os-red

8/15/2019 OS-red

1/59

Se

h( (hhhhh

h

hhhhhhhhhh

hhh

znadar: OS i RM

aterijali pre

tp://www.znutori: Euge

Autori: Boritp://perun.ptp://softwar tp://www.sttp://www.sttp://es.elfak.ww.progratp://etsracunww.mginfor tp://www.intp://www.intp://www.ritp://bs.wikitp://bs.wikitp://hr.wikiptp://en.wikitp://itc.wikitp://itc.wikitp://carstvol

tp://msdn.mtp://windowtp://technet.

uzet sa

anje.org/abcija Mihal ilav Đor đevif.uns.ac.rs/

.sveznadar.imihajlopupimihajlopupini.ac.rs/Papemer.co.me/ari.wordpresmatika.com/oteh.rs.ba/raormatika.buhardgoyette.edia.org/wik edia.org/wik edia.org/wik edia.org/wiot.com/istor ot.com/sloje

okvanja.com

crosoft.com/s.microsoft.cicrosoft.co

tutorials/opeojan Stojko, Dragan Plld/budimac/fo.edu.rs/dok .edu.rs/dok

rs/DBarac%SB.../USB

s.com/operat

d/2012/RSSdo.com/s73

com/SEMIi/Operativnii/Windows_ i/Microsoft_ i/Unix ja-operativnviti-operativknjige/progr

en-us/libraryom/en-US/w/en-us/mag

ratingsystemić)skonjić, Neos/geller-htm

menta/Memmenta/Siste0-%20RTO20Monitor%ivni-sistemi/

6/RSS-6-10..htm

IXSecureCosistem

indows

h-sistemai-sistemi-la

amiranje/pro

/aa450748.aindows/homzine/2008.0

Operativni siste

1

s/01/operati

anja Maček l/index.html

orija.pdfi_datoteka.%20za%2020Documeniljevi-i-zada

pdf

putingBoot

ered-systemgramski.pdf

px3.kernel.asp

i

gsystems.ht

dfale%20em

.docci-operativni

Process.html

s

?pr=blog

edded%20si

h-sistema/

prikupio i ob

steme.pdf

radio iroslav Mihal

išin

8/15/2019 OS-red

2/59

Seznadar: OS i RM Operativni sistemi prikupio i obradio Miroslav Mihaljišin

2

SadržajŠta je računar i šta je OS ........................................................................................................................................... 4

Funkcije i osobine OS............................................................................................................................................... 5

Razvoj OS ................................................................................................................................................................. 6

Klasifikacija operativnih sistema ............................................................................................................................ 10

Jednokorisnič ki OS-MS DOS .............................................................................................................................. 10 Proces učitavanja DOS operativnog sistema ................................................................................................. 11

Korišćenje i izvršenje naredbi DOS operativnog sistema .............................................................................. 12

Moduli kod OS ....................................................................................................................................................... 13

Modul za upravljanje procesorom ................................................................................................................. 13

Modul za upravljanje I/O kontrolerima ......................................................................................................... 13

Modul za upravljanje radnom memorijom .................................................................................................... 13

Modul za upravljanje fajlovima ..................................................................................................................... 13

Modul za upravljanje procesima .................................................................................................................... 13

Moduli i hijerajhija ........................................................................................................................................ 14

Slojeviti operativni sistemi (layered systems) ...................................................................................................... 14 Razlika između slojevite i monolitne realizacije OS ......................................................................................... 15 Tipovi jezgre ...................................................................................................................................................... 15

Monolitni OS –Monolitno jezgro- -Kernel- ........................................................................................................... 16

Mikro jezgro (Mikrokernel) .................................................................................................................................. 17

Privilegovani režim rada i sistemski pozivi ............................................................................................................ 18

Sloj apstrakcije hardvera HAL –virtuelni uređaji i particionisanje ........................................................................ 19

Osnovnekarakteristike Windows OS ................................................................................................................. 20

Windows model programiranja .......................................................................................................................... 20 Sistemski pozivi i API kod Windowsa ............................................................................................................... 21 Windows ide dalje .............................................................................................................................................. 21

Upravljanje procesima ......................................................................................................................................... 22

Program i proces ................................................................................................................................................. 22 Procesi i niti ........................................................................................................................................................ 23

Kontrolni blok procesa –PCB- ....................................................................................................................... 23

“Laki” i “teški” procesi .................................................................................................................................. 24

Osnovna stanja procesa ...................................................................................................................................... 25 Operacije nad procesima .................................................................................................................................... 26

Kreiranje procesa ........................................................................................................................................... 26 Završetak procesa .......................................................................................................................................... 26

Odnosi među procesima ..................................................................................................................................... 27 Međusobno isključenje procesa ..................................................................................................................... 27

Sinhronizacija procesa ................................................................................................................................... 27

Uzajmno blokiranje procesa – zastoj ............................................................................................................. 27

Raspodjela poslova ............................................................................................................................................. 27 Konkurentni procesi ........................................................................................................................................... 28

Problem upravljanja konkurentnim procesima .............................................................................................. 28

8/15/2019 OS-red

3/59


3

Pojam, struktura, upravljanje i zaštita fajlova .................................................................................................. 29

Pojam fajla - datoteka (file) ................................................................................................................................ 29 Format ili tipovi datoteka ................................................................................................................................... 30

Identifikovanje i otvaranje fajla kod Unixa ................................................................................................... 30

Logički i fizički sistem za upravljanje datotekama ............................................................................................ 32 Logička struktura i organizacija datoteka (FILE SYSTEM) .............................................................................. 32

Direktorijumi ................................................................................................................................................. 32 Označavanje datoteka .................................................................................................................................... 33

Realizacija sistema datoteka .......................................................................................................................... 33

Fizička struktura sistema datoteka ..................................................................................................................... 34 Organizacija sistema datoteka kod diskova (sekundarne memorije) .................................................................. 34 Organizacija datoteka – logička struktura .......................................................................................................... 35 Upravljanje podacima (datotekama) .................................................................................................................. 37

Operacije nad datotekama .............................................................................................................................. 37

Zaštita fajlova ..................................................................................................................................................... 38 Upravljanje memorijom....................................................................................................................................... 40

Dodjeljivanje memorije ...................................................................................................................................... 40 Problem upravljanja memorijom ........................................................................................................................ 40

Memorijski sistem sa više nivoa .................................................................................................................... 41

Logičko i fizičko adresiranje memorija .............................................................................................................. 43 Vezivanje adresa ................................................................................................................................................ 43 Privremena razmjena - SWAP ........................................................................................................................... 45 Virtuelna memorija ............................................................................................................................................ 45

Raspodjela memorije ............................................................................................................................................. 46

Multiprogramiranje i statičke particije ............................................................................................................... 46 Diskontinualno dodjeljivanje memorije-dinamička alokacija straničenjem ...................................................... 47

Straničenje ..................................................................................................................................................... 47

Segmentacija memorije .................................................................................................................................. 48

Segmentacija sa straničenjem ........................................................................................................................ 49

Fragmentacija memorije ..................................................................................................................................... 50 Zaštita memorije ................................................................................................................................................. 51

Upravljanje uređ ajima......................................................................................................................................... 52 U/I moduli .......................................................................................................................................................... 52 Blok dijagram U/I modula .................................................................................................................................. 53 Tehnike izvršavanja U/I operacija ...................................................................................................................... 53

Programirani U/I model ................................................................................................................................. 53

Prekidina tehnika U/I – Interapt U/I model ................................................................................................... 54

Razlike između programiranog i prekidnog modela pristupa U/I uređajima ................................................. 54

Direktan pristup –DMA model pristupa U/I uređajima ................................................................................. 55

Zaštita operativnih sistema.................................................................................................................................. 56

Vrste napada ....................................................................................................................................................... 57 Virusi ............................................................................................................................................................. 58

Crvi ................................................................................................................................................................ 58

Trojanski konj ................................................................................................................................................ 59

Mehanizmi zaštite i autentikacija ....................................................................................................................... 59

8/15/2019 OS-red

4/59


4

Šta je rač unar i šta je OSRačunar je uređaj (hardware) koji obrađuje, pamti ili razmjenjuje informacije. Način na koji to radi je određen u programski. Program je niz komandi koje određuju šta treba uraditi sa podacima.Dva neodvojiva dijela računara su:

• hardver – uređaj (hardware ) i•

softver – program (software).Pošto hardver ne može da radi bez softvera, a softver nema smisla bez hardvera jasno je da oničine računar. Na primjer, ako zamislimo da je ljudsko biće računar, onda bi hardver predstavljalećelije (tkiva, organi, ...), a misli i ideje bi predstavljali softver.

U širem smislu računar (computer ) se definiše kao matematička mašina.Češće se koristi nešto uža definicija kojarač unar definiše kao elektronsku, digitalnu, reprogramibilnu mašinukoja može da obavlja logič ko matematič ke operacije, unos, obradu i pamć enje podataka.

• elektronska znači da osnov građe računaračine elektronske komponente• digitalna da obavlja operacije sa brojevima (digit - broj)• reprogramibilna znači da se redoslijed operacija može programirati i mijenjati.

Najrašireniji tip računara poznat kao PC ( Personal Computer - lični računar), je univerzalan računar namijenjen za jednog korisnika koji na njemu obavlja različite, ali relativno proste poslove unosa obrade i pamćenja (čuvanja) podataka.Rač unar č ini jedinstvo fizič kih i programskih resursa.

Teoretski, svaki korisnik, može sam da bira i odlučuje o načinu i konceptu rada računara. No, to bi od korisnikazahtijevalo multidisciplinarno znanje: od matematike, elektronike, komunikacija, mehanike do ergonomije i ko značega još. Praktično od takvog računara bi rijetko ko imao stvarne koristi.Hardverom treba upravljati, tj. na neki način treba„natjerati“ procesor da sabere dva broja, disk dazapamti određenu sliku, monitor da prikaže podatkekako treba, pointer da prati kretanje miša, štampač daodštampa željene podatek itd. To je posao softvera ili programa.Dakle, ispravan hardver ne radi ako nema softvera. Tipsoftvera koji upravlja hardverom zove se sistemskisoftver (jer upravlja sistemom).

Softver ne služi samo da upravlja hardverom nego i za pružanje usluga korisniku (čovjeku). Tako su za razne poslovekreirani različiti programi. Ako želite da otkucate neki tekst određeni program vam nudi tu mogućnost. Ako želite dakreirate neku sliku koristićete neki drugi program.Čak i korisnik može napraviti neki svoj program za neku posebnusvrhu. Ova vrsta softvera koja pruža razne usluge korisnicima tj. ima konkretnu primjenu (application ) usvakodnevnom poslu se zove aplikativni softver (primijenjeni ili upotrebni program).Softver dijelimo na:

• sistemski (operativni sistem za upravljanje hardverom) i• aplikativni (primjenjivi).Softver se kreira pomoću nekog programskog jezika.

Najpoznatiji programski jezici su: Basic, Pascal, Fortran, C, C++, Java, Delphi, VisualBasic itd.Većina današnjih operativnih sistema je kreirana („napisana“) u C-u.

Generalno, ne postoji kompletna i adekvatna definicija operativnog sistema.Operativni sistem se može uporediti sa vladom. Komponente računarskog sistema su hardver, softver, i podaci, aoperativni sistem osigurava sredstva za pravilno korištenje navedenih komponenti. Poput vlade operativni sistemi neizvršavaju operacije radi sebe samih, nego jednostavno osiguravaju okruženje u kojem drugi programi moguobavljati koristan posao.

Operativni sistem se može vidjeti i kao raspoređivač resursa (resource allocator), koji se u računarskom sistemu

ponaša kao upravitelj (manager) kompjuterskih resursa kao što su CPU time ili ciklusi na procesoru, memorija,ulazno-izlazni uređaji itd., koje operativni sistem dodjeljuje specifičnim programima i korisnicima kako bi oni obavili"koristan" posao.

8/15/2019 OS-red

5/59

Se

P p

k Pk p*

I

il k

P

p

r p

t

o

P psl

ScSr

znadar: OS i RM

od pojmomograma i za

ajčešća defiompjuteru, p

rema međunoji može prodacima. ISO/IEC preternacional

eđ utim poustruje primrisni č kih al

unkcije

od pojmomardverski r

odaci, to jest

S kontrolišečunara ondojektuje, rač

plikativni s belarni pror plikacije su plikacije koerativne sis

oznate aplik ezentacija,ike, za kreir

perativni sis jedne stranljem da onidruge strančunar od ma

perativnog skoordinaciju

icija operatioznatiji pod

arodnom stažati servise

dstavlja zaja komisija z

odernom sher Microsoft ta, kalkulat

i osobi

a č unarski resursi su pr fajlovi.

i upravlja bi to izgleuna, ...). Apl

ftver ili pr ačuni, crtanjonaj dio račuiste operativeme. Drugm

cije koje sea kreiuranjenje grafika i

em ima dvo, on upravljudu što cjeli, operativnišine koja ru

istema u kla aktivnosti r

vnih sistemaazivom ker

dardu ISO/(usluge), ka

dni č ki tehni elektrotehn

vatanju ope Windows-a,ra, program

e OS

esursi podraocesori, ope

ačunarom ualo kao naikacija koris

sto aplikacie, obrada slnara koji krai sistem dariječima, ap

svakodnevno baza podatacrteža, za ob

SličPoreevidKor prenDasiste

truku ulogu.a dijelovimashodnije uposistem stvarauje bitima, b

ičnom smislčunarskog si

kaže da je oel, s tim da s

EC , Operao što su dod

ki komitet k iku (IEC).

ativni siste gdje pod opa za crtanje i

umjevamo sativna mem

z pomoć inslici 1. Naii operativni

e se koristeike, obradanji korisniki pristupileikacija izrađ

koriste su: zka, za kreiraradu zvuka, ie aplikacijed njih, postncija građansnici krozos informaciji aplikacijeu i da koris

od kojih setrebljeni.za krajnjeg

ajtima i blok

Operativni siste

5

u podrazumjstema".

perativni sise svi ostali d

ivni sistem

eljivanje re

oji č ine Inte

je “Sve št rativnim sis sviranje, Int

ve što je prorija i ulazn

trukcija kor e, korisnikistem da bi i

za izvršavzvuka, komajviše korisardveru. Zb

ena za Wind

a unos i obr je WEB str td.ostoje za sv

oje aplikacija, statistika,aplikacijea. pravilno fute njegove p

sastoji raču

korisnika račovima u maš

i

eva se "softv

em jedan pr ijelovi softve

je softver k

sursa, raspo

rnacionalna

proizvo đ a č emom dobijernet mejler

ramu potreb/izlazni ure

isnika. Akoradi na nek zvršila obrad

nje određenonovanje,i.

og toga se apws obično n

du teksta, zanica začita

e OS. Ovo sue za posebfinansijko pooriste funk

kcionisale tr ednosti.

ar (proces

unara pristuinu koja ruk

er potreban z

gram koji sra posmatraj

oji kontroli

re đ ivanje,

organizacija

isporu č i pomo: od “stv i č ita č a...

no za rad.aji, a softv

bi grafički j aplikacijiu podataka n

h poslova nreiranje ani

likacije kreir eće raditi na

tabelarnu o je WEB str

aplikacije oe namjeneslovanje, itdije ra č una

eba da su p

r, I/O kont

ačno radno je datotekam

prikupio i ob

a izvršavanj

e cijelo vrijeu kao aplikat

e izvršavan

/I kontrola

za standar

tim nazivoarnog” OS-a

rski resursi

rikazali od(unosi tekst,a hardveru.

a računaru:acija, učen

aju i prilagoPC koji kori

radu podataanica, za kre

šte namjene(bankarsko.a: obrada,

rilagođene o

roleri, radna

okruženje, taa i procesim

radio iroslav Mihal

(aplikativni

e izvršavaivni program

e program

i menadžme

izaciju (ISO

”što najbo do standar

su program

os korisnik sluša muzi

obrada tekse, zabava i

avaju za razti Linux OS.

a, za kreirairanje i obra

. poslovanje,

amćenje i

perativnom

memorija),

ko što pretva.

išin

h)

nai.

i

nt

i

jeih

i i

iu,

a,d.

ne

jedu

sa

ra

8/15/2019 OS-red

6/59


6

Osobine OSIz niza osobina koje mogu posjedovati OS naglašavamo:

• Istovremenost - paralelizam (Concurrency)• Zajedničko korišćenje, odnosno dijeljenje resursa (Sharing)• Pouzdanost (Reliability)• Sigurnost (Security)• Upotrebljivost (Usability) i• Djeljivost - modularnost (Modularity)

Funkcije OSZa razliku od karakteristika, kojesu poželjna svojstva,funkcije sistema su zadaci koje sistemmora da realizuje. Navešćemo samo globalne funkcije koje moraju biti rješene u svakom OS:

• upravljanje računarskim resursima:1. upravljanje procesorom (CPU),2. upravljanje memorijom (RAM),3. upravljanje I/O uređajima,4. upravljanje podacima i5. upravljanje aplikacijama

• interpretiranje i izvođenje kontrolno upravljačkih komandi i programa,• upravljanje poslovima i zaštitu,• podršku daljinske obrade i rada u mreži.

Kako bi se omogućila efikasnost svih računarskih resursa, u svakom operativnom sistemu moraju biti na određennačin riješeneopšte funkcije, a to su:• upravljanje zadacima obrade (Job Managment)• upravljanje podacima (Data Managment)• upravljanje ulazom i izlazom (Device Menagment)• upravljanje memorijom (Memory Menagment)• obrada prekida (Interrupt Handling)• dodjeljivanje procesora (Processor Scheduling)• zaštita (Protection)

• podržavanje daljinske obrade (TP Monitoring)• interpretiranje i izvođenje kontrolno-upravljačkih naredbi (J/CL)...

Moduli koji upravljaju svakim od navedenih resursa računarskog sistema je da treba da obezbjede:• vođenje evidencije o resursu• donošenje odluke o dodjeli resursa• alokaciju resursa i• dealokaciju resursa.

Razvoj OS

U prvoj generaciji računarskih sistema operativni sistemi nisu postojali, tako da je operater koji je opsluživaoračunarski sistem, bio u obavezi da sve potrebne radnje, prije svega vezane za ulaz i izlaz podataka nekog programa,obavi sam.

Kompjuteri prve generacije (1945–1955), čiju su osnovučinile

vakuumske cevi (do 20.000 cevi po računaru), bili su ogromnihdimenzija i veoma skupi. Koristila ih je uglavnom vojska.

8/15/2019 OS-red

7/59


7

Ovi računari su bili jako spori, programiralo se na mašinskom jeziku, dok su simbolički jezici (uključujući iasembler), kao i operativni sistemi, u to vrijeme bili nepoznati. Ljudi koji su radili na tim računarima obavljali su sve poslove – od programiranja do održavanja računara.

U prvoj generaciji rač unara, opsluživanje računarskog sistema bilo je potpuno prepušteno operateru, koji je moraoda pripremi sve što je potrebno da se zadatak obrade može obaviti.Čovjek je, dakle, imao punu kontrolu nadračunarskim sistemom. Operater je bio u mogućnosti da sve potrebne radnje obavi na vrijeme, jer je sistem bio spor i

izvršavao se samo jedan program, tj. obavljao se samo jedan zadatak.Može se reći da je iskorišćenjee računarskog sistema, tj. njegovih najvažnijih resursa – centralnog procesora icentralne memorije – bilo slabo. Najveći dio vrijemena trošio se na poslove operatera i ulazno-izlazne operacije, amnogo manji dio na rad centralnog procesora. Iako je ovakav sistem bio krajnje neefikasan, odnos tih vrijemenskih perioda bio je u prihvatljivim granicama zbog relativno male brzine samog centralnog procesora.U drugoj generaciji računarskih sistema dolazi do nastanka prvih kontrolnih programa koji su pomagali operateru daopslužuje računarski sistem. Tada su, dakle, prvi put funkcije opsluživanja i upravljanja sistemom podijeljene izmeđuoperatera i kontrolnih programa. Ali ti kontrolni programi nisu bili toliko sofisticirani da bi ih mogli nazvati operativnisistem.

Osnovu rač unara druge generacije (1955–1965) činili su tranzistori, pasu računari postali manji, pouzdaniji i jeftiniji. Računare druge generacijesu, osim vojske, kupovale i velike korporacije i univerziteti. Računari su

bili smješteni odvojeno, u posebnim sobama, koje su se dijelile u trifunkcionalne celine: ulazna soba, centralni računar i izlazna soba.

Programeri su pisali programe na papiru, već jina na programskom jeziku FORTRAN, zatim su se ti programi prenosili nabušene kartice, koje su se ostavljale u sobi sa ulaznim računarom (input room).Operator sistema je, zatim, uzimao bušene kartice i ubacivao ih u računar, i to prvo kartice sa prevodiocemFORTRAN-a, a potom bušene kartice s programom koji treba izvršiti. Glavni računar je obavljao posao, a rezultat sedobijao takodje na bušenim karticama, koje su se prenosile u prostoriju sa rezultatima (output room). Ovde se mnogovrijemena trošilo na šetače izmedju raznih prostorija sa bušenim karticama. Operativni sistem kao zaseban pojam jošuvek nije postojao.Dalje se kao poboljšanje uvodi paketna, tj. grupna obrada (batch processing), zasnovana na upotrebimagnetne trake – uređaja mnogo bržeg od bušenih kartica. Pri paketnoj obradi, u ulaznoj sobi sa poslovima sakuplja se jedna količinasličnih programa (na Primjer, svi programi koji zahtevaju prevodilac FORTRAN-a), koji se pomoću jeftinijegračunara (npr. IBM 1401) s bušenih kartica prenose na magnetnu traku. Posle toga se magnetna traka prenosi u sobu sglavnim računarom, tj. sa moćnijim i skupljim računarom, predvidjenim za izvršavanje samog programa (npr. IBM7094). U glavni računar se učitava poseban program koji je zadužen da sa trake sa poslovima programe redom učitavai izvršava. Taj program se možesmatrati pretkom operativnih sistema. Nakon izvršavanja programa, rezultati se snimaju na drugu magnetnu traku koju operater prenosi do trećeg računara,zaduženog za prebacivanje rezultata sa magnetne trake na bušene kartice. Manji računari (ulazno-izlazni) nisudirektno vezani za glavni računar, što znači da rade u off-line režimu (u režimu gdje nisu bili u medjusobnoj

komunikaciji).U drugoj generaciji računarskih sistema povećava se brzina rada centralnog procesora, kapaciteti centralne memorije ieksternih (masovnih) memorija, pojavljuju se nove i brže ulazno-izlazne jedinice. Programi se pišu na simboličkommašinskom jeziku, asembleru ili na višem programskom jeziku (FORTRAN). Operater više nije u stanju da efikasnoopslužuje računarski sistem, jer su njegove reakcije suviše spore. Jedino rješenje se moglo naći u prebacivanju nizakontrolnih funkcija sa operatera na sam računarski sistem, to jest na posebne kontrolne programe. Otuda su funkcijeopsluživača i upravljača sistemom bile podjelljene izmedju operatera i kontrolnih programa. Ti programi se uključujuu odredjenim situacijama, kao što su, na Primjer, priprema programa za izvodjenje, kontrola ulaznih i izlaznih uredjajai razni poslovi oko učitavanja programa i pripreme za njegovo izvodjenje.Dakle, u rač unarima druge generacijerazlikuju se dvije osnovne vrste programa: kontrolni i korisnič ki.

U trećoj generaciji računarskih sistema, kontrolno upravljačke funkcije se još više prebacuju na sam računar i zbogtoga dolazi do nastanka većeg broja kontolnih i upravljačkih programa velike kompleksnosti. Skup svih tih programanazvan je operativni sistem.

8/15/2019 OS-red

8/59

Se

t j pr

gf • • •

PLtk pir

er (

dzk k siPd p

s

is

sPtk

znadar: OS i RM

ovi korisnick nakon izv serija komimenu, pa jčunara.ačunari iz sešaka. S raznkcije:

multivišest podje

od treće genrojekat MUabs i Generarminala. Osorisnik kojiokušali da n

aju terminčunarskih mrugi operatispanziju dozvoju proje NI= jedan,ačunari trećo tada najmaog pojave

ontrolno-upr ontrole inter stem, tj. narogramer se jelu posla.ograma,čiji

ftver može č etvrtoj geazvoj persotegracije. R personalniommodore,adaju MS-

aralelno s ra j način se osoriste.

računara nasnog vrijem

patibilnih rae time podj

erije Systemvojem disci

rogramiranjruke ulazno-la računarsk

eracije računTICS (MU

l Electric daovna ideja joželi da upo

prave i sa rale kojimareža i Internni sistem,današnjih dta MULTICX = CS = Co generacije znji i najjeftinmultiprograavljačkih fue situacije

pojedine sisoslobadja nio, pored ko je zadatak

o podijelitieraciji ra čalnih računačunari su bil

računari postAtari, zatim

OS i UNIXvijanjem koobama koje

jpre žele slana. IBM taj

čunara razlila računara

360 radili sline poznate

e, (multiprogzlazne (U/I)g vrijemena

ara posebnoLTIplexed Ise napravi me preuzeta izrebi neki eleunarima: idreko modeta.NIX , uproš

na. Ken Th, napisao jemputing Ser vali su semiji računar.iranja i pokcija preba računarskotemske proga složenih r trolno-uprava dalje olak

a sistemski inara (1980ra započinjei dovoljno jali dovoljnoIBM PC,

.isničkog sof ačunarski si

ije modele

problem poitih snaga.na ove dvij

pod operat pod imeno

ramming)operacije (sp(time-sharin

reba istaći pformation a

oćan računar modela distktrični apara ja je da u jea pristupaj

ćena je varijmpson , jedza računar Pice).ni ra č unari :oštao je tad

rasta brzina,uje se sa č sistemu iame. Skuputinskih poslljačkih progr šaju i pojed

korisnički (

pa nadalje) , pojavom LSftini, tako deftini da ih pple Macin

vera, razvijatem i same p

Operativni siste

8

Računari tintegrisanih proizvođača

• jedn• jednšto je skup poji su jeftinušava da razvaki od ov

e vrste nest

ivnim siste softversko

ool)).

javu dva opnd Computi i operativniribucije elek t, taj isti apanom radu p glavnom

anta MULTn od naučniDP-7 mini v

prvi računaa “samo” 12 veličine movjeka na r pravljanja nsvih tih proova i pružaama u, račuostave upot

plikativni). prvi put seI čipova (la su ih mogliogu imati i

osh itd. U

se i korisničrograme ne

i

eće generakola (IC). pravi dvijeu bržu verziju slabiju (kaoduhvat. ji, dok će ireši uvodjenjh računarala. Ovaj ko

om OS/360inženjerstvo

erativna sisteg Service)sistem kojićrične energijat samo priljstoji moćanačunaru. O

ICS sistema,a i programerziju MUL

je DEC-ov.000 dolara.

emorije i bačunar. Dak ome i sve štrama nazivmu se moguarima trećeebu računar

ojavljuju pege scale inte priuštiti i vi pojedinci. P

rve operat

ki interfejs poznaju detal

cije (1965očetkom šerste računar (kao IBMIBM 1401)

jači, brži iem klase rače pogodancept su pre

koji je bio(software e

ma : MULTeuspela je

e biti u stanje – u tom mči na elektrientralni račaj model s

koja je džira kompanijICS sistema.

Digital EquiU trećoj genoja ulaznih-e, čovjek do je mogućese jednim i

ćnost većegeneracije rakih sistema.

sonalni račugration), to jše odseka istznatiji persovne sistem

ograma, to j jno, omoguć

prikupio i ob

1980) pradesetih god

a:094) i

,

skuplji modunara IBMi za naučnuuzeli i ostal

veoma glogineering ),

ICS i UNIXideja kompau da radi saodelu, dovolčnu mrežu.nar, a da gr

e može sm

vela praktič

e Bell Labs,. Posle toga j

pment Corperaciji računizlaznih jedefinitivno g prebacuje smenom: opangažovanjavijen je ičitZbog toga,

ari.est čipova ve firme ili unalni računa za person

est korisnčk ava da te pro

radio iroslav Mihal

e se odina većina

li biti potrebystem/360.i za poslovi proizvoođ

azan i prepuvode se no

.ija MIT, Belikim brojeno je da svličan modeldjani kod kutrati pretečo

u realizacijoji je radioe nastao UN

ration) PDParskih sistenica, još vi bi mogućn na računarsrativni sistena kreativnoav niz uslužnrema name

isokog stepeiverziteta, di su Spectrulne ra č una

okruženje.grame uspeš

išin

niou

či

nve

ellmkisućem

inaX

1,a,šestki.

mihi,

naok

,re

ao

8/15/2019 OS-red

9/59


9

Sada se razmatra što ć e biti peta tehnološka generacija.

Smatra se da ć e ra č unari u petoj generaciji biti izgra đ eni pomo ć u organskih sastavnih dijelova.

Karakteristike savremenih OS Raniji OS (MS DOS, UNIX, VMS, ...) su radili u tzv. tekstualnom modu . To znači da je korisnik kucao tekstualnenaredbe koje su uglavnom bile komplikovane. Korišćenje računara je bilo dosta nepraktično i teško za učenje. To je bio jedan od razloga zašto je malo ljudi tada koristilo računare.Poznato je da obrada jedne slike traži mnogostruko više računarskih resursa od obrade bilo kog teksta. Razvojemhardvera računari su imali sve bolje performanse i rad sa grafikom je postajao sve lakši. To je bio preduslov za pojavutzv. grafi č ki orjentisanih operativnih sistema (Windows, Linux, Mac OS).Prije dvadesetak godina (krajem osamdesetih) se isprofilisalo, a i do danas se zadržalo da rad u tekstualnom moduoznačava ra č unare stare generacije. Novi OS su uveli pojam pokazivača ( pointer ) koji se koristi kao kažiprst.Pomjeranje ovog pointera se obavlja pomoću miša. Ovim pointerom se biraju komande ili sličice koje se zatimstartuju nekim od tastera miša. Ova grafička veza između korisnika i računara se naziva GUI (Graphical User

Interface ).Prva (ali svakako ne najvažnija) osobina modernih računara jekorisnič ki grafič ki interfejs.Prednosti pri korišćenju GUI-a su jednostavnost pri radu, intuitivno i brzo učenje. KorišćenjeGUI-a liči na sporazumijevanje „rukama“. Dakle, umjesto da se kucaju komplikovane naredbe prosto se prstom pokazuje na njih. To je doporinijelo ogromnom povećanju broja korisnika PC računara. Danas ne postoji OS kojinema, ili ne podržava GUI. Naglasimo još jednomšta OS treba da radi - omoguć i:Izvršavanje programaOS puni glavnu memoriju programom i počnje njegovo izvršavanje. Korisnički programi ne mogu da sami sebidodijele procesor.U\I operacijeSistem mora da komunicira sa diskovima, USB uredjajima, magnetnim trakama i drugim uredjajima niskog nivoa.Korisnik zadaje uredjaj i operaciju koju treba izvrsiti a sistem konvertuje taj zahtjev u specificne komande uredjaja iili kontrolera. Korisnicki programi ne mogu da pristupe nedjeljivim uredjajima svaki put kada im je to potrebno vecsamo kada se ti uredjaji ne koriste od strane nekog drugog uredjaja.Komunikacija Slanje poruka izmedju sistema zahtijeva da se poruke dijele u pakete podataka, salju do mreznog kontrolera, prenose preko komunikacionih medijuma i na mjestu odredista isporuce kao cjelina.Korisnicki programi nisu u mogucnosti dakoordiniraju pristupom mrezi vec je to zadatak OS.Upravljanje sistemom datotekaPostoji puno detalja o kojima korisnici ne moraju da vode računa pri kreiranju datoteke, brisanju, dodjeli memorije... Npr. potrebno je voditi evidenciju o blokovima na disku koji se koriste za datoteke. Brisanje datoteke zahtijeva brisanje informacija o imenu datoteke i oslobadjanje dodijeljenih blokova. Da bi se obezbijedio autorizovan pristupdatoteci potrebno je provjeriti zastitu. Korisnicki programi ne mogu da obezbijede zastitu niti dodijele ili oslobodememoriju.Popularnost PC računara dovode do masovnosti što opet omogućuje nova tehnioloških poboljšanja zasnovana je na

konstrukciji paralelne arhitekture koji omogućavaju istovremeni rad više kompjutera (procesora) na rešavanjuodređenog zadatka. Oco opet dovodi do masovne upotrebe Interneta.

8/15/2019 OS-red

10/59

Se

o

P

no

P

Po

P

slk

vd

a Ps p

znadar: OS i RM

vo znači daruženju, da

lasifik

ostoje brojne

ačinu obradsobinama.

vdje ć emo d

lasifikacijarema broju k

• •

lasifikacijarema brojuerativni sist

• jedno• višep

lasifikacijaodjela OS pr

• • •

ednoko

S DOS (Mobodnom pr riste D u sv

ao uvod, dać zaboravlj je njegov k

perativni sisašina raspollikacijskim

o svojoj str ructure). štoistupaju I/O

savremenisu pouzdani,

cija op

podjele ope

poslova,ti samo tri o

prema brojorisnika, ope

jednokorivišekorisn

prema brojsimultanih aemi se dijele procesne (siocesne (mul

po strukturiema strukturi

SlojevitiOS sa moOS sa mi

isni č ki

icrosoft Disevodu DOSm nazivu, je

se ne kaže z nim DOS-ornel.

tem DOS seaže, rad sa nj programima

kturi DOSse može vi

uređajima.

ačunari trebzaštićeni, po

rativni

ativnih siste

rema distri snovne klasi

korisnika irativni sisteničke (singličke (multiu

simultanihktivnosti, tj.na:gle tasking,itasking, mu

:Solitnim jezgro jezgrom (

OS-MS

Operatingnači operati

r rade mno

agrijavanje. Neki tvrde

koristi, kaoegovim vlastkoje korisni

spada u modjeti na sli

a da imajudržavaju GU

sistem

ma na osnov

uciji procesikacije, a pr

procesai se dijele n user) ier).

aktivnosti prema broj

singleprocessltiprocess).

rom (Kernelikrokernel

DOS

System) jevni sistem zo više poslo

a moderneda nije baš

i ostali OS,itim program instalira na

nolitne slojeama ispod.

Operativni siste

10

ogućnostI, jednostav

u različitih k

orske snage širenu klasi

:

procesa k

) i

OS)OS)

nastao 1981 diskove (fla od samog

S, upozna ć zaboravljen,

a pokretanjima i podacisvoju mašinu

vite operatiPošto slojev

i

išekorisničk i za rad (use

riterijuma: p

i ostalih reikaciju sa ob

ji se mogu

godine i oopi disk i ha pravljanja

mo se sa naveć ukopan

sistema, upma, manipul.

ne sistemenisu dobro

g i višepro frendly).

ema broju k

sursa, premašnjenjima,

izvršavati p

načio je pod disk). Noiskovima.

slavnijim pr temelje Wi

ravljanje har ciju datotek

mada je pseodvojeni, p

prikupio i ob

ramskog ra

orisnika i/ili

a nameni i pogledaj u

aralelno ili

četak ere Pi operativni

edstavnikomndows-a, i t

dverskim reama i podršk

udovišeslojnrogrami mo

radio iroslav Mihal

da u mrežn

rocesa, pre

funkcionalniodatku.

vaziparalel

C računara. sistemi više

OS XX vije toliko dubo

ursima koji u izvršavan

i (pseudolau da direkt

išin

m

a

m

o,

Une

a,ko

a ju

ero

8/15/2019 OS-red

11/59

Se

do

uBPn

pI

k ri

P

znadar: OS i RM

OS se može• Modu• Proce• DOS• DOS

a ilustracijaodatno objaš

erativnog si

roces u č it

akon uključvrdio da suOOT prograrvo BOOTašao dalje inkoliko je nakoliko je neko BOOT podizanja siststrukcije ko

adi se o filoako ih ne bi ječ o Micros

Proce

rocesor se sa

podijeliti nal eksternih k sor naredbi (ezgra (kerne

BIOS.

a je prikazanjeno u pogl stema i Dod

vanja DO

enja računar ve kompone, po zadati

rogram prettrukcije.e BOOT pr nađe BOOTrogram ni tama, procese BOOT pr

ima io.sys igreškom izrioftovom DO

s u č itavanja

da okreće ad

četiri dijela:orisničkih (ucommand pr l)

n način kakoavljima Protku.

operativ

, dolazi donte sistema p instrukcija

ažuje disket

gram je očit program nasmo ne nađeodizanja sistgram traži n

msdos.sys.sao. Oni seS operativno

sistemskih fa

esi 7C00 u r

er) naredbicessor)

korisnik pries u č itavanj

og sistem

okretanja Briključene.a, nastavlja

nu jedinicu

va i nastavljavlja sa pretsledeće instema se prekialaze se na

ni su ustvarie vide ni usistemu do

lova

adnoj memo

Operativni siste

11

stupa OS i k a DOS oper

IOS-a i test

proces podi nadi daće

a dalje.aživanjem tukcije, odnda i korisnikva sistemsk

sakriveni taOS-fajl katk se kod dru

Kad je B pročitao jtvrdog di Na svimDOS. Tokako ce je BOOradnu mBOOT pda je sadza instru

iji i radi dalj

i

ko pojediniativnog siste

hardvera s

anja sistematamo prona

pretražuje tsno sistems obaviještenja fila koja su

o da korisnilogu. pod oih proizvođ

OOT prograe program pka kopirao iformatiranimse zove BOOOT progra program p

emoriju naogram kontr BOOT recocije.e po instrukc

dijelovi međma Koriš ć en

a kontrolom

.i jednu for

rdi disk kaoe fajlove poe o grešci nainače smjes

nikad ne mim imenimača drugačije

m pronašaoodatke koji

na određen diskovimaOT record k m postupiti senio informhexadecimalolu BOOT r rd taj sto vo

ijama.

prikupio i ob

usobno kome i izvršenj

svih kompo

atiranu disk

sljdeću jedintrebne za na sistemu.tena na sekt

ože doći u k ovi fajlovi s zovu.

ta dva fajlae nalaze naadresu u ra

e prvi sektooji ima infoa ta dva sakr acije iz Bnu adresuecordu i ukai igru te da

radio iroslav Mihal

niciraju, štonaredbi D

nenti sistem

etu na kojoj

icu.stavak proce

ru 0 i tragu

ntakt sa njiu samo ako

na hard dis prvom sektodnu memorijr rezervisanmacije o toivena fila. K OT recordaC00 prepuzuje procesoe njemu obr

išin

jeS

i

bi

sa

0.

a je

uru.

zae

adutaruati

8/15/2019 OS-red

12/59


12

Tako BOOT record preuzima kontrolu nad računarom i očitava ona dva sakrivena fila. Prije se očitava fil IO.SYS i prenosi u radnu memoriju.IO.SYS sadrzava podatke koji kompletiraju BIOS. Jedan dio fila se naziva SYSINIT koji preuzima na sebe brigu onastavku BOOT procesa.Sada kontrolu na racunaru preuzima SYSINIT i prvo sto radi je da ocita fil msdos.sys te isti pohrani u radnumemoriju. Fil msdos.sys u nastavku zajedno sa BIOS preuzima rukovanje fajlovima te rukovanje signalima između pojedinih jedinica sistema.

SYSINIT traži u korijenskom direktoriju na tvrdom disku fajl config.sys. To je fajl koji pravi korisnik.On sadrži informacije o podešavanjima u računaru kao što smo opisali ranije. On ima takođe instrukcije o tome kojezadatke SYSINIT dozvoljava msdos.sys da izvrši. To mogu biti instrukcije o tome kako povecati moc BIOS-a darukuje memorijom racunara ili nekim od prikljucaka racunara npr. misom.SYSINIT daje nalog msdos.sys da očita fajl command.com te istog pohrani u radnu memoriju.

Fajl command.com se sastoji iz tri dijela. Prvi dio je ustvari uvecanje mogućnosti BIOS za unošenje i iznošenje podataka. Ovaj dio se polaže u memoriju kao permanentni dio operativnog sistema.Drugi dio fajla command.com sadrzi interne DOS komande kao DIR, COPI, i TYPE. One se memorisu u gornjemdijelu radne memorije i mogu biti upisani preko drugih programa.Treći dio fajla command.com upotrebljava se samo jedanput i kasnije se izbacuje iz memorije. Taj dio traži u

korijenskom direktoriju fajl autoexec.bat. Očitanjem fajla autoexec.bat i config.sys sistem je konfigurirsan i spreman je za podizanje operativnog sistema /Windows naprimjer/ a nakon toga i za upotrebu.

Program COMMAND.COM se mora nalaziti na svakoj sistemskoj disketi.I pored toga,on ne spada u operativni sistemi (vidi POZICIJU U PREDHODNOM POGLAVLJU). Radi se oizvršnom (.COM) programu koji je sličan svakom drugom izvršnom programu, ali je on zadužen za vrlo bitneoperacije.

Kod DOS-a je COMMAND.COM je procesor naredbi ili tzv. korisnička ljuska (shell).Predstavlja vezu izmeđ u korisnika i operativnog sistema. On interpretira naredbe i omogućava izvršavanjesistemskih datoteka Nakon što je sistem izvršio zadane naredbe i nakon što je COMMAND.COM izvršio odgovarajuće pripreme i postavio odzivni znak (prompt) računar i operativni sistem su spremni za rad.

Korišć enje i izvršenje naredbi DOS operativnog sistemaDOS se koristi na dva načina:

• kroz linijske naredbe, ili• kroz druge programe, u kojima preko menija koristimo mogućnosti DOS-a, a da pritom ne poznajemo način

rada DOS naredbi niti sintaksu pisanja istih.Komandna linija je linija u kojoj kucate komande (naredbe).Komandni prompt (odzivnik) pokazuje da ste u komandnoj liniji.Prompt može biti slovo za logičku oznaku disk jedinice praćeno obrnutom kosom crtom(backslash; "beksleš") (c:\ ili a:\, na Primjer) i nazivom direktorijuma (na Primjer, c:\dos).Slovo pokazuje koja je disk jedinica aktivna jedinica.MS-DOS pretražuje aktivnu disk jedinicu kako bi pronašao informaciju koja je potrebna da bi procesirao komandekoje ste otkucali. Da biste naveli MS-DOS da izvrši zadatak, vi kucate komandu (na monitoru desno od komandnog prompta pojavljuju se znaci koje kucate), a zatim pritiskate taster sa natpisom "Enter".Sve naredbe DOS-a prolaze kroz proces navođenja:

• Svaki put kad se zada naredba (preko tastature ili programski), DOS najprije provjerava da li naredba postojiu listi internih naredbi.• Ako je naredba prisutna u memoriji, odmah se izvršava.• Ako naredbe nema u popisu internih naredbi (znači da je eksterna), DOS pretražuje tekući direktoriji tražidatoteke koje imaju ekstenziju .EXE, .COM ili .BAT.• Ako se pronađe tražena datoteka, ona se učitava u memoriju, te se izvršava.• U slučaju da DOS ne nađe traženu eksternu naredbu, šalje i ispisuje na monitoru: Bad command or file name .• Kada je završen proces koji je pokrenula eksterna naredba, oslobađa se dio u memoriji u kojem je učitanaeksterna naredba.

Poziv batch datoteke (tip BAT) uzrokuječitanje svake linije u datoteci i izvršenje navedenih naredbi, redoslijedomnavođenja.Više detalja o DOS-u, kao i nekoliko primjera i na č in izrade bach fajlova vidi u Dodatku.

8/15/2019 OS-red

13/59

Se

• • • • •

Z(f

Pd

o

Pk oe

oI

(B pI

is

znadar: OS i RM

oduli

ao što je nagupravupravuprav

upravupravadatak OPEajlovi i pronkcije.

odul za uriključenje povodi do pre toku prekljakvo preklj

odul za uvaj modul pošto upravljomponenti,eracije ulazran, štampa

odul za uodul za upr odi evidencslobađanja p modula za

odul za uodul za upr mogućava oasovne me

rine se i o pebacivanje s modula za

odul za uodul za upr mogućavatovremeno p

od OS

lašeno savreljanje procesljanje memoljanje U/I ur

ljanje datoteljanje mrežoATIVNOG

cesi) djelovi

ravljanjerocesora saljučivanja p

učivanja pročivanje brže

ravljanjezivaoperac

anje I/O ureazvanih draja i izlaza. Uč, odnosno u

ravljanjevljanje radniju o sloboethodno zau pravljanje r

ravljanjevljanje fajlotvaranje i zaorije) u koji

ebacivanjuu potrebni b pravljanje f

ravljanjevljanje proctvaranje iostojanje viš

eni OS seimaijomđajima

ama.SISTEMAa kompjut

procesoro jedne na dr rocesorasa jcesora izme (kraće) neg

I/O kontrija preklju čđajima zaviveri. Modulravlja raznieđaji masov

radnomm memorijonoj radnojetih zona radnom memo

fajlovimaima imaopvaranje fajloma se nalaze jelova sadržferi, pa se p

jlovima pozi

procesimasima imaopništavanje

e procesa (vi

ože dekomp

je da upravlra, pa se o

gu nit je z

edne niti nađu niti istog preključiva

lerimavanja .si od vrsteza upravljanj

ulazno/izle memorije

emorijomm ostvarujememoriji r

dne memorijrijom poziva

racije č itanjva, odnosnosadržaji fajl

aja fajlova izziva i operavaju operacij

eracije stvarocesa, kao

šeprocesni re

Operativni siste

13

onovati (po

ja fizičkim perativni sis

Post•

jer p•

•

defi

datak ovogdrugu , koje procesa ne je procesor

uređaja, moe kontroleriznim uređaj

kao što su di

svoj zadatakdi zauzima.

ju se operaci

a i pisanja .čitanje i pisova.među radneija zauzimae oslobađanj

anja i uništ i stvaranježim rada), tj.

i

ijeliti) u mo

(procesor, k tem može p

ji nekolikolakše je

romjene utičinformacinformac

isane i ogra

modula.Uvomogu pripaddolazi do iz između niti

ul za upraa ostvaruje

ima koji suskovi, disket

tako što uvo ja zona sl

e ulaza i izl

nje njihovo

i masovne m ja dovoljnoa, ulaza i izl

avanja .i uništava

više niti.

ule koji obe

ontroleri i r odijeliti na

rednosti moodifikovati

samo na ne je sečuvaju jamma seičene oblasti

i operacijuati istom ili r mene adresnraznih proce

ljanje kontr svoj zadatakriključeni n, CD/DVD

i operacije bodne radn

za.

sadržaja i v

emorije (druelikog bafer za.

je njihovih

prikupio i ob

bijeđuju slje

dna memor module, koj

dularnih OS:sistem i is

ke dijelove ssamo gdje je

pristupa.

preklju č ivaznim proceog prostorasa.

olerima se stako što uvo

a kontrolereOM-ovi, it

auzimanjae memorije,

odi evidencij

ge dvije funskog prostor

niti, odnos

radio iroslav Mihal

deće funkcij

ja) i logički izvršavaju

ravljati grešstema,to potrebno,samo unu

nja čiji pozima.

procesa, pa

astoji od nidi (drajvers(tastatura, m.).

i osloba đ anjodnosno r

u o blokovi

cije), a za oa.

o omoguća

išin

:

mte

ke

ar

iv

je

zae)iš,

a .di

a

o

va

8/15/2019 OS-red

14/59

Se

P jI

g

u

S

p(SSSuS

SdPn

s

Ssi

znadar: OS i RM

oziva operac za stvaranje modula za

oduli i hij

orišćenje mupisani u hijeneralno, mravljaju rač

lojeviti

rvi operativindhoven) oistem je ima

ulti sloj ( pr ocesa kadaogućnost d

loj 1 obavljaloj 2 upravljloj 3 upravljeđaja.

loj 4 je sloj n

oduli ovakvvaki od slojktira pravilorimjena pomži sloj dospemorijom.modul za u

vrha predstastema raščla

iju čitanja, r slike proces pravljanje p

erajhija

dularnog pr erarhijske niožemo rećinarima koji

operati

i sistem koji strane E.W. 6 slojeva k

cessor schese desi prek se pokreneupravljanjekomunikaci ulaznim izl

a kome se n

ih operativniva je predo koje nalažeenutog pravieva modul zredposlednjiravljanje pr

vljanja oper i na više je

di preuzimaa potrebna raocesima poz

stupa kodvoe.da jednostavobavljaju ko

ni siste

je napravlje Dijkstre.o što je prik

duling – raspid ili istek tiše programemorijom.

jom izmedjuaznim(I/O) u

laze korisni

sistema for ređen da sada se iz svala dovodi do

upravljanjesloj hijerarhcesorom.

tivnog sistenostavnijih

ja sadržaja idna memorijivaju se oper

S čiji kodov

ni operativn pleksnije z

i (laye

n na ovaj na

zano na sled

red rada pr ajmera. Uza od jednomn alocira (d

svakog procredjajima i p

ki programi

miraju hijeradrži jedan okog sloja posmještanjafajlovima,

ije sadrži m

ma kao hijeeđusobno n

Operativni siste

14

vršnih fajloa, pozivaju saciječitanja,

i imaju više

i sistemi madatke) sloje

ed systč in je operat

ećim slikam

ocesora -)navo sloj 0 o.odjeljuje) pr esa i operatorivremeno m

a na sloju 5

rhiju.d modula opzivaju samodula za upok je sledećdul za upra

arhije slojeezavisnih za

i

a, koji su poe i operacije pisanja, zau

miliona inst

gu imati mitu hijerarhi

ms)

ivni sistem s

:

ijenjen je p jezbjeđuje

stor procesiske konzole.emoriše (BU

bavlja se pr

erativnog sis operacijeravljanje proi niži sloj nljanje I/O k

a je motiviataka i zati

trebni za stvauzimanja,imanja i osl

ukcija nije

nolitnu strusku realizaci

imenom T

oslovima alsnovne fun

a u glavnoj

FFERING) i

ces sistemsk

tema. Raspovedene u nicesima u slomjenjen montrolerima,

ana željomsvaki od nji

prikupio i ob

aranje slike podnosno oslo bađanja.

ilo dovoljno

kturu, a slo ju.

E (Technisc

kacije procecije za mult

memoriji.

nformacioni

og operatora

djelu modulžim slojevi na vrhu hij

dulu za upraa u poslednj

da se zadath objasni zas

radio iroslav Mihal

rocesa, a po bađanja.

, pa su mod

eniji (oni k

he Hogescho

sora, promjeiprogramira

tok ka i od I

.

a po slojevia hijerarhijrarhije. U pljanje radnom sloju nal

k operativnebno.

išin

to

li

ji

ol

ni je

O

ae.vimzi

og

8/15/2019 OS-red

15/59

Se

P

hs

oT

p

dz

Š

(

znadar: OS i RM

rimjeri OS

azlika iz

snovna razli jerarhije, aaki sloj ima

onolitni operativnih si

o znači da sodula. od slojevitiozivaju samodula za ruok je sledećia rukovanje

ećina moder

ipovi jez

to se samogva najintereicrokernel).

a slojevito

me đ u slo

ka je u tomeod slojevitetačno određ

erativni sisttema.e iz svakog

modularni operacijeovanje procniži sloj namontrolerima,

nih sistema j

gre

dizajna i nar santnija i uj

organizacij

evite i

, što se OSrealizacijenu funkciju

mi se sasto

od modula

sistema ravedene u nisima u slojenjen modul a u poslednj

e neka vrsta

vno same imdno najviše

om : THE

onolitne

od monolitnS se dijeliupravlja tač

je od modu

onolitnih o

podjelu modžim slojevina vrhu hijeu za rukovanem sloju nal

ibrida i naj

plementacijesuprotstavlj

Operativni siste

15

6 layers), realizaci

e strukture sa više slojeo određeni

la čija sara

erativnih sis

ula po slojea hijerarhijearhije. U pr

je radnom mzi se modul

ešće koristi

jezgre tiče,na tipa su

i

S-DOS (4 lae OS

astoji od skua od kojihresursima).

dnja nije og

tema mogu

ima diktira. Primena pi niži sloj d

emorijom. Pza rukovanje

neke elemen

ostoji nekolonolitna je

yers).

pa procedur e svaki osla

raničena pr

lobodno po

ravilo kojemenutog pr speva moduedposlednji procesorom.

ta slojevite i

ko tipova.gra ( monol

prikupio i ob

bez ikakvonja na slojev

vilima kao

ivati operac

alaže da seavila dovodil za rukovansloj hijerarhij

monolitne s

ithic kernel)

radio iroslav Mihal

grupisanjae ispod, i g

kod slojevi

je svih ostal

iz svakog sl do smješta je datotekae sadrži mo

rukture.

i mikrojezg

išin

ili je

ih

ih

ja jaa,ul

ra

8/15/2019 OS-red

16/59

Se

o

i

p

Pdd

ok oP p

I

123

znadar: OS i RM

onolit

perativni sisd kojih svak S je realizov

isok nivomeđu samihlavna manaad cijelog sis

oznatiji prizajnu jezgreo jezgrinih

orisnički pr esta, kao šteracija pre

orisničkomeracije poz

oslije pozivaozvati i pozi

svakog od

vakva organ. Postoji glav. Postoji sku. Postoji sku

ovom mode

i OS –

emi koji kor može pozvan kao skup

eđusobne idijelova kaoovakvog pristema, budući

jeri monolit), BSD jezgr odula imple

grami servi su registriacuje proceežimu radaate od strane jezgru, OSa tu procedu

odula mono

izacija odgoni programservisnih pr pomoćnih p

lu za svaki si

onolitn

iste monolitnti svaku ako

procedura, o

tegracije svi visoke efik tupa je prve da sve kom

nih jezgri se, Solaris, Dmentiran u v

se OS-a kor procesora ilisor iz korinisu dozvolj procesora.reuzima ko

ru i na kraju

litnih operati

ara označenoji poziva seocedura kojirocedura koj

stemski pozi

o jezgr

u kernel stru je to potrebn kojih svakaod monolit

pravo u sista takvu jez

i hardverskiogatim skup prkos činjeazličitim dijemoguće zb

h dijelovaasnosti koja jstveno problonente nužn

: Linux (poOS, većinaidu korisnič

ste na slede stek, pa sleni č kog režiene neke ko

trolu, na osse kontrola v

vnih sistema

j strukturi zrvisnu proceizvršavaju sie pomažu se

v postoji jed

Operativni siste

16

- -Kern

kturu (npr.o. vidi Jezgr može pozvae jezgre semskom (zašru je karaktm i softveom sistemsk nici da su r elovima jezgog ispreplete

tiče na dobe posljedicaem da grešk o vjeruju jed

stojanje monix jezgri k ih aplikacija

ći način: padi specijaln

a rada uande proc

ovu parameraća korisni

mogu slobo

OS:durustemske pozisne proced

a servisna p

i

l-

NIX) realizo operativno

ti svaku akocijela jezgratićenom) načeristična vrloskim) i intih poziva.zne funkciore, stvarno onosti izvorn

re performatakvog dizaja u bilo kojena drugoj.

ula ne mijeao i Window, no smatra s

rametri siste operacija –

sistemski rsora, a u si

tara pozivakom progra

no pozivatiOvo je dosase sa punim

Mess” or spStruktura je t

OS je napissvaka mož procedura parametara iipak se možeServisi (sistzahtijevajuDa se pren prebacuju prebacuju u parametre irealizuje.

vere

rocedura koj

vani su kao s sistema: K e to potrebn izvršava u jinu rada.snažna apstrfejs prema

nalnosti najčdvajanje tak g koda i stru

se zbog mia.

dijelu ova

ja činjenicus jezgra (hib u osnovi m

skog poziv poziv jezgržim rada itemskom re

dređuje koju.

operacije svi najviše koravo nazvati

ghetti code).akva da uop

n kao kole pozvati

ima definirezultata. M uočiti nekaemski poziarametre ose putemašinu iz k ravljanje nutvr đuje k

realizuje taj

prikupio i ob

kup procedu RNEL, u Doo.ezgrinom pr

rakcija nad s aplikacija

ešće implevih dijelovaktura podata

nimalnih ni

ve jezgre n

da je riječ ridnog dizajonolitnom je

a se smješta OS-a (kekontrolu pr imu mogu

sistemsku

h ostalih moišćena orga “Velika zb te nema stru

cija proceilo koju

san interfeeđutim i u o

ala struktur i) objezbjeutvrdjenimsteka). Ovaorisničkoga OS. OS ji sistemski

poziv.

radio iroslav Mihal

ra (tj. moduldatku.

ostoru i to

klopovimaa sa vrlo

entirane ue u praksia.

oa apstrakc

jčešće utiče

o monolitnoa budući dagrom).

ju u određenel call ). Odaje OS-u.e koristiti s

roceduru tre

ula.izacija i moka ” (“The

ture.

ure takvihdrugu . Svas u smisvim sistemia.eni od Oravilima (nve instrukcačina radatada pribav poziv da

išin

),

je

na

m je

navaUve

ba

žeig

akalua

-ar.

jei

jase

8/15/2019 OS-red

17/59

Se

P( pŠd

pdv

u

Zk r Zl

si p

dn P(

znadar: OS i RM

omodne (utiETCHING)ikazana na s

to se tiče saugu procedodula, tako

a bi se konojedinačne patoteku korisdljiva za sv

ikro je

lternativa stsnovna zamitakozvani k

bog pojaveomunikacijoda.

bog toga štošije performodatni servistema: jedinocesima.

lavni problefinisanog stedefinisano s

rimjeri pri NU Hurd,

lity) proced podatak izlededoj slici:rivanja inf ru, za razlik a se samo u

struisao stvarocedure, iliteći sistemsku procedur

zgro (m

ukturi monolsao je naprarisnički pros

takvih serv među proc

se daleko vianse od moni su u praksia njihova p

em takvoganja kao kodtanje. Za spr

jene arhite NU odnosn

re se baveorisničkog

rmacija, tood struktur

određenim t

ran objektnidatoteke koi povezivač..

ikroker

itnog operatiiti minimaltor (user spa

sa van proesima (inter

še poruka pr olitnih jezgri obične koriivilegija je

ristupa gdjemonolitnih j

ečavanje pad

ture mikroj Mac OS X)

roblemimarograma).

vdje uopštee koja sadržičkama mog

program op je sadrže tePri tome, m

el)

vnog sistemo i pouzdance).

Mikrojezg pružaju teveć spomenitima (th Sve ostaleugrađene ((servers,p

tora kernel process com

nosi iz kern.ničke aplikada mogu pi

se neki sistezgri. Zato ja sistema uv

ezgri su pris, QNX, L4 f

Operativni siste

17

koji su važnodjela proc

ne postoji ,module ili p pozvati van

erativnog si procedure,ogućnost skr

je arhitektu jezgro viso

a je primje najosnovni

nuto upravljeads) pojedi

dodatne uslimplementir a se ovaj tip

, kod mikr munication)

la u korisni

cije koje seati i čitati

emski servise moguće dadi se moguć

tni u moder milija OS, S

i

i za nekolik dura se mož

j. svaka proakete, u koj modula.

stema pomo zatim se sivanja infor

a sa mikro jih performa

kernela mie nužne uslnje adresniog procesa

ge poput gr ne) u korisn

jezgra pone

ojezgri dolakako je pren

ki prostor i

ogu pokreteke dijelov

i mogu gasiće u nekomnost pauze i

nim operativymbian OS,

o servisnihe izvršiti u

edura je vid j je većina i

u ovog prise zajedno pacija ne pos

zgrom (micr si, a sve ost

nimalističkoge (odnosn prostoro

e komunika

fičkih interf ičkom prost

ad naziva i

i do izražašenje poruk

brnuto, mik

ti i gasiti be memorije

i i paliti potrenutku nek čekanja do p

im sistemiSingularity.

prikupio i ob

rocedura (ntri sloja (lay

ljiva u odnoformacija s

tupa, prvo sovezuju u jtoji jer je s

okernel)ale funkcije j

g dizajna: a sistemski, vremensk

cijom me đ u

ejsa, mrežnoru u vidu p

klijent serv

ja potrebaa jedan od gl

ojezgre obič

loših posljekoji su ned

potrebi je ni servisi jednovratka uslu

a: Minix, A

radio iroslav Mihal

pr. Prikupljeers) kao što

u na bilo kokrivena unu

e prevode sednu objektaka procedu

ezgra potisn

plikacijamaozivi), a tom prekidiprocesima .

g steka i sl.sebnih servi

er kernel ).

a efikasnoavnih aspek

no imaju ne

dica za ostatstupni ostali

estanak stroostavno doćie.

igaOS, Ma

išin

ni je

juar

veu

ra

ti

sesua ,

susa

mta

to

akm

ou

ch

8/15/2019 OS-red

18/59

Se

t

sT

• • • • •

k s

u

flP

SsS p

znadar: OS i RM

orisnički mo

od arhitektuanje važni somponenteko što šalju

ikro jezgroomponenteemorijom...

pr. ako aplrvera možeako je ostvar

snovne predDodaSistePredsPreds

Omo

rivileg

S radi u sisorisničkom ( privilegova

ilj uvođenjaada u siste

ag u kome s=0, korisnič

ko korisničora da korisistemski poftverski pre

amo prekidoelazi u privi

duli međuso

e sa mikro jervisi i aplik

S izvan mioruke preko

rši validacijmogu biti

ikacija trebada pošalje poena klijent-s

osti OS savanje novog je bezbjed

tavlja podršk tavlja podršk

ućava jedno

vani re

temskom - pneprivilegovnim registri

dva režima. Ovaj reži

nalazi infor i režim rada;

Na č in real

om programi takozvaneiv je specijaid.m se moželegovani reži

no komunic

zgromsamcije su van jro jezgra semikro jezgr

poruka, prerajveri ure

da otvori druku drugimrver arhitek

ikro jezgroservisa ne zaiji jer se višu distribuirau objektno-o

stavnije proj

im rad

rivilegovanonom) režima, za I/O...)

rada računar rada mora

acija o reži P=1, privile

zacije prela

u treba usluistemske polna instrukci

reći iz korim rada i ond

iraju slanjem

najvažnije ezgra i izvršimplementir .

nosi poruke iaja, server

toteku tadaserverima iura unutar je

su sljedeće:htijeva modi operacija izim sistemim

rijentisanim

ktovanje jez

i siste

m režimu ra rada. Tu seer bi inače

a je obezbe biti hardvers

mu rada (tregovani režim

ka iz korisni

a programaive.a kojom se

ničkog u pr a operativni

Operativni siste

18

poruka (me

funkcije OS-vaju se u ko ju kao serve

zmeđu komdatoteka, se

ona šalje poože da pozi

dnog računa

:ikovanje jezršava u kori

a,OS,

gra i pouzda

ski poz

da (sve narneke naredbS mogao ost

ivanje zastitki podržan,

utnom, u ko rada.

č kog u privil

oji radi u p

pokreće nek

vilegovani r istem izvrša

i

sage passing

a se nalaze uisničkom rer procesi. Ov

onenata i darver proces

uku serveruva primitivna.

gra OS,sničkom reži

iji OS.

ivi

edbe izvršive ne izvršavati bez "kont

e racunarskoora spostoj

e se nalazi

govani mod

ovilegovano

rutina iz pr

ežim rada.a operacije

).

jezgru.imu rada.e komponen

e komponen, programi

datoteka pr funkcije un

mu rada,

e), a korisni ju (npr. za pole".

g sistema oati indikator

ačunar).

rada kod mo

m režimu ra

ivilegovano

ad se desioje je zahtje

prikupio i ob

te komunicir

tama pristupza upravlja

ko mikro jetar mikro je

čki procesiomjenu reži

namjernih iki registar,

nolitnih OS

da onda kori

režima rad

rekid, procevao korisnič

radio iroslav Mihal

aju međusob

hardveru. je virtuelno

zgra. Svakigra.

e izvršavajua rada, za r

li nenamjernoji će sadrž

snički progr

, to je u stv

sor automatsi program.

išin

o

m

od

uad

ihati

m

ri

ki

8/15/2019 OS-red

19/59

Se

k

f u

Zh

P

ahs pbs pu(

znadar: OS i RM

loj apst

azvojem har omponenteAL ).loga HAL-armata podaeđaja.

irtuelni ureahvaljujućiardvera i raza ovaj način

odjela resursnovni tipov hardversk

ardverskih u ne preporu

articionisanj) logi č ko paftverskoj iedstavljajuravljanje pipervizor).

rakcije

dvera i softv perativnog s

jeste da obeaka (mada j

đaj predstavlvoj kompon jenu podatse adaptacij

sa sistema ni particionis (fizi č ko) peđaja. Aplik čuje paraleln.ticionisanj plementacijsamostalnaarticijama v

ardver

ra, a u velik istema, koja

zbjedi interf e potreba z

ja standardizenti operativka, bez obzi operativnog

a virtuelnanja su:rticionisanj

acije koje suo korištenje

– predstavlji particija.kruženja uši putem p

a HAL

oj mjeri i an je dobila n

js između k tim zanem

aciju načinanom sistemu

a na hardversistema za d

kruženja je

e – predstavl projektovanefizičkih resu

a razdvajanj Na sličanokviru kojiosebnog so

Operativni siste

19

virtuel

lizom na kojziv sloj ap

rnela i samrljiva), a na

na koji se pri se omoguć koji se isporugu arhitek

poznat pod

a fizičko raz tako da radrsasa drugi

radnih okruačin kao je moguće

tverskog m

i

i ure đ a

i način se onstrakcije ha

g hardvera. jbitniji zada

stupa hardveva da korist njega nalaziuru računara

nazivom pa

dvajanje res samostalnoaplikacijam

ženja unutarod hardvers izvršavanjeđusloja koj

i i part

i koriste, dordvera (Har

AL se baviak jeste obe

rskim uređaji iste mehan

.svodi na pis

rticionisanj

rsa sistemau okviru opea) imaju naj

računarskogkog partici odvojenih

se naziva

prikupio i ob

cionisa

lo je do izdvdware Abstr

eventualnizbjeđivanje

ima.izme za pos

anje novog

.

orištenjemrativnog sistviše koristi

sistema, prinisanja, kreoperativnihmonitor vi

radio iroslav Mihal

je

ajanja posebaction Layer

konverzijatzv. virtueln

atranje sta

AL-a.

dvojenihma (ili za k d hardversk

čemu se radiirane particistema, alituelne maši

išin

ne –

aog

ja

jeog

o jesene

8/15/2019 OS-red

20/59

Se

o

vr nP

k

p

Pv p

d

dd

znadar: OS i RM

snovne

anas je Wind preko 90režni serveriastao je kaoerziji i ne pčunarima za

ajpoznatiji sostoje takođ

indows jezorisničkih apovrimo o hi

vakav koncoboljšanjaikroproceso

indows

rogrami pisaha premaedvidljiva.nix i Windook se UNIogađajima.lavni progragmadi na

ogađajem. Ti

karakt

dows najpop. Takođe jeili serveri b grafička naedstavlja visnovanim na firme AMD i varijacije

ra (Windowlikacija, no sridu jer se m

pt sa neznatezana zaima.

model pr

ni za tradicinu. Putanja

s se funda program sa

m čeka da seišu, ubačen

handleri pro

ristike

ularniji oper značajno raza podataka.dogradnjae samo gra procesorim. Postoje ilia procesore

s kernel) jematra se u osikrokernel n

nim izmjenamrežne ap

ogramir

nalne operaizvršavanja

entalno razlistoji od kod

desi neki da fleš memocesiraju dog

indow

ativni sistemsprostranjen

S DOS opeičko okruže firme Intel isu postojalesa 32 i sa 64

hibridnognovi monolilazi unutar

lok šema ko

a zadržan jlikacije i

nja

tivne sistem programa

kuju što se ti koji nešto i

gađaj, kao šrija ili sličnđaj, ažuriraj

Operativni siste

20

s OS

, uživajući oi u segment

ativnog sist je već uisti njima sličniarijante koj

bita.

izajna budunom jezgroernela.

a odgovara

e i u aktuelvišenitno

koriste proože zavisi

če modela pzvršava ili p

to je pritisnu, i onda zo

u ekran, ažur

i

gromnu nad malih i sre

ma. Današnu potpuni

m. Oznaka z rade na pro

i da je dio.

Windowsu X

im verzijam pravljanje

ceduralni mo ulaznim

ogramiranja.ravi pozive

ta taster na te procedur

iraju unutraš

oć na svetsdnjih server

e verzije se perativni sisa takve procesorima DE

ezgrinih mo

Windowsa.rocesima

del u kojemarametrima,

istema, Win

staturi, pom koja dalje je stanje pr

prikupio i ob

kom tržištua u primjen

baziraju natem. Windoesore je h86C Alpha, MI

dula imple

. Izmjene suomogućeno

se programi ali uglavn

dows progra

ak miša, prit preuzima kograma.

radio iroslav Mihal

tonih računma kao što

prvobitnojs OS radiompatibilni

PS i PowerP

entiran u vi

se odnosilevišejezgreni

izvršavajum je prilič

m je upravlj

isnuto nekontrolu nad ti

išin

rasu

Tna, aC.

du

nam

odo

an

odm

8/15/2019 OS-red

21/59

Se

p

a

p

( p

Pk

o Zz

oZ

k

Bsin

Šo

b

dz

znadar: OS i RM

indows prooruke koje š

lazna ta č ka i većina posindow proceozoru.

inMain kreiessage lo

ikladnim w

etlja porukaojom aplika

ično pojavlENIJA ili kl

avršetkom pavršava sa ra

istemski

indows korisvrnuti i na pasad treba reicrosoft je d

oriste da biindows-a p

roj Win32stema, ali daemogu ć e vi

taviše, onornuto.in32 API i

arovima i sli

indowsDodatku

etaljima koriasad pogledindowsa 9 n

rami korislje operativn

Windows pla se obavljdure. One o

ra taj prozop) gdje sindow proce

završava

cija završav

juje jer jeiknuo X u g

etlje poruka,dom.

pozivi i

sti pozive sirocese kodći da su kodefinisao skuobili odgovčev od WinPI poziva j

leko veći br jeti koji poz

to je poziva velik br

no, što se m

ide daljee možetešćenja, reali jte kako jeema...

e model doi sistem. Do

ograma je f u funkcija

brađuju poru

i onda ulae poruke purama.

olaskoma sa radom

orisnik odarnje desnom

WinMain za

PI kod

stema. O upindowsa.indowsap

nazvan Wirajuće usluows-a 95.e vrlo velik j poziva seivi su pozivi

sistema u je j poziva zaože (a najčeš

poznati saacije i konsnajavljena

ađaja prikazađaj može b

nkcijaWina koje nazi

ku koja je po

i u petlju prihvaćaju i

M_QUIT p. Ova se p

brao Exit iz uglu.

vršava i apli

indows

avljanju pro

ocedure iz32 API proce operativno

i mjeri se hotpuno izvrš sistema (tj.

dnoj verzijiupravljanje

će i jeste) po

nekim (samrukcije Winverzija 8 o

.

Operativni siste

21

an na sliciiti pritisak ta

ain ,vamoslana

orukašalju

orukeoruka

File

acija

cesima, uop

iblioteke iedura (Aplik g sistema.

iljadama. Mava u korisniono što odr

Windows-a, prozorima,dvesti pod ti

o sa nekimdows OS-a,vog OS-a;

i

kojem aplistera, pomak

te biće kasni

ravi poziviacioni progr vaj interfejs

nogi od tihčkom prostođ uje kernel

može se odgeometrijskiično korisni

)aa

acija odgovmiša, ili nek

je nešto viš

istema bitnmski interfe je (djelimič

oziva korisu. Kao poslj), a koji nis

aditi u kori figurama,

ko okruženj

prikupio i ob

ara na dogaa druga stvar

rečeno, a u

o razli č iti .s) koje progo) podržan

te da bi seedica toga je.

ničkom protekstom, fo

e.

radio iroslav Mihal

aje obrađuj.

dodatkuće

ameri trebaod svih verz

žurirali pozičinjenica da

toru drugogntovima, sk

išin

ći

o

da ja

vi je

, iol

8/15/2019 OS-red

22/59

Se

PnZ

S p

siPeP p pP p p

J

r

znadar: OS i RM

pravlj

rogramrocesi predseki algoritanači: progra

d ideje do p

vaki procesevođenjem

perativni sistemima sa r rogram je f entualno po

roces (ili taosebna struk ocesa.osao (job) jeograme. Njograme.

vo su samodnostavno r ada se progistara i me

nje pro

procesavljaju jeda. Proces je p je fajl na d

ocesa

gleda svojuodređivanje

temi izvršaazdijeljenimajl koji sadr dataka. Kaosk) je dinamtura podatak

objekat pak egova obrad

eke od mogečeno,progrram u č ita uorije.

esima

od najvažnrogram u stsku. Kada s

memoriju) logičkih a

aju različitvremenom – i nizove nar akav on je oičke prirode.a koje se na

tne obrade ia se odvija

ćih definicijam je pasiv memoriju,

ijih koncepatusu izvršav taj fajl učita

ao graničnidresa u odgo

programe:korisnički p

edbi mašinsisan samo s

. To je objeiva kontroln

obuhvata nizsekvencijaln

a za programn objekat, tostaje proc

Operativni siste

22

ta operativninja, zajedno u memoriju

skup logičarajuće fizi

u sistemimogrami ili zog jezika (k ojim sadržaat multiproi blok proce

naredbi kono, tako što

, proces i poo jest datotees, tj. aktiv

i

h sistema. P sa svim resi počinje da

ih memorijske adrese ko

sa paketnodaci (tasks).oji se možeem i ima staramiranja isa PCB (Pro

trolno-upravlse izvršava

sao.ka na disku.n objekat k

rogram je nirsima koji se izvršava d

kih adresa. je su rezervi

m obradom

izvršavati naičku struktu

predstavljacess Control

jačkog jezik iz naredbi

ji ima svoje

prikupio i ob

z instrukcija potrebni za

obijemo proc

Operativni ssane za proc

to su posl

posmatranou.rogram ko Block) ili

a, programa ikoji pokreć

resurse pop

radio iroslav Mihal

koji ostvar rad prograes.

istem upravs.

vi (jobs), a

m procesoru

e je pridodD - deskript

podataka zaodgovaraju

t procesors

išin

jea.

ja

u

i

taor

teće

ih

8/15/2019 OS-red

23/59

Se

pd

pP b

j

nP

Soo

ol

r p

k

znadar: OS i RM

rocesi i

ajjednostavnit (thread )sit i proces prubo govoreodprogrami jele zajedni

ako jedan podršku i na k odrška zak blioteka ob

zgra(kernel )ajznačajnijeiti jezgra (iti , raspoređirimjeri : Win

ontrolni b

vaki proces ilast koda (last podat

last steka kalne promjsim memoriznih ulaznoocesom. Ov

ontrolni blooje operativn informacije- ime ili jed - kontekst ( - prioritet p - informacij - lista otvor - status zau - trenutno s

iti

ija definicija može shvatiedstavljajući nit možea ima većuke resurse, š

Ilus

oces može dorisničkomrisni č ke ni

ezbeđuje po

.vrste niti su :ernel ) direk vanja niti i udows 95/98/

lok proces

ma tri fundarogramska s

ka (sekcija p

(stek sectionenljive.e proces koizlaznih uree podatke ge

procesa jei sistem koriiz kontrolnoinstveni idenokruženje) pocesa;e o memorijienih datotek etih ulazno-anje procesa

procesa (tasti kao procesoguće metoo shvatiti

modularnosto često dov

racija za pokoriš

a se izvršavaivou za korii realizuje sršku za st

POSIX Pthno podržavravljanja niT/2000, So

a –PCB-

entalna meekcija –readodataka data

) u kojoj seisti i procesaja. dio proceriše i koris

dio radne msti za upravlj bloka spad

tifikator proocesa;

procesa;;zlaznih resu.

k ) je da je tounutar proce realizacijeao podprog

, brži je i mdi do kolizij

azuje razneenjem niti i

i u korisničničke niti (ue preko biblaranje niti,

eads, Machoperativni

ima u prostolaris, Tru64

orijska dijelonly)u kojojsection) u k

čuvaju privr orske registr esa su i podi operativni

emorije, to janje tim proc ju:esa (PIO);

sa;

Operativni siste

23

program kojsa. paralelnog iam, a tasknji, ali i ne, pada progr

modele multirocesa (thre

om režimu ier threads ),ioteke za raraspored iz

-threads i Sistem. Kon

ru jezgra. NIX , BeO

a (sekcije):se čuvaju in joj sečuvaj

emeni podae poput brojci koji ga opsistem.

est memorijesom.

i

i se izvršava.

vršavanja pao programtabilniji –teama i sistem

procesiranjaads and pro

u režimu jei na nivou jed sa korisniršavanja nit

olaris UI-thr retno, jezgr

, Linux.

trukcije pro globalne pr

i poput par ača naredbi,isuju, to jest

ka struktura

ograma.. Program k i za kontrol.

kod razli č itiesses)

gra (kernel ),gra za niti jkim nitimai i upravlja

ads.(kernel ) iz

rama,mjenljive i

metara potpulazno izlaz podaci koji

sa osnovni

prikupio i ob

oji ima mog, jer pojedi

h OS

, potrebno jezgra (kernel(user threa je nitima,

vršava oper

rograma, adne resurse pu neophodni

informacij

radio iroslav Mihal

ućnost radai podprogra

obezbediti isthreads ).library ). Oli bez utic

acije stvara

ese povratk put datotek za upravlja

ma o proce

išin

sai

tu

va ja

ja

ii

je

u,

8/15/2019 OS-red

24/59

Se

P pP123 P-n-nd p

siii

Tasi

a

P

znadar: OS i RM

Laki” i “t

ostoje dva gocesa razlik

ostoje operat. samo teš. samo la. podržav

odjela proce svaki te dijeli ni sa

laki pr e može dijeolazi procesodaci proces

ko neka aplstemskog površni kôd, pmaksimalnu

asuprot tomask ili procei svi thread-stemskog vr ontekst “lak dresnom pro

rogramski je M2 laki pro

eški” proc

lavna tipa p ju se uglavnivni sistemi,ke procese (e procese (O ju i teške i l

a na teške i leški proces (kim, pristuocesi (niti,titi jer ne mB i on isto sa B… Znači l

ikacija trebaziva). Svakidatke, mod

veličinu radn

e, u operativs sastoji se oovi istog proemena negoog” procesatoru matičn

ici, koji omcesi su zapa

Kont

si

ocesa u svijom po načinkoji podržav NIX)

beron)ke procese (

ake proceseask) ima so tim djelovreads ) mogžemo unapr tavi nešto naki procesi i

da izvrši vi proces obezble za rukovaog prostora.

nim sistemid jednog ilicesa dijele k relazak sa juključuje sk g procesa.

gućavaju kr ovani u tešk

olni blok pr

etu multitasu kako upravaju:

Windows)

rši se na osstvenimem

ma ima samu dijeliti meed znati koji

stek, A jeaju sopstve

še funkcija seđuje resurs je objektim

a Windowsiše thread-od i podatkednog “teškoup procesors

eiranje lakihe procese, ko

Operativni siste

24

cesa PCB:

inga - threaljaju memori

ovu toga, kaorijski proso dati procmorijski pr proces koriavršio svojni stek a mo

imultano, di potrebne za - hendlere,

osnovna jea (jedan jememoriji,

” procesa nkih registara

procesa: Javmpajler dijel

i

truktura i el

ds ili “laki” jom.

ko koriste mor za kod, gs.stor za kodti stek: procrad i sad suu dijeliti ko

eli se u viš izvršavanjeenvironment

inica izvršavain). Svaki

a prelazak s drugi., kernel stek

, Modula-2,i vrijem e iz

menti

procesi i “t

moriju (kojelobalne pro

globalne pes A stavi nmu potrebni, globalne p

procesa (nrograma - i

promjenljive

anja je threod njih imaa jednog na

, thread envi

Concurrenteđu više pr

prikupio i ob

ški” procesi

dijelove me jenljive, st

omjenljiveešto na stek podaci sa stomjenljive i

r. korišćenja virtualni

, bazni prior

ad - nit ili trazličit stek irugi thread

ronment blo

ascal, Ada, icesa.

radio iroslav Mihal

. Ova dva ti

morije):ek i heap ko

heap . Steki nastavlja r eka, a tamoheap.

m UNIX fodresni prosttet, minimal

k izvršavan status mašiduzima ma

i user stek

td.

išin

pa

ju

sed,su

rk r,u

a.e,

je

u

8/15/2019 OS-red

25/59

8/15/2019 OS-red

26/59


26

Operacije nad procesimaOperativni sistem može da izvrši sledeće operacije nad procesima:

o kreiranj

os-red

Documents