primorac-utilitaristickagreska

8/3/2019 primorac-utilitaristickagreska

http://slidepdf.com/reader/full/primorac-utilitaristickagreska 1/7

igorprimorac

UnLITARlSTICKAGRESKA

I

Medu problemc 0 kojima se u novijoj. etici najvise dis-

kutuje nesumnjivo spada pitanje c . \ . ~ lise etika_mazezasnovati utilitaristicki (== teleolosla):Mogu& su tr i~enja ovog pltanJa. Prvo je dosleduo utilit~i-~fi6J zasnivanje etike, koje involvira ~dukciiu dean--oIo~k~ komponente etike na aDO ~to se odredu~eo n ena U 1Hans 1 a (Bentam, Mil. Mur

u P r 1nC1Pim .). Drup mOg:JICa konc~cija je deontoloska; ana ne saroo da Ilegira svakuID.?gucnost takve redukcije v e e !nvolvira. reduk-

~ciju u suprotnom ~ - t.edukC"iju utilitaristickek~~ Ouo ~to se'smatr.a-njenQID d e o . n . t < > =

Ioslcom DSDO am (Kant)., Trece' stanovBte je kom-p'romisno: abe "Kompouente, j, utilitaristicka idean:tQ!_oska, smaiiaju se fundamentalnim, medusohnonesvoClliivim ( S i C I Z V l k , PriCard. Ros, Mur u E tic i).Posta je iprema clrugoj iprema trecoj teoriji ne-oddiva utilitaristieka redukcija deontoloskog ele-menta etike, ponekad se abe ave teorij..e_aznaCaY.a..ju

~aa ~eontolosKe 1 ~~~f10 Su.p.Ntsta.~I~ajl!lItilitaris-t1C.~koJ;taaa se one Jeana ad druge razhk'Ctli kao "do-Slerura'" ill "ekStremna" 1"umerena" eontoloska.teorija.1 Do povlacenJa demarkacije na ovaj drugin a c i n dolazi usled toga sto u dosadasnjim kontro-verzama u centru paznje nije bila toliko odrlivost

deontoloske redukcije utilitaristicke komponente,

I Za detaljnije ~enje suprotnosti izmec1u utiUtari$ti~i.:e i doslednodc:ontolo!ke "etlke vic:li I. Primorac, .,Deontolo!k. ettka, sveci. ihero]!",filos 0 ij I, t, XVI (1972). br, 2. str, 4S--46,



koliko mogucnost svodenja deontoloske komponen-te na utilitartsticku,

Za ovaj dugotrajni spor, koji je prisutan u velikom delunovije etike, karakteristieno je da se vodio uglavnomna vrednosno-normativnom planu. Pokusaji da seproblem rclii na metae:tickom planu ostali su, ko-Iiko je meni poznato, relativno malobrojni,s Resenjespora na m~trmivolJ, m~utim. imaIo bi je_4n~-caJnn prednost Uodnosu tia'"hltViV31entrii rezuItat IMJ,vf§Qnas~rmati~opovrgavana¥e utili:tarizrna ao rile:faefiCke teorije balo bi 0 deniht~a 1 u oblasb argumentacije koja se_viidimt vreanosno-normatlvnom: planu,. aoKaIiaIogni us-peh na, vredriosno-no 'vnom nivou ne hi imaon l akvih logic' pos edica na me . ivou.

U ovom clanku zeliDl da izlozifii Jedan argument za kojismatram da pokazuje nemogucnost utilitaristickeredukcije deontoloske komponente etike definisa-njem deontoloskih termina POIDOCU teleoloskih, tj.

koji postzie opovrgavanje utilitarizma kao meta-eti-eke teorije. A.t:gnment koji e l l izneti analogan je mvenoj Murovoj argumentaciji ~~~i:: 'o~Gl~svodenJa " i f r 0 b r o g I na gytO=~~p.riro ~stY.a.

Iillplicitne ekSp icitne sugestije za argumentacijuu tom pravcu mogu se naei u Izvesnim pasusima uspisima SidZvika, Mura iRosa;3 ni jedan od njih,medutim. nije se upustao u njeno potpuno izvo-denje.

TI

I

I Cf. opr. P. H. NoweU-Smith;' 'E t hie s, Penguin Books, Harmondsb-

worth 1%S. 222-225; J. O. Ut'J'0.S6n, .,Saints and Heroes". II A .. I. MeldeD(ed.) Essays In Moral Phllosaphy. University of ~IIS-hington Press, Seattle, 1958; Y. Chopra, ,Profesor Urmson on "Saints

and Heroes''', Phi los 0p h Y.. vel, X : x ' X V i n (1963), ):(0. 144; I. Pd·morae, o.e,

• H. SidR:w;ick, The Met bod S 0 f B t b 1c S, 7th ed., Maanillan.London, 1967, p. 2 :6 n, I; G. B. Moore, B t hie s, 2nd ed., Oxfort:!Universit)' Press, Loo.don, 1966. P.39i.. W. D. Ross, The R i8 h_tan (l

the Goo d. Oxford Univers.itv YreSS. Oxford. 1967. PP. ~.



je .Da lije btat brat?" tj, u njemu je v e e sadrianiodgovor na njega.

Uzimamo sad, za primer utilitartstlcke definicije jednogdec.ntoloskog termina .M:urovu defini1Mu "dufnOS.ti."u...~ r i}. Cipi m ae t '1 k e. kao ..uta og pgstupk!kO)l Ce u svetu prouzrokovati vi~e do.bra .. eo. ilo.K u ~ mogu f~stupa. tJ.ao postupka cije~sle:ce: udato:situac1Pe naj6'olje 'moguce:-xkoje ova adekvatna leksickae.firiicIJa reel .,d(lznost",onda ce iskaz kojim se ona forrnulise - oznaeimoga sa (d) _ U obienom [eziku biti analitieki iskaz.AIm je (d) odista analitick! iskez, onda:

(a) Znacenje iskaza koji negira (d) -. "Postupak koji ceu svetu prouzrokovati vise dobra no. bUo kojidru-gi moguci postupak nije duinost" _. blce- .~~.;;~nost nije duznost", tj, taj ce iskaz biti protivrecanistoga analitlcki neistinit, .

(b) Znacenje pitanja da Iije ono §to se iskazom (d) tvrdiodista taka - pitanja .Da Ii mi je duznost da po-stupim tako da moj. postupak u svetu prouzrokujevise dobra no bilo koji drugi moguci postupak?"-_ blce .Da limi je duznost ono ~to rni je duznost?"tj. avo ce pitanje vecsadrzati SVDj odgovor.

U obicnom jeziku, medutim, ni prvo ni drugo nije slu-&oj. Prema tome, (Q) . U obicnom jeziku nije. anali-ti~ki iskaz, pa onda ne maZe bnl nl I e k S : i C ' k 3 : " = E l e f i . .

ji1Cija 1&1 "dtdJiosf'.UkoIikocitalac mje siguran u to da Uobienom jeziku ni.(a) ni (b) nije slucaj, verujem da ce se u to ubedltiako ovo pitanje razmotri na sledeca dva prlmera.

(1) Jedan c . ( ) v e k je pred svoju smrt od osobe koju je od-redio za .izvrsi.ocasvog testamenta trafio Idobioobecanje da ce novae koji ostavlja biti prilofendobrotvornoj ustanovi X .. On je sad v e e mrtav, ina izvrSioeu je da svoje obeCanje ispuni. Posto je

u pitanju prilog za jednu dohrotvoru svrhu, posle-dice ispunjavanja ovog obecanja bile bl, naravno,dobre, Medutim, to ne bi bile najbolje moguce po-sledice; naprotiv, najbolje .moguce posledice pro.

ist:k1e. hi. ~ prilaganja. s~e k. oja )e ..u pitan.J.. . je.d.-no] drugoj dobrotvornoj ustanovi, Y. Izvrsilac te-stamenta je 'sad u dilerni ~ta rnu je duznost daucini. S j~e strane, obavezuje &aobeCanj~ koje jedao pokojniku: 5 druge strane, jasno IDU je da cepostupiti tako da ce njegov postupak imati u datoj

situaciji najbolje moguce posledice .samo ' aka toobecanje prekrsi, Prijatelj kome se obraca za savetje utllitarist: on ga uverava da m~ je duinostdaprekrsi obecanje inovae prilofi dobrotvornoj usta-novi Y, I za-to navodi razlicite razloge, No ako izvr-!ioca testamenta ti razlozi jos nisu ubedili, mole Iiutilitarist, poku.s"avajuCl da ga definitivnopr.idobije,za svoje stanovtste, da mu kafe:,.,(a) Tvrdnja da tl

• G. E. Moore, P r I n c lp i. Ii E t. hie 1 1 . , § 39..



·nije duznost cia prekrsis obecanje data pokojniku,ida novae priloii§ ustanovi Y, iako bi sarno utom slucaju posledice tvoga _postupka bile najboljemoguce, zapravo hila bi tvrdnja da tinije duznostono sto ti je duznost, dakle, protivrecna, analitickineistinita tvrdnja. Uostalom, (b) isama tvoja dilemaje prividna, posto je pitanje kojim se ona izraZava

- da Iiti je duZnost da pre.krsi.s obecanje .. prilofis

novae ustanovi Y itako postupis na nacin iz kojegproistieu najbolje moguce posledice - ustvari, pi-tanje da Iiti je duznost ana sto ti je duznost, dakle,pitanje koje vee sadrli svoj odgovor." Pretpostav-

ljam da ce se citalae sloZiti da bi ovilla argumen-

tacija utUitariste hila neodrfiva, posto u oblcnomjeziku pitanje lzvrsioca testamenta da Iimu je duZ-nost da prekrsi dato obecanje, prilozi novae usta-novi Y itako postupi na nacin iz kojeg proisticunajbolje moguce posledice, nesumnjivo nije pitanje

koje v e e sadrZi svoj odgovor, a u njegovom even-tualnom zakljucku da·mu to nije duznost, ne hi bilonikakve protivrecnosti, izato on ne hi bio analitickineistinit.

(2) U jednoj zemlji, usled' nesposobnosti policije, neefi-kasnosti sudstva Itd., krsenje zakona je postalomasovna pojava; stepen kriminaliteta dostigao je

nezapamceno visok nlvo: poverenje gradana u prav-

ni poredak veoma je ozbiljno poljuIjano; celo sedrustvo nalazi na granici anomije. Jedini naein da

se brzo ieHkasno izade iz takvog stanja je to da seneki zlocinac egzemplarno kazni, Time hi Ijudi sklo-ni kdenju zakona hili zastraseni, a javnost hi po-novo stekla uverenje cia je pravni sistem u stanjuda proZi zaStitu od asocijalnih ikriminalnih eleme-nata. Medutim, nesposohnoj policiji De polazi za

rukom da rna ijednog zlocinca otkrije iizvede nasud. U takvoj situaciji jedno sudskovece nalazi se

u dilemi: ~ta treha da ucini sa covekom optuzenimza zlocin za koji zakon predvid:a, recimo, smrtnu

kaznu, a za koga su, med:utim, clanovi veea, naosnovu svega §to je na procesu izneseno, urverenida je nevin? Za jednog od sudija nevinost optuze-nag je sasvim dovoljan razIog za njegovo oslobo-denje. No jedan drugi sudija je utilitarist, pa ga

interesuju same posledice mogucih odluka. Osloba-

danje optuzenog imalo bi, naravno, dobre posledice

samo po njega; medutim, njegovo proglasevanje kri-

vim iegzemplarno kafnjavanje imalo hi dobre pas-ledice za celo drustvo, Pri tom. bi, oeigledno, ave

opstedrustvene posledice kainjavanja nevinog bileu mnogo vecoj men dobre nego dobre poslediee

njegovog osIobadanja; s druge strane, te opstedrus-tvene posledice bile hi u mnogo vecoj meri dobrenego sto hi rdaveposledice takvog postupka (po

nevino optuzenog) bile rdave. Zhog toga utilitaris Ismatra cia u ovoi situaciii duznost nalaze da se ne



vino optuzeni proglasi krivim i d .a se egzemplamokami. U moralnom sporu do kojeg dolazi, on ovajsud moZe obrazlagati na razlicite nacine; medutim,mofe Ii on cia prvom sudiji, koji ostaje pIi tomec ia je4umost suda d a nevino optuZenog osIobodi,We sledeee: ,,(a) Tvoja tvrdnja da nam nije duZ-nost da optuienog, bez obzira na to sto smo uve-renl da je nevin, proglasimo krivim ikaznimo ga,

iako hi samo u tom slueaju nas postupak imao naj-bolje moguceposledice, zapravoJ'e tvrdnja da namnije duznost ono sto nam je . uZ.nost - protiv-recna, analiticki neistinita tvrdnja. Ine samo .to.,(b) Isarna dilema je fiktivna, posto je pitanje ko-jimse iz .raZava - .. da Iinam je dnznost .cia optu-ZeDOg, iako je nevin, proglasimo krivim ikaznimo,posto ce jedino takav nas postupak imati najboljemoguce poslediee - u stvari je p~e da Iinam je

duznost one 5tO nam je dumost,... e, pitanje kojevee sadrii isvojodgovor," Nije liocito da U obi-Cuorojeziku avo nije pitanje koje vee sadrzi odgo-vor, id a u eventualnom negativnomodgovoru nanjega ne hi bilo nikakve protivrecnosti, tj. c ia takavodgovor ne hi bio analiticki neistinit?

Naravno, o'l!a al"gumentacija. hila .. d-hiutilitariS Jll elDIel]U prezentirao ne kao Ie si-

! i f v§ ! t ? StiP~tivnu..9 tom. s!tIea;iuJ}Jega.gebi

o aV CZ IV . a zoa· .a !t0l . .eCl 1ma u-U-Obl~nom''jez. ..... .. ni ani. U0 1 am ]ez urille. sIuCa; ne hi dov~ .. a.u pitanje njegovu. -fuciju. I,ISj~:az,Postupak kojim ce se proUtioIro\i1ttiviSe dobra nego bilo kojim drugim mogucim pos-tupkom, nije duznost' " - mogao bi on da odgovori-:-'.£a men e _jeste protivrecan istoga analltickineistinit; isto taka, pitanje ,Da Ii je postupak kojimce se prouzrokovati vise dobra no bilo kojim dIU-giro mogucim postupkom duznost?' z a men e je-ste pitanje kojeveCsaddi odgovor, posto r e e .du-Zoost' z a me n e ine znaci nista drugo do upravo.postupak kojim ce se prouzrokovati vlse dobra negobilo kojim drugim moguclm post~kom'." M~l~tjm. utjlitarist, po pra.¥i1u, lie preteD~lje samo~o

da citaoca obavesti u kakvam Ce znacenju 0 n sam

tfi?9:yafi p?€. ".~uznost'j '".~.j. s~Q ua tuda. ~asp.pulat:tvnu defimcnu te recl.NJ~reteJm;je~ mnogo veCe; all pokuSava da·kale §ta.ta ree odi-

staznaci, za Dje .a i.za svako a ru og, dakle .sta.onaznac. .... t' a n enu e sicu.. efiniciju. Ovakva njegovapretenzija nije SU jna:rnameta-etickom ina Vl'e@osllQ:ll9nnatiYlJ,.Q.m..ni:. on se-u- dimoze sluZiti definicijom

s ..·e o Is·cka. Posao meta-etlCSi'a IDJea konstruise svoj moralni jezik, vee da prufi se-manticku iIogleku analizu posto jeceg, prirodnogmoralnog jezika, Prema tome, ako utilitarist zeli

da ·defini~p-.e~ durnost 11 kontekstu svoie meta-eric-



ke teorije, nj~gova deflnicija mo~ .biti Ieksi~ ..~datU norm··. •. : . .....me . prOl.ngiJruD

k.o.·.ns. trot enormativno-e ' D : c k i si~ ..·.. :3ji~~~¥Oljlt::fw;IDaloe:kl1ici:ijllm. ..0 .. . a. - - •

~oherencija, potpunostrekonomicnost) ine obaziruc!...se-pri tom uopste. nC!njegoVIl prihvat~ffiVost Za _ l"ude, v e e upravo c ia .izgradi takavetickl sistem koji -.I-De:. samo ·..ovo lavao spom~

nute fbrnialiie krlterijume vee bi, takode, big pri=hvatI IV·iza -dr age; tda. navede tazlogeza pj..OVO

pr- .vatanJe .." _cIgeo Je·. .~u OVOW Q_ razaganJu;ukoliko je ubpsfe m.oguce pozivatise na definicije.,rg-defioicije ..mQ[3.Ju::htti :=lelisi3ke;::hudUCi dijsamqiakve .definicije .•.....14m2] iku ocL.stipulativnih, kojeqbavezuju sarno svog autora -. obavezuiu idrugelju~ -

1 1 1

• Narnvno, ovo .nije njegov Jc:.dinl udatak.G. E. Moore. Lc,



pJ6.lva r n a ~ . . _ _ nte .... ~

clO osanja na utilitaristicke definicije deonto-l~tenlll1ia, tj. na. i I I U H a 1 i z am kaoIfieta-efl~teonJu. _

Po~t<{e svaka utilitaristicka deftnicija deontolcskih ter-mina pogresna iz razloga analognih onim zbog kojihJe pogresna svaka naturalisticka definicija moral-nih termina, iposto je metoda kojom se pokazujeda jeree 0 pogresci Uoba slueaJa Uosnovi ista, roo-gao bi se, analogue nazivu "naturalisticka greska",svaki pokusaj utilitaristiekog definisanja deonto-loskih termina nazvati. utiIi tar is tic k 0mg r e s kom,

'I. BentbuD. AD In tl" 0d tt cr Ion to t be P r in eipic • ofM0r .. Is • n d L.eg i$. I .. t ion. Ch. I.§§ 1-'2,• rs; §§. }.~I14. .• J. S. M.ili, U tII itar ian iS In, Cb...U.U lb ..•Ch. IV.

primorac-utilitaristickagreska

Documents