novo

sads

ki

Novi Sad • III godina • br. 119 • četvrtak, 25. 5. 2017. • 19 dinara

Toza sad ponovo dribla s vujkeTom

Odlazak fudbalske

legendeKostić Kupuje pet hotela u

Crnoj Gori

intervju: ognjen bjelić

raV Vetar u leđa

priVredi

2 25. MAJ 2017.

325. MAJ 2017.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈАДИГИТАЛИЗАЦИЈА digitalizacija.ns.rs

КУЛТУРЕ

4 25. MAJ 2017.

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Prelomdart group agencija, novi Sad

Tehnički urednik

Jelena mihajlović

redakciJa marija magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov, Jovan Tanurdžić, eržebet marjanov,

ljiljana Budić Stanković redakcija@nsreporter.rs

FoTo-rePorTer

miloš Pavkov

lekTor Biljana rac

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

Trg neznanog junaka 4/i, novi Sad,

telefon i faks +381 21 /3824 333 office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

RAV VetAR u leđA pRiVRediPokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu OgnjenBjelićstr. 10/11

tRotoARi i puteVi pRioRitet

Građevinski radovi u MZ „Petrovaradin” počeli pre građevinske sezonestr. 14/15

Stižu pRVi duAlni mAtuRAnti

Šta su đaci Elektrotehničke škole naučili u Južnoj Bačkojstr. 18/19

uticAj bečkog dVoRA nA SolunSku pReSudu

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (11)str. 24/25

tozA ljudinA, šARmAntni golgeteR, SAlAjAčki bećAR

Sećanja: Todor Veselinovićstr. 28/30

koStić kupuje pet hotelA nA budVAnSkoj RiVijeRiCrna Gora kao atraktivna destinacija za srpske privrednike str. 6/7

Sadržaj

škotSkA dobRotVoRkA dR ketRin mAkfejl

Vladimir Vrgović: Novi Sad 1944–1969. (8)str. 22/23

525. MAJ 2017.

petak, 19. majObeleženo 57 godina

FTN-aSvečanom akademijom i dodelom pri-znanja za najbolje postignute rezulta-te u 2016. profesorima, studentima i

stručnoj službi, Fakultet tehničkih nau-ka Univerziteta u Novom Sadu obeležio

je 57 godina postojanja.– Nadam se da će rebalansom pokra-jinskog budžeta biti izdvojeno još 110

miliona dinara za izgradnju naučnoteh-nološkog parka – rekao je pokrajinski

sekretar za visoko obrazovanje i nauč-noistraživačku delatnost prof. dr Zoran

Milošević.

sreda, 24. majBatak još dve godine

trener Voše

FK „Vojvodina” potpisala je ugovor o produženju saradnje sa šefom stručnog štaba Rado-slavom Batakom do juna 2019. godine. Batak je preuzeo crve-no-bele 23. aprila i od tada je tim predvodio na sedam uta-kmica s tri pobede te dva po-raza i dve nerešene. Pripreme fudbalera Vojvodine za novu sezonu počeće već 3. juna jer

krajem tog meseca igraju prvu utakmicu u kvalifikacijama za

Ligu Evrope.

četvrtak, 18. majVučević i Benedikt: Uskoro spajanje lukova na Žeželju Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević razgovarao je s vršiocem dužnosti šefa Delega-cije EU u Republici Srbiji Oskarom Benediktom o značaju lokalnih samouprava u procesu pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji, ali i o aktuelnim projektima poput izgradnje Žeželjevog mosta, Novi Sad evropska prestonica kulture 2021, Novi Sad omladinska pre-stonica Evrope 2019, ali i o Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Benedikt je rekao da, iako je bilo dosta izazova u gradnji mosta, taj projekat napreduje i najavio da se uskoro očekuje spajanje lukova mosta i početak izgradnje pristupnih saobraćajnica, što će biti ispraćeno i posetom visokih zvaničnika EU.

nedelja, 21. majSelo u gradu

Manifestacija na Trgu republike „Selo u gradu” prikazuje bogatstvo kulture, tra-dicije i običaja iz cele Srbije, a pre svega, mala porodična poljoprivredna gazdin-

stva. U organizicji Udruženja građana Tra-dicija, koreni i kulturno nasleđe, prikazano je sve što čini život naših ruralnih krajeva,

podjednako zanimljivih i selu i gradu.

subota, 20. majNove garsonjere u

Gerontološkom centru

Gerontološki centar „Novi Sad” dobio je 14 jednokrevetnih garsonjera koje će

biti na raspolaganju korisnicima u domu na Novom naselju. Korisnici neke od

novih jednokrevetnih garsonjera, pored redovnih usluga koje pruža novosadski Gerontološki centar, imaće na raspola-ganju i dodatnu dvadesetčetvorosatnu negu, a već deset ih je rezervisalo sobe.

ponedeljak, 22. majIzložba Carski darovi

u Muzeju grada Novog Sada

Muzej grada Novog Sada u sarad-nji s Muzejom Jugoslavije otvara

izuzetno atraktivnu izložbu poklo-na koje je Josip Broz Tito dobijao od vladara. Svečano otvaranje izložbe biće u četvrtak u 20 sati u atrijumu Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi i trajaće do 29. juna. Biće predstav-ljen izbor od 55 eksponata izuzet-

ne umetničke i istorijske vrednosti, kao običaj darivanja prilikom zva-

ničnih državnih poseta.

utorak, 23. majNezapamćena provala oblaka u Novom Sadu

Čim je prošlo podne, za samo dva sata pala su preko 52 litra kiše po kvadratnom metru, a to je u Novom Sadu prosečna količina za ceo maj. Pošto gradska mreža može da primi oko 20 litara, mnoge ulice brzo su se poplavile. Najteže je na Klisi, Detelinari, Podbari i Novom naselju, ali su pod vodom bile i ulice u centru grada kao i Bulevar Evrope. Isto-vremeno je padao i grad, ponegde veličine klikera, pa su se delovi Novog Sada zabeleli kao usred zime. Na teren su odmah izašle interventne ekipe JKP „Vodvod i kanalizacija”, posle podne je kiša oslabila pa je do večernjih sati saobraćaj normalizovan.

6 25. MAJ 2017.

ekonomija

Srpski biznismen Miodrag Kostić Kole najavio je kupo-vinu čak pet hotela na Crno-gorskom primorju. Prema pisanju štampe, najavio je kupovinu hotela „Slovenska plaža”, „Mogren” i „Aleksan-

dar” u Budvi, kao i „Palasa” i „Kastel La-stve” u Petrovcu.

Ambiciozni planovi MK grupe. Ti hoteli pripadaju grupaciji „Budvanska rivi-jera”, u kojoj Kostićeva MK grupa već ima 15 odsto akcija. Isto toliko ima i kompani-ja „Strateks” američkog biznismena Nila Emilfarba, dok je većinski vlasnik država Crna Gora, koja ima 55 odsto akcija.

Kostić je za crnogorske „Vijesti” izjavio da bi rado ulagao u turizam u Crnoj Gori i da njegova MK grupa ima ambiciozne pla-nove.

– Spajanjem hotela „Slovenska plaža” s najsavremenijim konceptom budvanske ma-rine, luksuznim šetalištem i formiranjem potpuno nove plaže po najvišim svetskim standardima, bila bi prekinuta dosadašnja tradicija građenja kvadrata bez ikakvih do-datnih sadržaja – rekao je Kostić.

Dodao je da je tom hotelskom kompleksu neophodan i kongresni centar koji bi omo-gućio rad hotela, ali i život celog grada 365 dana u godini. Time bi se, ocenio je, privukli svi turisti koji imaju visoku kupovnu moć i obezbedilo pozicioniranje Budve na svetskoj turističkoj mapi tokom cele godine.

Merka i Igalo. Kostić je rekao da mu je cilj da od budvanskih hotela napravi luk-suzna letovališta i prekine praksu besciljne gradnje. Zainteresovan je i za privatizaciju Instituta za fizikalnu medicinu „Dr Simo Milošević” u Igalu.

Strateško opredeljenje MK Group sistema jesu ulaganja u poljoprivredu, turizam i ban-karstvo, tako da u tim industrijama možete i očekivati naš dalji rast i razvoj.

– Crna Gora je zemlja u kojoj ambijent za investicije sazreva i postaje sve stimu-lativniji. Očekujem da saradnja s Vladom bude dobra, a da procedure za registraciju poslovanja budu pojednostavljene, brze i, naravno, transparentne. To su samo neke od stavki koje pozitivno utiču na stimu-lisanje velikih investitora i otvaranje no-vih radnih mesta. Apsolutno je logično da u takvim okolnostima vidimo Crnu Goru kao atraktivnu destinaciju za naša ulaga-nja – naveo je Kostić u intervjuu za „Vi-jesti”.

Lider u hotelijerstvu. Ocenio je da Crna Gora ima izuzetan turistički potenci-jal pa će MK grupa, oslonjena na dugogodiš-nje iskustvo koje ima iz te oblasti u Srbiji i Sloveniji, uspešan model poslovanja imple-mentirati i na Crnogorskom primorju.

– Našim ulaganjem u hotelijerstvo dodat-nu korist imaće država Crna Gora i njeni građani kroz otvaranje novih radnih mesta i razvoj lokalnih zajednica u kojima će se

odvijati naše buduće poslovanje – navodi srpski biznismen.

Kompanija MK Group od 2008. godine posluje u oblasti turizma i hotelijerstva i slovi za dugoročnog investitiora u država-ma u kojima otpočinje ulaganja.

– U Srbiji smo već prepoznati kao lider u hotelijerstvu, a cilj nam je da se visoko pozi-cioniramo i na regionalnom nivou. Trenut-no pod menadžmentom imamo 2.500 soba i planiramo da u naredne tri-četiri godine dupliramo kapacitete. S obzirom na odlič-ne poslovne kontakte u celoj regiji i inve-sticije koje smo realizovali, ali i one koje su u planu, važimo za jednog od najvećih

i najznačajnijih investitora u regionu – isti-če Kostić.

Profit je osnovni motiv. Kostić je samo jedan od srpskih biznismena koji je poznat po ulaganjima u regionu. Pored nje-ga, tu je i Miškovićeva kompanija Delta hol-ding, Draškovićev Swisslion Takovo i dru-ge kompanije. Ekonomskog analitičara Sašu Đogovića pitali smo koji su presudni uslovi zbog kojih se sprski biznismeni odlučuju za ulaganje u nekoj od država u okruženju.

– Na prvom mestu je profit koji može da ostvari biznismen. Dobit zavisi od mnogo faktora koji se gledaju pre nego što se kom-

Crna Gora kao atraktivna deStinaCija za SrpSke privrednike

koStić kupuje pet hotela na BudvanSkoj rivijeri

Sasvim je logičan potez ulaganje u turizam u državama regije u kojima su uslovi za investicije dobrim delom odranije poznati srpskim privrednicima, smatra ekonomski analitičar Saša Đogović

Autor: eržebet Marjanov

725. MAJ 2017.

panija odluči za ulaganje. Pre svega, uzimaju se u obzir poreske olakšice koje daje država na čijoj teritoriji se ulaže, zatim se gledaju mere ekonomske politike i, naravno, pravna struktura odnosno pravna sigurnost ulože-nog kapitala. Takođe je važno da li postoje administrativne prepreke političke prirode – navodi Đogović.

Poznati ekonomista smatra da je sasvim logičan potez ulaganje u turizam u država-ma regije u kojima su uslovi za ulaganje do-brim delom odranije poznati srpskim pri-vrednicima.

– Za naše privrednike u tom smislu mogu biti interesantne Hrvatska, Slovenija, BiH, kao

i Republika Srpska. Države koje su u EU poput Hrvatske mogu biti dodatno interesantne za ulaganje zbog mogućnosti zajedničkog pristu-pa evropskom tržištu – smatra Đogović.

Napominje i da se pojedine države u regi-onu utrkuju da daju što bolje uslove za stra-ne investitore. Međutim, Đogović smatra da preterane subvencije, čak i oslobađanje in-vestitora od plaćanja troškova za komunal-ne usluge treba da budu znak za oprez.

– To ukazuje na to da u toj državi ekonom-ske reforme nisu sprovedene i postoji rizik od korupcije – upozorava Đogović.

Ulaganja ipak prelaze granicu. Nije samo kompanija Miodraga Kostića ta koja ulaže u regionu. Tako je ComTrade postao vlasnik slovenačkog Hermesa, dok je naš Nectar u Sloveniji kupio Fructal. U Slove-niji je MK grupa takođe ozbiljan investitor. Kostić je u Portorožu kupio hotel „Kempin-ski”, dok je njegova AIK banka kupila 13,88 odsto akcija u Gorenjskoj banci kod Kranja. Od nekadašnjih jugoslovenskih republika za srpske privrednike najpristupačnija je BiH, za razliku od Hrvatske, koja se i dalje ubraja u najzatvorenija investiciona tržišta. Situ-aciju je malo promenila odluka Petra Ma-tijevića, vlasnika IM „Matijević”, da kupi dve poljoprivredne zadruge sa 1.500 hekta-ra oranica za 15 miliona evra. Ipak, nije baš jasno da li ovo može da se računa kao srp-ska investicija, jer je u Hrvatskoj zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.

Matijević je njive u svom zavičaju kupio jer ima dvojno državljanstvo – i hrvatsko i srpsko. On je ranije dao izjavu medijima da je bio iznenađen uslovima za ulagače kod suseda. Da postoji velika neravnote-ža u međusobnim stranim ulaganjima sve-doči i jedan raniji podatak da su hrvatske investicije u Srbiji realizovane od 1999. do 2013. godine premašile 650 miliona evra, dok su u Hrvatskoj ostvarena samo tri ula-ganja iz Srbije, ukupne vrednosti od oko 40 miliona evra. Ili još konkretnije: u Srbiji sada posluje više od 200 hrvatskih ćerki firmi i predstavništava, dok je u Hrvatskoj zastupljeno tek nešto preko deset srpskih firmi.

Hrvatska okleva. Dakle, u Srbiji je stvoren povoljan ambijent za strane ulaga-če, što se ne može reći za Hrvatsku. Prema Đogovićevim rečima, i Makedonija daje ve-like subvencije stranim ulagačima. Raniji podaci govore o tome da se među najveće srpske ulagače ubrajaju: Swisslion Takovo, Comptrade Computers, Vino Župa i Vina-rija Čoka.

I kompanija Miroslava Miškovića Delta holding ubraja se među srpske kompanije koje ulažu u zemljama u okruženju. Tako je Delta holding za nepune tri godine u Crnoj Gori investirala ukupno 172 miliona evra i zaposlila 2.200 ljudi. Knjaz Miloš i Imlek u industrijskoj zoni u Grblju kod Kotora otvo-rili su 2011. poslovno-distributivni centar.

– Videćemo kako će se ponašati srpski pri-vrednici prilikom privatizacije Agrokora. Da li će biti aktivni učesnici u tom procesu ili će biti samo pasivni posmatrači – ističe Đo-gović.

Države koje su u EU poput Hrvatske mogu biti dodatno interesantne za

ulaganje zbog mogućnosti zajedničkog pristupa

evropskom tržištu

Crna Gora kao atraktivna destinaCija za srpske privrednike

kostić kupuje pet hotela na Budvanskoj rivijeri

Sasvim je logičan potez ulaganje u turizam u državama regije u kojima su uslovi za investicije dobrim delom odranije poznati srpskim privrednicima, smatra ekonomski analitičar Saša Đogović

8 25. MAJ 2017.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, pred-vodeći delegaciju Pokrajinske vlade na 14. Go-meljskom ekonomskom forumu u Belorusiji, predstavio je potencijale AP Vojvodine na ovom eminentnom skupu koji je okupio više stotina učesnika iz regiona 15 zemalja. Mirović je s pred-sednikom Izvršnog komiteta

Gomeljske oblasti Vladimirom Dvornikom potpisao memorandum o saradnji između AP Vojvodine i Gomeljske oblasti.

Obraćajući se učesnicima foruma na plenar-noj sednici, Mirović je rekao da je ekonomska razmena između dve tradicionalno prijateljske države Srbije i Belorusije u poslednjih desetak godina u porastu.

– Sve procene govore da može biti mnogo veća pa je izuzetno važno i povezivanje pojedinih re-giona dveju zemalja. Uveren sam da je sporazum o saradnji između AP Vojvodine i Gomeljske oblasti značajan korak u tom pravcu i da će biti dobar okvir za konkretnu privrednu, naučno-tehničku i kulturnu saradnju, od čega će svi imati koristi. Pokrajinska vlada će iskoristiti sve alate koji su joj na raspolaganju da dogovoreni okvir saradnje bude ispunjen na najbolji mogući način – rekao je Mirović.

Predsednik Pokrajinske vlade još je istakao da je Vojvodina otvo-rena za sve investitore, uključujući i beloruske.

– Bez obzira na to da li se radi o direktnim ulaganjima, zajednič-kim projektima ili drugim vidovima saradnje, naša vrata su otvo-rena u svim privrednim oblastima. Među njima svakako se ističu agrobiznis i turizam, to su sektori u kojima su značajni potencijali

za sve strane – istakao je Mirović.Delegacija Pokrajinske vlade, u kojoj je i pot-

predsednik i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, posetila je i izložbu Pro-leće u Gomelju 2017, koja se održava u okviru Ekonomskog foruma kao svojevrsna platforma, gde se posetioci mogu upoznati s ekonomskim potencijalom Gomeljskog regiona, pronaći par-tnere i potvrditi uzajamna interesovanja. Go-meljski ekonomski forum ima prestižni značaj, posebno za razvoj ekonomske i trgovinske sa-

radnje i proširenje međuregionalnih odnosa.Srpska i beloruska privreda dobro sarađuju, naročito u oblasti

poljoprivrednih mašina i celog agrara. Novosadski Institut za ra-tarstvo i povrtarstvo decenijama izvozi u Belorusiju, a iz te zemlje nam odavno stižu traktori „belarus”. Očigledno je da to nije sve i da dobre političke odnose i bliskost naroda uskoro slede i važni privredni koraci.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na Ekonomskom forumu u Belorusiji

Saradnja između Vojvodine i Gomeljske oblastiBez obzira na to da li se radi o direktnim ulaganjima, zajedničkim projektima ili drugim vidovima zajedničkog delovanja, naša vrata su otvorena u svim privrednim oblastima

AP Vojvodina i Gomelj-ska oblast stvorile su dobar okvir za konkretnu privred-nu, naučno-tehničku i kul-turnu saradnju, od čega će

svi imati koristi Igor Mirović

nsreporter.rs

925. MAJ 2017.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević susreo se na Krfu s predsednikom Grč-ke Prokopisom Pavlopulo-som i tom prilikom istakao da će prijateljske veze i sa-radnja između dveju zema-

lja biti unapređene i budućim bratimlje-njem Novog Sada i Krfa.

Na ceremoniji koja je organizovana u čast proglašenja grčkog predsednika Prokopisa Pavlopulosa za počasnog građanina opštine Krf, gradonačelnik Novog Sada, koji s dele-gacijom grada boravi u poseti Krfu, povo-dom obeležavanja prisajedinjenja Jonskih ostrva Grčkoj 21. maja 1864. godine, susreo se i s brojnim predstavnicima političkog i privrednog života Grčke i Opštine Krf.

Novi Sad i Krf su na korak do potpisiva-nja sporazuma o prijateljskoj saradnji, i to bi uskoro trebalo da bude ozvaničeno u No-vom Sadu, istakli su Vučević i gradonačelnik Krfa Konstantin Nikolouzos. Pored razvija-nja saradnje u oblasti turizma i kulturnih, umetničkih i sportskih sadržaja, dva grada organizovaće zajedno programe koji će do-prineti očuvanju sećanja na istorijske doga-đaje koji su povezali dva naroda, na boravak Srpske vojske na Krfu i Petrovaradinsku bit-ku kod Novog Sada.

– Istorijski gledano, naše pobratimstvo traje već 300 godina. Sad možemo samo da ga formalizujemo, da ga produbimo, da mu damo nove mogućnosti da se razvija, kroz brojne kulturne i sportske sadržaje, ali i po-vezivanje i razmenu đaka i studenata, i sa-

radnju dvaju univerziteta, i na druge načine kojima ćemo održati sećanja na naše slavne pretke. Boravak Srpske vojske tokom Prvog svetskog rata na Krfu, posle prelaska Alba-nije i golgote koja ih je tu snašla, većini nas je poznat, ali tek direktnim suočavanjem sa spomenicima tog tragičnog i slavnog vreme-na postajemo potpuno svesni svih strahota koje su zadesile našu vojsku i civile – ista-kao je Vučević.

U narednim godinama, kad će Novi Sad kao evropska prestonica kulure turistima iz celog sveta predstaviti svoje kulturno i isto-rijsko blago, želja nam je da istorijska sećanja iz Prvog svetskog rata i stradanja srpskog na-roda budu što vidljivija u brojnim sadržajima koje ćemo realizovati zajedno s našim prijate-ljima iz Opštine Krf, naglasio je Vučević.

Književnu nagradu „Đura Jak-šić” za najbolju pesničku knji-

gu objavljenu na srpskom jeziku u prethodnoj godini dobio je Selimir Radulović za delo „Senka osmog eona” u izdanju Kulturnog centra

Novog Sada. U užem izboru bili su još Jasmina Topić s knjigom „Plaža ne-sanica” i Đorđe Kuburić s „Pesmama iz dvorišta”. Nagrada „Đura Jakšić” Raduloviću će biti uručena na sve-čanosti u Srpskoj Crnji 2. juna.

Selimiru Raduloviću nagrada „Đura Jakšić”

Vučević s predsednikom GrčkeDeleGaciJa NoVoG SaDa Na DRžaVNoJ SVečaNoSti Na KRfu

10 25. MAJ 2017.

Razvojna agencija Vojvodi-ne u velikoj meri će utica-ti na privredne tokove u pokrajini. Preko nje će se subvencionisati domaći i strani investitori koji žele da ulažu u Vojvodini, kao i

oni privrednici koji su već tu i žele da pro-šire svoje kapacitete i obezbede dodatno za-pošljavanje.

Prva sredstva za subvencionisanje u izno-su od oko 400 miliona dinara biće izdvo-jena rebalansom pokrajinskog budžeta koji je planiran za jun, da bi novac konkursom bio plasiran već od jula u vidu besplatnih sredstava, kaže u intervjuu za Novosadski reporter pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić.

Od prošle godine obilazite lokalne samouprave u Vojvodini. Kakav je vaš ge-neralni zaključak?

– Za Pokrajinsku vladu je ekonomski ra-zvoj odnosno otvaranje novih radnih mesta prioritet broj jedan. Razvoj se ne dešava u kancelariji nego na nivou lokalne samou-prave, dakle, na nama i na lokalnim samo-upravama je da obezbedimo uslove za ubr-zani ekonomski razvoj. Svakodnevno smo u kontaktu s našim gradovima i opštinama da bismo obezbedili nesmetanu komunika-ciju privrednih subjekata i domaćih i starnih investitora s predstavnicima opština i gra-dova. Želja nam je da svi gradovi i opštine u Vojvodini imaju izgrađenu najmanje po jednu industrijsku zonu. Moramo raditi na sebi, podići nivo efikasnosti i produktivnost lokalne administracije i samim tim imaće-mo i kvalitetniji odnos između privrednih subjekata i lokala pa ćemo moći da rešavamo razne sporove i nedoumice.

Kojim opštinama je najneophodnija pomoć i kako im Pokrajinska vlada može pomoći?

– AP Vojvodina ima 45 opština. Prema kla-sifikaciji razvijenosti, 19 opština je u trećoj i četvrtoj kategoriji, 18 opština je u trećoj ka-tegoriji razvijenosti, a samo jedna – Opovo – nalazi se u četvrtoj kategoriji. Fokus mog sekretarijata upravo du ove opštine, ali na-ravno, ne smemo izuzeti ni druge oštine, jer svima treba pomoć u savladavanju ra-znoraznih prepreka u podizanju kapaciteta. Opšte stanje je takvo da moramo raditi svi zajedno. Postoji ta vertikala koja je defini-sana od republičkog preko pokrajinskog do lokalnog nivoa. Radimo na tome da sve sek-tore pokrivamo i horizontalno i s lokalnim samoupravama radimo na njihovoj edukaciji u komunikacji s domaćim i stranim investi-torima s ciljem da ti investitori dođu u op-štinu, otvore proizvodne pogone i zaposle ljude. Pored toga, obnavljamo škole, vrtiće, domove zdravlja, bolnice, dakle, bukvalno pokrivamo i tu horizontalnu dimenziju kako bismo obezbedili kvalitetniji život i rast ži-votnog standarda u Vojvodini odnosno u Sr-biji. To jeste osnovni zadatak koji su posta-vile i republička i pokrajinska vlada.

Koje mere ste preduzeli?

– Najnoviji primer preduzetih mera jeste osnivanje Razvojne agencije Vojvodine, koja je nastala spajanjem VIP fonda i Agencije za regionalni razvoj. Razvojna agencija Vojvo-dine umnogome će uticati na privredne to-kove u pokrajini. Subvencionisaćemo doma-će i strane investitore koji žele da investiraju u Vojvodini, a pomoći ćemo i one privred-

Prva sredstva za subvencionisanje u iznosu od oko 400 miliona dinara biće izdvojena rebalansom pokrajinskog

budžeta koji je planiran za jun

Želja nam je da svi gradovi i opštine u Vojvodini imaju izgrađenu najmanje po jednu industrijsku zonu

Autor: Eržebet Marjanov

RAV vetar u leđa privredi

Pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu

Ognjen Bjelić

INTERVJU

1125. MAJ 2017.

nike koji su već u Vojvodini da prošire svoj kapacitet i obezbede dodatno zapošljavanje. Naravno, i sve one koji imaju kvalitetan pro-gram u smislu zadržavanja već postojećeg broja zaposlenih ljudi. Već smo rebalansom izdvojili određenu sumu novca, oko 400 mi-liona dinara, što ćemo od jula preko konkur-sa plasirati u vidu besplatnih sredstava.

Na koji način će se vaš sekretarijat uključiti u promociju Novog Sada kao buduće evropske prestonice omladine i kulture?

– Čim smo dobili informaciju da je Novi Sad proglašen za omladinsku prestonicu Evrope 2019. godine i evropsku prestonicu kulture 2021, mi smo se uključili i stupili u kontakt s predstavnicima Grada Novog Sada, jer do tada mora dosta da se uradi. Na nedeljnom nivou smo i po nekoliko puta u kontaktu, obavili smo nekoliko sastanaka i s delegacijom Evropske unije povodom re-vitalizacije Kineske četvrti i Češkog maga-cina. Dobili smo uveravanja da ćemo imati podršku u tim aktivnostima u narednom periodu. Nije dugo do 2021. godine i svi se moramo okupiti oko tog projekta, koji je bi-tan kako za Novi Sad tako i za Vojvodinu i Srbiju.

Nedavno ste posetili rumunske žu-panije Arad i Temišvar, kojim povodom?

– Povod posete Timiškom i Aradskom re-gionu bilo je 25 godina postojanja tih regi-ona, uvedenih posle pada Čaušeskua i nje-govog režima. Suštinski se znamo preko saradnje u okviru Evroregije Dunav–Kriš–Moriš–Tisa. Mogu da kažem da su utisci s tog puta veoma pozitivni, najpre zato što su odnosi između dve države na izuzetno visokom nivou. U tim regionima su nas sr-dačno primili i upoznali s prirodnom situa-cijom i stanjem zaposlenosti. U Timiškom regionu je, recimo, nezaposlenost svega jedan odsto, što je, naravno, više nego do-bro, dok su u Aradskom regionu smeštene ogromne auto-industrije. Želimo da vidi-mo na koji način možemo produbiti sarad-nju između AP Vojvodine i oba regiona. U proteklom periodu dosta smo radili s Ru-munima u okviru prekogranične saradnje. Stepen realizacije tih projekata u smislu povučenih sredstava koja su nam bila na-menjena, viši je od 90 odsto. Trenutno je otvoren dunavski transnacionalni poziv za projekte koji se odnose na dunavski sliv. Tako da pripremamo neke projekte zajed-no s Rumunima i Slovencima. Nadamo se da će proći.

Postoji li mogućnost produbljivanja saradnje između AP Vojvodine i tih ru-munskih regiona?

– U ovom budžetskom periodu EU, dakle 2014–2020. biće namenjeno oko 215 milio-na evra za prekograničnu saradnju između Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Srbije i BiH. Dosad je prošao projekat koji se odnosi na odmuljavanje odnosno revitalizaciju kanala Begej s prevodnicama, a ukupna vrednost tog projekta je oko 12 miliona evra. Dakle, postoji saradnja u zaštiti životne sredine, privredne aktivnosti, kulture i tradicije. Ta-

kođe imamo izuzetnu saradnju i u okviru Nacionalnog saveta rumunske zajednice. Za tu zajednicu rumunske vlasti izdvajaju odre-đena sredstva. Dakle, želimo da nastavlmo saradnju i nastojaćemo da je pospešujemo ne samo u

kulturi i negovanju tradicije nego i u pri-vredi. Otvaranje novih graničnih prelaza ta-kođe je jedna od aktivnosti. Primera radi, granični prelaz Nakovo–Lunga izuzetno je značajan jer je tamo velika migracija rad-ne snage, dosta ljudi odlazi i dolazi nazad iz Rumunije, gde rade. Takođe imamo do-sta investitora koji su iz Rumunije prebaci-li određene proizvodne kapacitete kod nas tako da manje-više nastojimo da u nared-nom periodu uredimo uslove za nesmetanu komunikaciju i razvoj.

Kakav je položaj srpske nacionalne za-jednice u Rumuniji?

– S predsednikom Pokrajinske vlade Igo-

rom Mirovićem u Temišvaru smo poseti-li srpsku gimnaziju. Analizirajući stanje, kako tehnike tako i samog sistema obra-zovanja, došli smo do zaključka da može-mo pomoći u opremanju jedne računarske učionice najkvalitetnijim računarima koji danas mogu da se nabave, tako da ćemo u narednom periodu ispuniti to obeća-nje. Takođe smo razgovarali s Ognjenom Krstićem o razmeni između profesora iz Temišvara i naših profesora i o tome šta možemo da uradimo na polju kulturno-umetničkih društava. U Temišvaru živi oko 12.000 stanovnika srpske nacionalno-sti, dok su u Aradu manje-više asimilovani. Znamo i to da je Jovan Tekelija rođen i sa-hranjen u Aradu. Prilikom boravka u tom gradu posetili smo Aradsku tvrđavu, gde je učinjen pogrom nad srpskim stanovniš-tvom u toku Prvog svetskog rata, i tamo smo položili vence.

12 25. MAJ 2017.

Održana 12. sednica skupštine autOnOmne pOkrajine VOjVOdine

Briga o javnom zdravlju na

višem nivouPrioriteti posebnog programa u oblasti javnog zdravlja

biće registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti, kontrola zaraznih bolesti i povećanje

odgovornosti nadležnih za zdravlje stanovništva

skupština Autonomne Pokra-jine Vojvodine održala je 12. sednicu u aktuelnom sazivu, a poslanici su vodili diskusiju i izjašnjavali se o deset tača-ka dnevnog reda. Na pred-log Pokrajinske vlade, u cilju

unapređenja zdravstvene zaštite i očuvanja zdravlja stanovništva u AP Vojvodini, Skup-ština je na sednici donela više pokrajinskih skupštinskih odluka o posebnim programi-ma u oblasti zdravstva za pojedine katego-rije stanovništva odnosno vrste bolesti koje su specifične za pokrajinu.

Novi zdravstveni programi. U tom smislu donete su pokrajinske skupštinske odluke o Programu iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine za 2017. godinu, o Programu preventivne zdravstvene zaštite lovaca, lovočuvara i šumara u AP Vojvodini za 2017, o Programu ranog otkrivanja i leče-nja komplikacija šećerne bolesti na očima u AP Vojvodini za 2017, o Programu neonatal-nog skrininga na cističnu fibrozu u AP Voj-vodini za 2017, o Programu unapređivanja diganostike i lečenja štitaste žlezde u AP Vojvodini za 2017, o Programu unapređe-nja lečenja steriliteta biomedicinski potpo-Autor: miloš dukić

� 1325. MAJ 2017.

mognutog oplođenjem i preimplatacionom genetskom dijagnostikom u AP Vojvodini za 2017. kao i o Programu očuvanja plodnosti kod obolelih od malignih bolesti u AP Voj-vodini za 2017. godinu.

Prioriteti posebnog programa u oblasti javnog zdravlja biće registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti, kontrola zaraznih bolesti i povećanje odgovornosti nadležnih za zdravlje stanovništva.

– Te informacije znatno će poboljšati kvalitet rada lekara u prevenciji zaraznih i nezaraznih bolesti, što jeste cilj svakog zdravstvenog sistema – rekao je Bojan Bagi iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Smanjena vakcinacija dece. Posla-nička grupa SPS i Jedinstvena Srbija zabri-nuta je za program rada Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u kom se govori o sma-njenoj vakcinaciji dece, koja, prema njiho-vom mišljenju, nije detaljno pojašnjena.

– Opasnosti od toga su vrlo velike. Bez obzira na to što postoje određene kompli-kacije jer nam se sada počinju pojavljivati zarazne bolesti za koje smo mislili da smo ih iskorenili. Argumentovaću to. Recimo, morbili, male boginje, pojavljuju se kod odrasle populacije. Zato naša poslanička grupa traži da Institut za javno zdravlje Vojvodine organizuje javnu raspravu o toj temi te posebno o vakcinaciji male dece –

rekao je šef poslaničke grupe SPS-a Pavle Budakov.

Da li će biti dovoljno novca? I pred-stavnici vladajuće stranke i predstavnici opozicije jednodušno su pozdravili odluke koje se tiču unapređenja zdravstvene zaštite i očuvanja zdravlja stanovništva, uz spora-dične primedbe u vezi s tim da li će biti do-voljno novca za sve izglasane mere.

Skupština Autonomne Pokrajine Vojvo-dine na sednici je razmotrila i usvojila tri godišnja izveštaja o poslovanju fondova čiji je osnivač AP Vojvodina, i to: Izveštaj o po-slovanju Fonda za podršku investicija u Voj-vodini (VIP fond) za 2016. godinu, Izveštaj o poslovanju Fonda Evropski poslovi AP Vojvodine za 2016. i Izveštaj o poslovanju Pedagoškog zavoda Vojvodine za 2016.

Umesto VIP-a sada RAV. Poslanici Srp-ske radikalne stranke glasali su protiv ovih izveštaja.

– Ne žalimo što se VIP fond ugasio, ali ne vidimo nikakvu korist o novonastale Ra-zvojne agencije Vojvodine, kojoj je ovaj fond pripojen. Nova Razvojna agencija paralel-na je institucija, jer se delokrug njenog rada preklapa s nadležnostima pojedinih pokra-jinskih sekretarijata i zato su glasali protiv njenog osnivanja. Nikakvu konkretnu korist neće imati građani Vojvodine od formiranja

još jedne agencije koja će se finansirati iz po-krajinskog budžeta – smatra šef poslaničke grupe SRS-a Đurađ Jakšić.

Za razliku od radikala, Demokratska stranka i Demokratski savez Hrvata u Voj-vodini podržali su izveštaje fondova i pro-grame rada unapređenja zdravlja u Vojvodi-ni. Ipak, i oni su imali određene primedbe na, kako su rekli, netransparentan izbor predstavnika Pokrajine u Evropskoj uniji.

– Izražavamo bojazan i krajnju uzdrža-nost kad je u pitanju rad novopostavlje-nog direktora i predstavnika Kancelarije za evropske poslove u Briselu – rekao je Nenad Borović iz Demokratske stranke.

VANU proglašena neustavnom. S posebnom temom, van dnevnog reda sed-nice Skupštine, novinarima se obratio šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov.

– Ustavni sud Srbije je 22. maja utvrdio da pokrajinska skupštinska odluka o osnivanju Javne ustanove Vojvođanska akademija na-uka, umetnosti i kulture nije u saglasnosti s Ustavom Srbije, na šta su naprednjaci od po-četka ukazivali. Ovom odlukom Ustavni sud je jasno rekao da vodi računa o neustavnim odlukama bivših pokrajinskih vlasti, a time je poslata jasna poruka građanima u pogle-du funkcionisanja pravne države – istakao je Jovanov.

14 25. MAJ 2017.

Petrovaradin kao urbana sre-dina koja gravitira ka gradu, prema rečima predsednika Saveta MZ „Petrovaradin” Dušana Popovića, trebalo bi i da bude centralna. To obrazlaže time što se u toj

gradskoj opštini nalazi Petrovaradinska tvr-đava, koju kao spomenik kulture posećuju mnogi turisti i građani.

– Upravo je Petrovaradinska tvrđava ta po kojoj je Novi Sad prepoznatljiv, pa tek onda po centru, Katedrali i Gradskoj kući – kaže Popović.

Povezani vodovodni sistemi. Prema njegovim rečima, u Petrovaradinu se u pro-tekle tri godine radilo i uradilo više nego za

poslednjih trideset. Već od početka ove go-dine urađeno je mnogo, a tek će se raditi.

– Samo u prethodne dve godine urađeno je 27 ulica. Saobraćajnice koje se nalaze u centru Petrovaradina presvučene su novim slojem asfalta. U sedam ulica u Sadovima urađena je kanalizacija. U Ulici Aleksandra Ostrovskog prema Žeželjevom mostu u dužini od 350 metara urađena je kanalizacija magistralnog voda, prečnika 900 milimetara. Tokom 2013. i 2014. povezani su stari i novi vodovodni si-stem, i urađeno je umrežavanje, čime je izjed-načen pritisak vode u celom Petrovaradinu preko cele godine – navodi Popović.

Infrastruktura. Kaže da je rešen pro-blem s vodovodom i u jednom delu Bukovač-kog dola, a trebalo bi da se reši i u drugom,

gde još nije urađen plan detaljne regulacije pa se čeka završetak projekta i izgradnja ko-munalne infrastrukture.

Najviše se svih prethodnih godina radilo na izgradnji puteva i saobraćajnica, naroči-to u ruralnim delovima Petrovaradina, kao što su Bukovački do, Mala Karagača, pravac prema Puckarošu, prema Zanošu, k Vezircu i Podvezircu, prema Mašinom dolu pa i pre-ma starom delu Iriškog puta.

– To su pretežno putevi gde nije postojala nikakva podloga na saobraćajnici pa je ura-đen ili tucanik ili put od struganog asfalta – kaže Popović.

Popović kaže da je važno što je lane sa-nirana saobraćajnica duga 400 i široka tri metra od odvajanja od Bukovačkog puta pre-ma Karagači.

U protekle tri godine radilo se i uradilo više nego za poslednjih trideset. Već od početka ove godine urađeno je mnogo, a tek će se raditi

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Građevinski radovi u MZ „Petrovaradin” počeli pre građevinske sezone

TroToarI I PuTevI

prioritet

1525. MAJ 2017.

– Izgrađen je i put na Vezircu u dužini od 920 metara, od poslednjeg asfaltnog puta sve do spomenika. To je važno jer je sad taj spomenik, koji govori o pobedi hrišćanstva nad Otomanskim carstvom, pristupačan svim građanima. Uz to, taj put je godinama građen i nikako nije bio završen, a ima i de-setak kuća gde žive ljudi preko cele godine – navodi Popović.

Završena je i saobraćajnica od Bukovač-kog puta prema Mašinom dolu, gde ima dva-desetak kuća. Popravljen je put u Mašinom dolu koji vodi k Vezircu i Podvezircu u du-žini od 600 metara.

Uređenje saobraćajnica. Ove go-dine građevinska sezona u Petrovaradinu krenula je mnogo pre zvaničnog početka, 15. marta.

– Uspeli smo rano proletos da izgradimo saobraćajnicu iz Ulice Dinka Šimunovića, koja ispod zgrade Televizije izlazi na Mi-šeluk 1, a duga je gotovo kilometar. Na tom potezu nije bilo nikakve podloge i stavljen je pun asfalt, a rupe su popunjene struga-nim asfaltom, tako da građani sad imaju kvalitetniju komunikaciju prema Mišelu-ku. Takođe, završen je i asfaltiran drum na Kameničkom putu kod objekta Vodovoda na ulazu u Ulicu novu 11, u dužini od 110 metara, i 120 metara puta na Bukovačkom putu od trafostanice prema Mišeluku 2 – re-kao je Popović.

Prema njegovim navodima, urađen je i deo puta dug 250 metara i očišćene su ban-kine u Ulici Tome Maretića, čiji je put bio veoma pohaban i pun rupa pa je presvučen novim asfaltom. Na Širinama u Ulici breza deo saobraćajnice je popravljen i više nema udarnih rupa. U Ulici novoj 9 u Sadovima ima nekoliko kuća na drumu dugom 70 me-tara gde nije bilo kolovoza, pa je sad tu nasut tucanikom te je olakšan prilaz porodicama koje tu stanuju.

Do poslednje ulice. U Ulici Bukavački do kod Stare ekonomije zemljani put bio je dug 400 metara, a sad je urađena bankina i saobraćajnica od uvaljanog tucanika. Ljudi koji tu žive imali su problem s nivelacijom druma, što je urađeno tako da im se više u kuće ne sliva voda.

– U naselju Gudure, gde je u jednom delu kuća u kojoj žive porodice, a drugi deo čini vikend naselje, 350 metara druma nasuto je tucanikom i uvaljano. Tom delu se nikako nije moglo proći jer puta nije ni bilo – obja-snio je Popović.

Napominje da se u nekim delovima Petro-varadina ne prave stalni putevi jer nije ura-đena komunalna infrastruktura, ali se grade privremeni kako bi ljudi ipak imali osnovne uslove za život.

– Tucanikom su posuti i uvaljani putevi Karlovačkog druma i Ulice Tome Maretića, a trebalo bi uskoro i da ih asfaltiramo. Taj drum koristi malo sugrađana i tucanik jeste privremeno rešio problem, ali ga moramo rešiti trajno jer je ulica vrlo strma i kiša će ga spirati. U Ulici Arčibalda Rajsa na ulazu

kod broja osam ima oko 25 objekata, a u dvo-rištu nismo mogli da radimo jer je privat-no vlasništvo, pa smo obezbedili strugani asfalt te su vlasnici sami prekrili makadam koji je bio u izuzetno lošem stanju – rekao je Popović.

Trotoari prioritet. Ovog trenutka uređuje se trotoar u dužini od 1.500 meta-ra u Preradovićevoj ulici, na levoj strani od restorana „Efika” do Bloka osam.

– Uklanjaju se ivičnjaci koji su se podigli zbog korenja lipa. Majstori su nivelisali prvi deo pešačke staze i počinje asfaltiranje. Tre-balo bi da ceo trotoar bude završen do kraja meseca, kada će Preradovićeva ulica celom dužinom dobiti nov izgled i pešačke staze – naveo je Popović.

Prošle godine radilo se u Ulici Pavla Ju-rića Šturma, gde je na 450 metara trotoara postavljen behaton jer su dotad stanovnici te ulice koristili isključivo kolovoz pošto pe-šačke staze nije ni bilo. Savet MZ se opre-delio, kaže Popović, da se ove godine uradi što više trotoara.

– Od 11. juna kreće druga faza radova u Šenoinoj ulici i cilj je da se s obe strane sa-obraćajnice urade pešačke staze i asfaltira put. Lane je urađeno 200 metara trotoara. Težimo da se centar dovede u red i da se rekonstruišu ulice koje čine uži deo Petro-varadina – rekao je Popović.

Uskoro gotova hala. Prema njegovim rečima, završava se izgradnja sportske hale, jedne od najznačajnijih i najvećih investicija započetih 2015. godine.

– Zbog niskih temperatura rok je produ-žen pa se, umesto u februaru, završava ovih dana. U toku je parterno uređenje i prilazi oko hale. U sportskoj dvorani završeno je sve, od keramike, toaleta i kupatila do par-keta, sedišta na tribinama, ventilacije, stru-je, klime, grejanja, gasa i rasvete kao i dva semafora. Objekat ima svoju trafostanicu i agregate. Čekamo samo da stigne name-štaj pa da hala bude potpuno u funkciji. Po-red toga, radi se stari deo školske zgrade OŠ „Jovan Dučić”, gde se menjaju prozori i uređuje školsko dvorište, u kojem će biti dva sportska terena presvučena tartanom i biće zamenjen sav mobilijar – kaže Popović.

Navodi da je krajem prošle godine i Grad-sko zelenilo uredilo nekoliko zelenih povr-šina.

– U Molinarijevom parku pored crkve za-sađena su nova stabla, a u Ulici patrijarha Rajačića posađeno je 170 sadnica. Kada se

završe trotoari, ta ulica će biti potpuno nova i pravo šetalište s mnogo zelenila – objasnio je predsednik Saveta MZ.

Ove sedmice trebalo bi da saznaju da li su završeni projekti za rasvetu, i koji će biti re-alizovani ove godine, a koji naredne.

– Imamo gotovu dokumentaciju za rasve-tu na Bukovačkom putu, u završnoj fazi je projekat za kombinovanu stazu za bicikle i pešake na istom putu. Završeni su projek-ti za rekonstrukciju Krajiške ulice, koja će biti dvosmerna i imaće trotoare i atmosfer-sku kanalizaciju, a biće povezana s kanali-zacijom u Ulici Mirka Mataka. Prošle godi-ne smo u Račkoj ulici uradili 1.200 metara javne rasvete – rekao je Popović.

Fruškogorski koridor. Prema nje-govim rečima, u planu je rekonstrukcija još nekoliko ulica. U Preradovićevoj na uglu s Ulicom Marina Držića trebalo bi da bude postavljen semafor jer trepćuće žuto svetlo koje postoji kao upozorenje vozačima, nije dovoljno pošto je u blizini obdanište. U izra-di je tehnička dokumentacija za semafor.

Jedan od najvećih projekata koji će se ra-diti u Sremu jeste Fruškogorski koridor, a Petrovaradin je deo tog projekta.

– U Kini je postignut dogovor o načinu finansiranja tog projekta. U Petrovaradinu gde se ukršta put na Mišeluku prema Rumi, preko Ulice Račkog, Tome Maretića, nadvo-žnjaka koji ide preko Karlovačkog druma, spušta se na dolmu i završava se mostom kod Rokovog potoka, odnosno kod Marije Snežne s budućim mostom prema Kovilju i Kaću. Kao Savet MZ već smo bili na tere-nu jer se na trasi obilaznice nalazi oko 170 parcela od kojih veći deo pripada Gradu, a 27 je privatno. Sve građane smo obišli i oba-vestili ih o budućim radovima i kada dođe vreme, mislim da neće biti problema – izja-vio je Popović.

Vraćen Partizan 2. Savet MZ je još pre dve godine pokrenuo inicijativu za vraćanje objekta Partizan 2 u Preradovićevoj ulici u vlasništvo Grada. Dve i po godine trajala je procedura za postupak vraćanja privatizo-vanog objekta u javnu svojinu.

– U februaru nas je javni pravobranilac obavestio da je doneo rešenje da se sporan objekat u Preradovićevoj 9 upiše u svojinu Grada Novog Sada. U pitanju je oko 800 kvadratnih metara sportskog objekta. Kao Savet MZ u taj proces smo ušli zbog toga što učenici šest odeljenja OŠ „Jovan Dučić” ne-maju fizičko vaspitanje od prve jesenje kiše do toplijih prolećnih dana. Želeli smo da ko-šarkaška sala koja se nalazi u tom objektu, bude preko dana korišćena za nastavu. Jer u tom kompleksu objekata ima tri sale, jedna je košarkaška, druga za borilačke sportove, a treća za aerobik i fitnes. Tu ima još oko 200 kvadrata stambenog prostora i jedan poslovni objekat. Ovih dana Grad bi trebalo dobije vlasništvo nad tim prostorom, zatim da ga izda te da Petrovaradin konačno dobi-je svoj sportski život, i u novoj hali i u ovoj – kazao je Popović.

Na Fruškogorskom koridoru od 170 parcela na trasi obilaznice kroz Petrovaradin veći deo pripada Gradu, dok je 27 privatno

16 25. MAJ 2017.

I N S T I T U TZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

BESPLATNI INFO BROJ: 0800 000 021. www.nsseme.com

Dobro došli naD A N P O L J A

25. MAJ 2017. 17

I N S T I T U TZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

BESPLATNI INFO BROJ: 0800 000 021. www.nsseme.com

Dobro došli naD A N P O L J A

25. MAJ 2017.18

Prva generacija Elektroteh-ničke škole „Mihajlo Pupin” je pred maturom, a umesto da stoje pred školskom ta-blom ili da rade pomoću za-starele opreme, najveći deo vremena provodili su na

praksi u preduzeću Energotehnika – Južna Bačka. I potpuno se osposobili da već sutra uđu u proizvodnu halu ili radionicu, za ra-zliku od ranijih generacija.

Sa strujom na ti. Marko Ilišević u Elek-trotehničkoj školi završava smer za elektri-čara.

– Odmalena volim sve vezano za struju, zato sam i upisao ovu školu. Tad mi nije bilo bitno što je uvedeno dualno obrazovanje, ali se ispostavilo da smo na praksi u Južnoj Bačkoj naučili znatno više nego što bismo mogli u školskim kabinetima. Ovde imamo novu opremu, bolji su uslovi... Praksa traje tri dana – ponedeljkom, utorkom i sredom, a četvrtkom i petkom smo u školi. Tako je u trećem razredu, u prvom smo imali dan prakse, a u drugom dva. Zanimljivije mi je na praksi jer stalno radimo nešto novo – pri-ča Marko.

Nenad Džever ide u odeljenje E-32 ove škole.

– Danas smo radili na video-interfonu, ta stvarčica je sad veoma popularna po kuća-ma i zgradama. Postavljaju se na ulaze, ka-pije, vrata... Toliko sam upućen u ovaj posao da bih mogao da samostalno komšiji posta-vim video-interfon. Za to bi mi trebala dva-tri sata. Na tržištu ima dosta modela i svi su

različiti, ali svaki ima svoju šemu i ako znate da je pročitate, pola posla je urađeno. Mi-slim da maturanti pre mene to ne bi mogli jer nisu imali dualno obrazovanje. Tada je praktični deo bio znatno lošiji, nisu mogli da rade u nekom preduzeću ni da uče na ovako dobroj opremi. Posle mature voleo bih da se zaposlim u Južnoj Bačkoj. Nisam se još odlučio šta bih konkretno radio, ali najviše me privlači održavanje u pogonu i video-oprema – rekao nam je Nenad.

Posao pre fakulteta. Učenik Marko Kari upravo završava treći razred EŠ „Mi-hajlo Pupin”, smer za električara.

– Kad sam se upisivao u srednju školu, ni-sam baš tačno zno šta znači dualno obra-zovanje, ali me je privuklo jer je bilo nešto novo. U svakom slučaju, moje očekivanja su se ispunila – više prakse, a manje teorije nego što je to bilo ranije. U prvom razredu imali smo naizmenično elektro i mašinsku praksu po čas nedeljeno, a zatim sve više. Mnogo toga sam naučio, recimo, znam da promenim smer rada elektromotora, što je odlučujuće kad radnik na dizalici podiže te-ret i premešta ga na drugo mesto. Uskoro me čeka završni ispit, ne razmišljam o fa-kultetu pa bih voleo da se odmah zaposlim u Južnoj Bačkoj jer ovde su uslovi odlični – ističe Marko.

I njegov drug iz odeljenja Dejan Lačak nije mnogo znao o dualnom obrazovanju sa 15 godina.

– Struja me je oduvek privlačila, ali o njoj apsolutno ništa nisam znao dok nisam upi-sao Elektrotehničku. Bolje mi je bilo na

Autor: Miloš Dukić

Stižu prvi duAlni

mAturAntiPo novom programu, težište nije na dubini znanja

nego na širini s velikim brojem ponavljanja, s kojim učenici mogu tražiti posao u većem broju

firmi jer vežbaju na aktuelnoj opremi

Šta su đaci ElEktrotEhničkE ŠkolE naučili u JužnoJ BačkoJ

Foto: Miloš Pavkov

25. MAJ 2017. 19

praksi nego u školskoj klupi, mnogo je za-nimljivije. Volim da radim kućne instalaci-je, a toga ovde ima dosta. Nadam se da ću dobiti posao odmah posle mature, ne bih na fakultet – rekao nam je Dejan.

Uređaji iz prodavnice. Nastavnik praktične nastave u EŠ „Mihajlo Pupin” Bogdan Pavlović predaje električarima.

– Radimo po potpuno novom programu, prilagođenom željama preduzeća. Program su izradili stručnjaci svih profila – od teh-ničara do univerzitetskih profesora. Težište nije na dubini znanja nego na širini s velikim brojem ponavljanja, s kojim se posao može tražiti u većem broju firmi. Učenici vežba-ju na onom što je aktuelno, to je oprema koju bih sam kupio u prodavnici za privatne potrebe. To škole nemaju, radi se o veoma skupoj i često uvoznoj opremi. Ranije smo mogli da ih naučimo principe i postupke strujnih kola, energetike... Često nisu znali da otvore nov uređaj, a kamoli da ga povežu. O većoj motivisanosti ove generacije učeni-ka da sve saznaju i nauče ne treba posebno ni govoriti – napominje Pavlović.

Naši učenici su savladali belu tehniku, in-stalacije, komunikacione sisteme kao i nešto od industrijske opreme, kaže profesor.

– Ovoj generaciji je povećan broj časova praktične nastave, a rade u manjim grupa-ma nego ranije. U Južnoj Bačkoj mogu da nauče mnogo više jer je oprema ne samo iz firme nego i iz škole, uz ono što je finan-sirao GIZ. Recimo, svaki učenik ima kofer s elektroalatom. A najbolji učenici dobiće na kraju godine poklone tog tipa. Pored toga, najbolji učenici ove godine imaju sti-pendije, a lane su imali svi. A iznos nije nimalo naivan. Prošle godine stipendija je bila linearna, dok se ove veže za uspeh. Bio bih veoma zadovoljan da moj rođak ili sin ima ovakve uslove. Učili su drugi stra-

ni jezik – nemački, završni ispit je mnogo ozbiljniji i svestranije postavljen – navodi Pavlović.

Učili i preko raspusta. Saša Ivančuk je nastavnik praktične nastave u EŠ „Mihaj-lo Pupin” sa 25 godina iskustva.

– Ovde se ne predaje na tabli ni iz udž-benika, već na elektroopremi. Nekad se na smeru elektroinstalater učilo kako se šte-muju zidovi i povlače kablovi, a sad rade na opremi koja se koristi u proizvodnji. Ova ge-neracija je mnogo zainteresovanija, sve im je interesantnije jer ne rade na modelima iz sedamdesetih godina, već na onome što vide u prodavnicama odnosno na elektro-sklopovima, trafostanicama... Ne misle kad će kraj časa, već sami ostaju duže na praksi. Nekolicina je prošlog leta dolazila za vreme raspusta da uči i radi praktično. Imam neko-liko učenika koji su stipendisti Južne Bačke, što im otvara mogućnost da se zaposle ovde pa čak i u Nemačkoj – kaže Ivančuk.

Naši ozbiljni konkurenti su kompanije iz Evropske unije, zato morao preuzimati nji-hove vrednosti, ističe predsednik kompani-je Energotehnika – Južna Bačka Dragoljub Zbiljić.

– Evropske kompanije dolaze u Srbiju, a i mi imamo pogon u Nemačkoj. Dualno obra-zovanje je svakako jedna od tih vrednosti jer se đaci tokom školovanja ozbiljno približe ne samo poslu nego i organizaciji, radnim navikama, pravilima ponašanja... Školova-nje upravo završava prva generacija dualnog obrazovanja i zadovoljni smo onim što su pokazali. Mnogi su dolazili svih pet dana na praksu iako su obavezni da dolaze tri dana. Od njih 18, dvanaestorici ćemo ponuditi da rade u Južnoj Bačkoj. I odmah će uz rad na-staviti da se školuju u našem edukativnom centru, kako bi za tri do pet godina bili oz-biljni monteri. I nama je ovo bilo značajno

iskustvo, sad za nove generacije učenika možemo podići kriterijume.

Kako ističe Zbiljić, Južna Bačka je partner nemačke KFV banke i na međunarodnim tenderima dobili su ozbiljne poslove.

Vredne diplome. – Takođe, partneri smo Svetske banke, a 2014. godine dobili smo nagradu za najuspešniji projekat – is-pumpavanje vode u Kolubari. Prihvatili smo svetske standarde i kriterijume u pogledu razvoja kompanije, prema kojima dobar rad-nik čini suštinu posla. Zbog toga je prosečna plata kod nas 80.000 dinara, što znači da mnogi imaju i preko sto hiljada. Bez dobre motivacije zaposlenih ne možemo se nad-metati na tržištu. Pored toga, uslovi rada, organizacija posla, bezbednost, oprema, po-goni, vozni park, sve je na nivou evropskih konkurenata. Do pre nekoliko meseci bili smo ravnopravni sa Energoprojektom, a sad s ponosom mogu reći da je Energotehnika – Južna Bačka lider u srpskoj energetici – navodi predsednik kompanije.

Poziva konkurenciju da prati svetske tren-dove i ulaže u kadar.

– Mi ne otimamao radnike drugim kompa-nijama, već ih isključivo osposobljavamo za sve zahtevnije poslove i radne zadatke. Do-laze kod nas sa srednjom školom, ali mi sti-pendiramo i buduće inženjere. Mislim da je to dobar primer za sve u Srbiji, kako bismo zajedno pokušali da domaću energetiku po-dignemo na viši nivo. Imam kompaniju u Ne-mačkoj RSE Solušen sa 500 radnika, u kojoj smo vlasnici 49 odsto i stalno povećavamo broj zaposlenih u Evropskoj uniji, a diplome ovogodišnjih naših maturanta u skladu su s tamošnjim propisima i bez bilo kakve nostri-fikacije ili dopunskih ispita mogu da se za-posle u našoj ili konkurentskoj kompaniji, ali mislimo da ćemo im ponuditi dobre uslove da ostanu kod nas – rekao je na kraju Zbiljić.

20 25. MAJ 2017.

Ministarstvo građevi-narstva, saobraćaja i infrastrukture done-lo je pravilnik na osno-vu kojeg će do sredine maja početi obuka pro-fesionalnih upravnika

zgrada, a prve licence dobiće već u junu. Svaka lokalna samouprava mora uskladiti uredbu s pravilnikom koji je donelo resorno ministarstvo, i to do 1. juna jer tada zakon stupa na snagu.

Tamo gde postoje predsednici skupšti-na stanara, oni mogu i ostati kao upravnici zgrada, ali o tome odlučuje najmanje 51 od-sto stanara, a oni koji nisu imali predstav-nika, to moraju rešiti. Ukoliko ne reše, Grad će im dodeliti prinudnog upravnika.

Stambene zajednice. Naime, zakon trenutno predviđa po- stavljanje profe-sionalnog upravnika u zgradama, što nije potpuno novo u Srbiji. U zgra-dama koje imaju više od pet zaseb-nih celina, mora- će da postoji skupština stanara. Profesional-ni upravnik uvodi se tamo gde to odluči stambe- na zajedni-

ca, u zgradama s više od 30 stanova i tamo gde stanari šest meseci ne mogu da se do-govore oko uprave.

Zakon o stanovanju i održavanju zgra-da donet 22. decembra 2016. primenjuje se od 31. januara, od kada teku rokovi i nad-ležnom Ministarstvu građevine, lokalnim samoupravama, ali i vlasnicima stanova u zgradama. Poslednji datum za formiranje stambene zajednice jeste šest meseci, tj. do 1. jula ove godine. Potom vlasnici ima-ju 60 dana da izaberu upravnika na sed-nici, gde kvorum mora biti natpolovičan a odluka dvotrećinska od ukupnog broja glasova. Upravnik se zatim u roku od 15 dana mora prijaviti SZ registru. Problem je što je rok za formiranje registra stambe-nih zajednica 12 meseci pa je pitanje kako će se stanari registrovati ako u opštinama nema registra.

Odluka većinska. Svaka skupština stanara odnosno stambena zajednica ima obavezu da zakaže sastanak i da izabere upravnika.

– Ukoliko ne žele da izaberu fizičko lice iz svoje zgrade, vlasnika stana ili poslovnog prostora, onda moraju uzeti profesionalnog

upravnika, u suprotnom će biti kažnjeni u skladu sa zakonom – objasnila je Jelena Ri-stović, tehnički direktor firme „Haus maj-stor i higijena”.

Upravnik zgrade će voditi brigu o protiv-požarnoj bezbednosti, ispravnosti liftova, higijeni, uređivanju okoline zgrade, njene fasade i svim zajedničkim prostorima, a biće zadužen i za rešavanje problema s havarija-ma i curenjem u stanovima. Mogu da poma-žu i s legalizacijom stambenog ili poslovnog prostora.

– Međutim, svaku odluku mora da donese većina stanara, i to na sastanku gde je pri-sutan i upravnik, ali u ime svih stanara oni odlučuju – kaže Ristovićeva.

Evidencija stanara. Prema njenim re-čima, upravnici će morati da vode brigu i o curenju vode u stanovima, tj. o potrošnji vode, ispravnosti vodomera, struji i o sve-mu ostalom u stambenoj jedinici u kojoj su upravnici.

– Otpada fasada, nemamo upravnika, nemamo predsednika stambene zajedni-ce, građevinska inspekcija im nalaže rok

da izaberu pod hitno profesionalnog upravnika ili nekoga iz zgra-

Prema zakonu, upravnik se ovlašćuje da ulazi u stan, vodiće brigu o protivpožarnoj bezbednosti, ispravnosti liftova, higijeni, uređivanju okoline zgrade, njene fasade...

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

UpravnIcI zgrada sTUpajU na delo

poslednjI daTUM za forMIranje sTaMbene zajednIce 1. jUl

2125. MAJ 2017.

de i da saniraju problem – objasnila je Je-lena Ristović.

Upravnik će imati velika ovlašćenja, ali i velike obaveze. U dvadesetak stavki nabro-jano je šta sve upravnik mora da radi, a za neizvršavanje prete i ozbiljne kazne, pa je pitanje da li će se iko od stanara prihvatiti tog posla.

Zakon o stanovanju predviđa da upravnik mora voditi evidenciju stanara, što podra-zumeva da ima evidenciju i JMBG-a i APR brojeva firmi koje se nalaze u stanovima u određenoj stambenoj zajednici. Ta eviden-cija se prijavljuje u Registar stambenih za-jednica u lokalnoj opštini, a zatim i u obje-dinjenu Jedinstvenu evidenciju stambenih zajednica pri Republičkom geodetskom za-vodu.

Ukoliko upravnik ne prijavi stanara, tj. ako nema tačnu evidenciju, preti mu kazna od 5.000 do 150.000 dinara ako ga neki od stanara ili vlasnika stana prijave komunal-nom inspektoru.

Kazne velike. Zakon je predvideo gomilu obaveza za upravnike, tako da on prema članu 50, između ostalog, zastupa i predstavlja stambenu zajednicu, podno-si prijavu u Registar stambenih zajedni-ca, zatim popisuje posebne, zajedničke i samostalne delove zgrada, predlaže pro-gram održavanja i stara se o njegovoj re-alizaciji; organizuje radove hitnih inter-vencija, organizuje i kontroliše izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu, vodi evidenciju o prihodima i rashodima stambene zajednice i o tome podnosi izveštaj.

Za neobavljanje neke od tih dužnosti upravnik može po prijavi komunalnog in-spektora da plati kaznu od 5.000 do 150.000 dinara, a primera radi, njegova nadoknada u zgradi koja ima 20 stanova iznosi oko 6.000 dinara mesečno.

Toliko će upravnik platiti i ako „kao iza-brani upravnik ne preduzme potrebne rad-nje, uključujući i podnošenje tužbe, s ciljem regresa za troškove održavanja odnosno po-pravke, protiv lica koje je odgovorno za ošte-ćenje zajedničkih delova zgrade u roku od dva meseca od saznanja za štetu i odgovor-no lice” (čl. 132).

Nisu samo kazne u pitanju, jer upravnik može da odgovara i za načinjenu štetu na stanovima. Recimo, ako za 48 sati od pri-jave stanara ne pokrene hitnu intervenciju odnosno o tome ne obavesti firmu ili službu koja se time bavi.

Tužbe i dalje na snazi. Zgrade koje su imale i imaju skupštinu stanara, obično imaju i ugovor s nekom od firmi koje im odr-žavaju zgradu.

– Ubuduće će upravnik, kad se dogodi ne-što nepredviđeno, zvati majstore s kojima imaju ugovor za hitne intervencije. Među-tim, može se dogoditi da neko od stanara neće da pusti majstore u stan i upravnik tu ne može ništa, osim da ih lepo zamoli, a može i da podnese tužbu protiv tog stanara

ako je od višeg interesa, recimo, ako je bitno za bezbednost ostalih, ili će se stanari tuži-ti međusobno kako bi nadoknadili štetu od curenja vode iz stana komšije iznad njega – kaže Ristovićeva.

Ipak, prema zakonu, upravnik se ovlašćuje da ulazi u stan, odnosno to je privatan od-nos između vlasnika stana i onoga ko u nje-mu živi, što može biti problematično, sma-traju stručnjaci.

– Ne može upravnik ući u stan ako ga vlasnik ili onaj ko stanuje ne pusti unutra – objasnila je Ristovićeva.

Još nema licenciranih upravnika. Zakonodavac je predvideo da zgrada bude pravno lice u punom smislu, kao prava firma. Upravnik zgrade je zapravo direk-tor preduzeća jer zgrada, čak jedan ulaz u zgradi, odnosno stambena zajednica ima

svoj matični broj u Agenciji za privredne registre, poreski broj u Poreskoj upravi i zavedena je u Registar stambenih zajedni-ca. Stambena zajednica takođe može biti osigurana, tako da ima i svoj broj kod osi-guravajućeg društva ili čak banke ako uzi-ma kredit.

Upravnik se bira na četiri godine, a na-knada za upravljanje zgradom biće obraču-navana na mesečnom nivou, i to od 200 do 400 dinara po stanu. Zasad u Novom Sadu nema licenciranih upravnika zgrada, dok su u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije, već počeli da se organizuju seminari i polaganja za upravnike zgrada.

U Novom Sadu će seminari i polaganja biti organizovani u Privrednoj komori Voj-vodine, i to već od kraja maja, a prvi upra-vitelji s licencama očekuju se sredinom juna.

Avokado sladoled sa pistaćima Ledena kafena kupa Sladoled od limete

Broj 4 Godina VII 50 dinara CG 0,75 EUR BiH 1,50 KM MK 50 MKD

50dinara

Specijalna izdanja

Sladoledi

9 772217 55201 6

Sladoled od bobičastog voća

Vocnekorpice

22 25. MAJ 2017.

Vladimir VrgoVić: NoVi Sad 1944–1969. (8)

Prethodne ratne godine škotska lekarka bila je na Zapadnom frontu i tamo se poja-vio takozvani sindrom Ketrin Makfejl, po njoj nazvan problem kad se lekarka zaljubi u pacijenta. Možemo samo da pretpostavi-mo da je to bio razlog što je stigla u Srbiju. S našim jedinicama prošla je i naredne borbe da bi u proleće 1917. godine bila na Solun-skom frontu.

Sindrom Ketrin Makfejl. Sa srp-skom vojskom ušla je u oslobođenu zemlju 1918. godine, da bi odmah u decembru u na-puštenoj vojnoj baraci u Beogradu otvorila Dečju bolnicu. Kad je Englesko-jugosloven-ska dečja bolnica zatvorena 1934. godine, Ketrin se doselila u Sremsku Kamenicu i na brdu Čardak izgradila novu Englesko-jugo-slovensaku dečju bolnicu za lečenje tuber-

Škotska dobrotvorka

Škotska lekarka Ketrin Makfejl bila je velika do-brotvorka srpskog na-roda. Po izbijanju Prvog svetskog rata dobrovolj-no se prijavila u udru-ženje „Bolnice škotskih

žena” i s njima stigla u opustošenu Srbiju 1915. godine kada je uveliko vladao pega-vi tifus. U junu je obolela od tifusa, sre-ćom, nekako je uspela da ozdravi, mada joj je zbog bolesti trajno oštećen sluh.

makfejldr Ketrin

Priredio: miloš dukić

koloze kostiju i zglobova. Bolnica je zvanič-no otvorena 23. septembra 1934. i radila je do izbijanja Drugog svetskog rata.

Po oslobođenju, ponovo zahvaljujući dr Makfejl, Dečja bolnica je proradila 19. de-cembra 1945. pod njenim rukovođenjem. Međutim, u junu 1947. ova bolnica je naci-onalizovana, a škotska lekarka je napustila našu zemlju s velikim bolom u srcu, kako je kasnije napisala. Po povratku u domovinu Ketrin se penzionisala, a u Srbiju se vratila 1949. godine te 1954. kad je proslavljana dva-desetogodišnjica osnivanja Dečje bolnice.

U novim društvenim okolnostima ova bolnica je nastavila da radi u sastavu Glav-ne pokrajinske bolnice sve do jula 1991. go-dine, kad je privremeno zatvorena. Krajem 1997. bolnica je ponovo otvorena, ali sad kao Odeljenje za ortopedsku hirurgiju i trauma-tologiju „Dr Ketrin Makfejl”. Naredne go-dine postavljena je bista u dvorištu bolnice ovoj hrabroj i plemenitoj Škotkinji.

Spomenik stariji od posvete. Spo-menik Svetozaru Miletiću u centru grada svečano je otvoren 1. oktobra 1939. Među-tim, odmah po mađarskoj okupaciji 1941. spomenik je sakriven i u javnosti nije bio izložen sve do kraja rata. Tada je na inicija-tivu Vase Stajića, 10. decembra 1944. ponovo otkriven. Spomenik je postavljen na nov, ne-što niži postament, a vajar Pavle Radovano-vić 1951. uklesao je ove reči: „Svetozar Mile-tić 1826–1901, rad Ivana Meštrovića 1939”.

Odmah posle oslobođenja, Novi Sad je 1945. imao 60.266 stanovnika i 10.902 kuće, a sedam godina kasnije već je popisa-no 83.223 stanovnika i 12.450 kuća. Najviše novih kuća, a skoro sve su bile prizemne, izgrađeno je na sindikalnom naselju, koje je pod tim imenom davno zaboravljeno. Sin-dikalno naselje prethodno se zvalo Vragova bašta, a nalazilo se između Futoške, Haj-duk Veljkove, Novosadskog sajma i Bulevara oslobođenja.

Telegraf. Telegrafska služba uvedena je u Novi Sad osamdesetih godina 19. veka i bila je smeštena u zgradi koju je gradu ustu-pio trgovac žitom Živko Subotić. Ta zgrada zidana je dve decenije ranije a prvi vlasnik bio je izvesni Ostojić. U njoj je prvobitno bio magacin za odlaganje i sušenje žita. I danas se na uličnoj i dvorišnoj fasadi ove zgrade mogu videti mali prozori koji su omoguća-vali bolje sušenje žita.

Po Sauterovoj karti iz 1889. godine, u njoj je bila i carinska služba (Zollamt), a zatim je privremeno smeštena Srpska pravoslavna gimnazija dok se zidala nova zgrada. Kasnije vlasnik ove velike kuće postaje Lazar Dun-đerski. Zgrada u Ulici Jovana Subotića 11 duga je sto metara, ima 15 stanova i 56 sta-nara a izlazi na tri ulice: Đorđa Markovića Kodera, Karadžićevu i Jovana Subotića.

Nasip Četiri krajcare. U dalekoj no-vosadskoj prošlosti od Agencije na Duna-vu do gimnazije vodio je odbrambeni nasip

nazvan Četiri krajcare, verovatno po tome što je građen prilozima od četiri novčića. Međutim, koristio se kao i put preko bara kojima je tada obilovao naš grad, pa su za korišćenje nasipa oni koji nisu bili građani Novog Sada plaćali kaldrmarinu u iznosu od četiri krajcare, verovatno. Bilo kako bilo, nasip je nazvan na nemačkom Vier Kreuzer Damm (nasip Četiri krajcare), ali posle Pr-vog svetskog rata od nasipa je nastala prava ulica koja je nazvana Petrovaradinski pro-laz. Nije prošlo dugo pa joj je naziv prome-njen u Ulica barona Miloša Bajića, a posle Drugog svetskog rata nekome je zasmetala ta titula pa je konačno dobila ime Ulica Mi-loša Bajića.

Žuta keramit-kocka. Današnja Ko-sovska ulica nije postojala čak ni posle Pr-vog svetskog rata jer su tu bile same bare. Probijena je tek pri kraju 20-ih godina proš-log veka, kao i Jadranska ulica, danas Slobo-dana Tišme, koja se u početku zvala Džak jer je, polazeći iz Zlatne grede, vodila ka bari i tu bila zatvorena kao kakva vreća. Čitav taj kraj na nekadašnjoj bari između Riblje pija-ce, Ulice Save Vukovića i kanala nazivao se Pustara četiri krajcare.

Gradske vlasti su 1928. godine objavile troškovnik i uslove za nasipanje ulica iza Tvornice plina u Šumadijskoj 23, odnosno Nove Podbare. Ovaj prostor je do rata izgra-đen a naselje dobija naziv Četiri krajcare. Krajem tridesetih godina nasip Četiri kraj-care dobija trajnu podlogu postavljenjem ne-uništive žute keramit-kocke, tvrđe od ka-mena. Do 2005. godine oko 200 gradskih autobusa svakodnevno je prelazilo preko te kocke do terminala na Ribljoj pijaci.

Prva Najlon pijaca. U maju 1955. go-dine počela je izgradnja Žitno-senske pija-ce na kraju Temerinske ulice. Ranije je na tom mestu bila stara ciglana, a to je u stvari današnja Najlon pijaca. Naime, stara Žitna pijaca na Trgu bratstva i jedinstva bila je preopterećena pa je Komunalno preduzeće Tržnica odlučilo da modernizuje prodajni prostor i opremi ga novim barakama. Tada su uklonjene neugledne tezge i s tadašnje Najlon pijace u Ulici Jovana Cvijića.

Zatim je u Temerinskoj ulici, gde je ne-kad bilo skladište Tehnometala, izgrađena nova moderna pijaca. Nekoliko meseci ka-snije „Tržnica” je obavestila Novosađane da je određeno novo mesto za Kvantašku pijacu. Bilo je to na levoj strani Temerinske

ulice, od broja 21 do Jovana Cvijića. Najlon pijaca je 23. marta 1959. iz Jovana Cvijića preseljena na Vidovdansko naselje, gde je nekad bila ciglana.

Trolejbusi umesto tramvaja. Grad-sko saobraćajno preduzeće predložilo je kra-jem leta 1955. godine da se tramvajski sao-braćaj u Novom Sadu zameni trolejbuskim. Za to je bilo više razloga. U to vreme bilo je na našim ulicama 19 tramvaja, ali su svi bili stari i u dosta lošem stanju. I koloseci i skretnice su tako izgledale, a šine su zahte-vale betonsku podlogu.

Koliko su šine bile loše govori i detalj da je u GSP-u bio i radnik koji je redovno merio razmak između šina kako bi tramvaji mogli bezbedno da voze. Drugi radnik je bio pravi skretničar i on je, bez obzira na vremenske uslove pa i po ciči zimi, pomerao skretnicu u centru grada. Narodni odbor grada No-vog Sada zbog toga se saglasio s predlogom GSP-a pa su počeli pregovori sa zagrebač-kom firmom „Rade Končar” i subotičkim „Severom” koji je trebalo da po licenci itali-janske firme „Ansaldo” isporuče tramvaje.

Stižu lejlandi. Međutim, ispostavilo se da su nepremostivi problemi s postavlja-njem naponske mreže za ta vozila. Mnoge ulice u Novom Sadu kroz koje je trebalo da prolazi nov gradski saobraćaj, bile su uske i nije bilo moguće da se proširi mesto za elek-trični mrežni napon. Zbog toga je ubrzo na-puštena ideja o trolejbusima koji je trebalo da zamene dotadašnje tramvaje.

Bez obzira na to, odlučeno je da se uki-ne tramvajski prevoz, a za mnoge je to bilo iznenađenje i činilo im se da se radi o brzo-pletom rešenju. Bilo kako bilo, nabavljeni su autobusi marke „lejland”. U septembru ih je stiglo osam i odmah su zamenili pet dotrajalih autobusa koji su u GSP-u do tada paralelno vozili uz tramvaje.

Najveći posao Jugokudelje. Kada su se lejland autobusi pojavili na novosadskim ulicama, izazivali su pravu malu senzaciju, ako ni zbog čega drugog onda zbog vola-na koji je bio na desnoj strani. Zanimljivo je da je veza između GNO Novi Sad i london-skog preduzeća Lejland bila novosadska fir-ma „Jugokudelja”, koja je isporučivala tvrda i likasta vlakna. Ovo preduzeće odavno ne postoji, ali je dugo svetlela crvena reklama na Bulevaru Mihajla Pupina s nazivom te firme.

U to vreme u Novom Sadu i dalje su vo-zili fijakeri. Još 1958. bilo je 12 fijakerista, tri su radila noću, a devet danju. Vozilo je i deset taksista automobilima, čak je bilo i divljih taksista koji nisu plaćali porez i druge doprinose. Fijakerska stanica bila je u Ilije Ognjanovića, ali je do kraja šezdesetih go-dina knjiga spala na dva slova, da bi sedam-desetih godina ovaj vid prevoza potpuno ne-stao. Fijakeristi su imali čak svoj telefonski broj 24-44 a kasnije su ga preuzeli taksisti kod hotela „Vojvodina”.

2325. MAJ 2017.

Odmah posle oslobođenja, Novi Sad je 1945. imao 60.266

stanovnika i 10.902 kuće, a sedam godina kasnije već je

popisano 83.223 stanovnika i 12.450 kuća

24

historia magistra vitae est

Ocenjujući suđenje kao suđe-nje nevinim ljudima, kao suđenje koje nije bilo pra-vilno, po zakonu a presudu kao nepravičnu, diktovanu ličnom osvetom, budući da ni delo atentata ne postoji,

član vlade čije ime nije navedeno, navodno je rekao:

– Pošto smo parlamentarna i odgovorna vlada, nalazim da opšti, nacionalni i naši par-tijski interesi nalažu blagost, što veću bla-gost osuđenim oficirima. Najbolje bi možda bilo da te oficire sklonimo u Tunis ili Alžir i da definitivno rešenje toga pitanja ostavimo i odložimo do povratka u otadžbinu.

Pašićevo izjašnjavanje za izvršenje smrtne kazne samo nad Apisom, Vulovićem i Malo-babićem nije bilo po volji regentu Aleksan-dru. On je bio za to da svi na smrt osuđeni budu pogubljeni. Ali Pašić je uspeo, prema onome što je ministar Ninčić saopštio Slo-bodanu Jovanoviću, da ga navede da odusta-ne od toga i zadovolji se pogubljenjem samo trojice osuđenika.

Pašićevo objašnjenje. Prema izvodu iz nezvaničnog zapisnika, Nikola Pašić je posle pokušaja jednog ministra da se saču-vaju životi trojice oficira, uzeo reč:

– Ja, gospodo, zahvaljujem našem kolegi na osećanjima koja je iskazao. Mislim da smo mi svi ispunjeni tim osećanjima, ali spoljna situacija je mnogo kritičnija nego što izgle-da. Prema izveštajima koje sam poslednjih dana primio od naših predstavnika u save-zničkim državama, vojnički položaj naših saveznika je oslabljen, a pobeda neprijate-lja se smatra kao neminovna i u najkraćem roku. Nama je, dakle, suđeno da u borbi pod-legnemo.

Vi znate da austrijski i nemački dvor sma-traju radikalnu stranku za najvećeg nepri-jatelja nemačkog uticaja u Srbiji. Oni imaju dokaze u rukama da je atentat na Ferdinan-da spremio pukovnik Dimitrijević s drugo-vima, i nas sumnjiče da smo znali za to. I Austrijanci i Nemci su tako razjareni protiv nas da nam neće dati da se vratimo u Srbiju. Konfiskovaće nam imanja i predati nas i sve naše važnije prijatelje sudu. Neophodno je, dakle, da sebe uzmemo u odbranu a to ćemo postići, ako budemo neumitni prema pukov-niku Dimitrijeviću i drugovima.

Vlada jednoglasno za gubilište. Kako nam je dao priznanje da je pripremio atentat na Franca Ferdinanda, potrebno je da to javno osudimo, i sebe zaklonimo.

– A to ćemo postići najbolje ako predloži-mo kruni izvršenje smrtne kazne nad pu-kovnikom Dimitrijevićem, Vulovićem i Ma-lobabićem, koji su mu bili pomagači, dok je prvi glavni krivac. Tada ćemo moći reći Au-striji i Nemačkoj: mi smo dobili priznanje da je pukovnik Dimitrijević spremao atentat, odmah smo ga smakli pa vam je to najbolji dokaz da mi to osuđujemo. Ovde je u pitanju naša ili njihova koža pa vas stoga molim da primite predlog ministra pravde.

Koliko je ceo tekst nezvaničnog zapisnika autentičan – veliko je pitanje. Štošta je u nje-mu sumnjivo i sasvim neuverljivo, posebno u delu koji se odnosi na navodno Pašićevo izlaganje. Ali najveću smetnju da se taj tekst prihvati predstavlja činjenica da crnorukac Aca Blagojević nije saopštio imena minista-ra koji su naknadno sačinili i potpisali za-pisnik.

Pošto je vlada na sednici od 10. juna 1917. godine jednoglasno odlučila da Apis ne bude pomilovan, kao ni Vulović i Malobabić, izda-to je naređenje da se smrtna kazna izvrši.

Dragiša M. Stojadinović kaže da je vođu Crne ruke najviše bolelo što će biti izveden pred stroj srpskih žandarma i vojnika. Od dežurnog oficira u zatvoru on je navodno tražio otrov da bi uštedeo sramotu strelja-nja.

Otpuštenog slugu ne primaj više. Sa smrću, a što je sasvim razumljivo, Apis se ipak nije mirio do poslednjeg časa. Pokušao je da sačuva glavu i obraćanjem kralju Petru. Preklinjao ga je za blagodarnost, kaže Dra-giša M. Stojadinović, i molio ga da posreduje kod regenta Aleksandra radi milosti.

Ja sam grešio, dosta grešio, pisao je Apis

kralju Petru, i meni ostaje da Vaše veličan-stvo molim da se na mene smiluje, da mi oprosti i da mi u ovom teškom času pomo-gne. Ova reč milost, ovaj akt hrišćanske do-brote pašće na plodnu zemlju i ja ću večito zahvalan prigrliti i starom ljubavlju za večita vremena biti najodaniji sluga Vašeg uzviše-nog doma.

Dragiša M. Stojadinović kaže u vezi s kraljem Petrom i to da je imao prilike da se uveri, da je kralj Petar, iako se nije me-šao u državne poslove, budno pratio sve što se zbivalo u tuđini, a posebno da je pratio rad vlade. Pratio je i Solunski proces. Upra-vo kad je suđenje bilo u punom toku, on je Stojadinoviću rekao nešto što je ličilo na sa-vet, ali i što se odnosilo na oficire izvedene pred sud:

– Prvo, slugu koga otpustiš, ne primaj više u službu; drugo, ako te što krupno u životu snađe, ne odlučuj se dok ne prespavaš jed-nu noć, i treće – čuvaj se kao od vatre onoga koga je bog obeležio.

Kako Stojadinović naglašava, ove reči kra-lja Petra, izgovorene u trenutku teške im-presije Solunskog procesa, bile su mu dugo vremena predmet za odgonetanje. Zagonet-ka se tada nije dala razrešiti i razumeti, ali

25. MAJ 2017.

Uticaj bečkOg dvOra na sOlUnskU presUdU

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (11)

25

je s vremenom to što je kralj Petar mislio, postalo samo od sebe jasno i razumljivo.

Nada u pomilovanje. Odluka regen-ta Aleksandra o pomilovanju saopštena je osuđenima pred samu ponoć, u 23. sata i 55 minuta 12/25. juna 1917. godine, ali samo onim pomilovanim. Neki od njih uzviknuli su tada: da živi prestolonaslednik Aleksan-dar. Apis, Vulović i Malobabić nisu o svemu tome ništa znali. Apisu je, međutim, saop-šteno nešto drugo – da će u jedan sat po ponoći biti sproveden na gubilište.

Kako je u svom izveštaju naveo nadzorni oficir kapetan Stojković, Apis je bio držanja veoma odlučnog, ljubaznog i sasvim prirod-nog, ali se ipak osećalo da se usiljava, samo to nije mogao niko primetiti ko ga dobro ne poznaje i ne razume. Sem toga, osećala se kod njega još izvesna nada da će biti po-milovan, koja je se i na licu mesta za vreme čitanja presude videla.

Pre nego što je sproveden na gubilište, Apis je rekao svešteniku koji je bio došao da ga ispovedi, da je njegova radnja i radnja njegovih drugova bila skroz patriotska, ali da su u sve đavoli umešali svoje prste, te je sve ovako đavolski pošlo i svršilo se. Sve đa-

volski! Smrt, smrt, pa neka je samo za sreću Velike Srbije pa ne žalim.

Tek kad se stiglo pred mesto izabrano za izvršenje smrtne kazne, kapetan Stojković je rekao Apisu da su pomilovani svi osuđeni na smrt, sem njega, Apisa, Ljube Vulovića i

Rada Malobabića. Tužnim, ali nezavidljivim glasom, Apis je na to primetio:

– Što manje to bolje, tako sam i ja raču-nao.

Živela Velika Srbija, živela Ju-goslavija! Pred rakom, za vreme čitanja presude, Apis je više puta pogledao i čuljio uši, čim čuje da se ko kreće u blizini, on se nadao dolasku pomilovanja, kaže kapetan Stojković.

Još dok mu marama nije vezana preko oči-ju, i pre nego što će se hici ispaljeni iz puša-ka petnaestorice žandarma sručiti u njegovo telo, Apis je uzviknuo: „Živela Velika Srbija, živela Jugoslavija!” Njegov sadrug Vulović, uzviknuo je pak: „Živela Velika Srbija!”

Od svega onog što je vođa Crne ruke re-kao neposredno pred svoju smrt kapetanu Stojkoviću, možda je najznačajnije slede-će:

– Ja vam jednom naglasih da sam možda pogrešio što sam u pismu onom otvoreno izneo za Sarajevski atentat, po ovim sad sa-slušanjima rekao bih da je to glavna stvar ili bar razlog da mene ne bude.

Pri ovom on je mislio na svoj poverljivi raport sudu u kojem je sebe doveo u vezu s ubistvom austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Štošta značajno Apis je rekao kapetanu Stojkoviću i poslednjeg dana pred strelja-nje, 12/25. juna 1917. Rekao je, pored osta-log, da se boji ljudskih strasti, koje igraju često vidnu ulogu i donose odluku bez pa-meti, što može biti slučaj i ovde. S razlo-gom, izvesno, ispričao je i kako je pod kne-zom Aleksandrom Karađorđevićem, ocem kralja Petra i dedom regenta Aleksandra, neki mladi Prokić, pristalica Obrenovića, bio osuđen na smrt zbog nekih političko-dinastičkih stvari. Ali s obzirom na njegovu mladost, uzrast i lepotu, smrtna kazna mu je oproštena. Međutim, morao je da prođe kroz strah od smrti. Odveden je da vidi svoj točak i tek tada mu je saopšteno da je pomi-lovan.

Kraj u sledećem broju.

Crna ruka – najkontroverznija pojava u novijoj srpskoj istoriji. Majski prevrat, atentat u Sarajevu, atentat na regenta Aleksandra, sukobi crnorukaca i Niko-le Pašića, zašto je Dragutin Dimitrijević Apis uhapšen pre 100 godina i likvi-diran posle Solunskog procesa 1917? Potražite odgovor u knjigama CRNA RUKA i PUKOVNIK APIS, svaka na pre-ko 800 strana. Cena za čitaoce Novo-sadskog reportera je 1.500 dinara po primerku, dok je knjižarska cena 2.380. dinara. Pozovite Prometej na besplatan telefon 0800/323-323 ili pogledajte sajt prometej.rs.

25. MAJ 2017.

UtiCaj bečkog dvora na solUnskU presUdU

Feljton Vase Kazimirovića Crna ruka (11)

26 25. MAJ 2017.

Noć muzeja u Novom Sadu, kao nikad dosad, odi-grala se na čak 50 mesta sa sto sadržaja. Znati-željnici su mogli da obiđu sve muzeje, kulturne centre, pozorišta, galerije... Ovogodišnja mani-festacija održana je u znaku Venecijanskog bije-nala, koji duže od 120 godina iznosi umetničke trendove

i senzacije. To bio povod da se u Platoneumu organizuje izložba radova svih vojvođanskih umetnika koji su ikada izlagali u Veneciji.

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog publika je uživala u raznovrsnim programima – kako u izložbama tako i u različitim pratećim sadr-žajima. Pored stalne postavke, bila su izlo-žena dela iz postavke „Umetnici, akademici iz kolekcije Pavla Beljanskog”, te gostujuće postavke „Grafički omnibus u Novom Sadu” s delima Ljubomira Ivanovića, Mihaila S. Petrova, Đorđa Andrejevića Kuna...

U izložbenom prostoru kao i u inspirativnom okruženju i ove godine realizovan je raznovrstan prateći program. Druženje s

najmlađima započelo je radionicom Dela iz/van muzeja na par-kingu ispred Spomen-zbirke, gde su deca i odrasli, zahvaljujući podršci JKP „Parking servis”, i uz pomoć studenata Akademije klasičnog slikarstva, zajedno oslikali delo „Borovi” Mališe Gliši-ća iz kolekcije Pavla Beljanskog.

U Muzeju NIS-a tema je, naravno, bila naf-ta, otkako je prvi put potekala u Srbiji pa pre-ko postupka vađenja do aktuelnih bušotina. U prostorijama Udruženja distrofičara orga-nizovana je izložba slikanja na platnu, kao i radionice za decu i odrasle, a u galeriji Sezan art predstavili su tehniku crtanja uz pomoć slikara Vojina Tišme.

Upravo u Noći muzeja Departman za arhi-tekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nau-

ka pokrenuo je inicijativu da se osnuje muzej medicine u Pastero-vom zavodu, čiji su zaposleni podržali ovaj predlog.

Ovogodišnja Noć muzeja bila je ujedno i poslednji dan nacio-nalne manifestacije „Muzeji Srbije, 10 dana od 10 do 10”, u kojoj su predstavljeni i programi novosadskih ustanova kulture.

Departman za arhitekturu i urbanizam FTN-a pokre-

nuo je inicijativu da se osnuje muzej medicine u Pastero-

vom zavodu, čiji su zaposleni podržali ovaj predlog

Izložbe, radionice i promocije na čak 50 mesta sa sto sadržaja

Noć muzeja nikad nije bila bogatijaAutor: Miloš Dukić

2725. MAJ 2017.

Na ekipnom Prvenstvu sveta u stonom tenisu za osobe s invaliditetom u Bratislavi novosadski reprezentativci nastavili su sjajan niz meda-lja, čija je kulminacija bila lane na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Ženska ekipa Srbije, koju čine Novosađanke Borislava Perić Ranko-vić i Nada Matić te Subotičanka Kristina Aran-

čić, bila je na pobedničkom postolju u glavnom gradu Slovačke, dok je u muškoj konkurenciji Novosađanin Mitar Palikuća sa saigračima Darkom Babićem i Budimirom Malešićem osvojio bronzanu medalju.

Tim povodom u Gradskoj kući primili su ih gradonačelnik No-vog Sada Miloš Vučević i član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Ognjen Cvjetićanin.

– Čini se da se Novi Sad isprofilisao kao centar stonog tenisa za osobe s invaliditetom, prvenstveno zahvaljujući našim stono-teniserima paraolimpijcima koji imaju kontinuitet u pobedama i vrhunskim rezultatima. Čestitam ženskoj i muškoj ekipi, a po-sebno čoveku koji je uložio svoje vrsno trenersko umeće i doveo ih dovde – Lazaru Kurtešu. Želim da zahvalim i privatnim spon-zorima, koji su omogućili najbolje uslove za naše paraolimpijce

– rekao je Vučević. Kako je istakao, mi već sada imamo strategiju kako da se ovim

sjajnim ljudima i vrhunskim sportistima poboljšaju treninzi.– Konkretno, u Vrnjačkoj banji će imati posebne pripreme

kako bi mogli nastaviti da postižu ovako sjajne rezultate. Grad pomaže i uvek će biti uz sve sportiste, a posebno uz ovako sjaj-ne ljude koji su pre svega veliki borci. Oni su pravi pobednici i mogu da nam posluže kao primer u svakodnevnom životu, ne samo kad je reč o osvajanju medalja već i kako da se izborimo s izazovima s kojima se susrećemo. Razgovaraćemo i o eventual-noj organizaciji nekog većeg međunarodnog takmičenja za sto-notenisere s invaliditetom u Novom Sadu.

Osvajači medalja u Slovačkoj, kao i njihov trener i selektor Zlatko Kesler, zahvalili su Gradu Novom Sadu na podršci, kao i privatnom sponzoru – kompaniji „Energotehnika Južna Bačka„.

– Uvek smo lepo ispraćeni i dočekani u našem gradu i zemlji. Trudili smo se da odigramo najbolje što smo mogli, da pruži-mo maksimum i rezultat nije izostao. Nadam se da će tako biti na svakom narednom takmičenju, a ono što nas očekuje to je Evropsko prvenstvo u pojedinačnom i ekipnom nadmetanju kra-jem septembra – rekla je Borislava Perić Ranković.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio osvajače medalja iz Slovačke

Stonoteniski šampioni u Gradskoj kući

28 25. MAJ 2017.

SPORT

Sećanja Todor Veselinović 22. okTobar 1930. NoVi Sad – 17. maj 2017. aTiNa

Toza ljudina, šarmantni golgeter,

salajački bećar

2925. MAJ 2017.

Jedan od naših najčuvenijih golgetera, četiri puta naj-bolji strelac Jugoslavije, trener s vizijom i posebnim šarmom, selektor, učesnik svetskih i evropskih šam-pionata i kao reprezenta-

tivac i kao selektor. Ljudina za sve: za svoje igrače i saigrače i prijatelje i komšije...

Stvarna fudbalska legenda. Neprijatelje, jednostavno, nije imao. Prijatelja na hijadu širom sveta... Kumova isto toliko. Ipak, jednog za svagda, Luku Maleševa iz Nadalja. Ljudinu, poput svoga kuma Toze.

Preminuo je Todor Veselinović u Atini, gde je stanovao i bitisao posled-njih decenija. Glas o smrti omiljenog igrača, šarmantnog golgetera i sala-jačkog bećara za tren je prostrujala Novim Sadom. A za nevericu. Ja sam prvu vest čuo i pročitao na društve-nim mrežama Turske i Grčke. Zvanič-no se oglasio istanbulski Fenerbahče, potom Olimpijakos i, dabome, Vojvo-dina. Toza je bio stvarna fudbalska

legenda. Za života. Ko je bar jednom upoznao ovog čoveka širokog srca, nije ga zaboravio. Poklonici fudba-la, vojvodinaši, partizanovci, repre-zentativci Jugoslavije ili oni navijači u Kolumbiji, Turskoj i Grčkoj pamte mnoge Tozine štosove, golove, narav-no, ili mudre trenerske poteze.

Nenadmašni strelac u svim dresovima. U dilemi sam bio da li da se samo podsetim nekih Tozinih fudbalskih vragolija, lepih atinskih susreta ili jednostavno priča njego-vih drugova i saigrača. Ipak, oprede-lio sam se da se još jednom podseti-mo nezaboravne karijere ili kako se to danas kaže – Tozinog CV-ja.

Todor Veselinović bio je bogom-dani fudbaler. Rođen je 22. okto-bra 1930. u Novom Sadu, na Salajci. Umro je 17. maja 2017. u Atini.

Dao je 145 prvoligaških golova, u dresu Vojvodine 130, a u crno-belom Partizanovom 22. Četiri puta bio je najuspešniji strelac Jugoslavije, od-mah iza Santrača, Pančeva, Bajevića i Kostića.

Za reprezentaciju Jugoslavije od 1953. do 1961. godine odigrao je 37 utakmica i postigao čak 28 golova, prosek 0,75, najbolji u istoriji našeg fudbala. Bio je trostruki srtelac na utakmicama s Velsom iako je odi-grao samo 32 minuta, s Amerikan-cima na Olimpijskim igrama u Mel-burnu 1956. godine, kada su plavi bili srebrni, i u Beču s Austrijanci-ma 1958. godine – 4 : 3 za nas.

Olimpijsko srebro iz Mel-burna. U prvi tim Sloge, kako se tada zvala Vojvodina, na prvoligaš-ku scenu uveo ga je u sezoni 1948/49. čuveni trener Bane Sekulić. Sa svo-jim ispisnikom Vujadinom Boškovim Toza je ispisao najlepše stranice isto-rije novosadskog fudbala. Ipak, jedi-ni trofej nije osvojio sa svojom Vo-šom, nego u dresu Partizana kada su crno-beli u finalu nacionalnog kupa savladali Crvenu zvezdu sa 6 : 0. Bilo je to 29. novembra 1952. godine i, da-bome, Toza je postigao jedan gol. S reprezentacijom Toza je olimpijski vicešampion 1956. godine u Melbur-nu, na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj postigao je četiri gola u isto toliko utakmica.

Inače, Toza Veselinović je u igrač-koj karijeri, pored Vojvodininog i Partizanovog dresa, nosio i dreso-ve Sampdorije, bečke Vijene, Union Sen Giloa u Belgiji i Klagenfurta u Austriji.

S reprezentacijom na Evrop-skom prvenstvu. Trenersku kari-jeru počeo je 1969. godine u Santa Feu u Kolumbiji, gde je tada igrao Dragoslav Šekularac. Naravno, bio je šampion države i kao selektor Ko-lumbije vodio je ovaj tim na Olim-pijskim igrama u Minhenu 1972. go-dine. Vratio se u Novi Sad i bio je trener Vojvodine od 1974. do 1977. godine, Voša je bila vicešamipon. Iz Novog Sada otišao je u Atinu i vo-dio veliki klub Olimpijakos do 1980. godine, da bi se vratio kući i postao selektor Jugoslavije, koju je odveo na Evropsko prvenstvo u Francu-sku. Onim čuvenim golom Rada-novića u Splitu kad je već sve bilo izgubljeno.

Posle toga radio je samo u ino-stranstvu. S Fenerbahčeom je bio dvaput prvak Turske, radio je u grč-kom Apolonu, Dijagorasu i AEK-u da bi se vratio u Fener i ponovo ga doveo u vrh turskog fudbala – šam-

Vojvodina i Novi Sad iznedrili su sijaset asova, ali jedan je Toškara VeselinovićAutor: Jovan Tanurdžić

Toza Ve-selinović je u igrač-koj kari-

jeri, pored Vojvodini-nog i Par-

tizano-vog dresa,

nosio i dresove

Sampdo-rije, beč-ke Vije-

ne, Union Sen Giloa u Belgiji i Klagen-furta u Austriji

Foto: Arhiva Borivoja Mirosavljevića i Miloš Pavkov

30 25. MAJ 2017.

SPORT

da se lopta udaljava od Velikog Vla-dimira i polako ulazi u gol, ali gol-man ne može da je stigne. Majstor-ski i neodbranjivo Toza je šutnuo, a onda tiše pa sve glasnije govori Be-ari, imaš je, kume, tvoja je... A ovaj, ‘nako blatnjav, samo što ne zaplače. Stadion, pun kao uvek u to vreme, raspamećen, u ludilu i stari i mladi – vojvodinaši.

Salajko mala, ti si nama Tozu dala. Tozu su obožavali svi. Dabo-me, u Salajaci, u hotelu „Vojvodina”, za kartaroškim stolom, u svakom društvu gde je često držao banku. Umeo je i s loptom i s ljudima.

I uz poslednji pozdrav neprevazi-đenom majstoru fudbala još jedan detalj iz karijere salajačkog i našeg Toškare. Utakmica sa Sarajevom u Novom Sadu, naš golman Lazar Va-sić primi dva jeftina gola, a Toza u svom stilu poručuje Vasketu:

– Ne možeš ti toliko golova primiti koliko ih ja mogu dati... Ne brini, po-beđujemo. I na kraju tako i bi. Vojvo-dina – Sarajevo 4 : 3. Sva četiri gola postigao je Veselinović.

Kakav je kavaljer bio neka vam ispriča svaki stariji Novosađanin, Atinjanin ili Istanbulac. Nikad niko u društvu Toze Veselinovića nije pla-tio ceh, a kada Toza dolazi u kafa-nu, svirci kreću: „Salajko mala, ti si nama Tozu dala...” Kada Toza u dže-pu para ima, i mačke krempite jedu, govorilo se tada u Srpskoj Atini.

Odužiti se dostojno velika-nu. U detinjstvu Toza je bio siromah i to nikada nije zaboravio. Pomagao je siročad, jeli su i pili mnogi be-skućnici Novog Sada, Atine, Đenove, Beča, Brisela, Bogote, Istanbula, gde god da je živeo. S naglašenom voj-vođanskom pitomošću i dobrotom, nasleđenom od predaka, prilazio je svim ljudima. Nije mrzeo ni one s lošim namerama, kakve je sretao u životu.

Toza je imao dva srca, ali nijedno za sebe, govorili su oni koji su Tozu najbolje poznavali. Jednostavno, To-dor Veselinović, Toza, Toškara ne-ponovljiva je gromada u sportu, fud-balu i istoriji Novog Sada. Ukoliko postoji način i želja, Novi Sad treba i posthumno da se oduži svom veli-kanu.

pionska titula 1990. godine bila je njegova. Ostao je u Turskoj i treni-rao Bakirej, Karšijaku i još jednom Fenerbahče 1997. godine. Na klu-pi grčkog Etniksa 1998. okončao je izuzetnu karijeru i nastavio da živi u Atini, na Glifadi, u neposrednoj blizi-ni Obale mira i stadiona Karaiskaki, doma Olimpijakosa.

Ceo atinski stadion skandi-ra Tozino ime. O Tozinom životu i sportskoj karijeri napisane su knjige. Neću da ih prepričavam, ali pome-nuću samo dva detalja iz naših atin-skih susreta. Bilo je to 2004. godine u danima Olimpijskih igara u grčkoj prestonici. Otišao sam kao Tozin no-vosadski prijatelj na utakmicu Olim-pijakos – Panatinaikos. Stadion Kara-iskaki bio je ispunjen do poslednjeg mesta. Kada se Toza pojavio u poseb-noj loži, ceo stadion se digao i dugo skandirao njegovo ime.

A samo da podsetim, Toza je po-slednji put s klupe Olimpijakos vodio 1980. godine. Ej, da se naježiš i kao njegov zemljak i kao novinar. Nisu ga zaboravili. I na Glifadi, mondenskom kraju Atine, pio sam crno vino i ka-snije kafu u Tozinom društvu. Mladi ljudi koji nisu navijali za Olimpijakos, jer su bili mala deca, s velikim pošto-vanjem prilazili su Tozi i pozdravljali legendu. Ko je jednom upoznao Tozu ili bar slušao o njemu – to ne zabo-ravlja.

Imaš je, kume, tvoja je... Ili druga priča. Bez Toze, a o Tozi. U Istanbulu sam s Bogdanom Tanjevi-ćem, košarkaškim trenerom i selek-torom Turske, početkom ovog veka. Pomenem Tozu Veselinovića...

– To još nisi video koliko tvog čo-veka poštuje Turska. Pre ko zna ko-liko godina radio je u Fenerbahčeu, a njegove slike su u prvom planu, čim uđeš u muzej ovog sportskog giganta Turske, nekoliko nasmejanih likova Veselinovića. Jednostavno, njega su ovde svi obožavali.

I tako se priče o Tozi nižu gde god ga pomeneš.

Kao igrač bio je i šaljivdžija i nepre-vaziđeni golgeter. Daje gol čuvenom Vladimiru Beari u Novom Sadu pro-tiv Hajduka. Kiša je, mokro je, a Tozi Aca Ivoš namesti loptu kao na tacni u šesnaestercu. A Toza, onako felšom,

Kao stručnjaK ostavio je neizbrisiv trenersKi trag i u Kolumbiji, tursKoj, grčKoj i, naravno, u

FK „vojvodina” i jugoslaviji

3125. MAJ 2017.

ISSN 2406-2022