P E TA K , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 , b r o j 5 2 6 1 , g o d i n a X V , c e n a 3 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) w w w . d a n a s . r s

MERIL STRIPPostojao je poseban otrov,rezervisan zaTa~erovu, ose}ala sam,jer je bila ena

Strane X-XI

Paramenti}Makavejev Tucakovi} Puri{a \\or|evi} Simjanovi} An|eli} Karl Cveti}anin Vlaj~i} Milo{ MMitrovi}

PI[U II GGOVORE

š

IIIp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 . danasfestII p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .danasfest

D a li je neko pomenuo An|elinu? Aman lju-di!!! Dosta!!! Ako najcenjeniji savremenifilozof i medijski mag Slavoj @i`ek ka`e da„ne mo`e najseksisti~kija filmska heroina

Lara Kroft da snima film o ratu na prostorima ex-Yu“,vratimo se su{tinskoj vezi Srba i Holivuda.

Slavko Vorkapi}, majstor monta`e i specijalnih efeka-ta, koji je definisao filmski jezik klasi~nog Holivuda, u ko-jeg se kunu i Spilberg i Lukas. Karl Malden (MladenSekulovi}) oskarovac, jedan od najboljih karakternihglumaca i dvostruki predsednik Ameri~ke akademije zafilm. Stojan Stiv Te{i}, tako|e oskarovac, sa svojimprvim scenariom, koji se borio do poslednjeg daha pro-tiv diskriminacione politike SAD prema Srbiji. ZoranPeri{i}, ~ovek koji je nau~io Supermena da leti!!! [icAn|elina !!! Pa ~ak je i Bred Pit po~eo karijeru u ex-Yu, ufilmu Bo`idara Bo`e Bote Nikoli}a.

Ali da se uzdignemo iznad prostote. Ipak ovdepri~amo o Piteru Bogdanovi}u, ~oveku koji je u prvojre~enici knjige o svojoj nikada pre`aljenoj ljubavi DorotiStraten, Plejboj ze~ici, konstatovao: ’Za~et sam u Rumi!’.

Ro|en je 30. jula 1939. u Njujorku, u emigrantskojporodici od oca Borislava, slikara i vajara, i majkeHerme, koji su na novom kontinentu tra`ili uto~i{te odratnog vihora u Evropi. Po{to roditelji nisu govorili en-gleski, malom Petru-Piteru, palo je u zadatak da ihnau~i, a nejefikasniji na~in, bio je odlazak u bioskop gdeim je prevodio dijaloge filmova. Ve} u 16. godini upisaoje gluma~ke studije kod slavne Stele Adler (Stella Adler),lagao je da ima 18, da bi u {ezdesetim godinama XX-ogveka, postao slavan u njujor{kim krugovima kao ured-nik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti.

Inspirisan od filmskih kriti~ara francuskog magazi-na Kaje d sinema (Cahiers du cinema), kasnije vode}ihreditelja ’novog talasa’, Trifoa, [abrola , Romera, i samodlu~uje da dublje pronikne u istoriju filma, ali i da sampostane reditelj. U tome ima veliku podr{ku svoje prvesupruge, poznate pesnikinje Poli Plat. Do prilike dolazisasvim slu~ajno kada na jednoj projekciji upoznajeRod`era Kormana, maga produkcije niskobud`etnih fil-mova, koji }e prvu priliku pru`iti i Kopoli i Skorcezeu.

Za svega nekoliko dana snima svoj prvenac Mete(Targets, 1968) za koji je tako|e napisao scenario, pro-ducirao ga i montirao. Slede}i niskobud`etni film pot-pisuje kao Derek Tomas (Derek Thomas). Ve} u tovreme zadobija veliko po{tovanje i prijateljstvo velikanakao {to su Orson Vels ili Ford, o kojem snima doku-mentarni film Re`ija D`on Ford (Directed by JohnFord). Uspesima izgleda nema kraja, jer slede [to te tatapu{ta samu (What’s up Doc, 1972) i Mesec od hartije(Paper Moon, 1973), koje slavi kritika, ali i posti`u veli-ki uspeh na blagajnama.

Dolazi u Beograd na FEST. Kao odlivak tog vremenaostaje intervju koji je sa njim vodio Milo{ Mi{aRadiojevi} za tada{nji RTS. „Piter“, ka`e Mi{a. „Mo`e{da me zove{ Petar!“ – ka`e Boganovi}.

Ali nakon dekade `anrovskih eksperirmenata tu sede{ava i prekretnica, koja po~inje novom romanti~nomvezom sa dvadesetak godina mla|om starletom iPlejbojevom ze~icom Doroti Straten, pomenutom u uvo-du, koju ubija ljubomorni mu` za vreme snimanja filma’Dan kada su se svi smejali’ (They All Laughed, 1981).

Amerika je skandalizovana, a duhove }e jo{ vi{euzbuniti kada bude ven~ao njenu mla|u sestru B.P.Straten, koja je tada bila sasavim blizu ali sa pogre{nestrane punoletstva. Iako }e u slede}e tri decenije usledi-ti desetak filmova, Bogdanovi} je nepo`eljno ime za pro-ducente, pa se ponovo vra}a glumi i pisanju o filmu. Ume|uvremenu je i dva-tri puta bankrotirao.

Mla|e generacije ga najpre poznaju kao psihijatra izkultne TV serije ’Sopranovi’ ( Sopranos) i kao urednika

programa filmskih klasika na kablovskoj televiziji uNjujorku. Svetska federacija filmskih arhiva, FIAF, 2007.mu dodeljuje nagradu za `ivotno delo, svrstavaju}i garame uz rame sa velikanima kao {to su Bergman iliOliveira, dok ga kritika smatra jednim od najva`nijihpredstavnika „novog Holivuda“, uz Lukasa, Spilberga,]imina ili Kopolu.

Zanimljivo je da mu je Karl Malden jednom saveto-vao da ne rasipa energiju na sve strane, te da se odlu~ioko toga da li je glumac, reditelj ili kriti~ar. Prijateljskisavet svog slavnog zemljaka, Bogdanovi} nikada nijeprihvatio.

Za dolazak Bogdanovi}a (opet na rodnu grudu) slo-bodan sam da ka`em da je jedno od najve}ih dostignu}aFEST-a.

I nemoj da neko vi{e spominje An|elinu!

Autor je reditelj filma Dr Rej i |avoli, koji }e biti prikazan na zatvaranju Festa

Rodna godina jubilarnog Festa

DANAS Fest ulazi u svoju petu dekadu. Gde je on zapravo sada u svetu festivala?Na svetu postoji skoro 1.500 filmskih festival. Najzvani~nijih. Onih koji se „kao takvi“ vode u nekakvim knjiga-

ma. Dakle, svaki dan po~inje sa po 4 filmska festivala, koje-gde! Me|u svima njima - FEST je sigurno me|u 100 naj-va`nijih i najboljih. Pre ~etiri decenije jeste bio me|u 10, no dobro znamo {ta nam se svima, pa i FEST-u, de{avalo po-slednjih ...pa ve} punih ~etvrt veka. Ali jo{ ne{to: u poslednjih 8 - 9 godina uspeli smo da vratimo nekoliko bitnih,nekada{njih velikih FEST-ovih kvaliteta. Najpre veliko, duplo, pove}anje broja gledalaca, sa oko 50 na oko 100.000!

DANAS Tokom Festovog dugog trajanja nikli su i drugi filmski festivali u zemlji. Uzimaju li oni ne{to odpresti`a Festa?

Ne...barem ja na to ne gledam tako...ja volim konkurenciju - ona donosi publici boljitak!DANAS ^uli smo zanimljivo mi{ljenje da je Fest jedna od svetih krava Beograda i Srbije. Ne{to kao Kosovo!

Kako biste vi to komentarisali.Ja nisam ~uo za tu tezu...te ostajem bez komentara. A i ne razumem se u krave, ~ak ni svete!DANAS Jednu ~etvrtinu Festovog ivota bili ste mu direktor. [ta je dodata vrednost va{e upravlja~ke ere?Rekoh: ogromno pove}anje broja gledalaca, ali ne na u{trb programskih kvaliteta, ve} skoro obrnuto; potom, re-

vitalizacija vrhunske profesionalne organizacije u na{im uslovima i - dobre kampanje tih 9 FEST-ova kojima samimao ~ast da upravljam. A - manom mnogi smatraju - nedostatak velikih gluma~kih i autorskih imena. Pa, i ja sli~-no mislim, pogotovo u pogledu mla|ih a vrlo aktuelnih. Ali, podse}am i na one koji su bili ovde u proteklih 8 godi-na: Katrin Denev, Vim Venders, Abaz Kjarostami, Hana [igula, Ana Karina, Folker [lendorf, Bob Rafelson, ~ak tri pu-ta na{ veliki prijatelj - Rejf Fajns. I mali dodatak: dolazak D`eka Nikolsona na bilo koji evropski festival - ko{ta sko-ro vi{e od ukupne cene FEST-a!

DANAS Na 72 sata od po~etka ovogodi{njeg Festa, kada odgovarate na ova pitanja, mo`ete li re}i da je sve podkontrolom?

Apsolutnom!DANAS Piter Bogdanovi} otvara Fest sam, ili on i Mencl?Jubilarni, XL FEST otvori}e zajedno: veliki holivudski reditelj na{eg porekla Piter Bogdanovi~, i oskarovac - Jir`i

Mencl, na veliko zadovoljstvo Festivala, a, uveren sam, i njegove publike!DANAS ^iji ste bili fan od ove dvojice?Bogdanovi~eve filmove, posebno „Poslednju bioskopsku predstavu“ ba{ cenim, do sada ga nisam li~no upoznao,

a gospodina Mencla sam pre par meseci i upoznao - to je fantasti~an ~ovek, i - naravno - njegovi „Strogo kontrolisa-ni vozovi”, jedan od tri najbolja filma nekada{nje „Isto~ne Evrope“!

DANAS Koje filmove biste obavezno pogledali, da niste direktor Festa?Mnogo ih je...Najpre sve sa proteklog Kana - jer je to bilo najbolje izdanje Kanskog festivala u poslednje i vi{e od

dve decenije, od Malikovog „Drveta ivota“ do Artiste, koga }emo prikazati na dodatnom danu FEST-a, u ponede-ljak 5. marta - kao jedno veliko hvala upravo najboljoj publici na svetu!

DANAS O~ekujete li politi~are na Festu? Kako da ne! Najpre, predsednik Republike - g. Tadi}, na na{e veliko zadovoljstvo – prihvatio se pokroviteljstva

nad ovogodi{njim jubilarnim Festom...a mnogi drugi uva`eni politi~ari vole FEST i redovni su njegovi posetioci!

MILOS PARAMENTIC direktor Festa¡ ¡¡

DUSAN MAKAVEJEV konfrontacije 1971.¡

Ot

va

ra

nj

e

Našcovek PITER BOGDANOVIC1

š ¡Našcovek JIRZI MENCL2

Pi{e

DinkoTucakovi}

Lukas, Spilberg, Kopola i onZa dolazak Bogdanovi}a (opet na rodnu grudu) slobodansam da ka`em da je jedno od najve}ih dostignu}a FEST-a

Od 1933 do 1968,~etvrt veka ideolo{kog ludila.

U zanosu pripadanja, u filmu Leni Rifen-{tal, iza ozarenih lica ne vidi se mrak i krv naci-onalisti~kog socijalizma kome taj film pevaiskrenu himnu. Na drugoj obali, ali u fiziolo{kiistoj vrsti samouni{tavajuce radosti, recitovali smo“Partija je ruka milionoprsta” i “Jedinka je nula – a{ta nula vrijedi ?”

ZASEDA je tek po~etak na{ih mogu}ih ispovesti.Izme|u levog i desnog ekstrema, takozvana libe-

ralna gra|anska dru{tva samozaljubljeno u`ivaju unevidljivom fa{izmu : bla`enstvo automatskog kon-formizma koji iz dnevnog ivota bri{e svaki tragpobune, seksualnosti, radoznalosti, svaki tragljudske spontanosti.

Levu i desnu Evropu, Ameriku,ceo svet, pipnuo je 1968, bauk komu-nizma: oslobo|ene biolo{ke energijezderale su maske postojecih ‘sistema’.Pojavio se, na tren, duh Pariske Komunei Oktobra – ivot bez boga i vlasti , ivot samo-

upravan, zajednica ljudi koji se ne stide svoje nesavr{e-nosti.

Ovi filmovi informisa}e vas o ~injenicama kojeponovo ne postoje. Politi~ki radikalizam, ludiloi seksualnost ponovo se nalaze ‘izvan sistema’.

Za njih ponovo ne postoje re~i,do njih ponovo nema mosto-va.

S druge strane, PERMA-NENTNI STOJKO i ‘permanent-na revolucija’ – ipak su to sa-mo crtani filmovi.

„Smrt fa{izmu – Slobodanarodu!”

Du{an Makavejev, selektorspecijalnog filmskog programa

KONFRONTACIJE FEST 1971.

Subota 9.1.1971Velika dvorana Doma sindikata22.23hPERMANENTNI STOJKO – autor nepoznatZASEDA – @ivojin Pavlovi?01.01.hTRIJUMF VOLJE – Leni Rifen{talNedelja, 10.1.1971Mala dvorana Doma sindikata 23.23 h.]AO FEDERIKO! Gideon BahmanJA SAM RADOZNALA , @UTO - Vilgot SjomanPonedeljak, 11.1.1971Mala dvorana Doma sindikata15,15 h.BELGIJSKA NOVA LEVICA17.17.h.^EHOSLOVACKO PROLE]E:PRIZNANJE SLANSKOG,~ehoslova~ki,7 DANA U PRAGU, kanadski,^EHOSLOVA^KA GODINA ISKU[ENJA, sovjetski, ^EHOSLOVA^KA 1968, ameri~ki).23.23h.LAFOVSKA LJUBAV – Anjes VardaBUVARA – D`onas i Adolfas MekasUtorak, 12.I 1971Mala dvorana Doma sindikata15.15.h

PROGRAM: BELI ORAO,CRNI PANTERI:UPIS U ARMIJU – grupa NEWSREEL,EGNJU – USIA,CRNI PANTERI – Anjes VardaEL BI D@EJ – Santijago Alvarez,NEMA VE]INA – USIA23.23MIRNI DANI U KLI[IJU – Jens Jorgen TorsenISTO^NI VETAR – @an Lik GodarSreda , 13.I.1971Mala dvorana Doma sindikata15,15 hUH! – Stig Bjorkman17,17 hSRE]AN PO CELOM TELU – Toni Palmer23.23 h.ANTONIO MRTVIH – Glauber Ro{a^etvrtak, 14.I.1971Mala dvorana Doma sindikata23.23 hDNEVNIK PROVALNIKA IZ [IND@UKUA – Nagisa O{imaPetak, 15.I.1971Mala dvorana Doma sindikata 23.23 h[EVA – Endi Vorhol

SPECIJALNI FILMSKI PROGRAM

Od TRIJUMFA VOLJE do ZASEDE

„Tada smo takvi bili Fest i ja”: Du{an Makavejev

Dokumenta

Katrin Denev i Milo{ Paramenti}, 33. Fest 2005.

„Za~

et sa

m u

Rum

i“: Pi

ter B

ogda

novi}

Veteran doma}e kinematografije Puri{a \or|evi} na ovogodi{njem Festu predstavi}e svojedokumentarno ostvarenje o jednom drugom velikanu svetskog filma - Jir`iju Menclu. (Mencl ina~eve~eras sa Piterom Bogdanovi~em otvara Fest). Duhovita kozerija pod nazivom „Pla{im se da se sverazume“ nastala je na fonu Menclovog rediteljskog rada u ovda{njem Narodnom pozori{tu napostavci opere „Zaljubljen u tri narand`e“. Ina~e, prikazivanje ovog filma u Domu omladinesvojevrsni je oma` njemu samom koji je u~estvovao i na prvom Festu.- Prvi festival za mene je bio dobar po~etak - prikazan je film „Podne“, ali u popodnevnom terminu.Na`alost, nije bilo publike jer je ona ~ekala ve~ernji program. To ne zna~i da nisam voleo festival iakoga je osnovao jedan U`i~anin, a ja sam a~anin. Puri{a \or|evi}

i Jir`i Mencl

Foto

: FoN

et

Foto: Stanislav Milojkovi}

Vp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 . p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .IV danasfest danasfest

F est je od svog nastanka pa sve negde dokasnih osamdesetih godina pro{logveka imao konkretnu, jasno definisanufunkciju. Naime, u ta pradavna vremena

filmovi su u redovnu bioskopsku distribucijuulazili sa ogromnim zaka{njenjem, pa su tako,recimo, prvi filmovi koje sam na velikom platnugledao bili „Indijana D`ons i ukleti hram“ i„Povratak d`edaja“ u pokojnom bioskopu Odeon,par godina nakon {to su snimljeni, kao ne{to ve}prili~no bajato ali svakako vredno pa`nje.Piraterija je funkcionisala na vrlo primitivnomnivou, sa puno puta presnimljenim kasetama kojesu se izdavale u nekoliko video klubova, nazivakao {to su „BVC“ („Belgrade Video Club“) ili„Zvinko“. Kada biste do{li na red (znala je da budeprili~na gu`va u tim podrumima i gara`amanapunjenim do plafona VHS kasetama) pitali bistevlasnika (koji je obi~no i radio iza pulta) ne{to kao„ima neka nova akcija?“ na {ta bi on rekao, npr.,„ima sa Patrikom Svejzom super film, ‘Poslednjikin’“ (u stvari „Next of Kin“ ali prevodilac nije ba{znao {ta je to „kin“ pa se odlu~io za varijantu ukojoj |avolja re~ mora da ima neke veze sadalekim istokom). Jasno je dakle {ta je Fest zna~io,priliku da se tada pa ko zna kada na normalan,dostojanstven na~in pogleda ne{to zaista veliko iva`no. Pritom, reklama je bila, naro~ito u po~etku,gotovo nepostoje}a, na filmove se i{lo na slepo,pa je tako, npr., moj otac i{ao na „Bu~a Kasidija iSandens Kida“ kome je jedina preporuka (osim`anra, naravno) bila {to u njemu igra Pol Njumen,jer je tada Robert Redford bio tek prepoznatljiva

faca. I onda dobijete pred sobom neponovljivoludilo scenarija, atmosfere, glume, dijaloge kao{to je „Ma, ne}u da sko~im, ho}u da se borim!“ –„[ta je s tobom, ~ove~e?! – „Ne znam da plivam!“,dobijete Ketrin Ros od koje posle ne mo`ete daspavate... Na stranu „Amarkordi“, Bergmani iostale kanonizovane umetnosti, „Bra}a Bluz“ je,po pri~ama starijih, bio film koji ih je, npr., zatekaopotpuno nespremne, ne{to o ~emu se posledanima govorilo kao o najfascinantnijoj stvarikoju su ikada gledali. Sve zajedno, sti~e se slika odru{tvenoj va`nosti i uticaju filma, obrnutoproporcijalna njegovoj dostupnosti. Moglo bi sepolemisati da film i dalje ima svoju anga`ovanufunkciju ali mi se ~ini da su „Bra}a Bluz“ u~inilavi{e za osloba|anje uma od stotina filmova otrafikingu i tranzicionoj socijalnoj nepravdi. A jo{je i zabavan, da parafraziram naratora iz „VelikogLebovskog“ koji tvrdi da je pri~a koju }e namispri~ati makar toliko zanimljiva kao i bilo kojadruga, „a jo{ je i na engleskom“...

^emu danas slu`i Fest? Kada se baci pogled naglavni program, primetno je da je veliki brojfilmova svoj bioskopski `ivot zavr{io pre gotovopola godine, dok su mnogi odavno i izdati naDVD-u, u inostranstvu, naravno. Dakle, reklo bi seda distributeri ~uvaju jedan broj filmova kako biim Fest doneo dodatnu reklamu. Naravno, akoizuzmemo jurnjavu za brzinom informacije kaobitan faktor u izboru filma, ostaje nam efekatzajedni~kog iskustva koji se ne mo`e dobiti uku}nom okru`enju. Skorseze na kraju svog

~etvorosatnog dokumentarca o istoriji ameri~kogfilma upore|uje bioskopsko iskustvo sado`ivljajem odlaska u crkvu (prigu{eno svetlo,ti{ina, zajedni~ki do`ivljaj) i to je zaista snaga sakojom se nije {aliti i koja }e, valjda, uvek imatisvoje mesto u ljudskom pona{anju i navikama.No, ~ini se kao da ~ovek dvadeset prvog veka vi{eod zajedni{tva tra`i usamljenost i mir. @ivot seubrzao, na ulici vi{e nije sivo i dosadno i ljudinajvi{e od svega `ude za bekstvom u svoje male,privatne univerzume, bekstvom koje je nekadaomogu}avao upravo film. No, ipak, ostaje to~uveno muvanje po holu Sava centra, rukovanjesa poznanicima, „}ao – }ao“, dok sami filmovizapravo vi{e i nisu toliko bitni.

Moglo bi se re}i da funkciju Festa u Beograduposlednjih godina, ve} i decenija, preuzimanovembarski Autorski festival, u novije vreme iSlobodna zona, nude}i ne{to {to kasnije ne}e bitina bioskopskom repertoaru ili se ne mo`e takolako prona}i putem interneta, zadr`avaju}i „sadili nikad“ efekat koji je Fest nekada imao, a kojiipak i dalje ~uva u svojim programskim celinamakoje predstavljaju opskurnije, festivalske filmove.Tako, u Domu omladine i Dvorani kulturnogcentra bi}e prikazani novi filmovi AleksejaBalabanova, Meri Haron („Ameri~ki psiho“),[antal Akerman i Ejbela Ferare, {to zna~i da seme morate voditi u potpunosti po ose}aju,rizikuju}i da vas neki umetnik po~ne nakonpetnaest minuta {utirati svojim svetonazorom izbioskopske sale. Te{ko da }emo, ne znaju}i na {ta

ta~no idemo, dobiti nekog novog „Bu~a Kasidija iSandens Kida“ ali opet, ljudski je verovati u ~uda.Zato valjda i `ivimo.

[to se ti~e glavnog programa, valjalo bi seinformisati koji filmovi se ne}e na}i nabioskopskom repertoaru nakon Festa. Takvasudbina bi mogla da zadesi, ne posedujemnekakve insajderse distributerske informacije ve}jednostavno naga|an na osnovu profila filmova,npr., „Drvo `ivota“ Terensa Malika ili „Drive“Nikolasa Vindinga Refna, filmove koji upotpunosti zaslu`uju veliko platno i mrak sale(mada drugi mo`da pre neki manji, art bioskop).Kada smo kod insajderskih pri~a, gost Festa PiterBogdanovi~, koji ih ima jedno milion u svommozgu i ne libi se da ih deli okolo, vlasnik je ta~nemisli da nikada ne}ete re}i da ste slu{ali staruBetovenovu simfoniju, ili videli staru slikuVinsenta Van Goga, dok se iz nekog razlogafilmovi dele na stare i nove. Pera Bogdanovi}ispravno zaklju~uje da ukoliko neki film nistegledali za vas je nov. Ukoliko volite - ne, volite jepogre{na re~ – ukoliko su vam filmovi potrebni,Fest, u sada{njoj formi, niti bilo koji drugi festival,na kraju krajeva, u svetu svedostupnostiinformacija i bilo kog sadr`aja koji po`elite,zapravo vam nije neophodan. Ipak, tu je, i donosivi{e koristi nego {tete, {to i nije tako mala stvar.

Autor je filmski kriti~ar Danasa

Ostav{tina za budu}nostO vogodi{nji, jubilarni, ~etrdeseti po redu Fest ra|en je u ve} prepoznatljivoj, tradicionalnoj program-

skoj matrici „festival festivala“. To je, imaju}i u vidu jubilej, „oma`“ pa`nje vrednoj tradiciji ove ma-nifestacije, koja je bila, i ostala, uz zna~ajnu podr{ku beogradske publike, vode}a kulturna i filmskamanifestacija na{eg glavnog grada, a tako|e i {ire u regionu. Istovremeno, to je i najbolje program-

sko re{enje, u postoje}oj realnosti ekonomskih uslova u kojima se Fest odr`ava.U situaciji u kojoj, poput Toronta, Fest nije takmi~arski festival, izuzev njegovog programa Evropa van Evro-

pe, ovakav programski koncept nudi najvi{e prostora traganjima za filmovima koji predstavljaju mozaik do`ivlja-ja i zapa`anja savremenih filmskih stvaralaca, bilo da su iz glavnog komercijalnog toka ili nezavisne produkcije.Izabrani filmovi sme{teni su u cikluse, sli~ne onima od lane: Glavni program, Holivud, Panorama svetskog filma,Evropa u Evropi, Evropa van Evrope, Izabrani dokumentarci uz dva izdvojena fokusa, ali sa potencijalno veomazanimljivim izborom filmova, Britanika i Kanada. Ukupno, sedamdeset i vi{e premijernih ostvarenja predsta-vljaju, mo`e se slobodno re}i, veoma atraktivan i izazovan izbor svega onog zna~ajnog i vrednog pa`nje na pla-nu filmske umetnosti tokom pro{le godine. Time se, bez la`ne skromnosti, Fest vra}a tradiciji brenda „dobrog fil-ma“ po kojoj je bio poznat u vreme svojih sjajnih godina u pro{losti, koja je odigrala zna~ajnu edukativnu uloguu stvaranju i razvijanju ukusa bioskopskih posetilaca na planu filmske umetnosti na na{im prostorima.

Imaju}i u vidu da je re~ o zna~ajnom jubileju, Fest ove godine, otvorenih o~iju ka budu}nosti, baca tako|epogled, bez la`ne nostalgije, na prohujalu uzbudljivu pro{lost ove manifestacije. Se}anje na stare svetle daneFesta, stvorenog u vreme hladnoratovskih trvenja, kada je manifestacija bila svoje-vrsna platforma susreta Istoka i Zapada, uz glamurozne goste, najve}a imena tada-{njeg filma i mnoga onih koji dolaze koje su sada vode}e zvezde, ovogodi{nji festi-val poku{a}e da evocira prisustvom trojice zna~ajnih gostiju - Pitera Bogdanovi~a(trenutno jedine ive holivudske veli~ine srpskog porekla), Jir`ija Mencla (Oskarov-ca i tradicionalnog prijatelja Festa) i Menahema Golana (~uvenog producenta koji jeradio i sa na{im proslavljenim rediteljem Du{anom Makavejevom) - i njima posve-}enim oma`ima u vidu retrospektiva njihovih filmova i master klas predavanja.

Jubilej }e skromno, prilago|eno vremenu, ali dostojanstveno u duhu tradicije,kra}im filmovima na otvaranju podsetiti na ono {to ~ini zapa`enu ostav{tinu ovemanifestacije, kao i oma` ljudima koji su je stvarali i od nje u~inili ono {to jeste zaBeograd i na{u kulturnu sredinu. Svemu tome svoj doprinos da}e i monografija oFestu specijalno osmi{ljena za ovu priliku, kao i prate}e izlo`be iz fundusa materija-la o festivalu tokom prohujalih vremena.

Fest je, i ove godine, prvenstveno, {to se ponu|enih filmova ti~e okrenut ka ve}ojkomunikativnosti sa beogradskom publikom. Nema festivala bez publike. Velikointeresovanje izra`eno sa respektabilnim nivoom prodaje karata govori o tome da }ealhemija izme|u Festa i njegove publike trajati i ove godine, uprkos ote`anim vre-menskim uslovima. ^injenica da se termin de{avanja Festa poklapa sa zavr{nomsve~ano{}u dodele Oskara neosporno predstavlja dodatni stimulans za interesova-nje publike i medija.

Na programu }e se na}i nekoliko ostvarenja koja su u naju`ojkonkurenciji za brojne nagrade. Izme|u ostalih, tu je trenutno vo-de}i „Artist“ Mi{ela Azanavi~ijusa sa @anom Du`ardinom i BerensBezo, koji }e se, kao {to je u Kanu bio uvr{}en u poslednjem trenut-ku u program, na Festu na}i na programu Fest na bis, zatim „Po-tomci“ Aleksandra Pejna sa D`ord`om Klunijem, „^eli~na Ledi“Filinde Lojd sa Meril Strip ili „Drvo ivota“ remek delo Terensa Ma-lika (kanski pobednik) i mnogi drugi. Ni{ta manje pa`nje vredna sui ostvarenja poznatih evropskih reditelja, poput „Melanholije“ Lar-sa fon Trira (najbolji film u pro{loj godini po mi{ljenju Evropskefilmske akademije), „Avr“ Akija Kaurismakija sa Andre Vilmsom(koji }e biti gost Beograda), „De~ak sa biciklom“ bra}e Darden,„Imamo papu“ Nanija Moretija sa Mi{el Pikolijem ili „Moramo dagovorimo o Kevinu“ Lin Ramsej sa Tildom Svinton,“Vulkan“ Ru-nara Runarsona i tako dalje.

U duhu tradicionalne podr{ke savremenom srpskom filmu i njegovim autorima,ove godine }e na zatvaranju biti prikazan najnoviji igrani film Dinka Tucakovi}a „Dr Rej i |avoli“, koji je i te-matski svojevrsna posveta legendarnom autoru Nikolasu Reju, ali u kontekstu njegovog boravka u Beogradu irada sa Avala filmom. Tako|e, bi}e prikazani i dokumentarni filmovi „Pla{im se da se sve razume“ poznatog re-ditelja Puri{e \or|evi}a o radu Jir`ija Mencla u Narodnom pozori{tu i „Zalet“ Miroslava Stamatova.

Otkriti u spletu filmova, ponu|enih u razli~itim programskim celinama, magi~ne tajne do`ivljaja sveta i film-ske umetnosti njihovih tvoraca, predstavlja izazov za svakog gledaoca. Avantura mo`e da po~ne.

XLIvan Karl, selektor Festa

- Bilo bi apsurdno insistirati na glamuru, jer nije vreme za rasipanje. [tednja i kreativ-nost su neophodni - ka`e Ivan Karl, jedan od selektora 40. jubilarnog Festa u razgovoru zaDanas upitan da li je ekonomska kriza uticala na ovogodi{nje izdanje ove filmske smotre.

On ukazuje da se, iako je kriza globalna, njeni efekti sre}om jo{ uvek ne ose}aju ufilmskoj industriji. Fest }e biti skromniji kada je re~ o finansijskim ulaganjima, ali su sko-ro svi `eljeni filmovi obezbe|eni.

[ta su ekskluziviteti, to jest, {ta }e mo}i da se pogleda samo na Festu?- Oko dve tre}ine filmova ne ostaje u Srbiji. Ostatak su distributerski naslovi koji }e

vremenom do}i na redovni bioskopski repertoar, kasnije na televiziju. Filmovi koji sudakle u proputovanju kroz na{u zemlju su najve}im delom prisutni u programima Pa-norama svetskog filma, Evropa van Evrope, Kanada i Evropa u Evropi. Ove selekcije suokosnica Festove ponude u Domu omladine i Dvorani Kulturnog centra.

Slogan ovogodi{njeg Festa je „U svetu velikih“. ime je on bio inspirisan - godi-nama festivala ili njegovom koncepcijom?

- Sa Frojdom nema veze, iako imamo film „Opasan metod“ koji se bavi nastankompsihoanalize. Slogan i idejno re{enje kampanje su u osnovi spretna kombinacija brojki islova kojima se pozabavio Du{an Krnjaji} tako {to je 40 preveo u rimski XL, a to je ina~evelika konfekcijska oznaka. Fest ima 40 godina, blizu ~etiri hiljade filmova i ~etiri milionagledalaca. Ti parametri svrstavaju beogradski festival u svet velikih filmskih manifestacija.

Po kojim kriterijumima birate filmove?- Biramo ih po meri publike. Fest je festival festivala, sa prevashodnim ciljem da in-

formi{e gledaoce o kretanjima u savremenom filmu. Bora An|eli} i ja po{tujemo tu ori-ginalnu programsku formulu koja daje dobar manevarski prostor, jer nemate nikakvaograni~enja kada je re~ o `anru, zemlji porekla i vrsti filma.

Da li ste zadovoljni izborom?

- Jesam. Obezbedili smo skoro sve {to smo `eleli. Ima nekoliko filmova poput „Sra-ma“ Stiv Mekvina, „Fausta“ Aleksandra Sokurova, „Pono} u Parizu“ Vudija Alena, „DeepBlue Sea“ Terensa Dejvisa, koji nisu bili u prilici da sa~ekaju ili do|u na Fest. Kompenza-cija je ipak stigla sa „Artistom“ ~ime smo kompletirali ponudu. Verujem da }e predsto-je}a dodela Oskara to potvrditi.

Kako }e se obele`iti jubilarno 40. izdanje Festa?- Meni je uz selektorski, pripao i najve}i deo posla oko proslave godi{njice. Taj paket

aran`man obuhvata Monografiju „Sanjati otvorenih o~iju“ koja pokriva zaslu`ne pojedin-ce i sve bitne doga|aje u protekle ~etiri decenije. Veliku pomo} sam imao u arhivama Ta-njuga, Sava centra i moje mati~ne ku}e RTS, {to }e se videti i kroz izlo`bu fotografija u ho-lu Plave dvorane ali i u dva kratka filma koje }emo emitovati u direktnom prenosu sve~a-nog otvaranja zami{ljenog kao oma` ljudima koji su vodili Fest svih ovih godina.

Aleksandra ]uk

Borislav Andelic umetnicki direktor Festa

Ivan KarlBorislav An|eli}

¡¡

Nema festivala bez publike. Veliko interesovanje izra`eno sa respektabilnim nivoom prodaje karata govori o tome da }e alhemija izme|u Festa i njegove publike trajati i ove godine

Pi{e

Pavle Simjanovi}

WHAT’S IT ALL ABOUT?Ukoliko volite - ne, volite je pogre{na re~ – ukoliko su vam filmovi potrebni, Fest, u sada{njoj formi, nitibilo koji drugi festival, na kraju krajeva, u svetu svedostupnosti informacija i bilo kog sadr`aja koji po`elite, zapravo vam nije neophodan. Ipak, tu je, i donosi vi{e koristi nego {tete, {to i nije tako mala stvar

Foto

: Bet

a

VIIVI danasfest

D ve-tri sezone pre nego }e ekipa, kojoj }e autorovih redova formalno biti na ~elu, preuzetiFest, na njegovim su programima dominiraliRusi. Ne zato {to ih je bilo najvi{e nego {to su

imali specijalan tretman. Boli su o~i. Amblemati~an je utome smislu bio vi{esatni epik Bitka za Moskvu JurijaOzerova: nigde nije pobedio a dobio je kartu da otvorina{ festival festivala. Jezik sovjetske propagande koji jezapravo bio jedini njegov jezik odavno ve} u Beogradunije bio u modi. Bo`e mi oprosti, vi{e je li~ilo na dana{njunego na onda{nju Srbiju.

Makavejev, Boro Dra{kovi} i Gordan Mihi} kaoselektori, Voki Kosti} kao menad`er i Cveti}anin kaopredsednik, nisu, me|utim, te jeseni 1986, kada supreuzeli Fest, sebi stavili za prvi zadatak da se odupruSovjetima. Bilo bi sme{no. Ali, da u~ine korekcijuFestove putanje, to svakako. Kada je Fest osnivan,`ovijalni Dejan \urkovi} stavio je na njegovu zastavumoto Hrabri, novi svet. (Voleo je citate, od VolterovogKandida do Tolstojeve Ane Karenjine). Nije to bilo tekpro-forme, Fest je uvek nastojao ne samo da bude filmskinego i dru{tveni doga|aj; pa ~ak i danas, kad od togaslogana nema ni traga.

Novi tim koji je do{ao morao se, razume, odmah setititoga. Dru{tvena atmosfera? Evo o njoj neka re~: Pre tihdvadeset i pet godina bila je, hajdemo re}i, vrlo fluidna.Li~ilo je kao da se nije doga|alo ni{ta, a doga|alo se bilozapravo ve} sve: Stamboli} je odlazio Milo{evi} dolazio,iz socijalizma sa ljudskim likom ulazilo se u

antibirokratsku revoluciju i demokraturu, niko nijeverovao, ali - spremao se rat.

Kako je to onda moglo i}i u prilog spomenutojFestovoj slobodarskoj patetici? Nikako, naravno, alitakva prelazna doba kakvo je ovo koje smo gore opisali udve-tri crte, i samo valjda takva, mogu roditi paradokseda jedna ustanova formata Festa padne u ruke grupipoliti~kih otpadnika. Makavejev je imao statusneukrotivog lidera crnog talasa. Tu negde bio je i GordanMihi}. Boro Dra{kovi} je zabranu komada Kad su cvetaletikve nosio umesto li~ne karte. Voki Kosti} su|en je jo{1945, kao srednjo{kolac, uhva}en na Slaviji dok jerasturao Grolovu Demokratiju. (Ako nije neskromnododati, i pisac ovih redova – kao antimilo{evi}evac – bioje tada uglavnom na ulici). Zaklju~ak }e mo`da zvu~atibanalno, ali - novi srpski vo`d imao je pre~ih poslova.Kad se setio nas, vi{e nas nije bilo. Gradona~elnikBako~evi}, posve}en ~ovek i spo~etka naklonjenfestivalu, ujesen 1988. mirno je {apnuo u uvo ovomeautoru: Na Studentskom trgu su mi rekli da morate daidete. Mo`da nisu mislili na nas sve, ali oti{li smo upaketu. Sa{a Petrovi}, doveden umesto nas, nije biopostavljen zbog napretka Festa nego da se zamaskirana{a likvidacija. To se pokazalo brzo, kad je i on – grubo,dakle, prevaren - morao da ode.

Ali, da ne bude zabune: politika je bila samo deo ovepri~e. ak, verovatno, manji. Bitnije je bilo napravitidobar festival, {tavi{e najbolji mogu}i. U ekipi o kojoj je

re~ sedeli su ljudi sa enormnim apetitom da uspeju.Vojislav Kosti} je bio kompozitor (uzgred: ingeniozan),ali i njegov dar za upravljanje manifestacijom bio jeneuporediv. Ne zna se, dodu{e, {ta je u Festovoj upravibilo efektnije i zanimljivije – njegova logistika, ili njegovigradski tra~evi. Velemajstor!

Znalo se tu i tamo pone{to i preorganizovati. Ni{taVokiju Kosti}u nije bilo da dovede d`ez bandu Bubi{eSimi}a da na otvaranju svira Glena Milera, ili da muSedmorica mladih na hidrauli~noj presi izrone iz utrobepozornice Sava centra, i da zasviraju filmske melodije.Kao nadaleko izvikani kuvar Festovim je prijemimadavao notu {ika. Pljunuti festival, takav je bio jedannaslov izve{ta~a zagreba~kog nedeljnika Danas IvanaStar~evi}a, tada pristojnog Jugoslovena danas pristojnoghrvatskog desni~ara. Najzad, i bi}e dosta: zavr{neizve{taje spremao je sa Nenom \onli} tako kao da suIPO, i kao da ih {alje na Njujor{ku berzu a ne ubeogradsku op{tinu.

Boro Dra{kovi} li~io je na Budinog |aka, ali kad biprogovorio govorio je kao zlatousti. Tek Mihi} –pronicljiv, samouveren, odre{it. Hercegovac. Dominiraoje, me|utim, Makavejev. To je, nekako, bilo prirodnostanje stvari: imao je najve}u internacionalnu slavu,najbolje kontakte i komunikaciju napolju, naj{ire inajsve`ije uvide. A to je zapravo bilo ono {to je trebalofestivalu. Makavejev je u premijernoj sezoni Festa, 1971,vodio Konfrontacije koje – kao nenadma{an konceptprovokacije i debate – ulaze u ne{to najbolje {to je Festuop{te dao. (Pogledajte na stranici 2 ovoga dodatkadokument za dokaz o tome). Vratio se, dakle, Festu samnogostrukom harizmom. Disident. ovekperformansa. ovek neposustale ma{te. Njegov jenemirni duh i ina~e legendaran. Predlagao je, recimo, daidemo u Majdanpek, da im tra`imo grumen od kile zlata,da ga dajemo kao nagradu. Tad bi svako rado do{aoovamo, govorio je, tra`e}i leka za posustale brojke gostijufestivala. Desio se peh druge sezone kad je, ba{ za trajanjaFesta, morao na operaciju kamena u u~i. Slogan Vi{e od`ivota bio je njegov.

Nije, me|utim, verovao da }emo mo}i dobitiFormana, da do|e. Pisac ovih redova bio je i pisac pismaslavnome reditelju: upalilo je. Svaka ~ast, govorio jeMakavejev. (Forman mu je, ina~e, tepao, po ~e{ki:Du{anko). Ispostavilo se to gostovanje kao projekat.Idemo redom: Kusturicu smo, recimo, zamolili da mubude pri ruci. Bio je. Godinu pre toga Forman mu je uKanu dao Zlatnu palmu za Oca na slu`benom putu.Dalje: Gorica Mojovi} primila se da u Kulturnom centru iSKC organizuje retrospektivu. Na{li smo bili ~ak iNedostaje mi Sonja Heni Karpa A}imovi}a Godine, ukojoj je Forman cameo. U SKC je prvi put video sebe kaoglumca, u jednoj sceni promalja mu se lik dok seodmotavaju beli zavoji u koje je bio ufa~lovan. Potom:Predrag Golubovi} uzeo je da njegov Institut za film izdaknjigu Antonjina Lima o Formanu. Prevod, AleksandarIli}. Izdato. Najzad: Imao je i masterklas na Akademiji.[ta god mislili prethodni i potonji funkcioneri Festa, ovobi mogao biti dobar model.

Forman je video da ga Beograd obo`ava. Bio jerelaksiran, pomalo iznad stvari. Jedino je, recimo,arogantno reagovao Momo Kapor, kad smo mu najednome savskom splavu kod Muzeja savremeneumetnosti (praotac kolonije splavova koja }e kasnijenastati), preneli Formanovo odu{evljenje njegovimcrte`ima, koji su ukra{avali zidove broda. Ma nije valjda,kazao je, onako s visoka. Obrnuto, glumac BataStojkovi}, u Bojanu Stupici, pri{ao mu je dok je ve~erao,odr`ao govor i poljubio u ~elo. Sli~no je bilo i urezidenciji ameri~kog ambasadora Skenlona, i u ku}i kod

Sa{e Petrovi}a. Stra{ni sastavi: Forman, Petrovi},Kusturica – bio je stigao i Andrej Kon~alovski...

Potpisnika ovih redova kao njegovog doma}inaForman je izradio kad je sleteo na aerodrom. Da biizbegao novinare izbegao je i njega koji ga je ~ekao, iprovukao se kroz sporedan izlaz. Smejao se kao dete kadsmo se potom sreli u hotelu Jugoslavija. Druga~ije je bilona odlasku: na beogradskoj elezni~koj stanici pre ulaskau voz (za Be~) najpre je kupio pe~eno pile, i onda seoprostio. Jedva ~ekam da krenem, ni{ta sla|e, govorio je.

Bilo bi svakako dobro da se ne zaturi ~injenica da smojedne pono}i prikazali Makavejevljeve Misterijeorganizma koje su dotad le`ale zabranjene, u bunkeru.Gledali smo ih sa lepom ruskom glumicom LjudmilomSaveljevom, famoznom Nata{om Rostovom izBondar~ukovog rata i mira, go{}om Festa. (Kad sepozdravlja, ona se ljubi u usta, pa imate utisak da steAndrej Bolkonski). Upitana: Kako vam se dopada,u`asnuta je odvratila: Dopada!?

Ako su drugi tada prikazani filmovi mo`da izaboravljeni, jedan sigurno nije: [oah Kloda Lancmana.Tu osmosatnu potresnu pri~u o holokaustu video jenegde na strani Dragan Bo{kovi}, direktor Morava filma,i sna`no preporu~io. Jedne je subote Sava centar sa tomdugom projekcijom bio me{avina bioskopa i svetili{ta.Makavejev je hteo da tu budenobelovac Eli Vizel, ali je uposlednjem ~asu bio spre~en dado|e; pozvan je, tad mladi,pisac Albahari, da bude nekavrsta doma}ina u tom danuneprolaznog uzbu|enja.

Na{a fiksacija uspehomprotezala se i na podru~ja u tzv.b-liniji posla. Imati najbolje uzsebe! Profesor AkademijeBo`idar Ze~evi} pasionirano je,tako, radio festivalski bilten.Filmska kriti~arka RadioBeograda Irma Flis vodila jepres. Decentna dama VeraKonjovi} vodila je protokol, alegendarni par Carina prevode.Kriti~ar Borbe Dragan Beli}pravio je katalog, najzad,Neboj{a \ukeli} zapo~eo je sanama Festoviziju. Beli}, koji je uObrenovcu umro mladnapustiv{i film i prepustiv{i sedru`enju sa DesimiromTo{i}em, u velikoj je merizaboravljen. Nije isti slu~aj sa\ukeli}em, elektroin`enjerom ire`iserom: njega se ne se}amosamo mi, o njegovom znanju i{armu znaju i dana{nji mladi.Kad je Forman napravio onuepizodu na aerodromuprilikom dolaska, \ukeli} je tosnimio i pustio na HroniciFesta, na TV Beograd. Bilo jemalo komi~no, ali sigurno ne izlurado. Pa nisam to mogaopresko~iti, govorio bi. Naravno.Samo je neka nezlobiva du{a –kao {to je bio on – mogla bititoliko slomljena da u hoteluMetropol jednog dana uzme{aku barbiturata i litar vinjaka, itako skon~a svoj ivot.

R a d i v o j C v e t i } a n i n

Pljunuti festivalSPECIJALNI IZVE[TAJ

Forman je video da ga Beograd obo`ava. Bio je relaksiran,pomalo iznad stvari. Glumac Bata Stojkovi}, u BojanuStupici, pri{ao mu je dok je ve~erao, odr`ao govor i poljubiou ~elo. Sli~no je bilo i u rezidenciji ameri~kog ambasadoraSkenlona, i u ku}i kod Sa{e Petrovi}a. Stra{ni sastavi:Forman, Petrovi}, Kusturica – bio je stigao i AndrejKon~alovski...

p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .

Cveti}anin, Forman i Kusturica(sleva), 4. februara 1987.

MILAN VLAJCIC Pet puta tri NAJ¡

¡

¡

Evo mog izbora:33najbolja filma u 40 godina:„Rubljov“ Andreja Tarkovskog, „Kum“ Frensisa Forda Ko-pole, „Lovac na jelene“ Majkla [imina33selektorasamo dva se izdvajaju iz mno{tva - Milutin oli} i Neboj{a\ukeli}33najimpresivnije li~nostiD`im D`armus, Frensis Ford Kopola, Sem Pekinpo33doga|ajaPono}na projekcija zabranjene „Zasede“ Z. Pavlovi}a naprvom Festu, Razbijena stakla na ulazu u Kozaru za pro-jekciju Pola Morisija i Endija Vorhola „Pobunjene ene“(prvi Fest), projekcija „Lovca na jelene“ uprkos zahtevu ru-ske ambasade da se film ukloni iz programa (Fest 1979).

33najgore pojave:Osmi Fest 1978. kao prvi u Centru Sava, za mnoge novina-re je obele`en protestom zbog skandalozno diletantskeprojekcije na platnu ne{to ve}em od tv-prijemnika, 2.Skandalozno pona{anje direkcije Festa posle prekida Fe-sta 1997. zbog masovnog premla}ivanja naroda na ulica-ma glavnog grada, i odluka da se desetak dana kasnije na-stavi Fest uz neprekidno zvi`danje publike. 3. Odlazak izprotesta Romana Polanskog, kad je video sirotinjsku pro-jekciju svog filma „Makbet“, za novinare, u malenoj dvora-ni Doma sindikata, pre nego {to je zvani~no predstavljennovinarima i Festovoj publici (1972).

Milan Vlaj~i}, filmski kriti~ar Blica, i ~ovek koji je video sve Festove od 1971. do 2011.

Milutin Colic, ipak 40 godina Festa

¡

Osniva~ Festa Milutin ^oli} (levo) i Slobodan Novakovi}, u Hronici Festa TV BeogradU jednoj trivijalnoj ta~ki ipak nismo

uspevali: nismo uspeli da privolimoosniva~a Festa Milutina oli}a da se vratiFestu. Uredno smo slali karte, vip-pozivnice,itd. Ali bez rezultata. Gorak na to {to je unekom trenutku bio sklonjen, ignorisao je idu`ne i nedu`ne. Nekad je njegova kritika uPolitici mogla da odlu~i karijeru. Toga vi{enije bilo. Kao za napast, @ika Pavlovi} uvaljda svakome svom filmu siled`ijama,kasapinima i sli~nima nadevao je njegovoime. Mala osveta. Zovem se Milutin oli}, tare~enica onima koji danas gledaju Pavlovi}ane zna~i ni{ta; nekad, izazivala je smeh ubioskopskim salama.

Nekad! Tih dana, recimo, ~inila se kaodrama ne{to {to se sad ne mo`e videtidruga~ije nego kao trivijalna situacija:naime, Forman i Kusturica imali su senakon ve~ere vratiti u hotel. Maglanepojmljive gustine. Va{ autor a njihovdoma}in stavlja ih u svog stojadina i nabadaput kroz Beograd, sa pet km na sat. Nije bilosvejedno, ali, kao i u svemu, treba imatisamo malo sre}e.

VIII p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .danasfest IXp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 . danasfest

PolicajcinaK ada je administracija Baraka Oba-

me jula pro{le godine odlu~ila daprodu`i mandat {efu Federalnogistra`nog biroa (FBI) Robertu Mi-

leru, poneki kongresmen i deo liberalne jav-nosti bili su zabrinuti. U tome su videli opa-san pravni presedan, jer }e na osnovu ovakveodluke Kongresa i {efa dr`ave i budu}im di-rektorima desetogodi{nji mandat mo}i dabude produ`avan. Ali su na prvom mestu sajezom ukazivali na ve} vi|eno, prizivaju}i se-}anje na D`. Edgara Huvera, osniva~a i do`i-votnog gospodara famoznog Ef-Bi-Aja to-kom dugih 37 godina. Da se ta, uglavnommra~na istorija ne ponovi, Kongres se 1976.,po Huverovoj smrti, pobrinuo upravo ogra-ni~avanjem direktorskog mandata.

Sada{nji ameri~ki zakonodavci pravdaju}ise, ~ime drugim do nacionalnom bezbedno-sti, derogirali su akt iz 1976. Huver za njih ni-je babaroga.

A ko je zapravo bio D`. Edgar Huver (1895- 1972)? Ameri~ki Veliki inkvizitor, lovac nave{tice, to jest na komuniste i ostale levi~are iizdajnike, {pijune i sabotere svih boja, despot-ski vladar policije, prijatelj mafije, ma-son, ba{ tim redosledom. ^injenica, ilimo`da ipak samo spekulacija, da je biogej je van konkurencije, jer seksualnasklonost Huvera za mnoge je ameri~keistra`iva~e njegovog lika i dela bila i osta-la daleko najintrigantnija tema.

Hvale na ra~un Huvera su retke, onedo danas najistaknutije zbog znamenito-sti li~nosti koje su ih izgovorile bile suuglavnom prigodnog karaktera. Tako jepredsednik Ri~ard Nikson povodomsmrti Huvera 1972. o pokojniku rekao:„Jedan od giganata... Nacionalni simbolhrabrosti, patriotizma i granitne ~asti i in-tegriteta“. A privatno, na vest o Huvero-voj smrti, kako je u svojoj knjizi „Tajni i-vot D`. Edgara Huvera“ objavljenoj po-~etkom ove godine zapisao Entoni Sa-mers, Nikson je {okiran dreknuo: „IsuseHriste! Taj stari pu{a~...“.

Hari Truman, jedan od ameri~kih pred-sednika kojima je Huver kao {ef FBI bio nausluzi - uz pomenutog Niksona, to su bilijo{ i Ruzvelt, Ajzenhauer, Kenedi i D`on-son - indirektno je pohvalio Huvera u svo-jim memoarima: „Zemlja treba da bude pono-sna na svoje slu`be bezbednosti i da im veruje.One su nas gotovo u potpunosti sa~uvale od sa-botera i {pijuna tokom Drugog svetskog rata“.

Truman je, me|utim, kako je otkriveno2008, odbio Huverov zahtev za pritvaranje12.000 „potencijalno nelojalnih“ Amerikana-ca kada je izbio Korejski rat. Huver je predlo-`io „permanentni pritvor“ u vojnim i federal-nim zatvorima bez prava na osloba|anjezbog nedostatka dokaza i bespravnosti ta-kvog pritvora. Ali ono {to je odbio Truman,prihvati}e mnogo kasnije D`ord` Bu{ juniorsa Gvantanamom i ostalim javnim i tajnimzatvorima CIA u Evropi i drugde.

Predsednici Truman i D`on Kenedi navod-no su hteli da smene Huvera, ali su odustalipo{to je procenjeno da bi „politi~ka cena bilaprevisoka“. Uz to, Huver je imao jaku podr{kuKongresa. Kenedijev naslednik Lindon D`on-son omogu}io je Huveru do`ivotni mandat, aodbor kongresnog Predstavni~kog doma1979. je utvrdio da FBI pod rukovodstvomHuvera nije imao elju da ispita mogu}nost daje postojala zavera za ubistvo Kenedija.

Mladi pravnik Huver, ro|en i odrastao ublizini Kapitol hila, posao u Ministarstvu prav-

de dobio je tokom Prvog svetskog rata, a ve}avgusta 1919. postao je {ef Op{teg obave{taj-nog odeljenja u Informativnom birou (IB, pre-te~a FBI) pri ministarstvu. U to vreme, posleOktobarske revolucije u Rusiji i socijalnog vre-nja u Evropi, prioritet ministarstva bila su hap-{enja i deportacije osoba ozna~enih kao „radi-kalni levi~ari“. Zamenik {efa, pa direktor IB-apostao je 1924., a prema svedo~enjima iz togvremena bio je samovoljan, ~esto je otpu{taoili preme{tao zaposlene na mesta koja su one-mogu}avala bilo kakav napredak u karijeri.Dovoljno je bilo da proceni da neko „izgledaglup kao kamiond`ija“ ili da je „pajser“. Naj-poznatiji potonji slu~aj jeste proterivanje iz FBIMelvina Parvisa, heroja borbe protiv krimina-la tridesetih, navodno iz ~iste ljubomore. Sdruge strane, Huver je {irom SAD gradio mre-`u sebi lojalnih policajaca.

Huver i Kriminal, jo{ jedna je kontroverz-na pri~a.

Sredinom tridesetih godina, bande krimi-nalaca u~estalo plja~kaju banke na ameri~-kom Srednjem zapadu. Dobro naoru`ani isnabdeveni brzim automobilima policiju ~i-

ne nemo}nom. Gangsteri prave novinamanaslovne strane, naro~ito D`on Dilind`er za-hvaljuju}i spektakularnim bekstvima iz za-tvora i policijskih zamki: oplja~kao je preko20 banaka i ~etiri policijske stanice. Po{to suplja~ka{ke furije i{le preko granica ameri~kihdr`ava, potpale su pod federalnu jurisdikci-ju, ali IB u po~etku, naro~ito u obra~unima saDilind`erom i njegovom grupom, do`ivljavaponi`avaju}e neuspehe. Najgori udarac bio jepropala racija u letnjikovcu „Mala ^e{ka“ umestu Manitovi{ Voters, Viskonzin, aprila1934. Ubijeni su agent IB-a i prolaznik, a svigangsteri su pobegli. Huver se boji da mu sedrma stolica i ~ini sve {to mo`e da pohapsibandu, ali upravo je Melvin Parvis sa svojimagentima prona{ao Dilind`era i likvidirao gakrajem jula u ikagu.

Istovremeno prohibicija rasplamsava ma-fija{ke ratove, a Huver negira postojanje orga-nizovanog kriminala. Podsta}i }e ga u tomuverenju „premijer podzemlja“ i kralj ameri~-kih kockarnica Frenk Kostelo (po kojem }e udobroj meri nastati filmski lik don Vita Korle-onea); Kostelo je Huveru, koji se zagri eno kla-dio na konje, omogu}avao, prema Enciklope-diji mafije Karla Cifakisa, da uz pomo} zajed-ni~kog prijatelja, kolumniste Valtera Vin~ela,

tipuje na sigurne pobednike. Huver je zato„imao pametnija posla“ nego da hapsi „kladi-oni~are i kockare“. Ipak, Huveru su u to vre-me pripisane zasluge za hap{enje i likvidacijunekoliko razbojnika i plja~ka{a banaka, nadle-`nosti IB-a su pro{irene, da bi slu`ba 1935. do-bila {irom sveta prepoznatljivo ime FBI.

Van svake sumnje, Huverova opsesija bilisu subverzija, {pijuni, komunisti~ka nemankako bi rekli nacisti ili narodni neprijatelji,kako bi rekla narodna vlast. Za faraonskogHuverovog mandata FBI je {pijunirao dese-tine hiljada navodnih sabotera i radikala. Bioje sklon preuveli~avanju opasnosti od navod-nih {pijuna i nebrojeno puta prekora~ivaosvoja ovla{}enja u lovu na nepodobne. Na-kon proganjanja levi~ara koje je iznedrio Ve-liki rat i kontraobave{tajnog rada protiv na-cista, Huver se na po~etku hladnog rata bavisovjetskim {pijunima u okviru ameri~ko-bri-tanskog projekta Venona. Zabele`eno je da jeprona|ene sovjetske presreta~e ~uvao u sefuu svojoj kancelariji kao najve}u ameri~kukontraobave{tajnu tajnu sakrivenu i od pred-

sednika, dr`avnog tu`ioca i dvojice dr`avnihsekretara Dina A~esona i D`ord`a Mar{ala.

Ipak, glavna Huverova meta bili su „doma-}i izdajnici“. Motor zloglasnog makartizma,razobru~enog progona „crvenih“, nije bio se-nator D`ozef Makarti po kojem je dobio ime,ve} upravo Huver kao vode}i ameri~ki anti-komunista, kako je ukazala istori~arka Elen[reker. „Makartizam bi“, prema njenim re~i-ma, „verovatno trebalo nazivati huverizam“.Huverov Lov na ve{tice podrazumevao je sva-kodnevno maltretiranje navodnih {pijuna uzkori{}enje metoda infiltracije, provale, ilegal-nog prislu{kivanja, krivotvorenja dokumen-ta, izmi{ljanja vesti o liderima nepodobnih or-ganizacija, zloupotrebe {tampe koje su tek1975., kada progonitelj vi{e nije bio me|u `i-vima, progla{ene protivustavnim.

^arli aplin bio je jedna od Huverovih slavni-jih `rtava, zbog „{irenja komunisti~ke propa-gande“. Glumac je postao nepodoban za vremeDrugog svetskog rata kada se zalagao da Ame-rika otvori front protiv nacista u Zapadnoj Evro-pi {to se 1944. i dogodilo. Dve godine ranije, me-|utim, aplinovo zalaganje tuma~eno je kao po-dr{ka Staljinu. Huver je 1952. iskoristio putova-nje aplina u Evropu da mu onemogu}i povra-tak, ali glumac sam odlu~uje „zbog nezdrave at-

mosfere (u SAD) u kojoj se proganjaju liberal-ni pojedinci“, kako je objasnio, da se nastani u[vajcarskoj gde je ostao do smrti 1977.

Huver je predsedniku Kenediju rekaokako Martin Luter King namerava da to-kom jednog svog boravka u Va{ingtonu or-ganizuje orgije, dok je Robertu Kenedijupoverio kao se King pijan sprdao na sahra-ni njegovog ubijenog brata, rekla je @aklinaKenedi u intervjuu nekoliko meseci posleatentata, a koji je, na osnovu njenog zahte-va, objavljen tek pro{le godine.

Vrhovni sud doneo je nekoliko presudakoje su osuje}ivale planove FBI da krivi~nogoni gra|ane zbog njihovih uverenja. Hu-ver 1956. odgovara tajnim planom COIN-TELPRO (akronim za Kontraobave{tajniprogram) koji predvi|a razbijanje Komu-nisti~ke partije, a na meti su mu bila i cr-na~ka levi~arska organizacija Crni panter iKingovo udru`enje za gra|anska prava.

Huver je, prema spekulacijama koje supo~ele ~etrdesetih godina, bio gej. Lju-bavnik mu je navodno bio jedan od di-rektora u FBI Klajd Tolson. Navodnasklonost ka istom polu nije mu smeta-la da proganja homoseksualce, ~ak je,prema nekim navodima, postojao taj-ni dosije, da se na|e radi ucenjivanja, oljubavnicama Elenor Ruzvelt. Pretio jesvima koji su {irili pri~e o njegovomprivatnom ivotu. Jedni su odbacivaliglasine o Huverovoj homoseksualno-sti, posebno vezu sa Tolsonom kaomalo verovatnu, drugi su je pak sma-trali „izvesnom“ ili potvr|enom. Hu-ver je Tolsona opisivao kao svoj alterego - ne samo da su zajedno radili, ve}su i obedovali, odlazili u no}ne klubo-ve i na odmor. To je mogao biti dokazda su u vezi, ali pojedine kolege poli-cajci njihov odnos opisivali su kaobratski. Tolson je nasledio Huverovenepokretnosti i preselio se u njegovuku}u. Sahranjen je u blizini Huvero-vog groba.

Ri~ard Hak, Huverov biograf, negi-rao je homoseksualnost policijskog

bosa i tvrdio da je ovaj jedno vreme bio u ve-zi sa glumicom Doroti Lamur, {to ova nijeosporila. Uz to je Hak naveo da je Huver bioveoma blizak sa Lelom Rod`ers, razvedenommajkom glumice D`ind`er Rod`ers i da sunjihovi zajedni~ki prijatelji pretpostavljali da}e se ven~ati. Entoni Samers u pomenutoj bi-ografiji Huvera navodi svedo~enja prema ko-jima je na gej orgijama vi|an u enskoj ode-}i, roze ~ipkastoj haljinici, na visokim potpe-ticama i sa crnom kovrd`avom perikom. Sa-mers je napisao i da je mafija imala kompro-mituju}i materijal o Huverovom privatnom`ivotu zbog ~ega je ovaj nije proganjao.

Advokat Roj Kon, Huverov saradnik uproganjanju komunista i skriveni gej, sma-trao je da je Huver bio suvi{e prepla{en sop-stvenom seksualno{}u da bi bio sposoban zanormalnu seksualnu ili romanti~nu vezu.

Huver je postao mason kada je imao 25godina, a tokom 52 godine ~lanstva u lo`i uVa{ingtonu primio je brojno ordenje, nagra-de i priznanja. U masonskom hramu u Va-{ingtonu postoji soba D`. Edgara Huvera.

Sedi{te FBI u Va{ingtonu zove se „D`.Edgar Huver“.

Autor je urednik spoljnopoliti~ke rubrike Danasa

Film „D`.Edgar“, naprogramuFesta uutorak 28.februara,govori olegendarnom{efu FBI. Koje zapravobio D`. Edgar Huver?

PredsednikNikson povodomsmrti Huvera o pokojniku jerekao: „Jedan od giganata...Nacionalnisimbol hrabrosti,patriotizmai granitne~asti i integriteta“.A privatno:„Isuse Hriste! Taj stari pu{a~...“

Pi{e

Milo{ Mitrovi}

“Scena iz Istvudovog filma „D`. Edgar“

Leonardo di Kaprio u ulozi Huvera

1970.Milutin ^oli} je u januaru u Dvorani kulturnog centra priredioPolitikin festival Najbolji filmovi 69. Ve} u martu je na podsti-caj Milana Vukosa potpredsednika Skup{tine grada odr`anaprva sednica inicijativnog odbora za osnivanje FEST-a koji jeformiran u septembru mesecu. Za umetni~kog direktora iza-bran je Milutin ^oli}, za predsednika saveta, Aleksandar Sa{aPetrovi}, za izvr{nog direktora Dr Petar Volk, a za selektore spe-cijalnih programa Du{an Makavejev i Slobodan Novakovi}. Lo-gotip FEST-a je kreirao Slobodan Ma{i}, slogan „Hrabri novisvet“ je usvojen na predlog Dejana \urkovi}a. FEST je primljenu ~lanstvo FIAPF-a, Me|unarodne federacije filmskih festivala1971 – 1980. Gosti FEST-a bili su: Piter Fonda, Denis Ho-per, Liv Ulman, Frenk Kapra, And`ej Vajda, Slivija Majls,Vito-rio De Sika, Sergej Bondar~uk, Kirk Daglas, Trevor Hauard,D`ozef Lozi, Milo{ Forman, Ken Lou~, Piter Bogdanovi}, Sibil[epard, \ina Lolobri|ida, Jer`i Skolimovski, D`ek Nikolson,Sem Pekinpo, Kosta Gavras, Alberto Latuada, Kri{tof Zanusi,Danijel Olbricki, D`enifer O’Nil, Bertran Tavernije, I{tvan Sa-bo, Pjer Paolo Pazolini, Frensis Ford Kopola, Piter Justinov,Mikelan|elo Antonioni, Robert De Niro, Franko Nero, Iv Boa-se, Bernardo Bertolu~i, D`eri [acberg, Mar~elo Mastrojani,Etore Skola, Klaudija Kardinale, Roman Polanski...

Prikazani su:Me{, Roberta Altmana, Konje ubijaju, zar ne, Sid-nija Polaka, Goli u sedlu, Denisa Hopera, Vrt Finci Kontinijevih,Vitorija De Sike, Pet lakih komada, Boba Rafelsona, Rubljov, An-dreja Tarkovskog, Kum, Frencisa Forda Kopole, Francuska veza,Vilijema Fridkina, Paklena pomorand`a, Stenlija Kjubrika, Smrtu Veneciji, Lukijana Viskontija, Poslednja bioskopska predstava,Pitera Bogdanovi}a, Kabare, Boba Fosa, Opsadno stanje, KosteGavrasa, Amarkord, Federika Felinija, @aoka, D`ord Roj Hila, Ki-neska ~etvrt, Romana Polanskog, Ajkula, Stivena Spilberga, Letiznad kukavi~jeg gnezda, Milo{a Formana, Taksista, MartinaSkorsezea, Cigani lete u nebo, Emilija Lotjanua, Dvadesti vek,Bernarda Bertolu~ija, Jesenja sonata, Ingmara Bergmana, Lovacna jelene, Majkl ]imina, Limeni dobo{, Fokera [lendorfa...Slobodan Novakovi} je na TV Beograd pokrenuo HronikeFesta, originalni televizijski sadr`aj koji je definisao kao lapi-darnu informaciju o autorima i njihovom opusu. BIGZ je u for-matu d`epne knjige {tampao romane po kojima su snimanifilmovi FEST-a, a PGP izdavao Melodije FEST-a na LP plo~a-ma sa originalnom filmskom muzikom.1981 - 1986.Uvode se vi{e~lane selekcione komisije ~iji su ~lanovi bili: Lju-bomir Radi~evi}, Mi}a Milo{evi}, Bogdan Tirnani}, Mi}a Jova-novi}, Slobodan Novakovi}, Predrag Golubovi}, Milan Vlaj~i},Radoslav Zelenovi}, Irma Flis i Ilija Milutinovi}.Gosti FEST-a bili su: Stejsi Ki~, Stiv Te{i}, Majkl ]imino, Pe-

ter Ba~o, Pol [reder, Karen Blek, Juraj Jakubisko, Erland Jo-zefson...Prikazani su: Kagemu{a, Akira Kurosave, ^ovek slon, Dejvi-da Lin~a, Imperija uzvra}a udarac, Irvina Ke{nera, Jaha~i naduge staze, Voltera Hila, Bekstvo iz Alkatraza, Dona Zigela,Eskalibur, D`ona Bormana, Krunski svedok, Petera Ba~a, Oti-ma~i izgubljenog kov~ega, Stivena Spilberga, Bekstvo iz Nju-jorka, D`ona Karpentera, Vatrene ko~ije, Hju Hadsona, Po{taruvek zvani dvaput, Boba Rafelsona, ET vanzemaljac, StivenaSpilberga, Galipolje, Pitera Vira, Blejd raner, Ridlija Skota, Ko-nan varvarin, D`ona Milijusa, Oficir i d`entlmen, Tejlora He-kvorda, Gandi, Ri~arda Atenboroa, Bogovi su pali na teme,D`ejmija Ujsa, Fle{dens, Edrijena Lina, Pariz Teksas, Vima Ven-dersa, Put u kosmos, Filipa Kaufmana, Bilo jednom u Americi,Ser|a Leonea, Povratak u budu}nost, Roberta Zemekisa…

1987 - 1989Imenovana je tro~lana selektorska komisija u sasta-vu: Gordan Mihi}, Du{an Makavejev i Boro Dra{kovi}. Na ~e-lo organizacionog odbora do{ao je Vojislav Voki Kosti}, Pred-sednici saveta bili su Radivoj Cveti}anin i Aleksandar Sa{a Pe-trovi}. Neboj{a \ukeli} je osmislio i pokrenuo FESTOVIZIJU,eksperimentalni video program namenjen prostorima SavaCentra koji je 1989 godine prevazi{ao festivalske okvire i pre-uzeo kompletan probni rad Tre}eg kanala TV Beograd.Gosti FEST-a bili su: Milo{ Forman, Andrej Kon~alovski,Aleksej German, Aki Kaurismaki, Danijel Olbricki…Prikazani su: Misija, Ronalda D`ofija, Soba sa pogledom,D`ejmsa Ajvorija, Pomahnitali voz, Andreja Kon~alovskog,Hana i njene sestre, Vudi Alena, Ve{tice iz Istvika, D`ord`a Mi-lera, Poslednji kineski car, Bernarda Bertolu~ija, Smrtonosnooru`je, Ri~arda Donera, Vol strit, Olivera Stouna, Fatalna pri-vla~nost, Edrijena Lina, Salam Bombaj, Mire Nair, Riba zvanaVanda, ^arlsa Krajtona...1990 - 1992.Selektor je bio Neboj{a \ukeli}. Gosti FEST-a bili su: DejvidPatnam, Elmar Klos, Lu~ijan Pintilije, D`im D`armu{, D`oniDep, @an @ak Ano, Nikita Mihalkov, @an Mark Bar…Prikazani su: Tajanstveni voz, D`ima D`armu{a, Dru{tvomrtvih pesnika, Pitera Vira, Opasne veze, Stivena Frirsa, Di-vlji u srcu, Dejvida Lin~a, Milerovo raskr{}e, D`oela Koena, Si-rano, @an Pol Rapena, Plavi ~elik, Ketrin Bigelou, Dragstor ka-uboj, Gas Van Santa, Barton Fink, D`oela Koena, Visoke pot-petice, Pedra Almodovara, Delikatesna radnja, @an @ak Anoai Marka Karoa, Do kraja sveta, Vima Vendersa, Evropa, LarsaFon Trira, Telma i Luiz, Ridlija Skota...Na inicijativu Aleksandra Sa{e Petrovi}a u okviru FEST-aje pokrenut Beogradski me|unarodni festival srednje-evrop-skog filma BESEF ~iji je selektor bio Boro Dra{kovi}. Odr`an je

jednom i nikad vi{e, 1991 godine. Izme|u FEST-a 91 i FEST-a92 izbio je gra|anski rat koji je doveo do raspada Socijalisti~-ke Federativne Republike Jugoslavije.1993 – 1994.Kriza je po~ela ve} sredinom 1992. godine kada su prema no-vouspostavljenoj Saveznoj Republici Jugoslaviji uvedeneekonomske, kulturne i sportske sankcije UN. Po~etkom 1993.stigla je preporuka FIAFA da se zbog me|unarodne blokadeFEST zamrzne {to je savet prihvatio pa FEST-a nije bilo 1993i 1994. godine.U tradicionalnom terminu FEST-a i uz selektora Neboj{u \u-keli}a u Sava centru je odr`ana izuzetno pose}ena revija PO-ZITIV 93 na kojoj su izme|u ostalih prikazani Igra~, RobertaAltmana, Ples do ljubavi, Baza Lurmana, Glengari Glen Ros,D`ejmsa Folija. Jugoslovenska kinoteka je paralelno pripre-mila program SE]AM SE sastavljen od najve}ih hitova ranijihfestivala.1995 – 1996.Deo sankcija UN koji se odnosio na sport i kulturu je suspeno-dovan. Na ~elo saveta obnovljenog FEST-a krajem 1994. do-lazi Emir Kustirica, koga 1996. na tom mestu nasle|uje Milu-tin ^oli}. Umetni~ki direktor tokom te dve godine bio je Ne-nad Duki}, a operativni direktor Nena \onli}.Gosti FEST-a bili su: Harvi Kajtel, Ejndru Birkin, Beatris Dal,Tom Tikver, Klaus Marija Brandauer, Teri D`ons, Mihaliks Ka-kojanis, Ron Holovej…Prikazani su: Ogoljeni, Majka Lija, Nebeska stvorenja, PiteraD`eksona, Smrtonosna Marija, Toma Tikvera, Smrt i devojka,Romana Polanskog, Sneper, Stivena Frirsa, etiri ven~anja i sa-hrana, Majka Nevila, Mr`nja, Metju Kasovica, Ceremonija, Klo-da [abrola, Beli balon, D`afara Panahija, Lisabonska pri~a, Vi-ma Vendersa, ovek zvezda, \uzepea Tornatorea, Poljubac lep-tira, Majkla Vinterbotoma, Za zemlju i slobodu, Kena Lou~a...

1997. Umetni~ko ve}e su ~inili: Borislav An|eli}, MiroljubVu~kovi}, Radoslav Zelenovi} i Bo`idar Ze~evi}.U novembru 1996. godine u Srbiji su odr`ani lokalni izbori nakojima je pobedila opoziciona koalicija “Zajedno”. Po{to jerepubli~ka vlast poku{ala da prvo prekoroji rezultate, a po-tom ih poni{ti, otpo~eli su svakodnevni gra|anski i student-ski protesti {irom zemlje, najve}eg intenziteta u Beogradu.Povod da se prekine FEST 97 bila je brutalna intrvencijapolicije na Brankovom mostu u no}i izme|u 2. i 3. februara.Tom prilikom je divlja~ki pretu~eno nekoliko hiljada gra|ana,a po izuzetno niskoj temperaturi bili su upotrebljeni vodenitopovi. FEST 97 je nastavljen kao revija filmova 11. februara.1998 - 2001.Na ~elu saveta bio je Dinko Tucakovi}. Program FEST-a 98 jesastavljen kolektivno, FEST 99 je imao dva selektora Draga-

na Jeli~i}a i Miroljuba Vu~kovi}a. Od 2000. godine MiroljubVu~kovi} je samostalno vr{io du`nost selektora.FEST 99. je odr`an u o~ekivanju mogu}ih sirena i bombi ko-jima se zveckalo jo{ od oktobra prethodne godine.

Gosti FEST-a bili su: Nikolas Vinding Refn, Endru Got, Labi-na Mitevska, Hjugo Viving, Pupi Avati, D`ulijan Templ, D`a-far Panahi, @an Mark Bar, An Mugalis, Folker [lendorf...Prikazani su: Kineska kutija, Vejna Vanga, Do gole ko`e, Pi-tera Katanea, Ve~nost i jedan dan, Tea Angelopolusa, Dve ~a-|ave dvocevke, Gaja Ri~ija, Jovanka Orleanka, Lika Besona,Buena vista klub, Vima Vendersa, Ples u tami, Larsa Fon Tri-ra, Bili Eliot, Stivena Daldrija, Magnolija, Pola Tomasa Ander-sona, Pritajeni tigar skriveni zmaj, Anga Lija...2002 - 2003. Na ~elo saveta je do{ao Du{an Makavejevkoji se na tom mestu predsednika zadr`ao godinu dana.Neposredno pre po~etka Festa 2003, SR Jugoslavija je zva-ni~no prestala da postoji. Miroljub Vu~kovi} je sjediniofunkcije Umetni~kog direktora i selektora i obavljao ih je do2010. godine.Gosti FEST-a bili su: Fatmir Ko~i, Loran Kante, Ken Rasel,[arl Aznavur, An Mugalis, Do Ti Haj...Prikazani su: Mulen ru`, Baza Lurmana, Gosford park, Rober-ta Altmana, Pad crnog jastreba, Ridlija Skota, Panamski kroja~,D`ona Burmana, Monsunska svadba, Mire Nair, Duhovi u na-ma, Alejandra Amenabara, Kanadahar, Mohsena Makhmalba-fa, Dan obuke, Entoana Fuke, ikago, Roba Mar{ala, Pijanista,Romana Polanskog, Pri~aj sa njom, Pedra Alomodovara, Rat,Alekseja Balabanova, Sve o [mitu, Aleksandra Pejna, ZbogomLenjinu, Volfganga Bekera, 28 dana kasnije, Denija Bojla…

2004 – 2011.Dupliran je broj prodatih ulaznica, uveden poslovni segmentB2B, pokrenut specijalni takmi~arski program Evropa vanEvrope.Za direktora Direkcije FEST-a izabran je Milo{ Paramenti}.Na ~elu saveta FEST-a bili su Goran Paskaljevi}, Milutin Pe-trovi} i Srdan Golubovi}. 2008. je formiran odbor FEST-a kojisu predvodili Darjan Mihajlovi} i od 2011 godine Vesna Mar-janovi}. Umetni~ki direktor i selektor su po ugledu na BITEF inekada{nju FEST-ovu tradiciju postale razdvojene funkcijekoje su odlukom Skup{tine grada Beograda 2010. godine pri-pale Borislavu An|eli}u i Ivanu Karlu.Gosti FEST-a bili su: Hana [igula, D`afar Panahi, Fatih Akin,Katrin Danev, Abas Kjarostami, Karen [ahnazarov, Aleks dela Iglesija, Vim Venders, Ana Karina, Bob Rafelson, Mil~oMan~evski, Folker [lendorf, Rejf Fajns, Dominik Blan, Jer`iSkolimovski, Ken Fori, Dejvid Torton, Samuel Maoz, SuzanRej, Mi{el Siman... Ivan Karl

HRONOLOGIJA FESTA 1970 - 2011.

¡

XIp e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 . danasfestX p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .danasfest

dinama (napunila je 86 u oktobru). I dalje sve~ano obu~ena, ras-ko{ne frizure i bri`ljivo na{minkana kao na vrhuncu politi~ke ka-rijere, bolno je smanjena staro{}u. Meril Strip glumi Ta~erovu s49 godina, kada je postala prva `ena u engleskoj istoriji na ~elukonzervativaca (i bilo koje druge va`ne politi~ke stranke).

^etiri godine kasnije, njena partija je trijumfovala na op{timizborima i ona je - neverovatno - postala prva ena premijer Bri-tanije. Nacija je kolutala o~ima dok je ulazila u Dauning strit brojdeset, a ja kolutam o~ima sada, u sobi za monta`u u Sohou, dokplavu{a iz predgra|a u neelegantnom plavom kompletu i pridr-`avaju}i ru~nu ta{nu gleda podsetnik u svojoj ruci. Svojim ~ud-nim, propovedni~kim glasom, punim uzdaha i pauza, ona ka`enaciji da „samo `eli da pro~ita neke re~i svetog Franje Asi{kog“.Ona intonira: „Tamo gde je raskol, unesimo harmoniju. Tamogde je gre{ka, unesimo istinu“, a moj mozak {i{ti i praska dok onanastavlja da ~ita te redove. Znam da je to {to gledam smicalica, ane stari dokumentarac s odlomcima iz novina. Znam da je toameri~ka obo`avana vode}a dama, a ne Margaret Ta~er. Ipak,zavitlana sam u to majsko londonsko jutro 1979, kada su svi po-spani ljudi oko tevizora u mojoj kuhinji imali usta otvorena po-put koi {arana. Ista misao puni mi glavu kao {to je to ~inila tada.Oh, bo`e. To je stvarno ena. Vodi britansku vladu.

Feminizam se 1979. tek probijao u britanski mejnstrim. Mno-ge mlade ene koje su smatrale da se radno mesto ene nalazi - ilibi trebalo da se nalazi - tamo gde rade mu{karci, bile su prili~nopora`ene staromodnim feminizmom Margaret Ta~er. Ona bi i{lana TV i veli~ala razboritu doma}icu koja zna cenu svega u svojojpotro{a~koj korpi, a `ene bi glasno zbijale {alu. Doma}ica? Ma,hajde! Njen kruti stil vladanja nije dozvoljavao cviljenje i prene-maganje o seksizmu ili nerealne primedbe o nezamislivim stva-rima kao {to su plate za posao u doma}instvu. „Ne dugujem ni-{ta enskom oslobo|enju“, rekla je jezgrovito 1982, kao premijer.Zaista. I ni{ta nije dala za uzvrat. Dodelila je funkciju u svom ka-binetu samo jednoj `eni. Ve}ina komentatora smatrala je da seona nije divila, slavila, prigrlila, saose}ala sa ili u`ivala u dru{tvu`ena. I nije se dopadala ve}em delu visokoobrazovanih Britanki.

Ali, opet... neki od nas su imali podjednako protivre~na ose}a-nja kad je prolazila holovima zna~aja i sva|ala se s mu{karcimakoji su vodili SAD, Sovjetski Savez i Evropu. Tokom drugog man-data se sasvim lepo obla~ila, nose}i „demi-couture“ komplete, ko-je je za nju kreirao Akvaskutum, i pojavljuju}i se kao GlorianaImperatrix u ve~ernjim toaletama ili - jednom - s pravom rene-sansnom kragnom. Njena frizura je tako|e postala prili~no spek-takularna; prihvatila je „zlatnu krunu“ koja je tako dobro prista-jala Pameli Hariman. Njene fotografije su postale vi{e seksi: „^e-li~na ledi“ bio je nadimak koji su joj najpre dali Rusi, a fotografijana kojoj nosi krzneni {e{ir i sme{i se sovjetskom lideru, za koga jerekla, „Volim gospodina Gorba~ova. Mo`emo da sara|ujemo“,potpuno opravdava ~uvenu opasku predsednika Miterana: „Onaima o~i Kaligule i usta Merilin Monro.“ Divljenje koje je je iska-zao Miteran nije bilo nepomu}eno; njen francuski nadimak bioje „Piljareva k}erka“. Emotivni uticaj koji izaziva Meril Strip kaognevna Ta~erova koja na vrhuncu snage odgovara na povike ko-ji odzvanjaju klupama u Donjem domu veoma je uzbudljiv.

Lojdova nije znala da li }e joj biti potrebne dve ili tri glumice zafilm. O~ito, jedna mlada koja bi glumila mladu Margaret, mo`dadruga tokom duboke starosti i mo`da jo{ jedna kada je bila u pu-noj snazi? Njena prva misao kada je Stripova bila predlo`ena zaobe faze bila je Iznena|enje! Za{to? „Jer je Ta~erova sama po se-bi provokacija; dati jednu tako tipi~no englesku ulogu nekomeizvan Engleske bila je druga.“ Lojdova je razmislila o tome i na-rednog jutra se probudila sa saznanjem da produkciji „treba sveono {to Meril ima. Ta~erova je bila superstar. Potreban nam jeneko s takvom harizmom, toplinom i unutra{njim `ivotom. Toje potencijalno hladna uloga, a ja ne elim da bude hladna“.

Prve nedelje Lojdova je posmatrala Stripovu kako hoda nasceni u Donjem domu dok „tri stotine pedeset (mu{kih) britan-skih glumaca zuri u nju. I morala je da ustane i da odr`i govor“.Tenzija na sceni - „izme|u nje i momaka“ - bila je veoma visoka,pri~a mi. „Ali, ono {to smatram dirljivim, i mislim da je to su{ti-na, jeste da Meril kao autsajder predstavlja ogledalo Ta~er kaoautsajdera u partiji torijevaca“. [to je ona i bila, i to ne samo zbog`enskog pola. „Dakle, Meril je u{la u to i morala da radi napor-nije nego {to bi morala bilo koja od na{ih velikih engleskih glumi-ca. Morala je da se vi{e priprema, ostaje du`e, naprosto da radi,radi, kako bi mogla da ostane na tom u`etu“. Ona ukazuje da Stri-pova, glume}i na drugom akcentu, mora da vodi ra~una o sva-kom deli}u jezika - na na~in koji gotovo odra`ava ono {to je Mar-garet Ta~er morala da ~ini na po~etku. Ona je ve} ranije bila od-bacila svoj provincijski linkoln{irski akcenat. Zatim je - u Donjemdomu - morala da u~i da govori mo}no, spustiv{i glas. Lojdovaje sigurna da je morala uvek da bude pa`ljiva „po{to je okon~alasvoju Gordon Ris fazu“- Ris je bio televizijski producent koji je

osmislio imid` Ta~erove i bio njen savetnik - „kako ne bi iznena-da po~ela da kre{ti, pala sa u`eta i bila razotkrivena“.

Bila je razotkrivena jednom. Slu{ala sam Vreme za pitanjapremijerki na radiju u kuhinji i ~ula je kako uzvikuje da je „uva-`eni gospodin upla{en (afraid), prestra{en (frightened) i punstraha (frit)“. Frit? Poti~em sa severa Engleske - znala sam za tajizraz. Ali, pritvorni prestoni~ki novinari u foajeima parlamentasu dosta pa`nje posvetili tako zabavnoj varijanti dijalekta.

Stripovoj su bili poznati „okviri“ gneva koji su ljudi ose}aliprema Ta~erovoj. „U ovoj dr`avi to je bilo pome{ano s antirega-nizmom“, ka`e, „ali postojao je poseban otrov, rezervisan za nju,ose}ala sam, jer je bila `ena.“ Meril Strip je imala jak za{titni~kiinstinkt prema Ta~erovoj. „Sa svakom li~no{}u koju glumim, sa-`ivim se u meri u kojoj u njoj pronalazim sebe. Lako je postavitiljude na odstojanje i suditi im. Da, mo`ete da sudite o njihovojpolitici, postupcima i gre{kama - ali `iveti unutar tog tela je sa-svim druga stvar. A to je skromno u izvesnoj meri i razdra`uju-}e, ba{ kao {to je `ivot u sopstvenom telu. Po{to prepoznajetesvoje sopstvene gre{ke, nimalo ne sumnjam da je ona prepozna-la svoje.“ Ja: O, ne znam da li je ona uvidela svoje gre{ke. Strip:„Priznala ih je.“ Ja: Ha! Mo`da je mislila da je povremeno bila su-vi{e slaba.

Stripova spu{ta glavu i ka`e istim tonom da je Margaret Ta-~er bila izuzetno nekriti~na. „Ako pomislite na konzervativca uSjedinjenim Dr`avama, pomislite na svojevrsnog moralnog pu-ritanca ili sli~no. Ona nije bila ni{ta od toga.“ Sle`e ramenima:„Ne znam za to da nije promovisala ene. Evo {ta me je zaista iz-nenadilo: od po~etka dana do tri, ~etiri ujutro ona se naprosto ni-kada nije zaustavljala, i radila je tako mnogo i neumorno da je bi-la u stanju da bude na poziciji gde je ono {to je govorila predsta-vljalo put kojim je krenula nacija. To je bilo zaista izvanredno,njena neumornost, ~ista snaga. Kada to ka`em, to zaista i mislim,jer ja puno radim i znam {ta je te`ak rad i znam {ta zna~i ostaja-ti budan do kasno, i to mo`ete ~initi izvesno vreme. Ali, raditi to

11 godina? I kad vi{e niste na vlasti, nastavite dato ~inite, sve do zalaska ivota? To je nadljudski.“Ka`em joj {ta je Filida Lojd rekla o njoj: „Onauvek odlazi poslednja.“ Stripova odgovora: „Onaje ista takva!“

^eli~na ledi je jedna od uloga karijere MerilStrip, smatram. Mo`da ne}emo uve`bavati zago-netku koja se odnosi na to koliko puta treba dabude nominovana pre nego {to dobije jo{ jednogOskara za najbolju glumicu, ali ona je sjajna kaoTa~erova, ~ija nas izvanredna snaga, vera u sebei sna`na sposobnost da prigrabi svu mo} i zago-spodari zapljuskuju s ekrana. „To nije do~arava-nje uloge ni na jednom stupnju“, ka`e Lojdova.„To je inkarnacija. Veoma posebne vrste.“ Stri-pova ve} dugo vremena nije toliko marila za ne-{to kao {to je to bio slu~aj s ovom ulogom. „Jer,materijal utkan u nju predstavlja mnogo toga o~emu razmi{ljan. Teme filma, koje ne smatramglavnim, interesuju me ve} izvesno vreme. I ni-kada ne vidite te teme pokrivene u filmovima nanormalan na~in, zbog ~ega je ovo bilo veoma uz-budljivo.“

Koje teme? Pitam, uzimaju}i olovku za pod-vla~enje - `ene? Vlast? „@ene i vlast i smanjenjemo}i i gubitak mo}i“, ka`e. „I mirenje s va{im i-votom kad stignete do ta~ke kad ste pro`iveli ve}deo njega i kad je iza vas. Uvek su mi se dopada-li i intrigirali me stariji ljudi, kao i ideja da iza njih`ivi svaka ljudska trauma, drama, slava, {ale, lju-bav.“ Bila je bliska s babom i se}a se kako je onarekla da }e njen suprug, deda Meril Strip, igratigolf kada budu izbori za {kolski odbor. „Moja ba-ba nije nimalo marila za politiku, ali je zbilja ma-rila za to ko }e biti u {kolskom odboru, i izlazilabi napolje, prekidala ga na osmoj rupi, i davalamu par~e papira s imenima kandidata i pri~alamu za koga da glasa - ali njoj nikada nije bilo do-zvoljeno da glasa. Nije joj bilo dozvoljeno da gla-sa ko }e biti {inter u njenom gradu, a kamoli zapredsednika ili da zami{lja da je predsednik.“

Ona je odigrala tako mnogo uloga tokom 35-godi{nje filmske karijere. Nikada nije igrala ulo-ge bezazlenih devojaka; kada je se 1977. pojavionjen prvi film (D`ulija, s D`ejn Fonda i VanesomRedgrejv), imala je 28 godina. Osamdesetih, u erireganomije i ta~erizma, glumila je u velikim fil-movima, na nizu akcenta i dijalekata: @enskafrancuskog poru~nika, Sofijin izbor, Silkvud,Moja Afrika, Pla~ u tami. Godine 1989, napuni-la je 40. „Se}am se da sam se okrenula prema su-prugu i rekla mu: ‘Dakle, {ta treba da radimo?Jer, gotovo je.“ Naredne godine dobila je tri po-nude da glumi ve{tice u razli~itim filmovima.Uvidela je podtekst prili~no jasno: „Kad ene do-|u u godine da vi{e ne mogu da ra|aju, mogu bi-ti do`ivljene samo kao donekle groteskne.“

No, posle Mostova okruga Medison (1995.)osvojila je „publiku sa~injenu od mojih devoja-ka, za koje sam znala da }e razumeti film akouspemo da ga snimimo“, otuda i Ples u Lughna-si i Prava stvar, koji su se tako|e bavili „`enama~ija je korisnost pro{la“. A u proteklih pet godi-na snimala je hit za hitom: \avo nosi pradu,Mama Mia!, D`uli i D`ulija, Komplikovano je.Za taj poslednji film ka`e: „U periodu Silkvuda,nikada ne bi bio snimljen, sa 60-godi{njom glu-micom koja treba da odlu~i izme|u svog biv{egsupruga i drugog ~oveka. To nikada ne bi bilosnimljeno s 40-godi{njom glumicom“. Sada ima62 godine, glumi Margaret Ta~er - od 49. do 85.godine - i zvezda je naslovnice Voga. Ima takoveliki smeh koji klju~a ispod njenog smirenogizraza, a u koji prasne kad posredno pomenemre~ „starost“. „[alila sam se s damama ranije (to-kom fotografisanja)“, ka`e. „I rekla sam im dasam verovatno najstarija osoba koja se ikad na-{la na naslovnici Voga.“

Rekla sam joj da mislim da verovatno jeste, alida bih to ostavila onima koji kontroli{u ~injeni-ce. I nazdravljam joj. Ova je ena miljenica Ame-rike. A da je Britanka, oni bi je odavno proglasiliza lejdi.

Margaret Ta~er bila je izuzetno

nekriti~na: Meril Strip

`enske istorije (NWHM). Za sada, to postoji kao virtuelniobjekt s lepim internet sajtom (nwhm.org), ali oni koji vodekampanju nastoje da dobiju pravi, fizi~ki muzej „Upravo ov-de. Upravo sada“ (kako to njihova literatura defini{e) na po-sedu ili u blizini Ne{enel mola. Budu}i da je re~ o federal-nom zemlji{tu, Kongres mora da usvoji zakon o dozvoli ku-povine, mada ~itav muzej ne}e ko{tati poreske obveznike nipenija, jer }e biti finansiran privatnim sredstvima. Nekoli-ko dugih godina to~kovi Kongresa okretali su se veoma spo-ro povodom ovog „`enskog pitanja“. Ali, sada se ubrzavaju,s Meril Strip kao nacionalnom portparolkom NWHM. Napro{logodi{njoj gala dobrotvornoj zabavi donirala je miliondolara i zadala zna~ajan oratorski udarac. Pristalice NWHMsu optimisti~ne i evo nje ponovo na fotografiji, s jo{ jednimpoluosmehom, na Zapadnom travnjaku (Bele ku}e).

@eleli biste da ova ena bude na va{oj strani. U aktuelnojfinansijskoj klimi, ambicija da se pomogne izgradnji muze-ja ni iz ~ega kako bi se odredilo mesto ena u ameri~koj isto-riji mo`da ne izgleda kao ne{to hitno. Ne i za Stripovu. Onaka`e da je izuzetno zna~ajno u simboli~nom smislu ispri~a-ti pri~u koja nije ispri~ana jer „na{u istoriju je, u su{tini, na-pisao drugi tim. Na primer“, ka`e stavljaju}i pohovanu ostri-gu na vilju{ku, „u~ili smo o Benediktu Arnoldu, prvom iz-dajniku u Americi, ali nikada nisam ~ula - dok nisam oti{lana veb sajt muzeja - za Deboru Sempson, prvu `enu koja se`rtvovala za svoju naciju. Imala je 21 godinu kada je u~estvo-vala u Ameri~koj revoluciji. Prijavila se za ameri~ku vojskupod mu{kim imenom, nosila je moma~ku ode}u, dobilaudarac britanskom sabljom u ~elo i zrno muskete u butinu“.

Stripova je dobar pripoveda~, toplog, ubedljivog glasa.„Njeni saborci su je nosili {est milja do doktora, koji joj jeu{io glavu, a ona mu nije dozvolila da joj skine pantalone -jer bi otkrio da je ena!“ Pa, da li je umrla od rane? „Ne - ve-oma dobro je baratala iglom, izvadila je zrno, sama u{ilasopstvenu nogu i borila se jo{ 18 meseci. Godine 1783, ot-pu{tena je iz vojske, oti{la ku}i i rodila troje dece.“ Sempso-nova je dobila 34 funte od dr`ave Masa~usets zbog ispolja-vanja „izuzetne `enske hrabrosti, po{tuju}i du`nosti oda-nog, vite{kog vojnika i istovremeno o~uvav{i vrlinu i ~esti-tost svog pola nesumnjivom i neokaljenom“. Neverovatnapri~a. „A meni je 60 godina i tek u~im tu pri~u“, ka`e Stri-pova. „Trebalo je da je nau~im u ~etvrtom razredu. Jer kadaste dete dobro je da znate da nije samo Pol Revir jahao i vi-kao ‘Britanci dolaze, Britanci dolaze’. Nije re~ samo o Ben-d`aminu Franklinu i D`ord`u Va{ingtonu i dobijenim bit-kama, ve} o juna{tvu svih tih ljudi koje nije otkriveno i po-znato.“ Ona ka`e da, budu}i da ene odli~no pi{u dnevnike,postoji obilje informacija koje nisu u{le u istorijske knjige iliu holove zna~aja (divna fraza koju nikad ranije nisam ~ula).

Stripova treba da bez odlaganja snimi Pri~e na{ih pretki-nja. Ona je sila prirode. Mo`e da ubedi mu{karce. Sve~anumantil-haljinu Karoline Herere, u kojoj je ranije danas {eta-la Kapitolom, zamenila je farmericama za radni dan i blu-zom s printom da bi se vozom vratila na njujor{ku stanicuPen. Njena ko`a je ~udesna i prozra~no bleda, a njene leperuke su izmanikirane tako prirodno da ne mogu da ocenimda li su joj nokti ispolirani ili su naprosto divno ugla~ani.Ona je tanana i ne`na, mo`da i vi{e nego {to sam o~ekivala- ali to je izazvano ~injenicom da moje se}anje na nju nijeuspomena (nikada je nisam ranije srela) ve} iluzija. Stripo-va na mom ekranu je sna`na, divovska i trijumfuje; prirod-na, lepo oblikovanog tela, nalik aristokratkinji; ovozemalj-ska i senzualna; veoma vitka; krhka. Ona ne menja samo ak-cenat iz filma u film. U svom najboljem izdanju, menja su-{tinu. U eli~noj ledi ona gotovo postaje ena istorije, koja sedomogla liderstva svoje stranke i dr`ave i opkora~ila svet.

Soho, London. Filida Lojd, vitka ena koja nosi kargo {ortssa sivim helankama, mornarsku majicu i patike za tr~anje(„Poku{avam da utr~im na posao svakog dana“), cenjena jei tra`ena re`iserka britanskog pozori{ta i opere. Film MamaMia! - koji je kad sam poslednji put proveravala ostvario za-radu od 609.841.210 dolara na bioskopskim blagajnama {i-rom sveta - bio je njen debitantski poduhvat standardnogformata. Sjajno za po~etak, zar ne? Lojdova me ostavlja sa-mu u svojoj sku~enoj sobi za monta`u, da gledam ekran ve-li~ine televizijskog, obja{njavaju}i mi da je film zavr{en, s iz-uzetkom nekoliko delova muzi~ke podloge. „Vide}ete gde seoni nalaze.“ Od prvog trenutka, pa`nja mi ne popu{ta: eli~-na ledi po~inje u sada{njosti, s Margaret Ta~er u poznim go-

Fest - feljton: Meril Strip, sila prirodeMegi MiaMeril Strip nikad neizbegava izazove i usvojoj najnovijoj inkarnaciji na platnuglumi legendarnu britansku premijerkuMargaret Ta~er. Onapri~a s Viki Vuds o `enama, mo}i i pogledu s vrha

Stripova je dobar pripoveda~, toplog, ubedljivog glasa; ona je tanana i ne`na, senzualna,veoma vitka, krhka

Ta~erova je bila superstar –mogao ju je igrati samo neko ko ima takvu harizmu

Meril Strip je imala za{titni~kiinstinkt prema Ta~erovoj

Ova glumica je miljenicaAmerike. Da je Britankaodavno bi je proglasili za lejdi

Meril Strip u kampanji za `enska prava i izgradnju Nacionalnog muzeja `enske istorije

PRI^A SA NASLOVNE STRANE

Kada 3. marta budete na Festu gle-dali eli~nu ledi ve} }ete dobranoznati da li je Meril Strip dobilaOskara. Uloga koju je odigrala u bio-picu o biv{oj britanskoj premijerkiMargaret Ta~er fascinirala je publi-ku na raznim stranama sveta, ali ikritiku. Priznanjima nema broja -maestralna filmska Ta~er ispoljila jeneverovatnu dozu preobra`avanja.Vitalna, posve}ena, jo{ puna stvara-la~kih potencijala. Njena je ulogajedna vrsta {oka. Demonstracija, ka-ko zvezda ne umire.

Stripovoj su bilipoznati „okviri“gneva koji su ljudiose}ali prema Ta~erovoj. „U ovojdr`avi to je bilo pome{ano s antireganizmom“,ka`e, „ali postojaoje poseban otrov,rezervisan za nju,ose}ala sam, jer jebila ena.“ MerilStrip je imala jakza{titni~ki instinktprema Ta~erovoj

Magazin The Vogue objavio je pro{log meseca opse`nu pri-~u o Meril Strip. Stavljaju}i je na svoju naslovnu stranu,magazin napominje da je to najstarija dama (62) koja seikad obrela na tome tako high mestu. Stripovu usto atri-buira kao „najve}u ameri~ku glumicu dana{njice“.

Prevela Marija Stojanovi}, Danas

„Oooo, imaju ostrige“, ka`e Meril Strip, pa`ljivo raz-gledaju}i jelovnik. „Da li biste eleli ostrige? Zar ne bi bi-lo odli~no jesti ostrige upravo sada?“ ^etiri je sata i 20minuta posle podne. Mi smo jedini gosti u restoranu name|uspratu na Stanici Union u Va{ingtonu. Ne gledamjelovnik, ali Stripova ka`e: „Mislim da }u uzeti ostrige. I~a{u {ardonea.“ Kelnerica, koja kipti od efikasnosti i uz-dr`ane svesti da je re~ o slavnoj osobi, brzo se udaljava,ali je Stripova poziva natrag iznenadnim pitanjem:„Imate li sve`e ostrige?“ Njeno lice ima izgled ene kojaprovodi dan u ulozi Meril Strip kako bi promovisala svojpredstoje}i film eli~na ledi i koja sada ~ezne da glasnosr~e ostrigu za ostrigom, sirove i slane u pola lju{ture,mmm, mo`da s limunom, mo`da i ne. Kelnerica odlu~-no ka`e da su sve njihove ostrige sve`e. Stripova odgo-vora: „Znam. Ali. Hm... Ne brinite zbog toga.“ I s blagimuzdahom ~eka da ih upr`e u mrvicama hleba.

Meril Strip ivi u Njujorku i Konektikatu. Fotografi-sali su je na severu dr`ave Njujork kako kora~a izme|uzasada organskog brokolija koji gaji jedan lokalni far-mer. Dopada mi se poluosmeh na njenom licu. (Reklaje urednici mode u Vogu Toni Gudmen da „ne mo`e dase osmehuje i razmi{lja u isto vreme“, {to je a) potpuno{armantno i b) te{ko za poverovati.)

Ona se vi{e od decenije zala`e za bezbednu, organskui ekolo{ki odr`ivu hranu (posva|ala se s pokojnom D`u-lijom ajld oko neumerenog |ubrenja), a po{to ima de-onice u organizaciji Poljoprivreda koju podr`ava zajed-nica (CSA), naga|am da je to osmeh podr{ke koji daru-je polju brokolija na farmi Sol flauer; u sezoni brokolijatako|e su dostupni kale, kupus, zimska tikva i praziluk.

Danas Stripova boravi u Va{ingtonu kako bi se foto-grafisala s grupom uva`enih ena iz obeju stranaka, e-na koje, poput nje, podr`avaju vi{egodi{nju (pokrenu-tu 1998) kampanju za izgradnju Nacionalnog muzeja

XII p e t a k , 2 4 . f e b r u a r 2 0 1 2 .danasfest