primena gasnog hlora u preradi vode - tehnicki zahtevi

158781 - TEMPUS-RS-TEMPUS-JPHES -Occupational safety and health - degree curricula and

lifelong learning.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

PRERADA VODE ZA PIE

PROGRAM Bezbednost i zdravlje na radu

Normativno ureenje Prava i obaveze poslodavca i zaposlenih

Prerada vode za pie Dezinfekcija vode hlorisanje

Nain i sistemi za hlorisanje vode Hlor

Osobine

Skladitenje

Trovanje hlorom

Prva pomo Lina zatitna sredstva


Normativno ureenje:

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Kolektivni ugovor; Opti akt poslodavca (pravilnik o bezbednosti i

zdravlju na radu), ili ugovor o radu; Akt o proceni rizika.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUKo ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu?

zaposleni;

uenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktinoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);

lica koja se nalaze na strunom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji;

lica na profesionalnoj rehabilitaciji;

lica koja se nalaze na izdravanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvrenje kazne zatvora (radionice, gradilita i sl.) i na drugom mestu rada;

lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u optem interesu, radnim akcijama i takmienjima u vezi sa radom;

lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja odreenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.


Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad

projektovanje, izgradnja, korienje i odravanje objekata namenjenih za rad.

projektovanje, izgradnja i korienje tehnolokih procesa; projektovanje, izrada, korienje i odravanje sredstava

za rad; proizvodnja, pakovanje, skladitenje i unitavanje

opasnih materija; projektovanje, proizvodnja i korienje sredstava i

opreme za linu zatitu na radu; obrazovanje, vaspitavanje i osposobljavanje;


Sprovoenje mera za bezbedan i zdrav rad zasniva se na sledeim naelima:

Izbegavanje rizika; Procena rizika koji se ne mogu izbei; Otklanjane rizika na njihovom izvoru; Prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom; Zamena opasnih tehn. procesa ili metoda manje opasnim Davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim

merama; Odgovarajue osposobljavanje zaposlenih.


ZAPOSLENI IMA PRAVO:

Da poslodavcu daje predloge, primedbe i obavetenje o pitanjim bezbednosti;

Da kontrolie svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta;


ZAPOSLENI MA PRAVO DA ODBIJE DA RADI:

ako mu preti neposredna opasnost po ivot i zdravlje; ako mu nije obezbeen propisani lekarski pregled; ako nije osposobljen za bezbedan rad i upoznat sa svim

rizicima na radnom mestu; ako radi due od punog radnog vremena ili nou, ako mu

taj rad po oceni slube medicin rada pogorava zdravstveno stanje;

ako radi na sredstvu za rad na kome nisu primenjene propisane mere bezbednosti.


ZAPOSLENI JE DUAN DA:

Primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad; Namenski koristi sredstva za rad i opasne materije; Koristi propisana sredstva i opremu za linu zatitu na

radu; Po saznanju odmah obavesti poslodavca o

nepravilnostima, tetnostima ili drugoj pojavi koja bi mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje;

Da sarauje sa poslodavcem i licem zaduenim za bezbednost i zdravlje na radu u sprovoenju propisanih mera;


Upoznavanje zaposlenih sa pravima i obavezama iz oblasti BZR kaoi sa opasnostima i tetnostima na odreenom radnom mestu uz

stalni nadzor i kontrolu znanja zaposlenih predstavlja

NAJEFIKASNIJI NANAJEFIKASNIJI NAININza smanjenje rizika od povreda, profesionalnih bolesti i bolesti u

vezi sa radom.


Kod zasnivanja radnog odnosa;Premetaja na druge poslove;Prilikom uvoenja nove tehnologije;Kod promene procesa rada koji iziskuje promenu

mera za bezbedan rad;

PRERADA VODE ZA PIEMEANJEAERACIJAKOAGULACIJA I FLOKULACIJABISTRENJEFILTRIRANJEDEZINFEKCIJADOPUNSKI PROCESI

PRERADA VODE ZA PIEOno se ostvaruje na jedan

od sledeih naina:mlaznicama i injektorima,

kruenjem vode,disperzijom gasa,

mehanikim meanjem elisama, lopaticama ili turbinama,

hidraulikim gubitkomostvarenim suenjima,pragovima idenivelacijom.

MEANJE

PRERADA VODE ZA PIEAERACIJA

Aeracija je proces razmene materije izmeu vode i gasne faze (vazduha ili istog kiseonika) preko granice dodira. Aeracija se izvodi dovoenjem u dodir vode sa vazduhom ili istim kiseonikom.

KOAGULACIJA I FLOKULACIJA

Koagulacija i flokulacija su procesi pripreme vode uz primenu hemikalija za dalju obradu.

Primenom koagulacije i flokulacije, nerastvorene i koloidne materije pretvaraju se u oblik pogodan da se sa efikasnou od 95 do 99% uklone iz vode jednim od procesa:

taloenjem i filtriranjem,flotacijom i filtriranjem,

direktnom filtriranjem.

PRERADA VODE ZA PIEBISTRENJE

Po zavretku faze predtretmana vode sledi faza bistrenje. Ova faza obuhvata taloenje i flotaciju.

TaloenjeTaloenje (sedimentacija) je separacija suspendovanih materija iz vode pomou

gravitacije.

Flotacija

Flotacija je suprotna radnja od taloenja, jer dolazi do isplivavanja na povrinu estica materijala koje su lake od vode.

FILTRIRANJE

Filtriranje je proces koji se u kondicioniranju vode koristi za uklanjanje nerastvorenih materija. Filtriranje se ostvaruje prolaskom vode kroz sloj granuliranog materijala postavljenog na perforiranu podlogu.

DEZINFEKCIJA VODE HLORISANJE

Zadatak dezinfekcije vode je unitavanje bakterija,virusa i protozoa u cilju spreavanja prenosabolesti putem vode.

Za dezinfekciju vode koriste se fizike, hemijske ibioloke metode.


Dezinfekcija hemikalijama zasniva se na dejstvu hemikalija na vitalne delove mikroorganizama.

Najee primenjivana dezinfekciona sredstva su:hlor,hlor-dioksid iozon.


Na potrebnu koncentraciju dezinfekcionog sredstva i vreme kontakta sa vodom utie:

Vrsta dezinfekcionog sredstva, Vrsta mikoorganizama, Hemijski karakter i temperatura vode koja se

dezinfikuje.


Instalacija za hlorisanje vode za pie sastoji se od:

Boce sa hlorom

Prikljunnog kompleta Dozir ventila

Hlorinatora sa ureajem za merenje protoka (rotametrom)

Automatskog vakuum preklopnika

Prigunog ventila

Injektora sa nepovratnim ventilom


Sastavni deo instalacije ine i

Analizator rezidualnog hlora

Ureaj za detekciju hlora

Ureaj za neutralizaciju hlora

Alarmni sistem


Boce za teni hlor izrauju se od beavnog elika u zapreminama za 50, 75, 100, 150, 175 i 200 kg mase korisnog sadraja.

Svaka boca je opremljena ventilom za dovod i odvod hlora uvrnutim u grlo boce i zatitnom kapom za ventil.


PROCEDURA ZA ZAMENU BOCA SA HLOROM

Upali svetlo i uveri se da je bezbedno ui u prostoriju (mogue je da postoje vidljivi znaci oteenja)

Pri radu obavezno koristi adekvatna lina zatitna sredstvaUkljui sistem za ventilacijuZatvori ventil na boci

Saekaj da se potroi hlor koji je zaostao u instalacijiOslobodi hlorinator

Postavi zatitnu kapu na ventil boce

Skini lanac za osiguranje boce od pada



Bocu odloi u magacinPostavi na mesto novu bocu

Postavi lanac za osiguranje od pada

Skini zatitnu kapu

Postavi novi dihtung od klingerita

Montiraj vakuum regulator na bocu

Otvori ventil i odmah ga zatvori u sluaju da ventil nije mogue normalno otvoriti, treba zagrejati vrelom vodom ventil obavijemo krpom okvaenom vrelom vodom, saekamo1 2min. I pokuamo da otvorimo ventil, ako je sve uredu otvorimo ventil i nastavimo rad



Proveri zaptivenost sistema test sprovedi korienjem amonijakaProveri funkcionalnost sistema za detekciju hlora

Ugasi sistem za ventilaciju, ugasi svetlo i zatvorivrata

Skini zatitnu opremu i odloi je na propisano mesto


Povezivanje hlorinatora sa bocama hlora vri se preko prikljunog kompleta.

Jedan hlorinator moe biti povezan na vie boca.


Zadatak hlorinatora je da hlorni rastvor uvek u jednakim i precizno odreenim koliinama dozira kontinualno u vodu koja se dezinfikuje.


Rotametar je ureaj koji se koristi za merenje protoka tenosti i gasova.


Ima ulogu da obezbedi kontinualni rad i napajanje sistema hlorom.


Ovi ureaji obezbeuju generisanje vakuuma potrebnog za transpot rhlora i njegovo injektiranje i meanje sa tretiranom vodom.


Detektor hlora

Analizator rezidualnog hlora


Ureaj za neutralizaciju hlora

HLOR

Opasnosti od poara, eksplozije i druge opasnosti

Hlor je negoriv, nagrizajui i naroito otrovan gas.

Pri reagovanju hlora sa redukcionim materijama moe doi do eksplozije. Do eksplozije dolazi pri delovanju hlora na terpentin, etar, amonijak, butan, azot, etan, metan i druga jedinjenja. Sa metalima takoe reaguje burno.

Predstavlja veliku opasnost po ivot i zdravlje ljudi jer u vrlo malim koncentracijama deluje kao bojni otrov.

HLOR

Ambalaa i skladitenjePakuje se u hermetiki zatvorene eline boce i sudove od bakra i

aluminijumovih legura u zavisnosti da li je sa ili bez vode.

Skladiti se udaljeno do svih materija sa kojima burno reaguje.

HLOR

Boce za hlor

Boce za teni hlor izrauju se odbeavnog elika u zapreminama za 50, 75, 100, 150, 175 i 200 kg mase korisnog sadraja.

Svaka boca je opremljena ventilom za dovod i odvod hlora uvrnutim u grlo boce i zatitnom kapom za ventil.

Bocma treba rukovati veoma paljivo, a zatitna kapa ventila mora uvek da bude postavljena osim u sluaju kada se boca puni i prazni.

Pri transportu, boce se ne smeju bacati, udarati i tumbati.

Boce sa hlorom se ne smeju transportovati zajedno sa bocama za ostale gasove, ne smeju biti izloene sunevoj svetlosti i drugim izvorima toplote.

HLOR

Boce za hlor

Pravilnik o tehnikim normativima za pokretne zatvorene sudove za komprimirane, tene i pod pritiskom rastvorene gasove ("Sl. list SRJ", br.1/2003.)

Svaki sud mora imati na svojoj povrini ili na privrenoj tablici tanoutisnute sledee oznake:

firmu, odnosno naziv ili registrovani znak proizvoaa; fabriki broj suda; godinu izrade;

naziv gasa kojim se sud puni, s tim da naziv gasa ne sme biti oznaen samo hemijskom formulom;

HLOR

Boce za hlor

masu praznog suda, u kg, ukljuujui i masu podnoja obrua na grlu i ventila, ali bez zatitne kape, a za sudove za rastvoreni acetilen - masu bez kape, ili sa poroznom masom, acetonom i ventilom;

zapreminu suda, u l;

probni pritisak, u bar;

ig toplotne obrade, utisnut iza fabrikog broja suda; ig nadlenog organa sa datumom poslednje kontrole;

HLOR

Skladita hlora

Skladita hlora treba da budu posebni nadzemni graevinski objekti, od negorivog materijala (zidani objekti).

Treba da budu zatiena odgovarajuom gromobranskom instalacijom.

Ispred veih skladita treba da postoji istovarna rampa, koja olakava utovar i istovar boca i kontejnera

Skladite treba da se sastoji od vie prostorija pri emu se u jednoj uvaju poune boce ili kontejneri u drugoj prazne, a u posebnoj prostoriji sistem za neutralizaciju.

HLOR

Unutranjost skladita (pod i zidovi) najbolje je da budu pokriveni keramikim ploicama, zbog agresivnosti hlora.

Elektrine instalacije i ureaji u unutranjosti, trebaju da budu zatieni od agresivnog delovanja hlora u skladu sa odgovarajuim standardima za predviene klase spoljanjih uticaja.

Prekidai rasvete trebaju da budu izvedeni van skladine prostorije.U prostoriji ne sme da bude uskladiten nikakav gorivi materijal.

Vrata na skladitu trebaju da dihtuju da bi se spreilo eventualno izlaenje hlora u sluaju aksidenta.

HLOR

Na skladitu hlora ne trebaju da postoje prozori, a ako ve postoje moraju biti zatieni tako da sunevi zraci ne mogu kroz njih padati direktno na boce i kontejnere sa hlorom. Naime kod nekih skladita se ostavljju manje zastakljene povrine radi mogue kontrole unutranjosti.

Ispred svakih vrata na skladitu trebaju da postoje vizuelni i zvuni signalizatori, radi upozorenja ukoliko doe do isticanja hlora (povezani sa gasnom detekcijom).

Vrata na skladitu moraju biti stalno zakljuana i opremljena odgovarajuim zabravnim elementima.

Boce (50, 150, 175 kg i sl.) se u unutranjosti skladita osiguravaju od pada, vezivanjem za obodne zidove, na odgovarajui nain.

HLOR

Kontejneri od 1000 kg se postavljaju na pod skladita.

Moe se u unutranjosti skladita, kao dodatna mera bezbednosti (ukoliko uslovi doputaju), izmeu vrata i uskladitenih kontejnera podii zatitni zid, visine oko 50 cm, kako bi se spreilo i usporilo kretanje isteklog hlora do samog ulaza u skladite (kontejneri se nalaze kao u "bazenu" - tankvani).

Sva vrata na skladitu trebaju biti oznaena odgovarajuom oznakom za opasnost i moraju se otvarati ka spoljanjem prostoru, u pravcu izlaza.

HLOR

Skladita hlora trebaju da imaju gasnu detekciju. Zbog specifine teine hlora gasni detektori se postavljaju na rastojanju od 20-30 cm od poda skladita.

Mora da postoji prinudna ventilacija.

Usisni otvori ventilacionih kanala treba da budu locirani uz podprostorije, a mogu i na samom podu.

Sistem za ventilaciju skladita hlora mora da bude autonoman i bez recirkulacije.

Mora da postoji sistem za neutralizaciju isteklog hlora najee tipa scrubber, koji se postavlja u posebnoj, graevinski odvojenoj, prostoriji u skladitu.

HLOR

Navedena tri sistema (za detekciju, ventilaciju i neutralizaciju) trebaju biti spregnuti u jednu celinu.

Treba da postoji izvor rezervnog napajanja elektrinom energijom ovih zatitnih sistema, koji se automatski aktiviraju. Kod nekih manjih hlornih stanica, sa jednom ili dve boce, u praksi je esto prisutno runo aktiviranje sistema.

HLOR

Mogua organizacija skladita1 - Scrubber 2 - Kontejneri 3 - Boce 4 - Prazna ambalaa

HLOR

Postupak pri isticanju iz ambalaeU zavisnosti od teine akcidenta, obavestiti Centar za uzbunjivanje, vatrogasece,

policiju, poiljaoca ili primaoca.

Pozvati strunjake.

U stambenim i industirjskim zonama, upozoriti stanovnitvo na opasnost.

Izvriti evakuaciju ljudstva iz opasne zone, u smeru suprotnom od smera vetra, ili popreno na smer vetra.

Zabraniti pristup svim licima koja ne uestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Opasno podruje ograditi i obeleiti zonu bezbednosti.

Vetrokazom odrediti smer vetra, kako bi se znalo u kom smeru odlazi najvei deo gasa.

HLOR

Imati u vidu da hlor ispunjava najnie slojeve atmosfere, sve pukotine i prodire duboko ispod povrine.

Treba da interveniu samo obueni radnici, opremljeni potpunom zatitnom opremom.

Zatvoriti podrume i ostale sline prostorije u koje stupati tek po kontroli.

Zatvaranjem ventila boce - cisterne, onemoguiti dalji izlazak gasa.

Ukoliko je mogue, ukloniti ambalau iz opasnog podruja.

Obaranje hlora koji izlazi iz posude, vri se rasprenom vodom.

PRVA POMOAko uprkos svim zatitnim merama doe do

nesree, unesreenom treba pruiti prvu pomo.U sluaju lakeg trovanja rtva treba:

da se udalji iz zatrovane prostorije, da miruje na osvetljenom i umereno toplom mestu, da ne pije alkoholna pia, ve mleko kao sredstvo

za ublaavanje kalja, da se obrati lekaru.

PRVA POMOU sluaju prskanja hlora u oi:

treba oi, sa otvorenim kapcima, ispirati velikomkoliinom vode, bar 15 minuta, pa posle pauze od15 minuta, nastaviti ispiranje (ne koristiti nikakvahemijska sredstva),

obratiti se lekaru.U sluaju dodira hlora sa koom i odeom:

skinuti odelo i oprati pod tuem, oprati kou velikom koliinom vode i sapuna (ne

koristiti nikakva hemijska sredstva), obratiti se lekaru.

PRVA POMOU sluaju teeg trovanja:

spasilac mora da raspolae zatitnom opremom (zatitnamaska, gumeno odelo, gumenerukavice i izme),

brzo evakuisati zatrovanog iz zone velike koncentaracijehlora,

zatrovanog poloiti na lea uz podignuto uzglavlje(staviti jastuk pod glavu, otkopatiodeu, tako da jeosloboen vrat i grudni ko),

zatrovanog utopliti i uviti u ebad, odmah pozvati lekara.

LINA ZATITNA SREDSTVA

Gas-maska za hlorZa zatitu od hlora potrebno je koristiti

gas-masku sa obrazinom sa oznakom cedila "B" ili "BB". Cedilo sa oznakom "B" je crvene boje i na cedilu je ispisano "Cedilo protiv kiselih gasova"

Cedilo sa oznakom "BB" je takoe crvene boje, s tim to po sredini ima crnu traku. Na njemu stoji natpis "Cedilo protiv kiselih gasova sa ugraenim cedilom protiv aerosola".

Gas - maska sa obrazinom pored organa za disanje, titi i oi, a sastoji se iz obrazine i cedila.


Izolacioni aparatZa zatitu organa za disanje, kada u radnoj

atmosferi postoje visoke, ili u kojoj semogu oekivati visoke koncentracijetoksinih gasova, odnosno ako je u radnojatmosferi sadraj kiseonika ispod 16%,koristi se izolacioni aparat sa kiseonikom ikomprimiranim vazduhom.

Aparatom rukuje posebno obueno lice.Ureaj se nosi na leima, a teina mu iznosioko 20 kg.


Zatitna odela,

Kecelje,

izme, Rukavice

Zatitne naoare

HVALA NA PANJI

primena gasnog hlora u preradi vode - tehnicki zahtevi

Documents