj. Pre zapoinjanja procedure osnivanja klastera i sastavljanja ovih dokumenata neophodno je konsultovati zvanina uputsva vezana za pripremu ovih dokumenata. Neophodno je proveriti propise i zahteve oko njihovog sadraja i forme. Informacije o ovome mogu se pronai u zakonu koji je na snazi a koji ureuje ovu oblast.31

31

Slubeni glasnik br.51-09; Zakon o udruenjima ( 8.jul 2009.)

25


. 10, 11. 12. ( , .51/09), 01. A 2011. , :

X Y

1. X Y ( : ) , , , . 2. : , , , , , , , , , , , / . 3. :

1) ; 2) , 3) 4) 5) - , ; , ; , , , ; e ( , c ) ; ; - , ;

6) 7)

26


8) , , , , ; 9) ; 10) , , ; 11) .

4. : X Y. : X : Association Cluster X Y. : Y , 1. .

5. .

6. . . , . , . .

27

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava 7. : 1) ; 2) , ; 3) ; 4) .

8. , .

9. . . , . . , . , , . : 1) ; 2) , ; 3) ; 4) ; 5) , , ; 6) ; 7) . 8) . . , .

28

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava 10. , . (: ), . . .

11. . , , .

12. : 1) ; 2) ; 3) ; 4) ; 5) , , ; 6) 25. 2. , , ; 7) , , . , .

13. , , .

29

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava . . .

14. . , , , . .

15. . - , . 16. e, , , . .

17. . , .

18. , , .

19.

30

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava , , , 5, 21000 .

20. : X Y, : Association Cluster X Y, .

21. . e .

22. .

__________________________________

31


10. 11. ( , .51/09), 01. 2011. : 1 d.o.o. , 2 d.o.o. 3 d.o.o. : 1. " X Y" - ( "").

2. " X Y " - . . 3. : 1. 1 d.o.o., 24000 , 100, 2. 2 d.o.o., 24000 , 14 3. 3 d.o.o., 21000 , 1 " X Y " , 1.

4. , 2/2, : 1234567898765; . .. 123456 (: ).

32


5. : - . 6. : 1) 2) , 3) , 4) ,

5) , 6) 7) 8) / . 7. : - , - , - ( ), - , - , - . 8. , .

9. , .33


. 5 . . 10.

, . .

1. 1 d.o.o., : 12345678, : 123456789, , : 1234567898765 ______________________ 1

2. 2 d.o.o., : 12345678, : 123456789, , : 9876543212345 ______________________ 2

3. 3 d.o.o., : 12345678, : 123456789, , : 9876543212345 ______________________ 3

34


POGLAVLJE 10

LITERATURA

Slubeni glasnik br.51-09; Zakon o udruenjima ( 8.jul 2009.); Jasmina B., Dragana R., Dragan G., ivka V., Dejan M., Dubravka V., Nives . Vodi za primenu zakona o udruenjima (Graanske inicijative, Beograd, 2009); DARIU KhE, Hungary, Klaster menadment u praksi (prirunik izdat u okviru HU-SRB IPA projekta PACCLE; 2011); DAR Nonprofit Kft, Studija Analiza saradnje preduzea i klastera u Regiji velike june nizije (pripremljena u okviru HU-SRB IPA projekta PACCLE; 2011); DAR Nonprofit Kft , Studija Mogunosti za zajedniku saradnju izmeu preduzea i klastera Vojvodine i Regije Velike june nizije (pripremljena u okviru HU-SRB IPA projekta PACCLE; 2011); Porter, M.E. The Competitive Advantage of Nations. Free Press, New York 1990; Porter M.E. The economic performance of regions Regional Studies Vol.37 No.6, pp 549-578.; Ketels & Solvell, Innovation Clusters in the 10 New Member States of the European Union; Europe INNOVA paper No1, 2006; Mercedes Delgado, Michael E. Porter and Scott Stern; Clusters and entrepreneurship (Journal of Economic Geography (2010) pp. 124); Eva Glvez-Nogales; Agro-based clusters in developing countries: staying competitive in a globalized economy (Food and agriculture organization of the United Nations, Rome, 2010); Imre Lenel (Lengyel Imre) a Klaszterek alapvet jellemzi (Osnovne karakteristike klastera);

Web literatura: http://klasteri.merr.gov.rs http://www.apr.gov.rs Korisna literatura i web sajtovi: Vodi kroz potencijalne domae i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji PRAG - Practical Guide to contract procedures for EU external actions, http://ec.europa.eu/europeaid/work/procedures/implementation/practical_guide/index_en.htm Strategija uspostavljanja i razvoja klastera u AP Vojvodini http://cluster-excellence.eu/ http://www.cluster-collaboration.eu/ http://www.clusterobservatory.eu/ http://www.europe-innova.eu/web/guest/home http://www.srbijaueu.org/ http://www.hu-srb-ipa.com/srb/ ; http://www.southeast-europe.net/hu/ ; http://www.rsedp2serbia.eu/ ; http://cordis.europa.eu/home_en.html http://www.europa.rs/ 35

Klasteri Vodi za udruivanje inovativnih poljoprivrednih gazdinstava http://www.ebrd.com/pages/workingwithus/tambas/where/serbia.shtml http://www.paccle.eu Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja http://www.merr.gov.rs/ Program za konkurentnost i inovativnost (CIP) http://www.ec.europa.eu/cip/ Program za konkurentnost i inovativnost (CIP) u Srbiji http://www.cip-srbija.rs/ Enterprise Europe Network - Srbija http://www.een-srbija.rs/ Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza www.secep.rs Nacionalna agencija za regionalni razvoj http://www.narr.gov.rs/ Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA http://www.siepa.gov.rs/ Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza - AOFI http://www.aofi.rs/ Fond za razvoj Republike Srbije http://www.fondzarazvoj.gov.rs/ Privredna komora Srbije http://www.pks.komora.net/ PRO INNO evropska inicijativa http://www.proinno-europe.eu/ ERAWATCH http://www.cordis.europa.eu/erawatch/index.cfm Europe INNOVA mrea klastera http://www.europe-innova.org/

36

Realizator projekta:

Prirunik se izdaje u okviru:

Projekat podrali:

,

ISBN 978-86-87613-40-9

klasteri prirucnik final final

Documents

poto za

za izdavaa

inovacijama u maloprodaji

inicijativa u vezi

promocija klastera

podela klastera

osnivanje klastera

strategija klastera