presuda mrkšiću

7/23/2019 Presuda Mrkiu

1/8

_________________________________Internet address: http://www.un.org/ictyMedia Office/Communications ServiceChurchillplein 1, 2517 JW The Hague. P.O. Box 13888, 2501 EW The Hague. NetherlandsTel.: +31-70-512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355

United Nations

Nations Unies

InternationalCriminal Tribunal

for the formerYugoslavia

Tribunal PnalInternational pourlex-Yougoslavie

SAETAK PRESUDE RASPRAVNO VEE(Iskljuivo za medije. Nije slubeni dokument)

Den Haag, 27. septembra 2007.

SAETAK PRESUDE RASPRAVNOG VEA U PREDMETU PROTIVMILETA MRKIA, MIROSLAVA RADIA I VESELINA LJIVANANINA

U nastavku teksta nalazi se saetak presude koji je danas proitao sudacParker:

Ovo Vee danas zaseda kako bi izreklo presudu u postupku protiv trojice optuenih, MiletaMrkia, Miroslava Radia i Veselina ljivananina.

U svrhu ovog zasedanja Vee e ukratko saeti svoje zakljuke, pri emu naglaava da je ovosamo saetakpresude i da se jedini merodavni prikaz zakljuaka Vea i obrazloenja tih zakljuakanalazi u pismenoj verziji presude iji e primerci biti na raspolaganju stranama u postupku pozavretku zasedanja.

Trojica optuenih, Mile Mrki, Miroslav Radi i Veselin ljivananin, terete se za to da su biliumeani u zlostavljanje i pogubljenje 264 Hrvata i drugih nesrba koje su pripadnici srpskih snagaizveli iz vukovarske bolnice 20. novembra 1991. nakon to su hrvatske snage u Vukovaru kapitulirale18. novembra 1991. U Optunici se navodi da su te osobe odvedene u hangar na Ovari, gdje su ih

pripadnici srpskih snaga zlostavljali i kasnije istog dana pogubili. Na ovim navodima temelji se pettaaka Optunice u kojima se tereti za zloine protiv ovenosti po lanu 5 Statuta kojim suUjedinjene nacije osnovale ovaj Meunarodni sud (odnosno, za progone, istrebljenje, ubistvo,muenje i nehumana dela) i tri take Optunice u kojima se tereti za ratne zloine po lanu 3 Statuta(odnosno, za ubistvo, muenje i okrutno postupanje).

Treba razjasniti da se Optunica ograniava na navode u vezi s krivinim delima koja seodnose na zlostavljanje i pogubljenje Hrvata i drugih nesrba iz vukovarske bolnice 20. novembra1991. Optunica ne obuhvata navode o napadu usmerenom protiv grada Vukovara i njegovog civilnogstanovnitva koji su vodile JNA i druge srpske snage 1991. godine, kao ni navode o razaranjuVukovara usled dugotrajnih vojnih operacija 1991. godine ili navode o mnogobrojnim civilnimrtvama i velikoj teti nanetoj imovini uslijed tih vojnih operacija, a ne obuhvata ni navode opoginulim nakon predaje hrvatskih snaga u Vukovaru 18. novembra 1991. Veinom tih pitanja bavi sejedna druga optunica podignuta pred ovim Meunarodnim sudom, u vezi s kojom jo nije izvren

nalog za hapenje Gorana Hadia. Meutim, pomenuta pitanja ipak su donekle relevantna zautvrivanje obeleja krivinih dela za koja se optueni terete u ovom predmetu i ona su razmotrenau presudi. No, ovo Vee ne moe donositi nikakve zakljuke o krivici ili nevinosti trojice optuenih uovom postupku u vezi s tim pitanjima.

U vreme izvrenja navodnih krivinih dela za koja se tereti, optueni Mile Mrki bio jepukovnik Jugoslovenske narodne armije (u daljnjem tekstu saetka: JNA). On je komandovao iprestinom Gardijskom motorizovanom brigadom u sastavu JNA i Operativnom grupom Jug. Kaokomandant OG Jug komandovao je svim srpskim snagama, ukljuujui JNA, Teritorijalnu obranu iparavojne snage na geografskom podruju na kojem su, kako se tvrdi, izvrena sva krivina dela zakoja se tereti. Kasnije je postao general i neko vreme bio je komadant vojske tadanje SrpskeKrajine. Miroslav Radi je u vreme izvrenja krivinih dela za koja se tereti bio kapetan u JNA.Komandovao je etom 1. bataljona Gardijske motorizovane brigade. Veselin ljivananin je bio majoru JNA i u vreme izvrenja krivinih dela za koja se tereti oficir za bezbednost i Gardijske

motorizovane brigade i Operativne grupe Jug. Kasnije je unapreen u in pukovnika.Nakon nekoliko meseci intenzivnih vojnih operacija koje su JNA i druge srpske snage vodile

protiv hrvatskih snaga, hrvatske snage na podruju Vukovara kapitulirale su 18. novembra 1991. Naosnovu istog dana postignutog sporazuma, hrvatski borci s Mitnice predali su se snagama JNAOperativne grupe Jug. Predaju izvrenu kasnije toga dana nadgledali su predstavnici Meunarodnogkomiteta Crvenog krsta. Ratni zarobljenici odvedeni su potom u veliki hangar na Ovari u bliziniVukovara, mesto koje je ranije tog dana odabrano na osnovu Mrkieve zapovesti. Ratni zarobljenici


2/8

2

tamo su zadrani preko noi, a idueg jutra prebaeni su u zatvorski objekt u Sremskoj Mitrovici kojase nalazi s druge strane granice u Srbiji. Tokom te evakuacije nije bilo nikakvih incidenata.

Takoe 18. novembra 1991. u Zagrebu je postignut sporazum izmeu hrvatske vlade ipredstavnika JNA o evakuaciji vukovarske bolnice. Ranjenici i bolesnici iz vukovarske bolnice koji subili sposobni za put trebalo je da budu evakuisani u Hrvatsku. Bolnica je trebalo da bude podzatitom Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. Evakuaciju je trebalo da nadgleda Posmatrakamisija Evropske zajednice, kojoj je valjalo omoguiti potpuni pristup tokom svih faza evakuacije.Uprkos suprotnim stavovima odreenog broja hrvatskih svedoka, sporazum se nije odnosio nabolniko osoblje, lanove njihovih porodica ili osobe koje nisu bile pacijenti u bolnici.

U borbama teko oteena vukovarska bolnica bila je 18. novembra 1991. pretrpana iznadsvojih kapaciteta. Kod bolnice se okupio velik broj civila u nadi da e se i oni evakuisati. U bolnici suse nalazili bolesnici, ranjenici, bolniko osoblje i neki lanovi porodica bolnikog osoblja. Uprkossuprotnim iskazima nekih hrvatskih svedoka, u bolnici su bili i pripadnici hrvatskih snaga koji su sepretvarali da su pacijenti ili pripadnici bolnikog osoblja. Operativna grupa Jug ula je u vukovarskubolnicu 19. novembra 1991. Optueni Miroslav Radi postavio je na ulazu straare koje su u izvrenjuzadatka obezbeenja bolnice kasnije toga dana zamenili vojni policajci Gardijske motorizovanebrigade. Tokom poslepodneva 19. novembra 1991. JNA je veinu civila koji su se okupili kod bolniceprebacila u "Velepromet", veliko skladite u blizini.

Predstavnici meunarodne zajednice, kako iz Posmatrake misije EZ-a, tako i izMeunarodnog komiteta Crvenog krsta, boravili su u Vukovaru 18. i 19. novembra. Jugoslovenskanarodna armija spreila je pristup Posmatrake misije EZ-a bolnici 18. i 19. novembra. Jednompredstavniku Meunarodnog komiteta Crvenog krsta omoguen je samo ogranien pristup bolnici 19.novembra. Jedan visoki oficir JNA iz OG Jug rekao je predstavnicima meunarodne zajednice uMrkievom prisustvu da se pripadnicima hrvatskih snaga, bez obzira na to da li je re o pacijentimaili ne, nee dopustiti da se evakuiu iz bolnice. Ako bi im se dopustilo da odu, pripadnici srpskihneregularnih snaga ili metani napali bi konvoj. Reeno je da e ih JNA zadrati kao ratnezarobljenike i da e kasnije biti razmenjeni za zarobljene pripadnike JNA. Posmatrakoj misiji EZ-analoeno je da se ne mea u evakuaciju. Prethodnog dana potpisani sporazum o evakuaciji ranjenikabio je ignorisan.

Mile Mrki je 19. novembra 1991. naredio evakuaciju vukovarske bolnice. Evakuacija jetrebalo da bude obavljena 20. novembra 1991. Mrki je taj zadatak poverio optuenom Veselinuljivananinu. Zadatak mu je bio da razdvoji ljude u bolnici u dve grupe, odnosno osumnjiene zaratne zloine i civile. Osumnjieni za ratne zloine, to jest pripadnici hrvatskih snaga, trebalo ja dapod kontrolom JNA budu prebaeni u objekt za ratne zarobljenike u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji.Civile je trebalo, po njihovom sopstvenom izboru, prebaciti ili u Hrvatsku ili u Srbiju. Veselinljivananin je bio odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika do njihovog dolaska u SremskuMitrovicu.

Osoblje vukovarske bolnice pozvano je 20. novembra 1991. oko 07:00 sati na sastanak koji jeorganizovao optueni Veselin ljivananin. Za vreme sastanka vojnici JNA obilazili su bolnicu inalagali onima koji su mogli da idu da izau. Na izlazu, vojnici JNA su razdvajali mukarce od ena,dece i starijih osoba. Mukarce su vojnici JNA pretresli i naloili im da se ukrcaju u autobuse koje suuvali naoruani straari. U toj grupi bilo je vie od 200 mukaraca i dve ene. Svi ti ljudi bili suHrvati ili nesrbi. Bili su, ili se verovalo da su bili, pripadnici hrvatskih snaga. Istovremeno na drugomkraju bolnice ene, deca i nekoliko starijih mukaraca okupljeni su i ukrcani u razliite autobusekojima je trebalo da odu bilo u Srbiju, bilo u Hrvatsku. Autobusi sa zarobljenim mukarcima napustilisu vukovarsku bolnicu oko 10:00 asova. U konvoju su odvezeni prvo do kasarne JNA u Vukovaru.

Pokuaje predstavnika Posmatrake misije EZ-a i Meunarodnog komiteta Crvenog krsta da

tog jutra dou do bolnice spreila je JNA. Zadrani su dva sata u centru grada na mostu preko rekeVuke. Jedno oklopno vozilo JNA prepreilo im je put do bolnice. Optueni Veselin ljivananin doaoje do mosta i lano utvrdio da predstavnici meunarodne zajednice ne mogu da prou izbezbedonosnih razloga. Dok su njih drali na mostu, autobusi s mukarcima iz bolnice, koji su sekretali u suprotnom smeru, preli su reku Vuku preko drugog mosta u blizini i uputili se prema kasarniJNA. Nakon toga, predstavnicima Posmatrake misije EZ-a i Meunarodnog komiteta Crvenog krstakonano je doputeno da odu do bolnice, gde su stigli oko 10:30 asova. Tamo su zatekli uglavnomene i decu. Mukarci su bili odvedeni, s izuzetkom nekolicine starijih mukaraca i pripadnikabolnikog osoblja.


3/8

3

Autobusi s ratnim zarobljenicima, odnosno mukarcima iz bolnice, stigli su u kasarnu JNA uVukovaru oko 10:30 asova. Pripadnici lokalne srpske Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga sjatilisu se oko autobusa, fiziki pretei i verbalno zlostavljajui mukarce u autobusima. Red je konanouspostavljen kada je vojna policija JNA odstranila pripadnike Teritorijalne odbrane i paravojnih snagaiz kruga kasarne. Vojnici JNA su iz autobusa takoe izdvojili 12 - 15 identifikovanih mukaraca. Timukarci su premlaeni kundacima puaka, izudarani pesnicama i nogama i potom vraeni u bolnicu,gde ih je optueni Veselin ljivananin, u dogovoru s elnicima lokalne Teritorijalne odbrane,ispitivao o tome da li pripadaju hrvatskim snagama. Ti ljudi su bili ili pripadnici bolnikog osoblja ililanovi porodica bolnikog osoblja, a u bolnicu su vraeni po zapovesti Veselina ljivananina. Nekeod njih poslali su natrag u kasarnu JNA, a drugima je bilo doputeno da se pridrue konvoju saenama i decom.

U meuvremenu je samoproglaena vlada Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, koja jedelovala na podruju Vukovara i koju su formirali Srbi u tom kraju, tog jutra odrala sastanak u"Veleprometu". O toj vladi govorie se kao o vladi lokalnih Srba. Goran Hadi je sastankuprisustvovao kao premijer vlade, a Slavko Dokmanovi u svojstvu ministra za poljoprivredu.Prisutan je bio i kapetan Jaki iz vukovarske teritorijalne obrane, kao i dvojica visokih oficira JNA:potpukovnik Pani, naelnik taba OG Jug i pukovnik Vuji iz Uprave bezbednosti u Beogradu. Nasastanku je izneto otro protivljenje odluci JNA da ratne zarobljenike iz Vukovara premesti u SremskuMitrovicu u Srbiji. Neki uesnici sastanka govorili su o suenju ratnim zloincima u Vukovaru predlokalnim sudom. Na tom sastanku, potpukovnik Pani preneo je poruku optuenog Mileta Mrkia daje Mrki spreman da postupi u skladu s odlukom koju vlada donese na sastanku u vezi s tim tavalja initi sa zarobljenicima iz vukovarske bolnice. Meutim, iz dokaza sledi da na tom sastanku nijedonesena nikakva konana odluka, iako je kasnije istog dana premijer Goran Hadi izjavio da jepostignut sporazum da se zarobljenici dre u naim zarobljenikim logorima u okolini Vukovara.Ono to je potom usledilo odgovara toj izjavi.

Nakon tog sastanka lokalne srpske vlade autobusi u kojima su se jo uvijek nalazili mukarci,zarobljenici iz bolnice pod oruanom straom, napustili su kasarnu JNA, ali nisu otili u SremskuMitrovicu u Srbiji, nego u hangar na Ovari. Tamo su stigli izmeu 13:30 i 14:30 asova. Autobusi suiskrcavani jedan po jedan, a dok su ljudi izlazili, formiran je palir s oko 10 - 15 vojnika sa svakestrane. Zarobljenici su morali proi izmeu tih vojnika koji su ih estoko udarali drvenim tapovima,kundacima puaka, palicama, lancima, pa ak i takama. Ratni zarobljenici su potom bili prisiljeni dauu u hangar, gde su ostali zatvoreni u nehumanim uslovima do kasnih veernjih sati. Veliku veinuzarobljenika u hangaru ponovo su teko pretukli, u mnogim sluajevima gvozdenim ipkama ikundacima puaka, a udarani su i nogama. Nekolicina zarobljenika, za koje se verovalo da su bili naistaknutim poloajima u hrvatskim snagama, posebno je teko pretueno. Svedoci smatraju da suneki verovatno preminuli zbog batinanja. Uspostavljen je svojevrsni raspored s razliitim smenamaljudi koji su naizmenino tukli i zlostavljali zarobljenike.

Vojnici koji su bili u divljakim palirima ispred hangara i uestvovali u premlaivanjima uhangaru bili su pripadnici srpske Teritorijalne odbrane, ukljuujui i vou Miroljuba Vujovia, kao iparavojnih snaga. Oni su sledili autobuse do Ovare i tamo ostali do kasnih veernjih sati. Mogue jeda su na sopstvenu inicijativu u premlaivanjima uestvovali jedan ili vie vojnika JNA.1. Kada su autobusi s ratnim zarobljenicima stigli do hangara, tamo se nalazilo 15-20 vojnikaJNA koji su trebali da budu obezbeenje zarobljenicima. To su prvenstveno bili vojni policajci JNA.Kasnije je dolo jo vojnih policajaca JNA. Njihovi napori da zarobljenicima prue obezbeenje bili sunedosledni i nedovoljni. Ponekad su pripadnike Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga drali izvanhangara, a ponekad, naroito prilikom dolaska zarobljenika, oni su imali neogranien pristup ratnimzarobljenicima.

Na Ovaru je 20. novembra u popodnevnim satima doao i odreeni broj visokih oficira JNA.Videli su ta se dogaa. Neki od njih preduzeli su korake kako bi se postarali da vojna policija bude

efikasnija. Ti napori ili nisu bili delotvorni ili su bili delotvorni samo ogranieno vreme.

Te veeri, izmeu 20:00 asova i 21:00 as, stigla je zapovest komandanta OG Jug MiletaMrkia o povlaenju vojne policije JNA koja je uvala ratne zarobljenike. Oni su se i povukli pre21:00 asa, dopustivi tako srpskoj Teritorijalnoj odbrani i paravojnim snagama neogranien pristupzarobljenicima. Ratni zarobljenici stavljeni su pod nadzor vukovarske Teritorijalne odbrane kojom jeu to vrijeme komandovao Miroljub Vujovi.

Zarobljenike su Teritorijalna odbrana i paravojne snage onda odvodile u malim grupama najedno izolovano mesto i ubijale iz vatrenog oruja. Njihova tela su na istom mestu pokopana umasovnu grobnicu koja je iskopana ranije istog dana. Grobnica je otkrivena gotovo godinu dana


4/8

4

kasnije, a postupak ekshumacije zapoeo je tek 1996. godine. Ekshumirano je 200 tela. Izvrene sudetaljne obdukcije. Na osnovu celokupnih dokaza Vee zakljuuje da je svih 200 osoba preminulo unoi izmeu 20. i 21. novembra 1991. na Ovari usled traume izazvane fizikim nasiljem, u gotovosvim sluajevima od jedne ili vie rana iz vatrenog oruja.

Od 200 osoba zakopanih u masovnoj grobnici, njih 190 je identifikovano. Njihova imenanavode se u Optunici. Iz dokaza takoe sledi da jo etiri identifikonave osobe, koje su drane kaozarobljenici u hangaru toga dana, vie nisu viene. Svaku od tih osoba su tog dana teko pretuklesrpske snage. Iz dokaza se ne moe utvrditi da li se i njihova tela nalaze meu 10 neidentifikovanihtela pronaenih u masovnoj grobnici. U ovoj Presudi, Vee iznosi kako su neki drugi dokazi uticali nato da se jo neke osobe u Optunici imenuju kao rtve ubistva. Iz navedenih razloga Vee nije bilo u

stanju da zakljui da li su neke od tih osoba ili sve te osobe preminule na Ovari, kako se navodi uOptunici. Nai zakljuci, naravno, ne iskljuuju mogunost da je tog dana na Ovari preminulo vieod 200 osoba, od kojih je njih 194 identifikovano. Meutim, raspoloivi dokazi ne omoguavaju da seto utvrdi. Utvreno je da su srpske snage u noi od 20. do 21. novembra 1991. na Ovari ubile 194rtve imenovane u Optunici.

U takama 1, 2, 3, 5 i 6 Optunice tereti se za zloine protiv ovenosti po lanu 5 StatutaMeunarodnog suda. Iz razloga koji se iznose u Presudi, u svrhu lana 5 Statuta nuno je da rtvekrivinog dela u osnovi budu civili. Termin civil u lanu 5 Statuta ne obuhvata borce, odnosnoborce hors de combat. U ovom sluaju osobe koje su snage JNA 20. novembra 1991. odvele izvukovarske bolnice, a koje su na Ovari ubile srpske snage, bile su identifikovane i odabrane upravostoga to se znalo ili verovalo da su pripadnici hrvatskih snaga u Vukovaru. Srpske snage koje su ihzlostavljale i ubile delovale su na osnovu uverenja da su rtve ratni zarobljenici, a ne civili.Jurisdikcijski preduslovi za lan 5 Statuta nisu utvreni. Iz toga sledi da se osuujue presude nemogu izrei u vezi s takama 1, 2, 3, 5 i 6. Te optube e se odbaciti u odnosu na svu trojicuoptuenih i Vee se u ovom saetku tim takama vie nee baviti.

U takama 4, 7 i 8 Optunice, koje se sutinski temelje na istom ponaanju, tereti se za ratnezloine po lanu 3 Statuta. lan 3 primenjuje se na krivina dela protiv ratnih zarobljenika. Vee seuverilo da je u Hrvatskoj u predmetno vreme postojao oruani sukob i da su utvreni i drugijurisdikcijski zahtevi za lan 3. Ponaanje svakog optuenog stoga e se u celosti razmotriti u vezi soptubama za ratne zloine.

U taki 4 iznose se navodi u vezi s krivinim delom ubistva najmanje 264 osobe navedene uOptunici. Iz razloga koji su objanjeni, taka 4 utvrena je u odnosu na 194 identifikovane rtveubistva. Raspoloivi dokazi ne omoguuju zakljuke u vezi s drugim osobama navedenim u Optunici.

U takama 7 i 8 iznose se navodi o krivinom delu muenja i okrutnog postupanja. Te optubetemelje se na injenicama o zatvaranju ratnih zarobljenika u hangar na Ovari, njihovom fizikomzlostavljanju, uslovima zatoenja i uskraivanju medicinske pomoi. Iz dokaza proizlazi da su ratnizarobljenici premlaivani, u mnogim sluajevima teko, kako bi bili kanjeni za svoju stvarnu ilipretpostavljenu pripadnost hrvatskim snagama. To predstavlja obeleje krivinog dela muenja(taka 7). Ista ta premlaivanja predstavljaju i okrutno postupanje (taka 8), no budui da je re oistim fizikim delima, ispravno je izrei samo osuujuu presudu za muenje. Meutim, obelejakrivinog dela okrutnog postupanja (taka 8) utvrena su i u vezi s uslovima zatoenja na Ovari.Obrazloenje se u opirnijem obliku navodi u pismenoj Presudi.

Preostaje jo jedno kritino pitanje, a to je da li je dokazano da su trojica optuenih, ili bilokoji od njih, krivino odgovorni za krivina dela koja je tuilatvo dokazalo.

Glavni navod u Optunici s tim u vezi je da su optueni uestvovali u udruenom zloinakom

poduhvatu ija je zajednika svrha bila injenje zloina za koje se optueni terete u Optunici. Usutini, tvrdi se da su trojica optuenih delovala zajedno kako bi se izvrilo ubistvo ratnihzarobljenika iz bolnice, kao i njihovo zlostavljanje. Nema direktnih dokaza koji to pokazuju. Iako bise na osnovu nepotpunog razumevanja nekih dogaaja od 20. do 21. novembra 1991. i nekihizolovanih dokaza mogao sugerirati takav stav, po miljenju ovog Vea, dokazi ne pokazuju da su seova trojica optuenih, ili bilo koji od njih, prikljuila nekom udruenom zloinakom poduhvatu zainjenje krivinih dela za koja se terete u Optunici.

Iako su mnoge od injenica uporno osporavane, dokazima je, po miljenju ovog Vea,ustanovljeno da su, prema nareenjima koje je Mile Mrki izdao 19. novembra 1991, a koje jesproveo u delo Veselin ljivananin, ratni zarobljenici bili izvedeniiz bolnice ujutro 20. novembra


5/8

5

1991. i na kraju odvedenina Ovaru. Meutim, Vee se uverilo da je prvobitna namera Mileta Mrkiabila da ratni zarobljenici budu odvedeni u Sremsku Mitrovicu, izmeu ostalog i zato da bi kasnije bilirazmenjeni za srpske ratne zarobljenike u rukama hrvatskih vlasti. To je nareenje izdato Veselinuljivananinu i preneseno mnogim drugim koji su uestvovali u operaciji evakuacije. Tako jeprethodnih dana injeno i sa drugim ratnim zarobljenicima.

Tokom jutra 20. novembra 1991. optueni Mile Mrki se predomislio i promenio svojanareenja. Prvo su zarobljenici drani u autobusima u kasarni JNA a onda u hangaru na Ovari, ali svevreme jo uvek pod straom vojne policije JNA, iako ne ba efikasnom. Na kraju je, pred kraj dana,optueni Mile Mrki odluio i naredio da se povue vojna policija koja je uvala zarobljenike. Dokazipokazuju da je upravo u vreme izdavanja tog nareenja optueni Mile Mrki konano odluio da

ratne zarobljenike treba ostaviti u rukama vukovarske Teritorijalne odbrane. Potpuni razlozi za takvopostupanje poznati su samo Miletu Mrkiu. elje lokalne srpske vlade, koja nije imala nikakvazakonska ovlaenja ili mo da naloi optuenom Mrkiu ali JNA ta treba uiniti s ratnimzarobljenicima, izgleda da su bile znaajan faktor.

Od kljunog je znaaja to da dokazi ne pokazuju da su u bilo kojem trenutku Veselinljivananin ili Miroslav Radi na bilo koji nain uestvovali u procesu putem kojeg je Mile Mrkidoao do odluke da JNA treba da odustane od nadzora nad ratnim zarobljenicima tako to e bitipovuena vojna policija koja ih je uvala. Te injenine okolnosti iskljuuju svaki zakljuak da suoptueni delovali zajedno u udruenom zloinakom poduhvatu.

U Optunici se Mile Mrki, izmeu drugih oblika odgovornosti, tereti da je odgovoran za toto je naredio da se poine zloini za koje je optuen. Meutim, za takav zakljuak nema nikakvihdokaza. Iako je kao komandant Operativne grupe Jug Mile Mrki bio na poloaju vlasti u odnosu naTeritorijalnu obranu i paravojne snage koje su poinile krivina dela okrutnog postupanja, muenja iubistva na Ovari, nije dokazano da im je on naredio da poine krivina dela iz Optunice.

Meutim, Mile Mrki je znao za intenzivno neprijateljsko raspoloenje srpske Teritorijalneodbrane i paravojnih snaga prema pripadnicima hrvatskih snaga. To se pogotovo pokazalo tokom togadana deavanjima u kasarni JNA i na Ovari, o emu je Mrkia izvestilo vie oficira JNA. Takoe jebio obaveten o ubistvima u "Veleprometu" prethodnog dana. Time to je naredio povlaenje vojnepolicije JNA s Ovare, znajui pritom da e zarobljenici biti izloeni velikom riziku tekog nasilja ismrti od strane Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, Mile Mrki je pomogao i podrao krivinadela ubistva poinjena kao posledica njegovog nareenja. Iz tih razloga, Pretresno vee zakljuuje daje Mile Mrki odgovoran po lanu 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje krivinog dela ubistva.

Pored toga, Mile Mrki tokom popodneva 20. novembra 1991. nije preduzeo nikakve korakeda pojaa strau na Ovari, niti da na bilo koji nain unapredi mere za zatitu ratnih zarobljenika odnasilja i drugih oblika okrutnog postupanja od strane Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, uprkostome to je bio obaveten da ima estokog zlostavljanja. Svojim propustom da djeluje, Mile Mrki jeonima na Ovari koji su eleli da se osvete ratnim zarobljenicima pruio i praktinu pomo iohrabrenje. Snage JNA, kojima je on zapovijedao, ranije su uspostavile i odravale neovene uslovezatoenja zarobljenika. Zbog toga se Mile Mrki proglaava odgovornim po lanu 7(1) Statuta zapomaganje i podravanje krivinih dela muenja i okrutnog postupanja.

Za Miroslava Radia, tuilatvo tvrdi da je on, svojim ueem u evakuaciji bolnice, takoeuestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se optueni terete u Optunici, ili da jepomagao i podravao zloine. Takoe se tvrdi da su zloine na Ovari poinili vojnici pod njegovomkomandom, te da je on takoe odgovoran kao osoba nadreena direktnim poiniocima.

Dokazima je utvreno da je Miroslav Radi bio u bolnici 19. novembra 1991. i da su vojnicipod njegovom komandom na poetku pruali obezbeenje bolnice. Takoe je utvreno da je Miroslav

Radi bio u krugu bolnice ujutro 20. novembra 1991., ali ne i da je uestvovao u trijaiispredbolnice. Nema nikakvih dokaza da je Miroslav Radi bio na Ovari 20. novembra 1991. Iz razloganavedenih prilikom razmatranja odgovornosti Mileta Mrkia, nema nikakvih dokaza da je MiroslavRadi uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se tereti ili da je pomagao i podraokrivina dela u Optunici. Dva svedoka dala su potpuno razliite iskaze koji sugeriraju da je MiroslavRadi bio obaveten o tome da su vojnici pod njegovom komandom uestvovali u zlostavljanju iubijanju zatvorenika na Ovari. Jedan drugi svedok sugerirao je da je Miroslav Radi znao zadogaaje na Ovari. Pretresno vee nije moglo prihvatiti iskrenost dvojice od tih svedoka, kao nipouzdanost treeg. Zbog toga, iz razloga koji su detaljno navedeni u pisanoj Presudi, Pretresno veezakljuuje da tuilatvo nije dokazalo da je Miroslav Radi znao ili imao razloga da zna da su vojnicipod njegovom komandom poinili zloine na Ovari.


6/8

6

Kad je re o optuenom Veselinu ljivananinu, Pretresno vee konstatuje da, iz razloganavedenih prilikom razmatranja odgovornosti Mileta Mrkia, dokazi ne pokazuju da je Veselinljivananin uestvovao u udruenom zloinakom poduhvatu za koji se tereti u Optunici.

U Optunici se takoe tvrdi da je Veselin ljivananin, po lanu 7(1) Statuta odgovoran za toto je naredio da se poine zloini za koje se optueni terete u Optunici. Nema nikakvih dokaza kojisugeriraju da je Veselin ljivananin naredio bilo kojim snagama na Ovari da poine bilo koje odkrivinih dela za koje se optueni terete u Optunici. Pored toga, te zloine poinili su Teritorijalnaodbrana i paravojne snage. Veselin ljivananin nije imao nikakva ovlatenja da komanduje tim

snagama. Veselin ljivananin se na osnovu dokaza ne moe smatrati odgovornim po lanu 7(1)Statuta za to da je naredio injenje bilo kojeg od krivinih dela dokazanih u ovom predmetu. Naosnovu dokaza se takoe ne moe utvrditi njegova odgovornost po lanu 7(3) Statuta zbog toga tonije spreio injenje zloina ili kaznio poinioce.

Pretresno vee zakljuuje da je Veselin ljivananin 20. novembra 1991. imao komandnaovlatenja, koja mu je dodelio Mile Mrki, nad vojnom policijom koja je bila angaovana naevakuaciji ratnih zarobljenika iz bolnice i uvala ih u autobusima i na Ovari. U Optunici se ne tvrdi,niti dokazi pokazuju, da su pripadnici vojne policije poinili bilo koje od krivinih dela u ovompredmetu. Naprotiv, oni su bili angaovani na obezbeenju zarobljenika kako ih ne bi zlostavljalipripadnici Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga, iako esto na nezadovoljavajui nain. Kao topokazuju injenice u ovom predmetu, obezbeenje ratnih zarobljenika na Ovari bilo jeneadekvatno. Broj vojnih policajaca na Ovari bio je previe mali, a njihovo obavljanje dunostiponekad nezadovoljavajue, tako da su veliki deo vremena zarobljenici bili izloeni neprijateljskimradnjama Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga koje su se okupile na Ovari. Suprotno iskazuVeselina ljivananina i drugim dokazima, Pretresno vee zakljuuje da je on neko vreme bio naOvari dok se odvijalo zlostavljanje zarobljenika. On je stoga mogao videti brutalno ponaanjepripadnika Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga i biti svestan da se nad ratnim zarobljenicimaine teka krivina dela. Pored toga, on je znao za ranije dogaaje istog karaktera, pogotovo zazlostavljanja i liavanja ivota hrvatskih ratnih zarobljenika od strane lokalne srpske Teritorijalneodbrane i paravojnih snaga prethodnog dana u "Veleprometu", kao i za druge sline incidente koji suse odigrali u podruju Vukovara u oktobru i novembru 1991. No, on se opredelio da ne upotrebi nijednu od mera koje su mu stajale na raspolaganju kako bi pokuao da sprei ono to se dogaalo.Nije ispunio svoju dunost da se postara za ratne zarobljenike koji su bili pod nadzorom JNA, dunostkoju mu nameu zakoni ratovanja, koja je bila deo njegovih odgovornosti kao organa bezbednosti ikojom ga je konkretno zaduio Mile Mrki. Veselin ljivananin mogao je traiti ili narediti da naOvaru odu dodatne trupe. Mogao je izdati nareenja vojnoj policiji koja je tamo bila prisutna dapojaa zatitu. On nije izdao odgovarajua nareenja i nije preduzeo druge odgovarajue mere. Toje omoguilo dalje zlostavljanje ratnih zarobljenika, a time i injenje krivinih dela muenja iokrutnog postupanja, to mu je u datim okolnostima i moralo biti oigledno. Iz tih razloga, dokazanaje odgovornost Veselina ljivananina po lanu 7(1) Statuta za pomaganje i podravanje krivinihdela muenja i okrutnog postupanja.

Meutim, Veselin ljivananin nije proglaen odgovornim za pomaganje i podravanjekrivinog dela okrutnog postupanja poinjenog nametanjem neovenih uslova zatoenja u hangaruna Ovari, budui da dokazi ne pokazuju da je on ulazio u hangar i da je mogao videti uslovezatoenja u njemu.

Krivino delo ubistva poinjeno je tokom noi nakon povlaenja sve vojne policije JNA sOvare na osnovu nareenja Mileta Mrkia. Tim nareenjem Veselin ljivananin nuno je prestaobiti odgovoran za bezbednost ratnih zarobljenika i prestale su njegova komandna ovlatenja nadvojnom policijom koja je pruala obezbeenje. Prema tome, on nije odgovoran za ubistva koja su

poinili pripadnici Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga nakon to je vojna policija JNA povuenas Ovare.

Kad je re o kazni, Pretresno vee je u pisanoj Presudi iznelo mnoge faktore koji su uzeti uobzir prilikom odmeravanja prikladnih kazni. Pretresno vee je posebno uzelo u obzir, kao to je to iduno, strukturu kazni u bivoj Jugoslaviji. Pretresno vee konstatuje da bi ti zakoni u Srbiji iHrvatskoj u okolnostima ovog predmeta danas podrazumevali maksimalnu kaznu od 20 godina zaubistva i pomaganje i podravanje ubistava poinjenog 1991. godine. Pretresno vee je pregledalo ikazne koje je do sada izrekao ovaj Sud, ali nije nalo predmet u kojem bi okolnosti bile dovoljnosline da bi on posluio kao korisno merilo.


7/8

7

Pretresno vee naglaava da se ovaj predmet u sutini bavi traginim dogaajima na Ovari20. novembra 1991. kada su, kako je dokazano, ubijene 194 identifikovane osobe, dok su pre togaratni zarobljenici mueni tako to su teko pretueni zbog svog uea u hrvatskim snagama u bici zaVukovar. S njima je takoe okrutno postupano tako to ih je JNA drala zarobljene u neovenimuslovima. Dokazi pokazuju da su stvarni poinioci ubistava, muenja i premlaivanja bili pripadnicisnaga srpske Teritorijalne odbrane, mnogi i sami iz vukovarskog kraja, i srpske paravojne snage.Ubistva, muenje i s time povezana premlaivanja nisu naredili ni Mile Mrki ni Veselin ljivananin.

Mileta Mrkia treba kazniti za pomaganje i podravanje ubistava zato to je znao zaprisustvo Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga na Ovari, kao i za pretnju koju oni predstavljajuratnim zarobljenicima, a povukao je trupe JNA koje su uvale zarobljenike, po svemu sudei pod

pritiskom lokalnih srpskih vlasti, to je imalo za posledicu to da su Teritorijalna odbrana i paravojnesnage mogle da pobiju zarobljenike. Snage JNA kojima je on komandovao ranije su stvorileneovene uslove zatoenja, a on tokom popodneva nije efikasno delovao kako bi obezbedio dastraari JNA valjano zatite zarobljenike od muenja od strane srpske Teritorijalne odbrane iparavojnih snaga.

Veselina ljivananina treba kazniti za pomaganje i podravanje muenja jer nije delovaokako bi postigao jednu od dve, ili obe, sledee stvari: obezbedio adekvatnu strau JNA na Ovari iliobezbedio da straari JNA pod njegovom komandom na Ovari deluju kako bi spreili srpskuTeritorijalnu odbranu i paravojne snage da tuku ratne zarobljenike kako bi ih kaznili za njihovupripadnost hrvatskim snagama u Vukovaru.

Mile Mrkiu, molim vas ustanite.

Pretresno vee proglaava vas KRIVIM,u skladu sa lanom 7(1) Statuta, po sledeim takamaOptunice:

Taka 4: Ubistvo, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbog togato ste pomogli i podrali ubistvo 194 osobe navedene u prilogu ove Presude, na lokaciji blizuhangara na Ovari 20. i 21. novembra 1991;

Taka 7: Muenje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbogtoga to ste pomogli i podrali muenje ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20.novembra 1991.;

Taka 8: Okrutno postupanje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3Statuta, zbog toga to ste pomogli i podrali odravanje neovenih uslova zatoenja uhangaru na Ovari 20. novembra 1991.

Mile Mrkiu, osuujete se na jedinstvenu kaznu zatvora od 20 godina. U to e se uraunati vremekoje ste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvoru Meunarodnog suda dok se ne privedu krajupripreme za vae prebacivanje u dravu gde ete odsluiti kaznu.

Moete sesti.

Miroslave Radiu, molim vas ustanite.

Pretresno vee proglaava da NISTE KRIVIni po jednoj taki Optunice. Pretresno vee nalae da se,odmah po zavretku potrebnih formalnosti, oslobodite iz Pritvorske jedinice Ujedinjenih nacija.

Moete sesti.

Veseline ljivananinu, molim vas ustanite.

Pretresno vee proglaava vas KRIVIM, u skladu sa lanom 7(1) Statuta, po sledeoj taki:

Taka 7: Muenje, kao krenje zakona i obiaja ratovanja po lanu 3 Statuta, zbogtoga to ste pomogli i podrali muenje ratnih zarobljenika u hangaru na Ovari 20.novembra 1991.

Pretresno vee proglaava da NISTE KRIVIni po jednoj drugoj taki Optunice.


8/8

8

Veseline ljivananinu, osuujete se na kaznu od 5 godina zatvora. U to e se uraunati vreme kojeste proveli u pritvoru. Vi ete ostati u pritvoru Meunarodnog suda dok se ne privedu kraju pripremeza vae prebacivanje u dravu gde ete odsluiti kaznu.

Moete sesti.

Tim je ovo suenje zavreno. Pretresno vee se povlai.

*****

presuda mrkšiću

Documents