Radile:

Jelena Milićević

Aleksandra Škundrić VIII-4

2014/15

Nafta, ugalj i zemni gasu najvažniji izvor

energije na planeti Zemlji. Prisustvo

energije u njima se može objasniti

njihovim organskim poreklom.

Raspadanjem organizama u dubini

Zemlje, pod dejstvom visoke

temperature, visokog pritiska u odsustvu

kiseonika, nastali su nafta, ugalj i zemni

gas. Oni sadrže organska jedinjenja u

kojima je nagomilana hemijska energija,

koja se tokom njihovog sagorevanja

oslobađa u vidu toplotne energije.

Nafta je veoma važna kao izvor energije,

ali njena primena ima mnogo veći

značaj, koristi se za dobijanje mnogih

organskih jedinjenja.

Po hemijskom sastavu, nafta je veoma

složena smeša zasićenih acikličnih,

cikličnih i aromatičnih ugljovodonika i

jedinjenja koja pored ugljenika i

vodonika sadrže kiseonik, azot i sumpor

(što nafti daje neprijatan miris).

Nafta je smeša sastojaka koji imaju približne temperature, pa se njena prerada obavlja u frakcionim kanalima.

Frakcije koje se dobijaju u prvoj fazi prerade nafte su veoma složene i dalje se prerađuju destilacijom i preradom čime se razdvajaju na sastojke koji služe kao sirovina u proizvodnji organskih jedinjenja.

Sirove frakcije nafte prerađuju se u procesima rafinacije (uklanjanje nepotrebnih primesa iz frakcije nafte) i krekovanja (razlaganje molekula viših ugljovodonika na zasićene i nezasićene ugljovodonike sa manjim brojem ugljenikovih atoma na visokim temperaturama u prisustvu katalizatora) .

Frakcija nafte koja se najviše koristi je benzin. Oktanski broj benzina je merilo otpornosti benzina na samoeksploziju, što je merilo i za kvalitet benzina.

Frakcije dobijene iz nafte imaju primenu u različitim privrednim granama. Pored direktne

primene frakcija koje se dobijaju iz

nafte kao osnovne sirovine, od njih

se prave veštački kaučuk,plastične mase, lekovi, boje, eksplozivi, lakovi, kozmetički preparati.

Nafta je osnovna sirovina za veliki deo

hemijske industrije.

Iako je nafta veoma važna za industriju i za svakodnevni život, nepažnjom može da postane zagađivač prirode. Ogromne su posledice

koje može izazvati zagađivanje vode

naftom.

Ugalj je crna stena ili crno-smeđa sedimentna stena organskog porekla koja ima sposobnost gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih supstanci. Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama uglja.

Lignit se odlikuje očuvanom i drvenastom strukturom, bledo su mrke i prljavo žute boje. Sadržaj ugljenika je od 60 do 65%, izuzetno do 70%.

Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadržaj ugljenika je od 65 do 80%.

Kameni ugalj se deli na više

podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je

količina ispirljivih supstanci.

Proces nastanka uglja nije u potpunosti

objašnjen. Konvencionalna teorija

proces nastanka deli na dve faze:

Pripremna faza ili faza humifikacije- u

ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i

transformacija organske supstance u

treset. Faza traje desetinama hiljada

godina.

Faza ugljenifikacije (karbonizacije)- ova

faza obuhvata procese u kojima se

treset pretvara u lignit, mrki ugaj, kameni

ugalj i antracit (vrsta kamenog uglja) .

Zemni (prirodni) gas je prirodno i gasovito

fosilno gorivo, sa velikim udelom metana.

Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili

zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi

iznad nafte (vlažni zemni gas) .

Zemni gas se koristi kao gorivo (npr. za

grejanje motora), u hemijskoj industriji (npr.

kao izvor vodonika pri proizvodnji azotnih

đubriva), u domaćinstvima (kao energent za

grejanje,kuvanje), u industriji (kao energent

za grejanje)...