cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

Orchestra

Ekskluzivno: Jiri Kylian

INTERVJU: E. Papo, A. Asilmuratova, M. Lazi}, G. MayerPrix de Lausanne 2000. NY International Ballet Competition 2000.

Australija/Austrija/BiH/Engleska/Francuska/Hrvatska/Italija/Kanada/Nema~ka/Poljska/Rusija/Slovenija/SAD/[vajcarska/

17/18

Orchestra2000

åasopis za umetniåku igru

Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti

2000.

Primabalerina Viãnja Œorœeviñ postavljena je na mestodirektora Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu

5.decembra 2000. godine. Velikoj umetnici, stalnomsaradniku i prijatelju naãeg åasopisa, åestitamo!

Redakcija

www.orchestra.co.yu

Od sada i na mreæi!

Åasopis pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda

Ne æelim viãe da piãem uvodnike. Kakva vajda od njih? Prostor koji zauzimju na drugoj stranikorica moæe se mnogo bolje iskoristiti, recimo, za neku divnu baletsku fotografiju. Posleãest godina, uvodnici su za mene postali prava noñna mora. To nikako ne znaåi da ne znam

o åemu bih pisala. Baã naprotiv. Tema za uvodnike ima i previãe. U tome i jeste problem. Ne æelim viãe da obaveãtavam åitaoce da se naã åasopis ne sme prodavati u baletskim ãko-

lama Beograda i Novog Sada. Ne æelim ni da navodim razloge koji su doveli do te odluke. Valjdauprave ãkola znaju ãta rade? Moæda su naãa baletska deca potpuno informisana, samo ja to joãne znam. Naã åasopis njima, oåigledno, nije potreban, a njihove direktorke su, svakako, potpunou pravu kada ãest godina odbijaju svaku saradnju s naãom redakcijom. Ne æelim viãe da piãemuvodnike u kojima molim sve, åija je to duænost i koji su za to, u krajnjoj meri, i plañeni, da spa-savaju naã balet od totalne propasti. Mogu samo da molim Boga da novi direktor beogradskogBaleta, Viãnja Œordjeviñ, bude dovoljno jaka, zdrava, mudra i veãta, pa da joj uspe da beograd-skim baletskim umetnicima vrati profesionalno dostojanstvo i druãtveni ugled koji im po svemupripada. Da svojom ljubavlju za balet, zarazi sve oko sebe, jer, åesto nam je samo ljubav potreb-na, pa da stvari krenu na bolje.

Ne mogu viãe da se plaãim za buduñnost Festivala koreografskih minijatura. Jedina igraåkamanifestacija koju imamo pojavljuje se jedanput godiãnje, kao kometa, obasja, pa nestane beztraga. Festival åije se nagraœene koreografske kreacije ne izvode ni na jednoj pozornici u gradui nije festival. O organizovanim gostovanjima po Srbiji da i ne govorim. Da se razumemo, u vremeodræavanja Festivala oseñam se potpuno svetski, a bila sam jednom i sreñni ålan æirija. Za Festivalbih uradila sve, ali, da li je to moja duænost?

Ne æelim da piãem o znaåaju i pozitivnim posledicama na naãu umetnost igre åina vrañanja(!?) beneficiranog radnog staæa baletskim stradalnicima u Jugoslaviji. Taj bi zakon trebalo donetipo hitnom postupku, ali...eh! Trebalo bi, valjda, da budem sreñna ãto se viãe pred zakonom nevode u rubrici “estrada”... Da li moj uvodnik treba da prozove Udruæenje baletskih umetnika Srbijei podseti ih da se oni prvi moraju na sav glas, medijski i proceduralno, boriti za to? Moæda, aliUdruæenje kao da je ponovo prestalo da postoji. Pa ko ñe onda, u ime naãih umetnika, “kupiti”kartu za ovaj zahuktali “voz u buduñnost”? Ako se sada ne ukrcamo, kada ñemo? Pitam se, ãta toima Udruæenje dramskih umetnika Srbije, a UBUS ne? Ne æelim viãe da maãtam o prvoj jugosloven-skoj Akademiji za igru, o prvim baletskim pedagozima sa sveãñu o ogromnoj liånoj odgovornostiza svako dete ponaosob, o gostujuñim pedagozima i koreografima sa svih strana sveta, o naãim,ãkolovanim koreografima koji stvaraju na novim, savremenim igraåkim tehinkama.

Ne mogu viãe da priæeljkujem nove, obrazovane, mlade baletske kritiåare. Ni u najlepãemsnu ne mogu da zamislim mladog struånjaka, istoriåara igre, kome smo poverili da od zaboravasaåuva sve dobro ãto smo uradili? Gde je reånik baleta? Gde je enciklopedija igre?

Ima toga joã mnogo, ali - ne mogu viãe. Od ovog broja, svako slovo naãih autora i saradnika i svaka fotografija, u s teãkom mukom

realizovanim buduñim brojevima åasopisa, biñe moj uvodnik. To je moj posao.I niãta viãe.

S poãtovanjemIvana Milovanoviñ

Posetite nas!

1 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

CENA 200,00 DINARAGodiãnja pretplata (åetiri broja): 550,00 din / za inostranstvo 40 DEM

Prodajna mesta: Narodno pozoriãte (biletarnica); Knjiæare: “Aleksandar Be-liñ”; “Stubovi kulture” (Beograd i Uæice); “Nolit” (prod. 8);“Nauåno delo”; “Srpska knjiæevna zadruga”; “Kultura”(Kosovska) i “Mala knjiæara” BIGZ (Poæeãka); “Sava centar”Prosveta; “Plato” i Baletski studio “Orchestra”.Knjiæare: “Solaris” (Novi Sad) i “Prosveta” (Niã).

Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktorMarija Jankoviñ, glavni i odgovorni urednik

Branka Rakiñ struåni savetnik i kritiåar åasopisa

Ålanovi redakcije:Ksenija Dinjaãki, baletski pedagogMr Vesna Kråmar, teatrolog Minja Katiñ-Ãerban, novinar-saradnikMarija Babiñ-Milovanoviñ, novinar-saradnikIvana Milanoviñ, Internet news (urednik)

Sekretarica redakcije:Svetlana Joåiñ

Prodaja i marketing:Nenad Stanojeviñ, 063 275 003

Stalni saradnici:Dobrila Doãen,Viãnja Ðorðeviñ,Aleksandra Ðuriåiñ,Milica Jovanoviñ,Nadeæda Mosusova,Anika Radoãeviñ,Isidora Staniãiñ,Teodora Sujiñ,Jelena ÃantiñKsenija Ãukuljeviñ-Markoviñ,Milica Zajcev,Mirjana Zdravkoviñ,Rea Æivkoviñ…

Dopisnici iz inostranstva:Xenia Rakic (Njujork)Judith Otten (Njujork)Jekaterina Belova (Moskva)Zoja Bojiñ (Sidnej)Dragoslava Koprivica (Pariz)Helen Ciolkoviå (Pariz)Tamara Vajagiñ (Toronto)Breda Pretnar (Ljubljana)Emilija Dæipunova (Skoplje)

Dizajn: Nenad Bañanoviñ

Web dizajn: Tea Nikoliñ

Tehniåki urednik:Duãan Ãeviñ

Prepress:TG Design, Ãafarikova 3, Beograd, tel. 3229-250

Adresa redakcije: Ñirila i Metodija 2a/III, Beograd, Fax/tel. 00381 11 311-66-49, 00381 11 403-443 (posle 16h); e-mail: orchestrayu@yahoo.com

Æiro-raåun: 40811-620-6-16-303-51-5334538 “Beobanka” Devizni raåun: 70806-1245976172 CHASE MANHATTAN BANK AG,FRANKFURT/M, FR GERMANY SWIFT: CHASDEFX (na ime Ivana Milovanoviñ)

Kompjuterski unos:Jadranka Rastoviñ i Dejan Vuceliñ

Ãtampa:“Grafonin”, Francuska 3, Beograd, tel. 625-984

Rukopisi se ne vrañaju.ISSN 0354-7922

naslovna strana: Instinct, D. Parsons i V. Malakhov, kor. D. Parsons, foto L. Greenfield

Sadr`ajJugoslavija 2Gosti beogradskog Baleta 24Australija 26Mi{ljenja-rasizam u baletu 29Austrija 30BiH-intervju: E. Papo 32Engleska 34Ekskluzivno-intervju: J. Kylian 38Francuska 42Intervju: A. Asilmuratova 56Hrvatska 58Italija 60Jubileji: L. Sotlar 61Kanada 62Iz baletske lo`e 76Intervju: M. Lazi} 78Nema~ka 80Orchestra mail 81Poljska 82Intervju: G. Mayer 84Rusija 86Slovenija 89NYCB-repertoar 90SAD 92Alternativna scena 112Baletska {kola 117[vajcarska 118Se}anja 122Nove knjige 126Info 127O~ima medicinskog stru~njaka 132Rezime 134UBUS 136

novim

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 2

Prilikom poslednjeg gostovanja Korine Dumitres-ku u predstavama Labudovo jezero i Uspavana lep-otica s beogradskim Baletom, otiãla sam da napokonvidim tu toliko hvaljenu umetnicu, ali sam sve vreme,uglavnom, posmatrala Denisa Kasatkina koji me jezaista iznenadio i obradovao svojim tehniåkim uspe-hom kakav uopãte nisam oåekivala, tako da nisammogla åak ni da mu se potiho nadam.

Sliåno mi se dogodilo i na predstavi Grk Zorba, jed-noj od poslednjih pred gostovanje u Beogradu, povo-dom pedesete godiãnjice novosadskog Baleta, kadasam otiãla u pozoriãte, naroåito zbog KonstantinaKostjukova u naslovnoj ulozi, a iznenadio me je, i go-tovo svu moju paænju prikovao Milan Laziñ u ulozimladog ljubavnika Nika.

Ne mislim, niti æelim, da umanjim vrednosti onihprvih imena, ali zadovoljstvo koje sam osetila otkri-vajuñi ta nova, prevazilazi samo iznenaœenje.

Denisa Kasatkina nisam veoma dugo gledala u ne-koj klasiånoj ulozi. Mislim da je poslednji put to bilou obnovljenoj Æizeli novosadskog Baleta. On je tomprilikom nastupio u seljaåkom Pas de deux zajedno sDalijom Imaniñ i ja, nakon toga, nisam viãe poæelelada ga gledam, åak sam se i klonila toga. Tako sam ina Labudovo jezero s Korinom Dumitresku otiãla ra-zoåarana podelom i teãka srca, ali nju je napokonipak trebalo da vidim — a videla sam uglavnom nje-ga. Ne znam åija je zasluga, koji je pedagog uspeotoliko, ali Kasatkinove noge, posebno stopalo, dobilesu potpuno novu strukturu i liniju. On je zaistinu po-stao pravi klasiåni igraå. Gornji deo tela joã uvek nijeidealno usaglaãen s interpretativnim uspehom do-njega i on sâm, kao i njegov pedagog ili mentor, mo-raju da joã viãe posvete paænju Denisovom grudnomkoãu i ramenima. Time bi njegova liånost postigla vi-soku harmoniånost klasiånog izraza.

Ne æelim da poredim nivo Korine Dumitresku,prve dame bukureãtanskog Baleta, trupe åije su vred-nosti daleko iznad naãih, s Denisom Kasatkinom teku razvoju. Svejedno, moram da kaæem da me onaipak nije oduãevila koliko sam oåekivala. Åak ni njenatehniåka spremnost nije zadovoljavala pojam njenogimena. Odgledavãi samo jednu predstavu te gotovostalne goãñe beogradskog Baleta, nisam u poziciji dadâm neko definitivno miãljenje o vrednostima te, unas, tako popularne umetnice. To ñu uz viãe iskustvauåiniti drugi put.

Jugoslavija

Juåe, danas, sutra

U potrazi za

Miã

a M

ust

apiñ

Labudovo jezero,Korina Dumitresku i Denis Kasatkin

Miã

a M

ust

apiñ

Slike,Aãhen Ataljanc i Denis Kasatkin

Sliåan efekat doæivela sam u veñ kultnoj predstavi novosadskogBaleta Grk Zorba. Prateñi stvaranje tog folklorno-baletskog spek-takla, koji je veñ doæiveo pedeset izvoœenja, i donekle savetodavnouåestvujuñi u njegovim poåecima, danas se señam (mislim na mojuangaæovanost), kako je to poåinjalo i teklo. Dugo je i uporno traja-lo, to moram da priznam, insistiranje Duãana Beliña, bivãeg uprav-nika pozoriãta, kod tadaãnjeg rukovodstva, dok, na svu sreñu, nijeprihvañeno da se postavi Zorba. Ja sam od prvog trenutka bila odu-ãevljeni pristalica moguñnosti njegovog ostvarenja, najpogodnijegi za naã balet i naãu publiku. Nakon ãest godina i viãe od pedesetizvoœenja to je neosporno i dokazano.

Predloæila sam Krunislava Simiña za koreografa, Aãhen Ataljancza ulogu Marine, Konstantina Kostjukova za ulogu mladog Ame-rikanca Nika, za madame Hortans Gordanu Simiñ, a za samog Zor-bu, iako svesna da u tom trenutku do toga i nije moglo da doœe,predlagala sam Marina Turkua, i ne znajuñi zapravo u kakvom jeplesaåkom stanju. Predamnom je bila samo njegova moñna figurasnaænog karakternog zanosa. Ali, to je bila moja slika i o Zorbi i oTurkuu. Baã kao ãto je svojom liånoãñu i pojavom, naravno i igrom,Aãhen bila upravo idealna, uzdræana, a plahovita Grkinja Marina.Za Jorgosa sam predlagala vrlo prihvatljivog Tonija Ranœeloviña iznovosadskog Baleta, kao i omladinski folklorni ansambl Sonja Ma-rinkoviñ za dopunu, posebno muãkog, ansambla.

Zbog åega sve to priåam? Zbog neke istorije koju treba upozna-ti i koje se treba señati, a u koju spada ne samo priåanje jedne ba-letske priåe, veñ i ambiciozni napori u stvaralaãtvu naãeg baleta.Jer, moja ideja nije bila da Grk Zorba opstoji kao jedna u nizu no-vosadskih baletskih premijera, veñ kao jedan izvanredno znaåajanjugoslovenski baletski spektakl. A to znaåi zajedniåki projekat Beo-grada i Novog Sada, Srpskog narodnog pozoriãta i Sava centra. Ali,kako sam ja, vremenom, sve viãe udaljavana iz projekta, nije mi

znano zaãto do toga nije doãlo. Zaãto su se odrekli velikog uspehai moguñe daljnje prakse u smislu zajedniåkog stvaralaãtva?

Svejedno, zadovoljna sam ãto je Krunislav Simiñ dobio ko-reografiju, kojom se uvrstio u istinske stvaraoce domañe baletskescene, jer to jeste delo koje zahteva muãkog koreografa, a istovre-meno i prilika da joã neko u naãoj zemlji ponese titulu tog pres-tiænog i retkog zvanja. Isto sam tako zadovoljna i ulogom koju jekreirala Gordana Simiñ, iako u poåetku nije bila njome oduãevlj-ena, pa, åak, prema njoj i odbojna. Tom ulogom, ne znam da li jetoga i svesna, ona, karakterom i zreloãñu interpretacije, kakvi su zataj lik neophodni, svoju baletsku karijeru zakljuåuje na znaåajan

naåin, jer nije åudno ãto je filmska Hortans za tu ulogu zasluæenodobila Oskara.

Konstantin Kostjukov nije dobio ulogu koju sam mu ja bilanamenila, ali je zato u poslednjem izdanju spektakla vrhunski odi-grao samoga Zorbu i, s neãto dodatka ruskih folklornih elemena-ta, podigao predstavu i publiku do ushiñenja, rekli bismo gotovodo delirijuma. To je ono zbog åega sam iãla da, nakon raznih osred-njih Zorbi (V. Litvinov, V. Lebed, K. Simiñ), pogledam i onoga koji,po meni, uopãte nije bio predviœan za jedan takav karakterni lik.Ali, iako je tako snaæno zablistao na tom neoåekivanom planu, onje svejedno predstavljao manje iznenaœenje od tako rekuñ, poået-nika, Milana Laziña, åiji razvoj pratim joã od javnih åasova u sred-njoj baletskoj ãkoli. Uåenik Ksenije Dinjaãki, pedagoga nekolikoznaåajnih muãkih igraåa novosadske sredine, meœu kojima suAleksandar Antonijeviñ, koji se danas smatra najveñim kanadskimbaletskim umetnikom; Zlatko Paniñ, prvak Esenskog Baleta; Vla-dimir Kociñ, ålan Nojmajerovog Baleta u Hamburgu i drugi, on jeodavno pokazivao svoj talenat koji je u poslednjem Zorbi stigao dopunog izraza. Pravilnim postavkama tela i veñ sada zavidne tehniå-ke spremnosti za jednog solistu, on je u napornom finalu, bez vid-nih teãkoña u tehnici izvoœenja, stizao do kraja oduãevljavajuñi gle-daliãte gotovo koliko i njegov znameniti kolega, harizmatiåni Kos-tja. Svejedno, æelim da podvuåem da taj uspeh smatram samopoåetkom razvitka u koji tek treba da krene. Omanji rastom, onneodoljivo podseña na Francuza Erika Kilerea, koga smo, 1986. go-dine, gledali kao Malog Fauna na naãem Gala koncertu, a danas jemeœu glavnim solistima ABT iz Metropolitena.

Iako su ta moja razmiãljanja krenula prvenstveno od dvojicemediteranskih (nije li takav na koncu postao i Amerikanac?) juna-ka, zadræavajuñi se na koreografu i ulozi madam Hortans, ne-opravdano sam zanemarila lik Marine i njenog tumaåa Oksanu

Storoæuk. Oksana nije bila bogom dana Marina, ni svojom fig-urom, ni svojim temperamentom, ali je ona, svojim znanjem i svo-jom postojanoãñu, od prvoga dana, tu ulogu postavila temeljno smnogo solidne tehniåke umeãnosti, ãto joj je omoguñilo objek-tivno priznanje za uspeh.

To bi, uglavnom, bilo ãta mislim o Grku Zorbi, o opravdanostinjegovog stavljanja na repertoar na kome se nalazi veñ ãest godi-na i o sadaãnjim tumaåima njegovih likova. Da je uprava pozoriã-ta s viãe zainteresovanosti i poleta pristupila njegovom ostvarenju,uspeãnost bi bila i veña, moæda åak i od internacionalnog znaåaja.

3 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Bra

nko

Luåi

ñ

Grk Zorba, Konstantin Kostjukov i Milan Laziñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 4

Ãta smo joã znaåajno u poslednje vreme gledali bilo u jednom ili drugom domañem Baletu? Joã samo tri kratke kore-ografije pod zajedniåkim naslovom Osame, u Beogradu, koje, osim jedne, nisu åak ni premijera, ali koje imaju znaåajkreacija profesionalnog savremenog izraza, retkoga u nas. Nije potrebno nabrajanje, ni analiza ideja koje su u savre-menom plesaåkom izrazu od primarnog znaåaja, u kojima su moguña raznovrsna tumaåenja, ãto veñ nudi i sam tekstÃija crne maåkice. Bojana Mladenoviñ je imala odliånu zamisao kada se oslonila na literarno delo Hulija Kortasara, i danije bilo Marije Milanoviñ ko zna da li bi uspela toliko. Iskustvo u kreacijama Aleksandra Izrailovskog uåinilo je odnjenoga tela veoma pogodnog tumaåa Bojanine kreacije, u åemu joj je Boæin Pavlovski bio pogodan partner.

Bolni naslov Kopile simbolizuje u sebi ogoråenu patnju napuãtenog deteta åiji je otac jednog dana jednostavnoiziãao iz kuñe i viãe se nije pojavio — ni u kuñi, ni u detetovom æivotu. Ostala je samo njegova slika. KoreografijaIsidore Staniãiñ veoma je upeåatljivo i plastiåno, iako priliåno razvuåeno, ispriåala tu tragiånu i ruænu æivotnu priåu,poveravajuñi interpretacije tih nesreñnih likova Maji Kovaåeviñ, Goranu Simiñu, Olgi Olåan i Svetozaru Adamoviñu.

Zato je najviãe radoznalosti pobuœivala Uspavanka s mirisom lavande, koliko zbog neænosti naslova, toliko i zbogliånosti njezinog tvorca. Reå je o engleskom baletskom umetniku Endrjuu Grinvudu (Andrew Greenwood) plesaåu,pedagogu, moguñem reæiseru i koreografu. Kompleksnost njegovih interesovanja je scenski potpuno zaokruæena iona predstavlja osnovicu za gradnju svake od pomenutih moguñnosti. Ãta ga je joã proãle godine dovelo u Beograd,kod nas, teãko je odgonetnuti, jer je doãao iz Beåa, a trebalo je da ide u Ãtutgart, u koji nije otiãao. Od tada je pro-tekla cela godina, a onda je ponovo doãao. Radio je predano s beogradskim ansamblom, kako to veñ ljudi sa zapa-da rade, jer su obavezni svojoj duænosti, a koliko je uspeo veoma je teãko ustvrditi. Jedno je ipak sigurno — vratio seponovo na naãe niske honorare i teãke prilike u baletskoj sali i izvan nje.

Jedino ãto mogu da kaæem jeste da znam da je promenio svoju æivotnu filosofiju pribliæavajuñi se viãe naãoj negozapadnoj, jer mu je izgledala ljudskija i mekãa od one koju je napustio. To me nije zaåudilo. Ali, zbog åega njegovo

Foto

gra

fije

: M

iãa

Must

apiñ

Uspavanka s mirisom lavande, kor. A. Greenwood

Uspavavanka sa mirisom lavande,Ivana Gliãiñ i Milica Bezmareviñ

●

●

●

5 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

kratko delo neænoga imena Uspavanka s mirisom lavande nije uspelo da u gledaliãtu izazove doæivljaj jaåe ideje, to morada je ili njegova greãka ili zlodelo onih koji su trebali da mu budu na pomoñi, a ne na ãtetu. Oåigledno je da sinhronizacijeizmeœu njega i svih ostalih nije bilo, ãto se oseñalo u atmosferi, a pokazalo se i na pozornici, kroz nedoreåeno oslikava-nje dobra i zla (ansambl i Milica Bezmareviñ), ako je tako misleno da bude.

Na Svetski dan umetniåke igre, Balet Narodnog pozoriãta obdario nas je predstavom s åetiri kratka komada, koja kaoda nisu imala kraja. Jedini meœu njima (Silfide, M. Fokin; Jesenji pljusak, V. Logunov; Kavez, L. Pilipenko i Slike, L. Pilipenko)koji je svojom straviånom groteskom i dramom, jaåe uzdrmao gledaliãte, nego i na samoj premijeri, bio je Kavez, u komeje Milica Bezmareviñ plastiånoãñu svoga telesnog izraæavanja i dubokom interpretativnom dramatiånoãñu nadahunula i sveostale liånosti na sceni, udiãuñi im snagu savremenog izraza, kakav je doæivljaj Mac Ekove Æizele (drugi åin).

Veåe se zavrãilo dugo oåekivanom Nataãom Rostovom u komadu Slike — Aãhen Ataljanc, solistom Staatsoper-e uBerlinu, zbog koje smo, mnogi, te veåeri i doãli u pozoriãte. Ali, kroz potpuni koreografski promaãaj, i neindividualizo-vanost slika Nataãinih ljubavnih doæivljavanja i preæivljavanja strasti (Kuragin), romantike (Bolkonski) i realizma (Bezuhov),ni Aãhen, osim svoje baletske aristokratske pojave u kojoj su dominirali njen labuœe dugi vrat i elegantne noge, nije moglaniãta viãe da kaæe.

Kritiåar Milica Jovanoviñ je, prilikom istog gostovanja, veoma pozitivno ocenila nastup Aãhen u Samsonu i Dalili i jasamo mogu da kaæem da mi je veoma æao ãto nisam pogledala i te predstave. Señam se Aãhen kao Dalile kada je LidijaPilipenko, direktor beogradskog Baleta, vratila tu svoju predstavu na scenu. Predstava neosporno zasluæuje da åini reper-toar beogradskog Baleta, iako bi moæda mogla da se delom doreåe, ali uvoœenjem Aãhen Ataljanc u nju, ona je prostopostala neprepoznatljiva u odnosu na premijeru. Kao pojava, ta balerina, od oca Jermena, demonstrira svoju pripadnostistoku Mediterana, a svojom igrom ãkolu zapadnog klasiånog stila, ãto je njenu ulogu Dalile uåinilo autentiånom pripad-nicom starozavetnog podneblja.

Kopile, M. Kovaåeviñ,O. Olñan, S. Adamoviñ i G. Staniñ

Ãija crne maåkice, M. Milanoviñ i B. Pavlovski

Kopile, O. Olñan, S. Adamoviñ i G. Staniñ

Uspavanka s mirisom lavande, kor. A Greenwood

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 6

Koreografske minijature, odræane pred kraj sezone u organizaciji Udruæenjabaletskih umetnika Srbije, svojim åetvrtim izdanjem postaju veñ tradicionalne.Onima koji se señaju koreografskih nastupa sa Jugoslovenskog baletskog tak-miåenja u Novom Sadu, taj je program bio veoma blizak i shvatljiv u svojim nas-tojanjima. Jugoslovenskom baletu, one stare i ove nove Jugoslavije, najviãe su, ai sada nedostaju — koreografi. Zato je normalno da je beogradsko Udruæenjebaletskih umetnika oæivelo upravo ovaj deo, nekada velikog takmiåenja. Samoãto, åini mi se, ni ti nastupi ne idu i neñe otiñi dalje od prizora viœenog na pre-mijeri. Ni u vreme takmiåenja, a ni sada, nema izgleda da ñe uspeãni i nagraœenidobiti neke veñe ãanse za dalje.

Nakon prvog baletskog takmiåenja, samo je televizija prihvatila obavezu, dakao nagradu, za svoj program snimi dela nagraœenih. Ni novosadsko pozoriãte,kao ono koje je takmiåenje iznedrilo i u kome ñe zauvek ostati njegovi koreni,ni zagrebaåko, koje je prvo u tadaãnjoj Jugoslaviji imalo profesionalni balet, tesezone 1984/1985. godine, nije prihvatilo da prva nagrada obezbedi nagraœe-nom jednu koreografiju s njegovim baletom. Jedino je kasnije, tadaãnji ãef no-vosadskog Baleta Æarko Milenkoviñ, kao iskusan baletski poslenik, angaæovaoVlastu Dedoviña iz Ljubljane da u Novom Sadu postavi Delibovu Kopeliju.

Oåigledno da ni nakon Minijatura ne postoje neki opipljivi rezultat sveukup-nih napora, i onih udruæenja i onih stvaralaca, osim same manifestacije festivalaKoreografskih minijatura.

Istina je da su se kroz programe Festivala u prvi plan veñ poåela da izdvajajuneka imena kao ãto je Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ, koje su dobile ãansuda po narudæbi Narodnog pozoriãta za scenu Raãa Plaoviñ, postave dva kratkaigrana komada, prezentirana pod zajedniåkim naslovom Osame, o åemu je veñbilo reåi. Pored njih javlja se i Aleksandar Izrailovski, kao dobar i uspeãan staripoznanik u svom specifiåno koncentrisanom stilu izraæavanja, kao i AleksandarIliñ i Œorœe Makareviñ.

Upravo kao ãto sam, po mome oseñanju, nabrojala imena najtalentovanijih inajuspeãnijih stvaralaca na ovogodiãnjoj manifestaciji, tako bih podelila i nagra-de, poãto smatram da oni znatno nadmaãuju one kojima su dodeljene.

Na proãlom festivalu uåestvovali su i igraåi iz Novog Sada s koreografijom Oli-vere Kovaåeviñ-Crnjanski i Milana Laziña, bez naslova, ali sa upeåatljivim izra-zom. Naæalost, ove godine oni se nisu predstavili u toj prilici, poãto im upravanovosadskog Baleta nije omoguñila termine za rad.

Osetilo se, takoœe, i odsustvo Danice Arapoviñ i Dalije Añin.Koristim priliku da skrenem paænju svim baletskim umetnicima i Beograda i

Novog Sada, bez obzira da li su klasiåni ili savremeni ili åak folklorni, ne bi li kaostanovnici iste zemlje ujedinili sve svoje snage tako da Koreografske minijature neostanu samo manifestacija jednog odreœenog uæeg kruga, u smislu grada, veñ daone budu izraz zajedniåkih nastojanja u kreativnosti i postizanja rezultata, rele-vantnih za åitavu ovu, tako malenu, zemlju. Smatram da bi sve to, tvorac ove ma-nifestacije, Viãnja Œorœeviñ, svojim entuzijazmom i energijom mogla da savlada.

I joã neãto: nagrada publike meri se decibelima u galami i kricima adolesce-nata. Da li to moæe da bude merilo objektivnih vrednosti u koje moæemo daimamo poverenja?

● ● ●

Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ

Should I bite or should I throw, kor. I. Staniãiñ

Tri sestre, kor. Igor Jelen

Krug, kor. A. Izrailovski

Foto

gra

fije

: Sr

œan

Mih

iñ

7 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

● ● ●

● ● ●

A pobednici su:

Prva nagrada:

Should I bite or should I throw(kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver)

Tri sestre(kor. Igor Jelen, muz. raznih kompozitora)

Druga nagrada:

nije dodeljena

Treña nagrada:

Me Traffige il Vento(kor. Boris Åakãiran, muz. Vedran Vuåiñ)

Specijalna nagrada æirija:

Krug(kor. Aleksandar Izrailovski, muz. Fredi Merkjuri)

Nagrada publike:

Should I bite or should I throw(kor. Isidora Staniãiñ, muz. Æan Mark Celver)

I tako je, uglavnom, protekla ova sezona. Åitavo proleñe oåekivalasam neãto znaåajno na åemu bih se zadræala i o åemu bi valjalo pisati,bilo sa zadovoljstvom ili kritiåkim odnosom. No, nije se iskazalo ni jed-no ni drugo.

A onda se proneo glas da je Mila Dragiñeviñ, mlada solistkinja beo-gradskog Baleta, zapaæeno odigrala ulogu Kitri pred sam kraj sezone.Okolnosti mi nisu dozvolile da je vidim. S velikim zadovoljstvom i ra-doznaloãñu, a joã veñom æeljom da prema svom baletskom ukusu otkri-jem novu zvezdu, tako retku na naãim baletskim scenama, biñu veomasreñna ako mi se to poåetkom ove sezone i ostvari.

Potraga za novim, sreñom, ostaje do kraja.

Branka Rakiñ

Me Traffige il Vento, kor. B. Åakãiran

U decembru je novosadska Baletska ãkola odræala svoj koncertni spek-takl na velikoj sceni Srpskog narodnog pozoriãta pod naslovom Kosovskapoema, bazirana na legendi narodne pesme o Banoviñ Strahinji, namuziku Siniãe Blanuãe, libreto Nenada Joviåeviña, u koreografiji DraganaJerinkiña.

Ogromna poema kosovskog boja i ciklusa, pretoåena u tri åina svelikim brojem igraåa iz ãkole, gostiju iz pozoriãta, pa åak i iz inostranst-va, uz pomoñ dva kulturno-umetniåka druãtva — Svetozar Markoviñ izNovog Sada i Dr Mladen Stojanoviñ iz Baåkog Jarka, nije uspela da seuzdigne viãe od ãkolske priredbe u smislu æivih slika s igranjem i pevanj-em, bez pucanja. Koreografija i reæija nisu otiãli dalje od folklora, dok sebalet, to jest ono ãto objektivno moæemo da nazovemo baletom, izra-æeno uglavnom kroz tri dueta, zadræao na obiånoj ãkolskoj bezizraæa-jnosti tek savladanih koraka. Tri dueta — jedan radostan, vereniåki da gatako nazovemo (Ikonija-Strahinja), drugi strastan (Ikonija-Vlah Alija) itreñi, praãtanja-izmirenja (Ikonija-Strahinja), ni u jednom detalju se nisurazlikovali jedan od drugoga. A podtekst je u svakome od njih veomareåit, åak snaæan, slobodno moæemo da tvrdimo.

Pomenuti gost iz inostranstva Valerij Kozlov iz Moskve nije imaonikakvog veñeg znaåaja u predstavi nego ãto je mogao da ga ima MilanLaziñ koji, gotovo prevazilazeñi kvalitetom Kozlova, sve viãe izrasta uozbiljnu baletsku liånost. Devojke, Jelena Radojeviñ, Frosina Dimovska,Svetlana Vukosavljeviñ, Bojana Zajoviñ, Ista Stepanov i druge u ulogamaIkonije, Devojke, Kosovske devojke, Majke Jugoviña ... pribliæno istihkvaliteta su, za sada, bez ikakve naznaåene individualnosti u inter-pretaciji.

Åitav spektakl moguñe je pohvaliti jedino iz patriotskih razloga zbogåega im odajemo puno priznanje.Krug, kor. A. Izrailovski

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 8

Letnje premijere u KPGT

maj/juli 2000. godine

Dugo smo åekali da se neka igra iznedri u MeœunarodnomArt Centru KPGT u Beogradu. I odjednom, u talasu, na krajuproãle sezone dogodile su se åetiri igraåke premijere mladihkoreografkinja Bojane Mladenoviñ, Dalije Añin i Isidore Sta-niãiñ. Njima se pridruæila i Ivanka Lukateli, veteran naãe ba-letske scene. Inspirisana koreografijama Nade Kokotoviñ, ukojima je Lukatelijeva bila protagonista, postavila je koreo-dramu Otelo (igraju Ida Ignjatoviñ i Dejan Kolarov), i La Valse(muz. Moris Ravel), s odliånom Anom Ignjatoviñ, StevanomSremcem, Rankom Laziñem i Igorom Karakaãem.

Bojana Mladenoviñ predstavila se komadom Bacanje kocke.Inspirisana istoimenom poemom Stefana Malarmea i njegov-om nedovrãenom dramom Irodijada, ostvarila je sintezuteatra pokreta, minimalizma, pantomime, akrobatike i fiziå-kog teatra.

Podstaknuta filozofijom francuskog sholastiåara Æana Buri-dana, o nemoguñnosti slobodne volje i samoizboru, koreo-graf Dalija Añin (izvanredna muzika Andreja Añina) je prika-zala svoj Buridan. U pitanju je odliåan igraåki kvartet DalijeAñin, Ane Ignjatoviñ, Jelene Milanoviñ i Åarnija Œeriña.

Bogat program zakljuåila je Isidora Staniãiñ svojom kreacijomLes Valses Nobles et Sentimentales (muz. Moris Ravel i IgorKarakaã), intimno doæivljavajuñi svet oko sebe, s igraåkomekipom koju su predvodile tri najbolje igraåice savremeneigre danas u naãoj zemlji — Isidora Staniãiñ, Bojana Mlade-noviñ i Olga Olñan.

M. J.

Jugoslavija

NAJZAD!L

es V

alse

s N

oble

s et

Sen

timen

tale

s, k

or. I

. Sta

niã

iñ

Ote

lo, k

or. N

. Kok

otov

iñ, p

osta

vila

I. L

uka

teli

Fotografije: A. Mladenoviñ, Œ. Popoviñ i S. MIhiñ

9 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ

Buridan, kor. D. Añin

Bacanje kocke, kor. B. Mladenoviñ

Les

Val

ses

Nob

les

et S

entim

enta

les,

kor

. I. S

tan

iãiñ

Ana

Adam

ovi

ñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 10

dvoåasovna ãestodnevna predavanja s video projekcijama, odr-æana su u Sveåanoj sali Jevrejske opãtine Beograd (2—7. sep-tembar), i u Kulturnom centru u Novom Sadu (13—18. sep-

tembra 2000).Taj blok predavanja, posveñen savremenom plesu u Izraelu

danas, nastao je iz potrebe da se s tom materijom upoznaju svi kojise bave igrom, ali i kao vid zahvalnosti Jevrejskoj opãtini u Beogra-du, na gostoprimstvu, i prostoru koji su ERGstatus-u ustupili za rad.

Danaãnja scena savremenog plesa u Izraelu je, verujem, jedna odvodeñih u svetu. Svojim specifiånim stilom åesto je iznenaœenje zapubliku Evrope i Amerike, dok se njihovo aktivno prisustvo oseña ina Tajvanu, Australiji, Dalekom Istoku i u Juænoj Americi. Slabo poz-nata naãoj javnosti, sigurno je predstavljala zanimljiv materijal zaprezentaciju. S obzirom da nisam unapred pripremao materijal, biosam osuœen na dokumentaciju koju posedujem u privatnoj videokolekciji, a koju sam prikupio tokom boravka u Izraelu. Kada sampoåeo pripremu za predavanja, obratio sam se za pomoñ i savetegospoœama Rut Eãel s Haifa univerziteta i Judit Arnon, umetniåkomsavetniku i osnivaåu Kibbutz Contemporary Dance Company i di-rektoru i osnivaåu MASPA studija.

U uvodnom delu, pored video projekcije, koja prikazuje predelei prirodne lepote Izraela i delova iz predstava koje su potom pre-zentovane, u toku predavanja predstavljena je istorija plesa u Izra-elu, s osvrtima na kljuåne momente u formiranju danaãnje fiziono-mije izraelskog Baleta. Nastanak stila objaãnjen je kroz uticaj ne-maåkog ekspresionizma (Ausdrucktanz) u dvadesetim, preko utica-ja ameriåkog modernog plesa i tehnike Grejam u pedesetim, poja-vom post-modernog ameriåkog stila sedamdesetih, do dolaska uIzrael velikih imena evropske igraåke scene poåetkom osamdesetih.Sledi formiranje prvih ãkola i centara, kao i åuvene Rubinove aka-demije za muziku i ples u Jerusalemu. Vaæno je pomenuti da su iministarstva koje se bavi plesom i druge dræavne institucije za kul-turu i sport pomogle da se igra u Izraelu razvije. Osnova je ipakstvorena nastanakom velikih trupa i profesionalnih scena, a zatim iformiranjem nezavisnog alternativnog polja rada koji su podræalinacionalni festivali za ples (Curtain Up — International Exposure).Linija vodi sve do nastanka nacionalnog centra za ples u Tel Avivu(Suzanne Dallal Centre) poåetkom devedesetih.

Skrañeni uvid u istoriju i nastanak izraelske moderne igre, u peri-odu od osamdeset godina, pokazuje koliko je znaåajnih elemenatapotrebno za formiranje modernog plesa u jednoj zemlji.

Prvog dana seminara prikazan je video-dens Color of Movement(Boja pokreta) i video projekcija predstave Almud — Almavet /Beats of Immortality (Otkucaji besmrtnosti) obe u koreografiji pot-pisnika ovog teksta, koje predstavljaju dve poslednje godine rada,u MASPA studiju u Ga’atonu. Ovaj prvi dan se nadovezuje temats-ki na drugi i treñi, åineñi tako jednu zaokruæenu celinu.

Naime, drugog dana, pored predavanja o sistemu edukacije uIzraelu, predstavljen je film koji govori o æivotu i radu gospoœe JuditArnon, koja je osnovala MASPA studio i KCDC — Kibbutz Contem-porary Dance Company, a koja, svojim pionirskim radom, danaspredstavlja legendu savremenog plesa u Izraelu.

Prikazan je i video-dens Makomshehu / Someplace (Neko mesto)u koreografiji Rami Beera, koji predstavlja kompaniju KCDC, ura-œen specijalno za Linkoln centar u Njujorku i nagraœivan najveñimpriznanjima. Pretoåena u dramatiånu æivotnu priåu, o stradanjima ukoncentracionom logoru u Auãvicu, predstava je zaokruæena saAide Memoire (kor. Rami Beer), koja na slikovit naåin takoœe gov-ori o holokaustu.

Treñi dan bio je posveñen vaænim uticajima koje su doneli umet-nici iz Evrope, osamdesetih godina, upravo pred izlazak izraelskeplesne scene na svetsku pozornicu. Ti umetnici, kao poslednji pio-

niri savremenog plesa u Izraelu dolazili su i radili u uslovima kojinisu evropski, te se taj njihov rad smatra za veliki liåni doprinos. Navideo projekciji je prikazana cela predstava Fraeunballett (KCDC) ukoreografiji Suzane Linke, gde se mogao sagledati stil nemaåkogekspresionizma (Ausdrucktanz), koji je u svom izvornom oblikupredstavljao zaåetak savremenog plesa u toj zemlji.

U nastavku veåeri prikazani su inserti iz rada velikih umetnikaEvrope i to: Mats Ek (Dom Bernarde Albe, Kulberg balet, [vedska),Kristofer Brus (Swan Song, Random balet, Velika Britanija) i Jiræi Ki-lijan (Bella Figura, Nederlands Dans Teatre, Holandija). Ta ostvaren-ja su, iako uraœena u poslednjih desetak godina, trajno ostavila tragna igraåkoj sceni Izraela.

Drugi blok predavanja je bio posveñen alternativnoj sceni, utica-jima drugih kultura, kao i tematici kojom se bave manje trupe uIzraelu, na taj naåin dajuñi poseban senzibilitet ovoj sceni.

Åetvrti dan je bio posveñen umetniku åije ime je Amir Kolban, atrupa sa kojom danas radi se zove Kombina Dance Company (poz-nata naãoj publici sa gostovanja u Beogradu 1999. godine na ERGstatus seminaru i BITEF festivalu).

Amir Kolban danas æivi i radi u Jerusalemu i vodi kate-dru za savremeni ples na poznatoj Rubinovoj akademiji.Kao vrsni pedagog rado je viœen i na akademijama u Ber-linu, Amsterdamu i Roterdamu, ukratko u najjaåim cen-trima za savremeni ples u Evropi. On predstavlja prvugeneraciju koja je okrenuta nezavisnom radu, i ti-me stekla pravo da sama postavlja u centar inte-resovanja tematiku koja je inspiriãe i zanima ilikoju na odreœeni naåin kritikuje. U ovom slu-åaju to je pojedinac, u sudaru sa socijalnimokruæenjem, u dilemama koje prate savre-menog åoveka.

U njegovim predstavama se mogu nañii kompjuterska animacija, video art, in-stalacije na sceni i drski nastupi egzibi-cionizma s nesputanim poruka-ma.

Insert iz predstave Stardust(Zvezdana praãina), koju jeradio na autentiånu priåuruskog izbeglice u Izraelu,to jasno pokazuje. Pred-stava koja je zaokruæila

Shalom Israel!Jugoslavija

Gad

i Dag

on

11 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

veåe, govori o drami ljubavnog trougla mladiña i dve devojke s insertima iz poz-natog filma Kazablanka, po kome je i nazvana. Pored specifiånog scenskogizraza, lako je uoåiti i drugaåiji, liåni pristup samih igraåa, kao i njihovu neve-rovatnu energiju.

Peti dan je predstavio kulturoloãke uticaje koji su uneli svoje elemente na ovuscenu. Nezavisni projekti, kao Eskesta Dance Theater pri Haifa univerzitetu, akoji vodi gospoœa Rut Eãel, takoœe predstavnik alternative sedamdesetih, åinezanimljiv prilaz socioloãkom fenomenu plesa.

Naime, taj projekat ima za cilj da okupljanjem studenata, koji nose etiopskoporeklo, pokuãa da saåuva kulturno nasleœe te grupacije jevreja-crnaca, ali usavremenoj formi, kao i da u interkulturalnom smislu pomogne njihovu socijal-izaciju u Izraelu.

U edukativnom video kolaæu, koji je priredila izraelska televizija, moæe sesagledati osnova rada gospode Eãel. Insert iz predstave Ingera Ha Ahava (Pita odljubavi) koju je radio potpisnik ovih redova i predavaå seminara s tom trupom,predstavlja zaokruæenu formu savremenog pristupa tradicionalnoj kulturi. Kaoprimer takvog naåina rada, predstava je gostovala na Rubinovoj akademiji uJerusalemu, uåestvovala na Festivalu deteta u Haifi i Festivalu tradicionalnogplesa u Centru za nacionalni ples u Tel Avivu, s velikim uspehom i odliånim kri-tikama, i na kraju gostovala juna 2000, u Sinagogi u Berlinu.

Drugi deo iste veåeri bio je posveñen alternativi devedesetih, koju pre svegapredstavlja Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company, s predstavom (prikazana navideo projekciji), pod nazivom Anta Oumri.

Postavio ju je umetniåki i æivotni par Dror i Ben Gal. Anta Oumri (Ti si mojæivot) je najpoznatija pesma åuvene arapske pevaåice Um Kultsum, a za ceo ara-pski svet predstavlja simbol ljubavne patnje i stradanja. Uzevãi taj arapski simbolza temu, trupa, koju åine Izraelci, veoma je smelo priãla suãtini ljubavnog bola,kroz fiziåki teatar, s elementima arapskog trbuãnog plesa, koristivãi obnaæenostna sceni. Liat Dror Nir Ben Gal Dance Company je veoma popularna i u Evropi, izbog toga ãto je u svom radu okrenuta lokalnoj priåi kao i uticajima arapske ibliskoistoåne tematike u veoma savremenoj i slobodnoj formi.

U ta dva dana, kao prateñi element za diskusiju, pojavljuje se i fenomenigraåa u druãtvu, kao jedan od bitnih faktora za njihov status, kao i status sameumetnosti savremenog plesa, ali i za njen opstanak i promociju.

Zadnje veåeri seminara, zatvorio se pun krug, priåom koja nas je vratila na svukompleksnost Izraela kao zemlje, u socioloãkom, kulturoloãkom, politiåkom i re-ligioznom smislu. Tako se i objaãnjava åinjenica da je jedna velika trupa, kao ãtoje to Baåeva, skinuta sa zvaniånog programa proslave pedeset godina nezavis-nosti Izraela, zbog politiåko-religioznog skandala bez presedana. Kritikom kojuje na tu temu napisao Giora Manor, poznati kritiåar i osnivaå åasopisa IsraelDance, otpoåelo je poslednje veåe seminara, a u nastavku prikazan je sjajni filmo predstavi Anaphase iz 1993. godine, jedno od remek dela koreografa OhadaNaharina. Film je snimila nemaåka televizija u saradnji s izraelskom, i predstavl-ja veoma uspeãan pogled na savremeni ples iznutra, kroz otvorenu predstavu.Igraåi su izloæeni kameri na sceni ali i iza nje, tokom procesa priprema, s dile-mama i promiãljanjima oko same predstave. Publika je u direktnoj interakciji spredstavom, izvoœaåima i scenom.

Kroz oblike postojanja velikih trupa, predavanje se bavilo i formom super-star sistema na primeru Inbal trupe, gde su “zvezde” i ansambl i Sara Levi Tanai(koji samo na taj naåin funkcioniãe), zatim Bat — Dor Dance Company (u kojojje postojala samo jedna “zvezda”, åuvena igraåica Æanet Ordman, åijimodlaskom se trupa ugasila), i na kraju, super-star sistem Basheva Dance Compa-ny (u kojoj su svi igraåi “zvezde” zajedno s koreografom Naharinom). To i jestenova forma statusa igraåa i savremenog plesa koja omoguñava punu komerci-jalizaciju (obezbediti danas kartu za njihovu predstavu predstavlja pravi podvig).

Uspeãna predavanja u formi seminara, naæalost nisu videli oni koje to najpretreba da interesuje. Pre svega mislim na igraåe. Uskratili su sebi informacijevredne paænje. Uåinili su to na svoju ãtetu.

Grupa ERGstatus plesni teatar, uprkos veoma teãkim okolnostima (osnovanapre svega sedam meseci, bez prostora za rad i s veoma malim sredstvima za pro-dukciju) ipak je, zahvaljujuñi Jevrejskoj opãtini u Beogradu, priredila druæenje sizraelskom scenom. U okviru seminara prikazana je i jedanaestominutna kore-ografija, pod nazivom Turtles Home (Kornjaåin dom, kor. B. Åakãiran), na predi-vnu kleåmersku muziku u izvoœenju Itsaka Perlmana s molitvom Kadiã, a koju suodigrali Sanja Mitroviñ, Bojana Miãiñ i Duãko Trajkoviñ, uz pomoñ naãeg stalnogsaradnika kompozitora Vedrana Vuåiña.

Do novog susreta, za one koji su sa nama putovali u Izrael i za one koji nisu,Shalom Israel!

Boris ÅakãiranDirektor ERGstatus-a

Anaphase, kor. Ohad Naharin, Batsheva Dance Company

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 12

Ovogodiãnji 34. Beogradski internacionalni teatarski festival odræan je od 17. do 26. septembra2000. godine na temu Pozoriãte i zlo, a izmeœu ostalog, predstavio nam je i pet ostvarenja savre-menog plesnog teatra Nemaåke, Francuske, Engleske i Ãvajcarske. Beogradska publika imala jepriliku da vidi novije kreacije aktuelnih koreografa, åiji se pristupi toj teatarskoj formi me|usob-no veoma razlikuju.

34. BITEF

Trijumf tela — neænih i surovih

Tela

Koreografija koja je otvorila 34. Bitef, verovatno je i najvrednije ostvarenje ponuœeno beogradskojpublici. Uostalom, festivalski æiri tu predstavu proglasio je za najbolju. Njen naslov govori o jednoj ãiroj idejida se na sceni tematizuje upravo to bez åega je savremeni plesni teatar naprosto nezamisliv. Telu, toj naiz-gled apstraktnoj temi, koreograf Saãa Valc ne prilazi, sreñom, na naåin meta-teatarskog preispitivanja, veñpre kao nizu sitnih ispovesti o tome ãta se sve s njim deãava.

Uprkos svojoj karakteristiånosti, liånom peåatu, prividnoj ornamentalnosti, svaka od tih slika ili ispovesti,ipak, gotovo neprimetno, proæima åitav koreografski pokuãaj da se prostor pokretljivosti tela prikaæe odkrajnje automatskog, dirigovanog ili preraåunatog, do potpuno dekonstruisanog, kada svaki deo telapostaje pokretljiv sam za sebe.

To, naravno, nije zamisao od koje se poãlo, veñ posledica izuzetnog koreografskog pokuãaja umetnikasposobnog da se s ozbiljnoãñu i odvaænoãñu izbori s funkcionalnoãñu u koju su tela upletena i nereda kojiremeti svaki sistem. Protivteæa slici pripijenih, povezanih tela, åije je kretanje krajnje predvidivo, kada pre-ciznost koreografije i izvoœenja koincidira s birokratskom rutinom koja treba da se doåara, bivaju slike ukojima su tela gotovo iãåaãena, naizgled nakalemljena jedna na druga, gde viãe nije lako odgovoriti napitanje - kome koji deo tela pripada? Otud i duhovita zamisao da igraåi izgovaraju imena delova tela kojase ne poklapaju s onima koje pokazuju. Jedno od pitanja ãto ih postavlja Saãa Valc jeste sledeñe - znamoli uopãte ãta se deãava s naãim telima, jesu li ona dobro usklaœeni mehanizam ili prostor krajnje pometnjei nepredvidivosti? Moguñi odgovor na to pitanje je sugerisan poåetnom slikom gde nagost tela, njegovprirodni oblik, biva deformisan, izobliåen kretanjem u krajnje ograniåenom prostoru, na neobiånoj pozor-nici, na kojoj je granica izmeœu neænosti i surovosti gotovo izbrisana.

Nekada u prirodnom okruæenju, sada su tela postala zatvorena i uglavnom zgråena u skuåenom prostoru.Njihovo neprekidno kretanje i skitanje zamenjeno je simboliåkom pokretljivoãñu. Zatvoreni prostor poputekrana predoåava nam sliku civilizacije koja poåiva na telima koja ne znaju ãta sve mogu. Koreografija SaãeValc ujedno nam kazuje da je naåin otkrivanja moguñnosti tela krajnje individualan, tj. da svako mora samupoznati vlastito telo. Pitanje tretiranja tela proæima celu koreografiju, ali u njoj dobijamo i jedinstvenodgovor kroz spoj apsolutne preciznosti sa individualnom kreativnoãñu i oseñajnoãñu. Najbolji naåin da seneãto kaæe o telima jeste da sasluãamo ãta nam sama govore.

Tela, kor. Saãa Valc

foto

gra

fije

: Sr

œan

Mih

iñ

13 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Besovi / Uyemboo! / Opening

Koreografski par Bouvier/Obadia iz Nacionalnog centra za sa-vremeni ples Anæe (Francuska), koji od 1980. godine radi zajedno,predstavio nam se prvi put, odvojenim kreacijama Besovi (JoelleBouvier) i Uyemboo! / Opening (Regis Obadia). Åinjenica da tajpar postoji veñ dvadeset godina govori o kvalitetu njihovog radaali naæalost, senka onoga ãto se u pozoriãnom æargonu naziva pa-ssé nazire se u njihovom pristupu savremenom plesnom teatru istoji u suprotnosti s onim ãto trenutno karakteriãe francuskuplesnu scenu.

Predstava Besovi odlikuje se zanimljivim idejama poput “devo-jke lebdeñeg koraka” koja se, vezana konopcem vrti visoko u vaz-duhu pred fasciniranim gledaocima, ili “prah-fontane”, kao ikoreografski izuzetno åulnim, fluidnim pokretom koji se nikadane zavrãava, korespondirajuñi sa energijom igraåa. Meœutim, toãto predstavi smeta je upravo preterana æelja da se dopadne.Tako se, inaåe zanimljiva reãenja pretvaraju u efekte. Pojavljuju seu trenucima kada ritam predstave opada, a izuzetno sposobniigraåi, konstantnim “koketiranjem” s publikom i preteranoekspresivnim licima, ruãe svaku moguñnost da nas u svoju priåuozbiljno uvedu.

Obadia se pojavio sa dve odvojene predstave izvedene uokviru jedne veåeri. Poluåasovni Uyemboo! rezultat je istraæi-vaåkog procesa suåeljavanja razliåitih stilova i kultura kojima pri-padaju koreograf i jedini akter u predstavi, hip-hop igraå iz Kame-runa. Uyemboo! je, kako sam autor kaæe, “svet stalne metamor-foze tela, misli i oseñanja”, a prevedeno s kamerunskog dijalektabasar oznaåava pitanje - kako si? Zvuåi interesantno, meœutim, toãto je na sceni Narodnog pozoriãta izvedeno pre se moæe okarak-terisati kao demonstracija viãe razliåitih plesnih tehnika, od hip-hopa, preko stepovanja i dæeza, sve do ritualnih igara Afrike, koji-ma, uslovno reåeno, igraå vlada (bolji hip-hop igraåi mogu se vide-ti na ulicama ãirom sveta). Odlomak iz Ubistva u katedrali T. S.Eliota (“ … Uprljali su nas crnci i Arapi neåiãñu koju ne moæemosprati … “), koji izgovara crni igraå, verovatno je po zamisli kore-ografa, sraåunat na poseban efekat. U predstavi Opening Obadiacitira delo Majstor i Margarita, koristi simboliåko znaåenje mer-devina, kao i veliku, prozirnu, plastiånu zavesu. Po njoj sâm crven-im sprejom crta ili ispisuje neãto ãto predstavlja rezultat trenutneinspiracije (moæda krvavi krst koji se razliva), koju prati gledaoci-ma uglavnom poznata melodija æanra “muzike za liftove”. Sve usvemu, ako taj par nastavi s odvojenim projektima, Bouvier jeipak ta koja ñe opravdati njihovo dugo trajanje.

Opening, kor. Regis Obadia

Besovi, kor. Æoel Buvije

G o p f

Po oceni publike, Gopf je najbolja predstava na ovogodiãnjemBitefu. Ona meœutim ne postavlja na scenu nikakve velike priåe, nekoristi mitoloãke obrasce, u njoj nema pompeznosti. Svoju komu-nikaciju s gledaocima ona ne ostvaruje prostom dopadljivoãñu idovitljivoãñu. Kljuå predstave leæi u jednostavnosti, ali kako toobiåno biva — najjednostavnije stvari je najteæe izvesti. Koreo-grafija (Gregor Mecger i Martin Cimerman) je tako zamiãljena da seakcija sve vreme dogaœa oko odreœenog objekta koji je teãkodefinisati, a koji u datom trenutku moæe postati bilo ãta. Njegovoåudesno mnogoobliåje je podloga za nadasve duhovito i maãtovitokretanje igraåa. Taj gotovo lavirintski, neobiåni prostor dozvoljavaigraåima da pokaæu i svoje posebne kvalitete. Njihovo slobodnokretanje na najbolji moguñi naåin pokazuje spoj moguñnostiimprovizacije sa potpunom i beskompromisnom uveæbanoãñu, bezkojih je savremeni plesni teatar gotovo nemoguñ. Ta nepretencioz-na predstava u velikoj meri doåarava doæivljaj sveta mladog åovekadanas.

Znaåajan doprinos u tom pogledu je uåeãñe i di-dæeja, koji uæivo,na ãest gramofona, tik iznad igraåa, i sam dobrim delom biva uk-ljuåen u idejnu i izvoœaåku koncepciju predstave. Dakle, iako naprvi pogled priliåno jednostavna, ona je vrlo sloæen skup elemena-ta, plesa, scenografije, muzike, koja utisak lakoñe ostavlja upravozahvaljujuñi njihovom izuzetnom spoju. Predstava govori o tome dazapadne pozoriãne stvaraoce, kao i intelektualce, ne muåe viãetoliko velika pitanja, krupne odluke i dileme, koliko vedrina iopuãtenost. Gopf je reå koju u Ãvajcarskoj koriste kao izraz iznena-œenja, meœutim, teãko ju je izgovoriti, a da vam se na licu ne pojaviosmeh.

Isidora Staniãiñ i Bojana Mladenoviñ

T r i l o g i j a

Osnovna ideja predstave Trilogija (kor. Wayne McGregor), a u izvoœenju RandomDance Company iz Londona, jeste odnos åoveka prema programerskom svetu ukome je sve viãe primoran da æivi. Prazna scena, kao kutija, s video-bimom koji ukontrasvetlu igraåe uvlaåi u sebe i åini ih delom te slike, doprinosi ideji, kao i savre-meni zvuk koji sve to prati. Koreograf se okreñe pokretu kao najbitnijem naåinuizraæavanja, meœutim, niti je taj pokret dovoljno maãtovit da bi dræao paænju satvremena, niti smo na sceni videli sjajne igraåe koji ga izvode. Bili su to mladi igraåijoã nedefinisanih tela i nesavladane tehnike i kvaliteta pokreta savremenog plesa.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 14

34. BITEF

Tilogija, kor. Vejn MekGregor

Gopf, kor. Gregor Mecger/Martin Cimerman

15 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

festival pod nazivom Panåevaåki dani baleta odræan je ove godi-ne, treñi put, u organizaciji osnovne baletske ãkole Jovan Ban-dur, u Panåevu. Ta manifestacija ima festivalsko-takmiåarski ka-

rakter, a cilj joj je da okupi sve baletske ãkole, baletska studija, kul-turno-umetniåka druãtva, kao i pozoriãta koja se bave igrom. Bilo jepredviœeno da festivalski program traje od 24. do 27. maja, ali sunastupi predviœeni za poslednji dan, iznenada otkazani.

Prvog dana Festivala, posetioci su imali priliku da vide one kojitek zakoraåuju u svet pokreta. Polaznici predãkolskog odeljenja os-novne baletske ãkole Jovan Bandur, izveli su nekoliko igara iz bale-ta kao ãto su Krcko Oraãåiñ, Silvija i Æizela. Nakon njih, nastupili suuåenici baletskog zabaviãta, prvog i drugog razreda isturenog ode-ljenja paåevaåke baletske ãkole u Alibunaru i Banatskom Karlovcu, snekoliko dinamiånih taåaka u kome su ti sasvim mladi igraåi pokaza-li odliåno snalaæenje s ritmovima i elementima marãa i polke, ali ipoznavanje baziånih elemenata klasiånog baleta. Usledio je programbaletskih studija iz Beograda i Panåeva. Kulturni omladinski centarVladimir Dujiñ iz Beograda, predstavio se raznovrsnim programomu okviru kategorija predãkolskog, klasiånog i modernog baleta.Uåenici razliåitog uzrasta, pored osnovnog tehniåkog znanja, poka-zali su da poseduju i senzibilnost za sceniånost u izvoœenju adaœa ilibolera. Sliåan program i tehniåki neãto zrelije izvoœenje pripremili sustariji polaznici beogradskog uåeniåkog kulturnog centra i Deåjegkulturnog centra Beograd. Panåevaåki baletski studio Interplaypredstavio se s nekoliko taåaka. Pored jedne solo taåke, posetioci suvideli i nekoliko grupnih u koreografijama sa skladno ukompono-vanim modernim i osnovnim klasiånim elementima i uz æivopisanscenski nastup. Studio Balerina, takoœe iz Panåeva, predstavio jeuåenice tri razliåita uzrasta u tri velike grupne igre zasnovane, presvega, na savremenim tehnikama. Na samom kraju prvog dana pro-grama baletski studio Madlenium iz Beograda izveo je koreografijuna muziku Pitera Gebrijela, sklopljenu suptilnim uplitanjem klasiå-nog baleta u osnovnu potku moderne igre. Prvi dan programa za-tvorila je Baletska sekcija pri Sokolskom druãtvu Beograd s dve dina-miåne i impresivne taåke na muziku iz filma Podzemlje.

Na kraju tog dela programa, æiri je doneo odluku o nagradama.U kategoriji predãkolskog uzrasta, prvu i drugu nagradu dobio jebaletski studio Interplay, a treñu studio Balerina. Meœu devojåicamaod sedam do deset godina, najbolje su bile polaznice studija Baleri-na iz Panåeva, a slede Interplay i Baletska sekcija Sokolskog druãtva.Ta sekcija je treñu nagradu dobila i u kategoriji od deset do åetrna-est godina, gde je prvo mesto pripalo studiju Interplay, a drugoBalerini. Prvu i drugu nagradu u kategoriji iznad åetrnaest godinadobio je DKC Beograd, a treñu studio Madlenium.

Drugog dana programa uåenici Osnovne baletske ãkole JovanBandur iz Panåeva izveli su balet Pepeljuga. Partituru za balet napi-sao je Paul Reade, a koreografiju, libreto i reæiju za to izvoœenje ura-dile su Svetlana Vuåiniñ, Svetlana Buåevac i Ivana Pezelj. Asistenti ko-reografa su bile Katarina Milinkoviñ i Bosiljka Vuåkoviñ. Gosti iz Beo-grada, kao i panåevaåka publika bili su oduãevljeni skladnoãñu tevelike baletske kompozicije i ozbiljnoãñu, gotovo profesionalnoãñu,balerina i baletskih igraåa najrazliåitijeg uzrasta. Posebno su dobroizvedene i uklopljene u celinu minijature solista Srœane Slavujac,Borisa Vidakoviña, Mirele Boæiñ, Åedomira Radonjiña i Saãe Laziåiñ.Osim simetrije i harmonije postavljene veãtim smenjivanjem scenapo principu kontrasta, tu predstavu karakteriãe i snaæan dramskiimpuls. Prisustvo takvog senzibiliteta najjasnije se vidi u sjajnim sce-nama dolaska vile s pratnjom, preoblaåenja Pepeljuge, probe cipe-lice i dueta Pepeljuge i Princa. Posebno impresivno delovale su veli-ke grupne scene u kojima su bile ptiåice, miãevi, igraåi poloneze, ma-zurke i tamburin.

Folklor je bio tema treñeg dana. Nastupili su uåenici odseka zanarodnu igru osnovne baletske ãkole Jovan Bandur s viãe raznovrsnihtaåaka, ukljuåujuñi igre iz centralne Srbije, Ãumadije i Pomoravlja,grupne i solo-pesme, koledarske igre. Ansambl Kolo predstavio seciganskom igrom, izvedenom tehniåki neãto slabije, ali s izvanred-nom scenskom energijom. KUD Jedinstvo izveo je igre iz Banata, aKUD Abraãeviñ raskoãne i bogato stilizovane igre iz Pomoravlja. Vlaã-ke igre u izvoœenju KUD Paunoviñ ostavile su snaæan utisak na pu-bliku dobro izvedenim grupisanjem igraåa i organizacijom scenskogprostora. Dom kulture iz Staråeva, sela kraj Panåeva, predstavio jesvoju folklornu grupu igrama Gruæe s koriãñenjem mnogobrojnihdramskih elemenata i pevanjem, ali neãto slabijim igraåkim umeñem.

Za åetvrti dan bio je najavljen dolazak igraåa Baletske ãkole LujoDaviåo iz Beograda, Baletske ãkole i Srpskog narodnog pozoriãta izNovog Sada. To gostovanje je otkazano zbog, po reåima organiza-tora, nesigurnih uslova putovanja. Tako je deo programa, za koji jepublika oåekivala da bude kruna Festivala, naæalost, izostao. Narav-no, sve ãto su Panåevaåki dani baleta ponudili u prva tri festivalskadana, dovoljan je razlog da od te manifestacije oåekujemo kvalite-tan program i u narednim godinama.

Jelena Nikoliñ

Panåevaåki dani baleta

Pepel jugai joã neãto…

Picikato polka, Slavujac Srœana i Adamoviñ Aleksandra

Srœan

Mih

iñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 16

Republiåko takmiåenje baletskih ãkola

uzgradi Narodnog pozoriãta, u Beogradu, veñ od deset åasova 13. marta 2000. go-dine, vladala je velika uznemirenost. Uåenici baletskih ãkola iz Novog Sada, Pan-

åeva, Bora, Beograda... su usplahireno jurili sa sprata na scenu, pa opet na sprat, s istimpaniånim pitanjem: “Gde su naãi?”

Njihova panika je preãla i na mene, kad sam shvatila da ne postoji program takmi-åenja po kome ñu pratiti redosled uåesnika.

Pred prepunim gledaliãtem, taåno u podne, spikerka nam je preko mikrofona na-javila prvog uåesnika — prve grupe. Od tog trenutka pa do kraja takmiåenja, imala samutisak da se nalazim na stadionu gde navijaåi svesrdno aplaudiraju, vriãte, ciåe, a sve ra-di podrãke onima na sceni. Sva sreña da nije bilo petardi i dimnih efekata. U neko doba,jedan ålan æirija je opomenuo cenjenu publiku da smiri strasti i omoguñi takmiåarimaminimum koncentracije. Nema ãta, vidi se da mladi poseñuju baletske predstave i da supo neãto i nauåili. Naime, treba vikati bravo i kad se igraåi krãe po sceni, tako da nijebitna umetnost i kvalitet igre, vaæno je koliko imate navijaåa u gledaliãtu, a o davanjulaænih nada takmiåarima se i ne razmiãlja. Ta euforija publike je, verovatno, preãla i naæiri koji je ãakom i kapom delio nagrade — nek se deca raduju!

Kao ãto sam napomenula, nisam imala priliku da obezbedim redosled uåesnika ali,po mojim zapisima, odgledala sam u roku od åetiri sata, oko stopedeset varijacija. Mno-go!

Pauze izmeœu grupa od sat vremena uåesnici su koristili da se po prvi put upozna-ju sa scenom na kojoj ñe nastupati.

A sad, neãto o prosmotri koja je, valjda, odræana pred komisijama ãkola-uåesnica natakmiåenju. Nije mi poznato koji su baletski struånjaci bili u komisijama kad su propus-tili u finale toliki broj takmiåara, jedino ako osnovni kriterijum nije bio “ja tebi — ti me-ni”. I ãta smo dobili takvim rasuœivanjem? Da to malo talentovanih i pristojno priprem-ljenih uåesnika nismo imali prilike da sagledamo u punoj koncentraciji.

Pitam se, da li je moguñe da jedan profesor pripremi za takmiåenje viãe od desetuåenika, a da im posveti maksimum paænje i kreativnosti, i da usput dræi redovne åa-sove za koje je i angaæovan od strane Ministarstva?!

Po mom skromnom znanju i staæu provedenom u toj profesiji, mogu konstatovatida je takav naåin rada neodgovoran i neprofesionalan u odnosu na uåenika, a u kraj-njem sluåaju i na baletsku umetnost.

Svojom blagonaklonoãñu prema takmiåarima (ili moæda prema ãkolama), æiri jemaksimalno iskoristio Pravilnik saveta republiåkog takmiåenja, ål. 41. koji ostavlja mo-guñnost velikog broja nagrada, pa se dobija utisak da svako dete upisano u baletskuãkolu stiåe pravo da se pojavi na takmiåenju, bez obzira na kvalitet, a veñ ako se tak-miåi treba ga i nagraditi, valjda za uloæeni trud!

Red je da izdvojim i spomenem imena uåesnika koji su mi ostali u prijatnom seña-nju: Æegarac Bojana, Rudiñ Mia, Åolanoviñ Nina, Jovana Milosavljeviñ, Œuriñ Milja,Pejoviñ Jovana, Dunja Silvija, Iviñ Milena, Ninkoviñ Sanja, Stanojeviñ Verica, Œuriñ Tanja,Œorœeviñ Ana, Volf Jovana, Zojoviñ Bojana.

Moram priznati da sam prijatno iznenaœena uåeãñem muãkih igraåa — posebno sastudioznim i profesionalnim odnosom prema baletu Borisa Ladiåorbiña i ãarmantnimnaslednikom prvaka baleta Duãana Simiña — Davidom Simiñem koji je vidno napredo-vao, ali i s muãkim kadrom novosadske ãkole, koja godinama uspeãno radi na tomproblemu.

Na æalost, uåenice zavrãnih razreda nisu nam pruæile ni tehniåku sigurnost, nitiumetniåki doæivljaj koji smo oåekivali posle osam godina ãkolovanja. Nadam se da ñeiduñe takmiåenje imati komisiju koja ñe veñ u prosmotri napraviti strogu selekciju.

I, za kraj, dovoljno je samo smotra, bez onog “pro”.Viãnja Œorœeviñ

Jugoslavija

Deåja radost

Foto

gra

fije

: Sr

œan

Mih

iñ

Sanja Ninkoviñ

Jovana Milosavljeviñ

David Simiñ

17 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

A nagraœeni su:

Republiåko takmiåenje

I kategorija:

Æegarac Bojana, specijalna nagrada (Beograd)Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd)Petkoviñ Natalija, prva nagrada (Beograd)Rudiñ Mia, prva nagrada (Novi Sad)

Mitroviñ Sonja, druga nagrada (Beograd)Åolanoviñ Nina, druga nagrada (Beograd)Raiåeviñ Natalija, druga nagrada (Subotica)Slavujac Slaœana, druga nagrada (Panåevo)Adamoviñ Aleksandra, druga nagrada (Panåevo)

Jeviñ Milica, treña nagrada (Beograd)Raãuo Milena, treña nagrada (Beograd)Rogiñ Sofija, treña nagrada (Bor)Cvijetinoviñ Tajana, treña nagrada (Subotica)

P o h v a l e:Vidakoviñ Boris (Panåevo)Kalember Neda (Novi Sad)Radonjiñ Åedomir (Panåevo)

II kategorija:

Milosavljeviñ Jovana, specijalna nagrada (Beograd)Dæunja Silvija, prva nagrada (Novi Sad)Œuriñ Milja, prva nagrada (Beograd)

Volf Jovana, druga nagrada (Beograd)Simiñ David, druga nagrada (Beograd)Zajoviñ Bojana, druga nagrada (Novi Sad)Lazoviñ Nelka, druga nagrada (Beograd)

Veskoviñ Elena, treña nagrada (Beograd)Drinovski Viãnja,treña nagrada (Beograd)Begojev Jovica, treña nagrada (Novi Sad)Stankoviñ Maja, treña nagrada (Beograd)

P o h v a l e:Iliñ Vesna (Novi Sad)Veselinoviñ Jovan (Beograd)Œerakoviñ Ivan (Novi Sad)Ivanåeviñ Ana (Beograd)

III kategorija:

Ladiåorbiñ Boris, specijalna nagrada (Beograd)Ninkoviñ Sanja, prva nagrada (Beograd)Rogiñ Milica, prva nagrada (Beograd)Dimovska Frosina, prva nagrada (Novi Sad)

Œuriñ Tanja, druga nagrada (Beograd)Stepanov Ista, druga nagrada (Novi Sad)

Iviñ Milena, treña nagrada (Beograd)Stanojeviñ Verica, treña nagrada (Beograd)

P o h v a l e:Mahoråiñ Dunja (Beograd)Lepuãa Dunja (Novi Sad)

IV kategorija:

Prva nagrada nije dodeljena.

Petroviñ Elizabeta, druga nagrada (Novi Sad)Pamuåar Marina, druga nagrada (Beograd)

Radojeviñ Jelena, treña nagrada (Novi Sad)Saviñ Milica, treña nagrada (Beograd)

P o h v a l e:Radoviñ Mirjana (Beograd)

Savezno takmiåenje

I kategorija:

Œorœeviñ Ana, prva nagrada (Beograd)Æegarac Bojana, prva nagrada (Beograd)Pekoviñ Natalija, druga nagrada (Beograd)

P o h v a l e:Rudiñ Mia (Novi Sad)

II kategorija:

Milosavljeviñ Jovana, prva nagrada(Beograd)Œuriñ Milja, druga nagrada (Beograd)Dæunja Silvija, treña nagrada (Novi Sad)

III kategorija:

Ladiåorbiñ Boris, prva nagrada (Beograd)

Druga nagrada nije dodeljena.

Ninkoviñ Sanja, treña nagrada (Beograd)Rogiñ Milica, treña nagrada (Beograd)Dimovska Frosina, treña nagrada (Novi Sad)

Ana Œorœeviñ

Boris Ladiåorbiñ

Bojana Æegarac

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 18

MMart (Montenegro Mobil Art) je prva privatna fondacija u Crnoj Gori, osnovana radi razvijanja novekulturne politike koja insistira na otvorenosti, pluralizmu i estetskoj raznorodnosti, promoviãuñi presvega individualni rad. U saradnji sa italijanskim pozoriãtem Agar iz Torina, Fondacija MMart izPodgorice realizovala je dva izuzetno uspela projekta na Barskom ljetopisu avgusta 2000. godine. Reåje o predstavama Triptihos i Figura umana koreografkinje Paole Bjanki, njene asistentkinje Paole Kjamei saradnika na svetlu i muzici.

Triptihos je inspirisan slikarskim delom Frensisa Bej-kona, posebno njegovim trodelnim radovima i usam-ljenoãñu figura koje se na tim slikama nalaze. Prota-gonisti nisu profesionalni igraåi (sem Dafine Peroviñ).“Nisam insistirala na tehniåkoj perfekciji, traæila samtela sposobna da sluãaju i da åuju sama sebe, da pod-nesu i elaboriraju slike koje je moje prouåavanje Fren-sisa Bejkona proizvelo — slaganje figura s ljudskimtelima, intimna usamljenost, neprestano istraæivanjeæivotinjskog u nama, ugraœenog u naãe pokrete”,kaæe Paola Bjanki. U performansu uåestvuju: PaolaKjama, Srœan Grabovac, Ana Vujoãeviñ, Mara Loro,Vanja Milaåiñ, Gorana Markoviñ, Dafina Peroviñ iŒovana Bjaœini. Videvãi predstavu, koja je premijernoizvedena u Italiji, kritiåar Æan Klod Kapelo piãe:“Spektakl koji nam je Agar predstavio zapanjuje sli-kovitoãñu tela koja izranjaju iz mraka, jedno po jed-no. Telo jednog muãkog i nekoliko æenskih plesaåacepaju prostor u snaænoj plastiånoj sugestiji i evocira-ju mnoge radove britanskog umetnika, od portretana toaletu, do spleta tela koja se bore, ne hajuñi zapoziciju gledalaca, prepliñuñi dramaturgije koje su iz-meœu teatro-plesa, performansa.”

U konceptu Anatomski teatar Frensisa Bejkona odi-gran je i duetni igraåki komad Figura umana, takoœeu koreografiji Paole Bjanki, koji je izvela sa svojomasistentkinjom i igraåicom iz trupe Paolom Kjama.Videvãi predstavu u Italiji, na tridesetom Internacio-nalnom Festivalu Santarkanœelo, kritiåari je ocenjujukao magiåni doæivljaj u kome dva disharmoniåna, po-vreœena tela oæivljavaju deformisanu ljudskost Bej-konovog slikarstva. “Moja uloga nije koreografska”,kaæe Paola Bjanki, “veñ koordinatorska, u situacijamakoje ñe postepeno proizañi iz mojih predloga, mojihsugestija kao reæisera situacije. Samo izlaganje ñe bitilaboratorij. Radi se o istraæivanju, ne u pozoriãnomsmislu, veñ kao ãto ga podrazumeva figurativnaumetnost — prva studija jedne slike, prva radna fazana povrãini, kako bi se dozvolilo ljudskoj figuri daoseti unutraãnju suãtinu deformacije, jezgro od kojegpolazi”.

Obe predstave nastale su u okviru Letnje ãkole koreodrame Academy of Mobil Art, koju koordinira dra-maturg Ljubomir Œurkoviñ. Na umetniåkim radionicama u Crnoj Gori i Italiji uåestvovali su mladi glum-ci i igraåi iz obe zemlje, praktikujuñi tako umetniåke discipline koje nisu u nastavnim planovima njihovihobrazovnih institucija, kao ãto su koreodrama, performans, instalacije, umetnost proãirenih medija iLetnja orkestarska ãkola.

PriredilaMarija Jankoviñ

Anatomski teatarTriptihos i Figura umana (Anatomski teatar Frensisa Bejkona)

u reæiji i koreografiji Paole Bjanki, Barski ljetopis 2000.

Triptihos

Jugoslavija

19 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

CDrom mlade srpske umetnosti zamiãljen je kao reprezentativni materijal namenjen projektu Literarni voz2000, najveñoj putujuñoj knjiæevnoj smotri u Evropi na ulasku u treñi milenijum.

Preko sto pisaca iz åetrdesetosam zemalja ponelo je 1. juna 2000. godine CD romove svojih umetnika, da bi ihprezentovalo u jedanaest zemalja i devetnaest gradova. Voz, s piscima, preãao je preko sedam hiljada kilo-metara za ãest nedelja, od Lisabona do Petrograda, preko Madrida, Pariza, Varãave, Kaliningrada i Berlina, s jugana sever Evrope.

Na naãem CD romu koji su predstavili Vladislav Bajac, Aleksandar Gatalica i Stevan Tontiñ nalazili su se: knjiæevnaostvarenja, vizuelne umetnosti, muzika, teatar, opera, umetniåka igra, arhitektura, film, fotografija i digital art,ukupno jedanaest razliåitih umetniåkih delatnosti i stoåetrdesettri umetnika.

Organizacija projekta poverena je Evropskom savetu za kulturu, UNESCO-u i brojnim drugim institucijama.

Srpski PEN centar, kao nosilac posla, traæio je od urednika da izabrani umetnici liåno, aktivno uåestvuju u pripre-mi promotivnog materijala. Uz umetniåku biografiju, fotografije, tekstove i kritike, svako je predstavio i poet-iku svoga rada, zvuåne uzorke ili video igraåki materijal.

U okviru igraåkog segmenta, nalaze se kreacije naãih umetnica Dalije Añin, Nele Antonoviñ, Milice Bijeliñ, MajeGrnje, Dijane Kozarski, Sanje Krsmanoviñ-Tasiñ, Bojane Mladenoviñ, Isidore Staniãiñ i Sonje Vukiñeviñ.Profesionalne igraåice klasiånog baleta i savremene igre, izborom su pokazale da zaista “konja za trku imamo”!

U Literarni voz 2000. “ukrcali” su se suptilna Margaret Gotje Milice Bijeliñ, Mimart Nele Antonoviñ, Dah teatar,Isidora Staniãiñ, Pomraåenje, Medeja i Alchajmer Sonje Vukiåeviñ, Iza ogledala, Urbus Ludis i Dokumenta o vre-menu Sonje Krsmanoviñ-Tasiñ, Mirta i Altum Silentium Dijane Kozarski, Izbiraåica i Karmina Burana Maje Grnje.Ti neobiåni “putnici” proputovali su Evropom i pokazali deo savremenih zbivanja u umetnosti Srbije.

Minja Katiñ Ãerban

Literarni voz

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 20

Æiri u sastavu Ivana Vujiñ, Sonja Lapatanov, Zoran Hristiñ, KrunislavSimiñ i Ksenija Kecojeviñ (predsednik), dana 19.10.2000. godine,veñinom glasova, doneo je odluku* da prema Pravilniku o dodeli nagrade Dimitrije Parliñ, ålan 2,

taåka 2, dodeli nagradu za 2000. godinu gospoœi Veri Kostiñ,za celokupni koreografski opus.

Æiri je cenio åetiri decenije uspeãnog rada, koreografskog stvara-laãtva, koji se moæe okarakterisati kao jedinstven na naãim pros-torima. Pomenuñemo neke koreografije: Vibracije, Vesnik bure,Darinkin dar, Æar ptica, Kopelija, Tristan i Izolda, Ptico ne sklapajsvoja krila, Petar Pan.

Njen rad i uspeh zapaæen je kako u Srbiji tako i u bivãimjugoslovenskim republikama. Jedinstvena po izrazu, snaænog indi-vidualnog koreografskog jezika, veliki propagator muzikejugoslovenskih kompozitora, koreograf Vera Kostiñ znaåajno jedelovala na naãu i inostranu publiku, za ãta je nagraœivana bur-nim aplauzima, pozitivnim kritikama, pohvalama, nagradama...

Smatramo da je koreografski rad Vere Kostiñ neotuœiv deo istorijenaãe baletske umetnosti, koji je doprineo razvoju i afirmacijijugoslovenskog baleta i da taj i takav rad zasluæuje izuzetno priz-nanje i nagradu Dimitrije Parliñ.

Predsednik æirijaKsenija Kecojeviñ

Nagrada Dimitrije Parliñ 2000.

Reå laureataOseñam se prazniåno, sunåanog oktobra 2000. godine. Tome je doprinelai odluka poãtovanog æirija, dodelivãi mi nagradu Dimitrije Parliñ.

Mita i ja smo bili u mladosti povremeno partneri, zatim kroz zrela dobapostali prijatelji da bi nas razliåita koreografska interesovanja zbliæila uobostranom poãtovanju naãih vizija. Mita je viãe cenio moja koreografs-ka umeña od igraåkih i u toj oceni sam se s njim sloæila. Slaæem se i danas.

Mnogo celoveåernjih, dvoåinih i jednoåinih baleta, po svim baletskimcentrima ãirom one Jugoslavije, od Ohrida do Triglava, nose moj potpis.Bilo je tu dobrih, manje dobrih i odliånih ostvarenja. Taj obimni opus,zapoået 1958. godine, trajao je punih trideset godina da bi se naglo,nenadano, mimo moje æelje prekinuo pre desetak godina. Moæda ñe seneko zapitati da li me taj prekid zaboleo?

Izbegla sam da i sama sebi dam odgovor. Suoåena sa stvarnoãñu, naãlasam razlog u vremenu i ljudima tog vremena. Punu podrãku i snagu daomi je moj ponos, te sam se liãila svakog komentara. U toj deceniji nauåi-la sam da i nerad ume da bude i te kako naporan.

Viãe od deset leta repertoar naãe kuñe ne krasi ni jedno delo DimitrijaParliña. Ni jedno od dela koja danas imaju veñ istorijsku vrednost naãeprofesije. Pitam se s kakvom hrabroãñu se nosi odgovornost za taj åinnekulture.

I na kraju, joã jednom hvala æiriju i svima koji veruju da je nagraduDimitrije Parliñ primila dostojna ruka.

Vera Kostiñ

D.

Kaæ

iñ

Darinkin dar, L. Pilipenko, S. Vukiñeviñ i S. Panteliñ, kor. Vera Kostiñ

(Saopãtenje Udruæenja baletskih umetnika Srbije)

LaureatVera Kostiñ

21 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

LaureatMilica JovanoviñPredsedniãtvo Udruæenja baletskih umetnikaSrbije donelo je nedavno odluku da seNagrada za æivotno delo dodeli MiliciJovanoviñ, baletskom pedagogu, istoriåarubaleta, publicisti i kritiåaru.

“Ceo svoj æivot gospoœa Jovanoviñ jeposvetila toj jedinstvenoj umetnosti: prvokao izvoœaå, zatim pedagog, balet-majstor,kritiåar, a, pre svega, kao veliki poznavalac,teoretiåar i analitiåar baleta. Svoje ogromnoznanje pretoåila je u knjige, publikacije, kri-tike, i tako, kroz pisanu reå, saåuvala odzaborava mnoge kreacije naãe igraåkescene.

Brojna priznanja i delo Milice Jovanoviñostañe zabeleæeno za istoriju igre naãihprostora. Ovom statuom, kao simbolom,Udruæenje iskazuje zahvalnost Milici Jova-noviñ za sve ãto åini za balet,” kaæe se u obrazloæenju PredsedniãtvaUdruæenja baletskih umetnika Srbije.

Nagrada za æivotno delo Udruæenja baletskih umetnika Srbije

Nova primabalerina Baleta Narodnog pozoriãta

Ana PavloviñPlejadi primabalerina Baleta Narodnog pozoriãta uBeogradu pridruæila se i jedna mlada umetnica. To jeAna Pavloviñ, beogradskoj publici dobro poznata Aurorau Uspavanoj lepotici, Odeta i Odilija u Labudovomjezeru, Kitri u Don Kihotu i Æena u istoimenom baletu.

Ana Pavloviñ sveåano je promovisana u primabalerinuna jubilarnoj 300. predstavi Labudovog jezero, kore-ografa Dimitrija Parliña, 25. januara 2000. godine, nakojoj je “branila” svoju titulu ulogama Odete i Odilije.

Srœam

Mih

iñD

. K

aæiñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 22

Pojavio se u Beogradu 1941. godine. Doãao je iz Za-greba, ili bolje reñi — izbegao, s majkom i bratomDuãanom. Obojica su imali vrlo solidno muziåko

obrazovanje, obogañeno i kultivisano ljubavlju premapozoriãtu. U Zagrebu je porodica imala zakupljenu loæuu Operi i mali Bogdan se sedeñi na krilu svoga oca intu-itivno opredeljivao za svoje buduñe zvanje. Kada jedoãlo vreme, studirao je muziku, a klavir uåio kod pro-fesora Stanåiña, istaknutog pedagoga pijanistiåke ãkole.

U Beogradu je odmah dobio odgovarajuñe zaposlen-je u Operi Narodnog pozoriãta. Razvijao se u uslovimatadaãnjeg prestoniåkog æivota, a uzor mu je bio i ostao— Kreãimir Baranoviñ. Znaåi, pravi muziåar, kompozitor,izvrstan dirigent, direktor Opere, liånost koja je u mla-dosti bila cenjeni dirigent Ane Pavlove.

U Operi, Bogdan Babiñ je u poåetku radio bukvalnosve ãto je bilo u vezi s muzikom. Korepetirao je solistimaOpere, pripremao hor, kada je bilo potrebno vodio jescensku muziku, komponovao za dramske predstave, sa-raœivao s koreografima prilikom stvaranja novih baleta.

Kao liånost je bio i do kraja ostao dosledno prijateljs-ki odan svojim kolegama i, ãto je u praksi pozoriãne sva-kodnevnice retko — nije imao neprijatelja. Bio je jednos-tavno poãtovan i voljen. Prve balete je dobio da dirigujeposle svojih uvaæenih kolega koji su veñ bili pripremiliorkestar i izveli viãe predstava. To su bili baleti Kopelija(1948), Romeo i Julija (1948) i Labudovo jezero (1951).Kasnije ñe preuzeti i veñi broj opera i ostvariti neverovat-no obiman opus premijernih i prvih izvoœenja u Beogra-du. Bogdan Babiñ je uspevao da leæerno, kao ãto je ho-dao ili disao, postigne da u toku jedne sezone korepeti-ra na pripremama nove baletske premijere, proba sorkestrom, diriguje tekuñim repertoarom i svojom pre-mijerom. Sliåno se deãavalo i u Operi Narodnog pozoriã-ta, u kojoj je ostvario impozantan broj prvih izvoœenjaopera i oratorijuma u naãoj sredini.

U muziåkom æivotu Beograda, Babiñ je briljirao i kaodirigent hora “Krsmanoviñ”. Uspevao je da uskladi svojeobaveze, gostuje u Americi osamdeset dana s preko 500koncerata, umetniåki trijumfuje i nastavi dalje. Oceneameriåkih kritiåara danas se åitaju sa uzbuœenjem: “Hor‘Krsmanoviñ’ je duboko uzbudio ogroman broj gledala-ca u Koloseumu” ... “Kao orgulje velike katedrale” ...“Jugoslovenski hor se moæe ocenjivati samo terminom‘veliåanstveni’.” Beogradski balet nije krio ponos na tak-vog svog dirigenta.

Saåuvano od zaborava

dirigentG o s p o d i n

Bogdan Babiñ (1921—1989), baletski dirigent, prijatelj i bogomdani muziåar

Æizela, Raisa Struåkova i Bogdan Babiñ

Zubin Mehta, Kosara i Bogdan Babiñ, Los Anœeles, 1967.

23 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Veñ samo letimiåan pogled na spisak ba-letskih i operskih premijera dirigenta Babiñaukazuje na neverovatnu radnu sposobnost iznanje koje se moralo posedovati da bi setakav opus ostvario. Kao baletski dirigent,Babiñ je bio leæeran, prisustvovao je proba-ma, ili sedao za klavir, uåestvujuñi u procesuostvarivanja kontakta i unutraãnjeg oseñajaigraåevog ritma. Naroåitih dogovaranja otempu izvoœenja nije bilo. Bogdan je bio pri-jatelj baletskih igraåa, disao je zajedno s nji-ma. Konaåno, supruga Kosara, bila je solistki-nja Baleta Narodnog pozoriãta. Dirigovao jepredstavama u kojima su nastupali slavni ba-letski umetnici — Margot Fontejn i MajklSoms, Svetlana Berjozova i Dæon Fild u bale-tu Labudovo jezero, Raisa Struåkova i MarisLijepa, Natalija Dudinska i Konstatin Serge-jev u baletu Æizela. Uåesnici predstave se se-ñaju zraånih oåiju Margot Fontejn, kada jepred celim ansamblom zahvaljivala Babiñu,za paæljivo i usredsreœeno dirigovanje. To subile reåi umetnice koja je umela da oceniznaåaj uloge i doprinosa dirigenta njenojigri.

Na pitanje o tome da li je Bogdan Babiñbio svestan svojih vrednosti, teãko je odgov-oriti. Zasluge je ipak nosio preskromno, “mu-ziciranje udvoje” s Baletom smatrao je neåimãto se podrazumeva. Tako je i postalo neiz-beæno da ga se señaju s nostalgijom i beskra-jno veñim poãtovanjem od onoga kojeg jeuæivao za æivota.

Milica Jovanoviñ

(1948) Kopelija(1949) Romeo i Julija(1951) Labudovo jezero(1954) Suton(1955) Don Karlos(1956) Luåija od Lamermura(1957) Æizela

Œavo na selu(1958) Devojka sa zapada(1961) Bahåisarajska fontana(1963) Pepeljuga(1964) Poljubac vile

Apasionato Åovek pred ogledalom

(1966) Baletske impresijeVesela priåaDon Kihot (Pas de deux) Veåe klasiånog baletaAidaÅetrdesetprva

(1968) Uspavana lepoticaNa urankuSebastijanÃesta simfonija

(1969) Rigoleto(1970) Don Karlos(1971) Porgi i Bes(1973) Karmina Burana

Verter(1977) Pajaci

Kavalerija rustikana(1979) Romeo i Julija

Dirigentski opus Bogdana Babiñau Operi i Baletu Narodnog pozoriãta:

Bogdan Babiñ i Mario del Monako

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 24

Gosti beogra

Guests of Be

Miã

a M

ust

apiñ

Miã

a M

ust

apiñ

Srœan

Mih

iñ

Uspavana lepotica, Korina Dumitresku i Konstantin Teãea Labudovo jezero, Korina Dumitresku

Labudovo jezero, Lilija Musovarova

25 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

adskog Baleta

lgrade Ballet

Vad

im L

apin

Vad

im L

apin

Æizela, Kadrija Amirova Æizela, Kadrija Amirova

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 26

NoviKrckoGrejem Marfi (Graeme Murphy), æiva legenda Australijskog Baleta, uradio je, prema novom libretu,

1996. godine koreografiju za Krcka Oraãåiña. Rezultat je bila nezaboravna predstava koja je taj baletÅajkovskog odræala, mimo svih obiåaja, do danas na scenama australijskih gradova. Tokom marta, an-

sambl Australijskog baleta je s Marfijevim Krckom Oraãåiñem gostovao i u Melburnu gde je posle dvonedeljnesezone odigrano ãezdesetpet predstava.

Umesto da prekraja delo koje se, zbog tanke i neinteresantne radnje retko nalazi na repertoaru svetskih kuña,Grejem Marfi se opredelio za radikalan potez. Potpuno je odbacio scenario Marijusa Petipa i umesto njegaosmislio priåu koja odslikava rusko podneblje, pri tom podseñajuñi na prve korake klasiånog baleta u Australiji.U duhu svog veñ toliko puta dokazanog talenta za eksperiment na sceni, a koji rezultira estetikom visokognivoa, Marfi je stvorio delo koje zasluæuje da dugo æivi. Kroz priåu o æivotu ostarele balerine, koja poslednjedane æivota provodi u señanju na detinjstvo i mladost u Rusiji, koreograf je spojio razliåite scenske æanrove,od dramskog do filmskog, a hod kroz vreme dokumentovao klasiånim i modernim igraåkim jezikom. Jedinazamerka predstavi je ãto se hibrid govora i scenskog pokreta javlja samo na poåetku, ostavljajuñi delimiånoutisak stilskog nejedinstva.

Novi libretoVremeãna Klara S, svojevremeno slavna ruska balerina, teãko se kreñe melburnãkim ulicama jedne sparneBoæiñne veåeri, sa siromaãnim pazarom u rukama. Na pozornici su postavljene scenografije za viãe kratkih rem-iniscencija na Klarinu proãlost, koje gledaoce vode kroz prvi åin. Njene sanjarije podstiåe poseta prijatelja,meœu kojima i mladi lekar koji sa sobom donosi arhivski film s Klarom dok je bila ålanica Carskog baleta.Sanjarije se zavrãavaju, po principu asocijacija, meœu sneænim predelima, u kojima Klarina majka åeka da jepovede kroz æivot. One su, ujedno, jedina dodirna taåka dva scenarija, originalnog i novog koji je Marfi ura-dio u saradnji s Kristijanom Frederiksonom, prema E.T.A. Hofmanu.

Australija Melburn

27 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

U drugom åinu novog Krcka Oraãåiña radnja dobija åistiji linearnitok, u scenografiji tipiånoj za klasiåne balete. Za oæivljavanje pri-åe upotrebljene su sve moguñnosti scenske tehnike, ukljuåujuñiprovidne paravane koji prekrajaju binu i laserske projekcije. Ka-ko se prizor na Carskom konzervatorijumu pretvara u predstavuMarijinskog teatra, a zatim u prijem kod cara Nikolaja i cariceAleksandre, da bi najednom postao popriãte Oktobarske revolu-cije, gledaocu je teãko da zapazi. U jednom trenutku, on prisus-tvuje pogibiji Klarinog voljenog belogardejskog oficira, u dru-gom putuje po svetu s Ruskim baletom Djagiljeva, koji na praguDrugog svetskog rata — tada veñ predvoœen novim impresari-jom De Basilom — Klaru konaåno dovodi u Australiju. Tu, po-slednjih dana rata, ona igra svoju oproãtajnu predstavu u tekoformljenom Baletu Borovanski, prvoj trupi klasiånog baletskogprofila na tom dalekom kontinentu.

Grejem Marfi je karijeru zapoåeo u provincijalnoj trupi Tasmani-jskog baleta. Kao njen ålan, dobio je stipendiju za ãkolu Austra-lijskog baleta u Sidneju, gde je proveo dve i po godine, pre negoãto je i sam postao ålan te trupe od saveznog znaåaja. Samo trigodine kasnije, dok su bili na ameriåkoj turneji, shvatio je dapremalo zna o zbivanjima u modernoj igri. Stipendija australij-skog Umetniåkog veña (Arts Council) omoguñila mu je da ode uNjujork gde je, po sopstvenim reåima, “video na tone pozoriãnihpredstava”. Godine 1970. prijavio se za uåeãñe u igraåkoj radion-ici Pegi van Prag (Peggy van Praagh), koja je postavila baleteDona Askera, Li Vorena i Dæona Miena, ali su tada sredstva pre-suãila i Marfi se obreo u Kraljevskom baletu, u Londonu. “Ose-ñao sam se jadno”, priåa on u jednom intervjuu iz 1977. godine.“Upravo to nisam æeleo da radim.” Na pitanje, ãta je æeleo, od-govorio je — savremeni balet. Na veliko uæasavanje svih, Marfije napustio trupu Kraljevski balet posle samo ãest meseci. To ãtoga je zanimalo pronaãao je u trupi Feliksa Blaske (Felix Blaska),koju su saåinjavali igraåi raznih narodnosti, a gotovo sva igranadela su bila na muziku savremenih kompozitora. “Rad u tojtrupi oæiveo je za mene sve elemente vezane za igru,” kaæeMarfi. “Publika (Blaska se uglavnom obrañao mladima, uglav-nom studentima), nije mogla da veruje da je sva ta raznovrsnostproizvod maãte samo jednog åoveka”, dodaje on. Kada se“oseñanje novog” istroãilo, Marfi se upustio u “priliåno zas-traãujuñu avanturu stopiranja” s trupom Baletski karavan kojaga je odvela do Manile, odakle se konaåno vratio u Australiju.Uprava Australijskog baleta mu je ponudila mesto u trupi, ali seon joã godinu dana dræao svog slobodnog statusa, vezujuñi se je-dino za pojedinaåne projekte regionalnih baletskih trupa. Fi-nansijska oskudica ga je ipak primorala da se na godinu danapridruæi Australijskom baletu, zatim se na kratko ponovo obreou Londonu, da bi 1977. godine primio telegram o imenovanjuna mesto umetniåkog direktora Baletske trupe Novog JuænogVelsa. Osamdesetih godina, pridruæuje se stoæeru klasiåne balet-ske umetnosti, Australijskom baletu, koji se, s Marfijevim dolas-kom, preobrazio u trupu koja neguje tradiciju i istraæuje novapitanja u umetnosti.

I, kao ãto je svojevremeno vaæilo za Feliksa Blasku, tako danaspoznavaoci Marfijevog dela izraæavaju nevericu nad raznovrs-noãñu, sveæinom ideja i punoñom njegovih kreacija. Marfi s pod-jednakim uspehom istraæuje u duhu Balanãinove apstrakcije, udomenu åiste estetike, i u sferi multi-medija. Sredinom deve-desetih je napravio i izlet u operski æanr koji je ostao zabeleæenu analima scenske umetnosti. Njegova Turandot se pamti kaojedna od najlepãih i najoriginalnijih verzija tog Puåinijevog dela,a señanje na scenu s lepezama i danas, pet godina po viœenju tepredstave, autoru ovog ålanka zaustavlja dah.

Jasna Novakoviñ

Od radoznalosti do neponovljivosti

Krcko Oraãñiñ, Nicole Rhodes

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 28

vogodiãnji Festival azijske muzike i igre u sid-nejskoj Opera House predstavio je pet kon-cerata i tridesetak umetnika. Australijska pu-blika je imala retku priliku da se upozna sdostignuñima razliåitih kultura Azije. Na Fes-tivalu su nastupili mahom australijski umet-nici azijskog porekla, koji su decenije posve-

tili igri i muzici kultura iz kojih su potekli. Kako je u Sidneju, a iãirom Australije, relativno malo prilika da se bilo koja specifiå-na kultura prikaæe ãiroj publici, tako je Festival ponovo obaviopionirski posao. Zainteresovao je publiku najveñe umetniåkekuñe (Sydney Opera House), za umetnike koji æive i rade u Aus-traliji, a iskazuju se na naåin relativno malo poznat onima vante kulture. Nekoliko koncerata je prikazalo razliåite igraåke tra-dicije, ukljuåujuñi rekonstrukciju koreografije Tang dinastije isavremeni buto. Posebno interesantna, meœutim, bila je sarad-nja Damajanti Balaradæu (Dhamayanthy Balaraju) i VeronikeGilmer (Veronica Gilmer) koje su zajedno nastupile u novoj pro-dukciji Flamenco India!

Flamenco India! je predstava izrasla iz prethodne saradnje Ve-ronike Gilmer, flamenko muziåara i muziåara severne indijsketradicije.

Ranija produkcija Rajasthan u potpunosti se oslanjala na muz-iåku saradnju flamenko i indijskih muziåara, a flamenko igra, uizvoœenju Veronike Gilmer, bila je svedena na minimum, na sa-mo ritmiåke aspekte koreografije koji su bili ukomponovani upredstavu. Neosporna atraktivnost flamenka tako je, vreme-nom, postala samo dodatak sjajnoj muziåkoj predstavi.Rajasthan, koji je poslednji put izveden na proãlogodiãnjem sid-nejskom Karnevalu, dobio je brojne izvanredne muziåke kri-tike, ali su igraåke, mahom iz pera ovdaãnje veoma poãtovanekritiåarke Sydney Morning Heralda, gospoœe Dæil Sajks (JillSykes) bile glasne u tome da se od produkcije, u igraåkom smis-lu, oåekivalo viãe.

Organizatori Festivala azijske muzike i igre, Karnevala i Austra-lijski institut za istoånu muziku, sada su se, dakle, upustili u eks-periment i veñ postojeñi Rajasthan obogatili klasiånom indij-skom igraåkom formom bharatanatjam (Bharata Natyam).

Bharatanatjam je, meœutim, forma vrlo neprikladna za takvuvrstu saradnje. Prvo, ona potiåe iz juænoindijske kulture, dok jemuzika, a i sami muziåari koji uåestvuju u projektu, iz severno-indijske. Pronañi zajedniåki jezik izmeœu te dve indijske kulturena sceni, podvig je svoje vrste. Bharatanatjam je zatim “nez-godan” za takvu vrstu predstavljanja i zbog toga ãto su njegovikoreni, ali i naåin na koji se danas igra svuda u svetu, i u Indiji ivan nje, duboko religiozni. Spiritualni aspekt bharatanatjam je,naravno, moguñe ukomponovati u kakav drugi projekat, ali jenjegov religiozni smisao neodvojiv deo koreografije i scenskogprikazivanja.

Jedan od razloga je i to ãto je publika, odana toj formi igre, re-lativno malobrojna i, svakako probrana, van granica Indije, ali inemoguñnost uklapanja te igraåke forme u bilo koji kontekstvan tradicionalnog. Originalno izvoœena, kao deo religioznogrituala, ispred i u samom hramu, bharatanatjam prikazuje slike

iz æivota bogova i upuñuje vernike u etiku i filosofiju.Logiåni odabir indijske forme igre koja je, nasuprot bharatanat-jam, otvorena za takvu saradnju kultura, bio bi katak, igra kojaje u severnu Indiju stigla preko Persijanaca. Katak odlikuje sas-vim drugaåiji pristup, ali i sasvim drugaåija koreografija. Imalasam veliku sreñu da gledam katak u izvoœenju slavne Sobane(Shobana-e) na sceni delhijskog pozoriãta pre desetak godina.Katak, koji se zasniva na ritmu, pre nego na pokretu, odlikujespiritualnost sliåna onoj koja odlikuje flamenko. Dve takorazliåite forme zaista pokazuju izvanrednu srodnost.

Katak igraåa, meœutim, u Australiji — nema. Pokuãaji da se an-gaæuju igraåi koji su uåili i katak, nisu doneli reãenje. FlamencoIndia! je zapravo ansambl sastavljen od izvanrednih umetnika,te je i nova igraåka komponenta produkcije morala da zadovo-lji iste visokoprofesionalne kriterijume.

Umesto, dakle, katak igraåa, angaæovana je Damajanti Balara-dæu (Dhamayanthy Balaraju), koreograf, igraå i pedagog s tri-desetogodiãnjim iskustvom. Profesionalnost gospoœe Balara-dæu i njen talenat su neosporni. Njena zainteresovanost da sa-vlada prvu prepreku, kombinovanje bharatanatjam igre sa sev-ernoindijskom muzikom, dovela je ansambl do sledeñeg kora-ka — umetniåke saradnje klasiåne indijske religiozne igre s fla-menkom. U opãirnom intervjuu za sidnejski OzDans (AusDance), gospoœaBalaradæu je skrenula paænju na mnoge prepreke. Najveñe subile zapravo, kulturne razlike. Bharatanatjam je igra ne samoposveñena religioznosti, veñ je i mnogo toga u koreografiji deoreligioznog rituala. I, iako se, tom prilikom, ona kao koreografkoncentrisala na ne-religiozne aspekte koreografije, veñ samapriroda te igraåke forme postavljala je restrikciju. Gospoœa Ba-laradæu je ukazala i na jednu od suãtinskih prepreka koja je iz-nikla, takoreñi pre nego ãto je ta umetniåka saradnja i poåela —bharatanatjam umetnica ne samo ãto igra bosonoga, veñ sesmatra za svetogrœe da bilo ko drugi na sceni, tokom izvoœenjabharatanatjam igre, pokrije stopala.

U hinduistiåkoj tradiciji, jedan od osnovnih vidova ukazivanjapoãtovanja panteonu bogova u åije ime i uz åiju pomoñ se bha-ratanatjam igra, je i kratki religiozni ritual uoåi predstave, nasamoj sceni, ãto tom prilikom takoœe nije bilo moguñe uraditi.I, najzad, koriãñenje elemenata bharatanatjam koreografije usasvim ne-religozne svrhe, predstavljalo je joã jednu opasnostpo taj projekat.

Veronika Gilmer, s druge strane, osim pukih koreografskih, nijeoseñala postojanje nikakvih restrikcija. Svejedno, ukompono-vati dve tako razliåite tradicije, za obe je predstavljalo pravipoduhvat.

Koncert Flamenco India! predstavljao je ne samo veliki uspeh,veñ je zaista uspeo da stvori onaj tako redak momenat magijena sceni, a publika je izaãla iz sale s pola sata zakaãnjenja. Pred-stava je bila proprañena ovacijama. Gospoœa Sajks, slavna kriti-åarka Sydney Morning Herald je napisala koliko je bila zado-voljna. A gospoœa Balaradæu trenutno pregovara o novim ek-sperimentalnim umetniåkim projektima.

Zoja Bojiñ

Australija Sidnej

Flamenco India!Festival azijske muzike i igremaj, 2000.

29 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Promenljivost poimanja scenske estetike uvek je posledicaraslojavanja u drustvu. Ali, kada je u pitanju obrnuto, kadadruãtveno ili neko drugo raslojavanje postaje kriterijum uumetniåkoj sferi, dehumanizacija i apsurdnost umetnostidobija svoj œavolski lik. Megi Fojer (Maggie Foyer) poz-abavila se problemom diskriminacije crnoputih balerina uevropskim baletskim kompanijama. Poãto se upravo vratilaiz Juæne Afrike i uverila da problem dobija sve veñe razmere,vrcavo, ali i upozoravajuñi, nameñe tu temu u magazinuDance Europe. To pitanje nije blisko naãim baletskim scena-ma u doslovnom smislu, ali opominje da je, kako bi Kantrekao, umetnost u duhovnoj sferi, a nikako ne u niskimsferama politiåarenja. Megi se vraña u istoriju i pominje1957. godinu, kada je crnoputi Artur Miåel (Arthur Mitchel)zaigrao u baletu Agon (kor. Balanãin), meœutim od tadanikako da se pojave crnopute balerine. Na Kubi, u JuænojAmerici i nekim kompanijama u SAD, kao Dance Theatre ofHarlem, prema crnoputim balerinama je blaæi kriterijum, aliãta je s Evropom? Na ovom kontinentu, crne balerine sumanjina. Na osnovu sveæih utisaka iz Juæne Afrike, tvrdi datamo ima na desetine balerina koje bi rado zaigrale iklasiåan balet, a ne samo dela u maniru savremenih igraåk-ih tehnika.

Finansijski problemi oko obrazovanja nisu viãe primarni, jersu otvorene multikulturalne, besplatne ãkole. Mnogoozbiljniji problem je opãti stav prema crnoputim studentk-injama u ãkolama klasiånog baleta. Problem kulturoloãkeneprihvañenosti je veliki. Megi prepoznaje tri najjaåa argu-menta protiv crnih balerina. Prvi je ograniåenost fleksibil-nosti stopala. Veliki procenat crnoputih balerina zaista imataj problem, ali to ne vaæi za sve. Drugi je zadnjica! “Pa ãtaima loãe u lepo oblikovanoj zadnjici?” — pita se ona. Lepoizgleda na Grejs Dæons (Grace Jones)! U vreme kada jePetipa radio koreografije, telo plesaåa je bilo obaveznoizvajano. Idealna baletska konstitucija je promenljiv pojam imenja se s modom. Novinarka se priseña kako je u London-skom muzeju, svojevremeno, bio izloæen baletski triko izdevetnaestog veka od sintetiåkog materijala, nafatiran dabi odavao utisak punaåkih butina a la Boucher. To bi, danas,bila noñna mora za svakog modernog plesaåa! To samopotvrœuje da je estetika stvar ukusa publike. A treñi argu-ment je da balet nema tradiciju u crnaåkoj kulturi. Sdubokom ironijom autorka se pita u kojoj je to kulturi tradi-cija da okreñemo stopala pod uglom od 180 stepeni, sparom krila na leœima?

Balet je umetniåka konstrukcija! Kao sve umetniåke forme,traæi vreme i obrazovanje da bi ga cenili i kao sve visokeumetnosti ruãi elitistiåke barijere. Na kraju zakljuåuje dasmo proãli dug put demokratizacije umetnosti i da bi bioveliki iskorak da talenat bude jedini kriterijum u novommilenijumu.

Priredila Vesna VukajloviñDance Europe, april 2000.

Miãljenja — rasizam u baletu

Gde su ccrrnnee balerine?

Dikledi Masilo, student Nacionalne umetniåke ãkoleu Johanesburgu

Ruph

in C

ondy

zer

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 30

Zanela i Van ManenU

martu sam imala priliku da prisustvujem dvema probama Baleta Beåke opere pod rukovodstvom Renata Zanele. Ta trupa je iz godineu godinu sve interesantnija. Ruska zvezda Vladimir Malahov je u Beåu åest gost, a proãle godine je i postavio svoju verziju baletaBajadera, koji se u Beåu nikada nije igrao.

Malahova sam videla u baletu Manon MakMilana s partnerkom Birgit Stadler, prvom zvezdom beåkog Baleta. On poseduje najlepãu plastikukoja se moæe zamisliti kod igraåa i zadovoljstvo je videti ga kako evoluira kroz teãke koreografije MakMilana. On zna da pomiri u uloziDegrijua oåajnu strast i patetiku lika. Birgit Stadler je koketna Manon, ali moæda malo previãe duboka za lik æene koja voli nakit, luksuz i lep-rãavost. Izmeœu ljubavi za Degrijua i luksuza, ona bez ustezanja bira to drugo.Beåka predstava se unekoliko razlikuje od one u Pariskoj operi, posebno po kostimima koji su bogatiji u pariskoj verziji. Lik Leskoa igrao je,snaæno i duhovito Tomas Solimozi, a njegova prijateljica bila je Eva Peters, mlada, pikantna umetnica koja s lakoñom obavlja sve tehniåkezadatke.Iste nedelje, 11. marta, dogodila se trostruka premijera, dva baleta Hans Van Manena i jedan Renata Zanele.

Austrija BeåA

xel Z

einin

ger

Axe

l Zei

nin

ger

Bajadera, Vladimir Malahov

Manon, B.Stadler i V. Malahov

Axe

l Zei

nin

ger

Manon, Vladimir Malahov

31 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Holandski koreograf Hans Van Manen postavio je svoj sjajni Hamerklavier(1973. godina), na adaœo Betovenove sonate u interpretaciji KristofaEãenbaha i Black Cake (1989. godina), na muziku raznih majstora

(Åajkovski, Janaåek, Stravinski, Maskanji, Masne). Na soareu baletskog kluba,Hans Van Manen je objaãnjavao kako je kreirao te balete i zaãto viãe voli daostane u svom gradu, nego da optråava svet i æivi u hotelu. On je skroman, ãar-mantan i duhovit umetnik. Bilo je zadovoljstvo sluãati ga kako priåa anegdoteiz svog æivota.Hamerklavier je poverio parovima — Aleksandri Kontrus i Jirgenu Vagneru,

Dagmar Kronberger i Tomasu Solimozi, Evi Peters i Gregoru Hatali. Sva tri parasu bili sjajni interpretatori koji stapaju svoje pokrete s muzikom — lirskaevokacija!Black Cake je zabavan i duhovit komad. Igraåice su na ãtiklama, ali kostimi su,naæalost, veoma tamni. Tu se, takoœe, izdvajaju tri para. Spomenimo SimonNoju i Volfganga Graãera, posebno zavodljive i impresivne.

Veåe se zavrãilo delom Betoven opus 73, u koreografiji Renata Zanele. PartituraBetovenovog Petog koncerta za klavir i orkestar oslikana je vrlo snaænom koreografi-jom. Sa æaljenjem konstatujemo da su i tu kostimi i dekor Johana Engelsa vrlo mraåni.

Oskudno osvetljenje delu je umanjilo potpuni uspeh. Srebro, bakar, crveno i zlatno se smen-juju, ali vizuelno, kostimi ne kazuju niãta. Koreografije grupnih igara i dueta su mi se jakodopale. Interpretacija svakog para bila je snaæna i raznolika, a u njima se osam igraåa smen-juju samouvereno: Jolanta Sifrid i Gregor Hatala (srebro), Aleksandra Kontrus i JirgenVagner (bakar), Simon Noja i Hristian Rovni (crveno) i Eva Peters i Volfgang Graãer (zlato).Aleksandra Kontrus je uzbudljiva, Simon Noja fatalna, Eva Peters blistava kao dijamant, dokJolanta Sifrid donosi zrelu emociju. Sve åetiri prate tri sjajna igraåa i glumac Hristian Rovni.Uvek je izazov raditi tako monumentalna dela kakav je Betovenov Peti klavirski koncert.Renato Zanela dao je svoju snaænu i strasnu viziju kompozitorovog univerzuma. Nadam seda ñu to ponovo gledati, moæda, jednog dana, u Parizu. Ãteta je samo ãto su svetla i rikvandtako mraåni. Pretpostavljam da se time isticala teæina partiture. Samo malo viãe nijansi uosvetljenju moglo je potcrtati raznolikost delova. Ili je, moæda, to zato ãto ja volim svetlosti bistrinu.

Helen Ciolkoviåprevela: Marijana Komljenoviñ

Axe

l Zei

nin

ger

Adagio HammerklavierA

xel Z

einin

ger

Adagio Hammerklavier, A. Kontrus i J. Wagner

Axe

l Zei

nin

ger

Black Cake, W. Grascher i S. Noja

Axe

l Zei

nin

ger

Axe

l Zei

nin

ger

Beethoven opus 73, A. Kontrus i J. Wagner

Beethoven opus 73

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 32

naãi profesionalni putevi ukrstili su se u Sankt Peterburgu, poåetkom devedesetih.Obe smo doãle u grad izuzetne baletske tradicije da uåimo, ona na Konzerva-torijum Rimski Korsakov, ja u Akademiju A. J. Vaganova.

Vesti iz zemlje su bile loãe. Slike sruãenog Sarajeva i bombi koje su padale blizu njenekuñe bolno su gråile njeno lice. Bliæio joj se diplomski ispit kod Edvalda ArnoldoviåaSmirnova. Ratni uæas s malog ekrana ledio nam je krv u æilama, bio noñna mora. Kako ñezavrãiti svoju diplomsku koreografiju La mer Kloda Debisija u takvom stanju?

“’Znate Mehmedovna (moj otac se zvao Mehmed), veliki umetnici stvaraju kad im jenajteæe — umeo je reñi Smirnov’. Da li sam velika ili ne to u tom åasu nije bilo vaæno, alirazumevanje mog stanja mi je mnogo znaåilo. Diplomirala sam s visokom ocenom.Mentor mi je bio Nikita Dolguãin, koji je nesebiåno odvajao svoje vreme za mene, a jedanodliåan solistiåki par igraåa iz Malog Opernog teatra mi je poklonio svoje poverenje igra-juñi moju koreografiju.”

Deset godina nakon tih uzbudljivih uspomena i teãkih trenutka provedenih daleko odzemlje, bez ikakvih komunikacija sa svojima u Sarajevu, Edina Papo, elegantna, u malojcrnoj veåernjoj haljini, s diskretnim nakitom na sebi, pozdravlja goste iz cele bivãeJugoslavije koji su doãli na proslavu pedeset godina Baleta sarajevskog Narodnog pozoriã-ta. U sveåano ukraãenom foajeu, okruæeni izloæbom fotografija i kostima iz baleta igranihna toj sceni su Katarina Kocka, Slavko Pervan, Tonåi Mariniñ, Suada Kavazoviñ-Muãoviñ,Muhamed Imaniñ, Bahrija Bihorac ... Nedostaje Minka Kamberoviñ, spreåena zbog svojihobaveza u Ciriãkoj baletskoj ãkoli.

“Igraåi su napustili Sarajevo ‘glavom bez obzira’, da spasu æivot. Prvaci iz Rusije, koji sudræali ceo naã repertoar, otiãli su, jedni u Novosibirsk, drugi u Rijeku i Pulu, Beograœani uBeograd i Beå, Crnogorci su se vratili u Crnu Goru. Ostala je grupa entuzijasta koja je po-kuãala da saåuva ovdaãnju baletsku scenu od potpunog gaãenja. Uspeli su åak i da ães-naest puta odigraju Bolero u koreografiji Dragutina Boldina, pod baletmajstorskom ru-kom Bahrije Bihorac. Kada sam se posle rata vratila, zatekla sam nekoliko svojih starih ko-lega i mlade, tek zavrãene uåenice balatske ãkole kojima sam ja nekada predavala. Jedvasam ih prepoznavala. Cena koju su ta deca platila, ãkolujuñi se za vreme rata, ogromna je.Ali, mi danas imamo mali baletski ansambl. Teãko se radilo u takvim uslovima. Kad su bilanajveña bombardovanja, nisu veæbali, ali, kad se moglo, dolazili bi kamionima, biciklima,pretråavali bi u stari deo grada po vodu, onda bi odveæbali, pa se vrañali u novi deo,kuñama. Istina, prve dve godine nije se moglo niãta raditi, bio je haos u gradu. Tek se uKamernom teatru dogaœao neki manji dramski projekt, neki poetski teatar. Radila se iKosa s glumcima i igraåima, u koreografiji Slavka Pervana.”

Granice su se zatvorile i Edina nije mogla da se vrati u svoj grad posle diplomskog.Otiãla je u Braãov, u Rumuniju, kod svoje sestre i zeta, baletskih igraåa, izbeglica izSarajeva. Svo troje su tako naãli utoåiãte u Théâtre lirique Brasov, gde je Edina poåela kao

BiH Sarajevo

Gladni baletaFo

åo F

uad

Pulåinela

Razgovor s koreografom,pedagogom i ãefom BaletaEdinom Papo na proslavi50. godiãnjice BaletaNarodnog pozoriãta uSarajevu.

33 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

baletski pedagog, a vrlo brzo i koreograf. Za taj ansambl, koji je do tada samo opsluæivao Operui Operetu, napravila je nekoliko baleta. Ubrzo je i osvojila nagradu na meœunarodnom takmi-åenju koreografa u Jaãiju.

“Pored mog imena stajalo je ‘Sarajevo’. Otkud ja usred Transilvanije, u tom åasu, bilo je åestopitanje. U Braãovu sam napravila i balet Put na Vangelisovu muziku, o naãim æivotnim putevimakoji je svak sebi veñ ucrtao.”

Njen je vodi u Jerusalem, gde je valjalo prvo nauåiti jezik, biti uporan, dokazati se. Izrael jezemlja prepuna igraåkih trupa. Na Akademiji Rubin Edina predaje klasiåan balet i karakterneigre, buduñi da je te studije zavrãila u Akademiji Vaganova, neposredno pre Konzervatorijuma.Saraœuje i druguje s velikom ruskom balerinom Ninom Timofejevom, koja joj je i kao kolegini-ca bila velika podrãka.

“Veliki i znaåajan dogaœaj u mome æivotu desio se tada, u Izraelu. Bila sam gost pedagogtrupe moderne igre Kibuc Ga’aton. To je trupa koja radi u jednom malom kibucu na severu, podsamim Golanom, a igraju predstave po celom svetu. Oni su meãavina svih savremenih igraåkihãkola, raznih su nacija i ozbiljno neguju klasiåan balet kao trening.”

Priåamo o ekspanziji savremene igre u Izraelu, pri åemu Edina nalazi neke dublje korene udolasku uåenica Marte Grejam na tlo Izraela i nastavku te umetniåke politike, tako da je danasu svetu vrlo prepoznatljiv stil izraelskih igraåa i koreografa.

U Sarajevu Edina zatiåe devet igraåa. Radi balet Moja zemlja na muziku E. Bretona i J. Sla-venskog i Slike sa izloæbe M. Musorgskog.

“Boraveñi za vreme rata u Bosni, francuski kompozitor Erik Breton komponovao je simfoni-je i koncerte na bosanske teme i ta me je muzika, zajedno s mladim ansamblom, inspirisala danapravim balet u jednoj paleti plavih boja, na prstima. Imala sam i jednu divnu belgijsku baler-inu italijanskog porekla (Franceska Sola), koja je boravila u Sarajevu izvesno vreme zbog supru-govih obaveza. Ona je unela dah Evrope u neke naãe nove poåetke. Niæu se predstave: Karmensvita (Bize—Ãåedrin), U vremenu (stare sefardske pesme), Dom Bernarde Albe, predstava na kojusam posebno ponosna. Hoze Monleon, koji je vrstan poznavalac Lorkinog dela, a i video mnogeverzije tog baleta, posle predstave mi je poverio da nigde nije video tu predstavu s toliko duãe”.

Balet Dubrovaåki kantuni (muz. Œelo Jusiñ), prekretnica je u koreografskom radu Edine Papo.Kamerni balet s pet igraåa raœen je specijalno za Kamerni teatar 55 u Sarajevu, i s njim su gosto-vali ove godine u Parizu.

“Mi smo tamo zadivili publiku, jer kad kaæeã sarajevski Balet oni oåekuju — niãta. Iznenadilismo ih dobrom predstavom, snagom i emocijama kojom su igraåi igrali. Pariz je za sve nas biojedno æivotno osveæenje, posle svih nedaña koje smo preæiveli. Muziku Œele Jusiña, koncerte zagitaru, obou i orkestar, duboko proæivljavam u sebi i oseñam.”

Balet Pulåinela (muz. Igor Stravinski, kor. Edina Papo) prikazan je premijerno u sveåarskomdelu proslave jubileja, prañen Gala spektaklom gostiju iz naãe bivãe zemlje i inostranstva. Koreo-grafski i likovno uraœen u stilu comedia dell’arte, u pravoj je meri sadaãnjih tehniåkih i interpre-tativnih moguñnosti sarajevskog Baleta.

“Mi smo jedan mlad, kreativni ansambl, meœutim, naã problem je u vizuelnoj i tehniåkoj neu-jednaåenosti. Za baletsku ãkolu postoji interesovanje, ali naãi uåenici pohaœaju gimnaziju poseb-no, tako da dok usklade smene, radije odustaju od baletske ãkole. Tako gubimo kadar. Posebanproblem kod nas je — pedagogija. Taj kadar nam je jako, jako slab. Audicija za ålanove baletaje otvorena cele godine, za naãe i za strance, ali joã uvek nemamo sredstava da finansijski to iadekvatno pokrijemo.”

Edina Papo je ruski œak, ali poznaje dobro i zapadnu ãkolu. Poredeñi ih, kaæe:“Ja bih se uvek opredelila za rusku, jer smatram da je ona sistematsko obraœivanje ljudskog

tela, sistematski rad na psihofiziåkom stanju biña igraåa. Baletska tela odnegovana u Rusiji pomom miãljenju duæe traju od onih na Zapadu. Zaãto, to je predmet dugog razgovora i analiza.”

Zapadni igraå je sasvim oslobodio svoj duh, spreman je viãe na eksperiment, kad je reå omodernoj igri. Malahov, Bariãnjikov, Makarova su na Zapadu postali sjajni moderni igraåi, otvo-rili se za neke nove forme, pomerili se od ustaljenog sistema miãljenja...

“I Rusi eksperimentiãu, ali kao da nemaju smelosti da idu do kraja u svojoj ideji. Kod njih jeu glavi tradicijski i “hemijski” drugaåije postavljen moderan izraz. Ima u njemu i naivnosti. Velikiigraåi koje spominjeã imali su u odreœenom trenutku potrebu da se izraze na drugi naåin, darazbijaju klasiånu formu, da “rastresu” tela kroz moderan pokret. Ako joã unesu u taj svoj plesliånosti i emocije, onda su za Zapad, koji tehnomenadæerski misli, vrlo interesantni. Naravno, sveu krajnjoj taåki zavisi od talenta.”

U sarajevskom Baletu oseña se dobra i pozitivna energija...“Mi smo uvek takvi bili, sloæni u tome da predstava uspe, nabijeni smo energijom. Iza nas je

tradicija od pedeset godina. Bili smo jedna velika baletska trupa u tadaãnjoj Jugoslaviji.”Biti direktor Baleta, koreograf i pedagog podrazumeva biti i psiholog. Posebno u sluåaju

sarajevske trupe. Pretpostavljamo da se oseña trauma.“Naravno, ali se ona potiskuje i leåi radom i æeljom da se ide napred, da se puno igra. Mi

meseåno imamo skoro isti broj predstava kao i pre. To je veliki motiv i razlog da postojimo, presvega zbog divne sarajevske publike koja balet voli i koja ga je gladna.”

U razgovoru dotiåemo i temu sadaãnjih i buduñih odnosa baletskih ansambala s ovih prostora...“Tema je delikatna, svakako, ali komunikacija meœu nama treba da se ponovo uspostavi. Za

balet i umetnost nema granica. Svet se kulturno sve viãe povezuje. Mi umetnici smo ti koji toprvi treba da uradimo. Polako idemo tim putem.”

Marija Jankoviñ

... Evocirala je slavnukulturnu proãlost grada,uskovitlala oluje mora i

æivota, prikazala susretei rastanke kojih tragoviodzvanjaju u nama joãmnogo vremena posle.

Iznijela je ljudske strahove i nedoumice,

traæenja, rasplesala obijesnu mladost, te je ucjelini prevladala plesnapoetika koja opisuje sanjednoga grada i njegovuljepotu, åak i kada doœe

vrijeme za patnju i stradanje...

Fragment iz kritike baleta Dubrovaåki kantuni s Histria

festivala u Puli, avgusta 2000. godine.Autor kritike je Davor Schopf

Dubrovaåki kantuni, Belma Åeåo i Samra Mlinar

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 34

Kirov Balet31. jul — 19. avgust 2000. Royal Opera House

s ezonu od dve nedelje gostovanja u Londonu, Kirov je otvorio Labudovim jezerom i Uspava-nom lepoticom (u staro-novoj originalnoj verziji, onako kako ju je zabeleæio Nikola Sergejev,zahvaljujuci sistemu Stepanov, a proãle godine postavio Sergej Viharev, u originalnoj verziji iz

1890). Izveden je i spektakl Ruskog Baleta Silfide, Ãeherezada i Petruãka i veåe Balanãina s baletomDragulji. I baletski ansambl i solisti bili su u mnogo boljoj formi nego u Sankt Peterburgu. Bilo je imalih iznenaœenja zbog izmena u podeli uloga, koje su izvrãene u poslednji åas, usled povreda nekihigraåa. I tako sam, umesto Lopatkine (zbog koje sam i preãla toliki put) gledala Svetlanu Zaharovu.Ona doista izgleda kao idealna klasiåna balerina i, za svoje dvadesetdve godine, poseduje savrãenutehniku. Pa ipak, njenom izvoœenju Odilije-Odete nedostaju dubina i oseñajnost. Odista, linije telasu joj izduæene kao lijane, tako da nam balerine od pre petnaest godina, iz sadaãnje vizure, delujupredebelo! Medutim, zbog teænje ka åistom linearnom estetizmu, ærtvovana je emocija.

I ostale mlade balerine (Veronika Part, Darija Pavlenko i Sofija Gumerova), poseduju sliåne fiziåkekvalitete. Izuzetak je Darija Pavlenko koja ima izraæen smisao i za poetsko i lirsko, ali joj nedostajeindividualnost i zrelost. Diana Viãnjeva je u tom smislu — pravi dragulj. Napomenimo kod mladihigraåa nedostatak originalnosti i åesto nepreciznu tehniku. Meœutim prave interpretativne vrednostinose Altinaj Asilmuratova, Faruk Ruzimatov i Igor Zelenski. Prvi par u Ãeherezadi iskazuje åulnostpoetike Hiljadu i jedne noñi, a muzika Rimskog-Korsakova se proteæe i opåinjuje publiku koja biæelela da rob zlata bude poãteœen zbog åarobnih oåiju Altinaje! Veliåanstven trenutak. Silfide, kojeRusi zovu Ãopenijana, u Kirovu se izvode s takvom stilskom preciznoãñu, s takvom poezijom, danijedna druga trupa ne moæe da pruæi bolji utisak åistog poetskog oseñanja. Sve balerine Kirova,solistkinje i ansambl, odlikuje izuzetna lakoña, lirizam i prozraåna, nestvarna lepota.

Engleska London

N a j å i s t i j aklasika

Silfide

35 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Æana Ajupova izvela je Preludij u najåistijoj Fokinovoj tradiciji. Nasu-prot tome, u treñem delu veåernjeg programa, Petruãki, izvrãene su ko-reografske izmene unete u vreme Sovjeta, tako da krpena marionetaizvodi prave tehniåke vratolomije. Neobiåno i, naravno, liãeno svakeemocije. To kvari prirodu tog baleta.

Veåe Balanãina s baletom Dragulji (Smaragdi, Rubini i Dijamanti) biloje prava åarolija. Zanimljivo je da je taj balet samo nekoliko meseci narepertoaru, a da je ansambl toliko ‘’upio’’ Balanãinov stil. Æana Ajupova(Smaragdi) bila je izvanredno prefinjena, Diana Viãnjeva (Rubini) blis-tala je tehniåkim umeñem koje bi sigurno inspirisalo Balanãina, da jeæiv. Ãto se Dijamanata tiåe, Lopatkinu je zbog povrede, bez posebnepripreme, zamenila Darija Pavlenko, koja je imala samo dve probe sIgorom Zelenskim. Bio je to zaista izuzetan dogaœaj, trenutak stvarnelepote za publiku, jedan od onih u kojima se zaboravljaju svi problemi.Ta mlada dvadesetdvogodiãnja balerina pokazala se kao velika umet-nica, zagonetna i blistava. Igrala je toliko nadahnuto, da je zasenila isvog partnera. Ovacije su odjekivale i salom i kulisama.

Zavrãila bih kritikom o Uspavanoj lepotici, u ‘’autentiånoj’’ verziji Viha-rev—N. Sergejev—Petipa. Åini mi se da je pristup postavci pogreãan.Ne moæe se publici XXI veka prikazati balet tako kako se prikazivao uXIX veku. Pre svega, autentiånost koreografije za koju kaæu da je orig-inalna, veoma je sumnjiva, pa åak kad bi to i bio sluåaj, sve baã i ne biimalo nekog smisla. Balet je u neprestanom razvoju. Åak je i Petipaprilagoœavao varijacije osobenostima i specifiånim kvalitetima balerinaza koje je stvarao. Vaænije je saåuvati suãtinu i duh dela, nego po svakucenu åuvati ga kao muzejsku vrednost.

Da zakljuåimo, trupa Kirov ostaje izvor najåistije klasike na svetu. Otva-ranje ka savremenom repertoaru je joã uvek skromno. Balerina je sveviãe i viãe — do beskonaånosti. Baletski igraåi kao da su bez sjaja. Jed-nom reåju Marijinski—Kirov—Marijinski æivi i u punom je zamahu.

Helen CiolkoviåPrevela: Marijana Komljenoviñ

Tim

Eva

n C

ook

Anth

ony

Crick

Mau

Faruk Ruzimatov

Labudovo jezero, U. Lopatkina i V. Baranov

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 36

Sedam nedelja najbolje nacionalne i meœunarodne savremene igre odigralo se u Londonu, od18. septembra do 4. novembra 2000. godine, pod nazivom Dance Umbrella 2000. Pod pokro-

viteljstvom Saveta umetnosti Engleske (The Arts Council of England), Gete instituta i AmbasadeIzraela, a na bezobrazno brojnim igraåkim pozornicama engleske metropole (Queen ElisabethHall, Lilian Baylis Theatre, Sadler’s Wells Theatre, Barbican Theatre, Linbury Studio Theatre — Ro-yal Opera House ... ), fanatici savremene igre i zaljubljenici eksperimenta oåigledno su veoma uæi-vali u prebogatom festivalskom programu.

Ovogodiãnji Igraåki kiãobran (Dance Umbrella) je, po reåima njegovog umetniåkog direktora(Val Bourne), bliæe sagledao veze koje postoje izmeœu savremene igre i novih tehnologija. Na prvipogled, to dvoje moæda i nisu “sobni drugovi”, ali koreografi, tako razliåiti kao åuveni MersKaningam (Merce Cunningham) i pridoãlica Vejn Mek Gregor (Wayne McGregor) misle drugaåi-je. Obojica, uprkos velikoj generacijskoj razlici, radoznalo istraæuju meœusobno dejstvo virtuelneslike i igraåa “uæivo”. I prateñi program Festivala (Dance on Screen) odvijao se u tom pravcu. Uokviru njega, prikazana je selekcija svetske produkcije najboljih novih filmova na temu igre. Istra-æivaåki rad koreografa, reditelja i kamermana predstavljen je kroz razgovore s publikom, radion-ice, master klasove i video projekcije najznaåajnijih dela, ukljuåujuñi i poseban, specijalistiåki seg-ment, pod imenom Igra za kameru (Dance for Camera).

Najznaåajniji deo Festivala bile su, naravno, predstave u izvoœenju ãesnaest savremenih igraåk-ih trupa i kompanija.

Engleska London

Random Dance Company (The Trilogy Installation, kor. W. McGregor, viœeno na BITEF-u 2000),ponela je epitet “inovacija godine”. Veze æive igre i virtuelnih igraåa, projektovane grafike i ki-netiåke arhitekture, uz otelotvoreni zvuk uåinile su je hitom Festivala. Trupa DV8 Physical Theatreizvela je kreaciju Can we afford this, delo o perfekciji i pretvaranju, kamufliranju i zabludama, omaskama i osmesima, skrivanju i laænim slikama koje nudimo sebi i drugima.

Siobhan Davies Dance Company predstavila se koreografijom Of oil and water u kojoj je uoåe-na bogata inovacija, lucidna elegancija i stimulativni uticaj.

Koreograf Saãa Pepeljajev (Sasha Pepelyaev) i njegov Kinetic Theatre (osnovan 1994. godine)prvi put je doãao na Festival 1998. godine. Ovoga puta izveli su dve predstave (Qu’est-ce qu’uneulve? i Not there). Stil Saãe Pepeljajeva je kombinacija ruskih tekstova, savremenog igraåkog vok-abulara i tradicionalnih ruskih narodnih igara. Njegov koreografski rukopis je originalan i seiz-miåno prodrmava rusku igraåku tradiciju.

igra~ki ki{obranDance umbrella 2000.

S. B

erger

Biped, Merce Cunningham Dance Company

Chris

Cal

lis

Trisha Brown Dance Company

37 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Od 1990. godine, jedan od najuzbudljivijih tvoraca igre svakako je Sabu-ro Teãigavara (Saburo Teshigavara, viœen na BITEF-u). Njegovo delo Abso-lute Zero bukvalno oduzima dah publici povezujuñi virtuoznu tehniku sjednostavnom, saæetom estetikom pokreta. Teãigavara je igraå neviœenebrzine i retko viœene koncentracije. U svom rodnom Japanu, taj åetrdeset-sedmogodiãnji umetnik, ima status kultnog heroja. Po reåima londonskihkritiåara, igraå takve brzine izvoœenja i daha je retkost. Kada je na sceni kaoda sami atomi igre eksplodiraju u vazduhu i lete oko pozornice.

Legendarna ãezdesetdvogodiãnja koreografkinja Triãa Braun (TrishaBrown) dovela je u London svoju trupu Trisha Brown Dance Company i snjom izvela tri svoje kreacije — Five Part Weather Invention (vizuelizacijadæez improvizacija u kojoj igraåi postaju deo slobodne dæez muziåke for-me), Rapture to Leon James i Twelve Ton Rose. I svi koji su imali sreñe davide Triãu i druãtvo, tvrde — zarazno, neobuzdano, nepredvidljivo, åudes-no, kao i sama Triãa!

Ballet Preljocaj najzad je doãao i u London. Koreografiju Anœelina Pre-ljocaja Romeo i Julija engleska publika je napokon doåekala (a beogradskaodavno veñ videla!). Dueti koji oãamuñuju i koreografska reãenja koja nika-da nisu literarna, veñ uvek fiziåka, oduãevili su posetioce Festivala. Postav-ljena na hibrid klasiånog i savremenog pokreta, a na Prokofjevu moñnupartituru, u koju je uveden apokaliptiåni zvuk Gorana Vejvode, dvadeset-åetiri igraåa Preljocajeve trupe izveli se delo s atletskom bujnoãñu.

S mnogo ponosa, organizatori festivala Dance Umbrella doåekali su naj-veñu zvezdu dogaœaja. Jedan od istinski velikih umetnika naãeg doba, MersKaningam, doveo je u London svoju kompaniju (Merce Cunningham DanceCompany) i njene, po izvoœaãtvu, superiorne igraåe. I posle pet decenijakoreografisanja, Mers Kaningam nastavlja da pomera granice kreativnostiu igri, a tri dela viœena na Festivalu (Biped iz 1999. Summerspace iz 1958. iRain Forset iz 1968.) dokazala su, po ko zna koji put, visoki nivo njegovograda. U koreografiji Biped, åetrnaest igraåa, uz pomoñ vizuelnog dekora,projekcija i transparentnog ekrana na ivici pozornice, svetlucajuñi scenom,kreiraju iluziju o stalno promenljivom prostoru. Summerspace je prelepodelo koje donosi atmosferu toplog, letnjeg popodneva, a Rain Forset (“vit-rina” za instalaciju Srebrni oblaci Endi Vorhola) je igraåki komad pun zvu-kova kiãnih kapi, brbljivih ptica i æivotinja.

Festival je imao i takmiåarski karakter. Dodeljena je nagrada koja se podefiniciji razlikuje od ostalih namenjenih koreografima i igraåima — Jer-wood Choreography Awards. Ustanovljena je od strane Jerwood Chari-table Foundation i Arts Council of England da bi ohrabrila stepen eksperi-mentisanja i dalji razvoj savremene koreografske misli. Od 1997. godine,dobitnici su bili Yael Flexer, Henri Oguike, Charles Linehan, Ted Stoffer, Ste-phen Hughes, Fin Walker, Carlo Brown i Akram Khan.

Ove godine dodeljene su tri nagrade. Prva, u iznosu od 17.000 funti i dveod po 8.500 funti. Ceremonija se obavila u pozoriãtu Shakespeare’s Globe,a proglaãenje dobitnika i uruåivanje nagrada povereno je, kome drugom,nego Mersu Kaningamu.

Priredila: Ivana MilovanoviñWe are most grateful to The British Council Belgrade

and Mrs. Landeka Ljubica.

Uåesnici:DV8 Physical theatreAriadoneAletta Collins Dance CompanyBallet PreljocajBedlam Dance CompanyThecla Schiphorst Bodymaps: artifacts of touchMerce Cunningham Dance CompanyRandom Dance CompanySiobhan Davies Dance CompanyBallet Freiburg Pretty UglySasha Pepelyaev’s Kinetic theatreInbal Pinto Dance CompanyAkram KhanSaburo Teshigawara/KarasStephen Petronio CompanyTrisha Brown Dance Company

Prateñi program:Dance on Screen 2000.Jerwood Choreography AwardsVennes

Dav

id S

chei

nm

ann

Rav

i Dee

pre

s

Romeo i Julija,Ballet Preljocaj

Absolute Zero, Saburo Teshigawara

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 38

intervju - ekskluzivno Jiri Kylian

Svi direktori suamateriRazgovor s Jiræijem Kilijanom o najvaænijem kapitalu igre — novim talentima.

Odluåili ste da se postepeno povuåete, i to svojevoljno. Zaãtoneko kao Jiræi Kilijan napuãta rukovoœenje trupom NederlandDans Theater u vremenu kad nijedan direktor na to ni ne

pomiãlja? Da li ste æeleli da budete slobodni, najzad slobodni?Naravno da jesam. Ali sloboda — znate veñ kako to ide ... Kada

dobrih åetvrt veka neãto radite, postanete i rob navika. Nauåili ste ko-jim putevima da idete. Nije baã lako oduåiti se od svega toga. Iakosam obezbedio da svoju trupu predam drugima u najboljem mogu-ñem stanju, sebe u stvari nisam baã najbolje pripremio za svoju novuslobodu. Kao prvo, moram nauåiti ãta da radim s njom. Moæe se reñida sam sada u stanju slobodnog pada.

Postoji opasnost da jednog trenutka tresnete o zemlju.Ako se padobran ne otvori na vreme. Joã jedan kratak period biñe

mi uzbudljivo da æivim na taj naåin i svakog dana sebe upitam: “Ãtabih danas radio?” To pitanje je toliko zanimljivo. Vremenom sebiomoguñavate sopstvenu buduñnost.

Da ponovim. Ãta vas je navelo da se, pre svega, odreknete odgovor-nosti? Mogli ste postiñi to ãto ste æeleli i na neki drugi naåin.

Mada je neko direktor, njime rukovodi ansambl i ograniåavaju ganeke navike. Ali ja smatram da je opasno uvek iznova obavljati isteradnje — sve do osamdesete, ako se dotle poæivi. Oseñam se mlad iistovremeno dovoljno star da radim neãto drugo.

Nastaviñete da radite za NDT kao umetniåki savetnik, ãto je priliånoneodreœen opis vaãe buduñe funkcije. Ipak, viãe niste u moguñnosti dadonosite “kljuåne odluke”.

Ne, nisam. Ali savetujem trupu o svim stvarima, prisustvujem au-dicijama i, kao uvek, utiåem na oblikovanje repertoara, to jest kojeñemo koreografe pozvati kao goste.

NDT je vrlo otvoren kad angaæuje koreografe. Uvek ste bili toleran-tni kad su i drugi pored vas odluåivali, mada to ne treba uzeti zdravoza gotovo. Velikoduãnost i veliåina, to ãto i drugi uz vas mogu biti veli-ki — to se isplatilo. Da li NDT predstavlja izuzetak u takvoj pozoriãnojpolitici?

U meœuvremenu su se i druge trupe sliåno struktuirale. Meœutim,potpuno ste u pravu. Zaista ima mnogo razloga da se drugi motiviãuza saradnju. Tokom svog rada, pozvao sam viãe od ãezdeset koreo-grafa iz celog sveta da saraœuju s Nederlans Dans Theater, i to susve bili dobri koreografi, oni koji su mnogo uticali na svet igre. Naprimer, Mac Ek (Mats Ek) je bio igraå kod mene pre nego ãto je oz-biljno poåeo da se bavi koreografijom. Viljem Forsajt (William Forsy-the) je bio kod nas pre nego ãto je u Frankfurtu postigao veliki uspeh.Ja sam doveo Ohada Naharina (Ohad Naharin) iz Amerike u Evro-pu pre no ãto je otiãao u Batshevu. Naåo Duato (Nacho Duato) serazvijao u naãem ansamblu. Pol Lajtfut (Paul Lightfoot) je tu otpoåeoprekrasnu karijeru. Johanu Ingeru (Johan Inger) se baã sada otvara-ju vrata. Ponosan sam ãto im se to dogodilo kod nas. Vi se, naravno,

pitate da li je to svrha umetniåkog direktora? U stvari, mi, direktori ikoreografi, mi smo potpuni amateri. Gde moæe da se nauåi to ãtosmo sada?

Otkud vam hrabrost da ponovo ukljuåite Hansa van Manena (Hansvan Manen) u njegov bivãi ansambl? Zar se niste bojali sukoba? Zarnije bilo ego problema?

Svako ima problema sa svojim egom, o tome nema ãta da se ras-pravlja. Ali ponekad morate zaobiñi sopstveni ego, jer je to u stvarimnogo vaænije. Smatrao sam da Hans van Manen pripada naãempozoriãtu. Tog trenutka, kad je uãao u moju kancelariju i rekao: “Me-ni treba posao”, baã tim reåima, ja sam mu odgovorio s istom otvo-renoãñu: “Dobio si ga. To je odliåno. Doœi kod nas.” Nisam se ni naj-manje bojao sukoba. Kolega kao ãto je Hans moæe samo da meinspiriãe, a ja sam duæan da pruæim igraåima (baã kao i publici) naj-raznovrsniji jelovnik.

Gotovo da uopãte niste stavljali na repertoar postojeña dela, negoste radije angaæovali koreografe za nove komade. Zaãto drugi ne moguda sprovedu to ãto vama uspeva?

Teãko pitanje. Moæda je to povezano s odreœenom velikoduãnoãñu.Kao ãto sam rekao, kad uspete da sebi stvorite viãe prostora nego ãtovam je potrebno, njega treba podeliti s drugima. Nisam radio niãtaosim toga. Ipak, tako nije bilo odmah, na poåetku. U prvo vreme sammorao da konsolidujem sopstveni poloæaj, ali kasnije, kad je bilo mo-guñe, potrudio sam se da najbolji ljudi doœu u Hag.

Da li je raznorodnost repertoara u suprotnosti sa identitetom trupe?NDT nije nikad izgubio svoj karakter. Hans i ja smo to osigurali

naãim baletima.

Znaåi da se raznolikost moæe postiñi samo kad je jedna liånost do-minantna?

Samo tada. Svakom delu je potreban centar, srediãte.

Kao ãto je bilo u Ãtutgartskom baletu, kada ste vi bili na poåetku.Pored Dæona Kranka (John Cranko), tamo je uvek bio i Kenet MakMi-lan (Kenneth MacMillan), a bilo je i drugih. Da li vam je Ãtutgart, sves-no ili nesvesno, posluæio za primer?

Izuzetno cenim moguñnosti koje sam u to vreme imao u Ãtutgar-tu. Nedavno sam video na televiziji jedan stari film o Valteru ErihuÃaferu (Walter Erich Schäfer), koji je bio izvrãni direktor u Ãtutgartuza vreme Kranka. Ima u tom filmu nekoliko scena gde ja radim nabaletu Dolazak i odlazak (Coming and Going). U stvari, Ãefer ulaziu baletski studio i pita Kranka: “Gospodine Kranko, mislite li da ñegospodin Kilijan biti novi Kranko?” A Kranko kaæe: “Nadam se daneñe. Nadam se da ñe biti Kilijan.” Super! Smatram da je taj odgov-or zaista, zaista divan. Moæe da posluæi za primer. Nikad nisamÃtutgart video kao model. NDT je model.

Da li ste zaista æeleli da odete u Ãtutgart?

39 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Jedna æena iz Ãtutgarta doãla je u Prag, imala je åasopis o igri u ko-me je bila slika Kranka i Marcije Hajde (Marcia Haydée). Odmah samrekao: “Moæda ñu jednom doñi u Ãtutgart”, a nisam ni znao ko jeKranko, niti ko je Marsija Hajde. Iz Praga sam otiãao u London, æeleosam da po svaku cenu uœem u Kraljevski balet (Royal Ballet). Sre-ñom, nisam bio dovoljno po britanskom ukusu, pa me je Kranko otkrioprilikom jedne svoje posete Londonu, na åasu ãminkanja. Brzo samskinuo ãminku i on me je smesta, tu, angaæovao, mada me nikad nijevideo kako igram. “Doœite u Ãtutgart”, mamio me je, “tamo uvek sijasunce”. Poãto nisam znao ansambl, otputovao sam u Ãtutgart nanedelju dana, za Uskrs, taåno pre trideset godina. I sve vreme je padalakiãa — Krankova prva laæ. Ali, kad je reå o svemu drugom ... Krankoje baã u to vreme radio na Prisustvu (Présence), i ta otvorenost, tanesuzdræana atmosfera — sve me je to dirnulo na poseban naåin.

Da li ste u Ãtutgart otiãli s veñ formiranom idejom da ñete tu i debito-vati kao koreograf, zahvaljujuñi pokroviteljstvu Druãtva Nover, koje vrloaktivno podræava nove talente?

Uvek sam æeleo da budem koreograf. Veñ sam u osnovnoj ãkoli, kadmi je bilo devet ili deset godina, napravio svoje prve komade za druã-tvo iz razreda, a na praãkom Konzervatorijumu sam koreografisaodva baleta.

Niste li moæda plesali iz nuæde, samo kako biste mogli postati kore-ograf?

Ja sam uæivao u igri, mada mi se u stvari nikad nije dopadalo kakoigram. Za NDT nikad ne bih angaæovao igraåa kakav sam ja. A moæ-da je polazna taåka bila baã ta ãto sam imao oseñaj da zaista ne mogusopstvenim telom potpuno da izrazim to ãto bih æeleo. I tako sam pus-tio druga tela da govore. Umela su bolje da ispriåaju priåu.

Ali zaãto Ãtutgart? Da biste studirali koreografiju?Uvek sam æeleo da nauåim koreografiju. Stoga sam zamolio Ninet d

Valoa (Ninette de Valois) da me posavetuje, a ona mi je rekla:“Prouåavajte stara remek-dela. To je sve”.

Kad govorimo o uåenju, kakva ste iskustva ili materijal doneli sa so-bom iz Praga? Koliko sistematiåno ste priãli ostvarenju svog cilja?

Iãao sam mnogo na koncerte, åesto sam iãao u dramsko pozoriãte,upijao sam sve ãto se dogaœalo u Pragu - a toga je bilo zaista mnogo.Druãtvo je tamo bilo priliåno otvoreno, åak i pod komunistiåkim reæi-mom. To ãto je bilo dobro u zabranama jeste da su one omoguñile raz-vitak vrlo neortodoksnih formi. Hoñu da kaæem da na moju koreogra-fiju nije u stvari uticala igra, kojom je tada dominirao sovjetski model.Na mene su mnogo jaåi uticaj izvrãili drugi oblici umetnosti. Recimo,ako bi se za nekog u ãkoli doznalo da ga viãe zanima moderna igra,odmah bi se posumnjalo u njegovu politiåku podobnost. Neverovatno.Ne, ples je u Pragu tokom ãezdesetih, pa i sedamdesetih godina, bio pot-puno beznaåajan. Kranko je mnogo viãe uticao na mene kao åovek,nego kao koreograf. Za mene je daleko vaæniji bio Tetli (Tetley). Ili åakMakMilan.

Ipak mi odgovorite. Kako neko uåi koreografiju? Tako ãto se upiãe naakademiju i bar stekne teorijsko znanje o osnovnim principima?

Postoji knjiga Jarmile Kreålove (Jarmila Kröschlová), koju najzadprevodi na engleski moja voljena uåiteljica Zora Semberova. Naslov ñe,otprilike, glasiti Principi pokreta (Principles of Movement). To jedelo koje bi svaki koreograf poåetnik morao ozbiljno da prouåi. Ali i toje samo teorija. Ako vam koreografija nije u krvi, teorija vam neñe po-moñi. A ako koreograf predaje koreografiju, onda su njegova estetika,njegovo deljenje prostora, kvalitet pokreta, tehnika, toliko liåni da odtoga moæda neñete imati nikakve koristi. Morate obrañati paænju na toãto se dogaœa u vama.

Hoñu ponovo da naglasim — mi, direktori, reditelji i koreografi, mismo amateri. Niko nas nikad nije nauåio ãta da radimo. Naravno damorate imati nekog pojma o muzici, arhitekturi, kostimima i dizajnusvetla. Treba dobro znati anatomiju, kako bi se izbegla koreografskareãenja koja ubogaljuju ljude. I, kao umetniåki direktor, mora se biti psi-holog, psihijatar, sociolog, ginekolog, diplomata i politiåar. Morate ustvari biti sve to, kako bi savladali taj posao. A svaki direktor uåi nasvojim greãkama, ukoliko je dovoljno pametan da ih sagleda.Sumanuto, zar ne?

To je sliåno koreografskom poslu. Da li ste raåunali na to da ñete moñida se bavite koreografijom u Ãtutgartu? Ili vas je neko podstakao danapravite balet Paradoks ?

Biografski podaci1947 Roœen u Pragu, u Åehoslovaåkoj1956 Upisuje se u baletsku ãkolu Narodnog pozoriãta u Pragu1962-67 Studira na Praãkom konzervatorijumu1967-68 Pohaœa Royal Ballet School u Londonu1968 Prvi ugovor u Stuttgart Ballet1970 Radi svoju prvu koreografiju za Stuttgart Ballet1973 Prva koreografija za Nederlands Dans Theater1975 Postavljen za ko-direktora u NDT1978 Postaje umetniåki direktor Nederlands Dans Theater1978 Prvo meœunarodno priznanje za balet Sinfonietta

na Festivalu u Spoletu, u Åarlstonu (Juæna Karolina, SAD)1991 Retrospektiva Jirí Kylián/Holland Festival1995 Proslavlja 20. godina kao umetniåki direktor NDT,

ãto se poklapa sa 35 godina postojanja ovog pozoriãta

Nagrade:Carina Ari Medal; West End Theatre Award (London); NederlandseChoreografie Prijs; Hans Christian Andersen Ballet Award(Kopenhagen); Grand Prix International Vidéo-Danse (Nim,Francuska); Sonia Gaskellprijs (Amsterdam); Nagrada holandskihpozoriãnih kritiåara; Oficir reda ‘Pour les arts et lettres’ (Pariz);Premio Internazionale Gino Tani (Rim); Premio ‘Danza & Danza’(Milano) za “Petite Mort”; Nagrada ‘Benois de la danse’ (Moskva);Nagrada za ‘Izuzetna postignuña od kulturnog znaåaja’ (Japan);Premio di Teatro di Roma; ‘Angel Award’ (Edinburgh InternationalFestival); Joost-van-den-Vondel Preis 1997. Poåasni doktor u TheJuilliard School, (New York); Holandska Kraljevska kuña dodelilamu je orden “Oranje-Nassau”, a Åeãka republika Zlatnu medaljuza izuzetne zasluge.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 40

Ja sam pogurao samog sebe. Æeleo sam malo da eksperimentiãemsa sobom. Druãtvo Nover mi je bilo baã po meri. Bio sam svestansvoje ãanse, svestan divne strukture koja je omoguñila stvaranjemnogih izuzetnih koreografa. Taj balet mi je otvorio mnoga vrata.Dopao se Kranku, pa je ponovo bio izveden na Gala predstavi na kojojje nastupila i Margot Fontejn (Margot Fonteyn). Odmah je pozvala LiEn Grifits (Leigh-Ann Griffiths) i mene u London.

Vi ste jedan od nekoliko ljudi koji su pod pokroviteljstvom DruãtvaNover napravili samo po jedan balet. Vaãe sledeñe delo Dolazak i odla-zak naruåio je Ãtutgartski Balet, a igrale su zvezde, Marsija Hajde i Ri-åard Kragun (Richard Cragun). Da li vas je njihova veliåina ometala uradu?

Naprotiv, uæivao sam. Marsija i Riki su za nas onda bili poluboæan-stva. A radili su ono ãto sam od njih traæio bez trunke nepoverenja.To mogu da rade samo igraåi koje su uveæbali koreografi. Predivnoiskustvo. Nisam se ni najmanje bojao rada s njima jer sam video nji-hovu otvorenost.

Balet Dolazak i odlazak postigao je veliki uspeh. Posle toga steuglavnom radili s takozvanim Baletom Nover (Noverre Ballet), mla-dom, juniorskom trupom Ãtutgartskog baleta.

Rad s Baletom Nover je za mene doãao u pravi åas. Ansambl, ukome je tada privremeno bila i Dæojs Kuoko (Joyce Cuoco), bio je zanas fantastiåno igraliãte. Kranko mi je tada rekao: “To je tvoja trupa.Pokaæi nam ãta znaã.”

Za Balet Nover ste koreografisali tri rada: Inkantacije (Incantations),Usamljenik (The Loner) i Nemi Orfej (Mute Orpheus)...

... kog se vrlo stidim. S vremena na vreme åovek uradi neãto åime sene ponosi. Ali je taj period bio dobar, i u toj ekipi sam se oseñao kao ne-ko kome je dozvoljeno da radi neãto novo — za razliku od velikog an-sambla, koji je gajio klasike. Oseñali smo da smo drugaåiji.

Da li ste bili potpuno slobodni u koreografskom procesu? Da li su vaskritikovali? Nije dovoljno da se jednostavno pusti da se stvari otvorekako bi neko bio koreograf. Naravno da ste se ozbiljno bavili koreogra-fijom, ali åini li vas to koreografom? U kom trenutku åovek to postane?

Koreograf ste åim vam neko plati da to budete. Ne, sada ñu ozbiljno... Ispriåañu vam anegdotu. U Visbadenu sam u kuñi prijatelja sreo de-åaka, imao je oko pet godina. Naravno, kao jedan stariji i mudriji åo-vek, upitao sam ga: “Ãta ñeã da bude kad porasteã?” Odgovorio mi je:“Moæda kondukter u vozu, ili ãofer. A ãta ti hoñeã da budeã? Ili si veñneãto?” — i ja nisam znao kako da mu odgovorim. Nisam znao da lisam neãto ili joã uvek æelim da neãto postanem. To bi bio odgovor navaãe pitanje. Uåenju nikada nije kraj.

Taj trenutak, kad neãto postanete, ne moæe se odrediti. To nije stvarspoljnog uspeha, nego pre unutraãnjeg zadovoljstva. I da li neko neãtodobija iz toga. Koreografija je sloæena stvar. Nije dovoljno oseñati neãtotu, unutra. Morate biti sposobni da to prenesete izvoœaåima, koji, pak,to moraju preneti publici. Taj trougao mora funkcionisati. Morateimati odreœene moñi da to prevedete, neku harizmu, kako bi uverililjude da to ãto govorite poseduje vrednost. A igraåi treba da uvere pub-liku kako gleda neãto ãto vredi, komad æivota, trenutak koji je, moæda,karakteristiåan.

Kada se pojavilo to unutraãnje zadovoljstvo?To zadovoljstvo se uvek manifestovalo samo na trenutke, ali se u

suãtini pojavilo veñ s Paradoksom. Åovek sanja da ujedini te trenutkeu celinu, i to su onda sreñne sluåajnosti koje se dogode jednom ili dva-put u æivotu. Ja nisam neko kome je bilo lako da radi koreografije. Ja tosam sebi oteæavam. Doslovno patim kad stvaram, iako to ne znaåi dahoñu da budem predstavljen kao umetnik pañenik. Ali, to jeste borba.Moram biti priteran uza zid kako bih doneo prave odluke. Potreban mije pritisak, koga viãe nema tako mnogo.

Ali uvek kad odluåite da radite nov balet vi se podvrgavate pritisku.… i ako neãto mora biti isporuåeno u dvanaest, biñe gotovo u dva-

naest. Ali ne u jedanaest. Ja radim na svom komadu do poslednjeg tre-nutka.

Do poslednjeg trenutka sumnjate jer ne znate u kom pravcu se delokreñe?

Ja nemam plan i u baletskoj sali pokuãavam da zaboravim sve ãtosam pripremio. Æelim slobodu kako bih mogao da reagujem na stanje

Autor 66 koreografija (52 za NDT)vaænija dela:

Return to a Strange Land (1974 / 75); Stoolgame (1975);

Transfigured Night (1975); Symphony in D (1976 / 77 / 81); Children’s Games, Sinfonietta,

Symphony of Psalms (sve 1978);Forgotten Land (1981);

Svadebka (1982); Stamping Ground (1983);

L’Enfant et les sortilèges (1984); Silent Cries, L’Histoire du soldat, Six Dances (sve 1986);

Kaguyahime, No more Play (obe 1988);Tantz-Schul, Falling Angels (obe 1989); Sweet Dreams, Sarabande (obe 1990); Un Ballo / Nederlands Dans Theater 2,

Obscure Temptations / NDT 3 (obe 1991); Stepping Stones (Stuttgart Ballet / 1991);

Petite Mort (1991); As if Never Been,

No Sleep Till Dawn of Day / NDT 3 (obe 1992); WhereaboutsUnknown (1993);

Tiger Lily / NDT 1, Perfect Conception, Double You / NDT 3 (sve 1994);

Arcimboldo / NDT 1,2,3; Bella Figura / NDT 1 (obe 1995); Tears of Laughter / NDT 3 (1996);

Wings of Wax / NDT 1 (1997); A Way A Lone / NDT 3, i One of a Kind / NDT 1 (obe 1998);

Half Past / NDT I (1999). Dirk

Buw

alda

Arcimboldo 2000

duha, na atmosferu u studiju, na to ãto doprinose igraåi. Otvorim seindividualnim dinamiånostima plesnog komada.

Vi postavite cilj odabravãi odreœenu muziku? Ali nisu sva dela bilastvorena za veñ postojeñu muziku.

Za svoje ranije balete ne samo da sam birao i sklapao muziku, negosam je åak i izvodio. Za Paradoks sam svirao klavir.

Danas åesto nije utvrœen ni naslov, jednostavno se kaæe — premijera.Bojite li se praznog lista papira, belog platna?

Uvek. Riåard Kragun mi je jednom ispriåao kako je Kranko aranæi-rao åuveni solo iz Ukroñene goropadi. Uzeo je Rikija za ruku i rukamu je drhtala od åistog uzbuœenja. To je bio strah od prvog koraka.

Kako bi izgledao korektiv? Neko se ipak mora protiviti, inaåe bisteverovatno zavrãili kao neki egomanijak od koreografa.

Ja sam apsolutno samokritiåna osoba. Gotovo da sam patoloãkisamokritiåan. Zatim, åovek takoœe ima prijatelje åiji sud ceni. Uz toimam sreñu da je Sabina Kupferberg moja supruga, koja zna mnogo oigri i koja je vrlo, vrlo kritiåna. Mogu da se pouzdam u njeno oko.

Da se vratimo kompaniji Nederland Dans Theater, u åijem umetniå-kom voœenju i dalje uåestvujete. Pozvali ste mnoge koreografe, a nekiod njih su potekli iz vaãeg pozoriãta. Kako prepoznate njihov talenat?

To nije vrlo komplikovano. Kad neko æeli da radi koreografiju, obra-ti se meni. To je pravilo. Jednom godiãnje organizujemo radionicu. Pri-javljuje se vrlo mnogo igraåa, a to je dobra prilika da se posmatra hoñeli se iz toga neãto razviti. To nije teãko prepoznati. Ja volim kreativneljude, a oni se u radionici ugodno oseñaju. Zbog toga kreativni talentitu stalno dolaze do izraæaja. A talent se jasno i glasno manifestuje. Na-ravno, ima mnogo epigona — ne samo mojih, veñ svih vodeñih liånos-ti, kao ãto su Ek, Forsajt, ili Hans van Manen. Ali ja ne traæim takve.Ja tragam za originalnoãñu. Za liånim izrazom, izjavom. Za delomkoje je vezano za naã stvarni æivot, za naãu druãtvenu strukturu.

Takve ljude je angaæovao NDT ?Naravno, ali nije svako kome sam dao ãansu smesta i postao neko

samo zbog toga.

U kojoj meri ste pratili njihov rad?Govorio sam svoje miãljenje o njemu, to mi je duænost. Ali pazim da

ga uvek ne artikuliãem ja liåno. Radije pitam zainteresovanog ãta onmisli o sopstvenom radu. Vaæno je podstaknuti nekog da razmiãlja inaœe sopstveni put. Åak i kad niste pristrasni, vi zastupate neku este-tiku. Mislite da znate kako bi taj komad trebalo da izgleda i — nisteuvek u pravu.

Taj o åijem se delu radi trebalo bi sam da postane svestan problema.Vi ga samo potaknete. To ãto je bitno je kreativna sredina.

Humus. Moguñnost da svakog trenutka neãto moæe izniknuti iz zem-lje. Najveñi deo ljudi koji ovde doœu mogu to da osete. Ali, njih takoœeprivlaåi i trodimenzionalnost mog ansambla. NDT 1, 2 i 3 nadah-njuju se uzajamno, meãaju, i tako postiæu nastajanje ideja. Naravno,tu je i naãe pozoriãte. Divno je kad vam je omoguñeno da imate neãtotakvo, a i ta tri ansambla, koji su se rodili iz stvarne potrebe. Tu sveima unutraãnju logiku. Niãta nije raœeno pod prisilom.

U vaãem najnovijem delu, Aråimboldo 2000, publici pokazujeteunutraãnji æivot svog pozoriãta. Koliko se ono razlikuje od Aråimbolda1995 ?

Ja liåno nisam razvio niãta novo, nego sam samo pozajmio deloveranijih baleta. Mladi su napravili koreografiju. Pozoriãte se opet raz-gleda s vodiåem pred svaku predstavu, koja takoœe treba da bude izve-dena u izmenjenom obliku u Grand Palais u Parizu i Teatru Smetanau Pragu. Berlinska verzija treba da bude posebno zanimljiva.Deutsche Oper nije baã najlepãa meœu pozoriãtima, ali je njen pros-tor ispod scene izuzetan doæivljaj, neãto zaista briljantno.

Znaåi, neñe postojati “laka” verzija Aråimbolda?Ubedio sam sva pozoriãta u neophodnost tog razgledanja pozoriã-

nog prostora. To je potpuno novo. Jorma Elo radi scene u foajeu. Ka-rin Guico (Karine Guizzo) je zaduæena za “podzemlje”. Patrik Delkroa(Patrick Delcroix), Johan Inger i Pol Lajtfut napravili su koreografijuza scenu. Ja sam doprineo s delovima ranijeg Aråimbolda, a dodaosam i pomalo iz mojih predstava Bella Figura i A Way A Lone.

Mladi samostalno rade koreografiju?Ali pod mojim nadzorom.

Znaåi, vi ste ceremonijal majstor — kakav je u svoje vreme bio Œu-zepe Aråimboldo u Pragu, na dvoru Maksimilijana II i Rudolfa II - i, isto-vremeno, ukazujete na moguñnost u kome bi pravcu mogao krenutiNederlands Dans Theater.

Moæe se tako reñi.Hartmut Regitz

Ballet Tanz Aktuell International(juni 2000, str. 24-28)

prevela: Vukica Œilas

Zahvaljujemo se Arndu Vezemanu (urednik åasopisa Ballet Tanz Aktuell International) i Hartmutu Regicu (autor)

ãto su “od srca” i bez ikakvih finansijskih obaveza odobrili preuzimanje intervjua za naã åasopis.

We are most grateful to Mr. Arnd Wesemann (editor of Ballet Tanz Aktuell International)

and Mr. Hartmut Regitz (author).

41 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Gost-koreograf u viãe od 40 pozoriãta i kompanija:

Stuttgarter Ballett, Royal Swedish Ballet, Royal Danish Ballet,Royal Ballet London, Finnish National Ballet, Cullberg

Ballet,The Australian Ballet, National Ballet of Canada, RoyalWinnipeg Ballet, Joffrey Ballet, San Francisco Ballet,

American Ballet Theatre, Wiener Staatsoper, Tokyo Ballet,Scottish Ballet, Opéra de Paris, Compania Nacional de Danza

(Madrid), Ballet Gulbenkian, Bayerisches Staatsballett,Batsheva Dance Company, Rambert Dance Company, Les

Grands Ballets Canadiens, Lyon Opéra Ballet...

Arcimboldo 2000

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 42

Francuska Pariz

sezona 1999/2000. u Pariskoj operi otpoåela je Labudovim jezerom u verziji Rudolfa Nurejeva iz1984. godine. Ta verzija je ujedno i jedina koja se ovde izvodi, pored Burmajsterove, koja je de-finitivno povuåena nakon kratkog ponovnog pojavljivanja 1992. godine, u vreme dok je direk-

tor Baleta bio Patrik Dipon. U sjajnom dekoru Ecija Frigerija, ova verzija se veoma razlikuje od prvogpokuãaja Rudolfa Nurejeva iz 1964. godine (Beå, 15. oktobar sa Margot Fontejn) i odraæava njegovuzrelost. Glavna liånost je Princ Zigfrid, åiji unutraãnji svet i skoro frojdovske odnose s ostalim liånosti-ma, prikazuje ovaj balet. Naroåito onaj sa njegovim uåiteljem odnosno åarobnjakom Rotbartom, ãtopredstavlja paralelu odnosa Odete i Odilije. Delfina Musen i Æan-Gijom Bar, oboje baletski prvaci, veli-åanstveno su se pokazali u svojim ulogama. Posebno treba spomenuti uzbudljivo, æenstveno i zanos-no izvoœenje Delfine Musen (Odeta-Odilija), uz samo njoj svojstvene pokrete ruku kojima savrãenooponaãa krila labuda. Æan-Gijom Bar ima izgled otmenog igraåa par excellence koji izvanredno izvodisolo igru Princa, uz istovremenu potpunu predanost Odeti i Odiliji. Izvoœenje Vilfrida Romolija kaoVolfganga/Rotbarta je veoma potresno, naroåito njegova varijacija koja je umetnuta u treñi åin, prekode Crnog labuda. Baletski ansambl je, kao i do sada, odliåan u svim scenama labudica i izvrsno jeodigrao karakterne igre u treñem åinu.

KlavigoOktobra 1999. godine, Rolan Peti je pozvan u Parisku operu, kuñu u kojoj je “rastao”, da napravi pred-stavu. Od trenutka kada je napustio rukovoœenje Baletom Marseja, koji je vodio dvadesetpet godina,to je bila prva prilika da radi neãto novo.

Klavigo je balet iz dva dela, inspirisan romantiånom dramom Getea, na muziku Gejbrijela Jarda, u kos-timima Luize Spinateli i dekoru Æan Miãel Vilmota. Kaæimo odmah, balet se bazira na glavnim likovi-ma Klavigu i njegovom prijatelju, dvojniku Karlosu, dragani Mariji i njenom bratu. Cela radnja odvijase oko Klaviga, ostale liånosti su tu da mu samo istaknu znaåaj.

Klavigo, Cairemarie Osta, Nicolas Le Riche i Yann Bridard, kor. R. Petit

Nurejev, za poåetak

43 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

“Klavigo voli veselje i devojke, ljubav od koje se gubi pamet, da bi na kraju u njoj izgubio æivot”, kaæe RolanPeti. Klavigo vidi u snu Mariju koja mu izmiåe dok æeli da joj objasni svoju griæu savesti. Nikola L Riã je skoro svevreme predstave na sceni, brilijantan, zavodljiv, pun oseñanja krivice, smenjujuñi snagu i ranjivost na sjajan naåin.Njegov “alter ego”, izreãetanu duãu, igrao je Jan Bridar, u kome se krije ciniåna i tvrda osoba. Marija, u tumaåe-nju Kler Marije Oste, inaåe privatno supruge Nikole L Riãa, potresna je u bledilu svoje liånosti. Navedimo joãizuzetnu pojavu Jana Saiza kao Marijinog brata koji “ispostavlja raåune” Klavigu.

U drugom delu, jedna scena åudno podseña na scenu “La Sirène” iz Balanãinovog Bludnog sina, i u njoj sepojavljuje zavodnica, neznanka, koju tumaåi Mari Anjes Æijo.

Kaæimo istovremeno da je Rolan Peti, koji se povukao na obalu Lemanskog jezera u Ãvajcarskoj, preplavljen pos-lom. Zaokupljen je premijerom Klaviga, izvoœenjem tri njegova baleta Les Forains (Opsenari), Karmen i Mladiñi smrt, objedinjenih pod naslovom Veåe Rolana Petija i spektaklima u Æenevi sa Zizi Æanmer. Ona, u sedamde-setoj godini æivota, joã uvek liåi na ãarmantnog deåaka koji i dalje peva pesme u mjuziklima. Hugo Gal ju je poz-vao da gostuje u Operi Bastilja sledeñe jeseni. Bravo, Zizi!

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Beæarov KonkursPoznato je da Moris Beæar, uvek okrenut buduñnosti, ne voli da se ponovo vraña svojim starim bale-tima. Meœutim, doãao je u Parisku operu da bi ponovo postavio Le Concours, koji je 1985. godine,njegov Balet 20. veka izvodio prvi put u pozoriãtu Ãatle u Parizu, sa Jorge Donom u ulozi policij-skog inspektora i Ãonom Mirk u ulozi mlade balerine. Oduãevljena sam izuzetno originalnom ide-jom tog, u neku ruku, baletskog krimiña, koji (ãto je åesta pojava kod Beæara) ujedinjuje razliåiteelemente spektakla. Hug L Bar je komponovao muziku za ovo ostvarenje.

Priåa je sledeña: tokom jednog od meœunarodnih takmiåenja, kojih sad ima u izobilju, ubijena jemlada balerina. Ceo balet saåinjen je od skoro filmskih scena i fleãbekova koji prate inspektora åijilik podseña na Hamfri Bogarta, zbog njegovog ãeãira i kiãnog mantila koje nosi tokom cele istrage.Smenjuju se napetost, sukobi i intimnosti. Reå je o jednom nemilosrdnom viœenju, zabavi na raåunsveta igre, uz likove koji zasmejavaju (majka koja svuda prati svoju ñerku uzvikujuñi svima ‘’to jemoja ñerka’’). Radi se o baletu koji je veoma zabavan i åija svaka scena je prava poslastica za lju-bitelje umetniåke igre (ima mnogo delova iz repertoara klasiånog baleta koji bolje oslikavajuodreœene momente istrage, nalik onom kada inspektor dolazi na grob mlade devojke na muzikuiz drugog åina Æizele, kada Princ Albert ide na grob svoje voljene).

Tu je i æiri koji åine: neobuzdani Francuz — Majkl Denar, dvoje povuåenih Rusa — Vanesa Legasi iRiåard Vilk, Japanci, jedna Amerikanka, smeãna i neobiåna Mari-Anjes Æijo koja je preuzela uloguPatriãe Niri.

Niæe se broj osumnjiåenih: profesorka baleta koju igra Klod Besi, majka — Fani Gaida/Delfina Mu-sen, koja je ljubomorna na svoju ñerku i koja æivi u svojim señanjima, u kojima je joã uvek, kao ne-kad, oboæavana primabalerina. Kristof Diken/Sebastijen Til pruæaju veoma oseñajnu interpretacijumladog romantiånog mladiña ubijene devojke; tu je i Hoze Martinez/Jan Bridar, elegantni i uzne-mirujuñi opsenar, zatim Lionel Delanoe, veoma smeãan televizijski koreograf, kao i Benæamen Pekkoji ga zamenjuje u drugoj postavci; Jan Saiz je rok-pevaå obuåen u predivnu koæu pantera, a KarlPaket je tu ulogu napravio ipak manje åudnom i smeãnom.

Svi igraåi igraju celim biñem komiåne, herojske i lirskeigre, koje oduãevljavaju. Na scenu se ponovo vratila OreliDipon, koja je bila odsutna skoro cele 1999. godine, zbogpovrede kolena, i ova uloga je kao stvorena za nju. Njenizraz lica podseña na onaj dirljivi izraz Ãone Mirk! ManuelLegri je grub u ulozi inspektora, i izgleda pomalo izgub-ljen u tom svetu baleta koji mu je nepoznat. Njegova igraizaziva divljenje. Letisija Piæol i Kader Belarbi nastupajukao balerina i policajac u drugoj podeli.

Svi se zabavljaju tokom ove predstave koja traje dva satabez pauze. Nadam se da ñe ostati na repertoaru Pariskeopere jer je to dobro ‘’skrojen’’ balet, zanimljiv, obilat sce-nama razliåitih stilova i omoguñava igraåima da se po-kaæu i kao glumci i kao baletski umetnici. Ovaj balet bioje odliåno primljen od strane igraåa kao i od publike kojamu je priredila pravi trijumf.

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

ICA

RE

Le Concours, Manuel Legris, kor. M. Béjart

ICA

RE

Treñi znaåajan dogaœaj ove sezone je svetsko ostvarenje Hoze Montalvoa i DominikHervije Smeh lire na muziku XVIII veka i modernih kompozicija. Montalvo je sa svojomsaradnicom Hervije (oboje su imenovani za upravnike Koreografskog Nacionalnogcentra u Kreteju 1999. godine), saåinio jedan koreografski kolaæ koji se prikazije navelikom platnu (zauzima celo dno ogromne scene) i pokazuje umetnike koji izvodedelove iz klasiånog baleta. ‘’U Smehu lire,’’ kaæe nam Montalvo ‘’hteo sam da stavimbrkove Mona Lizi (bolje reñi Æizeli), jednom reåju, da se poigram kulturnim nasleœem’’.

Tu koegzistiraju i raskidaju se slike na platnu i ono ãto se dogaœa na sceni. Nema pok-lapanja usled disproporcije izmeœu ogromnog ekrana i tela igraåa koja su izgubljenana praznoj sceni. Iako predviœen za åetiri para, Karol Arbo — Loren Iler, Anjes Letesti— Hoze Martinez, Nolven Daniel — Stefan Favoren, i Eleonora Abanjato — ÆeremiBelingar, balet je morao biti izmenjen zbog iznenadne povrede koju je na premijerizadobio Stefan Favoren. Ostali igraåi su pokuãali da svojom igrom ‘’pokriju’’ izostanakjednog od izvoœaåa. Stvaralaãtvo Montalvoa i Hervijeove je uvek veoma zanimljivo ineuobiåajeno, puno humora i lakoñe. Meœutim, da li scena Garnijea åini ‘’medveœuuslugu’’ koreografima åija dela na kraju bivaju ‘’uguãena’’ prevelikim prostorom? Sdruge strane, åesta ponavljanja neravnomernih pokreta jednih i drugih åine baletpovremeno dosadnim. Svi igraåi su briljantni, snaæni, naroåito Iler koga nismo videli utako dobroj formi veñ nekoliko meseci. Abanjato i Belingar su nesumnjivo nove mladenade ove trupe. Oboje je uzeo Forsajt za balet Korak, gde su pokazali tehniku kojaoduzima dah.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 44

Francuska Pariz

Montalvo/Kelemenis/Balanãin

Smeh lire, kor. Jose Montalvo ICA

RE

Iste veåeri, Miãel Kelemenis prikazuje Reversibilité (Transformacija) na mu-ziku Koncerta za levu ruku i Pavane za preminulu infantkinju (Ravel). Tu sesreñemo sa potpuno drugaåijim svetom, gde vladaju oseñajnost, intimnost,poezija i duboka izraæajnost. I sam naziv je naslov jedne Bodlerove pesme,iz zbirke Cveñe zla. Elizabeta Moren, Kader Belarbi i Vilfrid Romoli oslikava-ju ovaj svet nijansi i sklada. Ansambl od 19 igraåa prati soliste u ovom poet-iånom priseñanju. Kelemenis je æeleo da iskoristi trenutak razdora koji sepojavljuje u ovim kompozicijama da bi preneo ‘’oseñaj sukoba usled kole-banja izmedu odbijanja i reãenosti, æudnje za prolaznoãñu pred snagomneprolaznosti’’. Kostimi i scenografija Iv Kasanja i svetlo Manuel Bernaraveliåanstveno su prikazali igre svetlosti i senki. Kelemenis je koreograf napo-jen mediteranskom kulturom i ãkolovan kod Kaningama i Triãe Braun.Njegova trupa se nalazi u Marseju od 1989. godine.

I za kraj, repriza Balanãinovog Kapriåa, na Kapriåo za klavir i orkestar IgoraStravinskog, Balanãin je 1967. godine stvorio ovaj veliåanstveni balet. Del-fina Musen, Benæamen Pek i Delfina Bej se poigravaju svim tehniåkim i muz-iåkim teãkoñama ovog toliko vrcavog baleta. Autor kostima je Karinska.Nekoliko podela naæalost nisam uspela da vidim, izmeœu ostalog, onu saOreli Dipon, koja je u par dana imala tri premijere: Konkurs, Kapriåo iUspavanu lepoticu.

Uspavana lepoticaSvake godine se, u Operi Bastilja tokom mesec dana, izvodi jedan velikibalet, ãto znaåi da je angaæovano mnogo zvezda, prvih igraåa i solista uspektaklu za novogodiãnje praznike. Ovoga puta izbor je pao na Uspavanulepoticu, verziju Nurejeva, ali u drugaåijoj produkciji, novom dekoru i kos-timima Ecija Frigerija i Franñije Skuarñijapino.

Uspavana lepotica je veoma zahtevan balet, zbog svog klasiånog, suptilnogstila, a zbog tanke i naivne dramske radnje. U prologu koji åine varijacijevila, cela baletska trupa mora da pokaæe da vlada tehnikom i stilom. Na pre-mijeri, nekoliko vila, iako su dobro tehniåki igrale, nisu se baã najboljesnalazile u tom akademskom klasiånom stilu Petipa. Taj nedostatak se izgu-bio nakon nekoliko izvoœenja. Nurejev je u svim svojim postavkama naroåi-to obrañao paænju na lik Princa, koji je u doba Petipa sluæio samo kao pomoñbalerini. Nurejev daje liku viãe dubine, oseñajnosti, znaåaja. Pa ipak, on niãtanije izmenio u prologu, poãtujuñi plod bliske saradnje Åajkovskog i Petipa.U njegovoj verziji, uloga vile Jorgovan dopunjena je mimikom i pandan jevili Karabos. Mari-Anjes Æijo pokazuje razumevanje stila i muzikalnost, ãto jeneophodno za tumaåenje ovih varijacija. Po mom miãljenju, Delfina Musenje oliåenje prave klasiåne balerine, åija su izvoœenja vile ili Florine u Plavojptici pravi praznik za oåi. Poseduje eleganciju, pravilnost linija, gracioznost imuzikalnost.

Prvi åin je veoma tradicionalan, dok je u drugom åinu Nurejev uneo dostanovih varijacija za Princa, kao na primer dug i spor solo koji svojim melan-holiånim izrazom podseña na kraj prvog åina Labudovog jezera. Treñi åin jeoda venåanju uz Drago kamenje (zlato, srebro, rubin, smaragd, safir), Plavupticu i Maåke. Jedino æalim ãto se balet zavrãava jednom zaåaranom mazur-kom koju pleãu svi igraåi, umesto muziåkom apoteozom, koja uvek åini jed-nu divnu finalnu sliku.

Oreli Dipon je imala veoma teæak zadatak da prva igra u serijalu Lepotica, aistovremeno je i zamenjivala Izabel Geren koja je bila indisponirana. Od sa-mog izlaska na binu, koji je prethodio Ruæinom adaœu, Oreli Dipon je isi-javala mladoãñu i lepotom. Na zadivljujuñi naåin izbegla je sve teãkoñe kore-ografije (posebno balanse en attitude koji su najveña mora svake balerine).Oåigledno je, meœutim, da nije imala vremena da temeljnije prouåi likAurore. Ne primeñuje se ni razvoj radnje kroz åinove.

Pored nje, u ulozi Princa, Manuel Legri je oseñajan, briljantan u svim solonastupima u drugom åinu, i potresan u izvoœenju duge i spore varijacije kojaprikazuje Prinåevu melanholiju pre susreta sa uspavanom Aurorom.

Nedostaje nam prostor da spomenemo sve igraåe koji su izvanredni utreñem åinu. Navedimo sjajno izvoœenje varijacije Zlata Æan-Gijom Bara, kojije, svakako, klasiåan baletski igraå par exellence. Nisam ga videla u uloziPrinca, ali je bio odliåan po mom señanju pri preuzimanju uloge 1997.godine.

45 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Reversibilité, E. Maurin, W. Romoli i K. Belarbi, kor. M. Kelemenis

ICA

RE

Benæamen Pek je bio odliåan u åuvenoj dijagonali u Plavoj ptici, i do-bar partner divnoj Delfini Musen. Ovaj Pas-de-deux se brzo i nepri-metno moæe pretvoriti u kiå, i zato je neophodno razumeti njegovduh, da bi se mogao preneti publici XX veka! Eleonora Abanjato jetakoœe igrala u Plavoj ptici i pokazala besprekornu tehniku, alinjena interpretacija nije dosegla potrebnu zrelost.

Silvi Gilem, koja je bila pozvana za tri predstave, mogla je da uåes-tvuje samo u dve, usled virusa gripa koji je ‘’pokosio’’ i veñinu osta-lih igraåa u kompaniji. Nikola L Riã je trebalo da joj bude partner, alije uganuo koleno, te ga je zamenio Loran Iler, koji na poåetku nijebio predviœen za ovu ulogu. Kakvo je zadovoljstvo videti Princa sjaj-ne pojave, åija je igra veåito obeleæena rizicima koji dræe gledaoca uneizvesnosti. Igrao je sa zadovoljstvom i velikoduãnoãñu, naroåitolaganu varijaciju drugog åina od koje je publika zanemela. Njegovsolo za vreme svadbe bio je pravi vatromet, prepun teãkih skokovakoje je on izvanredno izveo. Uveo je åak i vrstu skoka battu sa po-meranjem tela u vazduhu koji oduzima dah, i on je jedini koji gaizvodi. Silvi Gilem je predivna u ulozi Princeze Aurore. Ona igra stoliko lakoñe, da podstiåe i ostale igraåe na sceni. Na æalost, previãekoreografske slobode u treñem åinu åini ga skoro neprepozna-tljivim. Opredelila se za verziju Rojal Baleta, ãto daje åudan rezultat.

Nikola L Riã je igrao dve predstave Uspavane lepotice sa Kler-MariOstom. Kler-Mari je veoma sitna, isuviãe da bi åinila skladan par saL. Riãem. S druge strane, ona Aurori daje izgled subrete, ãto ne pro-lazi. L Riã igra veoma dobro, ali u njegovom izvoœenju varijacijePrinca, u drugom åinu, nedostaje dubina i oseñajnost, ãto nije biosluåaj pre tri godine i ãto se vrlo retko dogaœa ovom velikom umet-niku.

Benæamen Pek je debitovao u ulozi Princa kraj Elizabete Moren. Ja,naæalost, nisam mogla da prisustvujem toj predstavi, ali izgleda dañe biti zabeleæena u analima Opere kao znaåajan dogaœaj. Te veåeriÆan-Gijom Bar je dobio titulu Etoile. To je i zasluæio, ali je ãteta ãtoje Hugo Gal (direktor Pariske opere) odluåio da od sada nomino-vanja ne proglaãava javno, pred publikom.

KazanovaPariska opera smatrala je korisnim da obnovi balet Kazanova Anœe-lina Preljocaja, premijerno prikazanog 1998. godine, na muzikuGorana Vejvode. To je predstava koja traje devedeset minuta, bezpauze, i govori o organskom, telesnom aspektu veneriånih bolesti,od kojih je zavodnik Kazanova sigurno bolovao. U predstavi je Iza-bel Geren zaprepastila publiku Opere Garnije åitajuñi nauåni tekstposveñen zaraznim seksualnim bolestima. Koreograf objaãnjava:“Hteo sam da uåinim da se oseti upotreba tela u odnosu na biologi-ju seksualnog.”

Balet je sastavljen od devet slika i sedamnaest scena åiji naslovi otkri-vaju sadræaj: Analiza zadovoljstva, Molecule-Game, ili Love bussines.Tri para Mari Anjes Æijo/Jan Bridar, Oreli Dipon/Loren Iler, StefaniRomber/Vilfrid Romoli, rastu, igraju, govore zajedno, u situacijamaåesto vrlo neobiånim. Spomenimo jedan snaæni duet interesantnogkoreografskog jezika izmeœu Iler i Romoli.

U prvoj slici prisutni su svi izvoœaåi i u njoj ima smeãnih replika usalonskom dekoru Teria Leprista. Sa æaljenjem navedimo vulgarnostizvesnih scena kao ãto je Molecule-Game, gde Romoli igra s gañica-ma napunjenim ping pong lopticama koje izvlaåi jednu po jednu.Umetnici “veruju” svojim ulogama i izgleda da u njima uæivaju. Ãtose mene tiåe, ja sam se dosaœivala i æalila za kvalitetima jednogPreljocajevog Parka.

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 46

Francuska Pariz

Kazanova, L. Hilaire i W. Romoli, kor. A. Preljocaj

ICA

RE

47 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Paul TaylorTreba spomenuti i dolazak u Pariz trupe Pola Tejlora koja je prikazala ãest baleta u dvaprograma u Palati Garnije. Radi se o åetvrtom gostovanju ove kompanije, koja je u svojrepertoar uvrstila i nekoliko baleta ameriåkog koreografa åije ime nosi. Grupa je osno-vana 1962. godine sa 17 igraåa, a 1993. godine joj se pridruæuje joã ãest mladih umet-nika. Koreografsko stvaralaãtvo broji 110 baleta, od kojih se veñina izvodi u mnogokompanija. Pol Tejlor se ãkolovao kod Marte Grejam, i uz Mersa Kaningama pred-stavlja simbol moderne igre. Jedan od njegovih najznaåajnijih i najviãe izvoœenih ba-leta Oreol, nastao 1962. godine (muz. Hendl, Concerti grossi), oznaåen je kao ‘’prvi belibalet’’ savremene igre. Esplanada (muz. J. S. Bah, Concerto za violinu), napravljen1975. godine, podseña na bezbriænost, mladost, radost baleta Oreol. Ovaj balet jeizgraœen na snaænom impulsu i ritmu Bahove muzike. Pokret je neprekidan, bilo uobliku koraka, trka, ili skoka, kombinovan padovima na pod.

Reå, na originalnu muziku Davida Izraela nas odvodi u jednu drugu sferu — mraå-njaãtvo verskog fanatizma. Iako je teãko odgonetnuti simboliku bez prethodnog åita-nja kratkog sadræaja, koreografija i kostimi jako dobro odslikavaju teæinu kojom suoptereñeni ljudi u æelji za jednakoãñu. Reå je o evropskoj premijeri, odigranoj 1998.godine.

Pjacola Kaldera i muzika Astora Pjacole i Dæerzija Peterburãkog nam otkrivaju sasvimdrugu atmosferu, atmosferu strasti, åulnosti, i æudnje koje budi tango. Igraåi nam predoåima stvaraju sliku balske dvorane Latinske Amerike, gde se parovi sastaju i rastaju uvatrenom raspoloæenju. I u ovom baletu, kao i u prethodnim, svi igraåi besprekornovladaju koreografskim jezikom Pola Tejlora i ubedljivo ga izvode. Naroåito treba spo-menuti Frensi Huber, Lizu Viola i Patrika Korbena.

U drugom delu videli smo Arabesku, stvorenu 1999. godine, koja se izvodi na muzikuDebisija i koja je sada doæivela svoje prvo izvoœenje u Evropi. Po mom miãljenju utisakje neubedljiv.

Sizigi je stvoren 1987. godine, na originalnu muziku Donalda Jorka. Naziv baleta je ter-min koji oznaåava savrãeno postrojavanje Sunca, Meseca i Zemlje u Kosmosu. Dva redaigraåa konstantno napreduju na bini, obeleæavajuñi nebesni uticaj koji ovaj ‘’red’’ imana plimu i oseku. ‘’Veåno kretanje’’ je izraz koji vam prvi pada na pamet. Balet se za-vrãava tako ãto solistkinja ostaje sama na sceni, stalno se okreñuñi na jednom stopalu,dok se zavesa spuãta.

I za kraj ova dva programa, Posveñenje proleña (The Rehearsal), na muziku Stravinskog(skrañena verzija kompozitora, iz 1913. godine, za dva klavira). Ovo je jedno veomaneobiåno izvoœenje. Uz podnaslov Proba, Pol Tejlor se opredeljuje za podrugivanje —ismevanje. Ovde se viãe ne radi o velikom paganskom ærtvovanju. Radnja je sledeca: utoku jedne probe Posveñenja, deãava se otmica koja izaziva tuåu meœu ‘’loãim momci-ma’’. Naãa svest je isuviãe duboko obeleæena señanjem na veoma snaæne verzijeBeæara, Pine Bauã, Niæinskog, da bi bili zadivljeni ovom kvazi-parodijom.

Helen CiolkoviåPrevela: Marijana Komljenoviñ

Piazzolla caldera

How

ard S

chat

z

Lois

Gre

enfiel

d

Le Sacre du Printemps - The rehearsal

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 48

Veåe Rolana Petija

Francuska Pariz

Zbog ãtrajka, otkazano je prvo veåe na kome je trebalo da se prikaæu kreacijeOpsenari (prem. 1945), Karmen (prem. 1949) i Mladiñ i smrt (prem. 1946), ãto jeporemetilo sve predviœene podele, liãavajuñi izvesne igraåe da se prikaæu. Posle pre-mijere Klavigo, u oktobru, u Pariskoj operi, to je bila prilika da ponovo vidimo baleteRolana Petija iz njegove najbolje faze, onda kada je kreirao za Balet Ãan Zelize,neposredno posle rata. Tri baleta prikazana tokom veåeri su iz tog vremena. Dok jeOpsenare, moæda, pregazilo vreme, Karmen i Mladiñ i smrt su baleti na kojima se “nevidi nijedna bora”.

U Opsenarima Æeremi Belingar igra tuænog klovna, Stefani Romber je vrlo potresnaUspavana lepotica pored Jana Saiza, vrlo zavodljivog Opsenara. U Karmen mnoge suzvezde bile oåekivane. Fani Gaida je izvrsna igraåica, ali joj nedostaje malo viãe sen-zualnosti da bi ostvarila slobodnu i provokativnu æenu kakva je Karmen. KaderBelarbi je predstavio lik Don Hozea, zaljubljenog åoveka, koji snaæno i gordo podnosibol, dok mu Karmen izmiåe. Koreografija dueta u sobi je joã uvek moderna, obziromda je predstava raœena pre pedeset godina. Da bi zaboravili prvu Karmen ZiziÆanmer, danas je potrebno da tu ulogu igra igraåica snaæne sceniånosti, bestidnepojave i velike senzualnosti. Karmen je slobodna æena, ali nije vulgarna.

Ãto se tiåe baleta Mladiñ i smrt, Nikola L Riã, åiji se anœeoski skok, spektakularan kolikoi ekspresivan, nalazi na koricama programa, gradi lik mladiña 2000. godine, snaænimi bolnim strepnjama pred ljubavnim razoåarenjima. Po Æanu Koktou, na muzikuBahove pasakalje u C-duru, u dekoru Æoræa Vakeviåa i kostimima Karinske, taj baletnije niãta izgubio u svojoj aktuelnosti. Uvek je tako kada jedno delo govori o uni-verzalnim oseñanjima koja su veåna. U ulozi Mladiña Æan Babile je svojevremeno pod-stakao emocije svojim izvoœenjem i ona ostaje simbol njegove velike karijere.

Interesantno je da je koreografija prvobitno bila napravljena na sinkopirane ritmoveklavira, ali je pred samu premijeru odluåeno da bude na Bahovu pasakalju.

Mari Anjes Æijo je prvi put igrala ulogu Smrti. Bila je hladna, daleka, impresivna,krhka, ali moæda pomalo bezliåna. Videla sam i drugi par, Delfin Musen i Jan Bridara,oboje prvi igraåi. Musen je bila veoma æenstvena, zavodljiva i potresna, ãto sasvimodgovara ulozi. Bridar je igrao sjajno, ali mi se njegova interpretacija uåinila malopovrãnom. Doåaravanje strepnje i bola mladog åoveka zahteva dublje poniranje usebe.

Jedna podela åekala se s velikim nestrpljenjem. Radi se o Eleonori Abanjato i ÆeremiBelingaru. Oboje je izabrao Rolan Peti da uåestvuju na prezentaciji njegovog naåinarada (Pasoã za igru). Tom prilikom, Peti je objasnio publici pod kojim se okolnostimaodvijao koreografski rad. Pokazao je ta dva mlada igraåa na “progon probi” dueta usobi dva puta — prvo, na dæez improvizaciju s muziåarima na sceni, a drugi put, istukoreografiju na Bahovu muziku. Rezultat je bio — zadivljujuñi! Abanjato imasavrãenu pojavu i zna da zadræi paænju gledalaca. Doista, videli smo samo delove, aliAbanjato i Belingar åine savrãenu alhemiju i kreiraju tu mimo dramu s potresnimintenzitetom. Naæalost, Belingar se povredio taåno pri izlasku na scenu. Zamenio gaje Jan Bridar. Drama se, dakle, izmestila u kulise. Za nekoliko dana trebalo je da seodræi interni konkurs baletskog ansambla Opere, i svi su predviœali da ñe Belingar bitinominovan za prvog igraåa. Naæalost, morañe da saåeka.

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Mladiñ i smrt,M.A.Gillot i N. Le Riche Les Forains,Y. Saiz i S. Romberg

Karmen,A. Dupont i M. Legris

Foto

gra

fije

: IC

ARE

49 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

znaciKarolin Karlson i Olivijea Debrea

k reiran 1997. godine, na specijalno komponovanu muziku, balet je u polazu trebaloda se zove Sourires (Osmesi), ali je ipak nazvan Les Signes (Znaci). Na njemu suzajedno radili koreograf, slikar i kompozitor. Vizuelni doæivljaj bio je veliåanstven.

Karolin Karlson kaæe: “To je vrsta poeme, o unutraãnjoj radosti i osmehu, koja prola-zi kroz sedam pejzaæa. Taj osmeh moæe biti miran, ozbiljan, vedar i tuæan.” Sedampejzaæa se smenjuju u raskalaãnosti vrlo proåiãñenih boja i formi. Nekada je pravljenza Mari Klod Pjetragalu, koja se sada pojavila kao gost, buduñi da je direktor trupeu Marseju. Pjetragala i Kader Belarbi su veliåanstveni, izvrsni u pojavi i misteriji, isto-vremeno. Oni su ti koji nas vode kroz sedam slika.

Izdvaja se joã jedan par, Jan Saiz i Pegi Grela. Snaga slikarstva i boja dominiraju nadmuzikom Rene Obrija u kojoj ima, naæalost, ponavljanja. Ista dominacija vladala je inad koreografijom. S tog aspekta, koreograf je mnogo toga prepustio inprovizacijiPjetragale i Belarbija, kada igraju pojedinaåno, dok su grupne i duetne igre bile pre-cizno odreœene. Da li da se usudim i kaæem da sam ostala “gladna” kada je kore-ografska inventivnost u pitanju? Ipak je to izvrstan uvod u savremenu igru.

Helen Ciolkoviåprevela: Marijana Komljenoviñ

Les Signes,Marie-Claude Pietragalla i Kader Belarbi

Les Signes, S. Romberg, M. A. Gillot i D. Baey

Ellio

tt

Jacq

ues

Moat

i

d irektor trupe Baåeva (Batsheva), Ohad Naharin, pozvan je u Parisku operu da postaviPerpetuum, balet kreiran 1992. godine za Grand Théâtre u Æenevi. Kao veoma smeo stva-ralac, koreograf ovde sa velikom slobodom prikazuje parodiju na valcere Johana Ãtrausa

Mlaœeg. Balet je sastavljen od devet sekvenci koje saåinjavaju neobuzdani kovitlac jednogdekadentnog doba. Pegi Grela je izuzetna liånost koja blista u ovom baletu. Po prvi put je u Parisku

operu pozvan i Mac Ek da bi postavio Apartman. Ovaj balet izaziva åudan utisak, jer se scenapriprema pred publikom, a nasred pozornice stoji jedan bide. U Apartmanu, gledalac se gleda kaou ogledalu i vidi detalje svog svakodnevnog æivota na ogoljen, ironiåan, nemilosrdan naåin. Priåezapravo i nema. Sve je zbunjujuñe, zabavno, nesnosno. Kliãei svakodnevnice odvijaju se u okvirujedanaest scena uz predmete kao ãto su bide i ãporet. Zapanjuje lakoña sa kojom se Mari-Anjes Æijoprovlaåi kroz svu tu guævu. Kader Belarbi, Nikola L Riã, Vilfrid Romoli i Alesio Karbone se smenju-ju briljantnom igrom. Igraju i govore. Onda nas Hoze Martinez poziva da s njim gledamo televiz-iju. Tada vidimo Kler-Mari Ostu i Belarbija u kuhinji. Usisivaå, scena u stilu Pas-de-deux pored vrata,ovu situaciju åine joã neobiånijom. Svi igraju s nadahnuñem i sa zadovoljstvom i — zabavljaju se.Muziku je komponovao Fleãkvartet (kvartet sa æiåanim instrumentima, bubnjevima i kompjuter-skom muzikom). Veoma åudna meãavina razliåitih æanrova — rok, dæez...

Naharin i Ek su koreografi koji odbacuju svako konformistiåko zatvaranje, dovode u pitanje svojsvet i ispituju gledaoca o samom smislu spektakla. Bez sumnje, reå je o iskustvu koje obogañujeumetnike Opere, jer se susreñu sa toliko razliåitim koreografskim jezicima.

Francuska Pariz

Kraj sezone

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 50

Apartman, Nicolas Le Riche i Céline Talon

ICA

RE

Kraj sezone je bio obeleæen odreœenim smetnjama zbog pregovora o platama i uslovima za rad balet-skog ansambla, ãto je dovelo do otkazivanja nekoliko predstava. S druge strane, zbog mnogo po-vreœenih igraåa doãlo je i do preuzimanja uloga i preoptereñenosti pojedinih igraåa iz baletskog ansam-bla.

Æizela i Rajmonda su zakljuåile sezonu i omoguñile dosta zanimljivu podelu uloga, uz dve uobiåajenemanifestacije za Parisku operu — Propusnicu za Rajmondu u auditorijumu Bastilje gde, pred nekolikostotina gledalaca, jedna zvezda sprema par igraåa iz ansambla za jednu od glavnih uloga baleta koji ñese igrati par dana kasnije. Kreator uloge Abderahmana, Æan Gizeri (Saracen u poslednjoj postavciRajmonde koju je osmislio Nurejev 1983), uveæbavao je Karla Paketa, igraåa koji obeñava, u toj ulozi kojau isto vreme zahteva izuzetnu tehniåku veãtinu razliåitih stilova kao i izvesnu umetniåku zrelost. Drugamanifestacija koju je organizovao AROP (Udruæenje za oåuvanje prestiæa i sjaja Pariske opere), dala jepriliku Elizabet Platel i Patris Baru (profesor baleta u Operi) da objasne detalje izvoœenja Æizele koji supravo otkrovenje åak i za najobrazovanije poznavaoce baleta.

Æizela ostaje obavezna uloga za svaku veliku balerinu koja æeli da to i dokaæe, kao i prilika za pruæa-nje liånog viœenja lika. Elizabet Moren je u prvom åinu istovremeno krhka, jaka i potresna, a u drugomleprãava. Predstavlja skladan par sa Kader Belarbijem. Belarbi je iskren i poseduje sigurnu tehniku iveoma je oseñajan u ulozi Princa. Svi su se pitali kako izgleda Æizela u izvoœenju Anjes Letesti, åija telesnakonstitucija odgovara stilu Balanãina. Ona je, definitivno modernog izgleda za koji bi se reklo da nijestvoren za izvoœenje romantiånih rola. Medutim, zapanjila je publiku svojim sasvim liånim viœenjem iizvoœenjem uloge. Takoœe je, iako verna originalnoj koreografiji, mudro izmenila neke detalje. HozeMartinez je bio paæljiv partner i lakomislen Princ, i poseduje briljantnu tehniku. Sledeñe iznenaœenje —

Karol Arbo, koja je takoœe trebalo da igra Rajmondu, ali je nakon jedne povrede morala da se “odluåi”za Æizelu. Bila je to mala iskrena seljanåica, dirljiva, uz istanåano izvoœenje pored Manuel Legrija, åija jeigra bila precizna, uzbudljiva i tehniåki besprekorna. Fani Gaida i Nikola L Riã su igrali svoju prvu zajed-niåku Æizelu na kraju jednog teãkog dana, kada su bili u toku sindikalni pregovori, zbog kojih je otkazanoviãe predstava, te bi bilo nepravedno ocenjivati ih, jer se videlo da su na sceni bili samo fiziåki prisutni.

Druga, veoma oåekivana Æizela je ona sa Silvi Gilem i Loran Ilerom. Oboje su bili izvanredni. Gilem imasasvim poseban pristup liku i Æizelu predstavlja kao prijaznu seljanåicu, koja je uvek sa svojim prijatelji-ma vinogradarima, dok je scenu ludila odigrala veoma upeåatljivo i snaæno. Bilo bi bolje da je u drugomåinu bila manje realna, jer, ustvari, ona postoji samo u Prinåevoj maãti. Gilem igra s velikom preciznoãñui sigurnoãñu. Loran Iler je bio izvanredan, neverovatno snaæan i tehniåki siguran (njegova velika varijaci-ja u II åinu bio je trenutak uzviãene igre i glume), veoma potresan u toj ulozi. Gilem i Iler su dobrousaglaãen par koji publici pruæa veoma jake i retke emocije.

U sporednim ulogama treba spomenuti Emanuel Tiboa i Alesia Karbonea u Pas-de-deux u berbigroæœa, koji se nadmeñu u tehniåkim bravurama, pored Kler-Mari Oste, åiji stil i tehnika su besprekorni,i Æeraldin Viart, koja je bila ãarmantna u ovom romantiånom delu.

51 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Æizela, A. Letestu i J. Martinez

● ● ●

Delfin Musen je bila veliåanstvena, leprãava i dostojanstvena u ulozi kraljice Vila. Odliåni skokovi, sjajni pas-de-bourrée glissé, savrãene linije arabeski. Natali Oben je bila izuzetna, igrala je veliåanstveno, ali bez lakoñekoju poseduje Musen. Ãto se tiåe Martel, poãteno je odigrala tu rolu koja zahteva veoma raznovrsne kvalitete.

Vilfrid Romoli bio je veoma dirljiv u ulozi Hilariona koji pati od ljubavi za Æizelom, a Jan Bridar je bio potre-san, jer je svojom snagom omoguñio publici da otkrije jedno sasvim novo viœenje uloge. Baletski ansamblpokazao je veãtinu i ujednaåenost u scenama drugog åina.

Istovremeno se u Bastilji igrala Rajmonda, i po prvi put sala nije bila prepuna. Treba spomenuti da je ovajbalet igran proãle sezone i da je od svih klasiånih baleta koji su na repertoaru najmanje pristupaåan, obziromna mnoãtvo detalja u libretu i na duæinu radnje koja se mora skrañivati kako bi predstava bila ãto dinamiåni-ja. Nurejev je Saracena Abderahmana prikazao kao veoma æivopisnu liånost, mnogo interesantniju od Æan dBrijena, pa se na kraju moæemo zapitati zaãto je Rajmonda izabrala ovog drugog. Doista, d Brijen ubijaAbderahmana u dvoboju, ali svi bi potajno æeleli da Saracen pobedi ...

Ostaje da kaæemo da je koreografija u åistom stilu Petipa, iz perioda kada je njegovo stvaralaãtvo bilo navrhuncu. U ovom trenutku, malo je balerina koje bi bile u stanju da prikaæu razvoj lika kroz razvoj kore-ografije i klasiånog stila.

Oreli Dipon je po prvi put igrala Rajmondu, uz mnogo ãarma i poleta, ali se baã i nije udubila u lik. Æan-Gijom Bar je zasigurno baletska zvezda ãkolovana u najklasiånijoj ãkoli, ali bi umetniåki morao biti zreliji, dabi izrazio veñu dubinu u tako teãkim ulogama kao ãto je uloga Æan d Brijena! Loran Iler (Abderahman) jeigrao besprekorno, ali manje uzbudljivo nego proãle sezone, kada je zadivio svojom fantastiånom senzual-noãñu, osecajnoãñu i odliånom tehniåkom veãtinom.

Elizabet Platel je bila pozvana za samo jednu predstavu, ali poãto je imala povredu, njena tehnika nije bilabesprekorna. Meœutim, ulogu je tumaåila veoma åisto i neæno, iznijansirano i produbljeno, ãto je za meneuvek vaænije od tehniåkog savrãenstva. Jan Bridar u ulozi Abderahmana bio je sugestivan i senzualan, ãtopodseña na neprevaziœeno izvoœenje Æan Gizerija koji je i bio repetitor za tu ulogu.

Ãto se likova prijatelja tiåe, Murijel Ale je bila åarobna, prekrasna u ulozi Henrijete, a Fani Fia kao Klemanspokazala je dar za izvanredne skokove u zadovoljstvu zajedniåke igre. Æil Izoar i Kristof Diken su se zabavlj-ali i igrali s radoãñu, ãto je njihovom kvartetu dalo poseban ãarm. Drugi kvartet, åiji sastav åine Lorens Lafon,Fani Fia, Jan Saiz i Stefan Favoren je bio loãije ukomponovan. Uzastopne povrede poremetile su podeluuloga i dale priliku Klotild Vaje (profesorka baleta) da igra Groficu.

Trebalo bi spomenuti sve sporedne uloge, igru Ãpanaca, Pas-de-quatre momaka u drugom åinu, ali nemamesta za to.

Sezona 2000/2001. godine je u Garnijeu otvorena ponovnim izvoœenjem Rajmonde, åija bi podela ulogamorala biti sigurnija. Nadajmo se da je raspust dao novu snagu ovim divnim umetnicima.

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Francuska Pariz

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 52

Rajmonda, A. Dupont i J. G. Bart

Foto

gra

fije

: IC

ARE

53 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Labudovo jezeroDæona Nojmajerau izvoœenju Baleta Hamburg

Predstavljen prvi put u Parizu, posle premijere u Ham-burgu 1976. godine, balet je smeãten na dvor kraljaLudviga II Bavarskog. Moram da priznam da sam origi-nalnost same predstave dovela u pitanje, buduñi da je iDæon Kranko svoje Labudovo jezero (1964. godina) “od-veo”, na isti dvor, pa je moj prvi utisak bio da je baletvrlo zastareo.

U prvom åinu prisustvujemo zatvorskoj sceni u kojoj jekralj opsednut svojim ludilom. Sledi “skladiãte” seljaåk-ih i dvorskih igara koje se naizmeniåno smenjuju, na pri-liåno eklektiånu muziku Åajkovskog, koja u celosti nepripada originalnoj partituri baleta. Ãta viãe, priåa nijeni åitljiva. Kralj ima dvojnika, svog zlog duha. U prvomåinu slavi se njegov roœendan i podizanje zamka Neu-schwanstein. Pojavljuju se majka i verenica Natalija. Uprvom, treñem i poslednjem åinu nalaze se dueti kojipodseñaju na atmosferu Majerlinga i udaljavaju nas sveviãe od Labudovog jezera izabranom muzikom koja seretko svira u toj predstavi. U tradicionalnu priåu vra-ñamo se u drugom åinu, gde kralj prisustvuje jednoj ba-letskoj predstavi i prelazi s druge strane ogledala, da bise poistovetio s licima iz priåe koju posmatra.

U treñem åinu, Natalija se preruãava u princezu — labu-da da bi zavela svog princa. Sve te transformacije åinepriåu nejasnom i razvodnjavaju interes publike. Nata-lijina ljubav neñe biti, avaj, dovoljno jaka da otrgne kra-lja iz ludila, pa, na kraju baleta, vidimo tamnicu s poået-ka predstave. Stvarnost se smenjuje s uspomenom, uneredu u kome se gledalac ne snalazi.

Oto Bubenicek bio je vrlo dobar, ali je njegova interpre-tacija na momente konvencionalna. Brat blizanac, JiræiBubenicek, igra njegovog dvojnika. Ana Polikarpova,æalim ãto to konstatujem, gradi lik Odete prenagla-ãenim klasiånim stilom, na samoj ivici parodije. Nemanimalo poezije koja bi doticala njenu interpretaciju. Ãtose Hetere Jurgensen tiåe, ona je sjajna i potresna u svo-joj ulozi Natalije. Balet podseña na Viskontijev film Lud-vig iz 1972. godine. Pariska kritika bila je euforiåna po-vodom Nojmajerovog Labudovog jezera, zadovoljivãi sesliånoãñu atmosfere izmeœu njega i pomenutog filma. Jato nimalo nisam cenila i nalazim da je Nojmajerovakreacija znatno zastarela. Ako je Senka kralja trebalo daprikaæe homoseksualnost lika, neki koreografi su utome iãli mnogo dalje (Nurejev, Metju Born).

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Labudovo jezero, Joëlle Boulogne i Otto BubenicekHolg

er B

adek

ow

Poslednje vesti

kada je 1986. godine Nurejev odlucio da postavi svoju verziju Pepeljuge Prokofjeva u Pariskoj ope-ri, s oduãevljenjem je prihvatio predlog Patrika Joneskoa (scenografa) da radnju baleta prenese u1930/40. godinu, u svet holivudskih studija. U XX veku svet filma ima istu magiånu moñ kao i baj-

ka. U ovom sluåaju dobra vila je producent, a Pepeljuga je devojka koju zlostavljaju otac pijanica i zlamañeha, koja po svaku cenu æeli da njene zlobne ñerke postanu poznate (i one ne propuãtaju nijednuaudiciju). Pepeljugi ostaje da od te stvarnosti pobegne u snove. Po miãljenju Nurejeva, ‘’Pepeljugina nes-reña je u prolaznosti vremena, u strahu da se njeni snovi neñe ostvariti, a da ñe sreña pobeñi sa mladoã-ñu ... Ona je liånost danaãnjice, koja sanja samo o jednom — da postane zvezda.’’

Balet je stvoren za Silvi Gilem, te su elementi nje-ne biografije veoma primetni. Nurejev je igrao ulo-gu producenta koji od Pepeljuge stvara zvezdu. Izaista, Nurejev, tada direktor Baleta Pariske Opere,od Gilemove je naåinio baletsku zvezdu dajuci jojglavne uloge dok je ona joã bila u ansamblu.

Mit o Pepeljuzi, taj magiåni uspon je i æivotni putNurejeva, sina tatarskih seljaka koji postaje svetskabaletska zvezda.

Dekor Patrika Joneskoa podseña na ekstrava-gantnost Holivuda s polovine veka; studio na scenije inspirisan filmom Metropolis Frica Langa, a kadarza snimanje podseña na onaj iz filma Ziegfeld GirlRoberta Leonarda. U sceni probe, vidi se snimanjeKing Konga, a producent se preruãio u Gruåa Maksa... Kostimi Hanae Mori takoœe podseñaju na slavuameriåkog filma tog doba. Prelepa je Pepeljuginabalska haljina koja je ista kao ona koju je nosila MiVest. U toj haljini ulazi u bundevu koja se pretvarau fenomenalni kabriolet.

Nakon premijere, ovaj balet se viãe nije izvodiou Pariskoj operi do ove sezeone, kada su se u rokuod mesec dana smenjivale osam razliåitih podela, apiãem vam o åetiri. Fani Gaida je predivna u uloziPepeljuge, dirljiva kao sirotica, ali koreografija stvo-rena za izvanrednu lakoñu Gilemove, predstavljalajoj je mali problem. Loran Iler igrao je sjajno, ali senije baã snaãao u ulozi uobraæene i hvalisaveglumaåke zvezde (tj. Princa). Anjes Letesti je brilji-rala u scenama bala, a pratio ju je Hoze Martinezkoji je svoje varijacije odigrao izvanredno i s lako-ñom. Delfin Musen je bila divna Pepeljuga, sva unijansama, meka, zapanjena kada san postaje java,i blistava pored Jan Bridara, koji je izraæajan i dobroglumi razoåaranu filmsku zvezdu, oåaran prirod-noãñu i lepotom te mlade neznanke. Mari-KlodPjetragala, koja je bila pozvana za nekoliko pred-stava Pepeljuge i Labudovog, bila je potresna raz-novrsnoãñu oseñanja koja je izrazila igrajuñi i siroticui devojku, zadivljenu svojim ulaskom u svet filma.Bila je posebno dobra u imitiranju Åarli Åaplina,veãto se koristeñi njegovim åuvenim ãtapom. NikolaL Riã je odluåio da filmsku zvezdu prikaæe kao man-gupa i bitangu. Åudno!

Sve druge uloge su bile veoma zanimljive. Vidi se da su svi uæivali u neuobiåajenim interpretacijamasvojih uloga, kao na primer Hoze Martinez u roli mañehe (neodoljiv je dok izigrava prenemagalo u ãpic-patikama veliåine 43). Lionel Delanoe je bio komiåan kao koketna mañeha. Loren Keval je bio savrãenu svojoj uobiåajenoj karakternoj ulozi. Sve balerine koje su igrale rospije-sestre, izazivale su burni smehu celoj sali, pogotovo svojim grimasama i poremeñenom igrom (npr. u sceni sa profesorom baleta).Letisija Piæol (inaåe promovisana u prvu balerinu), otkrila je izvanredan glumaåki talenat; ona i DelfinMusen (koja je igrala ‘’tupavu’’ sestru) su zabavile i razveselile publiku. I Natali Oben je bila veoma smeã-

Francuska Pariz

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 54

Pepeljuga, DelphineMoussin i Yann Bridard

ICA

RE

rep

erto

ar

55 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

na, Delanoe je bio ciniåan u ulozi vile-producenta, dok se Vilfrid Romoli nije uklopio u ãemu ‘’muãko igraæensko’’. Æan-Gijom Bar je zadivio publiku svojom tehnikom, linijom i lakoñom u ulozi profesora baleta.

Nedostaje nam prostora da spomenemo ostale uloge. Predstava je imala veliki uspeh zahvaljujuñi originalnoj promeni ovog Peroovog mita-bajke, ogrom-

nom dekoru Patrika Joneskoa, muzici Prokofjeva, kao i koreografiji koja je izuzetno dinamiåna i åini dapokreti i linije idu u beskraj.

Poslednja scena baleta je pravi filmski happy-end; filmska zvezda — glumac podiæe Pepeljugu, visokoje noseñi, dok se jedna ogromna eãarpa, koju pokreñe veãtaåki vetar u filmskom studiju, leluja.

Helen Ciolkoviåprevela: Marijana Komljenoviñ

Repertoar Baleta Pariske opere za sezonu 2000/2001

● Rajmonda (R. Nurejev)

● Krcko Oraãåiñ (R. Nurejev)

● Romeo i Julija (R. Nurejev)

● Pahita (P. Lakot)

● Priåa o Manon (MakMilan)

● San letnje noñi (Dæ. Nojmajer)

● Jewels (Æ. Balanãin)

● Veåe koreografija V. Forsajta, Dæ. Robinsa i J. Kilijana

● Nosferatu (Æ. K. Galota)

● Veåe koreografija L. Oãa, Æ. Balanãina, Dæ. Robinsa i A. Preljocaja

● Demonstracija Ãkole Pariske opere

● Predstava Ãkole Pariske opere

Na sceni Pariske opere gostovañe kompanije:Antonia Markeza, Filipa Dekuflea i San Francisko Baleta.

MajaSpomenimo i premijeru filma Maja Dominika Deluãa, posveñenog slavnoj ruskoj balerini Maji Pliseckoj.Deluã je sinaasta igre veñ nekoliko decenija. Uradio je mnogo portreta znaåajnih umetnika (Ivet Ãovire,Monik Ludijer, Nina Virubova, Vasiljev i Maksimova ... ). Njegov poslednji dokumentarni rad pokazujePlisecku danas, u Moskvi, zatim u studiju sa Beæarom, potom na probi baleta Labudovo jezero s tri mladaigraåa Pariske opere. Razlika pristupu igri je fenomenalna. S jedne strane je Plisecka koja pokuãava da pre-nese dramu baleta, a s druge strane su mladi umetnici Opere koji se vezuju iskljuåivo za korake. U ruskojãkoli tehnika je uvek bila fundamentalna, ali istovremeno i put ka izraæajnosti, dok je na zapadu ona, åesto,sama sebi cilj. Umetniåko izraæavanje, u tom sluåaju, samo je nadogradnja.

Videli smo obilje igraåkih odlomaka iz starih predstava Maje Plisecke, gde su njeni tehniåki kvaliteti, poseb-no u rasponu i liniji skokova, i njena izraæajnost, zadivljujuñi. Posebno mi se dopala scena u kojoj umetnicaobjaãnjava ãta je radila da bi doãla do svog karakteristiånog rada ruku, legendarnog u celom svetu i ma-giånog u Labudovom jezeru i Labudu. Doista, gledaocima je zastajao dah pred vizijom åiste poezije.

Helen Ciolkoviåprevela Marijana Komljenoviñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 56

intervju

Majka pre svegaÃkolovali ste se na Institutu Vaganova, a niste iz Sankt Peterburga. Kako stedoæiveli taj period ?Na poåetku mi je bilo veoma teãko, ali nisam bila sama, moja baka jebila sa mnom. Odmah sam zavolela balet i bila potpuno opsednutanjim. Ja naime dolazim iz Kazahstana, ali moja majka je Ruskinja,roœena u Lenjingradu. Oba moja roditelja su se ãkolovala na Institutu,tako da potiåem iz baletske porodice.

Koji profesori su najviãe uticali na Vas ?Sve tri profesorke, i svima sam im veoma zahvalna na tome ãto su menauåile. To su gospoœa Rumjanceva, zatim Bazarova (pisala metodeuåenja baleta) i Ina Zubkovska, koja je bila zvezda Kirova i kojoj samse oduvek divila, kao umetnici i kao æeni. Njena lepota je i dan-danasblistava.

U trupu Kirova stupili ste 1978. godine sa sedamnaest godina. Na koji naåinste napredovali?Polako, poåela sam u ansamblu, i malo-pomalo sam se uspela na vrh.

Kada ste snimili film ‘’Deca iz Ulice Pozoriãta’’?Dok sam joã bila u baletskoj ãkoli.

Proglaãeni ste 1982. godine za zvezdu. Kako izgledaju nominacije u Kirovu?U Kirovu nema ceremonije nominovanja. Poåela sam s prvim uloga-ma i nikad se nisam optereñivala nivoom uloge. Jedina podela koja pos-toji u trupi je ona na ansambl i zvezde. Veñ od druge sezone bile su mipoveravane solistiåke partije (Labudovo jezero, Bajadera), ali sam svremena na vreme igrala i u grupi. Postepeno sam odigrala sve uloges repertoara.

S Farukom Ruzimatovim ste se 1984. godine pojavili na Meœunarodnom kon-kursu baleta u Parizu.Da, iako nismo pobedili, to je za nas bilo interesantno iskustvo, jer smoimali priliku da vidimo igraåe iz mnogih drugih zemalja. Tek od dolaska perestrojke smo Ruzimatov i ja smeli da prihvatamopozive i angaæmane iz inostranstva, jer, kako vam je poznato, pre per-estrojke to je bilo strogo zabranjeno. Tako smo igrali u Bajaderi Nata-lije Makarove u ABT, kojim je tada rukovodio Mihail Bariãnjikov. Biloje veoma neobiåno ãto igraåi iz Kirova mogu da igraju u drugim trupa-ma, u baletima umetnika koji su napustili Sovjetski Savez i izabrali slo-bodu!

Bajaderu ste igrali u Kirovu, u Njujorku u verziji Natalije Makarove, a u Parizuu verziji Rudolfa Nurejeva. Ãta mislite o te tri verzije ?Uzbudljivo je igrati taj balet u tri razliåite verzije. Verzija Makarove mise dopada jer je obnovila åetvrti åin Pjotra Guseva, koji ga je postavio,van Kirovskog teatra. I Nurejev je hteo to da uradi, ali je imao mater-ijalne teãkoñe, suoåen s negodovanjem scenografa Ecija Frigerija, kojinije dozvoljavao da se uniãti njegov dekor! Produkcija Nurejeva jeposebno raskoãna zahvaljujuñi dekoru i kostimu. Ninel Kurgapkina jepomogla Nurejevu da postavi Bajaderu, jer je on tada veñ bio ozbiljnobolestan. I u jednoj i u drugoj verziji postoje elementi koje ja ne moguda prihvatim, ali mi se obe veoma dopadaju.

Altinaj Asilmuratova,zvezda Marijinskog Teatra (Sankt Peterburg)

B.

Monta

gnie

r

57 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Da li imate omiljenu ulogu?Uvek mi postavljaju to pitanje na koje je skoro nemoguñe odgovoriti. Kad sam bila mlada obo-æavala sam Labudovo, Uspavanu, dok sada viãe volim Bajaderu, Æizelu, balete Rolan Petija,gde mogu da produbim svoju interpretaciju i uvek otkrijem neãto novo. Za razliku od Balanãi-na, gde je sve pitanje stila, baleti Rolan Petija nude likove zanimljive za izvoœenje. Za mene jebilo veoma korisno ãto sam igrala u njegovoj trupi.

Da li ste napustili Kirov da bi doæiveli to iskustvo?Ja sam joã uvek u Kirovu. Iskustvo kod Rolana je bilo interesantno u svakom pogledu. On poz-naje ogroman broj baletskih umetnika, radio je s njima, i ima puno toga da kaæe. Mnogo samvolela da igram u njegovim baletima.

Kako spremate uloge?Polazim od same priåe i od muzike, jer iz nje proizilazi emocija. Pokuãavam da se poistovetims likom i da mu se ’’uvuåem pod koæu’’, da proæivim situacije kroz koje lik prolazi. Na primer,za ulogu Manon, proåitala sam roman Lakloa, pokuãala sam da govorim francuski da bih se’’utopila’’ u francusku kulturu. Ali, suãtina je u muzici, rekla bih da je igra vizuelno izraæavanjemuzike.

Izvanredno govorite francuski (razgovor se odvija na francuskom, a ponekad prelazimo i na ruski). Uåila sam ga u baletskoj ãkoli, ali sam sve zaboravila. Obnovila sam ga u Marseju.

Upravo ste postavljeni za upravnika Akademije Vaganova. Na ãta ñete se usredsrediti?Pre svega, neophodno je vratiti se tradiciji. Dok sam bila u baletskoj ãkoli, bilo je obavezno svi-rati neki instrument. Po mom miãljenju, najbitnije je dublje poznavati muziku, jer je ceo æivotumetnika vezan za nju. Znaåi, vratiñu u ãkolu kao obavezan predmet uåenje muziåkih instru-menata po izboru. Naravno, nemam nameru da napravim malu revoluciju! ... Moramo sevratiti tradiciji i naãim temeljima, koji su izvanredni. Htela bih da postupim kao Klod Besi uÃkoli Pariske opere, koja se vratila francuskoj tradiciji.

Da li ñete nastaviti Vaãu baletsku karijeru ?Ne znam, jer ova je nominacija doãla usred godine i toliko me je iznenadila, da nisam imalavremena ni da razmislim o tome. Imam porodicu, ñerku koju oboæavam i s kojom bih htelada provodim viãe vremena, tako da ne znam kako bih uskladila mesto direktorke baletskeãkole, igraåku karijeru i moj porodiåni æivot. Ubeœuju me da je to moguñe .... Videñemo! Ãto se

tiåe usklaœivanja te dve karijere, sumnjam da je to izvodljivo, jerpre ove turneje u Londonu, dva meseca sam prisutstvovala ispi-tima uåenika u ãkoli, i to po åetiri dnevno. Treba aktivno uåes-tvovati, konsultovati se s profesorima, prosuœivati, procenjivati,a sve to oduzima dosta vremena. Inaåe, doãla sam do one taåkeu karijeri kada æelim da prenesem svo svoje iskustvo na mlade.Trenutno u Kirovu nema novih baleta koji bi mi omoguñili dajoã viãe razvijem karijeru. Mene viãe ne zanima da veåito igramUspavanu lepoticu.

Ãto se tiåe Lepotice, Kirov se vratio navodno originalnoj i autentiånojverziji koju je Petipa stvorio 1895. godine Ãta mislite o pokuãaju da seu XXI veku vrañamo na originalne postavke iz XIX veka?Nije baã sigurno da se radi o pravoj, originalnoj verziji Petipa.Ta postavka mi liåi na Diznilend, jer je kao neki potpuri kostimaiz svih moguñih baleta i opera XIX veka, a narocito u prvomåinu. Ne razumem tu æelju vrañanja unazad. Produkcije se me-njaju, evoluiraju iz godine u godinu, iz generacije u generaciju, toje normalan proces. Za razliku od umetniåke slike, balet je æiv iu neprekidnom je razvoju. Pavel Gert je imao pedeset godina ka-da je igrao Princa Dezirea, i ne moæete zahtevati od danaãnjih ig-raca da se vrate na nivo tehnike od pre sto godina. To je besmis-leno. Ãtaviãe, verzija koju smo mi ranije izvodili bila je Konstan-tina Sergejeva. Preneo mu je Fjodor Lopuhov, koji je i sam radios Petipa, i kasnije veoma paæljivo uneo neke izmene.

Ãta mislite o produkcijama Nurejeva koje se nalaze na repertoaruPariske opere?ABT i Pariska opera mogu sebi da dozvole da se poigravaju stradicijom ãto mi ne moæemo, jer je tradicija u nas veoma jaka.

Kako usaglaãavate ulogu majke i umetnice ?Moja najvaænija uloga je uloga majke.

Helen Ciolkoviåprevela: Marijana Komljenoviñ

Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti

Romeo i Julija, A. Asilmuratova

D.

R

Dee

Conw

ay

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 58

Pedeset godina rada

Srednja baletska ãkola u Zagrebu osnovana je 22. septembra 1949. godine s ciljem da obrazuje profesionalnebaletske umetnike za ansamble u Hrvatskoj. Od osnivanja do 1961. godine stiåu se prva iskustva, a od 1961. do1971. godine poåinje sveobuhvatan rad na reformi ãkole. U sledeñem razdoblju, od 1981, do 1989. godine upotpunosti se afirmiãe usvojeni naåin profesionalnog ãkolovanja buduñih baletskih umetnika. Od 1983. godineoformljuje se i Odeljenje za narodnu igru, u kojem se profesionalno obrazuju igraåki kadar za Ansambl narod-nih igara i pesama Hrvatske Lado, kao i umetniåki rukovodioci folklornih ansambala i sekcija na narodnim uni-verzitetima i u opãteobrazovnim ãkolama.

U razdoblju 1989. do 1999. godine ãkola se organizaciono i pedagoãki potpuno osamostaljuje i “osposobljavastruåne plesaåe za kazaliãta, plesne i baletne ansamble, potpunim savladavanjem tehnike klasiånog baleta ... “Tokom pola veka u zagrebaåkoj Baletskoj ãkoli sistematski se radilo na savladavanjuutvrœenog nastavnog plana i, paralelno, na struånom osposobljavanju nastavnika. Utome su pomoñ pruæali strani, prvenstveno ruski pedagozi, a nastavnici ãkole su seusavrãavali u najznaåajnijim pedagoãkim institucijama u Moskvi i Sankt Peterburgu.Tako je u potpunosti utemeljen danaãnji naåin ãkolovanja u trajanju od osam godina smetodikom nastave preuzete iz ruske klasiåne baletske ãkole.

Takav naåin rada redovno je bio na proveri prilikom godiãnjih ãkolskih koncerata i dru-gih javnih nastupa, kao i ulaskom diplomiranih uåenika u profesionalne baletske ans-amble u zemlji i inostranstvu. Pri tome je bila veoma uspeãna i saradnja sa Hrvatskimnarodnim kazaliãtem u Zagrebu, u kojem su uåenici imali redovnu scensku praksu,usvajajuñi repertoar, ãto je, razume se, uticalo i na osavremenjavanje ãkolske nastave.

Danas ãkola za klasiåni balet u Zagrebu radi s podmlaœenim nastavnim kadrom, ãkolo-vanim u Evropi i Americi. Njeni uåenici redovno uåestvuju na baletskim takmiåenjima,nastavljajuñi dobru tradiciju i uspehe koje su pre viãe od jedne decenije postizali naJugoslovenskom baletskom takmiåenju u Novom Sadu.

Ko je ugasio svetlo?Veåe mladih koreografa

U nedostatku prave baletske premijere, u HNK u Zagrebu, izvedena je krajem proteklesezone predstava Ko je ugasio svetlo? Koreografisala su je åetiri mlada zagrebaåkakoreografa: Mark Boldin, Deana Grabovac, Staãa Zurovac i Barbara Novkoviñ. Svojepostavke — Kad bi (Boldin), Bez prtljaga (Grabovac), Molim te, probudi me (Zurovac)i Prasak (Novkoviñ) — oni su zamislili kao izraæavanje zajedniåke ideje koja je sadræanau pitanju: “Ãta se dogaœa ako se bez prtljaga probudite s praskom?” Iako su reãenjaove dileme, razume se, razliåita, predstava mladih zagrebaåkih koreografa postigla jecelovitost plesnog utiska.

Tako je Mark Boldin naglaãavao proticanje vremena kao konstantu u svom komaduKad bi, Deana Grabovac jenizom karikiranih likova formirala neku vrstu baletskog stripa u postavci Bez prtljaga, dok je Staãa Zurovacispoljio najviãe igraåke poetike u svom komadu Molim te, probudi me, napredujuñi viãe od ostalih kolega ugraœenju plesne dramaturgije. U åetvorodelnoj koreografiji Prasak Barbara Novkoviñ je ostvarila efektan zavrãe-tak ove predstave kroz erotiåan ples udvoje, vidljiv kao igra utroje: Nje, Njega i Njezinog odraza u pleksiglasu,koji ih razdvaja, i åini njihov dodir neostvarljivim.

Pojave i pomaciSedamnaesti Tjedan suvremenog plesa

Tradicionalna meœunarodna plesna manifestacija Nedelja suvremenog plesa u Zagrebu odræana je i ove 2000.godine, od 1. do 7. juna. Ovogodiãnji susret plesnih trupa iz Evrope bio je, prema nastojanjima selektora i umet-niåkog direktora Festivala, Mirne Æagar, koreografa i osnivaåa Hrvatskog instituta za ples, prezentacija nekihnovih pojava i pomaka na svetskoj igraåkoj sceni u proteklih nekoliko sezona. U jednoj nedelji zagrebaåkipozoriãni prostori ugostili su dvanaest inostranih trupa, koje su izvele petnaest predstava, uz uåeãñe i najus-peãnijih hrvatskih umetnika koji danas rade u svetu.

Hrvatska Zagreb

Jubilej zagrebaåke Baletske ãkole

Vera Mantero

59 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Najznaåajnije plesne dogaœaje na manifestaciji pruæili su izvoœaåi, koji se danas smatraju vodeñim zvezdama savremeneumetniåke igre. To su Rasel Malifant, Vera Mantero i Vincente Saez. Nekadaãnji pokretaå grupe DV8, Rasel Malifant, åijeje fiziåko pozoriãte imalo snaæan uticaj ne samo u Britaniji, veñ i u Evropi, izveo je svoj solo Shift kojim je pokazao kolikoje fiziåki teatar odmakao u apstrakciji. On je to uåinio na zaista vrhunskom izvoœaåkom nivou. Vera Montero, Portugalka, se u svojim koreografskim razmiãljanjima oslanja na druãtveni ples, te nije sluåajno ãto jepostavila plesni omaæ Æozefini Beker. Izvanredno dinamiåna, duboko impresivna, Vera Montero insistira na tome da onanije igraåica, veñ izvoœaå, ãto njenim plesnim sastavima daje ãiroku pozoriãnu dinamiku.

Treña zvezda zagrebaåkog plesnog Festivala bio je Vicente Saez, koji je zasluæan za izvesnu transformaciju onoga ãtouporno nazivamo modernim baletom. U svom Feniksu on pokazuje da to ãto je svojevremeno “omekãalo” standardeklasiånog baleta, kreñe u u apstraktne teme i na neki naåin proces vraña unazad. Interakcija muzike i igre je zanimljiva uSaezovom Feniksu, jer se izvodi s udaraljkama, uæivo, umesto orkestra. Pored toga, bilo je uoåljivo da se na odreœen naåinu umetniåku igru vraña naracija. Ona je svojevremeno “pobegla” iz baleta, kao ãto je mima pobegla od pantomime uapstrakciju, tj. u nemimetiåko. Ipak, mimetiåko pozoriãte se pokazalo veoma otporno o åemu svedoåi nastup Vincentkompanije iz Velike Britanije.

Zanimljiv uåesnik zagrebaåke plesne smotre bio je i Ãvajcarac Æil Æoben, åijirad trenutno zauzima visok umetniåki nivo u Evropi. U Zagrebu je prikazaopredstavu Braidance s pet izvoœaåa i tri muziåara i tehniåara, unoseñi upokret specifiåan odnos prema spontanosti, koncentriãuñi se na spajanjeelektronske muzike s plesom na njemu svojstven naåin.

Britaniju je zastupao Dæeremi Dæejms, koji je u svojoj predstavi My big pantskoristio raznovrsnu plesnu leksiku koja se viãe ne moæe nazivati mozaikom,veñ pravim amalgamom razliåitih stilova. Radi se o koreografu, koji je, na-æalost., nedavno preminuo, ali to ãto je za sobom ostavio govori o izuzetnorazvijenom urbanom ukusu i velikom interesovanju za gradske sporazumei nesporazume, kao i za impulse i emocije koje iz njih proizilaze.

Na festivalu su gostovale dve trupe iz Holandije. Trupa Bambie prikazalaje svoju predstavu pod brojem 6 koja mimikom i plesom tumaåi problemeoåevog autoriteta. Kompaniju Elsmont/Hander videli smo u veoma zapa-æenoj predstavi Dno u kojoj igraåica i igraå u pesku ispisuju tragove emo-cije koja se moæe nazvati ljubavlju. Kao åeænju za neåim lepim, oni åudesnota svoja oseñanja prenose i na gledaoce.

Dolaskom veoma zanimljivih liånosti iz celog sveta, u Pragu se danas zbi-vaju veoma interesantni dogaœaji na savremenoj plesnoj sceni. Tako je iuoåljiv veliki pomak u åeãkim umetniåkim stremljenjima na polju igre.

Praãki plesni teatar Aria Spinta prikazao je predstavu novog tipa humora,koji svoje korene ima u Jonsekovom teatru apsurda, odriåuñi se izrugiva-nju plesnih postavki. Izrael, koji zauzima trenutno najprestiæniju ulogu uplesu takozvanog evropskog kruga, zahvaljujuñi åinjenici da u njegovomDelela centru u Tel Avivu rade danas najpoznatiji svetski koreografi, pred-stavio se u Zagrebu postavkom Jossija Jungmana iz Batsheva kompanije.

Posle mnogo godina, na smotri u Zagrebu, gostovala je trupa iz Afrike, Salia Nii Seydon, iz Burkine Faso, koja danas radiu Monpeljeu. Njihov Slepi åovek se vratio korenima afriåke plesne umetnosti na jedan zanimljiv i do detalja promiãljennaåin.

Ãto se tiåe domañih ansambala, direktorka Festivala Mirna Æagar je odluåila da se ovog puta predstave “naãi u svetu”, asledeñe godine ñe, verovatno, to biti “naãi kod kuñe”. Tako je nastupio Borut Ãeparoviñ, koji je promenio estetiku rada iime pozoriãta (nije viãe Montaæstroj, veñ Performing Unit) s trodelnim projektom, koji je izveo na ulici, u muzeju i pozoriã-tu. Ivana Miler, Andrea Boæiñ i Jasna Vinovrãki zavrãile su poznate ãkole u inostranstvu. Svoje autorske radove, veñprikazane s uspehom u inostranstvu, ponudile su i domañoj, zagrebaåkoj publici.

Jedina predstava domañe produkcije prikazana u okviru Festivala suvremenog plesa u Zagrebu su komadi åetiri mladakoreografa iz HNK pod zajedniåkim naslovom Ko je ugasio svetlo?

Poslednjeg dana Tjedna suvremenog plesa odræan je okrugli sto s republiåkim i gradskim zvaniånicima iz kulture na kojemje izneto mnoãtvo nereãenih pitanja u hrvatskoj plesnoj umetnosti. Teme nisu nepoznate, ali za sada, sem naåelnih dogov-ora i spremnosti da se veoma teãka situacija prevaziœe, nema konkretnih rezultata. Treba se nadati da ñe do sledeñeg junai Osamnaestog tjedna suvremenog plesa u Zagrebu, bar neki problemi igraåke umetnosti u Hrvatskoj poåeti da se reãavaju.

Milica Zajcev

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 60

Italija Reggio Emilia

Ko je Mauro Bigonzetti?

u italijanskom gradu Reœio Emilia (Reggio Emilia), nalazi se sediãtetrupe Aterballetto, jedne od najatraktivnijih plesnih kompanija ko-ja neguje savremeni stil igre. Osnovana je 1979. godine, a Amedeo

Amodio (Amedeo Amodio) vodio ju je do 1996. godine. Od tada je umetniå-ki direktor Mauro Bigonzeti (Mauro Bigonzetti). Pod njegovim voœstvom

Aterballetto se razvio u jednu od najuticajnijih i in-ventivnijih kompanija Evrope. Proãle godine do-bitnici su nagrade Danza & Danza Prizes za najbo-lju kompaniju, najboljeg koreografa i najboljuprodukciju.

U razgovoru s Bigoznetijem, Ema Maning (EmmaManning) vlasnik i glavni urednik åasopisa DanceEurope (London) razotkriva neke od tajni tog takouspeãnog koreografa. Za Maura klasiåna tehnikau baletu je veoma vaæna, bez nje bi moderan baletbio nemoguñ. U koreografskoj karijeri najviãe suga inspirisali Balanãin, Kilijan i Forsajt. Na pitanjekojih pet koreografa je obeleæilo XX vek, poredove trojice, pominje i Djagiljeva i Nurejeva. Poku-ãavajuñi da odredi mesto baleta u italijanskoj kul-turi, pomalo rezignirano tvrdi da ples u Italiji neñedostiñi popularnost opere, jer italijanska plesnakultura ne postoji, kao ni zakon za ples — sve jeneobavezno. Ima pravila za kinematografiju, mu-ziku i pozoriãte, ali ne i za ples. U Skali (La Scala)ima dovoljno novca za dve stotine predstava go-diãnje, a u baletu je moguñe realizovati tridesetpredstava godiãnje. Kada bismo zanemarili prob-lem novca, Mauro bi kreirao svoj veliki san, baletRomeo i Julija, i to na klasiåan naåin. “Ãekspir jeÃekspir,” kaæe.

Åesto koristi moderne, nove muziåke efekte u svo-jim koreografijama, åak je u delu Furia Corporis, uBetovenovu muziku, uveo zvuke vozova, kola,slomljenih flaãa. Meœutim, on se ipak opredeljujeza sve pravce u muzici. U februaru je u Reœio Emi-liji premijerno izvedena Comoedia Canto Terzo in-spirisana Danteovom trilogijom. Priznaje da je toza njega bio jedan od najteæih komada, jer Raj jenajteæe dotañi. Svako ima svoju predstavu o Raju.Za Maura privatno, Raj je svuda gde je okruæen

prirodom. Kada je u pitanju njegovo poreklo i plesaåki koreni kaæe da je toåudna priåa. Njegovi roditelji se nisu bavili plesom. Majka ga je odvela ubaletsku ãkolu kada je imao jedanaest godina, jer je bilo opasno provoditivreme na ulici, u kraju iz kojeg potiåe. Tada nije znao niãta o baletu, a tekkada ga je direktor ãkole angaæovao da proãeta u baletu Romeo i Julija —zavoleo je ples. I pored svih vrhunskih uspeha u svojoj profesiji, Mauro stav-lja na prvo mesto najneobiånije stvari koje su mu se dogodile u æivotu, svogsina, pa tek onda svoju prvu koreografiju, koja mu je dala veru u moguñnostda se bavi tim pozivom.

Priredila Vesna VukajloviñDance Europe, februar 2000.

61 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Povodom osamdesetogodiãnjice slovenaåkog Baleta, za svoj umetniåki opus, za postignuteizuzetne rezultate, za mentorski trud oko mladih plesaåa i za ãirenje baletske umetnosti po

åitavoj Sloveniji, Lidija Sotlar je dobila dræavno odlikovanje.

Bila je balerina veoma ãirokog spektra, od Belog i Crnog labuda, Vragolanke i Julije, Dezdemonei Biljane, Zareme i Salome, Gospodarice Bakarne gore do Klorinde u Banfildovom Dvoboju.Saraœivala je sa poznatim koreografima. Bili su to: Seræ Lifar, Aleksandra Balaãova, Anton Dolin,Henrih Nojbauer, Dimitrije Parliñ, Ana Roje i drugi. Spisak njenih uloga prelazi brojku ãezdeset!Treba joã dodati i veoma vaæne aktivnosti u kojima je bila åelni åovek nakon odlaska u penziju.

Svoju trupu osnovala je 1975. godine i s njom gostovala po celoj Sloveniji, Jugoslaviji i Italiji. Poredtoga bila je mentor u baletu Opere u Ljubljani, Mariboru i Rijeci. Osnovala je manifestaciju Susretijugoslovenskih baletskih umetnika koja je potrajala od 1974. do 1983. godine.

Lidija Sotlar je 1972. godine dobila Orden rada sa srebrenim vencem, a 1997. godine postala je prvidobitnik nagrade Udruæenja baletskih umetnika Slovenije.

Kao organizator trupe Lidije Sotlar, svoj je ansambl zaduæila Plaketom grada Ljubljane (1981) i na-gradom Opãtine Ljubljana-centar (1982).

Mnogi naãi igraåi uåestvovali su na Lidijinim susretima i sigurno im je u divnoj uspomeni ostao njenprisni i topli odnos prema umetnicima koje je pozivala i s kojima je delila tremu i uspehe na sceni.

Mi najbolje poznajemo Lidiju kao ålana Saveta Jugoslovenskog baletskog takmiåenja od njegovogosnivanja 1982. godine do 1990. godine. Na prva tri takmiåenja bila je i ålan æirija, u svakoj priliciblagonaklona prema takmiåarima i mirotvorna prema nezadovoljnima, kojih je bivalo na pretek.Lidija je bila osoba koja je uvek sve smirivala i sreœivala, od igraåa do albuma s njihovim kritikamai fotografijama, na åemu joj ostajemo veåito zahvalni.

To joj je naãe priznanje, odlikovanje i nagrada! Voleli bismo da doœe i liåno ih preuzme iz naãegzagrljaja.

jubilej

Prva dama slovenaåkog BaletaDræavno odlikovanje Lidije Sotlar

Romeo i Julija, Lidija Sotlar i Janez Mejaå

Branka Rakiñ

Kanada Toronto

Onjegin

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 62

Rex Harrington

D.

R

63 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

uzimskoj sezoni Nacionalnog baleta Kanade izveden je baletOnjegin, od 16. do 22. februara, u Hamingberd centru uTorontu.

Koreografiju za balet napravio je Dæon Kranko 1965. godine, prviput za Ãtutgartski balet. Sadaãnja kanadska produkcija je verzijaKrankove revidirane postavke iz 1967. godine. Nacionalni balet Ka-nade je Onjegina prvi put izveo 1984. godine u produkciji RidaAndersona, bivãeg umetniåkog direktora kuñe. Tada je ulogu Tat-jane igrala Sabina Aleman, a ulogu Onjegina Frenk Ogustin.

Ovog puta su na premijeri nastupali fascinantni Reks Harington(Onjegin) i mlada balerina Sjao Nan Ju (Xiao Nan Yu) premijerno uulozi Tatjane. Ta dvadesetjednogodiãnja Kineskinja je ålan ansam-bla Nacionalnog baleta od 1997. godine, a u prvog solistu baleta jepromovisana 24. februara 2000. godine. Interesantan je podatakda je poverenje koje joj je ukazao umetniåki direktor Dæejms Ku-delka, birajuñi je kao drugog solistu baleta za glavnu ulogu u ovojpostavci, nekima delovalo kao hrabar potez. Pored iskusnog Ha-ringtona, koji je åuven po svom nesvakidaãnjem dramskom izrazu,tehniåki vrlo nadarena nova nada kanadskog baleta Sjao Nan Ju,neosporno deluje skladno, ali je za kompleksnu ulogu Tatjane,åinilo se, potrebno ipak viãe æivotne zrelosti. Meœutim, nakon svogdebija, koji su kritiåari okarakterisali kao izuzetno uspeãan, SjaoNan Ju je munjevito (nakon samo desetak dana), promovisana uprvog solistu Nacionalnog baleta Kanade.

U ulozi Lenskog nastupao je precizan lirski igraå Johan Pirson, a uulozi Olge vrlo talentovana druga solistkinja Nacionalnog baleta,Sonja Rodrigez.

Opãti utisak koji ostaje posle gledanja nove postavke je da je pred-stava osveæena vrlo talentovanom i skladnom igraåkom podelom iuigranim mladim ansamblom, koji mnogo obeñava.

Tamara Vajagiñ

Onjegin, Martine Lamy

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 64

Zimska sezona Nacionalnog baleta Kanade beleæi i kanadsku premijerubaleta Dragulji Æoræa Balanãina, u februaru 2000. godine. Taj balet je prviput izveden u Njujorku, 13. aprila 1967. godine, u postavci koju jeBalanãin napravio za svoju trupu New York City Ballet.

Sada, 2000. godine, kada je Kanada najzad do-åekala svoju premijeru Dragulja, u Torontu jeponovo boravila velika balerina i Balanãinova muzaSuzan Farel, da bi kao repetitor Fonda Æoræ Balan-ãin za Nacionalni balet Kanade prenela to delo. Dapodsetimo, ona je u februaru 1998. godine postavi-la i prekrasnu Mocartijanu, balet koji je uz Teme ivarijacije i Åetiri temperamenta bio deo predstaveposveñene Balanãinovom koreografskom geniju.Za tu postavku Dragulja, kostimi i scenografija supozajmljeni od Sinsineti baleta iz Amerike.

Nacionalni balet Kanade i Balanãina, pored neka-daãnje bliske, direktne veze s koreografom liåno,povezuje i sadaãnja saradnja kanadskog baleta sNew York City Ballet, ali i duga tradicija izvoœenjaBalanãinovih dela. Ona traje joã od 1961. godine,kada je u Torontu izveden njegov Concerto Baroc-co u postavci Une Kai.

Balanãinov neoklasiåni stil vrlo dobro odgovarakanadskoj trupi, kako zbog raznovrsnosti igraåkihsenzibiliteta i visokih tehniåkih kvaliteta igraåa, ta-ko i zbog razliåitih moguñnosti interpretacije, kojedozvoljava apstraktna “narativnost” mnogih Ba-lanãinovih dela. To se naroåito jasno videlo u nas-tupu razigranog i ãarmantnog igraåa Johana Pir-sona (Johan Persson), koji je igrao glavnu ulogu uRubinima.

Dragulji u toj postavci imaju nekoliko podela, a napremijeri 11. februara igrali su Martin Lami (Mar-tine Lamy) i Reks Harington kao “Prvi par”, uzRebeku Rimzi (Rebekah Rimsay) i Vilijema Marie(William Marrié), kao “Drugi par” u Smaragdima.Greta Hoåkinson (Greta Hodgkinson), pored Joha-na Pirsona i Dæenifer Furnije (Jennifer Fournier),igrala je glavnu ulogu u Rubinima. Centralni igraå-ki par u Dijamantima bili su Åan Hon Go (Chan HonGoh) i Aleksandar Antonijeviñ.

Svi igraåi su svojom raznolikoãñu i kristalnom igrom doprineli skladu pred-stave i toplom prijemu kod publike i kritike. Kao ãto je to bio sluåaj i sMocartijanom, koja ñe i dalje biti jedna od najlepãih predstava koje samvidela. U señanju ñu dugo saåuvati bistre, æive i razigrane prizore izDragulja. Perfekcija nastupa ansambla kanadskih igraåa, nezaboravna je.

Tamara Vajagiñ

Kanada Toronto

Balanãinovi Dragulji

Jewels, Greta Hodgkinson i Johan Persson

Cyl

la v

on T

iedem

ann

Japanska trupa H. Art Chaos gostovala je u Torontu od 22. do 26. februara 2000. godine,

u okviru serijala Iskustva u pokretu (Moving experiences) Harborfront centra, koji se

odræava u pozoriãtu Premiere Dance Theatre. Serijal, koji je trajao od sredine oktobra

1999. godine do sredine aprila 2000. godine, predstavio je domañe i strane savremene

trupe i koreografe i njihove novije radove.

65 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Predstava je fiziåka i hermetiåna, na momente nerazumljiva i mraåna, a kombinuje ba-

letsku preciznost s modernim senzibilitetom. Jer, koreograf, po sopstvenim reåima, ne

moæe da prenebregne sve ono ãto snaæno oseña.Tamara Vajagiñ

Po objaãnjenju Oãime, u predstavi se, kroz gråevitu, oåajniåku senzualnu interakcijuglavnog lika (u izvoœenju Naoko Ãirakave) s ostalim igraåima, otkrivaju najmraånije crteljudske prirode i njene slabosti.

Predstava nosi snaænu socijalnu poruku koja se odnosi na prirodu nasilja meœu ljudima

i drugorazredni poloæaj æene u japanskom druãtvu i tradiciji. Iako je svesna da se takva

pitanja ne mogu razreãiti kroz njeno stvaralaãtvo, koreograf Sakiko Oãima priznaje svoju

opsednutost uklanjanjem barijera koje onemoguñavaju liånu slobodu.

Ta predstava je åetvrti deo koreografskog serijala Secret Club ... Floating Angels. Prvi deoje prvobitno izveden u Tokiju 1992. godine i zbog velike popularnosti su u sledeñih neko-liko godina usledile joã dve verzije (Secret Club ... Floating Angels Ver. 002 i Secret Club... Floating Angels ‘98). Åetvrti deo koji smo imali prilike da vidimo je, po reåima autora,“verzija za novi milenijum”.

Trupa H. Art Chaos nije prvi put nastupila u Torontu. Tokom 1997. godine predstavili su

se u Harborfront centru s predstavama Ambis i Posveñenje proleña. Sada su odabrali da

prikaæu svoju predstavu Secret Club ... Floating Angels 2000

H. Art Chaos postoji od 1989. godine. Trupu, koja je sastavljena od jedanaest devojaka,zajedno su osnovale umetniåki direktor kompanije Sakiko Oãima i igraåica Naoko Ãiraka-va. Japanska edicija åasopisa Dance Magazine je veñ tri godine za redom proglaãavalaOãimu za najboljeg koreografa godine, a Ãirakavu za igraåicu godine.

Iskustva u pokretu (1999/2000)

Japanska trupa

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 66

Od 8. do 12. februara 2000. godine u Torontu je, u okviru serijala Iskustva u pokre-tu, nastupala i brazilska trupa Compahnia de danca Deborah Colker iz Brazila.Debora Kolker, mladolika tridesetdevetogodiãnja igraåica i koreograf rusko-jevre-jskog porekla, je svoju trupu od petnaest igraåa osnovala 1994. godine. Ta razigranagrupa vrlo je uspeãna u Brazilu, a od 1996. godine ima i svoje malo pozoriãte u cen-tru Rio de Æaneira.

U Torontu su izvodili svoju optimistiånu predstavuRota u intimnoj atmosferi pozoriãta Premiere Dan-ce Theatre, koje se pokazalo kao savrãen prostor zatakav dogaœaj. Rota je åetvrto koreografsko ost-varenje Debore Kolker koje je nastalo 1997. godinei po reåima ålanova trupe, koja veliki deo godineprovodi na turnejama po Brazilu, i u inostranstvu,do sada je predstavu videlo preko 200.000 ljudiãirom sveta.

Predstava se bavi istraæivanjem prostora i kretanj-em u razliåitim prostornim ravnima. Podeljena je udva dela. U vrlo veselom i svetlom prvom åinu, ukome je u pokretima naglaãen terre-à-terre, koriã-ñen je jezik klasiånog baleta kao osnove, kojoj sudodati neki svakodnevni pokreti i gestovi.

Prvi deo drugog åina se zove Gravitacija, koji svo-jom zamagljenom i meditativnom atmosferompodseña na nekakvu “odiseju u svemiru”. U njemuse igraåi kreñu usporeno, kao kroz besteæinski pros-tor. U njihovim gotovo akrobatskim pokretima(kada se åesto nalaze jedni drugima na ramenima)uoåava se snaæna vertikalnost. Istraæivanje moguñ-nosti pokretanja kroz prostor (iznad povrãinepoda, koje je u kontrastu s kretanjem po ravnoj ikonkretnoj povrãini scene u prvom åinu), zavrãnicaje predstave koja se zove Toåak (po velikoj vrteãcinalik onoj iz zabavnih parkova, koja dominira sce-nom, a i zaãtitni je znak cele predstave). Igraåi, kojiistraæuju nove slobodne naåine kretanja po krugu,podseñaju na neki svemirski cirkus iz buduñnosti.

Debora Kolker kaæe da je ideju za predstavu dobi-la 1995. godine prilikom posete Diznijevom zabav-nom parku na Floridi, kada je bila fascinirana raz-novrsnim moguñnostima igre, brzinom, bojama iushiñenjem koje je sve to izazivalo u ljudima svihgodiãta.

U predstavi je koriãñena vrlo interesantna kombi-nacija muzike (Mocart, Ãubert, Squarepusher i Chemical Brothers).

Predstava je i ovde, kao i u svetu, dobila dobre kritike, a publika u Torontu ju je to-liko oduãevljeno prihvatila, da je na momente izgledalo kao da ñe istråati na pozor-nicu da u razigranoj i optimistiånoj predstavi i sama uåestvuje.

Tamara Vajagiñ

Compahnia de dançaDeborah Colker

Kanada Toronto

67 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

dæ ejms Kudelka, åetrdesetpetogodiãnji kanadskikoreograf svetskog renomea, je u junu 1996. go-dine nasledio Rida Andersona — tadaãnjeg

umetniåkog direktora Nacionalnog baleta Kanade. Kudel-ka, bivãi igraå trupe, je svoj meœunarodni koreografskiugled ostvario tokom osamdesetih godina. Meœu njego-vim najpoznatijim koreografskim ostvarenjima su dela Åe-tiri godiãnja doba, Désir, Poljubac vile i novo tumaåenje La-budovog jezera.

Tokom svog prvog mandata na mestu umetniåkogdirektora Nacionalnog baleta Kanade, Kudelka je postigaovelike uspehe. Izuzetno je uoåljivo da je ansambl, iakobroji samo åetrdesetosam stalnih igraåa i petnaestak igra-åa-staæista, åvrsto satkan i sposoban da izvede kompliko-vane i zahtevne postavke. Repertoar je interesantan iraznovrsan — osim klasiånih, neoklasiånih i modernih delau repertoar su uvrãteni i baleti savremenih kanadskih ko-reografa, a Nacionalni balet na gostovanjima dobija poh-vale kritike i publike. Ipak, u kanadskoj javnosti se åuju iglasovi Kudelkinih kritiåara, koji istiåu da su dugovi Nacio-nalnog baleta za vreme njegovog trogodiãnjeg rukovoœe-

nja dostigli sumu koja se sada procenjuje na oko tri milionakanadskih dolara. U teatru se istiåe da to nije neobiåan i je-dinstven primer, jer je vlada Ontarija u poslednjih pet god-ina smanjila finansiranje umetniåkih institucija, ãto je u slu-åaju Nacionalnog baleta rezultiralo smanjenjem igraåkogansambla kao i smanjenjem broja izvoœenja predstava.

U meœuvremenu, na kraju proleñne sezone, objavljenesu i neke promene u igraåkom ansamblu. Prvak baletaJohan Person od jesenje sezone 2000. godine postaje ålanKraljevskog baleta u Londonu u statusu prvaka baleta, dokje primabalerina Nacionalnog baleta Dæenifer Furnije od-luåila da zbog privatnih razloga napravi pauzu u igranju, aobjavila je i da napuãta svoju dosadaãnju matiånu kuñu.Nacionalni balet Kanade je 7. juna objavio i imena igraåakoji su unapreœeni u viãi status: Sonja Rodrigez — u prvak-inju baleta, a Stejsi Ãiori Minagava — u rang prvog solistebaleta, Stefani Haåinson, Gijom Kote, Matjaã Mroæevski iDæeremi Nasmit su iz redova ansambla unapreœeni u sta-tus drugog soliste baleta.

Tamara Vajagiñ

Vesti iz Nacionalnog baletaVest da je Umetniåki savet Nacionalnog baleta Kanade produæio ugovor umetniåkom direktoru

Dæejmsu Kudelki do 2003. godine, objavljena je 26. maja 2000. godine.

Æizela, Aleksandar Antonijeviñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 68

nacionalni balet Kanade je joã tokom 1951. godine (prve sezone svog postojanja), uokviru repertoara, izvodio delove iz baleta Æizela. Balet u celovitom izdanju izve-den je prvi put 28. oktobra 1952. godine, u koreografskoj obradi Silije Franke,

prema Koraliju i Perou. Skoro osamnaest godina kasnije, Franka je pozvala britanskog kore-ografa Pitera Rajta da za Nacionalni balet Kanade kreira novu postavku tog romatiånogbaleta. Proslavljena od strane kritike i publike, ta uspeãna verzija (premijerno izvedena uNacionalnom baletu Kanade, 16. aprila 1970. godine) se odræala do danas. Na sever-noameriåkom træiãtu se joã uvek moæe nañi i video zapis te produkcije koji je snimljen 1975.godine, s Karin Kejn i Frankom Ogustinom u glavnim ulogama.

Sada je Æizela Pitera Rajta, prema koreografiji Koralija, Peroa i Petipa, ponovo na reper-toaru Nacionalnog baleta. Dizajn scenografije i kostima su zadræani u originalnoj verziji,kako ih je kreirao Dezmond Hili.

Kanada Toronto

Æizela

Greta Hodgkinson

Cyl

la v

on T

iedem

ann

Aleksandar Antonijeviñ

69 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Ta verzija åuvenog romantiånog dela se u detaljima bitno razlikuje od nama poznatije verzije LeonidaLavrovskog. Naglasak je na daljoj razradi dramske koherencije, ãto je moæda bolje postignuto i promiãljeno uprvom nego u drugom åinu. U poreœenju s ranijom, poåetak drugog åina, odnosno ulazak Mirte i njenih Vilisa,u toj redakciji je priliåno skrañen. Muzika je svedena na delove varijacije Mirte, a njenih pratilica na deliñe, isve to, na æalost, smanjuje igraåki a i dramski efekat, ne dozvoljavajuñi da se kod gledaoca stvori dovoljnosnaæan utisak strahopoãtovanja prema tim okrutnim i predivnim zagrobnim stvorenjima.

Ipak, ta Æizela je zbog razumljivosti priåe, a moæda i zbog konciznosti (i pored nedostataka) izuzetno omi-ljena, o åemu svedoåi njena dugoveånost i åesta prisutnost na repertoaru.

Ovogodiãnje premijerno izvoœenje baleta Æizela (24. maja 2000. godine), predstavljalo je vrhunski umet-niåki doæivljaj, najviãe zahvaljujuñi odliånoj igraåkoj podeli, solidnom ansamblu, a nadasve glavnim igraåimaGreti Hoåkinson (Æizela) i Aleksandru Antonijeviñu (Albert), koji su pruæili nesvakidaãnji doæivljaj poklonicimabaleta. Te uloge neosporno vrlo dobro odgovaraju njihovom senzibilitetu, ali su, ãto je moæda i vaænije, kaopar ostvarili izvanrednu harmoniju i razumevanje. Posmatrajuñi ih iz publike shvatali smo i oseñali komplek-snost ljubavi Æizele i Alberta, baã kao ãto smo i u prvom åinu poverovali da je Greta Hoåkinson naivna, radoz-nala i emotivna mlada devojka, koja se u drugom åinu pretvara u krhku i istinski dirljivu eteriånu viziju. U dru-gom åinu je ta tehniåki vrlo precizna balerina, uz prefinjenu klasiånu liniju zaista delovala bestelesno. Njenipokreti su bili izuzetno laki i besteæinski, a njen bourée tako brz da je izgledalo kao da ne dotiåe tlo pod so-bom. Jedino bi se moglo poneãto prigovoriti njenoj interpretaciji scene ludila na kraju prvog åina. GretaHoåkinson je tu teãku scenu gradila moæda nedovoljno dramatiåno, sluæeñi se priliåno dugotrajnom suptilnommimikom lica, tako da publika u poslednjim redovima verovatno nije mogla da stekne jasan utisak o dramikoja se odvija na pozornici.

Aleksandar Antonijeviñ je ponovo dokazao da je igraå koji pored snaæne tehnike poseduje i izuzetan dram-ski talenat i redak umetniåki senzibilitet. Antonijeviñ je odliåan i paæljiv kao partner, dok je njegova igra bilaskladna i izuzetno nadahnuta, s izraæenom i uverljivom studijomi Albertovog karaktera u prvom i drugomåinu.

Mirtu je igrala Sjao Nan Ju, koja verovatno nije najsreñniji izbor balerine za tu ulogu. Njena dramska inter-pretacija bila je uverljiva i åista, ali njena igra i linije tela nisu bile dovoljno prilagoœene geometrijski preciznoji britkoj igri Mirte. Ansambl Vilisa je bio skladan i uveæban, ali nedovoljno precizan u åuvenom delu prolaskapreko scene u “putujuñim” arabeskama.

Vilijem Marije je jasnom mimom, ubedljivom i strastvenom glumom i tehniåki snaænom igrom ostvarioizvanrednu interpretaciju uloge Hilariona.

Seljaåki Pas de deux iz prvog åina je u sadaãnjoj verziji preraœen u Pas de quatre (dva muãka igraåa i dvebalerine). Najefektniji je bio Riåard Landri koji je izvodio drugu muãku varijaciju.

Ova kvalitetna baletska predstava je svakako bila meœu najupeåatljivijama ove sezone. Ljubiteljima igreostaje da se nadaju da ñe to iskustvo doprineti formiranju pravog velikog partnerstva izmeœu AleksandraAntonijeviña i Grete Hoåkinson.

Tamara Vajagiñ

Æizela, G. Hodgkinson i A. Antonijeviñ (The Globe and Mail, 26.maj 2000.)

Andre

w O

xenham

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 70

j edan od najupeåatljivijih proleñnih baletskih dogaœaja uTorontu bila je zavrãna priredba Ãkole nacionalnog bale-ta. Ta ãkola, koja vaæi za jednu od najboljih u svetu je sponosom proslavila znaåajan jubilej — åetrdesetogodiã-njicu rada. Iako se smatra vrlo kvalitetnim, program rada

te institucije stalno se razvija i poboljãava. Pored akademskogobrazovanja, koje je znaåajan deo nastavnog programa,umetniåki deo je koncipiran tako da objedinjuje klasiånubaletsku tradiciju s najnovijim dostignuñima nauke o pokretu,sportske medicine i brige o deci. Meœu diplomcima ãkole suvodeñi kanadski igraåi, pedagozi, koreografi i umetniåkirukovodioci znaåajnih trupa, primabalerina i sadaãnji umet-niåki savetnik Nacionalnog baleta Kanade Karin Kejn, umet-niåki direktor Baleta Britanske Kolumbije Dæon Alejn, umet-niåki direktor Nacionalnog baleta Kanade Dæejms Kudelka iMejvis Stejn, umetniåki direktor ãkole.

Impresivan repertoar zavrãne predstave je sastavljen vrlo oz-biljno — treñi åin baleta Uspavana lepotica, i odliåan savre-meni repertoar koji se sastojao od koreografija DæonaNojmajera, Pegi Bejker i Jiræija Kilijana.

Aurora’s Wedding, odnosno treñi åin Uspavane lepotice, je nascenu postavila Deniz Ãulc, redovni gostujuñi predavaå ãkole.Repetitori su bili Karina Bomers, Eva Drou i Tatjana Åernova,a vodeñe igraåe je uveæbavao Sergij Stefanski. To delo, koje jesvakako najbolji test za klasiåno baletsko obrazovanje, nije nimalo jednostavno za mlade igraåe. Ipak, oni su, s pomalo, vrlorazumljive, treme pokazali da su dorasli teãkim igraåkimzadacima. Krsta Doson je zablistala u ulozi vile Jorgovan, aDæulija Ãramek se istakla kao vrlo ljupka i harizmatiåna bale-rina u ulozi princeze Florine. Nehemija Kiã je, iako uz izvesnutremu, vrlo elegantno izveo teãku ulogu Plave Ptice. Sada veñvrsna tehniåarka, mlada balerina Tara Bavnani, uverljivo jeodigrala ulogu princeze Aurore. Princ Florimund je bio DongHjun Seo, izuzetno siguran igraå koji se istiåe lepim korpusomi preciznim skokovima.

Zavrãna

godiãnja

predstava

Nacionalne baletske ãkole

Kanada Toronto

71 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Grand Pas de Deux iz Priåe o Pepeljuzi Dæona Nojmajera izvelisu Lora Bolton i Arsen Mehrabjan. Lora Bolton, mlada baleri-na, koja je 1999. godine diplomirala u Nacionalnoj baletskojãkoli i njen partner Mehrabjan su nastupali kao studenti Ham-burãke baletske ãkole. Te dve ãkole saraœuju veñ izvesno vremei åesto organizuju razmene studenata, kao i umetniåkih ipedagoãkih iskustava.

Julio Lumo, novi rad Pegi Bejker, umetnika-rezidenta Naciona-lne baletske ãkole, izveden je kao svetska premijera. Åini se daje to delo, koje se odlikuje vrlo efektnom i razigranom kore-ografijom, bilo vrlo osveæavajuñe iskustvo za ansambl mladihigraåa. Sa uæivanjem smo gledali razigrane mlade umetnike,koji su izuzetno sigurno i s lakoñom izvodili koreografiju. Ve-like zasluge za to svakako pripadaju repetitorima Debori Hes iAni Jojiñ, koje su izuzetno dobro uveæbale igraåe, te su i uåeni-ci niæih razreda bili na visokom igraåkom nivou.

Poslednji deo programa je pripao Kilijanovim delima i bio jenajupeåatljiviji utisak ionako vrlo kvalitetne predstave. Umet-niåki direktor ãkole, Mejvis Stejn, je vrlo ponosna na Kilijanovouverenje da ñe igraåi njene ãkole poãtovati integritet njegovihostvarenja. Taj deo programa, naslovljen kao Studija oKilijanu, postavila je Arlet van Boven, uz pomoñ repetitoraKarine Bomers i Ane Jojiñ. Izvedene su keacije Nomadi — prvistav, Overgrown Path — odlomci, kao i prekrasna poetiånakoreografija iz 1979. godine Dream Dances. Vrhunac veåeri jesvakako bio Kilijanov duhoviti Prvi stav Simfonije u d-molukoja je istakla glumaåke moguñnosti igraåa i naiãla na fan-tastiåne reakcije gledalaca. Vrlo je teãko izdvojiti pojedince, jersu zaista svi bili na vrlo visokom nivou. To je verovatno i najveñikvalitet ãkole koji se izdvaja kao utisak nakon gledanja pred-stave — odgajanje vrlo kvalitetne generacije igraåa koja jesposobna za raznovrsne igraåke zahteve.

Tamara Vajagiñ

Tara Bhavnani, uåenica Nacionalne baletske ãkole, Toronto

Uåenici Nacionalne baletske ãkole, Toronto

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 72

Kanada Toronto

Tri{e BraunGostovanje

ameriåka trupa Trisha Brown Dance Company se od 4. do 8. aprila 2000.godine prvi put u kompletnom sastavu predstavila gledaliãtu Toronta upozoriãtu Premiere Dance Theatre. Ipak, to nije bio i prvi susret ovdaã-

nje publike s Triãom Braun, jednim od najcenjenijih ameriåkih savremenih kore-ografa. Ta umetnica je joã od sedamdesetih godina gostovala u Torontu.

73 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Triãa Braun, joã od ãezdesetih godina poznata kao jedan od revolucionara modernog po-kreta, prihvata da bude svrstana meœu post-moderne koreografe i umetnike. Ona je joãkao studentkinja prouåavala tehniku moderne igre Marte Grejam i Luisa Horsta i zaintere-sovala se za alternativne moguñnosti izraæavanja pokretom. Sa umetnicom Anom Halprinistraæivala je veæbe improvizacije prema zadatim temama, kao i veæbe disanja, vokalizaci-je i oseñanja prostora. Ta radoznalost i istraæivanja su i danas jasno izraæena u njenomstvaralaãtvu.

Radove Triãe Braun je potrebno posmatrati kao multimedijalne projekte. Pokret, vizuel-na umetnost i zvuk su podjednako vaæne dimenzije u njenom stvaralaãtvu i zbog toga nje-ne predstave viãe liåe na konceptualnu umetnost ili performanse, nego samo na savreme-nu igru. Na primer, za Set and Reset iz 1983. godine — jedan od tri komada koja su ovomprilikom izvoœena u Torontu, scenski dizajn je napravio Robert Rauãemberg (koji je i blis-ki viãegodiãnji saradnik Triãe Braun), dok je izuzetno nadahnjujuñu ritmiånu muziku zapredstavu komponovala Lori Anderson. Zatamnjeni prostor pozornice uokviruje scenogra-fiju Roberta Rauãemberga u kojoj su dominantni elementi dve piramide i jedna prizma,koje su izdignute u vazduhu. Ispod tih geometrijskih elemenata odvija se koreografija kojamoæe asocirati na deåije igre u parku (pojavljivanje i nestajanje, pokretanje, zatim susre-tanje i kratka interakcija igraåa, a potom njihovo razdvajanje i zaustavljanje). Da bi na do-voljno spontani naåin razvijali te pokrete koji posmatraåu deluju kao proizvoljni, TriãaBraun je igraåima zadavala reåenice koje bi oni uåili napamet i prema njima dalje improvi-zovali pokretima. U predstavi je dominantno viœenje pravougaonika — prostora scene poåijim obodima se igraåi kreñu i tokom igre opisuju njegove konture. Prema objaãnjenjukoreografa, osnova za taj meditativni i enigmatiåni rad bila je ideja o interpretaciji jed-nostavne forme, pravougaonika.

Veåe se nastavilo izuzetno zanimljivim solom u izvoœenju ãezdesettrogodiãnje TriãeBraun. Rad pod nazivom If you couldn’t see me je nastao 1994. godine. (1995. godine nas-tala je i druga verzija — duo sa Mihailom Bariãnjikovim, If you couldn’t see us.) Polaznaideja, koja se izrodila tokom jednog razgovora Braunove i Rauãemberga, je zamisao daumetnica igra sve vreme okrenuta leœima publici. Triãa Braun je, prema sopstvenim reåi-ma, tokom stvaralaåkog proceca bila nadahnuta ograniåenjima koje takvo okretanje pos-tavlja. Da bi mogla da razvije strukturu kretanja po sceni i vidi svoje pokrete onako kakoñe ih videti gledaliãte, Triãa Braun je morala da radi sa asistentom koji ju je snimao videokamerom tokom proba. Sama igra u ovom solo komadu je inspirisana njenim intereso-vanjem za kinetiku — pokreti se slivaju jedan u drugi, zglobovi nisu ispravljeni ili ukoåeni,ekstremiteti deluju kao da ispisuju orna-mente u prostoru i åitava igra podseña naposmatranje nekog lepog uzburkanogmorskog pejzaæa.

Treñi rad je najnoviji i pripada celove-åernjoj dæez trilogiji za koju je muziku na-pisao kompozitor Dejv Daglas. Deo trilo-gije koji je publika u Torontu mogla davidi (Five Part Weather Invention), nastaoje 1999. godine. Tema i inspiracija su bileideje o improvizaciji i slobodi, na onaj na-åin na koji su dozvoljene i shvañene udæez muzici. Triãa Braun je u pripremi ko-reografije istovremeno radila s kompozi-torom Daglasom kao i sa slikarom TerijemVintersom. On je sliku (dominantni ele-ment scenografije) stvarao posmatrajuñikako se razvijaju koreografija i muzika.Predstava odiãe veseloãñu, scenom domi-niraju jarke boje, a kao bitan deo koreo-grafije, zamiãljene su i spontane reakcijeigraåa na sve ono ãto se deãava oko njih— bilo da su to reakcije publike ili nekaprethodna uzajamna oseñanja i situacijeizmeœu samih uåesnika na sceni.

Drugi deo dæez trilogije nosi naziv Rep-ture to Leon James, i veñ je prikazan u Va-ãingtonu, a ovog proleña i u Dæojs Teatruu Njujorku, u okviru predstave koja je po-sveñena proslavi tridesetog roœendanatrupe.

Tamara Vajagiñ J. P

agliu

so

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 74

Umetnici Nacionalnog baleta Kanade su od 10. do 14. maja 2000. godine izvodili meãovit program jednostavnonaslovljen kao Proleñni program. Prikazana su dva savremena kanadska koreografska ostvarenja — Désir (kor.

Dæejms Kudelka) i Tides of Mind (kor. Dominik Dima) kao i Fokinovo remek-delo Silfide i Pas de deux iz baletaManon Keneta MakMilana.

Kako je objavljeno, ranije najavljeni novi projekat — svetska premijera Eduarda Loka, priznatog koreografa izMontreala, odloæen je za neku kasniju priliku. Ipak, ljubitelji baleta nisu ostali uskrañeni za uzbudljivi dogaœaj.Istovremeno je najavljeno da ñe u ovom programu kao gosti nastupati dvoje vrlo interesantnih baletskih umetnika,trenutno najveña kanadska baletska zvezda Evelin Hart (primabalerina Vinipeãkog kraljevskog baleta), kao i DemijanVelå, prvak Australijskog baleta iz Sidneja.

Program je otvoren Silfidama koje je postavila Magdalena Popa, glavni repetitor baleta u ovoj trupi. Na predstaviodræanoj 12. maja, uloge glavnih muza su igrale Rebeka Rimzi (Valcer), Åen Hon Go, koja sigurno preleñe scenu uvisokim i skladnim grand jéte skokovima (Mazurka) i Greta Hoåkinson, koja je paæljivo i precizno gradila svoj Prelude.Aleksandar Antonijeviñ je ostavio dobar utisak senzibilnom igrom u ulozi mladiña-pesnika u solo varijaciji kao i uduetnoj igri s Gretom Hoåkinson.

Dizajn scene je u toj postavci na odliåan naåin upotpunio doæivljaj i istakao igru. Pozornica je osvetljena toplim svet-lom, a dobro odabrani dekor i kostimi su publiku romantiåno vratili åitav vek unazad.

Kanada Toronto

Sledeñi deo programa (Tides of mind), bio je virtuozni moderni Pas de deux koji je Åen Hon Go temperamentnoizvela s partnerom Johanom Personom. Pas de deux iz baleta Manon u izvoœenju Grete Hoåkinson i Demijana Velåadobio je veliki aplauz gledaliãta.

Désir, vrlo uzbudljivo koreografsko ostvarenje Dæejmsa Kudelke iz 1991. godine, poetiåni je prikaz za sedam paro-va, na muziku åetiri valcera Prokofjeva iz baleta Pepeljuga i na joã dva njegova valcera iz opere Rat i mir. Od svihparova te veåeri, najdublji utisak su ostavili Evelin Hart i Reks Harington u Åetvrtom valceru, poetiånoj sceni u kojojje koreografija vrlo efektno izgraœena na jednostavnom detalju — svaki put kada æena naåini pokret nogom,muãkarac se, kao opåinjen njenim stopalom, trudi da ga dotakne. Sonja Rodrigez i Damijen Velå, par iz Prvog val-cera, su tehniåkim umeñem i zrelom, ali razigranom interpretacijom, takoœe ostavili vrlo snaæan utisak. Désir jeverovatno jedno od najistanåanijih, a moæda i najsenzibilnije Kudelkino koreografsko ostvarenje.

Tamara Vajagiñ

Proleñni program

Désir, kor. J. Kudelka

75 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Umetniåki direktor Nacionalnog baleta KanadeDæejms Kudelka je 7. februara 2000. godineobjavio repertoar baleta za novu sezonu. Naprogramu ñe se nañi dva celoveåernja baleta izbogatog klasiånog repertoara kuñe — Don Kihoti Labudovo jezero.

Za otvaranje sezone u jesen 2000. godinepriprema se novo tumaåenje Æar-ptice IgoraStravinskog u Kudelkinoj koreografiji. Produkcijañe biti realizovana u saradnji s Hjustonskim bale-tom (Huston Ballet) i Ameriåkim baletskimpozoriãtem (ABT).

Åuvenu Puåinijevu operu Madam Baterflaj je kaobalet u dva åina 1995. godine kreirao StentonVelå (Stanton Welch) za Australijski balet.Nacionalni balet Kanade priprema tu verziju zaproleñe 2001. godine.

U februaru 2001. godine ñe ponovo bitiprikazano delo koje je imalo svoju uspeãnu pre-mijeru u maju 1999. godine — produkcijaLabudovog jezera u koreografiji DæejmsaKudelke. Najavljene su i svetske premijere — novi balet Æana Pjera Peroa (Jean-PierrePerreault), koreografa iz Montreala, zatim novakoreografija Dæejmsa Kudelke i joã jedno delo okome ñe informacije biti naknadno objavljene.

Na repertoaru ñe se nañi i sledeñi krañi baleti:Åetiri godiãnja doba (kor. Dæ. Kudelka), Septet(kor. Dæon Alen), Serenada (kor. Æ. Balanãin) iSan (kor. Frederik Eãton).

Labudovo jezero, Chan Hon Goh

Sezona 2000/2001. godinawww.national.ballet.ca

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 76

Proãlo je pet godina od kada smo u zemlji dobili prvi i jedini åasopis za umetniåku igru sa simbo-liånim gråkim imenom Orchestra, koje podrazumeva pozornicu kao sveobuhvatni pojam zaizvoœenje, ovoga puta, igre i baleta. Godinama smo iãåekivali da nam odãtampaju makar ãta iz

tog podruåja na prostoru bivãe, takozvane “velike” Jugoslavije, ali uglavnom je bivalo uzaludno. Niistorije svetskog i domañeg baleta kao osnovnog ãtiva za studente igre i muzike, ni bilo ãta drugo iztog podruåja. Liåno sam se trudila veoma mnogo, ali nisam uspela niãta. Jedino mi je 1982. godineobjavljena zbirka kritika o baletskim premijerama na svim scenama nekadaãnje nam otadæbine. Me-œutim, to je uglavnom bilo sve.

I, napokon, od vremena poåetka ratova, sankcija i svih moguñih nedaña u kojima bitiãemo veñ de-setak godina, doãlo je do preokreta u izdavaãtvu koje je postalo uglavnom privatno i veoma aktivnona svim, åak i na baletskom planu.

Privatna je i Orchestra, jer da nije, od nje ne bi bilo niãta. Proåitavãi neke od brojeva, jedna prija-teljica iz zapadnih otcepljenih republika mi je, uz sve komplimente za sadræaj i tehniåku opremljenoståasopisa, rekla: “Mi za tako neãto nemamo novaca”. Nemamo ni mi, ni novaca, a joã manje dobre vo-lje. Za izlaæenje Orchestre se postarala iskljuåivo Ivana Milovanoviñ, osnivaå i direktor åasopisa, svojimtrudom i eventualno sponzorskim novcem i uz pomoñ Ministarstva kulture koje je, takoœe osiroma-ãeno, pomagalo kad god je moglo i kako je najbolje umelo. I, tako je proãlo pet godina u kojima jena sve muke izaãlo ãesnaest brojeva åasopisa o baletu.

Dok je postojalo, Jugoslovensko baletsko takmiåenje je bilo adresa koja je okupljala ne samo mla-de igraåe i koreografe u vremenu konkursa, veñ i svu poãtu koja je na ime informacija, poziva i pred-loga, stizala naãem baletu — naãem baletu od Ljubljane do Skoplja. Oko Jugoslovenskog baletskogtakmiåenja bili su stalno angaæovani i mladi i srednji i najstariji baletski igraåi i struånjaci kao ålanoviSaveta, u æiriju ili raznim drugim aktivnostima u, i oko, takmiåenja. Bila je to apsolutna jugoslovens-ka aktivnost. Verovatno i zbog toga ãto je sve za dobrobit baleta i igre zavisilo iskljuåivo od ljudi iznjega, iznedrenih vlastitom participacijom u njemu, jer znaåajnije pomoñi uglavnom nije bilo ni odkuda.

Uprava Jugoslovenskog baletskog takmiåenja je uvek postizala da SIZ-ovi republika finansirajuuåeãñe svojih takmiåara (misli se na troãkove putovanja i boravka koji, zahvaljujuñi sponzorstvu naãihhotela, i nisu bili veliki) u Novom Sadu, kao i na raznim inostranim baletskim manifestacijama za ãtoje trebalo snositi samo putne troãkove. Tako su Lidija Sotlar (Ljubljana) i Milica Jovanoviñ (Beograd),prisustvovale Festivalu muziåkog teatra u Minsku, pedagozi Jelisaveta Kuãevska (Skoplje) i LjiljanaÃariñ (Zagreb) na seminaru klasiånog baleta ãkole Vaganova u Lenjingradu, Sonja Kastl (Zagreb), tadapredsednik Saveza baletskih umetnika Jugoslavije, u Moskvi, Breda Pretnar, baletski kritiåar (Ljub-ljana), u Moskvi i Talinu, Ksenija Dinjaãki, pedagog iz Novog Sada, u Taãkentu i Dobrila Novkov, ãefbaleta u Novom Sadu, u Lenjingradu ... Sebe, direktora Takmiåenja i predsednika Saveta, i ne pomi-njem jer je ovo samo ilustracija koliko je Novi Sad, kao organizator takmiåenja i takmiåenje samo posebi, znaåilo ne samo bukvalno kao manifestacija, veñ i kao druãtvena aktivnost okupljanja i promo-visanja baleta.

Grupa mladih balerina, naãih takmiåarki iz Skoplja, na åelu s Irenom Veterovom, s kojom smo seveoma ponosili, gostovala je na susretu mladih balerina i plesaåa u Ulmu (SR Nemaåka). I ne samodomañi, nego i strani baletski struånjaci, okupljali su se na ovoj adresi — pedagozi i koreografi izBugarske, kritiåari i teoretiåari baleta iz SSSR, organizatori baletskih manifestacija iz Nemaåke, dopis-nici iz SAD i drugi.

Nestankom Jugoslovenskog baletskog takmiåenja, njegovom i prirodnom i nasilnom smrñu i pot-punim zamiranjem “neophodne druãtvene nege”, kako se izrazila Ivana Milovanoviñ prilikomnedavne promocije ãesnaestog broja Orchestre u Novom Sadu, a koji je u celosti posveñen 75-godiãn-jici Baleta Narodnog pozoriãta — nestala je i åuvena adresa. A pisma i aktivnosti nisu stizala ni na kojudrugu. Naã balet, nekada tako bitan faktor i domañe i internacionalne scene, i kao ansambli i pojed-inaåno, i u teoriji i u praksi, poåeo je da se potpuno gubi u beznaåajnom provincijalizmu. Njega viãeniko ne pominje, niti ga poziva.

Protiv proseånostiPovodom petogodiãnjice åasopisa za umetniåku igru Orchestra

Iz baletske loæe

77 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

I ãta ga joã spasava? Upravo Orchestra koja danas predstavljaonu zagubljenu adresu bez koje nema pomaka, ni zakoraåenjau veliki svet baleta. Kroz Orchestru se sada okupljaju i dogo-varaju liånosti koje su nekada stajale uz Takmiåenje i kroz njegapotvrœivale i domañi i balet uopãte. Svi oni koji su tokom tak-miåarskih dana doprinosili afirmaciji mladih domañih umetnikai poåetnika u svetskim razmerama, nosilaca prvih nagrada naviãe meœunarodnih takmiåarskih sureta, uzdizali su joã nepoz-nata imena na nivo velikana. Tako smo, Vladimira Malahova iliNinu Ananiaãvili, kao potpuno normalnu pojavu, gledali na na-ãim scenama. A oni su u ovom trenutku ålanovi Ameriåkog ba-letskog teatra pri Metropoliten Operi, a mi o sliånim prisustvimaviãe ne moæemo ni da maãtamo.

Jedini kontakti sa svetom koje imamo su dopisnici Orchestrekoji nas obaveãtavaju ãta ima novo u tom velikom svetu. KsenijaRakiñ, svojevremeno mlada solistkinja u Novom Sadu, iz Nju-jorka ili Jekaterina Belova iz Rusije. Upoznaju nas s novim imeni-ma, stilom njihove igre i postignutim uspesima. Åak i DæuditOten (Judith Otten), Amerikanka, muzikolog i baletski kritiåar izNjujorka...

Saznajemo tako koliko je popularan novosadski baletskiigraå Aleksandar Antonijeviñ, za koga nam je jedan kanadskigraœanin, koji nije jugoslovenskog porekla, tvrdio da je on naj-bolji baletski umetnik Kanade i da on putuje iz svog grada nagotovo svaku njegovu predstavu u Toronto. Manje glamurozan,Mihajlo Œuriñ, sada umetniåki direktor Festivala baleta, (NewEngland, SAD), sve se viãe afirmiãe kao koreograf na novomkontinentu. Nosilac zlatnog i srebrnog odliåja na Jugosloven-skom baletskom takmiåenju, pozivan je åak i da radi u Ljubljani,jedino ãto kod nas ne pobuœuje nikakvo interesovanje. Nijeniãta bolje proãao ni Antonijeviñ kada je, pre par godina, podogovoru, trebalo da nastupi u Beogradu i Novom Sadu ãto muje, od strane samih baleta, onemoguñeno.

Emilija Dæipunova, nekada znaåajan solista u skopskom Ba-letu i ålan Saveta naãeg takmiåenja, sada piãe iz Skoplja, a BredaPretnar, kritiåar iz Ljubljane, stalni takmiåarski izveãtaå iz NovogSada i mnogih manifestacija iz sveta, redovan je saradnik Orc-hestre.

Pored ovih starih poznanstava tu su i nova, Zoja Bojiñ, dopis-nik iz Sidneja, Tamara Vajagiñ iz Toronta, Dragoslava Koprivicai Helen Ciolkoviå iz Pariza, uz niz znaåajnih imena koja piãu o igrii baletu, a koja redovno saraœuju s åasopisom. Taj naã jedin-stveni åasopis s mnogo je nege od samog poåetka poveo briguda se meœu njegovim perima naœu ona najuvaæenija u naãembaletskom svetu. Ona, åiji se kritiåki stavovi bore za ãto izrazitijeinterpretativne kvalitete domañih baleta i ãto uspeãnije ãkolo-vanje mladih kadrova. Godinama veñ oni piãu i podstiåu struånarazmiãljanja o sumnjivim vrednostima naãe baletske pedagogijekoja ne poseduje viãe vrednosti Jelene Poljakove ili MiletaJovanoviña, u kojima niko viãe ne uspeva da stvori velika imenabaleta.

Åitajuñi tekstove naãih “svetih åudoviãta” (les monstres sa-crés) — Milice Jovanoviñ, Mirjane Zdravkoviñ, Milice Zajcev, po-kojne Jelene Ãantiñ, pa i moje malenkosti, bilo koga od njih,uoåiñe se apsolutna saglasnost u otkrivanju mnogih nedostata-ka i promaãaja struåne politike u naãem baletskom ãkolstvu inaãim pozoriãtima.

Ali, to kao da nikoga ne interesuje.Mnoge zemlje imaju i baletske akademije, specifiåna usa-

vrãavanja znanja postignutih u srednjim ãkolama, a neke nema-ju balet uopãte. Ne kaæem da se mora imati i jedno i drugo, æivotje moguñ i bez njih. Jedino s åime se ne slaæem to je proseånostu koju se, i pored svih stalnih upozorenja, lagano utapamo.

Branka Rakiñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 78

milan Laziñ je, za nepunih godinu dana, uåinio znaåajan umetniåkiuspon. Skrenuo je na sebe paænju pozoriãne i ãire javnosti, postaoumetniåka liånost o kojoj se govori i piãe. Njegovi nastupi na sce-

nama SNP, Centra Sava i Madlenianuma gledaju se s interesovanjem u oåeki-vanju novih umetniåkih potvrœivanja. Priåu za naã åasopis zapoåeo je señanjemna detinjstvo.

“Moja mama Katarina, ålanica hora, i moj deda Ranko Beljanski, ãminker i vla-suljar SNP vrlo su åesto, polazeñi na posao u pozoriãte, vodili i mene. Tako samveñ kao dete upoznao i zavoleo, meni nepoznati svet. Gledao sam sve predstave, anajviãe sam voleo balet. On je za mene imao duãu. Imao je neãto, ãto sam poãtu-juñi i operu i dramu, viãe voleo. Ustvari, voleo sam da igram i to na pozornici. Tosam jako æeleo. Zato sam se uz podrãku moje mame upisao u baletsku ãkolu i unjoj proveo devet godina. Ãkola mi nije bila teãka, jer sam voleo igru. Sada znamda je ona bila ‘oåenaã‘, kako mi åesto govori moja baka, ustvari dobra osnova zamoj dalji umetniåki razvoj.”

intervju

Uporan i talentovan

Milan Laziñ,solista Baleta Srpskog narodnog pozoriãta(Novi Sad)

Foto

gra

fije

: Bra

nko

Luåi

ñ

Grk Zorba, Oksana Storoæuk i Milan Laziñ Grk Zorba, Milan Laziñ

79 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Unutraãnje promeneÃest godina sam profesionalni igraå. Prateñi taj put od ãkole do mojih prvih solistiåkihuloga, moram reñi da sam se dosta izmenio ... menjam se, nekako, iznutra.

Pre nego ãto mi je ukazano poverenje da radim na prvim ulogama, bila mi je vaæna tehni-ka. Stalno sam razmiãljao kako izgledam i kako sam neãto uradio. Sada je drugaåije,imam novo iskustvo, suoåavam se s ulogom, partnerkom, prostorom ... Sve to i niz drugihstvari moram u isto vreme da dræim u glavi. To je teãko. Ali, klupåe se odvija, stvaridolaze na svoje mesto. Bio sam uplaãen i konfuzan na svojim prvim premijerama, uprvim solistiåkim ulogama. Sada sam opuãteniji imajuñi to iskustvo iza sebe. To je sudbi-na svakog mladog igraåa na samom poåetku stvaralaãtva.

Poåetak karijereBio sam angaæovan dve godine u Peåuju (Maœarska) i neãto krañe u Ljubljani. Radio sams profesionalcima koji znaju svoj posao i koji veñ imaju neãto iza sebe. Bili su to IãtvanHercog i Fred Laser. Od njih sam dosta nauåio. Igraåi se u njihovim radionicama stvara-ju postepeno. Radi se na njihovom podizanju i izgraœivanju. Tako sam kod Hercoga, kore-ografa internacionalnog renomea, poåeo da igram. Njegova tehnika i naåin igre, baziranina klasici, samo njemu svojstveni, meni su izuzetno odgovarali. Razvijao sam se u igraåa.Posle tog iskustva doãao sam u Balet SNP spreman za veñe poduhvate. Meœutim, nisamodmah dobio poverenje da zaigram prvi repertoar. Traæio sam, znao da mogu ... Tek sti-caj odreœenih okolnosti u samom Baletu, gurnuli su me u veliki posao.

Samo se odræavamoRepertoar koji sada igramo, sem Ãopenijane, koja je tipiåan romantiåni balet, je neoklasi-ka i savremena igra. Zadovoljava me i ispunjava rad na prvim ulogama. Mojoj fiziåkojkonstituciji, mom telu, taj repertoar jako odgovara. Klasiku volim, ali mi je ustvari i neigramo. Poãteno govoreñi, nismo ni spremni da je igramo. Nemamo, pre svega, stalnogpedagoga koji bi nas vratio u klasiånu formu. Tako, ja se liåno oseñam kao da sam u gråu... neãto mi smeta. Oslanjamo se na sopstvene snage, znanje i talenat, a to ne traje dugo.Kako ñemo dalje, ne znam. Sadaãnjim radom mi se samo odræavamo, na nivou, koji zabalet jednog nacionalnog teatra, nije dovoljan.

Imamo snageBalet SNP ima tradiciju, pedeset godina postojanja. Zato bi trebalo ozbiljno razmisliti —kuda ide? Kako ga izvesti iz situacije gde je na ivici sunovrata. Ljudi koji su odgovorni zarazvoj teatra i naãe umetnosti, morali bi da pomognu. I mi mladi smo odgovorni za svojubuduñnost i onih koji dolaze iza nas. Treba i dalje da se obrazujemo, da vidimo ãta radisvet i da to donesemo u naãu sredinu. Za to su nam potrebne stipendije, a novac do nas ni-kako, ili tek vrlo slabo stiæe. Suviãe smo zatvoreni, nemamo pogled kuda da usmerimo ne bili se dotakli inspiracije, sveæine i po neke novine. Ne razmenjujemo predstave s Narodnimpozoriãtem iz Beograda, i to bi bilo neãto … Naãe Udruæenje ne moæe da zaæivi, kao danekome smeta. Ja mislim da bi bilo od koristi. Imamo mi snage, ali mi malo i neorganizo-vano radimo. Okruæeni smo problemima. Izolacija od sveta i nas samih dobro nas nagriza.

Neñu statiProteklu sezonu radio sam mnogo. Uloæio sam straãno mnogo truda. Mislim da se to vidina predstavama, po publici, kritici ... ali moram joã viãe. Kritike åitam paæljivo, primam kznanju i razmiãljam o napisanom. Ako je kritika objektivna, ona je velika pomoñ, moæe dausmeri, da potvrdi ili opovrgne moje stavove. Zato je vaæna. Ja je cenim. U ansambluimam dosta podrãke i prijatelja. Cene to ãto radim ... ipak, ima i ljudi koji to gledaju sa stra-ne. Svi smo mi sujetni. Ali, neko se izbori i uspe, a neko se bori celog æivota i niãta. Ja samuporan. Dok ne uradim ãto sam zamislio, neñu stati. Kada uœete u pozoriãte, sami ste. Toje maãinerija koja guta. Jednostavno, morate se boriti. Neñu stati. Takav sam. I joã neãtonisam rekao, æelim, imam potrebu da se bavim koreografijom, ali æelim da se ãkolujem ..

Dok je joã bio u kratkim pantalonama, njegova profesorka je imala æestokih zahteva i pri-medbi. No, Milan je znao da ñe to sve biti u redu i vrlo åesto je ponavljao:“Dobro, dobro, ali ja ñu biti solista. Videñete”.

I, desio se solista. Borben, ambiciozan, åvrst momak i viãe od svega - svoj. Igra njegova teåe.Reåi se povezuju u logiånu igraåku misao. Skok “natopljen vazduhom”, vrteãka stabilna.Dostojanstven. Pouzdan partner. S ulogom se hvata u koãtac. One su izazov u kome stvarastrasnog i dramatiånog Nika, srameæljivog i blagom karikaturom osenåenog Toãicu...

Nemoguñe je znati ãta ñe se desiti deceniju unapred. Moguñe je strasno æeleti. Æeljom pre-vaziñi sebe, svoje nedostatke, nemoñi, nesporazume ... i sve to pretvoriti u ono ãto se naj-viãe voli. Milan voli da igra.

Ksenija Dinjaãki

Milan Laziñ diplomirao je 1993. godine u Baletskoj ãkoli u Novom Sadu, u klasi Ksenije Dinjaãki.

Solistiåke uloge:

1. Grk Zorba - Nik;2. Altum Silencijum - Sin;3. Izbiraåica - Toãica;4. Ãopenijana - Pesnik;5. Bal kadeta - Prvi kadet;6. Carmina burana - Anœeo.

Nagraœen je godiãnjomnagradom SNP za ulogu Nikau predstavi Grk Zorba.

Specijalna nagrada æirija zakoreografsku minijaturu naTreñem festivalu koreograf-skih minijatura, u Beogradu(zajedno s OliveromKovaåeviñ-Crnjanski).

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 80

marijinski teatar iz Sankt Peterburga, sa svojim, u svetuåuvenim baletskim ansamblom, Kirov baletom, pred-stavio se, prvi put, berlinskoj publici na gostovanju od

4. do 8. jula 2000. godine. Bila je to kruna sezone ‘99/2000. u Ne-maåkoj operi, do ujedinjenja jedinoj operskoj kuñi u ZapadnomBerlinu, a danas jednoj od tri (Dræavna i Komiãe opera) u toj evrop-skoj kulturnoj prestonici.

U punom sjaju i broju (200 uåesnika — solisti, ansambl, orkestar,dirigenti, tehnika), s tri celoveåernja baleta — Jewels (Dragulji), Ba-jadera i Labudovo jezero, Kirov balet je Berlin “oborio s nogu”.

Jewels ili Dragulji, baletsko veåe iz tri dela - Smaragdi, Rubini iDijamanti u koreografiji Æoræa Balanãina (roœen u Sankt Peterburgu1904, a napustio ga 1933. godine) postavljeni su 1967. godine,za Njujork Siti Balet, åiji je Balanãin i osnivaå (1948).Marijinski teatar je tu koreografiju uvrstio u svojrepertoar u oktobru 1999. godine i tim ges-tom vratio Æoræa Balanãina u Sankt Peter-burg!

Priåa u tom baletu kao takva nepostoji. Sve je posveñeno, slobodnomoæemo reñi, “igri u åistom obli-ku”. Na muziku Gabrijela Foreau Smaragdima je bila odliånaÆana Ajupova s Nikolajem Go-dunovim kao partnerom. URubinima (muz. Igor Stravin-ki), predstavila se sjajna DianaViãnjeva, koja je plenila svo-jom mladoãñu i izvrsnom teh-nikom. U Dijamantima je, upravom smislu reåi kao dija-mant, blistala Svetlana Zaharo-va u pratnji prvog igraåa IgoraZelenskog. Orkestrom je suverenodirigovao Valerij Ovsjanikov. Za svatri baleta sjajne kostime je osmislilaKarinska.

Bajadera, u koreografiji Petipa i redak-ciji V. Ponomarjeva i V. Åabukijanija, na mu-ziku Ludviga Minkusa, koji je od 1872. do 1886.godine bio zvaniåni kompozitor baletske muzike zaMarijinski teatar, bila je na programu naredne dve veåeri. U glavnojulozi prve veåeri se predstavila Æana Ajupuva kao Nikija, igrajuñiodano i s mladalaåkim æarom, a druge veåeri Julija Mahalina, åijaizvedba je bila puna lepih pokreta i izraza. U ulozi Nikijine rivalkeGamzati, Elvira Tarasova je u obe veåeri pokazala hladnu uz-dræanost i perfektnu igru. Ulogu njenog izabranika, ratnika Solora,igrali su Dmitrij Simeonov (prve) i Igor Zelenski (druge veåeri) i obo-jica su dobili brojne aplauze na otvorenoj sceni zbog impozantnihskokova. Obe veåeri je kao Zlatni idol veoma impresivno delovaoRuben Bobovnjikov. Disciplina celog ansambla je imponovala. Iopet se moæe reñi — klasika u “akademskom stilu”. Orkestrom je

odliåno dirigovao Aleksandar Titov, mada se izvoœenje povremenoåinilo preglasnim.

Dve zavrãne veåeri tog velikog i nezaboravnog gostovanja pri-pale su — Labudovom jezeru, u koreografiji Petipa i Ivanova, u re-dakciji Konstantina Sergejeva iz 1950. godine. Zanimljivo je da supraizvedbe Bajadere i Labudovog jezera bile tako reñi istovre-meno i da je Bajadera imala odmah uspeha, za razliku od Labu-dovog jezera, kome je tek nova koreografija, nekoliko godinaposle praizvedbe, otvorila put svetske slave. U klasiånom dekoruIgora Ivanova i prelepim kostimima Galine Solovjeve, i åarobnumuziku Åajkovskog, pred nama se odigravala bajka o nesreñnimdevojkama pretvorenim u labudove, koje moæe da spase jedino

iskrena i verna ljubav. U glavnim ulogama Odete / Odilijeprve veåeri je blistala Svetlana Zaharova. Njen

Princ je bio odliåni Igor Kolb, dok je druge ve-åeri ne manje izuzetna bila Veronika Part

sa svojim sjajnim partnerom Igorom Ze-lenskim u ulozi princa Zigfrida. Obe

veåeri ulogu kobnog Rotbarta jesuvereno i dominantno igrao Ilja

Kuznjecov. Publiku je osvojiovrlo zapaæeni i tehniåki odliåanKiril Simonov kao dvorska lu-da ili, lepãe, dvorski zabav-ljaå, izazivajuñi velike aplau-ze na otvorenoj sceni.

Ansambl je bio odliåan.Uglavnom su to vrlo mladesnage, balerine tehniåki ujed-naåene, u estetskom smislu

tanane i lake. Za muãki deoansambla rekli bismo da je teh-

niåki vrlo dobar, no malo jaåi ukonstituciji. Novina za berlinsku

publiku je bila pojava i crnih labu-dova u poslednjem åinu. Orkestrom

je dirigovao i Aleksandar Titov, pokaza-vãi kako Åajkovski treba da se diriguje. I

ovoga puta, s vremena na vreme, izvoœenjeje bilo prejako.

Uz dve veåernje, poslednjeg dana gostovanja bila je ijedna prepodnevna predstava Labudovog jezera, pred prepunomdvoranom, kada je Odetu/Odiliju igrala krhka, ali ne manje impre-sivna Darja Pavljenko, Princa velikih i lakih skokova DaniilKorsuncev, a Rotbarta Nikolaj Godunov.

Moæemo jedino da æalimo da od solista tog åuvenog baletskogansambla nismo videli dugo najavljivanu Ulijanu Lopatkinu i Faru-ka Ruzimatova (njega smo, doduãe videli u publici) jer su se oporav-ljali od povreda s gostovanja u Londonu. Dugim aplauzima, skandi-ranjem i ovacijama berlinska publika je ispratila veliki Kirov balet saæeljom da ga ponovi vidi i u drugim kreacijama.

Biserka Iliñ

Nema~ka Berlin

Ovacije za Kirovgostovanje Marijinskog teatraod 4. do 8. jula 2000. godine

Bajadera

81 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

?

mailORCHESTRA MAIL

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 82

t rupa ERGstatus plesni teatar imala je sreñu, da svojim gostova-njem na festivalu savremenog plesa u Poljskoj stekne uvid usvet igre danas, ali i da uåestvuje u mnogim nezavisnim projek-

tima festivala u Bitomu kao i na festivalu Krakov 2000. Prema reåima direktora gospodina Jaceka Luminskog, ideja sed-

mog po redu festivala u Bitomu je da na ãto slikovitiji naåin pokaæedomete savremenog plesa danas, u svim svojim postojeñim oblicima.Tako se na festivalu naãla i predstava trupe Korona iz Danske, glu-maca, hendikepiranih, u invalidskim kolicima. Zanimljivi dogaœaji se,ustvari, odigravaju ispred njih (praktiåno u prostoru publike). Sliånaje bila i predstava koju su za festival priredili u zajedniåkom procesurada Velcro Integrated Dance Company iz Velike Britanije i grupahendikepiranih osoba i fizioterapeuta iz Medicinskog centra Bito-ma. Publika je sa velikom paænjom gledala te predstave. Prvu, kaogostujuñu predstavu vrhunskog izvoœenja, a drugu, sa suzama uoåima, uzbuœeni zbog iskrene akcije koja je pokrenula i one koji suu ljudskoj slobodi prirodom sputani.

Za dvadeset dana, nastupilo je oko trideset trupa iz celog sveta.Meœu njima su neke i svetskog renomea. Tako smo imali moguñnostda vidimo remek delo, iz 1949. godine The Moor’s Pavane, poznateameriåke trupe Limon Dance Company. Mnogi stariji poznavaociplesa su uzdisali, señajuñi se samog Hoze Limona u ulozi koju viãeniko, na taj naåin, nije mogao da ponovi. Videli smo i britansku tru-pu Random Dance Company, u novoj inscenaciji, gde video densprelazi s platna na scenu, ali i igraåe koji se pretvaraju u svetlost, nes-tajuñi na platnu u video projekcijama. Snaga igraåa te trupe, uz veo-ma efektnu elektronsku muziku, uverila nas je u moñ igre, te nam je,na momenat, izgledalo da su prizori zaista doãli s neke druge pla-nete. Iskreno, verovao sam da futurizam i totalna apstrakcija viãe nenose primat u danaãnjem svetu savremenog plesa, ali sam seoåigledno prevario. Ostao sam bez daha.

Moram priznati da sam bio ponesen sliånim oseñanjem i dok samgledao Joe Alter Dance Company na åelu koje je poljski koreografDæo Alter, koji se nedavno doselio iz SAD. Okupio je åetiri igraåa presedam meseci, ukljuåivãi i sebe u igru. Trupa je isijavala neverovat-nom energijom prefinjenog sklada, kakav se moæe prepoznati samokod vrhunskih profesionalaca. Kompanija je predstavila dva rada,veñ prikazanih u Poljskoj i moæda Nemaåkoj, ali i novo premijernodelo. Za publiku, koja prati festival, sve je bilo potpuno novo.Oduãevljeni gledaoci su dugo pozdravljali ovo vrhunsko izvoœenjeaplauzom, zviæducima i udaranjem nogama o pod (ãto je karakter-istiåno za tu publiku, kada se iskreno oduãevi nekom predstavom) itakav aplauz tokom festivala niko drugi nije dobio. Te veåeri samproveo tri sata u razgovoru s priliåno skromnim koreografom, kojizraåi zreloãñu scenske veãtine i koreografskog umeña, kakvo joã ni-sam doæiveo od vremena kada sam otkrivao jednog velikog Kilijanaili Brusa.

Na Festivalu u Bitomu su zablistala, u novom izdanju, i neka sta-ra poznata imena, kao na primer, Ãvajcarac Filip Ser (Philippe Saire),koji se predstavio istoimenom trupom, ali ovoga puta s viãe od de-set igraåa. Svojom predstavom oåarao je prisutne intelektualnomdomiãljatoãñu koreografa koji do sada nije uspevao da definiãe svojuumetniåku formu. S velikim humorom i pravim teatarskim biserima,taj umetnik stavlja u kontrast svet plesnog, odnosno telesnog izrazai dramaturãki iseåak iz svakodnevice, baveñi se estradnim nastupom,manipulacijama i svetom velikog kapitala.

Mene, kao i igraåe ERGstatusa, veoma su dirnuli Maœari (CentralEurope Dance Theatre) koji su, s åetiri priliåno usklaœena glumca i

dve igraåice, veoma individualnog smisla za ples, uspostavili dru-gaåiji svet, koji svojom etno muzikom i elementima koji podseñajuna naivno slikarstvo, stvaraju grubu i veoma brutalnu poetiku. Pred-stava je zapamñena po efektnim vizuelnim prizorima, koji mnogoviãe podseñaju na dobre bitefovske produkcije jednog Lindzija Kem-pa. Predstava je puna simbolike i ritualnih doæivljaja.

U sliånom maniru su nastupili i Bugari (Ataraxia — Internationalproject), koji su u, takoœe, teatarskom maniru, nosili mekane cirkus-ke paåke, male kiãobrane i igrali na åetkama za pod, koristeñi karak-teristiånu balkansku muziku, jezikom veoma svedene, joã ne oform-ljene, plesne tehnike, ali s puno ubeœenosti i snaænog doæivljaja. Os-tali su ipak samo u domenu naive. Koreografkinja trupe, Galina Bo-risova (Galina Borissowa), dobila je priznanje za najbolju koreogra-fiju na International Choreographers Competition u Groningenu uHolandiji. Nagrada podrazumeva novåana sredstva za novu pred-stavu. Toj umetnici su se tako ãirom otvorila vrata Evrope.

Trupe Battery Dance Company i Neta Dance Company, obe izSAD, u novim predstavama nisu niãta novo donele, mada su u festi-valskom izobilju raznih stilova, tehnika i scenskih izraza, sugestivnodefinisale svoje mesto.

Meni su ipak, kao i uvek, severnjaci predstavljali otkriñe. Bila su todva igraåa iz Ãvedske, koji åine plesnu trupu Adekwhat. U jednostav-nim crnim odelima, s belim koãuljama, na potpuno praznoj sceni, iz-veli su kratku predstavu u koreografiji Filipa Blanãara (Philippe Blan-chard). Svojom jednostavnoãñu, energijom i åistoñom izvoœenja os-tavili su za sobom prazni prostor scene koji je odzvanjao u odjecimapokreta, dugo, nakon ãto su s nje siãli. Samo ime Blanãar trebaupamtiti. Naime taj mladi koreograf, poreklom Francuz, izuzetnogobrazovanja, nastupao je s najveñim trupama sveta danas, kao ãto suNederlands Dans Theater, Batsheva Dance Company ili CullbergBallet. Pre par godina, na toj istoj sceni, indentiåan utisak ostavio jeåuveni Tero Sarinen, koji je tada nastupio zajedno s novopridruæen-im Pik Juvalom (takoœe bivãim igraåem Batsheva Dance Company) itrupom Toothpick.

Od poznatih, videli smo i novu predstavu izraelskog koreografaUrija Ivgija, nama poznatog iz perioda boravka i rada u programuERGstatus seminara ’98. Danas on æivi i radi u Holandiji. Za novupredstavu, umetnik je dobio nagradu publike, na Festivalu u Groni-ngenu. Svi koji poznaju njegov rad bili su veoma iznenaœeni snaæ-nom vizuelizacijom i estetskom simbolizacijom, u predstavi koja gov-ori o æivotnom putu jednog ljubavnog para.

Pored gore pomenutih, na festivalu su nastupile i velike poljsketrupe kao ãto je SDT (Silesian Dance Teather), koju vodi direktor fes-tivala Jacek Luminski, s novom predstavom, bez koreografskih novi-na, ali zato u atraktivnijem scenskom dizajnu. Izgleda da koreografLuminski traga za novim formama, pokuãavajuñi da izaœe iz ãablonakoji je sam stvorio, a koji mu je doneo svetsku slavu. Nakon duæegvremena u Poljskoj su se formirale mnoge manje trupe, ali posle po-åetnog snaænog inicijalnog impulsa nisu mnogo napredovale. Jedinatrupa koja je iznenadila sve prisutne je Polski Teatr Tanca — BaletPoznanski. Prvi umetniåki direktor trupe bio je åuveni poljski igraå ikoreograf Konrad Dræevjecki (Conrad Drzewiecki). Svojim otvoren-im pristupom scenskoj umetnosti on je stvorio trupu koja je dugi nizgodina predstavljala jednu od najpoznatijih u Evropi. Tokom 1988.godine, trupu preuzima Eva Visicovska (Ewa Wycichowska) koja jeuspela da u nju dovede mnogo zanimljivih umetnika iz celog sveta.Svojom predstavom na festivalu oni su iznenadili prisutne sklopommoderne igre, cirkusa, travestije i egzibicionizma, i poklonom koji se

Poljska Bitom

Igra-istinska sreñaInternacionalni festival savremenog plesa 28. jun - 17. jul 2000. godine

83 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

ponavlja u vidu procesije, na kraju predstave, kojom su praktiåno na-terali publiku da napusti teatar. Predstava te velike trupe iz Pozna-na, za koju su koreografisali i jedna Birgit Kulberg, Mac Ek, Jens Ost-berg i mnogi drugi, ipak je ostala neshvañena.

Verovatno bi na taj naåin moglo da se govori o mnogim uåesni-cima s ovogodiãnjeg festivala u Bitomu (bilo ih je tridesetak). Ja, pak,æelim da skrenem paænju na neka generalna zapaæanja.

Naime veñina trupa iz Istoåne Evrope (Teatr Gestu i Ruchu, TeatrTanca ’Alter’, Iwona Olszowska — EST, Teatr Otwartej Kreacji, GrupaTanca Wspolczesnego Politechniki Lubelskiej — svi iz Poljske, League‘Level 14’ —Ukraina, New Lithuanian Dance Project — Litvanija),ostavile su utisak, da je savremeni ples u tim zemljama u povoju i dapored edukacije u tehnikama nedostaje prava identifikacija, kao i iz-vornost, ne samo pokreta veñ i umetniåkih vizija. Ipak se mogu naz-reti dragoceni elementi umetniåkih esencija, proistekli iz lokalne tra-dicije, ali potisnuti u drugi plan neveãtom kopijom kulture zapada.

Ameriåka igraåka produkcija, koja je veoma prisutna na ovomfestivalu, (Cornfield Dance, Randy Jame’s Dance Works, SharonFriedler) izuzimajuñi velike i legendarne trupe, nije otiãla mnogo da-

lje od suve tehnike. Naime, ukoliko zaista æelim da budem objekti-van, ta plesna scena veñ duæe vreme deluje kao “gimnastika” ili do-bra socijalna terapija, na ãtetu sjajno pripremljenih igraåa.

Moram pomenuti i zaista znaåajno gostovanje Anjika Group izIndije, koja je nastupila u formi tradicionalnog indijskog plesa, uveoma atraktivnim nacionalnim kostimima.

Ipak, dominantan utisak nosi scena zapadne Evrope, koja svojomintelektualnom zreloãñu, tehnikom, inventivnim idejama, jasnom kri-tikom savremenog sveta u formi humora, daleko prednjaåi u toj ob-lasti. Jednostavnost, smelost, jasne poruke, oformljeni umetniåki stil ivrhunski domet su karakteristike zapadnoevropskog plesnog teatra.

Vaæno je pomenuti da je festival u Bitomu, u rangu evropskih fes-tivala. Zato je nastup ERGstatus plesnog teatra, 2. jula 2000. godine,pretpremijerom predstave Wind Blows Through Me (Vetar prolazikroz mene, muz. Vedran Vuåiñ) u zvaniånom programu festivala, sgore navedenim trupama, åinjenica koju treba zabeleæiti. I to zbogrezultata ostvarenih na liånom planu (edukacija, kontakti, razmenaiskustava), ali i na promociji i prisustvu naãe zemlje u kulturnoj jav-nosti Evrope.

Tu predstavu, trupa ERGstatus je uspela da pripremi zahvaljujuñiBITEF teatru i Jevrejskoj opãtini u Beogradu, koji su nam ustupili pro-stor za rad, kao i Gradskom sekretarijatu za kulturu grada Beograda,koji nam je obezebedio sredstva za pripremu.

Tokom dvadesetodnevnog boravka na festivalu, trupa ERGstatusse ukljuåila aktivno i u druge atraktivne programe, seminare i edu-kacijske radionice.

U projektu Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) — The OchidGarden, pored igraåa iz trupe The Neta Dance Company iz Njujorka,uåestvovale su i dve igraåice iz ERGstatus plesne trupe (Sanja Mitro-viñ i Bojana Miãiñ). Projekat je izveden 12. jula, kao predstava naotvorenom, na trgu u Kaæmieãu, u jevrejskom delu Krakova, a uokviru festivala Krakow 2000. Projekat je realizovan uz pomoñ viãeinternacionalnih fondacija za umetnike i festivale iz SAD, Poljske iIzraela a inspirisan je poezijom Meir Vizelter (Meir Wieseltier), dobit-nice Izraelske nagrade za literaturu za 2000. godinu.

Projekat Dance Film Laboratory, video radionica koju je vodiogost iz SAD Åarls Ãtajner (Charles Steiner), dobitnik brojnih priznan-ja iz oblasti plesne fotografije, videograf i producent viãe dokumen-tarnih filmova iz te oblasti, okupio je veliki broj polaznika. Poredistorijata i prikazanih video radova, labaratorija je imala za cilj i prak-tiåan video rad. Pored mnogih uåesnika, koreografa, snimatelja ireæisera samo je jedan igraå, po pozivu, uåestvovao u ovom projek-tu, i to takoœe ålan ERGstatus plesne trupe, Duãko Trajkoviñ.

Pored velikog broja seminara (20 radionica), po kojima je festivalveoma popularan u svetu, troje igraåa iz Jugoslavije, ålanovi ERG-status plesne trupe, pohaœali su nekoliko tehnika savremenog plesa— Kaningam, Rilesing, Dæez, Afriåki ples, Moderni ples, Pol Tejlor,Kapoeira, i to u radu s åuvenim svetskim uåiteljima (Asane Konte —SAD, Pol Kleiden (DV8) — Velika Britanija, Martin Sonderkamp —Nemaåka, E.T. Dæekson — SAD, Elen Kornfild — SAD, Adam Faba —Poljska). Mladi perspektivni igraåi tako su imali uvid u stanje savre-menog plesa danas i stekli osnovnu plesnu edukaciju kakva se moæedobiti samo u najveñim centrima SAD i Evrope.

Najznaåajniji uspeh, je svakako nezavisan autorski projekat ERG-status plesnog teatra, Prizivanje señanja (Bringing the Memories),interkulturalni interakcijski projekat, potpisnika ovih redova. Pro-jekat je specijalno osmiãljen za festival u formi rada sa starim licima(trinaest osoba, veñim delom bivãi ålanovi hora Piekarske Klahule) isedmoro mladih uåesnika (igraåa, muziåara i pevaåa). Realizovan jeu dva grada, Bitomu i Piekarama Ãlonskim, a izveden kao predstavatri puta na festivalu (11, 13. i 18. jula). Igraåica Bojana Miãiñ i kom-pozitor Vedran Vuåiñ su bili uåesnici u njemu. Projekat je inspirisanpriåama iz mladosti tih starih ljudi. Njihova señanja odnose se, uglav-nom, na period Drugog svetskog rata, kada se dogodio jedan odnajveñih i najstraãnijih zloåina naãeg vremena — koncentracioni lo-gor Auãvic. Projekat je realizovan na lokalnom dijalektu uz tradi-cionalnu etno muziku (meãavina nemaåke i poljske).

Ipak, pored svih velikih trupa i festivalske atmosfere, doæivljaj kojiñu pamtiti sa ovogodiãnjeg festivala u Poljskoj je, sigurno, jednoobiåno veåe, u noñnom klubu Jazz, kada su Sanja, Bojana i Duãko,zajedno s bivãim ålanom DV 8, Polom Klejdonom, igrali s jednompomorandæom, dok su svi okupljeni navijali oduãevljeni sjajnomimprovizacijom. Posmatrajuñi taj prizor, razmiãljao sam sve vreme,koliko je istinske sreñe u samoj igri!

Boris Åakãiran

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 84

Ãta je odluåilo da se posvetite igri?Muzika, tj. beåki valceri, Ãtraus. Oboæavao sam valcere … Inaåe, potiåem iz porodice koja nije imala mnogo veze spozoriãtem. Moj otac je dræao knjiæaru-papirnicu. Ali, majka je mnogo volela da peva, a moj deda po majci je svakogvikenda iãao u pozoriãte. Joã kao sasvim mali, skakao sam, igrao po kuñi i moja majka je mislila da bih mogao dase bavim nekom pozoriãnom umetnoãñu, kad veñ sama nije mogla (u to doba, æene iz dobrih porodica nisu smeleda se bave “takvim” poslom). Tako je svoj san prenela na mene i odvela me prvi put na åas baleta kad sam imaoosam godina (u pozoriãte Komedija u Æenevi). Na poslednjem spratu, jedna stara Italijanka dræala je åasove u pros-toriji koja je umesto parketa imala keramiåke ploåice (!). Iãao sam jednom nedeljno, pa sve åeãñe, a zatim svaki dan.Jednog dana profesorka mi je rekla da nema viãe åemu da me nauåi i da treba da preœem u neku ozbiljnu ãkolu uMilano, Cirih … Poãto sam imao ujaka u Parizu, otiãao sam na audiciju u Parisku operu. Cele prethodne noñi mije bila muka, a na ispitu se baã i nisam najbolje pokazao. Profesor je rekao da imam neke kvalitete, ali da treba joãda radim, tako da sam ãest meseci iãao u privatnu ãkolu i kod njega na åasove, a zatim sam uãao u Operu. To jebilo 1948. godine, kada je postojao samo jedan razred za deåake. Nakon åetiri godine, postao sam grand sujet. Biosam stranac i morao sam mnogo da radim, tako da je moja karijera iãla uzlaznom linijom. Konaåno, nakon dve-tri godine, postao sam premier danseur. Tada sam se zainteresovao za pedagogiju. Dræao sam åasove naKonzervatorijumu. Tu sam savladao pedagoãku profesiju, jer ne moæete postati pedagog ako radite iskljuåivo s ta-lentovanom decom. Dræao sam åasove i bio Prvi igraå tokom dve godine, a zatim sam u tridesetsedmoj godiniprestao da igram. Od pedeset i tri godine provedene u Pariskoj operi, trideset godina sam profesor.

intervjuGilbert Mayer,profesor Ãkole i Baleta Pariske opere

Vitez MajerP

rofesora Majera “uhvatila” sam usred leta, u Parizu, izmeœu dva gostovanja u Paragvaju i Kanadi. Njegov ka-lendar obaveza ispunjen je za nekoliko meseci unapred, buduñi da dobija pozive baletskih ãkola i kompanijaiz celog sveta.

U domu g. Majera, gde god da se okrenete, sve je u znaku — igre. Na zidovima su portreti Vestrisa, Marije Taljonii drugih baletskih velikana minulih vekova. Tu su i originali celokupnog Noverovog stvaralaãtva. Na jednoj polici jeorden Legije åasti, koji je g. Majer dobio 7. aprila 1999. godine, a tu su i mnoge statuete i medalje koje su mu, uznak zahvalnosti, kao renomiranom struånjaku, dodelile razne svetske baletske institucije. Na jednoj polici je ibronzana statueta, poklon beogradske baletske ãkole “Lujo Daviåo”, za vreme njegove radne posete Beogradu,1997. godine. Tu je i izvajano stopalo Silvi Gilem.

U ãezdesetsedmoj godini æivota Æilber Majer je åovek iz koga izbija neverovatna æivotna energija kojom pleni sveoko sebe. Kada ga mladi talenti Pariske opere pitaju odakle mu ta neiscrpna snaga, u åemu je tajna, odgovara:

“Kad vas mlade, svako jutro, u deset sati, vidim kako se lenjo vuåete, kaæem sebi — samo da ne budem takav.”: , ,

85 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Recite neãto o Nurejevu?Bio je veliki profesionalac. Zahtevao je veoma mnogo, od drugih, ali, i od samog sebe. Imao je teæak karakter. Napoåetku naãe saradnje, nismo se baã najbolje slagali, ali vremenom je poåeo da me poãtuje. Za njega sam bio —Uåitelj. Van åasa mogao je da bude i besan i mrzovoljan, ali kad stane pred ogledalo, sve to nestaje, i on bivaponizan uåenik koji teæi savrãenstvu … Pre bi pogreãio hiljadu puta, nego ãto bi varao. Åesto bi dolazio iz raznihsvetskih centara na petnaestak dana i traæio da radimo i nedeljom. Dovodio bi par velikih baletskih zvezda i radilibismo po tri sata. A kada je odlazio, rekao bi: “Doviœenja, Gospodine” (ãto je retko kome govorio), kao i “hvala”.Jednom je, na kraju åasa, rekao: “Bilo je veoma teãko, ali i neophodno.”

Bili ste privilegovani …Nekad je i moje radno vreme bilo isplanirano zavisno od njegovih potreba. Nazvao bi me iz Njujorka ili Japana irekao: “Molim Vas, Æilber, u sredu/åetvrtak sam u Parizu, ako moæe, åas u pola jedanaest.”

Da li Vas moæemo uskoro oåekivati kod nas?Zauzet sam narednih godinu dana u Pariskoj operi i na staæevima i takmiåenjima u inostranstvu. Nakon toga,zaãto da ne, vrlo rado bih doãao.

Koji je vaã savet mladim igraåima?Najvaæniji od svega je rad i oåuvanje tradicije klasiånog akademizma.

Marijana Komljenoviñ

Koja je buduñnost klasiånog baleta i kakav je njegov odnos s modernomigrom?Åini mi se da je klasiåan balet u poslednje vreme u opasnosti. Javolim igru u svim oblicima, za mene se igra piãe velikim slovom.Volim i savremeni balet, volim sve vrste igre, pod uslovom da jereå o savladanoj tehnici i vokabularu. Danas postoji viãe kom-panija koje rade bilo ãta, igraåi se bacaju po pozornici, nekad igoli, nema tehnike ni vokabulara, nema niåega. Za to, nisam. Ãtose tiåe moderne igre i klasike, mislim da se mogu dopunjavati. UPariskoj operi se danas ne izvode sasvim savremeni baleti, alimoderni svakako. Radi se o neoklasiånim koreografima. Beæar jeneoklasiåar, kao i Forsajt … U svakom sluåaju, akademizam ñeuvek ostati osnova umetnosti. Pikaso je prvo bio odliåan crtaå, azatim stekao sopstveni stil. Klasiåan balet je u opasnosti u zem-ljama gde se tradicija nije oåuvala. I u Francuskoj neke klasiånekompanije postaju kompanije savremenog baleta. Ali, Pariskaopera ima tri veka tradicije.

Ãta je u buduñnosti obaveza Baleta Pariske opere?Treba saåuvati repertoar i veliku tradiciju klasiånog akademskogbaleta, uz istovremeni razvoj savremenog i modernog baleta…

Ãta moæete da kaæete o talentima Istoåne Evrope, posebno Rusije, na-kon raspada SSSR-a?Citirañu Nurejeva, s kojim sam mnogo radio, a koji je rekao dasve dok Rusija ne spozna evoluciju baleta na Zapadu, kao i radBalanãina, niãta neñe shvatiti, niti napredovati. Ima mnogo tale-nata, ali sve zavisi od njihovog ãkolovanja. Mislim da je francus-ka ãkola najracionalnija. Ruske ãkole ne napreduju, pa åak niBoljãoj. Trenutno ima darovitih mladih ljudi, ali oni treba da serazvijaju, kako u etiåkom, tako i u tehniåkom smislu. , ...

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 86

Rusija Sankt Peterburg

Fest ival Sergejev

Aleksej Ratmanski, novi je koreograf Marijinskog teatra.

Ime mladog Ratmanskog pojavilo se prvi put na afiãiMarijinskog teatra, novembra 1998. godine.

Aleksej je roœen u Petrogradu, a ãkolovao se u Moskvi. Radio jeu Kanadi, Ukrajini i, u Boljãom teatru.

Poziv iz Marijinskog teatra za Alekseja je bio potpuno neoåeki-van. U spektaklu je trebalo da koreografiãe dela dvojice avan-gardnih ruskih kompozitora, Igora Stravinskog i AleksandraSkrjabina.

Veåe je poåelo baletom Poljubac vile na muziku Igora Stravin-skog. Kao osnova za libreto posluæila je Andersenova bajka Sneæ-na kraljica, preraœena u duhu estetike “l’art pour l’art”. Svojimpoljupcem Sneæna kraljica daruje deåaka boæanskim darom kojipredodreœuje njegovu buduñnost — mora se odreñi zemaljskesreñe i otisnuti se u bezvremena prostranstva gde ñe moñi daispolji darovani talenat, stvarajuñi dela “åiste umetnosti”.

Posle neuspele praizvedbe tog baleta, 1928. godine, Djagiljev gaje krstio “mrtvoroœenim”. Ocena se potvrdila kao proroåanskajer su sva sledeña izvoœenja kao po pravilu, bila neuspeãna!

Pouåen iskustvom, Aleksej Ratmanski je uåinio nekoliko bitnihizmena u libretu, ãto mu je omoguñilo da naåini dinamiåniju iinteresantniju koreografiju. Osnovna ideja baleta, ærtvovanje uime umetnosti, aktuelna je i danas, pa pruæa moguñnost autoruda jezikom igre iskaæe poruku tuæne i mudre bajke. U njegovojkoreografiji smenjuje se ozbiljno sa zabavnim, lirika s groteskom.

Centralni dogaœaj veåeri bio je balet Srediãnji duet koji je Rat-manski postavio na muziku J. Hanina, mladog kompozitorakonceptualiste, sledbenika Aleksandra Skrjabina. Plastiåni crteæigre izrazito ilustrativno izraæava dramatiåan dijalog dve liånos-ti, muãkarca i æene. Neobiåno reãenje, uslovljeno polutonovima,doprinosi gradaciji emocija suprotstavljenih polova.

Neoåekivani vrhunac programa bila je koreografska verzija delaPoema ekstaza na muziku Aleksandra Skrjabina. Usaglaãen je-zik muzike Aleksej Ratmanski preveo je u jezik igre, pri åemu jeotkrio nove moguñnosti u tumaåenju poznatog simfonijskogdela. Poema ekstaza zasniva se na neobuzdanom naboju ose-ñanja i strasti, dostiæuñi tako uzbudljiv stepen u sukobu intim-nog s kosmiåkim, ãto izvoœaåima pruæa priliku da na najbolji na-åin iskaæu sva svoja igraåka dostignuña.

Teodora Sujiñ

Delo åiste umetnost i

April u Sankt Peterburgu moæe biti veoma hladan, desi se åaki da padne sneg. Kao u åast novog veka, ovoga puta bilo jeneverovatno toplo, kao usred leta. U tako prijatnom okruæe-nju odræao se i Festival Sergejev, nedelja posveñena Konstan-tinu Sergejevu, veoma cenjenom ruskom baletskom igraåu,pedagogu i koreografu. Bio je legendarni partner NatalijeDudinske, kako na pozoriãnoj , tako i na æivotnoj sceni. Tomprilikom otvorena je i mala izloæba kostima u foajeu Marij-inskog pozoriãta, kome je vrañeno ime iz carskog doba i slav-ne epohe Petipa. Taj teatar je svetu igre podario najveña ime-na baleta XX veka. Njihovo prisustvo kao da se i oseñalo u saliukraãenoj plavim i zlatnim tonovima. Marina Vivien, kustosMuzeja baleta pri Akademiji Vaganova, otvorila je FestivalSergejev sledeñim reåima umetnika: ‘’Ja sam pesnik koji æivina obali Labudovog jezera u dvorcu Uspavane lepotice.’’

Ta dva baleta su upravo i prikazana u verziji K. Sergejeva. Ju-lija Mahalina bila je zanosna Odeta i nemilosrdna Odilija, aIgor Kolb je poãteno debitovao kao Princ Zigfrid. Baletski an-sambl pozoriãta Kirov-Marijinski je uvek tako poetski inspi-risan kao da je svaka labudica Odeta i kao da sve diãu kao jed-

na, sjedinjene u muzici i teænji za osloboœenjem od Rotbar-tovih åini.

Verzija Uspavane lepotice K. Sergejeva je veoma tradicionalna,i u koreografskom i kostimskom smislu. Mladoj zvezdi MajiDumåenko bilo je to jedno od loãijih izvoœenja, a AdrianFadejev se pokazao kao Princ u najåistijoj tradiciji Kirova.

Treñi balet bio je Rajmonda, takoœe s Mahalinom i DanilomKorzuncevim. Ta verzija, u kostimima i dekoru Simiona Vi-rsaladzea, deluje zastarelo, kao povratak u proãlost. Mno-go umetnika, meœu kojima i Uljana Lopatkina, æelelo je dauåestvuje u tom jedinstvenom dogaœaju, omaæu Sergejevu,ali su bili spreåeni zbog povreda. U publici su sedeli balets-ki umetnici iz ãezdesetih i sedamdesetih godina, verni entu-zijasti, koji su doãli da uåestvuju u señanju i pozdrave Na-taliju Dudinsku, koja je uprkos svojim poodmaklim godina-ma (uskoro ñe napuniti 90), prisustvovala svakoj predstavi.

Helen CiolkoviåPrevela: Marijana Komljenoviñ

Poljubac vile

87 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

APOLONMuzika i libreto: Igor StravinskiKoreografija: Æ. Balanãin(Prvo izvoœenje 1928. godine, “Ruski baleti” Sergeja Djagiljeva, Pariz)Postavljeno 1998. godine

BAJADERAMuzika: L. MinkusKoreografija: M. Petipa(Prvo izvoœenje 1877. godine u Velikom teatru Sankt Peterburga)Postavljeno 1941. godine

SAN O RUÆIMuzika: K. M. Fon Veber Koreografija: M. Fokin(Prvo izvoœenje 1911. godine “Ruski baleti” Sergeja Djagiljeva u Monte Karlu)Postavljeno 1997. godine

DON KIHOTMuzika: L. MinkusaKoreografija: A. Gorski(Prvo izvoœenje 1902. godine)

ÆIZELAMuzika: A. AdamKoreografija: Æ. Korali, Æ. Pero i M.Petipa(Prvo izvoœenje 1899. godine)

BAHÅISARAJSKA FONTANAMuzika: B. AsafjevKoreografija: R. ZaharovPostavljeno 1934. godine

POSVEÑENJE PROLEÑAMuzika: Igor StravinskiKoreografija: E. PanfilovPostavljeno 1997. godine

GOJA — DIVERTISMANMuzika: M. Glinka Koreografija H. AntonioPostavljeno 1996. godine

ÆAR-PTICAMuzika: I. StravinskiKoreografija: M. Fokin(Prvo izvoœenje 1910. godine, balet “Ruske sezone” Sergeja Djagiljeva, Pariz)Postavljeno 1994. godine

KARMENMuzika: Æ. BizeKoreografija: R. Peti(Prvo izvoœenje 1949. godine “Pariski balet”, London)Postavljeno 1998. godine

KORSAR (GUSAR)Muzika: A. Adam, C. Punji, L. Delib, R. DrigoKoreografija: P. Gusev(Na repertoaru Petrogradskog baleta od 1858. godine)Postavljeno 1987. godine

LABUDOVO JEZEROMuzika: P. ÅajkovskiKoreografija: M. Petipa, L. Ivanov(1895, Marijinski teatar, SanktPeterburg)Postavljeno 1950. godine

GRAND PAS iz baleta PahitaMuzika: L. MinkusKoreografija: M. Petipa(Prvo izvoœenje 1881, Boljãoj teatar,Sankt Peterburg)Postavljeno 1978. godine

Repertoar Mari j inskog teatra

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 88

POLOVECKE IGREMuzika: A. Borodin (fragment iz opere Knez Igor)Koreografija: M. Fokin (Prvo izvoœenje “Ruske sezone”, 1909, Pariz)Postavljeno 1997. godine

POEMA EKSTAZAMuzika: A. SkrjabinKoreografija: A. RatmanskiPostavljeno 1998. godine

ROMEO I JULIJAMuzika: S. ProkofjevKoreografija: L. LavrovskiPostavljeno 1940. godine

LABUDMuzika: K. Sen-SansKoreografska kompozicija: M. FokinPostavljeno 1907. godine

LEGENDA O LJUBAVIMuzika: A. MelikovKoreografija: J. GrigoroviåPostavljeno 1961. godine

PAS DE DEUXMuzika: P. ÅajkovskiKoreografija: Æ. Balanãin(Prvo izvoœenje 1960, Njujork Siti balet, Njujork)Postavljeno 1998. godine

POLJUBAC VILEMuzika: I. Stravinski na temu P. ÅajkovskogKoreografija: A. RatmanskiPostavljeno 1998. godine

RAJMONDAMuzika: A. GlazunovKoreografija: M. Petipa, redakcija J. GrigoroviåPostavljeno 1994. godine

SERENADAMuzika: P. Åajkovski, Serenada za gudaåeKoreografija: Æ. Balanãin(Prvo izvoœenje 1934. godineÃkola ameriåkog baleta, Njujork)Postavljeno 1998. godine

SILFIDAMuzika: H. LevenskoldKoreografija: A. Burnonvil(Prvo izvoœenje 1836, u Kraljevskoj operi, u Kopenhagenu)Postavljeno 1981. godine

USPAVANA LEPOTICARekonstrukcija baleta iz 1890. godine, M. PetipaMuzika: P. ÅajkovskiRekonstrukcija S. ViharevaPostavljeno 1999. godine

ÃEHEREZADAMuzika: N. Rimski-KorsakovKoreografija: M. Fokin(Prvo izvoœenje 1910. god, Ruske sezone, Pariz)Postavljeno 1994. godine

ÃÅELKUNÅIK (KRCKO ORAÃÅIÑ)Muzika: P. ÅajkovskiKoreografija: V. VajnonenPostavljeno 1954. godine

SVADBAMuzika: I. StravinskiKoreografija: A. MiroãniåenkoPostavljeno 1997. godine

SIMFONIJA C-durMuzika: Æ. BizeKoreografija: Æ. Balanãin(Prvo izvoœenje 1948, Njujork Siti balet, Njujork)Postavljeno 1996. godine

SREDIÃNJI DUETMuzika: J. HaninKoreografija: A. RatmanskiPostavljeno 1998. godine

ÃOPENIJANAMuzika: F. ÃopenKoreografija: M. Fokin(Prvo izvoœenje 1908. godine, u Marijinskom teatru, Sankt Peterburg)Postavljeno 1931. godine

MLADIÑ I SMRTMuzika: J. S. BahScenario: Æ. Kokto Koreografija: R. Peti(Prvo izvoœenje 1946, Balet Ãanzelize, Pariz)Postavljeno 1998. godine

Kratka istorija Marijinskog teatra 1742 — ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se ruska baletska trupa,1756 — ukazom carice Jelisavete Petrovne osniva se Ruski teatar, i predviœeno je da se na sceni ne daju samo dramskepredstave nego i operske,1766 — osniva se Direkcija carskih pozoriãta,1783 — otvaranje Velikog (Kamenog) pozoriãta, koje je projektovao arhitekta A. Rinaldi. Tom prilikom izvedena jePaizielijeva opera Meseåev svet,1802 — rekonstrukcija Velikog pozoriãta po projektu Æ. Toma de Tomona.1811—1818 — rekonstrukcija Velikog pozoriãta posle uniãtenja od poæara,1836 — otvaranje obnovljenje zgrade Velikog pozoriãta (rekonstrukcija po projektu L. Kavosa) operom Æivot za caraMihaila Glinke,1847—1849 — osniva se Teatar cirkusa po projektu L. Kavosa,1855 — operske predstave se prenose na scenu Teatra cirkusa (baletske predstave do 1866. godine daju se na sceniVelikog pozoriãta),1859 — poæar u Teatru cirkusa,1860 — na mestu izgorelog Teatra cirkusa podignuta je zgrada novog pozoriãta koje je dobilo ime Marijinski teatar,1883—1886 — rekonstrukcija Marijinskog teatra na osnovu projekta V. Ãretera,1920 — pozoriãte je imenovano Dræavnim akademskim pozoriãtem Opere i Baleta,1935 — pozoriãtu je dato ime S. M. Kirova,1968—1970 — generalna rekonstrukcija pozoriãne zgrade po projektu S. Geljfera,1992 — pozoriãtu je vrañeno istorijsko ime Marijinski teatar.

)(

89 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Uplesnom abonomanu Cankarjevog doma 2000. godine, znaåajno mesto zauzeli su poznati slovenaåki istrani koreografi. Meœu prvima, Havijer de Frutos je u januaru prikazao svoju premijeru komada Zima

u Montani, da bi u februaru, takoœe premijerno, publika videla trupu Fourklor i koreografa Branka Poto-åana, s predstavom Vrata. Istog meseca trupa En-Knop prikazala je Emanatio protei koreografa Icaka Kova-åa. Dogaœaj u Cankarjevom domu bilo je i gostovanje åuvene kanadske trupe La La La Human Steps s pred-stavom Eduarda Loka Sol.

Krajem juna 2000. godine, u Ljubljani je, na parkiraliãtu ispred slovenaåkog parlamenta, premijerno izvede-na konceptualna predstava Drive-in Camillo. Sledeñe veåeri projekat je ponovljen na otvaranju evropskogbijenala savremene umetnosti Manifest 3. Autor projekta i reditelj je Emil Hrvatin, a koreograf AriellaVidach.

Novu sezonu u Cankarjevom domu u Ljubljani otvorio je mladi francuski koreograf Boris Ãarmac (BorisCharmatz) svojom predstavom A bras le corps. Nastupio je zajedno s Dimitrijem Ãamblasom koji je i koautorkoreografije. Nakon dve veåeri, Ãarmac je prikazao i svoje najnovije ostvarenje Con forts fleuve.

M. J.

Slovenija Ljubljana

Koreografi, naprejC

hris

Nas

h

Tere

sa V

ido-R

zew

usk

a

Sol, La La La Human Steps

Zima u Montani, kor. Javijer de Frutos

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 90

Afternoon of a faunDebussy/Robbins

Allegro brillanteTshaikovsky/Balanchine

The Beethoven seventBeethoven/Tharp

BrandenburgBach/Robbins

ChaconneGluck/Balanchine

HarmonielehreAdams/Martins

The four temperamentsHindemith/Balanchine

The four seasonsVerdi/Robbins

Fearful symmetriesAdams/Martins

FanfareBritten/Robbins

The NutcrackerTchaikovsky/Balanchine

PrismBeethoven/Tomasson

Prodigal sonProkofiev/Balanchine

Robert Schumann’s “Davidsbündertänze”Schumann/Balanchine

Romeo and JulietProkofiev/Lavery

Scotch symphonyMandelssohn/Balanhine

2 & 3 Part inventionsBach/Robbins

Tschaikovsky pas de deuxTchaikovsky/Balanchine

Le tombeau de couperinRavel/Balanchine

Symphony in threemovementsStravinsky/Balanchine

The steadfast tin soldierBizet/Balanchine

Stars and stripesSousa(adapted andorchestrated byKay/Balanchine

New Feld Ballet

Concerti armoniciMusic attributed to vanWassenaer/Martins

repertoarzima 2001

91 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Concerto baroccoBach/Balanchine

Dances at a gatheingChopin/Robbins

Donizetti variationsDonizetti/Balanchine

Duo concerantStravinsky/Balanchine

EpisodesWebern/Balanchine

MovesNo music/Robbins

Mercurial manoeuvresShostakovich/Wheeldon

Kammermusik no.2Hindemith/Balanchine

In the nightChopin/Robbins

In memory of..Berg/Robbins

Slaughter on Tenth avenueRodgers/Balanchine

Slonimsky’s earboxAdams/Martins

Sonatas and interludesCage/Tanner

La sourceDelibes/Balanchine

Square danceVivaldi & Corelli/Balanchine

Stabat MaterPergolesi/Martins

ZakouskiRachmaninoff, Stravinsky,Prokofiev, Tshaikovsky/Martins

New Wheeldon BalletWalpurgisnaht BalletGounod/Balanchine

Variations pour une porteet un soupirHenry/Balanchine

La ValseRavel/Balanchine

New Martins Ballet

Divertimento from “Lebaiser de la fee”Stravinsky/Balanchine

N Y C B

www.nycballet.com

Za koreografa Marka Morisa i njegovu trupu reklamaza gostovanje u Njujorku nije potrebna. Njegovo ime go-vori sve. Na blagajni se karte rekordno brzo rasprodaju.

Pozoriãte Victory se nalazi u 42. ulici, na Brodveju iprima samo 500 ljudi, ãto je malo kada je u pitanju gosto-vanje trupe Marka Morisa. Ni scena nije mnogo prostra-na, pa je i program bio tome prilagoœen.

Zaãto Mark Moris puni pozoriãta? On nije ni Bariãnji-kov ni Nurejev, pa ipak ima publiku koja ga redovno pra-ti i ne propuãta priliku da pogleda njegovu predstavu.Mnogo se piãe da, otkako su Balanãin i Robins umrli, uigraåkom svetu nema koreografskog imena koji bi mo-gao da ih zameni. Svi odaju priznanje Polu Tejloru, Vili-jamu Forsajtu i Tvajli Tarp, ali — to nije to!

Mark Moris osniva svoju trupu i pojavljuje se kao ko-reograf 1980. godine. Roœen je 1956. godine u Sijetlu(dræava Vaãington) gde i zapoåinje da izuåava igru kodVerl Flowers i Perry Brunson. Bio je u raznim kompani-

jama (Lar Lubovitch, Eliot Feld, Koleda Balkan DanceEnsamble). Od 1980. godine kreirao je preko sto kore-ografija za svoju trupu i poznate baletske kompanije(San Francisko Ballet, Balet Pariske Opere, ABT). Defini-ãuñi svoj stil igre stekao je iskustvo i renome u igraåkomsvetu i uzdigao se u njegov vrh. Ogroman talenat Ma-rka Morisa lako se uoåava. Pogotovu danas kada semnogi koreografi “traæe”, te muåe i publiku i igraåe.Mark Moris zna ko je i ãta hoñe. Poslednje delo na pro-gramu to i dokazuje (Dancing Haneymoon prvi put izve-den u Njujorku, kreiran 1998. godine, muz. raznih kom-pozitora). Sedmoro odliånih igraåa ukljuåujuñi i Morisa,obuåeni u æute koãulje i pantalone, s tri stolice na raskla-panje, uz pesme koje peva Eileen Clark (muziåka pratnjaklavir, violina i bubnjevi), s lakoñom izvode pokrete,igraåke zaplete koje publika ne samo da paæljivo prativeñ i nesvesno uåestvuje u njima. Zadovoljstvo je obo-strano.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 92

SAD

mark morris Dance Group11. - 16. januar 2000. godine

The New Victory Theater on the New 42 Street

Njujork

Orfej i EuridikaTo

m B

razi

l

Delo Greek To Me (1998) takoœe je prvi put izvedenou Njujorku i predstavlja solo-balet Marka Morisa.Podeljen u tri kratke gråke igre pokazuje Morisonovoodliåno poznavanje folklornog stila kojim se bavio uranoj mladosti.

Kreacija Silhuettes (1999, muz. Richard Cumming), jeduet koji mogu da igraju i dve igraåice i dva igraåa.

Moris je kreirao i delo The Argument (1999, muz. R.Ãuman). Premijerno izvoœenje je doæivelo veliki uspeh,ãto se i ovog puta dogodilo. Samo ime dela govori da setu radi o raspravi, tri igraåka para koji naizmeniåno ulazei izlaze.

My Party (1984, muz. Jean Francaix) je koreografijakoja se dugo nije videla u Njujorku, a meœu remek-deli-ma je Marka Morisa. U njoj se kroz igru objaãnjavajurazliåite faze odrastanja, posebno u mladosti. I opet je touåinjeno s mnogo lakoñe, igrom koja zasmejava, koja jejasna, a koreografsko reãenje reåito. Teãko je izdvojitibilo kog igraåa — svi su odliåni. Mnogi su od osnivanja utrupi i to mnogo znaåi.

Sam Mark Moris nikada nije bio poznat kao igraå, alinjegova igra na sceni pokazuje s koliko ljubavi radi svojposao. Sem toga, izvanredno poznavanje muzike na kojupostavlja koreografije, poseban su kvalitet.

I na ovogodiãnjem gostovanju u Njujorku Mark Morisi njegova trupa pokazali su zaãto se za njihove predstavetraæi karta viãe, a publika hrli u pozoriãte.

Xenia Rakic

93 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Ãezdesetih godina, kada je veliki engleski koreograf Dæon Kranko (John Cran-ko) postao direktor kompanije Stuttgart Ballet, ona je bila samo jedna od mnogihmanjih baletskih trupa u Nemaåkoj. Za sobom je imala veñ dugu istoriju, ali je tek1961. godine, dolaskom Kranka, zapoåela uspon i postigla renome. U sledeñihdvanaest godina uvrstila se meœu najbolje u svetu. Naæalost, iznenadnom smrñuKranka (1973) kompanija gubi svog velikog kreatora. Za æivota, Kranko je prona-ãao muzu svojih velikih koreografskih dostignuña u brazilijanskoj balerini MarsijiHajde (Marcia Haydée). Ona je nastavila Krankov rad i 1976. godine postaladirektor kompanije, da bi se 1996. godine povukla posle tridesetpet godina rada.

Danaãnji direktor Reid Anderson bio je ålan kompanije sedamnaest godina.Roœen je u New Westminster (British Columbia, Kanada) gde je i zapoåeo balet-sko ãkolovanje. Uskoro dobija stipendiju Kraljevske baletske ãkole iz Londona. Pozavrãetku ãkolovanja, na poziv Dæona Kranka, postaje ålan Ãtutgartskog Baleta.Direktor trupe British Ballet postaje 1987. godine, a Nacionalnog baleta Kanade1989. godine. Na mesto direktora Stuttgart Ballet postavljen je 1996. godine.Ambicije su mu bile velike, a joã veña æelja da odræi popularnost Krankovih kore-ografija u svetu. Angaæovao je poznate umetnike, organizuje festivale i gosto-vanja. Tako je doãlo i do ovogodiãnje turneje po Americi.

Ovoga puta kompanija nije doãla s poznatim Krankovim repertoarom(Onjegin, Romeo i Julija), veñ su na programu bile savremene koreografije, bezkulisa i teãkih kostima. Za åetvorodnevno gostovanje u Njujorku, repertoar jepodeljen u dve veåeri.

Prvog dana izvedeni su Delta Inserts (kor. Kevin O’Day, muz. John King), DosAmores (kor. Christian Spuck, muz. Thierry de Mey, A. Vivaldi, Dieter Fenchel),Initials R.B.M.E. (kor. Dæ. Kranko — 1972, muz. J. Brams).

Delo Delta Inserts je zahtevna koreografija koja traæi energiju i tehnikuigraåa, i puna je neke borbe meœu igraåkim parovima. Ona govori o ljudskimodnosima, ali ne prelazi rampu. Koreograf O’Day poznat je u Njujorku. Roœen jeu Americi, studirao u baletskoj ãkoli Joffrey, igrao u Joffrey Ballet, kod Tvajle Tarpi u kompaniji ABT. Radio je i s Bariãnjikovim, kada je prvi put koreografisao.

Koreograf Christian Spuck (Dos Amores) ãkolovao se u baletskoj ãkoli Dæ.Kranka i ålan je Stuttgart Ballet. Teãko je shvatiti njegovu osnovnu ideju. Stil jemoderan, kombinacije su teãke, ali igraåki je lepo i harmoniåno.

Krankov balet Initials R.B.M.E. poznato je i viœeno delo koje su nekada izvodiliRichard Cragun, Marcia Haydée, Birgit Kail i Egon Madsen. Posle dve teãke, atlet-ski odigrane taåke, solisti i ansambl, imali su poteãkoña pri izvoœenju, jer se treba-lo vratiti u klasiåan stil Krankove koreografije, koja traæi disciplinu tela i pokreta.

Druge veåeri na programu su bili Kazimir’s Colours (kor. Mauro Bigonzetti,muz. D. Ãostakoviå), Kleines Requiem (kor. Hans Van Manen, muz. Henryk NikolajGorecki) i Notations (kor. Uve Ãolc, muz. P. Boulez).

Kazimir’s Colours je delo puno energije i brzih kombinacija, a Van Manenovakreacija je pokazala ãta znaåi iskustvo i majstorstvo. Iako je to delo bez teme,igraåi su svoja oseñanja upeåatljivo izrazili igrom, ãto se publici i dopalo.

Koreograf Uve Ãolc (Uwe Scholz) zavrãio je Krankovu baletsku ãkolu i postaoålan kompanije 1979. godine. Samo godinu dana kasnije, u dvadeset ãestoj godi-ni imenovan je za koreografa trupe. Delo Notations napravljeno je za baletskogigraåa Vladimira Malahova. Veliki igraå, divnih, mekih linija i izrazitih tehniåkihmoguñnosti bio je idealan za Ãolca. Koreograf je maksimalno to iskoristio, ali natome se i zavrãilo.

Stuttgart Ballet åine 9 prvaka, 5 solista, 26 igraåica ansambla (meœu njima iSandra Gnjatoviñ), 17 baletskih igraåa i 10 statista.

Sve igraåe treba pohvaliti. Vladaju odliånom tehnikom, a izdræljivost je nazavidnom nivou. Turneja je bila veoma teãka, i program je traæio puno napora.Na pauzi, publika je komentarisala: “Kakva atletika!” Pitanje je da li atletikutreba da gledamo na Olimpijadama ili i u pozoriãtu?

Xenia Rakic

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 94

SAD Njujork

Stuttgart ballet19. — 22. januar 2000. godine

City Center

Initials R.M.E.

Lesl

ie E

. Sp

att

95 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Za igraåe baletske kompanije New York City Ballet, rad s koreografom Tvajlom Tarp znaåio je joã jednu potvr-du njihove savrãene igraåke tehnike, neverovatne brzine i neograniåenih sposobnosti.

Najzad je i Tarpova pokazala (i dokazala) to ãto je Balanãin æeleo da postigne kada je osnovao NYCB. Moædaje i zato postavljeno pitanje posle premijere novog dela T. Tarp: “Da li taj balet moæe da igra i neka druga kom-panija?”

Radi se o premijeri baleta The Beethoven Seventh!! Da li je potrebno spominjati sve koreografe koje je sedmaBetovenova simfonija inspirisala? Vagner je o njoj govorio da je to muzika koja igru, pokret i zadovoljstvo dovo-di do vrhunca. Da li je sve to i Tvajlu Tarp podstaklo da baã sa NYCB realizuje svoju koreografsku zamisao, veru-juñi da je to pravi izbor? Ako je to æelela, onda je i uspela. Sve se to videlo na sceni na kojoj su igraåi, opijeni lep-otom Betovenove muzike i koreografijom Tarpove, izazvali pravu eksploziju pokreta. Kako su koreografskareãenja vrlo kompleksna, potrebno je i vreme da se uigraju i da dostignu joã veñu lakoñu izvoœenja.

Potrebno je balet pogledati i viãe puta da bi oko moglo sve da vidi i primi. Prva reakcija publike je bio buranaplauz (ãto nije åest sluåaj), a i kritike su uglavnom pozitivne. Uvek ima onih koji smatraju da Betovenova muzi-ka ne moæe da se igra tako kako je napisana i da time muzika gubi kvalitet. Ali, vreme ñe pokazati...

Najveñi uspeh koreografa se ogleda u postignutoj brzini i tehnici igraåa koji se na sceni stalno menjaju, svi poneãto igraju, kako solisti, tako i ansambl, koji u istom momentu izvode po nekoliko razliåitih koreografskih reãen-ja.

U prvom stavu simfonije solisti su Jenifer Ringer i Peter Boal u åijoj igri vlada slobodan odnos. Nastupaju odvo-jeno, prolazeñi jedan pored drugog, da bi se ponovo sreli u mnoãtvu igraåa koji ulaze i izlaze sa scene.

Drugi stav “nose” solisti Wendy Whelan i Nikolai Hubbe. Wendy Whelan je odliåna igraåica koja je i sadadokazala svoju tehniku i muzikalnost. Skoro celi drugi stav oni igraju zajedno, a kada ona izaœe sa scene, on se“gubi”, pokuãava da reprodukuje njene korake i biva sreñan videvãi je ponovo.

U treñem stavu solisti su Miranda Weese i Damian Woetzel. Odliåan igraå (moæda najbolji u kompaniji) kojiu koreografiji T. Tarp, uspeva da pokaæe sve svoje igraåke bravure.

Kako je treñi stav i vrhunac Betovenove simfonije, tako i ansambl u njemu dostiæe najviãe domete umetniåkeigre, trijumfujuñi na samom kraju.

Mudra koreografija i åinjenica da je NYCB, pre svega, kompanija koja neguje klasiåni balet, uåinili su da je usamom finalu Tvajla Tarp klasiånim stilom realizovala svoju ideju, koji skladno satkan sa simfonijom dostiæevrhunac akademizma.

Xenia Rakic

& Twyla Tharp NYCBThe Beethoven Seventh

februar 2000. godine

The Beethoven Seventh, Jenifer Ringer, Peter Boal i ansambl NYCB

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 96

SAD Njujork

“Veliki toåak iz Brazila” — pisale su novine! Mala trupa od samo åetrnaest igraåa i direktorkaDeborah Colker (39), koja takoœe uåestvuje u predstavi, doãli su u Njujork donoseñi jedan zanimljivprogram, delo nazvano Rota. Ono oznaåava krugove, mape, linije, a u suãtini istraæuje mesto u pros-toru. To åini na razne naåine. Prvi deo zapoåinje Mocartom, zavrãava se Ãubertom, a izmeœu, namuziku pop grupa, igraåi i igraåice, pokretima, mimikom, otvaranjem i zatvaranjem usta, padanjemi raznim kombinacijama pomalo liåe na mehaniåke lutke. U njihovoj igri nazire se i po neki klasiåanpokret koji nam govori da su igraåi proãli i klasiåan trening. Drugi deo predstave, Granity, u pravomsmislu iskazuje prostor. Kretanja su puna balansa, sporih pokreta (kao usporen film), a sve to,uvoœenjem na scenu velikog toåka, prelazi u jednu novu fazu koja ostavlja publiku bez daha!!!Odjednom se ti isti igraåi pretvaraju u gimnastiåare koji bi i na Olimpijadi bili meœu najboljima.Izuzetna elastiånost, sigurnost pokreta, sjajni skokovi zadovoljstvo su onih koji ih izvode.

Pa, ko je Deborah Colker, koja zajedno sa svojim igraåima uåestvuje u akrobacijama sopstvenekoreografije? Za predstavu Rota ona kaæe da je predstava “zadovoljstva, pokreta i zabave”. Dolazi izBrazila, gde je i osnovala trupu 1994. godine. Viãe od deset godina studirala je klavir, igrala odbojku,upoznavala prirodu. U svojim koreografijama æeli da prikaæe sve ãto vidi oko sebe. Zahvaljujuñivelikom profesionalizmu, dobila je pomoñ svoje vlade, te je, zahvaljujuñi tome, za ovih nekoliko god-ina gostovala u Engleskoj, Francuskoj, Nemaåkoj, Portugaliji, Argentini i Kanadi. Posle gostovanja uNjujorku, trupa je otputovala na Novi Zeland, nakon åega ñe iñi u Evropu.

Xenia Rakic

Companhia De DançaDeborah Colker

16. — 20. februar 2000.

Joyce Theater

97 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Proãle godine, solista NYCB Christopher Wheeldon, u saradnji sa scenografom (Ian Falconer),na muziku Igora Stravinskog, napravio je jedan lep mali balet koji izvode uåenici ÃkoleAmeriåkog Baleta. Premijera je doæivela uspeh i balet je postao deo repertoara NYCB. Christopher Wheeldon (26), rodio se u Yeovil (Somerset, Engleska). Zapoåeo je da uåi baletu osmoj godini u baletskoj ãkoli East Coker. U jedanaestoj godini prelazi u Kraljevsku balet-sku ãkolu. Postao je ålan The Royal Ballet 1991. godine. Iste godine dobija zlatnu medalju natakmiåenju Prix de Lausanne. Na poziv NYCB 1993. godine postaje ålan trupe. Uåestvuje umnogim baletima NYCB repertoara, a poåinje i da se bavi koreografijom, ne samo u trupiNYCB, nego i za Royal Ballet, Kraljevsku baletsku ãkolu, Colorado Ballet. Ove godine postaoje gost-koreograf Boston Baleta gde sprema Æar Pticu. U koreografijama se dræi klasiånih formi i ne pokuãava da “izmiãlja” nove pokrete, nego ihizvodi na svoj, kreativan naåin. Uspeva u tome i zato je traæen od strane mnogih baletskihtrupa. Za uspeh jedne kompanije smatra vrlo vaænim tesnu saradnju s baletskom ãkolom. Sam Balanãin je na tim principima i stvorio NYCB. Wheeldon je to svojom koreografijom iuspehom dela Scenes de Ballet ponovo dokazao. Nije potrebno ni spominjati ãta je to sveznaåilo za mlade, buduñe balerine i njihov napredak. Baletski poziv je teæak i opstaje samona ljubavi prema toj profesiji. Zato je rad uåenika potrebno i nagraditi.

Xenia Rakic

Scenes de Balletfebruar 2000. godine

New York City Ballet

Foto

gra

fije

: Pa

ul K

oln

ik

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 98

Baletska trupa iz Vaãingtona nije nepoznata njujorãkoj publici, ali je sve iznenadila predstavlja-juñi se sasvim novim repertoarom. Nov je i direktor trupe, Septime Webre. U programu su uåestvo-vali i gostujuñi baletski umetnici, solisti ABT, Amanda McKerrow i John Gardner. Oboje su zavrãilibaletsku ãkolu u Vaãingtonu, koju su 1944. godine osnovale Mary Day i Lisa Gardiner. Mary Dayosnovala je i The Washington Ballet 1976. godine. Do skoro, trupa je negovala klasiåan repertoar,ali, dolaskom novog direktora, on se izmenio. Prvo je izvedeno delo Na Floresta (1989, kor. NachoDuato, muz. Hector Villa-Lobos, Wagner Tisso). Deset odliånih igraåa je duetima i solo deonicamadoåaralo kolaænu igru u prirodi.

Uåenik Jiræi Kilijana, Kirk Peterson, koreografisao je delo The Eyes That Gently Touch (1990,muz. Filip Glas). Tri igraåka para bila su veoma bliska klasiånoj igri i formi. Delo Nuages iz 1976.godine (kor. J. Kilijan, muz. K. Debisi) ponudilo je jedan poetiåni duet, koji su odliåno odigrali A.McKerrow i J. Gardner.

Direktor trupe Septime Webre autor je dela Juanita y Alicia. Prañeno odliånom muzikom grupeSin Mideo, ispriåao je priåu o detinjstvu njegove majke na Kubi, pre revolucije. Kubanska muzikatridesetih godina i odliåni muziåari doprinelii su da cela koreografska zamisao bude jasnija.

Uspeh cele kompanije je oåigledan, a tehnika, polet i sigurnost igraåa tome su najviãe doprineli.Xenia Rakic

SAD Njujork

TheWashington22. - 27. februar 2000. godine

Joyce Theatre

Ove godine koreograf Pol Tejlor (Paul Taylor) proslavlja åetrdeset pet godina rada.Tim povodom njegova trupa je dve nedelje igrala u Njujorku, ponudivãi publici fan-tastiåan program. Na repertoaru su bile njegove najbolje koreografije, koje su ga i uåinilejednim od velikih koreografa Amerike. Uz joã dve premijere, videlo se po ko zna koji putda je odliåan poznavalac moderne igre. Stvorivãi sopstveni stil, pokazao je ãta sve telomoæe da uradi, i s koliko brzine i lepote pokreti mogu da izraze ono ãto Tejlor æeli.Izrazita muzikalnost koja prati njegove koreografije vrlo je uoåljiva, doprinoseñi joã viãeuspehu dela.

Prvo je premijerno izveden balet Arabesque (muz. K. Debisi) u kome, kako sam Tejlorkaæe, nije bilo ni jednog arabeska. Ono ãto se videlo bio je lirizam i misterija kao i“arabesk” kostimi Santa Lokasta (Santo Loquasto).

Balet je vrlo prijatan i za gledanje i za sluãanje. Uoåljiva je struktura pokreta, brzina imuzikalnost. Teme nema, a ni priåe. Pokreti su puni kratkih, malih, brzih skokova.Grupacije se menjaju, muzika vodi igru, ali je, po Tejlorovim reåima, i igra transformiãe.

Druga premijera bilo je delo Cascade (muz. J. S. Bah, Treñi koncert za klavir i orkestar,dva stava). I ovde se mora istañi Tejlorova mizikalnost, jer je u tom baletu ona najvaænijielement igre. Kreacija pokazuje harmoniju pokreta koji su samo naizgled jednostavni. Ubaletu Cascade udruæili su se skladnost, jednostavnost i muzikalnost, a odliåni igraåi,instrumenti Tejlorovih kreacija, su sve to sjedinili. Kostimi Santa Lokasta moæda nisu upotpunosti odgovarali stilu vremena, ali to je uslovljavala Bahova muzika. Sama kore-ografija je imala i pomalo klasiånu formu, tipiånu za Tejlora. Da li to, moæda, veliki kore-ografi, kakav je Tejlor, pribliæavaju klasiåni balet modernoj igri?

I drugi deo programa bio je odliåan. Izvedena su dela: Company B, Lost, Found andLost, Sunset, Esplanade, Aureole, Big Bertha, Syzygy, Le Sacre du Printemps (The Rehear-sal) i Piazzulla Caldera, argentinskog kompozitora Astora Piacole. Koreografija Pola Tej-lora je u potpunosti doåarala ne samo tango i temperament podneblja, nego i sve onoãto reå caldera znaåi — kazan!!

Xenia Rakic

Taylor/2000.29. februar - 12. mart 2000. godine

City Center

Ballet

Dance Companylimone

Riverside ChurcheMart 2000.

U jednoj od najlepãih sakralnih objekata u Njujorku (Riverside Churche), kompanija Hoze Limona,åiji je sadaãnji umetniåki direktor Karla Maksvel (Carla Maxwell), dugogodiãnji ålan trupe, odræala jekratku sezonu (åetiri dana) koja je bila posveñena æivotu i radu Lukasa Hovinga. Na programu su bilefascinantne koreografije Evening Songs, The Moor’s Pavana i Missa Brevis. Lukas Hoving (1912—2000)bio je odliåan igraå, koreograf i profesor, inspiracija mnogih umetnika, ålan Limonove trupe od 1949.do 1963. godine. Od 1978. do 1984. godine bio je umetniåki savetnik. Odigrao je mnoge originalneLimonove koreografije, ukljuåujuñi i nezaboravnu The Moor’s Pavana izvedenu prvi put avgusta 1949.godine. Za uspeh i dugogodiãnji opstanak trupe, njegov rad je bio od velikog znaåaja. Pored HozeLimona, saraœivao je s poznatim umetnicima kao ãto su Martha Graham, Kurt Josse, Agnes de Mille, alii sa savremenicima Meredith Monk, Pina Bausch, Eiko i Koma.

Na inicijativu Karle Maksvel ustanovljena je i stipendija — nagrada Lucas Hoving Scholarship Award.Predstave su odigrane uz uåeãñe vrlo poznatog hora i orkestra Riverside Church. Ispred oltara bila je

postavljena pozornica, ãto je veoma doprinelo atmosferi dela Missa Brevis (muz. Zoltan Kodaly, 1844—1904), koja je izvedena veliåanstveno. Na samom poåetku, emitovan je snimak govora Lukasa Hovingapovodom desetogodiãnjice smrti Hoze Limona.

Igraåi su bili odliåni, a meœu njima, s joã uvek puno energije i iskustva, zraåila je Karla Maksvel.Xenia Rakic

U åast Lukasa Hovinga

99 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 100

Posle duge i zamorne turneje po Americi, Balet Opere iz Bordoa (Ballet De L’Opera deBordeaux) stigao je i do Njujorka. Na repertoaru su se nalazili sve sami “baletski biseri” ve-likog Djagiljeva. Ideja da se takvim programom prikaæu njujorãkoj publici bila je viãe nego

zanimljiva i atraktivna, ali je scena Leman koledæa, koja se nalazi van Njujorka, bila potpunoneprihvatljiva za takvu vrstu predstava. Pozornice ameriåkih koledæa zaista nisu mesta na koji-ma treba izvoditi baletske predstave. Kada su okolnosti takve, teãko je oceniti kvalitet trupe iigraåa. Balet Opere iz Bordoa åine 60 igraåa, a na mestu direktora je Charles Jude koji i sâm joãigra. Na åelo kompanije postavljen je 1996. godine, a zamenio je Paola Bortolucia (Paolo Borto-luzzi), poznatog igraåa Morisa Beæara, koji je od 1990. godine bio na tom mestu. Inaåe, CharlesJude ima iza sebe zavidnu igraåku biografiju. Angaæovan je 1972. godine u Baletu PariskeOpere; 1976. godine dobija zvanje soliste, a 1977. godine i zvanje Etoile. Odigrao je zavidanigraåki opus, a poåinje da se bavi i koreografijom.

Za gostovanje u Americi Balet Opere iz Bordoa pripremio je veoma ambiciozan repertoar,moæda i previãe za tako dugu turneju. Veåe u Njujorku poåelo je izvoœenjem baleta Silfide (LesSylphides) koji je zahtevao veliku scenu i odmorne igraåe, s viãe umetniåkog izraza, sigurnosti ipreciznosti klasiåne igre. Naæalost, sve je izostalo. Sledilo je Popodne jednog Fauna (L’apres-midid’un Faune) koji je izveden bolje i u kome je Charles Jude, u ulozi Fauna, bio odliåan. Ponovnorazoåarenje bio je balet Le Spectre de la Rose. Opet su se mogli uoåiti ozbiljni propusti klasiånogstila igranja.

Na kraju je izveden balet Petruãka, koji je bio uspeãan i igraåki i scenski. Petruãku je igraoCharles Jude, Balerinu, odliåna Emmanuella Grizot, a Crnca Eric Frederic. Ansambl je bio razi-gran, a scene ubedljive.

I posle svega, mora se odati priznanje kompaniji iz Bordoa ãto neguje dragulje baletskekoreografije. Veåe nije bilo posveñeno samo velikom Djagiljevu, veå i koreografu M. Fokinu kojije poåetkom 20. veka mnogo unapredio umetniåku igru, oslobodivãi se tradicionalne klasiåneforme. Za sobom je ostavio riznicu divnih baleta koje bi trebalo igrati i negovati.

Xenia Rakic

Za Djagiljeva

29. mart 2000. godine

Lehman Center

SAD Njujork

Le Spectre de la Rose

J. M

oat

ti

Silfide J. M

oat

ti

101 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Eifman Ballet (St. Petersburg)

26. mart -16. april 2000. godine

City Center

Boris Ejfman, direktor trupe Ejfman Balet doãao je u Njujork da ovdaãnjoj pub-lici predstavi svoju novu predstavu Ruski Hamlet koja se po stilu nije mnogo raz-likovala od njegovih dosadaãnjih koreografija, izuzev teme. Na muziku Betovena iMalera, libreto, produkciju i svetlo uradio je Ejfman, a kostime i scenografiju SlaveOkuneva. Zainteresovan istorijom Rusije, Ejfman je temu dela naãao u nesreñnomæivotu princa Pavla I, sina Katarine Velike, pronalazeñi sliånosti s Hamletovim æivo-tom. Veãtom koreografijom te dve æivotne priåe prepliñu se u predstavi.

Ruski Hamlet premijerno je izveden u Poljskoj, juna 1999. godine, mada jenaruåen i od uprave Boljãoj teatra, gde je odigran u februaru 2000. godine.

Ejfmanove koreografije pune su drame, te sama tema odgovara njegovomstilu, a uz pomoñ dobrih igraåa, veãtim kostimom, scenografijom i svetlom, zaokru-æena je celina. Njujorãka publika videla je veñ tri Ejfmanova baleta (Crvena Æizela,Rekvijem, Karamazovi), pa se, naæalost, moæe lako zakljuåiti da se Ejfman ponavlja.Kao i prethodne, Ruski Hamlet je veliki spektakl, profesionalno vrlo visoko izveden,ali je sve to veñ viœeno. Åak je, åini se, i scena City Center bila pogreãna. Ejfmanovekoreografije nisu sasvim ni klasiåne ni moderne, ali imaju svoju umetniåku snagu(ãto je i Njujork pozdravio, pri prvom njegovom gostovanju). Moæda bi neka drugapozornica Brodveja bila bolji izbor.

Kritiåari se nadaju da ñe Ejfman sledeñe sezone pokazati neãto novo, a ne veñviœeno.

Ejfmanovi igraåi u potpunosti vladaju tehnikom koju koreograf zahteva. Duetisu precizni, ekspresivni i emotivni, pa se ne sme biti previãe kritiåan. Mnogi se ipaknadaju da ñe se Ejfmanove ideje razvijati dalje i da ñe se njegov baletski reånik obo-gatiti.

Izvedene su i veñ viœene predstave Rekvijem i Crvena Æizela.Xenia Rakiñ

Proleñna sezonau Linkoln Centru

26. april - 30. jun 2000. godine

Proleñna sezona otpoåela je 25. aprila i trajala je devet nedelja. Otvorio ju jeNew York City Ballet, a izvedene su åetrdesettri baletske predstave. Odræana je ispecijalna proslava u åast 30-to godiãnjice Harlem Baleta, obnovljen je balet MersaKaningama Summerspace, a Uspavana lepotica u koreografiji Pitera Martinsaizvoœena je dve nedelje. Od 8. maja do 1. jula 2000. i popularni ABT igrao je svojusezonu, u okviru koje je proslavio ãezdeset godina postojanja. Izvedena je svetskapremijera baleta Labudovo jezero u koreografiji direktora trupe Kevina MekKenzija, kao i pet celoveåernjih baleta — La Bayadere, Le Corsaire, Don Kihot,Romeo i Julija i Silfide. Bila je to velika sezona koja je mnogo obeñavala.

NYCB nastavio je sa igranjem specijalnog programa nazvanim Dimond Projectkoji je u ovoj sezoni imao devet premijera. Joã 1992. godine direktor NYCB PiterMartins osmislio je taj program s ciljem pronalaæenja novih koreografija i kore-ografa. U osnovi stoji æelja da se stvori studio za mlade koreografe koji ñe moñi darade s igraåima NYCB-a i tako razviju i pokaæu svoj talenat, a sve to bez rokova ipritisaka — u potpunoj slobodi stvaranja.

Organizacija na åijem je åelu gospoœa Dajmond (Dimond) veñ je uloæila 5,5 mil-iona dolara u projekat. Izbor koreografa svake godine vrãi meœunarodni saveto-davni komitet. Njega ove godine åine Christopher Wheeldon, Damian Woetzel,Ryan Kelly i Melissa Barak, svi igraåi NYCB, Christin Spuck (Ãtutgard Balet) i DwightRhoden, osnivaå i direktor kompanije Complexions. Osnovna ideja Pitera Martinsaje da se otkriju novi koreografi klasiånih baleta, ali za njenu realizaciju potrebno jemnogo finansijskih sredstava.

Zato je kompanija NYCB pokrenula kampanju prikupljanja novca. Biñe potreb-no 51 milion dolara!! A kolika je ljubav prema baletu u kompaniji, åini se, bar zasada, da ñe im æelja moæda biti i ostvarena.

Xenia Rakic

SAD Njujork

Pod naslovom Ãezdeset godina magije proslavljeno je ãezdesetgodina postojanja kompanije American Ballet Theatre, velike iznaåajne baletske trupe. Osnovana je 1940. godine, zaslugom

Lucie Case koja je åetrdeset godina i bila na njenom åelu. Za uspehsu zasluæni i Oliver Smith i Mihail Bariãnjikov, koji su, takoœe, bili idirektori kompanije. S neizmenjenim uspehom, danas je vodeñaliånost ABT Kavin McKenzie.

Jubilarna sezona bila je uzbudljiva, puna neoåekivanih iznenaœe-nja, a pre svega, onih neprijatnih — povreda igraåa. Zato su tu sezo-nu i prozvali — herojska! Dogodilo se da je iz tih razloga prvi putigraå iz kompanije New York City Ballet, Damian Woetzel, “uskoåio”u predstave da bi pomogao, ãto je uradio i William Marrie, solistaNacionalnog Baleta Kanade.

Program proslave bio je prebogat predstavama, baletima kao ãtosu Romeo i Julija, Bajadera, Gusar, Don Kihot, Ukroñena goropad, inova produkcija Labudovog jezera (kor. Kevin McKenzie). Pre-mijerno je izvedeno i delo The Brahms—Haydn Variation (kor. TwylaTharp), u formi divertismana. Ovako obiman i teæak repertoar pro-uzrokovao je åeste povrede igraåa. Eathan Stiefel i Guiseppe Piconepovreœuju se veñ na samom poåetku. Prava je sreña ãto ABT imadosta odliånih protagonista, pa se predstave nisu otkazivale.

Ãta posebno zabeleæiti s ovogodiãnje sezone? Najveñi uspeh kodpublike doæivela je premijera Labudovog jezera. Da li zato ãto je tajbalet najpopularniji ili zato ãto je to “nova produkcija”, ne moæe sesigurno reñi. Koreografiju je uradio Kevin McKenzie po M. Petipa i

AmericanBallet Theatre

maj - jun 2000. godine

Metropoliten Opera House Lincoln Center

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 102

Swan Lake, Nina Ananiashvili

Variations on a theme by Haydn, P. Herrera i M. Gomes

Swan Lake, Susan Jaffe Other Dances, A. Ferri i J. Bocca

Ivanovu. Mnogi se s pravom pitaju zaãto novo Labudovo kada je starobilo dobro? Odgovora nema, ali ni bitnih promena u predstavi. Åak ione koje su uåinjene, nisu baã uspele. Razne kombinacije igraåa su sesmenjivale, a u svemu tome stradale su igraåice koje su preåesto men-jale partnere. Jedna predstava, i to popodnevna, sa solistima IrinomDvorovenko i Maksimom Beloserkovskim dobila je najbolje ocene ipokazala koliko je vaæno da u baletu Labudovo jezero solisti morajupokazati svojom igrom dubinu uloga, sadræinu i tehniku igranja.Skladnost, jednakost i sigurnost bili su razlozi uspeha tog baletskogpara. M. Beloserkovski je ulogu Princa odigrao sigurno, svaki pokreti skok zavrãavao je u poziciji, svaku piruetu na jednom mestu, a kaopartner uvek je bio vrlo pouzdan. Irina Dvorovenko kao Odeta bila jehipnotiåna sa besprekornim adaœom. Odilija, sigurna u svoje zavod-niåke moñi, zadatak je obavila virtuozno, sa brilijantnim fueteima izavrãetkom od tri piruete!! U privatnom æivotu Irina i Maks su braånidrugovi. Oboje su zavrãili baletsku ãkolu u Kijevu, gde su i zapoåeliumetniåku karijeru. U ABT su doãli 1996. godine, da bi 1997. godinepostali solisti, a posle ovogodiãnjeg nastupa zasluæuju i mesto prvaka.

Kevin McKenzie je zbog klasiånog repertoara zaposlio odliånoobrazovane baletske igraåe, koji sve viãe bivaju poznati kod publike.Njihova imena pune pozoriãte, a i same predstave dobijaju na umet-niåkoj snazi. Romantiåni baleti joã uvek privlaåe publiku, a kada suigraåi kvalitetni uspeh je zagarantovan.

Sreñan ãezdeseti roœendan, ABT!Xenia Rakic

103 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Push Comes to Shove, J. M. Carreno

Konown by Heart, Ethan Stiefel

Romeo and Juliet, J. Kent i V. Malakhov

Known by Heart , J. Kent i A. Corella

La Bayadere, Vladimir Malakhov

Swan Lake, Irina Dvorovenko i Maxim Belotserkovsky

Other Dances, Allessandra Ferri

La Bayadere, Susan JaffeLa Bayadere, Susan Jaffe

La Sylphide

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 104

SAD Njujork

I me Triãe Braun poznato je u svetu savremene igre.

Ona je ne samo koreograf i osnivaå trupe, veñ i jed-

na od tvoraca novog pravca u modernoj igri. Taj stil

izvoœenja mogao se prvi put videti u Judson Dance

Theater ãezdesetih godina. Zajedno sa Yvonne Rainer,

Steve Paxton i Simone Forte, Triãa Braun je novim na-

åinom koreografisanja napravila revoluciju u savreme-

noj igri. Ta grupa koreografa, poznata i nazvana Jud-

son grupa teæila je razvoju sopstvenog stila, kreirajuñi

neãto potpuno novo. Triãa Braun je najznaåajniji pred-

stavnik tog novog naåina koreografisanja koji i danas

uspeãno sprovodi. Veoma je teãko reåima opisati njen

stil. Neodreœeni pokreti, nezavisni, slobodni, borba s

gravitacijom, iznenaœujuña koreografska reãenja, sve

je to ona.Od kako je 1970. godine osnovala sopstvenu trupu, T.

Braun i dokazuje da telom moæe da se upravlja i stvara.

Ove sezone kompanija se predstavila s dva programa.

Poåelo je delom Vodeni mesec (Water Moon — 1978)

koje se od premijere skoro i nije izvodilo. Delo koreo-

grafisano bez muzike, vrlo autentiåno prikazuje Triãu

Braun u igri punoj neodreœenih pokreta i kretanja. Za-

nimljiv je bio komad Accumulation with Talking plus

Water Moon, iz 1986. godine, koji je snimljen u studi-

ju i u okviru koga Triãa Braun objaãnjava svoj stil kore-

ografisanja igrajuñi pri tom. Ona je svakako umetnica

koja je svoj put ka slobodnom pokretu sprovela do

kraja. Priznata od mnogih, i u Americi i u Evropi, na-

graœena je, s pravom, mnogo puta.

Sezona kompanije Triãe Braun u Njujorku uspeãno se

zavrãila Gala predstavom na kojoj je uåestvovao i Miãa

Bariãnjikov, proslavljeni baletski igraå, koji poslednjih

godina igra u delima savremenih, originalnih kore-

ografa. U tu grupu svakako spada i Triãa Braun.Xenia Rakic

Tris

ha B

row

nD

ance

Com

pany 2. - 14. maj 2000. godine

Joyce Theater

105 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

The NetaDance Company

15- 18. jun 2000. godine

The Kitchen

Nova predstava koreografa Nete Pulvermaher (Neta Pulvermacher) The Orchid Show oåigledno je pripremana smnogo ljubavi i truda. Ideja za predstavu doãla je iznenada, pre godinu dana, kada je Neta u Engleskoj sluåajno åulagrupu XTC i njihovu pesmu River of Orchids. Vrlo inspirisana, poåela je da se raspituje, åita i saznaje sve o orhidejama.Njihova misterioznost i lepota oåarale su je. Poãto je sakupila dovoljno informacija, stupila je u kontakt s AndyPartridge i Colin Moulding, muziåarima iz grupe, i od njih dobila odobrenje da njihovu muziku upotrebi za kore-ografiju. Tako se rodila nova Netina kreacija koja je prikazana u tri dela — The Orchid Show, River of Orchid i AppleVenus.

Do sada je Neta Pulvermaher u svojim delima bila inspirisana ozbiljnim temama, gradeñi svoje koreografije oteæal-im pokretima. Sada smo bili u prilici da upoznamo novu Netu, koja je, kao i neki poznati slikari (Pikaso!), tom kreaci-jom preãla u jedan drugaåiji, veseo i pomalo deåiji svet. Rezultat Netinog dela je predstava puna humora, malo igraåkopozoriãte gde igraåi ne samo da igraju, veñ pevaju, sviraju, objaãnjavaju rast orhideje i njeno poreklo. Ta predstava imajoã jedan kvalitet, veoma je pristupaåna deci, pa je tako i poslednje njeno izvoœenje bilo namenjeno deåijoj publici odãest godina pa naviãe. Deca su na kraju dobila papirnate ãarene leptire koji su u jednom momentu postali deo pred-stave. Kostimi su originalni, od polivinila i kartona, u raznim bojama i doprineli su atmosferi predstave u potpunosti.

U predstavi je koriãñeno i bioskopsko platno na kome su video umetnici Karen Dunn i Katia Mooren predstavljaliigraåe, prikazivali njihove slike i time doprineli opãtem uspehu. Osvetljenje je bilo u duhu predstave — u bojamaorhideje.

Nova kreacija Nete Pulvermaher zraåi harmonijom. Jeremy Laverdure, Jason Marchant, Brittany Reese, TamiStronach i Christina Towle, zajedno s koreografom, timski su stvorili lepu predstavu koja bi se lako mogla nazvati iBajka o orhidejama.

Xenia Rakic

Les Ballets Trockaderode Monte Carlo

Kao i ove, i proãle godine je Trokadero kompanija gos-tovala u Njujorku (Joyce Theater). Tada su sve karte bile ras-prodate. Za ovogodiãnje gostovanje, koje je trajalo duploduæe (dve nedelje), takoœe su karte planule! Zaãto postojitoliki interes publike za kompaniju koja je po svom sastavuveoma specifiåna i neobiåna? Ãesnaest ålanova trupe åinemuãkarci, koji igraju pod æenskim, uglavnom ruskim imeni-ma, æenske uloge igraju obuåeni u originalne æenske kos-time, i to, na — prstima!

Program je strogo klasiåan — Paquita, Le grand pas dequatre, Russian dance, Swan lake act II, Raymondas wed-ding, Les Sylphides, i Cross current (kor. M. Cunningham!).

Program je bio podeljen u dva dela i oba su doæivelaveliki uspeh. Kostimi su bili autentiåni, kao i odigrane kore-ografije. Tehniåki spremni, neki igraåi su pokazali i trideset-dva fuetea, svaki drugi dupli.

Ãta je podstaklo muãke igraåe da uåine toliki napor i do-åaraju nam balete koji su namenjeni æenama — balerina-ma? Iskljuåivo ljubav prema baletu! Ona je bila i razlog dase takva igraåka kompanija osnuje 1974. godine s ciljem dakroz zabavan, ali profesionalni pristup, pribliæi klasiånu igrupublici. Parodija? Moæda. U celom repertoaru lako je uoålji-va, ali preovlaœuje pozitivan utisak. Publika se zabavlja,publika se smeje, ali aplaudira i nagraœuje veliki napor iprofesionalnost igraåa Trokadero kompanije.

Xenia Rakic

14. — 17. avgust 2000. godine

Joyce Theater

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 106

Ãta reñi za trupu od ãest igraåa koja dvadesetpet dana igrapred punim pozoriãtem? Joyce Theater u Njujorku bio je tesan zasve koji su æeleli da “uæivo” vide trupu Pilobolus. I kakvi su toigraåi? Da li su to ljudska tela bez ijedne kosti, tela bez straha? Dali je to, moæda, jedno telo sa ãest glava? Pokreti se odvijaju predpublikom tako da ni ona sama ne zna koliko ih igraåa izvodi.

Pa ãta je Pilobolus? U programu piãe: “Pilobolus (crystallimus)je phototropic zygomycete-fungus koji voli sunce i raste u ãtala-ma i na livadama. Manja je od jednog santimetra.”

Nesvakidaãnja i neobiåna trupa, s imenom jedne vrste peåu-raka, formirana je pre trideset godina na Dartmouth Coledge, udræavi Vermont. Osnovna karakteristika njihove igre je savrãenapodela teæine meœu igraåima. Kao partneri, sve rade zajedno,udruæeni u kolektivan koreografski proces, graœen na potpunompoverenju i verovanju u istu ideju. Kako bi se inaåe drugaåijemogla protumaåiti igraåka sekvenca kada oni bukvalno sede naglavi jedan drugome, a da se ni onaj koji sedi ni onaj koji stoji nepridræavaju jedan za drugoga? To nije balet, to nije ni modernaigra, ali to nije ni akrobatika! To je Pilobolus! U igri te trupeoseña se priåa koja treba da bude ispriåana, mada je, na prvipogled — nema. Oseña se joã neãto, podjednako vaæno — duãeigraåa koje su u svakom detalju predstave uvek prisutne.

Program je izveden u tri dela, svake veåeri jedna premijernapredstava, prvi put viœena u Njujorku, sa istim igraåima.

Za prvo veåe trupa Pilobolus odabrala je delo Tsu-Ku-Tsu namuziku Leonarda Eta, poznatog u svetu kao vodeñeg izvoœaåataiko bubnja. Uz aktivno uåeãñe kompozitora i taiko bubnjeve,uz ritam koji je u savrãenom skladu s pokretima — uspeh je biozagarantovan.

Kreacija Tantra Aranea (muz. raznih kompozitora) je u suãti-ni jedna erotiåna igraåka kreacija koja svojim izazovnim, ali nevulgarnim pokretima, dovodi do kulminacije, u kojoj æena uje-dom ubija partnera.

Treñe delo Sweet Dreams (kor. Michael Tracy) tipiåno je za stiltrupe. Igraåica Rebecca Anderson, u crvenom kostimu, raspuã-tene plave kose, noãena je i premeãtana iz ruke u ruku “priåa-juñi” svoj æivot, da bi, na kraju, zaspala u “krevetu”, napravljen-im od tela igraåa.

Pored veñ spomenutog koreografa Michael Tracy, u trupi ko-reografiãu i Robby Barnett, Alison Chase i Jonathan Wolken, åijekreacije ni malo ne zaostaju za gore navedenim. Zajedno vodetrupu Pilobolus. Skoro pored svakog dela koje je izvedeno, uzime koreografa piãe “collaboratory” — ãto istiåe da su na kore-ografiji podjednako radili i sami igraåi.

Oseñaj zajedniãtva i pripadnosti, kolektivna kreacija i izvo-œaãtvo, uz mnogo fiziåke snage, znanja i duãe ne mogu ostatineprimeñeni na sceni kada igra Pilobolus. Zato se i na publikuprenosi izrazita harmonija tela i pokreta, i sigurnost koja fascinira.

Xenia Rakic

SAD Njujork

27. jun - 22. jul 2000. godine

Joyce Theaterpilobolus

107 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Pod imenom Otkriñe baletskih zvezda sutraãnjice, 21. juna 2000. godine, otpoåelo je Meœuna-rodno baletsko takmiåenje u Njujorku. U ime gradonaåelnika Njujorka (Rudolph Giuliani), æiri,takmiåare i goste pozdravio je glumac Tony Randall. Zatim je govorila direktorka takmiåenja Ilo-na Copen i umetniåki direktor Eleonora D’Antuano. Potom je predstavljen i æiri: Cynthia Gregory(predsednik, SAD), Karin Kain (Kanada), Carla Fracci (Italija), Jean-Christophe Maillot (Francuska),Julio Bocca (Argentina), Boris Eifman (Rusija), Zhao Ruheng (Kina) i Rudi Van Dantzig (Holandija).

Pripreme za takmiåenje otpoåele su joã 3. juna, kada su mladi, s razliåitih strana sveta, stigli uNjujork. Tada su dobili raspored åasova i proba i veñ posle dva dana otpoåeli s napornim svako-dnevnim radom. Brzo su se snaãli i upoznali meœusobno, s profesorima koji su vodili åasove (LupeSerrano, Stephen Pier i Luis Fuente) i s uveæbaåima zadatih varijacija Mucuy Bolles (A. Ailey — Pasde deux), Deborah Wingert (Balanchine — Pas de deux) i Winthrop Corey (Petipa — Pas de deux).

Nacionalni profil uåesnika bio je neãto drugaåiji nego do sada. Takmiåari iz Francuske, Ãpani-je, Nemaåke, Engleske i Italije — nisu doãli! Ali su doputovali mladi igraåi iz Belorusije, Brazila,Kine, Dominikanske Republike, Islanda, Izraela, Japana, Koreje, Litvanije, Meksika, Mongolije,Poljske, Rumunije, Rusije, Tajvana, Uzbekistana, Venecuele i SAD. Zadivljujuñe je bilo posmatratite mlade baletske umetnike kako na redovnim åasovima rade na poboljãanju svojih tehniåkihsposobnosti. Takoœe je bilo lako uoåiti vidni napredak postignut u dodatnom usavrãavanjuizabrane varijacije. Nije bilo lako savladati tako teãke umetniåke zadatke, pogotovu onima kojisu doãli bez partnera.

Takmiåenje je otvoreno s Pas de Deux (Åajkovski). I prve i druge veåeri takmiåilo se po dva-naest parova. Sami igraåi su, po principu ærebanja, izvlaåili redosled i dan izvoœenja. Ocene su bileod jedan do deset, a na osnovu srednje ocene donosila se odluka o eliminaciji ili ulasku u daljikrug takmiåenja.

U drugom krugu, ãesnaest parova odigralo je Giggling Rapids. Iste veåeri, igraåi su izvodili ipripremljenu solo taåku koja nije smela da bude duæa od tri minuta. Gledali smo varijacije iz bale-ta Don Kihot i Gusar, i vrlo uspelu koreografiju na Vivaldijevu muziku (kor. Caniparoli) pod ime-nom Going for Barroque koju je odliåno interpretirala igraåica iz Kine, Cong Ma. Izvedena je isjajna komiåna taåka na muziku Rimskog Korsakova Bumbarov let koju je odigrala Neli Beliakaite(Litvanija). Obe numere ponovo su izvedene i na Gala predstavi.

U treñem krugu (Uspavana lepotica) veñ se videlo da je mnogo igraåa eliminisano, jer je nastu-pilo jedanaest parova. Pored imena nekih uåesnika stajala je zvezdica, ãto je znaåilo da oni i daljeuåestvuju u takmiåenju i da ñe u odreœivanju nagrada, ocene odigrati najznaåajniju ulogu.

Poslednje, Gala veåe, bilo je ceremonijalno, uz uåeãñe svih takmiåara i uåesnika konkursa. Toje bilo veåe kada su se, uz veliko uzbuœenje, oåekivali i zvaniåni rezultati takmiåenja. Vrlo ãarman-tna Liliane Montevecchi, svojim francuskim naglaskom i humorom, pomogla je da atmosfera bu-de opuãtenija.

Prvo je dodeljen Zlatni orden za æivotno delo. Dobio ga je Arthur Mitchell (direktor HarlemBaleta) za svoju bogatu umetniåku karijeru. Zahvaljujuñi se na priznanju, citirao je legendarnuMartu Grejam: “Igraåi su Boæiji anœeli”, a potom je dodao i svoju misao: “Æiveti i igrati, i igrati iæiveti!”

Zatim su usledile nagrade. Neuobiåajeno, prvo su objavljena imena nagraœenih igraåa. Poodluci æirija, zlatna medalja ove godine nije dodeljena. Srebrnu medalju dele Mikhail Ilyin i IliaKozadayev (Rusija). Bronzanu medalju dobio je Rene Salazar (Brazil). Zatim su usledile igraåice.Sarah Barbara Lamb (SAD), dobila je srebrnu medalju, a Emi Harayama (Japan) i Hye Min Hwang(Korea) podelile su bronzano odliåje.

U programu Gala predstave uåestvovali su takmiåari i nekadaãnji uåesnici, dobitnici nagradana prethodnim konkursima. Anna Lucieka i Carlos Molina (dobitnik nagrade Igor Juskeviå, 1996.godine i solista ABT) odigrali su Black Swan Lake (Åajkovski). Gennadi Saveliev (srebrna medalja,1996. godine) izveo je efektnu taåku Gopak. Ponovljene su solistiåke numere s prethodnih tak-miåarskih veåeri. Vrlo talentovana igraåica iz Brazila, Priscilla Yokoi, s velikom sigurnoãñu i tempe-ramentom, i odliånom tehnikom, izvela je Carmen de Ameida (Bize).

Kao i na svim drugim takmiåenjima, i na ovom je bilo i suza radosnica i velikih razoåarenja.Mladi takmiåari borili su se do “poslednjeg daha” i to su im svi priznali. Pozdravljeni su kao bu-duñi umetnici koji ñe, svakako, nastaviti umetniåku karijeru s uspehom. Mnogi prisutni su se zapi-tali da li je, ipak, moguñe na jednom takmiåenju proceniti buduñeg pravog umetnika, kao ãto seto radi na Olimpijadi s atletiåarima ili na konjskim trkama. Odgovora nema!

Xenia Rakic

Boæiji an�eliNew York International Ballet Competition

21 - 25. jun 2000. godine

Alice Tully Hall, Lincoln Center

Sarah Barbara Lamb, srebro

Hye Min Hwang, bronza

Ilya Kozadayev, srebro

Mirai Noda i Mikhail Ilyin

Mikhail Ilyin, srebro

Rene Salazar, bronza

Emi Hariyama, bronza

Foto

: by

MA

RBET

H

SAD Njujork

Lincoln CenterFestival 2000.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 108

Labudovo jezero, Nina Ananiashvili

Nan

cy E

lliso

n

19. - 21. jul 2000.godine

Bolshoi Ballet

Od poslednjeg gostovanja Boljãoj Baleta u Njujorkuproãlo je taåno deset godina. Zato se vest o gosto-vanju baletske kompanije iz Moskve brzo proåula, a

karte joã bræe rasprodale. Za njujorãke uslove, gostovanje jebilo veoma kratko, pa je i to bio razlog ãto su mnogi ljubiteljibaleta ostali uskrañeni i razoåarani.

Kompanija je doãla u Njujork s dva programa. U okviruprvog, izvodio se balet Æizela, a drugi program åinili su, tzv.repertoarski baleti. On je obuhvatio Appian Way (Spartak),Grand Pas (Don Kihot), Kingdome of the Shades (Bajadera) iBalanãinova Simfonija C. Kao ãto je uobiåajeno, pred svakoznaåajno gostovanje, njujorãka ãtampa detaljno je upoznalaåitaoce s istorijatom Boljãoj Baleta, aktuelnim repertoarom ipredstavila igraåe. U ime te velike trupe govorili su direktorBoljãoj teatra Vladimir Vasiljev i direktor Baleta Aleksej Fade-jeåev. Burne promene u Rusiji poremetile su mnoge umetniå-ke profesije, te ni baletska umetnost nije bila poãteœena.Trideset godina “stroge ruke” i potpune vladavine nekadaã-njeg direktora kompanije Jurija Grigoroviåa, ostavile sumnoge posledice koje su se najviãe odrazile na samom reper-toaru kompanije. Doduãe, baletska ãkola Boljãoja odræavalaje svoj uobiåajeno visoki standard, odliåni igraåi su ulazili ukompaniju, ali se razvoj same kompanije zavrãavao, uglav-nom, s koreografijama direktora Grigoroviåa i tradicionalnim,strogo klasiånim baletima. Za Boljãoj kao da se vreme zaus-tavilo. Istovremeno, u svetu su koreografi poput Balanãina,Eãtona, Robinsa polako, ali sigurno, grabili dalje ka razvojunovih stilova igre i tehnika.

Dolaskom Vasiljeva na åelo kuñe, 1995. godine, poåelo jenovo doba Boljãoj Baleta, ali je za radikalne promene u reper-toaru ipak bilo potrebno vreme. Zato se velika paænja pok-lanja modernizaciji repertoara s teænjom ka zapadnom mod-elu. Ali, i pored toga, u Boljãoju uporno neguju i ono ãto jenjima svojstveno, ekspresivnost baziranu na duhovnoj snazikoja uvek zajedno s odliånom tehnikom izvoœenja, doseæe dopublike. To åini Boljãoj Balet uvek uzbudljivim.

Koreograf Æoræ Balanãin i njegovo delo Simfonija C, uãaoje na velika vrata u moskovsku trupu, zahvaljujuñi naporimakompanije American Ballet Theater (ABT) i osobama ovlaã-ñenim za prenoãenje Balanãinovih koreografija (Mozartiana,Agon, Bugaku). I francuski koreograf Pjer Lakot (Pierre La-cotte) pozvan je u Moskvu da kreira novu koreografsku verz-iju baleta iz devetnaestog veka The Pharaon’s Daughter (Kñifaraona), skoro zaboravljenog baleta Marijusa Petipa. Na re-pertoaru Boljãoj Baleta igra se i delo Ruski Hamlet, poznatogkoreografa Borisa Ejfmana iz Sankt Peterburga.

Povodom gostovanja, publika je bila u prilici da åuje i za-nimljivo miãljenje direktora i dirigenta Opere iz Kijeva ValeriGergijeva. On je predloæio da oba baletska ansambla buduvoœena pod istim rukovodstvom, kao ãto je nekada bilo u vre-me Carske Rusije. Naravno, neistomiãljenici smatraju da bi tobio kraj jedne od kompanija, ali da to sigurno ne bi bio Bolj-ãoj Balet. No, sve se ipak zavrãava na finansijskim problemi-ma, koje istini za volju, nekada nisu postojale u baletskojumetnosti Rusije (u vreme komunizma). Tada je baletska

umetnost bila jedan od instrumenata propagande. Danas,ruski balet mora da traæi finansijsku pomoñ od onih koji ñetako pokazati iskenu ljubav prema umetnosti i koji ñe æeletida se tradicija velikih baletskih umetnika Rusije nastavi. Potom pitanju, Vasiljev kaæe: “Ja ñu se stideti ako pomoñ stra-nog kapitala bude veña od pomoñi naãih ljudi.” Moæda utome ima istine, ali, ako je to uslov opstanka kolevke baleta,onda je svaka pomoñ dobro doãla i ne treba biti previãe kri-tiåan.

Ãta reñi za baletske umetnike Boljãoj Baleta povodom gos-tovanja u Njujorku? Zahvaljujuñi odliånoj ãkoli koja negujeklasiåan balet i gde se znanje ne prenosi putem videa, veñ sosobe na osobu, a tradicija i dalje neguje i poãtuje, Boljãoj imaodliåne baletske umetnike. Marina Semjonova, koja je zapo-åela karijeru u Sankt Peterburgu i bila balerina Boljãoj Baleta,joã uvek vodi mlade igraåe, iako ima veñ devedesetdve go-dine. Ti ãkolovani igraåi i balerine, kada jednom uœu upozoriãte, spremni su da pokaæu svoje znanje i da se bore zabolje mesto u kompaniji. To se vidi na sceni i to se ceni.Njujorãka publika je ãirokih ruku primila kompaniju i nagradi-la je velikim aplauzima.

Gostovanje je bila prilika da upoznamo dve mlade bale-rine. Obe su 1997. godine diplomirale i odmah bile primljeneu kompaniju. Danas, mnogo obeñavaju. Ubrzo su postale so-listkinje igrajuñi obiman repertoar. Njujork je prvo video mla-du Svetlanu Lunkin (dvadeset godina), u ulozi Æizele, koju jeprvi put zaigrala u Moskvi, 1997. godine. Paæljivo je voœenaiskusnom rukom poznate balerine Jekaterine Maksimove, ko-ja je i na predstavi u Njujorku posmatrala mladu umetnicu.Moæe se reñi da vlada zavidnom tehnikom, nastudiranomulogom, ali i da ñe vreme pokazati koliko ñe se Svetlana Lun-kin razviti u veliku umetnicu. Druga je bila Maria Aleksan-drova (dvadeset godina) za koju se, takoœe, moæe reñi da je uvelikom usponu.

Igraå Nikolaj Ciskaridze, koji vaæi za jednog od najboljihigraåa trupe, bio je najveñe iznenaœenje za publiku. Roœen uTbilisiju, gde je zapoåeo ãkolovanje, prelazi u Moskovsku dr-æavnu ãkolu koju zavrãava 1992. godine, i, ubrzo, postaje ålanBoljãoj Baleta. Vrlo brzo postaje vodeñi solista. Radi s velikimbaletskim imenima kao ãto su Galina Ulanova, Marina Sem-jonova i Nikolaj Fadejeåev. Odigrao je skoro sve role koje suna repertoaru kompanije. Åesto je odlazio na baletska tak-miåenja gde su se reœale nagrade, i njegovo ime postaje svepoznatije, kako u Rusiji, tako i u svetu. Odliåne graœe i linija,s lakoñom i mekoñom kreñe se scenom. Veoma visoko skaåe,a u duetnoj igri u skladu je s partnerkom. Na sceni zraåi, pa seodmah uoåava da igra sa emocijama. Posebno se istakao kaoegzotiåan Princ u Kingdom of Shades. Sasvim slobodno gamoæemo staviti rame uz rame s danaãnjim velikim igraåimakoji su veñ zauzeli visoka mesta na listi znaåajnih baletskihigraåa. Moæda bi bilo dobro da povremeno promeni sredinu,ne kao stalni igraå, veñ kao gost, i da se oproba u igri za-padnog stila.

Meœu ostalim igraåima, jedina iskusna balerina bila jeNina Ananiaãvili koja je poznata njujorãkoj publici kao stalnigost ABT. Okruæena svojom sredinom i kolegama, bila je joãbolja i sigurnija u ulogama koje je odigrala.

Sve u svemu, Boljãoj Balet je pokazao da moæe da se izborisa situacijom u kojoj se naãao i da je na putu novih uspeha ipobeda.

P. S. New York Times je, 31. avgusta 2000. godine, objavio daje direktor Boljãoj teatra Vladimir Vasiljev — otpuãten! Sam Vasiljevje åuo vest preko radija! Da li ñe se æelja Valeri Gergijeva, direktoraOpere i Baleta Kirov pozoriãta ostvariti?

Xenia Rakic

109 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 110

BirminghamRoyal Ballet

21. septembar - 1. oktobar 2000. godine

City Center

SAD Njujork

sambla teãko mogao sagledati. Koreo-grafsko reãenje glavnih uloga je kom-plikovano, teãko, patetiåno i traæi izdræ-ljivost i veliku energiju igraåa. Po scen-skim efektima i tehniåkim moguñnosti-ma, Edvard II je pre ãou nego balet. Me-œutim, solisti kompanije Wolfgang Stoll-witzer kao Edvard, Monica Zamora u ulo-zi kraljice Elizabete i Robert Parker kaoGavestone bili su odliåni.

Drugi deo programa prikazao je kompa-niju u sasvim novom svetlu. Izvedeni suJazz Triple (D. Elington i Richard Rod-gers), Slaughter on 10th Avenue (Balanãin)i dve koreografije The Shakespeare Suitei The Nutcracker Sweeties (D. Bintley). Pu-blika je ritmiåki udarala rukama sluãajuñimuziku Djuka Elingtona u izvoœenju or-kestra Royal Ballet Simfonia (dirigentPaul Murphy).

Dve Bintlijeve koreografije, po strukturiveoma sliåne, pokazala su njegov talenati originalnost, bez obzira na ponavljanjakoreografskih reãenja. Ansambl je ovogaputa pokazao tehniåku spremnost, ui-granost i sigurnost u izvoœenju. Kostim iscenska reãenja su bili odliåni, naroåito uKrcku. Gostovanje bi bilo uspeãnije uz bo-lje odabran repertoar.

Xenia Rakic

Prilikom ovogodiãnjeg gostovanja uNjujorku, kompanija Birmingham RoyalBallet i njen umetniåki direktor DavidBintley, izveli su delo Edward II. Libretoje uraœen na osnovu drame (Christo-pher Marlowe), napisane joã 1592. go-dine, o æivotu kralja Edvarda II, a muzikuje komponovao John McCabe. Priåa imaistorijsku podlogu i, kako sam Bintleykaæe, u njoj niãta nije fiktivno. Dramakoja se odvija na sceni je razorna, gruba,seksualna, dramatiåna i bolna. Publika ilivoli ili mrzi predstavu, a Marta Grejam bito drugaåije rekla — predstava je dobraili loãa!

David Bintley voli da kreira balete. Pre-pun je ideja koje prevazilaze njegoveobjektivne moguñnosti. Do sada je rea-lizovao osam baletskih dela, a deveto je,kako sam kaæe, veñ u sali.

Balet ima dva åina. Kralj Edvard, oæenjen,otac jednog deteta, pokazuje strasnuljubav prema svom prijatelju (Piers Ga-vestone). Ta homoseksualna veza uæa-sava kraljicu i engleske barone. Po izbi-janju graœanskog rata, Gavestone bivapogubljen, a Edvard umire u straãnimmukama. Sve to je u baletu prikazanovrlo realno, s puno grubosti i drame.Igra je zanemarena, pa se kvalitet an-

Edvard II

The Shakespeare suite

Bill

Cooper

Bill

Cooper

111 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Hulio Boka (Julio Bocca) roœen je u Buenos Ajresu 1967. godine gde zapoåinje i svoju igraåku karijeru. Pos-tao je jedan od veoma znaåajnih igraåa danaãnjice. Voœen velikom ljubavlju ne samo prema igri, veñ i zemljiu kojoj je roœen, osnovao je 1990. godine trupu pod imenom Ballet Argentino, koju åine mladi argentinskibaletski umetnici. S njom je realizovao kratko, ali uspeãno gostovanje u Njujorku, na sceni City Center. Razno-vrsni program imao je za cilj da prikaæe igraåe trupe u raznim stilovima.

Prvo je odigran Don Quixote Grand Pas de Deux u kome se predstavio Boka s odliånom partnerkom Lusija-nom Paris (Luciana Paris), oboje pokazavãi zavidnu igraåku tehniku.

Sledeñe delo bilo je Adagietto (kor. Oscar Araiz, muz. Gustav Maler, IV simfonija). Izveli su ga Cecilia iChristian Alessiandria. Igraåi su se kretali scenom kao jedno telo, u neoklasiånoj koreografiji, koja je kostimi-ma doåaravala podzemnu, podvodnu igru.

Kreacija Suite Generis (kor. Alberto Mendez, muz. F. Hendl), koju su uz gimnastiåku egzibiciju izvela tri igra-åa, nije mnogo imala veze sa igrom.

Veliki projekat Simfonia Entrelazada (kor. Mauro Bigonzeti, muz. V. A. Mocart), dosta podseña na kore-ografije Tvajle Tarp.

Drugi deo programa je umetniåki snaæniji. Tek tu se video pravi kvalitet Bokine kompanije. Piazzolla TangoVivo (kor. Ana Maria Stekelman, muz. Astor Piazzolla, uz “æivo” izvoœenje muziåara Fundacion Astor Piazzo-lla Quintet) doæivela je najveñi uspeh kod publike. Dovoljno je bilo sluãati muziku, gledati igraåe åija se ener-gija stapala s njom, i uæivati u zreloj igri Hulia Boke, koji je, oåigledno, u punoj igraåkoj snazi. Ni u solo taåki,ni u duetu (sa joã jednim igraåem) na samom kraju dela, nije ãtedeo ni sebe ni ostale ålanove trupe. Izauspeãnog gostovanja stoje veliki trud, ljubav i svakodnevno veæbanje, ali je moæda neãto trebalo i izostaviti.

Xenia Rakic

Julio BoccaBallet Argentino

oktobar 2000. godine

City Center

&

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 112

ERG - status, godiãnji seminar savremenog plesa, koji se bazira na dvonedeljnim gostovanjimapoznatih igraåkih pedagoga iz sveta, omoguñio nam je da, krajem avgusta 2000. godine, pra-

timo u Beogradu radionicu Valeri Grin, igraåice i koreografa iz Amerike, åetvrtog po redu pedagoga kojiuåestvuje na seminaru.

Valeri Grin je igraåku karijeru zapoåela u Klivlendu (Ohajo), uåeñi step i dæez balet. Medison je prvo mes-to gde je poåela da se ozbiljno bavi raznim tehnikama modernog baleta, ali isto tako i kompjuterima ivideom. Meœutim, to ãto ñe u potpunosti obeleæiti njen igraåki razvoj je boravak u ãkoli Erika Hokinsau Njujorku.

Valeri Grin saraœuje s Nancy Meehan, Dura Mater, Dance/Theater Collective, Phyllis Rose Dance kompa-nijom, Erick Hawkins Dance kompanijom i mnogim drugim. Ono ãto je interesantno, a vezano za tu mla-du umetnicu je (osim zavidne igraåke biografije) i njeno srpsko poreklo. Trenutno radi u Njujorku igraå-ki projekat vezan za dogaœaje koji su obeleæili zadnjih deset godina æivota na naãim prostorima.

Na radionici u Beogradu, Valeri je pokuãala da naãim igraåima pribliæi osnove Hokins tehnike. O toj teh-nici kaæe:“S Hokins tehnikom sam se prvi put susrela u Njujorku i odmah sam shvatila da je to ono åime æelim dase bavim, da je interesantno i drugaåije od onoga ãto sam do tada radila, da je tehnika neæna i lepa, ida zahteva da joj se igraå u potpunosti posveti.

Ona je fluidna, svi pokreti kreñu iz predela karlice, veliki je akcenat na radu ruku, pokreti su sliveni inema velike tenzije u miãiñima. Naravno potrebna je velika energija, ali miãiñi nisu napregnuti. ErikHokins je igrao s Martom Grejam, bio je i njen suprug, a kada su se razdvojili, on je oformio svoju kom-paniju, radeñi s igraåima na sopstvenoj tehnici. Æeleo je prirodniji, prefinjeniji pokret. Verovao je da jesamo ta tehnika igraåima dovoljna. Ja ne mislim naravno da je to istina, mislim da igraåi treba da radedosta razliåitih stilova i tehnika, ali u njegovoj je sadræana zaista jedna univerzalna lepota i mnoãtvorazliåitih igraåkih sredstava koji olakãavaju igru, i koji se prepliñu s elementima drugih tehnika. Hokinssistem se sastoji od puno kontrakcija, i osim rada ruku dosta se insistira na kruænom radu korpusa. To jefluidna tehnika koja se zasniva na prirodnom i prefinjenom pokretu.

113 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Atmosfera u Hokinsovoj ãkoli je bila drugaåija, mirna i opuãtena zarazliku od ludila koje vlada svuda oko vas u Njujorku.

Radili smo åetiri godine na raznim stvarima — repertoaru, kompo-ziciji, koreografiji ... Za mene je najdragoceniji bio rad na koreo-grafiji, nakon ãto se pokreti veñ postave — kako da ona bude åisti-ja, da dobije na intenzitetu i dinamici. Kad to jednom savladate, toostaje u telu i viãe se o tome ne razmiãlja. Takoœe smo posebno ra-dili na oblikovanju svakog pokreta, na njegovoj emociji i karak-teru. To je bio jedan potpuno drugaåiji pristup. Znaåi, ne kako dakreirate novi pokret, nego ãta da radite da bi ga unapredili kad stega veñ kreirali. U mom radu se oseña veliki uticaj te metode. Ne ka-æem da moj rad liåi na Hokinsove radove uopãte, ali njegov uticajna mene je veliki.”

Osim rada na Hokins i drugim tehnikama, vi ste razvili i jedan svojoriginalni stil — Dens Entropi (Dance Entropy). O åemu se tu radi?To je ono ãto ja pokuãavam da radim sa mojim igraåima. Entropijaje nauka, stvari se kreñu u haosu, ali ih on odræava u pokretu. Takoi u igri — deãavaju se mnoge stvari, mnogo toga se u nama kreñe,ali mi smo jedno biñe, kao da se entropija deãava unutar nas — usvakom naãem molekulu. Tako i ja koristim svoje kompletno æivot-no iskustvo i pokuãavam da sve to uklopim u celinu. Ponekad koristim gest kao inspiraciju za pokret,ponekad pronalazim emociju za igru u slikarstvu ... Volim izazove i pokuãavam da nikada ne radim stvari naisti naåin.

Kada me je zainteresovao zapadno-afriåki ples, otiãla sam u Ganu. Igrala sam s njihovim obiånim svetom iuåila od njih. Volim ritam bubnjeva, on mi daje oseñaj slobode. To je za mene bila velika inspiracija.

Recite nam neãto o ameriåkom modernom plesu danas.Moj je utisak da se klasiåne tehnike poput Hokins, Grejam ili Kaningam u Americi viãe ne uåe mnogo. Mislimda je to zato ãto je igraåima postalo dosadno da rade istu stvar svakoga dana. To je moæda i deo ameriåkekulture. Ja mislim da radeñi svaki åas neãto drugo, ne znaåi obavezno i nauåiti viãe. Shvatila sam da volim Ho-kins tehniku tek nakon ãest meseci svakodnevnog rada, i sada mislim da mogu joã neãto novo tu da nauåim.To je kao i u klasiånom baletu, igraåi ga veæbaju godinama i uvek neãto novo saznaju. Mislila sam da je Ho-kins tehnika suptilna i laka, i da je besmisleno veæbati je svaki dan, ali sam tek vremenom shvatala kolikostvari radim nepravilno. Meœutim, u Americi, u studijima, svaki åas gostuju razliåiti pedagozi s razliåitimtehnikama, nekada samo po tri dana, i ljudima je jednostavno interesantnije da rade tako.

Da li ste zadovoljni svojim boravkom u Beogradu i radom s naãim igraåima?Ja se stvarno divno oseñam ovde. A ãto se tiåe igraåa, señam se kada sam dolazila pre dve godine i gledalaneke predstave, da sam konstatovala da vaãim igraåima nedostaje svakodnevni trening. Drugo je raditi kla-siåan åas svaki dan, to je u redu, ali ako æelite da budete igraå modernog stila, morate raditi moderan klastakoœe svakodnevno. Mislim da igraåi rade stvari u pola snage od onoga ãto bi mogli. Zato mi je drago ãtosam u Beogradu mogla da radim Hokins tehniku kontinuirano, makar i samo dve nedelje. Mislim da se veñmoæe osetiti razlika. Igraåi su prihvatili stil, pokreti su bili åistiji i fokus je bio jasan, bræe su pamtili...

A ãto se tiåe koreografije, mislila sam da jesebiåno da doœem i jednostavno im poka-æem neku moju kreaciju. Za mene je bilointeresantnije da im dam priliku da samikreiraju ples, da im pokaæem sredstva kojañe im to olakãati. Radili smo na obliku,dinamici, gestovima...

Æelela sam da govorimo o ovoj situacijiovde, o dogaœajima iz proãlosti, o bom-bardovanju. Od toga smo pravili ples, alija nisam radila koreografiju, oni su kreiralipokrete, a ja sam ih usmeravala i na nekinaåin reæirala tu prezentaciju. Htela samda igraåi izbace iz sebe negativnu energi-ju i emocije koje vezuju za taj period, jermislim da nije zdravo ako one ostanu unjima. Deãavalo se i da neko zaplaåe, a åo-vek ne moæe da zaplaåe tek tako, tu morada postoji skriveni i potisnuti bol. Mislimda im je to dosta koristilo.

Jelena Kajgo

Two inside

Anna

Bau

sch

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 114

lternativna scena

TransArt 2000Laboratorij / Festival za transdiscipliniranu suvremenu umjetnost

Labin (Istra)

Uperiodu od 26. avgusta do 23. septembra 2000. godine, u istarskom gradu Labinu odræana je meœunarod-na izloæba - festival savremene umetnosti TransArt na kojoj je uåestvovalo preko sto umetnika iz dvade-

set zemalja.

Veñina radova bila je izloæena u prostoru nekadaãnjeg rudarskog kompleksa (danas Kulturnog centra Lam-parna) u kojem je izveden najveñi broj performansa, instalacija, hepeninga i pozoriãnih predstava.

Od umetnika, koji u svojim radovima koriste pokret i savremenu igru, nastupali su Kazuko Kurosaki (Japan)sa svojim igraåkim performansom AIKO 9 i ãvajcarski koreograf Jan Maruãiñ (Yann Marussich) koji je odræaointernacionalnu igraåku radionicu Lamparna 2000 i izveo performans L’autoportrait u kojem su uåestvovali ipolaznici radionice.

Izuzetan energetski naboj i superiornu tehniåku pripremljenost pokazala je grupa austrijskih umetnika oku-pljenih oko projekta Pilottanzt koji su u Labinu prikazali svetsku pretpremijeru svog tech-dance performan-ca E-N-D (premijera se odigrala na svetskoj izloæbi EXPO 2000 u nemaåkom gradu Hanoveru).

Pilottanzt: ”E-N-D”

Pilottanzt: ”E-N-D”

Foto

gra

fije

: Sr

œan

Vel

jovi

ñ

115 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Mladi beogradski umetnik Nenad Andriñ je u otvorenom bazenu pored same obale Jadranskog mora predsta-vio site-specific verziju svog performansa Eau d’homme. Iako su uslovi za performans bili potpuno neade-kvantni u odnosu na prvobitnu ideju (koncepcija je podrazumevala akvarijum odreœenih dimenzija), Andriñje veliåanstveno izveo asocijativni ples meduze u omeœenom prostoru.

Festival je dobio na znaåaju gostovanjem gospodina Heralda Zemana (Harald Szeemann), direktora Bijenalau Veneciji (1999—2001). Njegova paænja je upravo i bila fokusirana na radove umetnika koji dolaze s Balkana.

Izvedeni projekti, viãednevno druæenje umetnika, zajedniåki rad i saradnja u tom pitoresknom istarskom gra-diñu predstavljaju samo jedan od aspekata koji su domañini uspeãno osmislili. U iãåekivanju kataloga koji ñepredstaviti radove u pravom svetlu, ostaje adresa www.transartnet.de gde se moæete detaljnije informisati.

Nataãa Tomiñ

Eau d’homme, Nenad Andriñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 116

lternativna scena

krajem decembra 1999. godine, u Bitef teatru u Beogradu, gostovali su ålanovi hrvatsko-holandsketrupe Montaæstroj, koju je beogradska publika imala prilike da vidi na proãlogodiãnjem Bitefu.Tada su nastupali u predstavi Fragile — koja je dobila nagradu publike kao najbolja predstava Bitef

festivala.

Ponovni susret s Montaæstrojem, sada u vidu radionica, bio je podjednako interesantan. Njihov otvorenipristup umetnosti pokreta, ãiroko sagledavanje znaåenja i izazova savremene pozoriãne umetnosti, duhkonceptualizma i novih medija, kao i sam naåin rada, izvan konvencionalnog i ustaljenog, oplemenio jezimski pozoriãni æivot Beograda.

Metod rada Montaæstroja, kada je redovan trening u pitanju, vrlo je eklektiåan. Sastoji se od kondicionihveæbi, kombinacija tehnika savremenog plesa i fiziåkog teatra i nekih njihovih autentiånih tehnika, dokscensko izvoœenje ukljuåuje sve, i igru i glumu, kao ãto ih u nekim momentima i iskljuåuje i pretaåe uformu performans arta.

Radionice za koje je napravljen odabir od ãest igraåa i glumaca, odvijale su se svakodnevno, u trajanjuod tri nedelje, i bile su otvorene za publiku.

U razgovoru s frontmenom trupe Montaæstroj, Borutom Ãeparoviñem, pokuãali smo da ãto bliæe sagle-damo njihov princip rada.

Otvorena strukturaTrenutno radimo na jednoj, uslovno reåeno, novoj metodi rada, nezavisno od rada na predstavi, nezavis-no od bilo koje teme. To bi bila metoda intermedijacije, mi je bar tako neformalno zovemo, pristup ukome pokuãavamo radit i horizontalno i vertikalno. Znaåi da imamo i neki unapred odreœeni konceptrada, a s druge strane, pokuãavamo koristiti iskustvo ljudi koji su ukljuåeni u proces rada — ne mislimsamo plesaåa i glumaca, veñ bilo koga ko saraœuje s nama na projektu, a moæe kreativno uåestvovati.Te stvari se mogu ponekad sudarat, a ponekad sjajno spojiti. To je neãto ãto teæi jednoj vrsti interdiscipli-narnosti opñenito. S jedne strane, prolazimo kroz jednu teatarsku hijerarhiju, a s druge se pokuãavamootvoriti prema performans artu, novim medijima, nastojimo napraviti jedan otvoreni pristup, otvorenustrukturu.

Koncept beogradske radionicePostoje neki principi rada i mi ih otkrivamo, ali ono ãto je interesantno i specifiåno i ãto radimo prvi putu æivotu je da mi nemamo stvarno nikakav unapred odreœeni koncept i onda, pre svega, iz “materijala”koji ljudi imaju u sebi, pokuãavamo radit neki moguñi teatar. Ali, to je samo jedan od moguñih teatara.Moglo bi ih biti joã stotine. Sve se svodi na dve bitne stvari — da åovek u tome ãto radi pokuãava bit slo-bodan, ali da ne zaboravi da nosi i odgovornost koja zajedno s tim ide. Sve ãto je scensko, mora biti, naneki naåin, komunikativno. Naravno, kada se radi jedan ovako kratkoroåni projekat, stvari se uopãte nemogu dovesti do kraja. To je samo neka kutija koja se otvori i gleda se ãta sve u njoj moæe biti.

Beogradsko iskustvoBilo je stvarno uæivanje radit. Jako bih volio ostvariti u Beogradu i neki novi projekat. U kom obliku neznam, i ne znam da li je to moguñe, ali to bih volio i to bi bilo jako pozitivno iskustvo. Koliko åujem i vi-dim i za ljude na radionici to je bilo jedno jako pozitivno iskustvo. Nadam se da smo ih neãto nauåili, ai ja sam od njih mogao mnogo toga nauåiti. Baã to da se moæe biti slobodan. Ponekad, kad radite s vrhu-nskim zapadnoevropskim profesionalcima, nailazite na mnogo znanja, ali i mnogo sterilnosti. Meni jezanimljivo kako ljudi govore o sebi samima. Da li govore o problemima, to nije bitno. Tu moæe nastatijedan zanimljiv teatar.

Jedno moje zanimljivo iskustvo vezano za Beograd je da u Beogradu sada moæeã æiveti samo u onomdanu u kome jesi, i s obzirom na to, ne moæeã gledati mnogo u daljinu i ne moæeã mnogo planirati. Mo-raã biti u tom sada, i u tom “sada”, moraã jako puno toga improvizirati. Zanimljivo je da smo baã to mitraæili od ljudi — da budu sada, tu, da ne igraju nekog drugog, da budu ãto bliæe sebi samima i da jakopuno improvizuju. Dakle, radili smo na onom ãto ja zovem umjeñe ili umjetnost improvizacije.

Holandija via BeogradZanimljivo je kako je æivot na zapadu vrhunski organizovan — kao po meri åoveka. Sve to funkcioniãei, naravno, da se tamo prvo desilo da se konvencionalni teatar razbio u neku vrstu improvizacije, ali pi-tanje je s åim se ta improvizacija “puni”. Æivoti su takvi da se to nema åime puniti, pa se onda improvizu-je na telefonskim imenicima i sliåno, u ãta ja duboko ne verujem. Na ovim prostorima ljudi imaju boga-to æivotno iskustvo, ali zbog nekih strogih konvencija, zbog ideologiziranog druãtva, nikom ne pada napamet da bi se moglo raditi “to ãto se æivi”. Mi nismo traæili od ljudi da priåaju o svom æivotu, veñ dakoriste svoju intuiciju i da se pokuãaju snañi u nekom materijalu. A to znaåi biti stalno u procesu, nepokuãavati fiksirat stvari, iñi napred, improvizirati, verovati u sebe…

Jelena Kajgo

Montaæstroj (Borut Ãeparoviñ)

117 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Irena Misirliñ je zavrãila ãkolu za klasiåni balet u Zagrebu, juna2000. godine, u klasi primabalerine Irene Pasariñ, i danas je stu-dent Akademije za modernu igru u Roterdamu. U æelji da naãe åi-taoce i uåenike baletskih ãkola bliæe upoznamo sa uslovima pri-jemnog ispita u toj prestiænoj Akademiji u Holandiji, razgovaralismo letos s njom u Kninu.

Kako si doãla na ideju da konkuriãeã za Akademiju igre u Roterda-mu?Predavaåu modernog plesa u naãoj ãkoli u Zagrebu, Ivani Joziñ,svidjelo se kako vjeæbam, pa poãto je i sama zavrãila Akademiju uRoterdamu, savjetovala me je da pokuãam da se dalje ãkolujem uHolandiji. Preko interneta sam saznala adrese i datume audicije,poslala sam molbu i fotografije, odgovorila na odgovarajuñi upitniki izjavila æelju da se ãkolujem u odeljenju za plesaåe (postoje i odel-jenja za pedagoge i koreografe). Zatim sam dobila od Akademijeknjiæicu s detaljnim informacijama u vezi prijemnog ispita.

Da li je bilo potrebno platiti kotizaciju za audiciju?Sem putnih i smeãtajnih troãkova kandidat uplañuje i 35 guldenapre poåetka prijemnog ispita, a to je neãto manje od 10 dem.

Kako je tekao prijemni ispit?Najpre su mi na Akademiji odredili garderobu i dali taåan raspo-red ispita. Prvog dana, pre poåetka audicije, svako je dobio svoj broji kartonåiñ s fotografijom za identifikaciju. Usledio je åas klasiånogbaleta, od sat vremena, na kome je trebalo pokazati osnove klasiå-ne baletske tehnike. Nije bilo teæih elemenata. Vjeæbe kod ãtapa bilesu uobiåajene, a na sredini su kombinacije imale i elemente karak-ternih igara. Zahtevalo se vladanje prostorom, forsirani su sko-kovi, a trebalo je, razume se, pokazati i muzikalnost. Ceo åas jetekao veoma harmoniåno i veoma blagonaklono od strane pedago-ga. Posle pauze od pet minuta imali smo åas moderne igre. Na po-åetku su bile lagane vjeæbe, a zatim skokovi, pa snalaæenje u pros-toru, te usklaœivanje plesa s muzikom. Nakon toga sledio je ispitimprovizacije. Korepetitor je svirao razliåitu muziku po stilu i ras-poloæenju, a naã zadatak je bio da samostalno improvizujemo plesu trajanju od dva do dva i pol’ minuta. Prvog dana su polagale dve grupe po dvadeset kandidata. Zatim

su objavljeni rezultati. Oni koji nisu proãli prvi krug pozvani su narazgovor, pri åemu su im pedagozi govorili ãta u njihovom plesunije bilo dobro, a ãta jeste. Nekima su savjetovali da greãke popravei pokuãaju ponovo sljedeñe godine, drugima — da se viãe ne baveumjetniåkom igrom. Oni koji su proãli prvi krug, a ja sam bilameœu njima, dobili su raspored za drugi dan prijemnog ispita.Sutradan je bilo mnogo teæe. Åas klasike je tekao po uobiåajenom

redosledu, ali neãto duæe. Oåekivala se, takoœe, dobra klasiånatehnika. To se odnosilo i na åas moderne igre, koji je bio dalekosloæeniji od prethodnog dana. Na kraju ispita svi smo moraliprikazati unaprijed pripremljeni solo, koji je mogao trajati maksi-malno minutu i pol.

Ãta si ti pokazala?Jednu malu solo skicu na muziku iz poznatog crtanog filma Knjigao dæungli, koreografski postavljenu tako ãto sam igrala kao da sume napali mravi ... Kada smo svi pokazali svoje male plesne pos-tavke, komisija je vjeñala pola sata i zatim saopãtila konaåne rezul-tate. Od nas trideset, ispit je poloæilo ãest devojaka i åetiri djeåaka.Ja sam jedina bila primljena odmah na drugu godinu studija.

Kakav je tvoj opãti utisak o prijemnom ispitu?Za prijem na tu åuvenu plesnu Akademiju traæi se, pored znanjatehnike klasiåne i moderne igre i ekspresivnost plesa. Na ispitu seto gleda i vrednuje. Posebno se ceni kako kandidat usvaja primjed-be i ispravlja ih. Na osnovu toga komisija zakljuåuje kako se daljemoæe formirati buduñi plesaå. Posle ispita su razgovarali sa mnomi rekli da sam “dobar materijal za rad”. Obeñali su mi u svemupomoñ, izuzev u finansiranju studija. Moram da naglasim da jekomisija bila veoma zadovoljna mojom klasiånom i modernomplesnom tehnikom, koju sam stekla u ãkoli u Zagrebu.

Koliko koãta svaka godina studija?Studije traju åetiri godine i svake godine treba platiti ãkolarinu od2.834 guldena ili oko 2000 dem. No, da bi se upisali, traæi se garan-cija od najmanje 14.000 dem za godinu dana. Tu su ukljuåeni po-menuta ãkolarina, smjeãtaj, ishrana (oko 400 dem mjeseåno), odje-ña, patike, knjige.

A internat?To je veoma teãko dobiti. Prve godine treba podnjeti molbu i potomåekati da se doœe na red.

Kada se svi ti finansijski uslovi ispune i ãkolovanje zavrãi, kakva sediploma dobija?Posle åetvorogodiãnjih studija vlasnik ste diplome. Po mome izboru,to bi trebalo da bude diploma plesaåa moderne igre. S njom se mo-æe igrati u trupama u Holandiji i u svetu i biti pedagog modernogbaleta. Akademija se obavezuje da diplomiranim studentima na-œe posao, prvenstveno u svojoj zemlji.

Da li tokom ãkolovanja postoje moguñnosti rada u nekoj tamoãnjojplesnoj trupi?U treñoj godini studija predviœeno je staæiranje u nekoj plesnoj kom-paniji, radi sticanja neophodne scenske prakse. Tada se moæe neã-to i zaraditi, jer te trupe dobro rade i dosta putuju.

Koji se predmeti izuåavaju na Akademiji za moderan ples u Roter-damu?Ima ih dosta: koreografija, plesne tehnike, improvizacija, reperto-ar, individualni ples, teorijski predmeti i muzika. Studij na Akade-miji modernog plesa u Roterdamu je zaista sveobuhvatan i veo-ma je dragocen za sve one mlade plesaåe koji imaju afiniteta pre-ma savremenoj umjetniåkoj igri. Stoga se radujem moguñnosti dai ja tamo uåim.

Milica Zajcev

Teãko, lepo i skupoRazgovor s Irenom Misirliñ, novim studentom Akademije za modernu igru u Roterdamu

Baletska ãkola

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 118

Beæarov Krcko[vajcarska Lozana

ULozani sam videla i poslednje Beæarovo ostvarenje, Krcko Oraãåiñ. Beæar je je-dan sasvim poseban stvaralac u svetu igre 20. i 21. veka. Naæalost, mora sepriznati da taj balet na muziku Åajkovskog nije veliki uspeh, i ne samo to —

to je gomilanje scena åiji redosled ni najpaæljiviji gledalac ne moæe da prati. To viãeliåi na neki potpuri u kome nema nimalo mesta za igru. Genije od reditelja, Beæar,prikazuje svoje detinjstvo u Marseju, i svoju baku, koja se vidi na velikom crno-belom televizijskom ekranu dok priåa o svom unuku. Grupa ulazi na scenu, poputulaska bajaderi iz treñeg åina istoimenog baleta, ãto je originalna ideja, ali veñ kori-ãñena u Konkursu, i to na mnogo finiji naåin. Veliki deo scene zauzima ogromnabista nage æene, saåinjena od specijalnog maltera. Ãta ñe u toj zbrci Ivet Horner, åu-vena pariska harmonikaãica, i to odevena u belu ãuãkavu svilu, koja silazi s nekihsanki na kraju prvog åina, za vreme valcera pahuljica? Pa drag-queens! U drugomdelu postoji samo jedan momenat åiste igre —Pas-de-deux vile Draæe i Princa koji suobuåeni u crno i igraju originalnu verziju Petipa (tako nam objavljuje razglas). Da linamerno ili ne, ali koreografija je prenaglaãeno odigrana, ãto se graniåi s parodi-jom.

Balet treba zaboraviti ... i iãåekivati sledeñe Beæarovo ostvarenje koje ñe se izvoditiu julu, u Rojal Teatru Versajskog dvorca, a to je Dete—kralj, na muziku Huga L Barai Mocarta. Zaãto taj naslov? Beæar ga je izabrao jer su sva tri kralja koja su ostavilasvoj trag u Versaju, bili kraljevi joã u detinjstvu. Luj XIII je dolazio u lov, Luj XIV jesagradio divni dvorac, a Luj XV napravio biser od pozoriãta, koje broji samo 600mesta, ali åija su scena i maãinerija znaåajne kao i one u Pariskoj operi.

Helen CiolkoviåPrevela: Marijana Komljenoviñ

Casse-Noisette, kor. Maurice Béjart

c. M

asso

n/E

nguer

and

119 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

lnternacionalni konkurs za mlade igraåe Prix de Lausanneodræao se od 23. do 30. januara 2000. godine. Postignut jerekord u broju uåesnika. Takmiåilo se stoãezdeset kandida-

ta iz trideset zemalja. Tako veliki broj potvrœuje ispravnostkoncepta novog takmiåenja. Samo petnaest mladih igraåa odstotrideset devojaka i trideset momaka uãli su u finale. Æirijemje predsedavao Æan Kristof Majo, direktor i koreograf BaletaMonte Karla, nekadaãnji laureat Prix de Lausanne.

Pored dve klasiåne i jedne slobodne, finalisti su pokazali isavremenu varijaciju. Njima su se otvorila vrata najboljih ãkolai kompanija, zahvaljujuñi stipendijama i staæevima kojima sunagraœeni.

Tradicionalni Gala prethodio je objavljivanju nagraœenih. Nanjemu su uåestvovali bivãi pobednici Lozanskog takmiåenja,meœu kojima i Itn Stifl (Ethan Stiefel), prvak ABT, kojeg kri-tiåari smatraju jednim od najboljih igraåa danas u svetu.

Takmiåari su imali aktivnu podrãku pedagoga, program semi-nara i moguñnost da rade s profesorima i internacionalnimbaletskim zvezdama, koji su bili na raspolaganju i onima kojise nisu kvalifikovali.

Zadovoljstvo kandidata i publike obavezuje organizatore te poz-nate manifestacije i potvrœuje da novi koncept takmiåenja trebanastaviti.

M. J.

[vajcarska Lozana

Laureati visokog nivoa

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 120

Priscilla Yumi Yokoi Sergej KheilikFoto

graf

ije: P

hilip

pe P

ache

121 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

STIPENDIJA:Shimizu Kenta, JapanVerbruggen Jeroen, BelgijaKajiya Yuriko, JapanZhong-Jing Fang, KinaKida Mariko, JapanSTAÆ:Onuki Masayoshi, JapanNAGRADA ZA MLADE NADE:Wei Yao, KinaKheilik Sergej, RusijaOdsadcenko Anna, NemaåkaNAGRADAZA SAVREMENU INTERPRETACIJU:Shimizu Kenta, JapanNAGRADAZA NAJBOLJEGÃVAJCARSKOG TAKMIÅARA:Schoch Claudine, ÃvajcarskaNAGRADAKAO PODSTREK ZA DALJI RAD:Chung Frances, KanadaYokoi Priscilla Yumi, BrazilMühlbauer Sandra, AustrijaNAGRADA TV GLEDALACA:Verbruggen Jeroen, Belgija

Prix de Lausanne 2000.

Jeroen Vergruggen Yriko Kajiya

Masayoshi Onuki

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 122

S e ñ a n j a

Doåekala me je veomaraspoloæena za ugovoreni ra-zgovor za moju drugu knjiguIgra ãto æivot znaåi, u kojojsam nastavila da pisanomreåju slikam portrete istak-nutih beogradskih baletskihumetnika. Ta knjiga joã nijeãtampana, pa æelim da naãeåitaoce upoznam s nekimzanimljivim delovima umet-niåke ispovesti moje dragekoleginice (tako me je onasama uvek oslovljavala) Je-

lene Ãantiñ, vredne, poærtvovane, plemenite i veoma hrabre liånosti,koja zbog svega ãto je poklonila naãoj profesiji, a i onima koji su stradaliod nepravednog rata, zasluæuje ne samo naã nezaborav, no i veliko poã-tovanje. Svoju umetniåku ispovest Jelena je kazivala mirno, probranim reåi-ma, iza kojih je ipak buktala njena dinamiåna liånost.“ ... U Narodno pozoriãte u Beogradu primljena sam bez audicije, jersam bila odliåan œak u Baletskoj ãkoli. Bilo je to 1962. godine. Veñprve sezone, igrala sam dve solistiåke uloge, Vilu proleña u PepeljugiProkofijeva u postavci Nine Anisimove i Vilisu u Æizeli. Od tada samu tom romantiånom baletu igrala sve uloge, tako da sam za njegavezana ceo æivot.Prva sezona rada u pozoriãtu postavila je pred mene niz pitanja. Da lije to ono ãto zaista æelim? Kakvom kvalitetu u baletskoj umetnostiteæim? Igra je s jedne strane veoma stroga, a s druge veoma otvore-na. Stoga stalno morate razmiãljati da li fiziåki, emotivno i istinskiumetniåki moæete to da radite. Neprestano se preispitujete. Ipak,odluåila sam se i moja karijera je trajala veoma dugo, åitave tridecenije.Proãla sam kroz sve æanrove umetniåke igre, romantiku, klasiku, aveoma sam volela da se pojavljujem i u polukarakternim ulogama.To mi je davalo moguñnost da se poigravam...”

Njena ljubav-romantizam

“ ... Ulogu Mirte sam poåela da igram veoma mlada i taj lik me jepratio do kraja karijere. Mirtu sam igrala sa svim stranim gostimakoji su dolazili u naãe pozoriãte. To je veoma teãka i zahtevna uloga,ali ja sam je iskreno volela ... Vilinski svet kojim Mirta vlada je svesto samoj sebi, ali na nadrealan naåin. U taj svet utone gotovo svako,a ponekad ga kroz umetnost otkriva. Razmiãljala sam o tome ko jeustvari Mirta, kakva je to snaga koja vlada tim svetom naãepodsvesti. Åitala sam stare slovenske legende, koje su inspirisaleHajnea i uoåila u njima vezu izmeœu vode i meseca. O prvomizlasku Mirte na scenu, na primer, pokuãala sam da istkam priåu onjenom izlasku iz meseåevog zraka. Njen hod po dijagonali mora dabude fascinantan, telo mora da lebdi, glava i oåi da budu takousmerene kao da ih neki nevidljivi konac, taj meseåev zrak, vuåe ...Ja sam pokuãavala tako da igram, a da li sam uspela u tome, nekadrugi kaæu. Znam ãta sam æelela. Mirtino nenametljivo vladanje timnestvarnim svetom ogleda se u svakom pokretu ruke, torza, glave.I kao ãto bi rekla Suzan Linke, prema drugima mora se ostvaritivirtuelan odnos, kao u ogledalu, da svi vide snagu koja proizilazi iznjenih pokreta, a ona ne sme da bude bukvalna. Na toj energetskoj,dinamiånoj komponenti uloge mnogo sam radila ... Veoma samvolela i scenu odlaska Mirte, vladarke æivota i smrti, koju je istinskaljubav pobedila. Ali samo te noñi. To njeno osluãkivanje jutarnjih

zvona, lagano nestajanje, volela sam, jer se time iskazivala Mirtinanemoñ. Ona je za mene bila teæa uloga od Æizele, koju sam docnijeigrala, jer ona nema ni u åemu oslonac sem u samoj sebi. U svojojkarijeri sam igrala uloge koje su uvek neãto nadvladavale. Ne znamda li je to bio sticaj okolnosti, ili sam ja tako æelela, ali tako je bilo.Sada znam da je to bilo dosta teãko — igrati æene koje moraju danadvladaju odreœenu situaciju...”

Pisanje, pedagogija, koreografija

“ ... Prestala sam da igram posle trideset godina rada na sceniNarodnog pozoriãta u Beogradu. To za mene nije bilo uopãte drama-tiåno, jer sam u meœuvremenu poåela da piãem, traæeñi odreœenismisao umetniåke igre. Teæila sam da otkrijem onu dimenziju kojase konkretno ne vidi kada se igra, odnosno, kakva su teorijska objaã-njenja umetniåke igre.Åitala sam mnogo, pratila ãta se deãava usvetu i smatrala da je igra jedan veliki deo ljudskog biña. Baã u njojse sve druge umetnosti sublimiraju, jer je u njoj åovek i subjekat iobjekat. Emocionalnim pokretom izkazuje sve to ãto je u njemu ioko njega. Moja htenja da sagledam tu drugu stranu igre odvela sume pisanju o njoj...”“ ... Jedno vreme sam se bavila pedagoãkim radom u Srednjoj balet-skoj ãkoli ‘Lujo Daviåo’, ãto mi je ostalo u lepoj uspomeni. Pripre-mala sam sa uåenicima II åin Æizele za proslavu 30. godiãnjice naãeãkole, i to mi je priåinjavalo veliko zadovoljstvo. Radila sam i nareformi naãeg baletskog ãkolstva. Prvi put smo uveli u naãe baletskoãkolovanje moderan smer obrazovanja ... Poãtujem kada se kodmojih kolega javi neãto lepo, ali mi je jasno da nam treba viãe znan-ja, racionalnosti, pozitivne energije da bismo naãli prave i ozbiljneputeve daljeg razvoja naãe umetniåke igre...”“ ... Moj prvi celoveåernji balet bio je Izadora. Ideju za njega sam dobi-la prilikom jednog boravka u Parizu, kada sam posetila mali i skro-man grob Izadore Dankan. Oseñala sam snagu i potrebu da o njojnapravim balet, jer, sve u æivotu radim samo kada to hoñu i ne robu-jem tome da moram neãto da radim ãto mi se istinski ne dopada.Izadoru je muziåki izvanredno uobliåila Ivana Stefanoviñ, a samapredstava je raœena dosta dugo, u nesreñnim druãtvenim okolnosti-ma, za vreme rata koji je bio svuda oko nas ... Ta predstava je traæi-la pravu pozoriãnu, igraåku scenu, ali Narodno pozoriãte nije htelo daje uzme, iako su u njoj protagonisti bili njegovi baletski prvaci isolisti Aãhen Ataljanc, Konstantin Kostjukov i Maja Kovaåeviñ.Pitanje kvaliteta oåigledno nije bilo presudno, jer je ta predstava,iako izvedena samo jedanput u okviru Bitefa na sceni Ateljea 212dobila nagradu kao najbolje muziåko-scensko ostvarenje te godineu Beogradu ... Taj fenomen jedanput odigrane predstave proizilaziiz åinjenice da niko ni za ãta ne odgovara. Rat je veñ bio poåeo ... ito duboko traumatizovano druãtvo me je posebno pogodilo, tako daje moj angaæman dobio neke ãire razmere. Morala sam se suprot-staviti neåemu ãto sam smatrala potpuno pogubnim za umetnost iuopãte svet u kome æivim...”I zaista, Jelena je dugo i uporno, do poslednjeg dana æivota, koji jeteãkom boleãñu nepravedno prekinut, vodila borbu za izbeglice i nji-hovu egzistenciju kroz rad u Grupi 484. No, ni u bolesniåkoj posteljinije prestajala da radi. Posle knjige o naãem baletskom prvakuDuãanu Trniniñu, pripremala je za ãtampu rukopise zaåetnice mod-ernog smera igre u Beogradu, Mage Magazinoviñ. I toj novoj knjiziveoma se radovala. A kako bi se tek radovala da je doæivela neke bo-lje dane. Moæda se Jelena, ipak, uz meseåev zrak koji nas obasjava,s nama raduje.

Milica ZajcevRazgovor voœen decembra 1995. godine

Jelena Ãantiñ

Mirta iz meseåevog zraka

123 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

S e ñ a n j a

Talenat, um i lepota

Pie Mlakar viãe nema. Ovog proleña,24. marta, 2000. godine zauvek nas jenapustila umetnica åiju su igru i inter-pretacije tokom skoro åitave umetniåkedelatnosti poistoveñivali sa dahom pro-leña. I u koreografijama, ostvarenim uzajednici sa njenim æivotnim saputni-kom, åesto se kao motiv na sceni moglovideti drvo u cvatu — simbol proleña,obnavljanja, vere u æivot.

Roœena u Nemaåkoj, poreklom iz izuzetno kultivisane graœanske porodice, kao dete, preæi-vala je Prvi svetski rat. Od najranije mladosti bivala je upuñivana na literaturu, muziku,pozoriãte. U doba raœanja i naglog razvitka nemaåkog igraåkog ekspresionizma radi u ãkoliRudolfa Labana, a istovetnost ideja i pogleda na svet i ulogu umetnosti u svetu deli samladim kolegom, Jugoslovenom — Pinom Mlakarom.

Kao mladi supruzi i igraåki par zajedniåkom plesnom savrãenoãñu predstavljaju svoje kore-ografije, åija novina i snaga izraza osvaja veliki broj gledalaca i privræenika. Rukovode balet-skim ansamblima nemaåkih nacionalnih pozoriãta, a dolaskom u Ãvajcarsku stvaraju prvebalete na jugoslovensku temu. Pia i Pino Mlakar deluju u njima kao autori libreta i kore-ografije i nosioci glavnih uloga. Kompozitor je Jugosloven — Fran Lotka. Posle duæe pauze,to su ujedno i prvi celoveåernji baleti na evropskim scenama — Balada o jednoj sred-njovekovnoj ljubavi i Œavo na selu. U Parizu su veñ 1933. godine na Konkursu, kao sasvimmladi i neafirmisani koreografi osvojili Bronzanu medalju za koreografiju baleta Srednjo-vekovna ljubav na muziku J. S. Baha, dok je Zlatnu dobio za svoj Zeleni sto — Kurt Jos.Vezusa Jugoslavijom su briæljivo negovali. Svake godine su dolazili i obavezno gostovali u Beo-gradu, Zagrebu i Ljubljani. U meœuratnom periodu, na baletsku scenu Narodnog pozoriãtapostavili su balete: Priåa o Josifu, Til Ojlenãpigel, Œavo na selu, a po zavrãetku Drugog svet-skog rata — Baladu o jednoj srednjovekovnoj ljubavi, novu verziju baleta Œavo na selu i Ohrid-sku legendu.

Tada su se i opredelili za Balet ljubljanskog Narodnog gledaliãåa i dugi niz godina uåestvovaliu stvaralaåkom radu svih baletskih scena na tlu Jugoslavije.

Slavno ime Pie Mlakar i njeno delo joã za njena æivota zauzeli su åasno mesto u naãoj balet-skoj baãtini. I, upravo zato, mi se rastajemo samo od njenog fiziåkog biña, ali ne i od njeneumetnosti koja nas nije napustila

Milica Jovanoviñ

Pia Mlakar

Naãa koleginica, baletski pedagog, Anœelija-Anœelka Jablan umrla je17. marta 2000. godine. Vest me straãno potresla ... nisam je dugo, du-go videla. Prvo åega sam se setila, bile su lepe i krupne plave oåi, zali-zana i nisko oåeãljana punœa i dostojanstveno dræanje. Nikada nemogu zaboraviti naãe baletsko druæenje, razgovore u letnja predveåer-ja, na terasi okruæenoj zelenilom u njenom domu, u Lamartinovoj 27,u Beogradu. Neñu da zaboravim beskrajnu toplinu kojom me jedoåekivala i zvonak, zvonak smeh koji odzvanja do ovih trenutaka.Anœelka je umela da poãtuje i voli prijatelje. U vreme naãih inten-zivnih susreta, starija i iskusnija, bila je koleginica kojoj sam verovalai koju sam pitala.Roœena je 17. marta 1939. godine u Beogradu, u graœanskoj porodici,poreklom iz Sombora, kao najmlaœe, åetvrto dete Dimitrija i Vere Mag-liñ. Osnovnu ãkolu je uåila u ãkoli Sv. Sava u Beogradu, a srednju ãko-lu je pohaœala, uporedo s baletskom, u Sedmoj æenskoj, a na kraju uPrvoj beogradskoj gimnaziji. Balet je zapoåela 1948. ili 1949. godine,baletskim teåajem kod gospoœe Danice Æivanoviñ, a 1950. godineprimljena je u Baletsku ãkolu “Lujo Daviåo” u Beogradu. Diplomiralaje s odliånim uspehom, u klasi gospoœe Smilje Mojiñ, u ãkolskoj1958/59. godini. Iste godine, angaæovana je u Baletu Narodnog pozoriã-ta u Sarajevu u kojem je provela deset godina s prekidom u 1960/61.godini i angaæmanom u baletu Slovenskog narodnog gledaliãåa (SNG) uLjubljani.Radoznalog uma, Anœelka kreñe u svet. Tokom 1963/64. godine nalazise na usavrãavanju u London School of Ballet (London), u klasi PameleMej (Pamella May). U ãkolskoj 1969/70. godini bila je na staæu upedagoãkom odeljenju moskovskog GITIS-a im. A. V. Lunaåarskog, a

1971/72. godine na pedagoãkom odeljenju Akademskog uåiliãta im. A. J. Vaganove u Lenjingradu.U potvrdi, koju je nakon staæiranja dobila sa GITIS-a, izmeœu ostalog, napisano je: “ ... pokazala se kao visokoprofesion-alni specijalista u oblasti klasiånog baleta, poseduje radoznao um, sposoban za nauåno-kreativne delatnosti ... “Karakteristika koju je potpisala, njen pedagog, autoritativna V. S. Kostrovicka iz Lenjingradskog uåiliãta glasi: “AnœelkaJablan s uspehom je zavrãila pedagoãko odeljenje. Ima vrlo dobra metodska poznavanja, lepo izlaganje, interesantno istvaralaåki komponuje kombinacije na åasovima. Vrlo je muzikalna. Moæe s uspehom da predaje u ãkolama i umet-niåkim studijama, a takoœe moæe da bude repetitor i pedagog klasiåne igre u pozoriãtima.”Znanjem, ljubavlju i beskrajnom energijom, Anœa je, 1972. godine, zapoåela rad u beogradskoj Baletskoj ãkoli “LujoDaviåo”. Deset godina provedenih na poslovima baletskog pedagoga doneli su joj uspeh i priznanja. “Zaåarana baletomod ranog detinjstva,” a sada mu i potpuno posveñena, svoje uåenike vodi ka uspehu i zadovoljstvu predavanja igri, ãto jebio smisao i njenog æivota. Uspesi njenih “pitomaca” manifestovali su se na republiåkim, jugoslovenskim i meœunarod-nim takmiåenjima gde su osvajali, kako zlatne i bronzane medalje, tako i prva i druga mesta. Danas su oni poznati umet-nici — Dijana Kozarski (Krstiñ), prvakinja baleta SNP, Gorica Stankoviñ, solista baleta u Esenu (Nemaåka); MilicaBezmareviñ, solista Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, Biljana Kneæeviñ, solista Baleta Pozoriãta na Terazijama uBeogradu i drugi.Na Katedri za klasiåan balet pri Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Anœelka je 1981. godine izabrana za asistenta.Na putu izmeœu ãkole “Lujo Daviåo” i FDU na Novom Beogradu, 3. marta 1982. godine, doæivela je saobrañajni udes steãkim povredama desnog kuka i karlice, åime je praktiåno okonåana njena do tada veñ uspeãna karijera. U prevremenojpenziji, Anœelka je po pozivu gostovala u baletskim trupama Italije, Nemaåke i Gråke. Polovinom devedesetih javila seopaka bolest koja je na kraju, na njen ãezdesetprvi roœendan, pobedila. Odvojila je zauvek od nas koji smo je poãtovalii voleli i koji smo se zajedno s njom nadali da ñe se oporaviti i ponovo vratiti njenom baletu.“Bila je veliki borac za naãu umetnost,” kaæe Dijana Kozarski. “Sve ãto je nauåila nesebiåno je prenosila svojim uåenici-ma i kolegama. Nauåila me je da ne posustajem i ne predajem se kada mi je najteæe. Uåila me je æivotu. Za mene, bilaje viãe od pedagoga. I danas åujem njene reåi: ‘Kvalitet uvek mora da doœe do izraæaja. On je nepobediv’.”

Ukazom Predsedniãtva SFRJ, od 3. juna 1985. godine, odlikovana je Ordenom rada sa srebrnim vencem.Ksenija Dinjaãki

Zahvaljujemo se Anœelkinoj porodici, pre svega, gospodinu prof. dr Kosti Magliñu, dipl. ing. maãinstva, na iscrpnim podacima o æivotu i radu naãe koleginice i Dijani Kozarski na lepim i iskrenim señanjima.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 124

S e ñ a n j a

Anœelija - Anœelka Jablan

Radoznali um

125 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Gost i prijatelj beogradske baletske scene Anatolij Fjodoroviå Ãekera umro je u mar-tu 2000. godine, u Kijevu.

Ãekera je zavrãio koreografski odsek Visoke ãkole za umetnost u Permu 1956. godine.Tri godine je potom bio angaæovan kao solista Permskog teatra Opere i Baleta. Put gazatim vodi na usavrãavanje u Moskvu na GITIS, gde stiåe diplomu i zvanje reæiser-koreograf. Bio je ãef Baleta uglednog ansambla u Kijevu, da bi nakon 1980. godinepostao slobodan umetnik. Kao koreograf gostovao je u Japanu, Nemaåkoj, Make-doniji, Åehoslovaåkoj, Poljskoj, Turskoj i Jugoslaviji, gde je 1993. godine, za BaletNarodnog pozoriãta, postavio Romea i Juliju Prokofjeva. Bila je to sveåana premijerapovodom sedamdeset godina od osnivanja Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu, iÃekerin doprinos tom znaåajnom jubileju.

Umrla je Duãica Vasiljeviñ, jedna od prvih srpskih balerina Narodnog pozoriãta uperiodu od 1923. do 1930. godine.

Roœena je 1910. godine, u Beogradu. U devetoj godini poåela je da uåi plastiånibalet kod Klavdije Isaåenko, da bi se po dolasku solistkinje Imperatorskog Marijin-skog teatra iz Petrograda Jelene Poljakove, definitivno opredelila za klasiåan ba-let. Joã kao uåenica pojavljuje se u prvim baletskim predstavama na sceni Narod-nog pozoriãta, s kojim ugovor potpisuje njen otac, buduñi da je Duãica bila malo-letna.Duãica Vasiljeviñ je u baletskom repertoaru igrala u ansamblu, a bila su joj pover-avana i manja sola. Uåestvovala je u baletima Silfide, Ãeherezada (1923), Kopelija(1924), Labudovo jezero (1925), Zaåarana lepotica (1927), u kojoj je njenom igromkoreograf Fjodor Vasiljev bio posebno zadovoljan. Po dolasku Margarite Fromanu Balet Narodnog pozoriãta, Duãici bivaju poverene takoœe ansambl i manje solouloge u baletima Æar ptica, Priåa o Honzi, Petruãka ... Margarita Froman je Duãicuvrlo cenila, tako da ju je krajem 1929. godine, povela sa sobom u Hrvatsko naro-dno kazaliãte u Zagreb. Tamo se Duãica odmah ukljuåuje u repertoar. Prave seplanovi i za njen angaæman u sledeñoj sezoni. Meœutim, pri povratku kuñi, uBeograd, otac joj zabranjuje dalje bavljenje baletom i tu se njena karijera zavrãa-va. Tada joj je bilo svega devetnaest godina. Ceo æivot Duãica Vasiljeviñ nosila jetugu za napuãtenom ljubavlju — baletom. Nastavila je da bude verna baletskapublika, prateñi s interesovanjem tokove na baletskoj sceni. Posebno je znaåajnoto ãto je Duãica Vasiljeviñ bila meœu prvim srpskim balerinama u malom kolek-tivu Baleta Narodnog pozoriãta koga su tada, uglavnom, åinili ruski igraåi.

Izvor: mr Ksenija Ãukuljeviñ-Markoviñ; Pionir naãeg baleta Duãica Vasiljeviñ,

Orchestra br. 2, leto ‘95, Beograd, 1995.

S e ñ a n j a

Anatolij Fjodoroviå Ãekera

Duãica Vasiljeviñ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 126

Maga Magazinoviñ, Moj æivot,priredila Jelena Ãantiñ, Klio

50 godina, Ãkola za klasiåni balet u Zagrebu Mimart godoviNela Antonoviñ, Montavia

Kultura pokretaLjiljana Miãiñ, Univerzitet u Novom Sadu

nove knjigeNOVE KNJIGE

127 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

AtinaJedinstveni omaæ igri (Homage to Dance) predstavljen je u drevnomteatru pri Epidaurusu, 9. septembra 2000. godine. Pojavili su se: KarlaFraåi koja je igrala Isidora’s Dances (obrada Milisent Hadson); VladimirMalahov u baletu Narcis (kor. Niæinski) i s Julijom Mahalinom uClassical pas de deux; Maksimiliano Guero i Marija Gimenez odigrali sudelo Diana and Actaeon; Nikola L Riã i Oreli Dipon (Pariska opera),Paloma Herera i Œuzepe Pikone (ABT) Pas de Deux Åajkovskog; HelenAleksopulos i Nikolaj Hube (NYCB) Agon Balanãina. Svetsku premijerukreacije Emmeleia, zasnovanoj na gråkoj tragediji Electra (kor. LucaVeggetti) izvela je Lin Bendæamin, prvakinja Kraljevskog baleta.

BejrutNakon prve probe svoje predstave u libanskom glavnom gradu, MorisBeæar je prihvatio uslove islamskih cenzurista i rekonstruisao je. Scenuu kojoj æena igra oko muãkarca dok se on moli, tamoãnji kritiåari sma-trali su uvredom za islamsku religiju. Buduñi da je francuska kore-ografska zvezda i sam islamista, jednostavno je zamenio spornu scenu,svestan åinjenice da se za povredu Islama dobija zatvorska kazna i dotri godine.

BeogradIz ãtampe je izaãla knjiga MIMART godovi autora (koreografa) NeleAntonoviñ, koja predstavlja njene iskustvene zapise o procesu nasta-janja predstava (kroz radionice). To je verbalno, iskreno kazivanje oneverbalnom procesu rada, o treningu, etici MIMART-a, o tome gde,kako i zaãto nastaju predstave, ko su uåesnici i saradnici na projektima.Æelja Nele Antonoviñ, koja je prva napisala knjigu te vrste u nas, je dataj materijal posluæi mladim ljudima kao izvor iskustvenih informacijau njihovim daljim sopstvenim putevima istraæivanja.

BerlinKrajem ove sezone britanski koreograf Riåard Verlok napuãta Ko-miånu operu u Berlinu da bi preuzeo mesto direktora Baleta Opere uBalu.

BudimpeãtaLaureati Baletskog konkursa Rudolf Nurejev koji je odræan u martu2000. godine, u Budimpeãti, su: Roman Mahalev i Oksana Kuåeruk (izMalog opernog teatra iz Sankt Peterburga), koji su dobili Prvu nagra-du, Leonid Sarafanov (Nacionalni balet iz Kijeva) i Sandra Muhlbauer(Beåki konzervatorijum) su drugonagraœeni. Treñu nagradu podelili suDragaã Mihalcea iz Rumunije i Natalija Kliniåenko (Nacionalni balet izKijeva). Nagrada za mlade nade dodeljena je Ukrajincu JaroslavuSlenku i Brazilki Renati Pavam (Mladi balet Francuske).

EdinburgPosle pauze od jedanaest godina New York City Ballet gostovao je, uVelikoj Britaniji na Edinburãkom festivalu (13.08. — 02.09.2000.godine). Na listi gostiju bili su J. Kilijan (Sinfonijeta i Aråimboldo 2000),Matild Monije (Les Lieux de là), Saãa Valc (Tela) i Emio Greko (ExtraDry).

HamburgDani Hamburãkog baleta (2. — 16. jul 2000. godine), koincidirali su spedeset godina od smrti Vaclava Niæinskog. U slavu velikog igraåa,koreograf Dæon Nojmajer napravio je za tu priliku balet Niæinski, kojije izveden 2. jula 2000. godine u Hamburgu. U Muzeju igre u Ãtokhol-mu prireœena je i izloæba na kojoj je Nojmajer priloæio materijal iz sop-stvene kolekcije. Tokom jula i avgusta 2000. godine skrañena verzijaizloæbe je prikazana i u Hamburgu. Prateña prezentacija VaclavNiæinski — igraå koji menja svet odræañe se od oktobra 2000. do feb-ruara 2001. godine u Muzeju d’Orsej u Parizu.

Helsinki 2001.Åetvrto Helsinãko takmiåenje baletskih igraåa i koreografa odræañe se ufinskom glavnom gradu (26. maj - 5. jun 2001. godine). Baletsko tak-miåenje obuhvata juniore (15 - 18 godina) i seniore (19 - 25 godina), udve discipline - klasiåan balet i moderna igra. Za koreografski deo tak-miåenja treba prijaviti radove nastale posle 10.01.2000. godine, namuziku iz Finske. Selekcija prijavljenih radova biñe obavljena putemvideo kaseta. Za detaljne informacije kontaktirajte HelsinkiInternational Ballet Competition, Meritullinkatu 33 A, FIN-00170Helsinki, Finland. Tel: +358 9 135 7861. Fax: +358 9 135 5522. Email: ba-llet@teattri.org.

LondonAntoni Dauel saopãtio je da napuãta mesto umetniåkog direktoraKraljevskog baleta (Royal Ballet) u Londonu 2001. godine. Govori seda bi ga mogli zameniti — Derek Din, David Bintli ili Silvi Gilem!!

Lozana

MarsejMari Klod Pjetragala prikazala je u Marseju 18. oktobra 2000. godinesvoju premijeru Shakuntala inspirisanu istoimenim delom Kamil Klodel.Ove sezone Nacionalni balet Marseja igrañe joã dve nove premijere -klasiåno veåe sa baletima Tzigane i Capriccio (kor. Æ. Balanãin) i treñi åinRajmonde (kor. prema M. Petipa) koji ñe adaptirati Mari Klod Pjetra-gala. Taj projekat predviœen je za maj 2001. godine, a u junu, je pred-viœeno veåe koreografa Vilijema Forsajta i Rui Horte.

MarsejBaletska zvezda Mari Klod Pjetragala, direktorka Nacionalnog baletaMarseja, pozvana je da gostuje u åuvenoj Olimpiji u Parizu, u decem-bru 2000. godine. Veåe se sastojalo iskljuåivo od solistiåkih komada.

MilanoPrema najavi Milanske Skale balerina Karla Fraåi trebalo je da pre-uzme mesto direktora Baleta tog pozoriãta od septembra 2000.godine. Meœutim, baletski ansambl burno je negodovao zbog Kar-linog insistiranja da ostane na sceni u statusu igraåa, vrãeñi paralelnoi funkciju direktora Baleta. Kolege smatraju “da njena baletska ak-tivnost ne moæe biti usklaœena s njenom direktorskom funkcijom”, jerKarla ni u jednom momentu nije najavila kraj svoje igraåke karijere.Trenutno, italijanska balerina vodi medijsku kampanju, gorko oplaku-juñi nepravdu koju joj je nanela Milanska Skala, dok ålanovi Baletabojkotuju koleginicu koju definitivno viãe ne æele u svojim redovima.Ipak, na premijeri baleta Excelsior burno je pozdravljena aplauzom iovacijama oboæavalaca. Razbesneli direktor pozoriãta zabranio jepristup novinarima u njenu garderobu nakon predstave, jasno ukazu-juñi na manjak strpljenja za aktuelnu situaciju. Do daljnjeg, o Baletu ñese u Milanskoj Skali brinuti Patricia Rouanne.

Monako

Prva meœunarodna manifestacija posveñena igri Monaco Danses Da-nces Forum odræañe se u istoimenom gradu (12. - 17. 12. 2000. go-dine). Publika i gosti imañe priliku da vide åetrdeset multimedijalnihprojekata vezanih za igru, nakon åega ñe se u okviru Dance ScreenProject odræati takmiåenje audio-vizuelnih programa. Atelje Igra —Muzika organizovañe se na temu odnosa informatike i novih tehno-logija u koreografskim i muziåkim kreacijama. Obaviñe se i audicija zaprvo radno mesto za mlade igraåe, pri åemu ñe im se pomoñi da doœudo svog profesionalnog ugovora.Na 1000 m2 izloæbenog prostora biñe postavljena profesionalna ber-za, a tokom manifestacije organizovañe se susreti i diskusioni forum,kao i prezentacija najveñih igraåkih trupa sveta. Ceo projekat pratiñeizloæba fotografija iz oblasti igre. Manifestacija ñe se zavrãiti velikimGala spektaklom koji ñe prenositi televizija. Na toj veåeri ñe se i pro-glasiti najbolji igraåi i koreografi za 1999. godinu. Proceduru selekci-je obavilo je veñ 150 novinara iz 38 zemalja sveta (meœu kojima i naãinovinari); zatim tu su i 100 liånosti iz oblasti igre iz celog sveta (meœukojima i naãi eksperti) i internet glasaåi, koji joã uvek glasaju i nomin-uju svoje kandidate. Na zavrãnoj veåeri proglasiñe se laureati. Dakle,glasajte! Sajt Monaco Danses Dances Forum je: www.mddf.com.

Monako (Dransi)U poplavi video materijala o igri, imena nagraœenih pomoñi ñe vamda se bolje orijentiãete. Media Dance International (podræan od stra-ne UNESCO-a, TV kanala RTVV — Ãpanija i SVT — Ãvedska) odpregledanih 120 radova, prvu nagradu dodelio je Macu Eku za tele-vizijsku verziju baleta Sleeping Beauty. To mu je druga po reduGrand Prix Carina Ari, Ostale nagrade pripale su De Kirsmejker zaTippeke i N+N Corsinu za Captives. Nagradu za mlade talentepodelili su Avenue Of The Cosmonauts Saãe Valc i Atom By AtomVirpi Pahkinen. Nagradom za najbolji dokumentarni film odlikovanje rad Mari-Elen Reboa Historie d’une transmission, posveñen CarnetBagouet. Dobitnici nagrada ñe biti opet okupljeni u decembru 2000.godine, u Monaku, na manifestaciji Monaco Danses Dances Forum.

MonterejInternacionalni kongres o klasiånom i savremenom baletu Mexico Ano2000 (8. - 15. jul 2000. godine) odræao se u gradu Monterrey, u Mek-

siku. Program je sadræao mnoãtvo konferencija, master klasova,okruglih stolova, seminara, radionica i predstava na kojima su uåes-tvovali najeminentniji rukovodioci velikih baletskih institucija sveta:Leonid Nadirov (Akademija Vaganova), Mevis Stejn (Nacionalna ba-letska ãkola Kanade), Zhao Ru Heng (Nacionalna baletska ãkola Kine),Claude Bessy (Ãkola Pariske opere), Gailene Stock (Kraljevska baletskaãkola iz Londona), Suki Schorer (Ãkola Ameriåkog baleta). Ovoga putapoåasni uåesnik je bila Natalija Makarova, a vodeåi njujorãki predavaåDejvid Hauard bio je umetniåki direktor kongresa.

NicaNa desetom festivalu International VIDEO DANSE u Nici, decembra1999. godine, emisija Gromade plasirala se u tri najbolje TV kreacijeo igri u konkurenciji trideset i jedne TV stanice. Gromade su nastalena inicijativu Muziåke redakcije i FMU, u Beogradu 1998. godine.Autori su reæiser Miãko Milojeviñ, koreograf Nela Antonoviñ sTeatrom MIMART i kompozitor Laura Mjede, koja je dobila posebnepohvale za muziku.

NjujorkNajgori san se ostvario! Martha Graham Center of ContemporaryDance, ukljuåujuñi i Martha Graham School, kao i igraåka kompanijai ansambl—obustavili su rad zbog nedostatka fondova i finansijskekrize. Na osnovu odluke Odbora, Ron Protas, direktor Fonda MartaGrejam koji odobrava i finansira delatnosti centra, raskinuo je ugovorizmeœu Fonda i Centra. Prethodno najavljena evropska turneja, otva-ranje Ameriåkog igraåkog festivala (American dance festival), i se-zone u njujorãkom Joyce Theater, su otkazani. U otvorenom pismupotpisanom od strane mnogih sadaãnjih i bivãih ålanova kao i drugihsaradnika Centra, umetniåki direktor Janet Eilber optuæila je RonaProtasa za finansijske poteãkoñe i zatraæila hitno obnavljanje ugovo-ra i dozvole kako bi Martha Graham Dance Company nastavila s ra-dom i pripremama za narednu sezonu. U pismu je joã zatraæeno od

ostalih trupa i kompanija da bojkotuju koriãñenje licenci Grejamtehnike dok Centar opet ne povrati svoj preœaãnji status. Åini se daje po sredi interna borba oko umetniåkog voœstva i nasleœa MarteGrejam. Centar je zabranio Protasu pristup kostimima i scenografijikoji mu legalno pripadaju, kao vlasniku finansijskog fonda, dok onodbija da pregovara o ponovnoj obnovi ugovora, okreñuñi se sve viãedrugim igraåkim kompanijama. Poznata je izjava Marte Grejam da jepotrebno deset godina da dobar igraå stasa. Ako ne postoji MarthaGraham School, gde ñe se buduñi talenti i predavaåi edukovati, da liñe tehnika i umetniåko nasleœe Marte Grejam otiñi u istoriju? Ako nebude Martha Graham Dance Company ko ñe to nasleœe prenetinovim generacijama?

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 128

NjujorkAni Udoviåki, nekadaãnji ålan Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu,koja veñ viãe godina æivi i radi u Njujorku, magistrirala je u maju 2000.godine na Columbia university u Njujorku. Naslov njenog magistarskograda bio je Uvod u balet i istoriju pozoriãnog plesa na zapadu (Introduc-tion to Ballet and the History of Western Theatrical Dance). Åestitamo!

OsloNacionalna akademija za balet i igru u Oslu ONCA (Oslo National Col-lege of the Arts) je od 24. do 29. juna 2000. godine organizovala ra-dionice pod nazivom Uloga umetnika u preventivi konflikta. Od beo-gradskih umetnika iz oblasti igre na tim, multimedijalnim radionicamauåestvovali su Nela Antonoviñ, Ivana Joksimoviñ i Bojana Mladenoviñ.Od glumaca, pridruæili su im se Marija Opsenica i Marko Gvero, a izvizuelnih umetnosti Æana Poliakov. Radionice su bile pilot projekat zanastavak daljeg rada u trajanju od åetiri nedelje, krajem oktobra,takoœe u Oslu. Tada je dvadeset i pet istih uåesnika nastavilo da daljerazvija svoje inicijalne ideje. Kao rezultat istraæivanja, u Oslu je izvedenperformans pod naslovom Antigona.

PanåevoOsnovna baletska ãkola “Jovan Bandur” u Panåevu, promenila je 13. sep-tembra 2000. godine ime u Osnovna baletska ãkola “Dimitrije Parliñ”.Odluka je objavljena u “Sl. glasniku”, br. 31, iz 2000. godine. Promocijai zvaniåno objavljivanje tog znaåajnog dogaœaja za baletsku umetnost,organizovani su 1. decembra 2000. godine na proslavi Dana ãkole. Timpovodom odræan je koncert na kome je prikazan njen rad.

Budimpeãta - ParizPosle kontroverzne premijere 1926. godine, Cologne Opera je bila pri-nuœena da povuåe delo Åudesni mandarin (The Miraculous Mandarin)

iz programa na zahtev gradonaåelnika Konrada Adenauera. Malo ljudizna da je pet godina kasnije Bela Bartok pokuãao da napravi izvestankompromis da bi balet — pantomimu prikazao u Budumpeãti. Ali nijeuspeo. Kasnije verzije Åudesnog mandarina bile su overene od straneUniversal Edition 1955. godine, kao originalne. Meœutim, nakon ãto jekompozitorova kopija dela naœena skoro, u biblioteci Budimpeãtanskeopere, sa trideset novih taktova, Mandarin se tek sada smatrazavrãenom partiturom. Takvog ga je prezentovao Pierre Boulez uParizu, krajem jula 2000. godine.

ParizÃkola Baleta Pariske opere pod direkcijom Klod Besi, predstavila je sv-oj ovogodiãnji proleñni program, krajem aprila 2000. godine, i na nje-mu su prikazani buduñi solisti koji obeñavaju. Mladi umetnici su oåar-ali publiku s Fokinovim vizuelno blistavim delom Firebird. Glavnu ulo-gu igrala je veoma talentovana Dorot Æilber åija je interpretacija likabila neverovatno zrela za njene godine. Jedno od razoåarenja je kre-acija Æan Gijom Bara, nazvana Sins of Youth, na muziku iz 19. veka,kompozitora Œoakina Rosinija. Zvezda Pariske opere, Bar je svoj raddoæiveo kao jedan od “manje intrigantnih neo-klasiånih pokuãaja” od-luåivãi se za veoma konvencionalnu strukturu (dvadeset i åetiri igraåa,dva para solista, tri para demi solista i ansambl). Previãe duetnih igara

delovalo je kao serija veæbi u sali, a ne kao koherentna celina. Nadajmose da ñe Bar, koji evidentno ima smisla za koreografiju, izañi iz svoguobiåajenog stila i stvoriti dela u kojima bi istakao svestranost odliånouveæbanih igraåa, sposobnih za bilo koji stil igre. Beæarovo senzualno isnaæno delo Seven Greek Dances, igrano iste veåeri, bilo je odliåanizbor, i uz interpretaciju Sirli Mitilian i Gregori Dominiak.

ParizSvoje najnovije delo Appartement, Mac Ek prikazao je na sceni Pariskeopere, krajem sezone 1999/2000. Scenski dizajn za predstavu kreirao jePeter Freiij, a glavnu æensku ulogu odigrala je Mari Anjes Æijo. Jedin-stvenom priåom, on navodi publiku da poæeli da iz sopstvene realnostipobegne u njegov Appartement. Specifiåan, vitalan i erotiåan jezikpokreta podigao je parisku publiku na noge.

129 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Katalin Hágai i Gyula Sárközi

Béla

Kan

yó

D. Gilbert i V. Chaillet

A. C

hino

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 130

ParizPosle trogodiãnjih priprema, francuskaizdavaåka kuña Larousse izdala je Reå-nik igre, prvi nakon trideset godina. Po-åetno poglavlje nosi naziv Svet igre (Lamonde de la danse) i obuhvata kore-ografe, igraåe i trendove koje karakter-iãe interdisciplinarni rad. Imena profe-sora, teoretiåara, kompozitora, ãkola iigraåkih dostignuña poreœani su alfa-betski. Opseg pojmova je veliki, od dæezigre, kojoj je dat isti status kao roman-tizmu, preko igraåa, pa do pisca bajkiHansa Kristijana Andersena. Tu je i Ro-bert Vilson i Elis Volkaston. Razmatra seåak i Niåeova povezanost s baletom.Mlade generacije su potpuno zanemarene: ni reåi o Borisu Ãarmacuili Saãi Valc, dok o Dæeromu Belu ima åak i previãe teksta. Pomenutaje Odil Dibok, ali ne i Blek Blan Ber.Drugo poglavlje predstavlja reånik, mestimiåno pretrpan delima 700koreografa i indeks akademskih i popularnih termina iz baletskogæargona. Nije u planu da se prevodi, niti da se prebaci na CD-rom.Cena je 550 FFr.

Rijeka

Balet rijeåkog HNK Ivan pl. Zajc, odigrao je u julu 2000. godine,hrvatsku praizvedbu poznatog romantiånog baleta La Sylphide H. S.Lovenskiolda na Letnjoj pozornici u Opatiji, a premijeru, u zgradi tea-tra na Rijeci, sredinom septembra. Koreograf i reditelj Norman Dik-son nastojao je da “podseti kako plesni pokret, koji je danas postaosve viãe atletski i akrobatski, u prvom redu mora biti motivisan emo-cijom.”

RoterdamSamuel Wuersten, umetniåki direktor Holandskog festivala igre,postavljen je na åelo Akademije igre u Roterdamu. Poreklom Ãvaj-carac, veliki deo svoje karijere je proveo u Holandiji, ali ñe i dalje osta-ti na åelu Holandskog festivala igre.

SidnejSlavna francuska baletska zvezda Silvi Gilem, zajedno s Australijskimbaletom, igrala je Bolero Morisa Beæara, u okviru Olimpijskog umet-niåkog festivala u Sidneju.

SplitHrvatsko narodno kazaliãte u Splitu izvelo je krajem sezone 1999/-2000. premijeru Baletskog divertismana prema koncepciji Kiline Kre-mone, direktorke splitskog Baleta. Tu dvodelnu predstavu åinili su lju-bavni dueti iz poznatih baletskih dela. Prvo je predstavljeno pet duetaiz baleta Pepeljuga i Romeo i Julija (Prokofjeva), Venecijanske noñi(Haåaturijana) i duetna igra na muziku Adagia za gudaåe (Barbera). A,zatim su prikazane postavke modernog plesnog stila, francuskog kore-ografa Bruna Æakina, pod nazivom Alla Valse, na muziku valceraRavela, Britna, Ãostakoviåa, Sibelijusa i Ãnitkea. Kritika je predstavuocenila kao eklektiånu, na razmeœi klasiånog i modernog izraza.

M. Z.

ÃtutgartU Ãtatsteatru u Ãtutgartu sveåano je uruåena, deveta po redu, nagra-da Benois de la danse. Kao najboljem koreografu dodeljena je NaåuDuatu. Nagradu, koja se dodeljuje najboljoj igraåici, podelile suAlesandra Feri i Dæuli Kent, a nagradu za najboljeg igraåa Æan GijomBar i Angel Korela. Æirijem je predsedavao Juri Grigoroviå. Specijalnopriznanje dodeljeno je Alisiji Alonso za njen ogroman doprinos igri.Sledeñe godine, za svoj deseti jubilej (2001), osnivaåi nagrade plani-raju da okupe dosadaãnje laureate na Gala sveåanosti.

ZagrebU HNK u Zagrebu, u junu 2000. godine, odræana je sveåana predsta-va povodom 25-godiãnjeg jubileja baleta Trijumf Afrodite (kor. MilkoÃparemblek, muz. Karl Orf). Glavne uloge su igrali Milka Hribar(Korifeja), Staãa Zurovac (Korifej), Olja Jovanoviñ (Mlada), AndrejBarbanov (Mladoæenja), Deana Grabovac (Kuma) i Nicolae Vasco(Kum). Zagrebaåka publika je srdaåno pozdravila koreografa i umet-nike, koji su s izuzetnom pozitivnom energijom izveli taj, danas veñantologijski balet.

Alfred Toepfer Foundationdodelila je Henrik Steffens Award (20.000 eura) ãvedskom koreogra-fu Macu Eku, za njegov genre-crossing works. Prema pravilima fon-dacije, nagraœeni bi trebalo da predloæi kandidata za jednogodiãnjustipendiju (vrednu 24.000 dem). Umesto za jednog od svojih kolega,Mac Ek se opredelio za kandidata iz knjiæevnosti.

Tanja Ostojiñ

5 stavova (5 Movements), performans1999, Lion, Festival International d’Art VivantPerformans Pet stavova Tanje Ostojiñ, na muziku Vladimira Radonjiñaizveden je dva puta tokom 1999. godine (u Lionu i Gracu). Izazvao jekontroverzne reakcije publike i kritike. Ne treba ga shvatiti kao reflek-siju na nesreñna zbivanja u naãoj zemlji, veñ kao univerzalni izrazosude svakog nasilja, svugde...

Pier

re L

abo

rde

prireœuju: Milica Peroviñ i Nenad Stanojeviñ

131 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Deveto meœunarodno takmiåenje baletskih igraåa i koreografaMoskva, 8. — 18. jun 2001. godine

Takmiåenje ñe se odvijati u dve kategorije:● Juniori, roœeni posle 1. januara 1983.

i pre 31. decembra 1986. godine.● Seniori, roœeni posle 1. januara 1975.

i pre 31. decembra 1982. godine.Takmiåenje ñe se po kategorijama odvijati u dva dela — solo i duetna igra.● Takmiåenje koreografa (bez ograniåenja æivotne dobi).

Rok za prijave: 1. februar 2001. godineMesto deãavanja:Dræavna akademija Boljãoj teatra Ruske federacijeOsnivaåi su:Ministarstvo kulture Ruske FedaracijeRuska dræavna koncertna kompanija “Sodruæestvo”Meœunarodna koreografska UnijaAsocijacija Ruskih koreografa

Informacije:35, Arbat St., suite 561, 121835, Moscow, Russia,tel: (095) 248-34-94, fax (095) 230-24-27,e-mail: intermedia@mail.tcnet.ruZa dodatne informacije obratiti se redakciji åasopisa!

web & e-mail www.rad.org.uk/random_1.html

www.kirovballet.com

www.balletalert.com

www.ballet-tanz.de/en/main.html

www.hamburgballet.de

www.sfballet.org/2001 season/programs.php

www.abt.org/dictionary

www.dance.net/ballet.html

www.geneva-ballet-gtg.com

www.artswire.org/artswire/www/dance/dance.html

www.stephopp.se

www.aquilaarts.com/airdance.html

ourworld.compuserve.com/homepages/chotectonics

url. carolbrowndances co.nz/

www.ascendance.org.uk

www.infoculture.cbc.ca/dance.phtml

www.folkdancing.org

dancer.com/dance-links/modern.htm

www.art.net/Resources/dtz

solair.eunet.yu/~jung

www.learn-exercise-fitness.com/muscle-ballet

www.amproductions.com/ballet.html

maya.wplus.net/ballet.htm

www.oir.ucf.edu/wm/paint/auth/degas/ballet

www.hkballet.comw w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w w

w

u

r e

œ u

j e

:

II ..

MM ii ll aa

nn oo

vv ii ññ

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 132

ljudsko telo poseduje neverovatne moguñnosti, ali i ograniåenja. Ostaviti trag u svetu umetnosti i izbori-ti se za trenutak paænje veliki je problem, pogotovo u svetu igre, gde je umetnik prikovan za svoj jedi-ni instrument — telo. U toku dugogodiãnjeg oblikovanja, telo, kao instrument duhovnosti jednogigraåa, prolazi kroz razne promene. Igraå kao celina metamorfozira u svakodnevnoj nemilosrdnoj borbi,motivisan fiziåkim i psihiåkim ispunjenjem koje sledi nakon velikog napora.

Epoha u kojoj æivimo definitivno nije skromna, naprotiv, veoma je zahtevna, istovremeno traæi i savrãenstvo ioriginalnost, a nudi veoma malo moguñnosti za oåuvanje individualnosti. Konstantno traganje za novim, tra-ganje za savrãenstvom, dovodi do otuœenja igraåa od svoje telesnosti i prekoraåenja granice koju ljudsko telomoæe da toleriãe. Tako nastaju povrede koje po svojoj prirodi i obimu nisu beznaåajne, teãko se leåe i åestodovode do trajnih posledica u igraåkoj karijeri.

S obzirom da se granice u svemu, pa i u pogledu umetniåke igre, sve viãe pomeraju, neizbeæno dolazi i dopomeranja granica ãto se moguñnosti preventive povreda tiåe. Smanjiti rizik od povreœivanja znaåajan jezadatak danas u svetu, jer je, broj igraåa koji veñ u toku ãkolovanja oseña izvesne tegobe, veliki. One seuglavnom odnose na probleme s kolenima (slabost ligamenata, miãiña i tetiva) i stopalima (razni deformitetistopala), a neretko se javljaju i bolovi u donjem delu leœa, upale tetiva (tendinitis) i sindrom prenaprezanja(overuse povrede).

Telesni sklopDa bismo mogli da se upoznamo s najåeãñim povredama koje se sreñu kod igraåa, moramo da se upoznamo is osnovnim pojmovima lokomotornog sistema i njegovih delova. Lokomotorni sistem omoguñava dræanje telai kretanje, a time i sve æivotne i radne aktivnosti. Sastoji se od kostiju, zglobova i vanzglobnog tkiva, åija jefunkcija usklaœena s drugim sistemima (kardiovaskularni, respiratorni, nervni) i motornim centrima.

Otpornost kostiKosti su najåvrãñe tkivo organizma. Spajajuñi se s drugim kostima stvaraju zglobove i sistemom poluga prenosamiãiñne kontrakcije na druge segmente, omoguñavajuñi pokrete i rad. Spoljaãnji deo kosti je kompaktan, åvrãñegraœe, a unutraãnji je ãupljikav, sunœerast (spongiozan). Kost je pokrivena pokosnicom (periostom), koja jedobro prokrvljena. Kost moæe da izdræi veliki pritisak, ali ako intenzitet mehaniåke sile koja deluje na kostpreœe moguñnost fizioloãke otpornosti kosti, dolazi do prekida kontinuiteta kosti (frakture). To su traumatskiprelomi za razliku od patoloãkih preloma koji nastaju na patoloãko izmenjenoj kosti. Treñu vrstu preloma, kojanas najviãe interesuje, åine stres prelomi, prelomi koji nastaju zbog zamora kosti. Ti prelomi su åesti kod igraåa,pogotovo prelomi kostiju stopala koja su izloæena prevelikom stresu. Moguñnost pojave tih preloma je åeãñaako su biomehaniåki odnosi u stopalu izmenjeni.

Struktura zgloba, hroniåne i akutne povredeZglobovi mogu biti pokretljivi, neznatno pokretni i nepokretni. Svaki pokretljiv zglob (diarthrosis) ima svojebiomehaniåke karakteristike. U baletu åesto dolazi do poremeñaja biomehaniåkih odnosa i to najåeãñe uzglobu kuka i u zglobu kolena, ãto se ispoljava u kasnijim godinama, neretko i ranije. Krajevi (epifize) kostiju,koji åine zglob, pokriveni su hijalinom, hrskavicom glatke povrãine, razliåite debljine u zavisnosti od funkcije

O~ima medicinskog stru~njaka

Uvod u

133 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

zgloba. Hrskavica nema krvne sudove i nerve, pa su zbog toga njena oãteñenjatrajna. Njena funkcija u zglobu jeste smanjenje pritiska na krajevima kostiju prioptereñenju i pokretima. S godinama hrskavica gubi svoju elastiånost. Ishranuhrskavice obezbeœuje sinovijalna opna koja je bogato prokrvljena. Ta opnastvara sinovijalnu teånost, åija je osnovna uloga, pored ishrane zglobne hrskav-ice i zglobnih veza i podmazivanje zglobnih povrãina, te smanjenje trenjaizmeœu njih.

Spolja zglob, pripadnim miãiñima, tetivama i burzama (sluznim kesama kojeomoguñavaju lakãe klizanje tetive miãiña oko zglobova) obavija zglobna åaura,koja zglobu daje åvrstinu. Åvrstina zgloba predstavlja veoma znaåajnu biome-haniåku karakteristiku. Nju obezbeœuju pasivni i aktivni stabilizatori. Pasivnestabilizatore åini zglobna åaura, zglobne veze (ligamenti) i negativan atmos-ferski pritisak koji vlada u zglobu. Aktivni stabilizatori predstavljaju miãiñnetetive koje mogu da se pripajaju neposredno na zglobne strukture ili mogu daprelaze preko zgloba.

Hroniåne afekcije zglobova, poput artroza (postepeno propadanje zglobnehrskavice i drugih zglobnih struktura), su najåeãña tema s aspekta preventive ubaletu, jer upravo loãa tehnika, izostanak predispozicija za balet i kompenzacijaistih dovode do procesa propadanja zglobova. To je dugotrajan proces koji seodvija prvenstveno na zglobnoj hrskavici, koja vremenom gubi sjaj, boju i elas-tiånost, postaje neotporna na optereñenja, te poåinje njeno ljuãtenje i stvaranjeneravnih povrãina. Proces propadanja zgloba se prenosi i na deo ispod hrskavice(subhondralna kost). Kada proces koji se dogaœa u zglobu dostigne taj stadijum,ostaje malo moguñnosti za delovanje, te se preporuåuje rastereñenje kuka, ili, uteæim sluåajevima, ugradnja veãtaåkog zgloba (endoproteze).

Najåeãñe akutne afekcije zglobova su uganuña i iãåaãenja. Uganuñe (distorzija)predstavlja skup povreda ligamenata, kapsule, sinovije i tetivnih pripoja. Razli-kujemo tri stepena uganuña: prvi stepen — elongacione distorzije predstavljajunajåeãñi i najlakãi stepen povrede, gde dolazi do istezanja ligamentarnog apa-rata, kapsule, i sinovije; drugi stepen — rupturacione distorzije kod kojih dolazido delimiånog prekida kontinuiteta ligamenata i sitnih krvnih sudova; treñi ste-pen — rupturacione distorzije kod kojih dolazi do potpunog prekida kontinu-iteta ligamenata, kapsule i nekih vaskularnih elemenata. Iãåaãenja (luksacije) supovrede zglobova kod kojih dolazi do pomeranja (dislokacije) zglobnih povrãi-na pod dejstvom prekomernih sila koje obavezno dovode do cepanja zglobnekapsule i ostalih mekih struktura. Iãåaãenje moæe biti delimiåno i potpuno, a, sobzirom na vreme nastanka, delimo ih na sveæe (recens) i zastarele (inverterata).Najbolja preventiva za povrede poput uganuña je veæba, jer se upravo veæban-jem jaåa ligamentarna struktura i miãiñno-tetivni aparat zglobova.

Povrede miãiñaSkeletni miãiñi pokreñu lokomotorni aparat. Mehaniåku celinu miãiña åini telomiãiña, miãiñni pripoji (tetive) i ovojnice. Samo ako su sva tri dela ispravna (ana-tomski i fizioloãki), miãiñ u biomehaniåkom smislu moæe da funkcioniãe. Najåeãñisindrom kod igraåa je sindrom prenaprezanja. Pojava prenapezanja miãiña jealarm za igraåa jer upozorava da postoji moguñnost pucanja (rupture) miãiña,ako se nastavi s veæbanjem. Zbog toga je najbitnije uoåiti i pravovremeno od-reagovati na svaku pojavu zadebljanja u miãiñu, i napraviti pauzu u veæbanju.

Istraæivaåki rad i moguñnosti preventive povredaSa stanoviãta oåuvanja telesnog integriteta i produæenja igraåkog veka, a u ciljupreventive svih povreda koje igraåe prate u toku radnog veka, ali i posle,poslednjih godina se u svetu mnogo toga uradilo. The International Associationfor Dance Medicine and Science (IADMS) je organizacija stara deset godina kojapovezuje doktore iz oblasti sportske medicije (tj. medicine u igri) i baletske ped-agoge, u cilju razliåitih istraæivanja u oblasti igre i moguñnosti preventivenajåeãñih povreda. Rezultati istraæivaåkog rada te grupe nauånika su fokusiranina period odrastanja, jer u ovom periodu dolazi do velikih promena u loko-motornom sistemu i disproporcije u snazi i elastiånosti miãiña i rasta kostiju.Zbog toga je intezitet i trajanje veæbanja potrebno postepeno poveñavati uskladu s godinama, tj. rastom koji ne moæe obavezno da prati godine, i u skladus polom. Najveñi zadatak, dakle, postavlja se pred pedagoge, a to je da, u okvirugrupe, odneguje individualan pristup, jer je svako dete jedan poseban svet, sasvojim sopstvenim potrebama, moguñnostima i æeljama.

Tijana Blagojeviñ,viãi dipl.fizioterapeut

islu

stra

cije

iz k

njig

e A

nat

om

ija z

a um

etnik

e, a

uto

ra B

aråa

ji Je

ne,

Foru

m-J

ugosl

ove

nsk

a kn

jiga

1989.

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 134

This double issue of Orchestra appears with somewhatchanged editorial policy: as the main goal of the maga-zine is to inform general audience, as well as Yugoslavballet artists, we are presenting the more detailed infor-mation about dance productions on European andworld stages. From now on each of these sections willbe titled by the name of the country, and they will beinterspersed with already established columns. In thisissue we inform you about dance productions andevents in 2000.

The section YUGOSLAVIA opens the text by BrankaRakiñ, our expert consultant and critic, In Search of theNew (U potrazi za novim). She examines the newevents on Belgrade and Novi Sad stages and IV Festivalof Choreographic Miniatures (pp. 2-7).

Ms Rakiñ has also written Against Mediocre (Protiv pros-eånosti) where she elaborates on the ‘state of the art’and years of crisis on Yugoslav dance scene, compar-ing the extinguished international Yugoslav BalletCompetition - although it was the only one such mani-festation - with our magazine (pp. 76-77).

Other texts in this section cover the summer premieresin KPGT theatre (8-9), weekly seminar about contem-porary dance in Israel (10-11), dance productions on34th Belgrade International Theatre Festival - BITEF 34(12-14), Days of Ballet in Panåevo (15), Serbian andYugoslav ballet schools competitions (16-17).

Anatomical Theatre (Anatomski teatar) informs aboutthe alternative dance scene in Montenegro (p.18),while Literary Train (Literarni voz) describes the voya-ge of the Yugoslav writers and their colleagues from allover the world across Europe, a journey on which theyalso took CD Rom “Young Serbian Culture” on which isincluded a selection of the best classical and contem-porary dance (19).

On pp. 20-21 are noted two distinguished achieve-ments: Ms Vera Kostiñ, one of the most important Yu-goslav choreographers was honoured with the Dimi-trije Parliñ Award for 2000, while Ms Milica Jovanoviñ,

ballet historian, critic and our correspondent receivedthe Life Achievement Award - both given by Asso-ciation of Ballet Artists of Serbia. A short text informsabout the promotion of the new prima ballerina AnaPavloviñ in Belgrade National Theatre.

This section concludes the column “Preserved FromOblivion” about Mr Bogdan Babiñ (1921-1989), one ofthe most prominent conductors and his ample opus ofopera and ballet music achieved at Belgrade NationalTheatre (22-23).

On pp. 24-25 are the photographs of the visiting artistswho appeared on the stage of The Belgrade NationalTheatre since our last issue.

International section is in alphabetical order.

AUSTRALIA is represented by Australian Ballet’s TheNew Nutcracker (Melbourne), choreographed by Grea-me Murphy (p. 26), and text Flamenco India! about TheFestival of Asian Music and Dance, held in Sydney inMay 2000 (28).

From the magazine Dance Europe we have translatedthe forewarning text on racism in ballet (29).

Our Vienna correspondent writes in AUSTRIA abouttwo premieres of the two eminent choreographers inWiener Staatsopernballet, Renato Zanella’s BeethovenOpus 73 and Hans van Manen’s Hammerklavier (30-31).

The ballet of National Theatre in Sarajevo celebratedits 50th anniversary, so in BOSNIA AND HERZEGOV-INA is the interview with Ms Edita Papo, choreograph-er, artistic director and pedagogue of this distinguishedcompany (32-33).

From ENGLAND are two texts: The Kirov Ballet’s guestperformances at Royal Opera House in London inAugust 2000 (34-35) and report on the festival DanceUmbrella 2000 (36-37).

We are most grateful to Mr Arnd Weseman, editor ofBallet Tanz International and Mr Hartmut Regitz, whointerviewed Jirí Kylián, for their permission to publishwith no financial obligations the integral talk with thisprominent choreographer and, until recently, artisticdirector of NDT. This inspiring text is published underits original title “All Directors are Amateurs” (38-41).

Our correspondent Helene Ciolkovitch from FRANCEhas extensively covered the whole 1999/2000 season ofthe Ballet de L’Opera National de Paris. She also informsabout the new repertoire in season 2000/2001 (42-55).

The star ballerina of Mariinsky Theatre Altynai Asyl-muratova talked to our correspondent during this bal-let’s guest performances in Paris in A Mother Above All(Majka pre svega, pp. 56-7).

The dance scene in Zagreb, CROATIA, is presentedthrough the Anniversary of Zagreb Ballet School, newpieces of five young Croatian choreographers perfor-med together in Croatian National Theatre under thetitle Who Has Turned Off the Light? (Tko je ugasio svjet-lo?), and the 17th Festival of Contemporary Dance heldin June 2000 (58-59).

Summary

135 Orchestra ❀ - ❄ 2000.

Who is Mario Bigonzetti? (Ko je Mario Bigonzetti?), fromReggio Emilia, ITALY, one can find out on p. 60.

On the anniversary of the 80 years of Slovenian ballet,Slovene ballerina Lidija Sotlar was honoured with statemedal for her exceptional work and achievements - inJUBILEES (61).

The review of the premiere of Onegine by the NationalBallet of Canada (p. 62) introduces dance in CANADA.Our Toronto correspondent Tamara Vajagiñ writes aboutthe rich season of this company, and also comments thevisiting dance troupes such as Japanese H.Art.Chaos(65) and Companhia de danca Deborah Colker (66)from Brazil. The text about annual closing performanceof The National Ballet School of Canada is on pp. 70-71.The Toronto visit of the prominent American choreo-grapher Trisha Brown in April 2000 is covered on pp.72-73. The repertoire 2000/2001 of The National Balletof Canada is on p. 75.

Milan Laziñ, the young soloist of Serbian NationalTheatre’s ballet in Novi Sad, told us quite a lot abouthimself in Persevering and Talented (Uporan i talento-van, pp. 78-79).

In GERMANY, Ovations for Ballet Kirov inform aboutsuccessful performances of this large company on theDeutschoper scene which crowned their season1999/2000 (80).

ORCHESTRA MAIL on p. 81, reserved for the letters ofour readers has remained blank, just with a small ques-tion mark - because we received no feedback!

In Bytom, POLAND, was held the 7th Annual Interna-tional Contemporary Dance Conference and Perfor-mance Festival during June and July 2000, at whichalso participated the Belgrade dance company ERG-sta-tus (82-83).

The friend of our magazine Mr Gilbert Mayer, professorat the ballet school of L’Opera National de Paris talkedto us again in The Knight Mayer (Vitez Mayer, pp. 84-85).

In the section RUSSIA are two texts, one about FestivalSergeyev, held in April 2000, which honours this fa-mous dancer, pedagogue, choreographer and partner ofNatalya Dudynska, while the Russian ballet future ispresented by the text on the work of the young choreo-grapher Alexei Ratmansky in The Mariinsky Theatre(86). On pp. 87-88 is the repertory of this theatre and ashort historical survey of this institution, established in1742.

Contemporary dance in SLOVENIA is introduced thro-ugh the activities of Cankarjev Dom, Ljubljana, whichalso hosted visiting choreographers Javier de Frutos,Edward Lock... (89)

On pp. 90-91 is the NYCB repertoire for winter 2001. Inthe next section are our correspondent Xenia Rakiñ’sextensive reviews of NEW YORK ballet season, cover-ing the work of numerous companies and troupes (92-101). 60th Anniversary of American Ballet Theatre ispresented on pp. 102-3, while the report on New YorkInternational Ballet Competition, June 2000, is on p.

107. The performances of the Moscow Bolshoi Ballet inNew York during July 2000 are described on pp. 108-9.

In ALTERNATIVE SCENE is the interview with Ame-rican dancer and choreographer Valery Green who hada workshop in Belgrade at the end of August 2000 (112-3). On the Festival of Contemporary Art - TransArt,held in Labin, Croatia, during August and September2000, participated more than hundred artists fromtwenty countries. One of them was young Belgrade art-ists Nenad Andriñ with his performance Eau d’Homme(114-5). This section concludes the interview with Bo-rut Šeparoviñ (p. 116), “frontman” of the Croatian-Holl-and company Monta stroj, The Art of Improvisation(Umetnost improvizacije), made during his stay inBelgrade.

On p. 117 is the talk with young Irena Misirliñ, who in-forms us about her studies and the concept of the wellknown Academy for Modern Dance in Rotterdam.

Dance events in SWITZERLAND close this section. InLausanne was seen the renewed Nutcracker of the chore-ographer Maurice Bejart (pp. 118-9). In the same townwas held, during January 2000, the international conco-urse for the young dancers Prix de Lausanne (pp. 120-1).

In REMEMBRANCE we paid tribute and thanked theartists, choreographers, dancers and our contributorswho have passes away (pp. 122-5).

In NEW BOOKS are reviewed the latest ones on dance,as this art is now receiving more attention from Yu-goslav publishers.

INFO, with short news from all over the world is on

pp. 127-131.

The column UNDER THE EYES OF MEDICAL EX-PERT is back again. We hope for continuing coopera-tion with young physiotherapist Tijana Blagojeviñ, who-se Introduction to Injuries (Uvod u povrede) is just a firstin a series of texts which cover the more distressingside of dancer’s career and bring closer to a wide rangeof our readers the difficulties of this demanding profes-sion (132-3).

On p. 136 is the important information from The Asso-ciation of the Ballet Dancers of Serbia about the legalaspects of the status of unattached (free lance) artists.

Translated by Vukica Djilas

Orchestra ❀ - ❄ 2000. 136

Primabalerina Viãnja Œorœeviñ postavljena je na mestodirektora Baleta Narodnog pozoriãta u Beogradu

5.decembra 2000. godine. Velikoj umetnici, stalnomsaradniku i prijatelju naãeg åasopisa, åestitamo!

Redakcija

www.orchestra.co.yu

Od sada i na mreæi!

Åasopis pomoglo Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda

Ne æelim viãe da piãem uvodnike. Kakva vajda od njih? Prostor koji zauzimju na drugoj stranikorica moæe se mnogo bolje iskoristiti, recimo, za neku divnu baletsku fotografiju. Posleãest godina, uvodnici su za mene postali prava noñna mora. To nikako ne znaåi da ne znam

o åemu bih pisala. Baã naprotiv. Tema za uvodnike ima i previãe. U tome i jeste problem. Ne æelim viãe da obaveãtavam åitaoce da se naã åasopis ne sme prodavati u baletskim ãko-

lama Beograda i Novog Sada. Ne æelim ni da navodim razloge koji su doveli do te odluke. Valjdauprave ãkola znaju ãta rade? Moæda su naãa baletska deca potpuno informisana, samo ja to joãne znam. Naã åasopis njima, oåigledno, nije potreban, a njihove direktorke su, svakako, potpunou pravu kada ãest godina odbijaju svaku saradnju s naãom redakcijom. Ne æelim viãe da piãemuvodnike u kojima molim sve, åija je to duænost i koji su za to, u krajnjoj meri, i plañeni, da spa-savaju naã balet od totalne propasti. Mogu samo da molim Boga da novi direktor beogradskogBaleta, Viãnja Œordjeviñ, bude dovoljno jaka, zdrava, mudra i veãta, pa da joj uspe da beograd-skim baletskim umetnicima vrati profesionalno dostojanstvo i druãtveni ugled koji im po svemupripada. Da svojom ljubavlju za balet, zarazi sve oko sebe, jer, åesto nam je samo ljubav potreb-na, pa da stvari krenu na bolje.

Ne mogu viãe da se plaãim za buduñnost Festivala koreografskih minijatura. Jedina igraåkamanifestacija koju imamo pojavljuje se jedanput godiãnje, kao kometa, obasja, pa nestane beztraga. Festival åije se nagraœene koreografske kreacije ne izvode ni na jednoj pozornici u gradui nije festival. O organizovanim gostovanjima po Srbiji da i ne govorim. Da se razumemo, u vremeodræavanja Festivala oseñam se potpuno svetski, a bila sam jednom i sreñni ålan æirija. Za Festivalbih uradila sve, ali, da li je to moja duænost?

Ne æelim da piãem o znaåaju i pozitivnim posledicama na naãu umetnost igre åina vrañanja(!?) beneficiranog radnog staæa baletskim stradalnicima u Jugoslaviji. Taj bi zakon trebalo donetipo hitnom postupku, ali...eh! Trebalo bi, valjda, da budem sreñna ãto se viãe pred zakonom nevode u rubrici “estrada”... Da li moj uvodnik treba da prozove Udruæenje baletskih umetnika Srbijei podseti ih da se oni prvi moraju na sav glas, medijski i proceduralno, boriti za to? Moæda, aliUdruæenje kao da je ponovo prestalo da postoji. Pa ko ñe onda, u ime naãih umetnika, “kupiti”kartu za ovaj zahuktali “voz u buduñnost”? Ako se sada ne ukrcamo, kada ñemo? Pitam se, ãta toima Udruæenje dramskih umetnika Srbije, a UBUS ne? Ne æelim viãe da maãtam o prvoj jugosloven-skoj Akademiji za igru, o prvim baletskim pedagozima sa sveãñu o ogromnoj liånoj odgovornostiza svako dete ponaosob, o gostujuñim pedagozima i koreografima sa svih strana sveta, o naãim,ãkolovanim koreografima koji stvaraju na novim, savremenim igraåkim tehinkama.

Ne mogu viãe da priæeljkujem nove, obrazovane, mlade baletske kritiåare. Ni u najlepãemsnu ne mogu da zamislim mladog struånjaka, istoriåara igre, kome smo poverili da od zaboravasaåuva sve dobro ãto smo uradili? Gde je reånik baleta? Gde je enciklopedija igre?

Ima toga joã mnogo, ali - ne mogu viãe. Od ovog broja, svako slovo naãih autora i saradnika i svaka fotografija, u s teãkom mukom

realizovanim buduñim brojevima åasopisa, biñe moj uvodnik. To je moj posao.I niãta viãe.

S poãtovanjemIvana Milovanoviñ

Posetite nas!

cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

cyanmagentayelow-

Orchestra

Ekskluzivno: Jiri Kylian

INTERVJU: E. Papo, A. Asilmuratova, M. Lazi}, G. MayerPrix de Lausanne 2000. NY International Ballet Competition 2000.

Australija/Austrija/BiH/Engleska/Francuska/Hrvatska/Italija/Kanada/Nema~ka/Poljska/Rusija/Slovenija/SAD/[vajcarska/

17/18

Orchestra2000

åasopis za umetniåku igru

Labudovo jezero, A. Asilmuratova i M. Muru, kor. R. Peti

2000.