priruČnik - alatistherm.co.rsalatistherm.co.rs/pdf.tecna/prirucnikpunktovanje.pdf · italy ...

Italy

www.alatistherm.co.rs [email protected] [email protected]

PUNKT APARATI, KLETA, APARATI ZA TAKASTO ZAVARIVANJE

ALATISTHERM d.o.o , Koe Kapetana 25 35230 uprija - Srbija ; +381 (0) 35 8471-196 +381 (0) 65 2771-802 / +381 (0) 65 8410-651

PRIRUNIK ZA ELEKTROOTPORNO ZAVARIVANJE

NAPOMENA : TECNA ne proizvodi rashladne jedinice i kompresore. Ove elemente nabavljate sami prema potrebnim protocima

Italy


PREDSTAVLJANJE

Elektrootporno zavarivanje je jedan od najstariji postupaka zavarivanja koji se I danas koristi u industriji. Zava-reni spoj se formira zahvaljujui trima komponentama : toploti , pritisku I vremenu. Kao to I sam naziv kae u bazi ovog postupka je otpor osnovnog materijala koji isti prua proticanju struje a kao posledica ovoga dolazi do lokalnog zagrevanja osnovnog materijala. Pritisak se ostvaruje pomou ruku i elektroda i vrhova elektroda na njima , kroz koje prolazi struja , koji odravaju materijale koji se zavaruju u neposrednom kontaktu pre , za vreme I nakon ciklusa struje zavarivanja. Preporuljivo vreme ciklusa zavarivanja proizilazi iz vrste I debljine osnovnih materijala koji se zavaruju, vrednosti struje zavarivanja I od povrine kontakta vrhova elektroda sa osnovnim materijalom.



Na gornjim slikama su prikazane eme osnovnog principa i osnovni postupci elektrootpornog zavarivanja.

Povrine zavarivanih materijala ne moraju uvek biti ienje od prevlaka i neistoa.

Napomenimo u startu da se ovim postupkom uspeno zavaruju : Pocinkovani limovi , CrNi limovi , Aluminijum , Niskougljenini meki elik , Legirani elici itd.

Mogue je zavarivati i ostale materijale iju tabelu imate pri kraju ovog prirunika a takoe i kombinacije ovih materi-jala.

Postupak zavarivanja je izuzetno brz i moe veoma lagano da se automatizuje. Naravno treba voditi rauna o tome koje debljine elimo da zavarujemo na ovaj nain. Postupak se lako automatizuje i veoma je brz ali bi zavarivanje veih debljina materijala iziskivalo poskupljenje ulaganja u ureaje za zavarivanje.

Neka granina debljina za korienje takastog zavarivanja bi bila 6 mm kod materijala bez prevlake ili 4 mm kod ma-terijala sa prevlakom ( naravno misli se na debljinu jednog komada ).

Preko prethodno navedenih debljina ne bi trebalo ii jer jako poskupljuju konstrukciju ureaja.

Italy


1. ELEKTROOTPORNO TAKASTO ZAVARIVANJE

Takasti zavareni spoj se ostvaruje kada struja protie kroz ruke , elektrode I radne komade koje elimo da spojimo ( zavarimo ). Otpor komada koji se zavaruju prouzrokuje lokalno zagrevanje I dolazi do zavarivanja. Takasti zavareni spoj je jedinstven jer se ostvaruje na unutranjoj povrini dodira dva komada koji se zavaruju iako elektrode pritiskaju komade na spoljnim povrinama.

Tokom procesa elektrode ( vrhovi elektroda ) pritiskom odravaju radne komade u stalnom kontaktu I to pre startovan-ja struje zavarivanja + za vreme zavarivanja + nakon prestanka struje zavarivanja.



1.1 TOPLOTNA ENERGIJA

Kada elektrina struja prolazi kroz provodnik odreenog otpora kao rezultat toga se dobija toplota.

Osnovna formula za toplotnu energiju je : H = I x R . Ovde je I struja zavarivanja a R je otpor.

Toplotna energija stvorena tokom procesa je direktno proporcionalna otpornosti u svakoj taki strujnog kola.

VREME PRITISKA PRITISAK : je vreme od ostvarivanja pritiska ( kontakta ) izmeu komada do proputanja struje.VREME ZAVARIVANJA ili ZAGREVANJA : je vreme istog zavarivanja u ciklusima.VREME ZADRAVANJA : je vreme zadravanja pritiska ( kontakta ) nakon zavrenog zavarivanja bez struje.SLOBODNO VREME : vreme kada elektrode otpuste pritisak do narednog uspostavljanja pritiska.

Ureaji za ovu vrstu zavarivanja su konstruisani tako da imaju minimalne gubitke u transformatorima , rukama , kablovima I elektrodama da daju najoptimalnije parametre zavarivanja.

Postoje 6 glavnih taaka otpora u radnom polju I one su :

1. Kontaktna povrina izmeu gornje elektrode I dornjeg radnog komada2. Gornji radni komad3. Dodirna povrina izmeu radnih komada4. Donji radni komad5. Kontaktna povrina izmeu donje elektrode I donjeg radnog komada6. Otpornost samih elektroda

Ovi otpori su serijski I na svakoj taki dolazi do pada struje ( strujnog toka ).

1.2 PRITISAK - SILA ELEKTRODA

Efekat pritiska pri elektrootpornom takastom zavarivanju treba razmatrati veoma paljivo.

Primarna svrha pritiska je da ostvari neposredan kontakt izmeu elemenata - komada koji se zavaruju. Ova akcija obezbeuje odgovarajuu elektrini otpor I provodnost na mestu zavarenog spoja. Radni komadi koji se zavaruju I pre ostvarivanja pritiska moraju imati meusobni kontakt. Ne treba ruke I elektrode aparata za takasto zavarivanje koristiti za pribliavanje radnih komada.

Istraivanja su pokazala da preveliki pritisak prouzrokuje smanjenje otpornosti na dodiru izmeu elektroda I povrine radnog komada znai to je vei pritisak to je manja otpornost.

Vee struje zavarivanja su potrebne sa veim pritiskom I kada je pritisak manji potrebne su manje struje.

Italy


1.3 VREMENSKI FAKTOR - FAKTOR VREME

Jedan od vanih faktora za ostvarenje spoja je vreme.

U veini sluajeva nekoliko hiljada ili desetina hiljada ampera se koristi za ostvarivanje zavarenog spoja.

Kako ova struja prolazi kroz relativno velik otpor dolazi do stvaranja velike koliine toplote u kratkom vremenskom periodu.

Za ostvarenje kvalitetnog zavarenog spoja potrebno je imati kontrolu nad vremenom u kome struja protie.

U stvari vreme u kome protie struja je jedina kontrolisana veliina kod veine ureaja.

Veina takasto zavarenih spojeva se ostvaruje u veoma kratkom vremenskog periodu.

Kako se tokom procesa zavarivanja koristi naizmenina struja , procedura moe biti bazirana na 50 ciklusa ( USA 60 ciklusa ) vremena ( 50 ili 60 ciklusa = 1 sekunda ).

Znai za naizmeninu struju kod nas 230V / 50 Hz jedan ciklus traje 1 / 50 = 0,02 sekunde tj. 20 milisekindi.

Formula za toplotnu energiju koju smo prethodno imali mora se nadograditi vremenskim elementom pa sada izgleda ovako : H = I x R x T x K . Gde je T vreme zavarivanja a K faktor toplotne provodnosti.

Kontrola vremena je veoma vana. Ukoliko je vreme predugako osnovni material izmeu elektroda moe prevazii taku kljuanja pa ak I isparavanja. Ovo moe prouzrokovati greke u zavarenom spoju kao to su gasna poroznost.

Takoe postoji mogunost beanja rastopljenog materijala iz zavarenog spoja to moe oslabiti osnovni materijal na mestu spoja. Krae vreme zavarivanja smanjuje mogunost prekomernog zagrevanja osnonog materijala komada a takoe smanjuje deformacije pa je prelazna zona oko zavara veoma mala.



Bakar je bazni materijal koji se koristi za izradu ruku I elektroda.

Funkcija elektroda je : da sprovedu elektrinu struju na radni komad ; da budu fokusna taka pritiska ; da provode toplotu sa radne povrine ; da zadre svoj oblik I karakteristike kao I termiku I elektro provodnost u radnim uslovima.

Elektrode se proizvode od bakarnih legura ( Cu-Cr-Zr ; Cu-Cr ; Cu-Zr ).

Gornji materijali elektroda ( vrhova elektroda ) se koriste za zavarivanje elinih limova , pocinkovanih limova , alumi-nijumskih limova , CrNi nerajuih limova - znai u najveem broju sluajeva elektrode su od tih materijala.

Elektrode ( vrhovi elektroda ) se mogu izraivati takoe od sledeih materijala ( Cu-Ni-Be ; Cu-W ; Mo ). Ovim elektro-dama se zavaruju razliiti materijali.

Sve o ovome moete videti na sledeoj stranici prirunika gde su date tabelarno mogunosti zavarivanja istih ili razliitih materijala i preporueni materijali elektroda za isto.

Da biste sve dobro videli na sledeoj stranici morate malo uveati dokument jer je na istoj dato mnotvo informacija.

1.4 ELEKTRODE

Italy


MATERIJAL ELEKTRODA ZA ISTE I RAZLIITE MATERIJALE



Donja tabela se odnosi na materijale :

Volfram , Molibden , Magnezijum , Nikal , elik , Nerajui elik , Kadmijum , Pocinkovani lim , Bronza , Srebro , Mesing uti , Mesing crveni , Aluminijum , Aluminijum legure , Titanijum i na meusobne legure ovih elementa ( nara-vno one koje su mogue ).

Italy


1.5 PRAKTINO O ELEKTROOTPORNOM ZAVARIVANJU

Elektrootporno zavarivanje ne zahteva velike elaborate o bezbednosti. Dovoljno je samo nekoliko saveta o bezbednosti koji se tiu operatera I eventualnih povreda.

Radove treba izvoditi uvek u radionici uz korienje zatitnih naoara. Veoma esto se deava da zagrejani metal I oksidi odskoe sa mesta zavarivanja I zbog toga je neophodna zatita lica odnosno obavezno oiju.

Druga stvar koju emo razmotriti je ventilacija. Ovde moe biti ozbiljnih problema pri zavarivanju materijala koji su po-cinkovani Zn ili sa prevlakom kao to je olovo Pb . Isparenja koja u tom sluaju dolaze iz procesa takastog za-varivanja su otrovna i mogu ugroziti zdravlje operatera. Ispravna ventilacija moe dosta smanjiti uticaj ovih isparenja.

Kao to smo ranije napomenuli zavareni spoj se formira zahvaljujui trima komponentama : struji , pritisku I vremenu. Struja I pritisak pomau stvaranje toplote u zavaru a vreme odreuje veliinu I izgled zavara.

Ako je struja preslaba za proces gustina struje nije dovoljna da ostvari zavar. Ova situacija dovodi do pregrevanja elektroda koje se mogu prekinuti , dobiti oblik peurke na vrhu I verovatno za-prljati. ak I ako je vreme zavarivanja smanjeno proizvedena koliina toplote je manja od gubitaka iste kroz osnovni material I termiki ciklus kroz elektrode. Sa dugakim vremenom zavarivanja a slabom strujom postoji mogunost pregrevanja unutranje zone radnih komada izmeu elektroda. Ovo moe dovesti do progorevanja gornje I donje povrine komada I do mogueg sjedinjavanja elektroda I osnovnog materijala.

Ako se gustina struje poveava, vreme zavarivanja se smanjuje proporcionalno. Ukoliko meutim gustina struje postane prevelika, postoji mogunost izbacivanja rastopljenog metala sa povrine to dovodi do slabljenja spoja. Zbog toga je oigledno da unos toplote ne moe biti vei od ukupnog rasipanja iste na radnom komadu I elektrodama bez izbacivanja rastopljenog metala.

Jedno interesantno otkrie ja skoro razvijeno s obzirom na protok struje kroz radni komad. Do skoro je strujni tok razmatran kao pravolinijski kroz radne komade. To nije ba najtanije kada se zavaruju viestruke debljine materijala. Uoeno je da se nekotrolisane promenljive < otpornost dodirnih povrina, termika provodnost i meupovrinska zaprljanost > umnoavaju pri zavarivanju nekoliko debljina materijala ( vie od 2 ili 3 radna komada razliitih debljina ). Sagledavajui prethodno dolazimo do zakljuka da broj viestrukih debljina koje se uspeno mogu zavariti zavisi od vrste osnovnog materijala , debljine kao I od KVA kapaciteta ureaja.

Snaga KVA , duine ciklusa I ostale validne informacije postoje na ureajima za takasto zavarivanja. Tabele sa moguim debljinama zavarivanja se nalaze u dokumentaciji ureaja za takasto zavarivanje.

Ukoliko kao reper uzmemo meki niskougljenini hladno valjani elik sa C < 0,15 % i vrednosti sile pritiska elektroda i jaine struje za isti moe se rei sledee :

Sila za niskougljenini mekani elik je FStruja za niskougljenini mekani elik je I

POCINKOVANI ELIKSTRUJA je vea za ( 50% - 55% ) odnosno ( 1,5 1,55 ) x ISILA je vea za ( 40% - 45% ) odnosno ( 1,4 1,45 ) x F

ALUMINIJUMSTRUJA je vea za ( 200% - 210% ) odnosno ( 3,0 3,1 ) x ISILA je vea za oko ( 40% - 42% ) odnosno ( 1,4 1,42 ) x F

CrNi ELIKSTRUJA je manja za ( 10% - 15 % ) odnosno ( 0,85 0,9 ) x ISILA je vea za oko ( 70% - 100% ) odnosno ( 1,7 2,0 ) x Fe



Italy


1.6 ELEKTRODE I NJIHOV PRENIK

Kada sagledamo da preko elektroda strujni tok prelazi na radni komad logino je da veliina elektroda kontrolie - predodreuje otpor kod zavarivanja. Sa druge strane prenik ostvarenog takastog spoja zavara bi trebalo da je malo manji od prenika elektrode.

Ako je vrh elektrode premali za dato zavarivanje zavarivaka kupka e biti premala i zavar e biti slab. Nasuprot tome ako je vrh elektrode preveliki postoji opasnost od pregrevanja osnovnog materijala i gasnih ukljuaka u zavar. U oba sluaja kvalitet zavarenog spoja nee biti prihvatljiv.

NAPOMENA : Prenik elektrode koji se spominje i odreuje u donjim obrascima odnosi se na prenik vrha elektrode koji je u dodiru sa osnovnim materijalom ( ne na prenik tela ili prihvata elektrode ).Formula koja se upotrebljava za niskougljenine elike ( C < 0,15 % ) je sledea :

Dvrhaelektrode = 2,5 mm + 2 x t

Gde je t debljina jednog osnovnog materijala lima koji se zavaruje. Ova formula je primenljiva i za dva materijala iste debljine i za dva materijala razliite debljine. Razlika je ta sto za ma-terijale iste debljine odmah dobija prenik vrha za obe strane a za materijale razliite debljine rauna se sa debljinama materijala za svaku stranu ( u ovoj drugoj varijanti prenici vrha elektroda sa gornje i donje strane su razliiti ). Opet napominjemo da je gornja formula primenljiva samo za niskougljenine elike.

Potrebno je uvek to vie teiti da se geometrijska taka preseka linija struje nalazi na dodirnoj povrini izmeu dva komada koji se zavaruju. Ovu taku preseka taku koncentracije energije odreuju najvie prenici vrhova elektro-da. Ukoliko je ova taka to blie dodirnoj liniji izmeu dva komada zavarivanje e biti pravilnije i zavar e biti kvalitet-niji.

Kada imamo zavarivanje tri komada troslojni sendvi takoe treba teiti da taka koncentracije energije bude to vie na sredini srednjeg komada. Ovde se javlja problem kada je srednji komad ujedno i najdeblji komad u sendviu.



Italy


1.7 PRITISAK - SILA ELEKTRODA I STRUJA ZAVARIVANJA

Pritisak ostvaren preko ruku i elektroda ( vrhova elektroda ) ima ogroman uticaj na veliinu protoka elektrine struje kroz zavareni spoj. Sa veim pritiskom bie i vea struja zavarivanja.

Podesiti pritisak je relativno lako. Naravno probni uzorci materijala treba da budu zavareni kako bismo odredili adek-vatan pritisak. Ukoliko je potrebno smanjiti ili poveati pritisak to emo uiniti na odgovarajuim komandama ureaja za takasto zavarivanje.

Kao deo operacije podeavanja pritiska hod i zamah ruku i elektroda treba podesiti na minimum ( koji dozvoljava ma-terijal ) kako bi se izbegao efekat ekianja osnovnog materijala lima.

Podaci koji su dati u nastavku ovog prirunika predstavljaju smernice za dobijanje korektnog takastog spoja. Nara-vno dozvoljene su varijacije ve prema specifinosti spoja.



Sa balansom toplote nema nekih problema ako se zavaruju dva materijala istih karakteristika I iste debljine. Balans toplote kao takav se automatski koriguje ako su vrhovi elektrode istog prenika I tipa. Balans toplote se definie kao stanje zavarivanja u kome su fuzione zone komada izloene istom pritisku I toploti.

Kada se takasto zavaruju komadi razliitih karakteristika koji nemaju iste termoprovodne karakteristike ( npr. Bakar I elik ) loi zavari mogu biti posledica nekoliko uzroka. Doi e do veeg loakalnog zagrevanja na eliku nego na Bakru kao posledica vee termoprovodnosti bakra.Korekciju I balans toplote u ovom sluaju moemo dobiti na nekoliko naina. Pogledajte sliku dole.

Slika A Pokazuje korienje manjeg prenika vrha elektrode ( I same elektrode ) na gornjoj strani ( na bakru ) u cilju izjednaavanja fuzionih karakteristika razliitih materijala.

Slika B Pokazuje korienje gornje elektrode ( na bakru ) sa vrhom od materijala mnogo veeg elektro otpora , kao to su ( volfram ili molibden ) - obe elektrode su istog prenika.

Slika C Pokazuje korienje gornje elektrode ( na bakru ) sa vrhom od materijala mnogo veeg elektro otpora , kao to su ( volfram ili molibden ) - gornja elektroda je manjeg ili veeg prenika ( kombinacija A + B ).

1.8 BALANS TOPLOTE

Italy




1.9 ZAVARIVANJE NISKOUGLJENINOG ELIKA C < 0,15 %

Ovo je najei osnovni material od kojeg su izraeni radni komadi koji se elektrootporno zavaruju. Svi materijali ove grupe su veoma zavarljivi ako se potuju procedure I propisana oprema.

Ovi elici imaju osobinu da poveavaju tvrdou u I oko zavara ( krta struktura ) ako se ne potuje vreme hlaenja posle zavarivanja ( poveava im se tvrdoa u ZUT-u oko zavara ). Brzi prekid zavarivanja gde se vrhovi elektroda veoma brzo hlade poveavaju tvrdou komada.

Toplo valjani elik ove grupe se na zavaruje na klasinim jedinicama za takasto zavarivanje ve na specijalnim jedini-cama za ovu vrstu materijala.

Hladno valjani elik I hladno valjani zamaeni elik se najbolje zavaruju elektrootporno ( jako malo je problema pri zavarivanju ). Ako je zamaenost velika na povrini ona e smanjiti vek trajanja elektroda. Odmaivanje je preporuljivo kod ove grupe materijala.

Kod magnetnih materijala kao to je ova elik struja kroz zavar veoma zavisi od toga koliko je magnetnog materi-jala unutar elektromagnetne petlje. Elektromagnetna petlja se zove I GRLO elektrootpornog zavarivanja. Moe se desiti da struja za vreme prvog punktovanja na komadu bude manja od struje prilikom sledeeg punkta razlog je feromagnetinost materijala.

Kod feromagnetnih materijala kada se zavaruje vise tacaka na komadu postoji mogucnosost skretanaj toka (lutajua struja) struje na prethodni takasti zavar. To moe osiromaiti strujnim tokom zavar koji se trenutno izvodi.

Ureaji za takasto zavarivanje su najprimenljiviji za niskougljenine elike. One se moraju koristiti u opsegu struja I debljina za koje su namenjene. Ureaji ne treba da se koriste van preporucenog opsega optereenja jer moe doi do oteenja trafoa I kontaktora. Intermitenca od 50 % optereenja je optimalna za ove maine I ista je po standardu. Intermitenca od 50% znaci da ureaj od 10 sekundi , koliko je ukljuen , moe da zavaruje 5 sekundi.

1.10 ZAVARIVANJE LEGIRANIH ELIKA

Postoje odgovarajue razlike u zavarivanju ovih elika u odnosu na prethodnu grupu. Elektrootpornost ovih elika je vea tako da je potrebna manja jacina struje. Ovde je vea mogunost da doe do krtosti ( struktura ) nego kod prethodne grupe.

Pritisak elektroda je vei kod ove grupe elika. Uvek je bolje koristiti due vreme zavarivanja ( due vreme hlaenja ).

1.11 ZAVARIVANJE NERAJUIH ELIKA

CrNi nerajui elici ( austenitni ) imaju mnogo veu elektrootpornost I veoma se dobro zavaruju.

Ove materijale je veoma vazno brzo ohladiti u temperaturnom inervalu 800 C 500 C zbog smanjenja mogunosti stvaranja hrom karbida ( crnilo ) u okolini zavara. Kod ovih elika ne postoji nikakva opasnost od krtih struktura ( aus-tenitni celici ).

Struja zavarivanja je kod ovih elika je manja ali je sila pritiska elektroda mnogo vea nego kod mekih elika.

Italy




1.12 ZAVARIVANJE GALVANIZOVANIH ELIKA

Najznaajniji material iz ove grupe je pocinkovani Zn lim ( elik ).

Ovi materijali mogu biti prevueni cinkom toplim postupkom ili u galvanskoj kadi.

Preovladava postupak toplog cinkovanja gde je sloj cinka veoma neujednaen.

Elektrootpornost varira od zavara do zavara ( zbog neujednaenosti sloja ) I pravi problem u podeavanju parametara.

Ne postoji lek za gubljenje ( isparavanje ) Zn prevlake na povrini ovog elika.

Ispareni cink moe prouzrokovati greke u zavaru a njegova isparenja su otrovna. Isparavnja prevlaka imaju tenden-ciju da zaprljaju elektrode ureaja.

Meutim ovde postoji jedan izuzetak : ELEKTRODE tj. vthovi elektroda SE PRI PRVIM PUNKTOVIMA NA POCINKOVA-NOM LIMU LEGIRAJU SA CINKOM I NA NJIHOVIM VRHOVIMA OSTAJE TAMNA PREVLAKA. OVA PREVLAKA SE UOPTE NE ISTI. VRHOVI ELEKTRODA OSTAJU TAKVI DO ZAMENE ELEKTRODA.

Kapacitet punktovanja ( gledano na debljine ) dosta opada kod Zn limova u odnosu na klasini crni lim.

1.13 ZAVARIVANJE ALUMINIJUMA

Samo ureaji za takasto zavarivanje snage dosta vee od 20 KVA mogu ispravno zavariti aluminijum.

Elektro provodnost aluminijuma je veoma visoka I ureaji moraju proizvesti dosta visoku struju I tano odreeni priti-sak ( pritisak je takoe manji za aluminijum ) kako bi ispravno rastopili materijal I proizveli kvaliteten zavar.

Znai za zavarivanje aluminijuma je potrebna nmogo jaa struja.

1.14 PRIPREMA ZA PUNKTOVANJE

Podeavanje pritiska kleta elektroda se izvodi samo kada je ureaj iskljuen sa mrenog napona.

Kod novijih ureaja postoji NO WELD reim za ovu proveru.

1. Zatvoriti kleta elektrode I izmeriti razmak izmeu istih.2. Izmeriti ukupnu debljinu elemenata komada koji se spajaju.3. Podesiti razmak elektroda da bude za tanjeg materijala manji od izmerene vrednosti u taki 2.4. Ubaciti komade ekoji se zavaruju , pritisnuti elektrodama. Pogledati mimoilaenje elektroda.5. Ukljuite ureaj I napravite prosti zavar.6. Iskontrolisati zavar vizuelno I mehaniki I proverite vrhove elektroda ( deformaciju I kontaminaciju ).7. Podesiti pritisak elektroda po preporukama za date materijale.

Italy




2. KAKO IZABRATI UREAJ

Poznavanje ureaja koji postoje na tritu i njihovih moginosti je samo polazna informacija za izbor ureaja. Neo-phodno je razmotriti i ostale uticajne faktore :

Vrsta materijala koji se zavaruje i njegova debljina. Vrsta prevlake na materijalu ako postoji Dubina ruku kako bismo ostvarili zavar na komadu gde elimo ( gabariti radnih komada). Konfiguracija i konstrukcija radnog komada. Standardi iz oblasti zavarivanja. Zahtevi za vizuelnim izgledom zavarenog spoja. Produktivnost ( koliko punktova elimo u odreenom vremenskom intervalu ). Raspoloivu snagu i jainu struje za prikljuenje ureaja. Raspoloiv protok i pritisak komprimovanog vazduha i rashladnog fluida.

Najea greka pri izboru ureaja za elektrootporno zavarivanje je kada se izbor vri samo prema snazi KVA,Faktori koje treba u stvari zadovoljiti ( za dobijanje kvalitetnih zavara ) su : sila zavarivanja ( pritisak ) , jaina struje zavarivanja i vreme zavarivanja izraeno u ciklusima. Prividna snaga u KVA se kao to vidite nigde ne pominje.Veina takastih spojeva se izvodi jednofaznom naizmeninom strujom AC ( bez obzira to ureaj ima trofazni prikljuak na mreu ) , potrebno je razmotriti uticaj impedance. S obzirom na spomenuto AC ureaj sa velikom duinom ruku ili velikim razmakom elektroda nee imati isti kapacitet zavarivanja kao sa kraim rukama i manjim raz-makom , iako ureaj ima odgovarajuu snagu u KVA.

Kada se koriste DC trofazni ureaji ( ureaji koji pretvaraju AC u DC jednosmernu struju ) oni imaju veu efikasnost. Uzrok tome je to stvaraju dosta jau struju s s obzirom na istu snagu u KVA ( u odnosu na AC ureaje).Broj punktova koji treba izvesti u vremensko periodu ( na sat ili minut ) odreuje snagu KVA neophodnu za dovoljnu struju zavarivanja bez preoptereenja trafoa. Ovi podaci se po standardu daju za intermitencu 50% ( osim za avno zavarivanje). Objasnili smo ranije ta znai intermitenca 50%.

2.1 RUNI PUNKT APARATI - KLETA

Ovi ureaji mogu biti vazduno hlaeni sa runim (mehanikim) ostvaranjem pritiska elektroda ili vodom hlaeni sa pneumatskim ostvarenjem pritiska. Uobiajeno se ureaji do 2 KVA rade sa vazdunim hlaenjem a ve sa 6 KVA sa vodenim hlaenjem I pneumatikom. Mogu biti za industrijske namene ili namenjeni za radionice ili reparacije karos-erija. Radionice + karoserije : 2 KVA ili 2,5 KVA do 6 KVA Industrijska upotreba : 16 KVA , 23 KVA , 38 KVA , 75 KVA , 90 KVA.Proizvode se sa SCR vremenskim tajmerom (za radionice) ili sa mikroprocesorskom jedinicom (za industriju) za kon-trolu procesa

Italy




2.2 STABILNI PUNKT APARATI SA LUNIM PUTEM ELEKTRODE

Ovi ureaji koriste krivajni mehanizam za luni pokret elektrode kojom ostvaruju pritisak na radni komad. Mogu biti sa nonom (mehanikom) pedalom ili sa pneumatskom papuom (komprimovani vazduh). Sila elek-troda se smanjuje sa duinom ruku. Razmak izmeu ruku I zamah elektroda se poveavaju sa poveanjem duine ruku.

Ako nije dovoljno ravno postavljen (pozicioniran) ureaj (elektrode) moe skliznuti gornji lim sa donjeg lima to dovodi do nepravilnog zavarenog spoja kao I nepotrebnih otisaka na samom radnom komadu.

Prednosti ovih ureaja su :

Otvaranje (razmicanje elektroda) preko gornje ruke. Veliki zamah (otvaranje) elektroda. Izmenjljiva ili podesiva duina ruku.

Mane ovih ureaja su :

Klizanje gornje elektrode kao posledica lunog puta. Opadanje sile elektroda sa poveanjem duine ruku , osim ako se moe ugraditi vei vazduni cilindar.

2.3 STABILNI PUNKT APARATI SA LINERANIM PUTEM ELEKTRODE

Ovi ureaji imaju kretanje gornje elektrode po pravoj liniji. U veini sluajeva su pogonjeni komprimovanim vazduhom (sa papuicom). Cilin-dar za linerano kretanje gornje elektrode je obino postavljen odmah iznad elektrode I onemoguava bilo kakvo klizanje elektrode.

Pravolinijsko silaenje gornje elektrode je neophodno za projekciono bradaviasto zavarivanje (vijaka, matica).Dubina ruku je kod ovih ureaja konstantna veliina. Ukoliko je potreban vei hod elektroda (razmak izmeu ruku) od standardnog mogue je to uraditi preko donje elektrode (drugi ob-lik ruke I elektrode za vei razmak dodatak) ili se mogu ugraivati cilindri podesivog hoda.

Prednosti ovih ureaja su :

Nema klizanje gornje elektrode. Lagano podeavanje za projekciono zavarivanje.

Mane ovih ureaja su :

Ogranien razmak elektroda I duina ruku. Manje otvaranje elektroda zamah.

Italy




2.4 STABILNI PUNKT ZA PROJEKCIONO ZAVARIVANJE

Ovi ureaji imaju slian ili isti dizajn sa prethodnim ureajima. Umesto ruku kod ovih ureaja imamo donju nepokretnu plou sa T-kanali-ma (na koju se mogu montirati I stezati razliiti alati) I gornju pokretnu plou sa T-kanalima.

T-kanali su postavljeni pod uglom od 90 stepeni - uzrteni ( kada se gleda gornja I donja ploa).

Ovi ureaji su konstruisani da imaju mnogo vei snagu I silu nego klasini punkt aparati.

Ovi ureaji mogu biti korieni I u kombinovanoj konfiguraciji.

Na ploe mogu biti namontirane ruke sa elektrodama.

Znai ovi ureaji mogu biti I za LINERANO TAKASTO I za PROJEKCIONO zavarivanje.

2.5 VIESTRUKI - MODULARNI PUNKT APARATI

Viestruki punkt aparati mogu biti konstruisani (postavljeni) u mnogo kom-binacija.

Njihova konstrukcija I izgled zavise od radnog komada koji se zavaruje a takoe I traene produktivnosti.

Takoe mogu biti konstruisani za zavarivanje sloene konfiguracije radnog komada.

Italy




2.6 BRZA SELEKCIJA UREAJA za niskouglj. hlad. valj. lim

2.7 BRZA SELEKCIJA UREAJA za Aluminijum

NAPOMENA : Ovi dijagrami za izbor ureaja su veoma informativnog karaktera. Ureaji se biraju prema sili pritiska , jaini struje zavarivanja , broju potrebnih punktova u minuti ili na sat , kvalitetu zavarenog takastog zavara koji je potreban. Ureaji se nikada ne biraju prema svojoj snazi u KW ili prividnoj snazi u KVA. Postoje tabele parametara za odreeni kvalitet zavarenog spoje koje sadre silu , struju i broj ciklusa za odreene materijale i debljine. Odluujue je to da se ne prekorai TERMIKA STRUJA UREAJA na 100 % optereenja koja je data u tabelama karakteristika ureaja.

Italy




2.8 NEPRAVILNOSTI - DEFEKTI U TAKASTIM ZAVARIMA

++ - Primarni razlog + - Sekundarni razlog Vrsta defekata - greaka u zavarenom spoju - punktu

Slab zavarPregorevanje ili Rasprska-

vanje

Peurka na elektrodi

Preterani tragovi

Lepljenje elektroda Nema zavara

Struja zavarivanjaNiska ++ + ++Visoka ++ + ++ +

Vreme zavarivanjaKratko ++ ++Dugo ++ ++ ++ +

Sila zavarivanjaNiska + ++ + +Visoka ++ ++ +

Vreme poetnog pritiska Kratko ++ + ++ +

Praenje procesa Nepravilno + +

Hlaenje elemenata Nedovoljno + ++ + +

Prenik vrha elektrodeMali ++ + + +

Veliki ++ +

Osobine materijala Slabe ++ ++ ++ ++

Zaprljanost ili hrapavost Uveano + + + ++

Prostor zavarivanja previe Zatvoren ++ +

Izbor alata za zavarivanje Nepravilan + + +

Izbor legure elektrode Nepravilan + + +

priruČnik - alatistherm.co.rsalatistherm.co.rs/pdf.tecna/prirucnikpunktovanje.pdf · italy ...

Documents