Dragana Obndovii

THE CRITICAL HORIZONS OF TFIE FRANKFURTSCHOOL

(Summary)

In this paper the philosophical background of thecritical theory of society (which was developed within theFrankfurt school) is examined and explained. This criticalapproach to social phenomena is compared to the Kantiancritique of reason and Man<ian critique of political economy.

Some principal problems in relating the negativeapproach of critical theory to the positive theoreticalframework derived from transcendental philosophy areexplicated. For instance, it is very difficult to bridge the gapbetween negative and positive concepts of reason.

In the final part of the paper, Horkheimeis andAdorno's psychologism is criticised from the point of viewof the "linguistic turn" in contemporary philosophy, as isHabermas' universalism from the standpoint of the negativedialectic.

Filozofiia i druStvo lll 1990. str. 169-178

MILORADEKMEEICZav& zaproudavanjekulturnog razvitka SrbijeSARAJEVO

Orginalni naudni radUDK 316. 662: 316. 344. 24Primljeno: jula 1991.

SAVREMENI ISTOdNOEVROPSKIINTELEKTUALAC I MAKIJAVELI'

Kao profesionalni istoridar uvek sam bio radoznao Stabi uradio jedan istodnoevropski intelektualac, kada zameniuniveritetsku katedru za fotelju u vladi njegove zemlje. Cinilomi se da je to u osnovi wlo blisko menjanju teorije za prak-su, jednog neodgovornog nadina mi5ljenja za strogo savitlji-vo ponaianje. Covek sakriven u univerzitetsku togu moZe sedoimati kao moralistidki slobodni strelac - a kad postajepolitidar, njegove ideje postaju stroga nauka moguiega. Tre-ba se prisetiti kako je Tomas Karlajl opisao mladog Maksi-milijana Robespjera, koji se odrekao naimenovanja za sucakriminalnih sludajeva u Arasu l182.Da bi izbegao obavezuizricanja smrtnih presuda, radije je prihvatio mesto jednogneduZnog advokata. Desetak godina potom je, u svojstvupredsednika Komiteta javnog spasa, dokazivao prednosti rev-olucionarnog terorizma, kao apsolutno najpohvalnije ju-rididke prakse. Naravno, te5ko je verovati da bi svaki savre-or"ni istodnoeutopski int"lfualac mogao biti smeSten u ok-

'Prvobitno je ovaj tekst bio napisan na engleskom i poslat zazbomik radova sa okruglog stola, koji je deSkoslovadki predsednik Havelsazvao u Bratislavi 7. aprila 1990. Originalni naslov je "Intcllcctualbetween Teaching Machiavelli in his University Class and Obeing hisRules while in Governments Office". Okrugli sto je bio posveien temiintelektualac i etika.

168 r69

vir Robespjerovog profila, ali njegova moralna dilema pri-vatnog oseianja u duli ijavne delatnosti u drZavnoj sluZbijeipak u tim granicama. "La haute politique", koja je Robe-spjera obavezivala da prevede svoju moralnu filozofiju u bru-talno praktidno ponalanje, besumnje bi proizvela slidne rezul-tate u svim drugim sludajevima.

Namerno sam ovde izabrao dana5njeg istodnoewops-kog intelektualca, a ne intelektualca uop5te. Kao uditelj pozanimanju on moZe biti naudnik, istraZivad i poprilidnoknji5ki dovek, koga ne zanima stvarnost oko njega. Kaoprivatno lice izvan sluZbene karijere, on je u najveiem brojusludajeva zagrejarn nacionalista. Bio je to Bertrand Rasel kojije 1923. definisao pojam jednog nacionaliste, kao "lica obuze-tog uverenjem da je njegova otadZbina najcivilizovanija i na-jhumanija zemlja na svetu, dok se njeni neprijatelji optuZujuza svaku surovost i zlodelo koje se moZe zamisliti...Odigled-no je ovo verovanje po samoj svojoj prirodi zasnovano napogrelnom ubedjenju i vodi ka sukobima, brutalnostima iuniStenju". U isto vreme, Rasel ne pravi razliku izmedjunacionaliste nekog malog naroda i njegovog istomi5ljenikakod velikih suseda. "Mala razlika - veli on u delu Thehos-pect of Industial Civilization - izrnedju imperijalizma i nacio-nalizma ugnjetenog naroda se pojavljuje u trer{u&u kada seugnjeteni narod oslobadja". Rasel je to zabeleZio i u svomputopisu kroz sovjetsku Rusiju, kada je pre prelaska gtanice,u Poljskoj video pona5anje prema sovjetskoj manjini. Neka-da ugnjeteni i poniZeni rob, odjedanput postaje realnipolitidar. Profil dobrote se odjedanput preobraZava u olidenjebranioca interesa, njegove se predja5nje teorije razrnenjuju zanauku moguiega.

Svaki se politidar od zanata u svojoj javnoj delatnostirukovodi interesima svoje zemlje, a ne po ustanovljenim nor-mama moralnosti. Lord Palmerston, koga jedan viktorijanskiopist predstavlja kao "nepomirljivog protivnika ropstva, ne-pravde i ugnjetavanja", je ipak skovao politidku filozofiju daVelika Britanija nema stalnih prijatelja - nego samo stalne

1 Encyclopedia Bitanica, XVII, 159

170

interese. Prevedeno u praksu, to je znadilo da je on u pre-vrtljivim godinama revolucije 1848. primenjivao radidite etidkestandarde na razlidite okolnosti i lica. U podetku revolucije,dok je jo5 izgledalo da je Austrija protivnik Rusije, on jewatio nazad Ko5utove izaslanike sa objainjenjem da Brit-anija "ne zna ni za kakvu drugu Madjarsku sem one koja jesastavni deo Austrijskog Carswa". Neito malo kasnije, kadasu vodeii ljudi u Bedu promenili drZanje prema Rusiji, Palm-erston je pozdravljao madjarsku pobunu kao primer ustavnedemokratije i progresa. Madjarski su begunci, po prelaskugranice na tursko zemlji5te, pozdravljani svirkom vojnih orke-stara, a u Carigradu wlo prijateljski primani od strane britan-skih diplomata. I sam je Palmerston to isto radio sa ovimbeguncima u Londonu. Medjutim, u isto to vreme slomarevolucije 1849, begunci izporaLene Mletadke Republike,kad bi se dokopali slobode na Jonskim ostrvima - tada podbritanskom upravom - nisu uop5te bili prihvaiani. Zbog rev-olucionarne pobune na ovim ostrvima protiv britanske vlasti,njihov generalni guverner nije hteo da u svojoj blizini vidi"ove doSljake iz revolucionarne Skole kontinenta". Umesto uLondon, gde su se bili uputili, morali su da u FrancuskojzataLe politidko skroviSte. Na obe strane su, Madjari i Mleda-ni, bili podjednako pobunjenici protiv habzburikog ugnjeta-vanja, ali jo5 uvek moralni standardi koji su primenjivani unjihovim opravdanim zahtevima nisu bili isti. Kao da se taprida jo5 jednom ponavlja pred na5im odima danas, kadazapadne drlave imaju razlllite nonne pona5anja prema nacio-nalnim zahtevima pojedinih jugoslovenskih naroda. Opet jemerilo interes u politici prema Rusiji. Ng5to se slidno desilou vreme pro5log rata, kada je Vinston Cerdil u jednom go-voru pred Donjim Domom pozdravio jugoslovenske komu-niste, kao borce za slobodu, a njihove grdke drugove ocrniokao drumske razbojnike.

Politika kao zastupanje interesa nije podjednako pri-menjivana kod britanskih diplomata i istodnoewopskih intele-ktualaca. Razlika nije do5la samo kao rezultat obrazovanja iop5tih tradicionalnih wednosti, koje upravljaju moralnim stan-dardima u praktidnoj primeni. Danas ta razlika dolazi zbog

17l

vir Robespjerovog profila, ali njegova moralna dilema pri-vatnog oseianja u duli ijavne delatnosti u drZavnoj sluZbijeipak u tim granicama. "La haute politique", koja je Robe-spjera obavezivala da prevede svoju moralnu filozofiju u bru-talno praktidno ponalanje, besumnje bi proizvela slidne rezul-tate u svim drugim sludajevima.

Namerno sam ovde izabrao dana5njeg istodnoewops-kog intelektualca, a ne intelektualca uop5te. Kao uditelj pozanimanju on moZe biti naudnik, istraZivad i poprilidnoknji5ki dovek, koga ne zanima stvarnost oko njega. Kaoprivatno lice izvan sluZbene karijere, on je u najveiem brojusludajeva zagrejarn nacionalista. Bio je to Bertrand Rasel kojije 1923. definisao pojam jednog nacionaliste, kao "lica obuze-tog uverenjem da je njegova otadZbina najcivilizovanija i na-jhumanija zemlja na svetu, dok se njeni neprijatelji optuZujuza svaku surovost i zlodelo koje se moZe zamisliti...Odigled-no je ovo verovanje po samoj svojoj prirodi zasnovano napogrelnom ubedjenju i vodi ka sukobima, brutalnostima iuniStenju". U isto vreme, Rasel ne pravi razliku izmedjunacionaliste nekog malog naroda i njegovog istomi5ljenikakod velikih suseda. "Mala razlika - veli on u delu Thehos-pect of Industial Civilization - izrnedju imperijalizma i nacio-nalizma ugnjetenog naroda se pojavljuje u trer{u&u kada seugnjeteni narod oslobadja". Rasel je to zabeleZio i u svomputopisu kroz sovjetsku Rusiju, kada je pre prelaska gtanice,u Poljskoj video pona5anje prema sovjetskoj manjini. Neka-da ugnjeteni i poniZeni rob, odjedanput postaje realnipolitidar. Profil dobrote se odjedanput preobraZava u olidenjebranioca interesa, njegove se predja5nje teorije razrnenjuju zanauku moguiega.

Svaki se politidar od zanata u svojoj javnoj delatnostirukovodi interesima svoje zemlje, a ne po ustanovljenim nor-mama moralnosti. Lord Palmerston, koga jedan viktorijanskiopist predstavlja kao "nepomirljivog protivnika ropstva, ne-pravde i ugnjetavanja", je ipak skovao politidku filozofiju daVelika Britanija nema stalnih prijatelja - nego samo stalne

1 Encyclopedia Bitanica, XVII, 159

170

interese. Prevedeno u praksu, to je znadilo da je on u pre-vrtljivim godinama revolucije 1848. primenjivao radidite etidkestandarde na razlidite okolnosti i lica. U podetku revolucije,dok je jo5 izgledalo da je Austrija protivnik Rusije, on jewatio nazad Ko5utove izaslanike sa objainjenjem da Brit-anija "ne zna ni za kakvu drugu Madjarsku sem one koja jesastavni deo Austrijskog Carswa". Neito malo kasnije, kadasu vodeii ljudi u Bedu promenili drZanje prema Rusiji, Palm-erston je pozdravljao madjarsku pobunu kao primer ustavnedemokratije i progresa. Madjarski su begunci, po prelaskugranice na tursko zemlji5te, pozdravljani svirkom vojnih orke-stara, a u Carigradu wlo prijateljski primani od strane britan-skih diplomata. I sam je Palmerston to isto radio sa ovimbeguncima u Londonu. Medjutim, u isto to vreme slomarevolucije 1849, begunci izporaLene Mletadke Republike,kad bi se dokopali slobode na Jonskim ostrvima - tada podbritanskom upravom - nisu uop5te bili prihvaiani. Zbog rev-olucionarne pobune na ovim ostrvima protiv britanske vlasti,njihov generalni guverner nije hteo da u svojoj blizini vidi"ove doSljake iz revolucionarne Skole kontinenta". Umesto uLondon, gde su se bili uputili, morali su da u FrancuskojzataLe politidko skroviSte. Na obe strane su, Madjari i Mleda-ni, bili podjednako pobunjenici protiv habzburikog ugnjeta-vanja, ali jo5 uvek moralni standardi koji su primenjivani unjihovim opravdanim zahtevima nisu bili isti. Kao da se taprida jo5 jednom ponavlja pred na5im odima danas, kadazapadne drlave imaju razlllite nonne pona5anja prema nacio-nalnim zahtevima pojedinih jugoslovenskih naroda. Opet jemerilo interes u politici prema Rusiji. Ng5to se slidno desilou vreme pro5log rata, kada je Vinston Cerdil u jednom go-voru pred Donjim Domom pozdravio jugoslovenske komu-niste, kao borce za slobodu, a njihove grdke drugove ocrniokao drumske razbojnike.

Politika kao zastupanje interesa nije podjednako pri-menjivana kod britanskih diplomata i istodnoewopskih intele-ktualaca. Razlika nije do5la samo kao rezultat obrazovanja iop5tih tradicionalnih wednosti, koje upravljaju moralnim stan-dardima u praktidnoj primeni. Danas ta razlika dolazi zbog

17l

II

I

Inejednakog usmerenja kulture na zapadu i istoku. "Praveameridke vrednosti su danas - nedavno su objavile jednezapadne novine - razvod braka, pitanje pobadaja, homosek-sualnost i potroSnja". Ko bi se usudio da te iste vrednostiprimeni na istodnoevropske zemlje, gde je nacionalizamzar-obio celu kulturu? Tamo podinje jedan drugi svet.

Etnocentrizam - red koju je 1906. skovao Viliam Sum-ner "da bi opisao na5 pogled na svet iz ugla superiornostina5ih srodnika i inferiornosti onih koji to nisu"r - je osnovnisastojak stanja duha kod sawemenih istodnoewopskih intele-ktualaca, kao i obrazovanog sveta u tim zemljama uop5te.Posebno na dana5njem Balkanu seprimeigje preobilje intere-sa za uspomene i nacionalnu pro5lost. JoS uvek to ne sadin-java pravu istoriju, pod kojom bi trebalo da se podrazumevasamo proces osetljive i konstruktivne razmene Zalosnog isktst-va za progresivnije izglede. Balkanska istorija, kao vednidijalog pro5losti sa sadaSnjoiiu, odvei je natodena izgubljen-im obeianima i neosfvarenim nacionalnim velidin ama . Dlor di.Kenan je zabelelio' da je "emocionalno-politidko pamienje,koje se susreie kod Iraca, juZnjaka u Sjedinjenim DrZavama iu Jugoslaviji, duboko utislo u narodnu svest stare patnje injihove borbe protiv Turaka. Ovakva vrsta istorije se sastojiod duha samolaskanja, netolerancije i iovinizfrd', To je zapisa-no I976, pa ako bi tome sada trebalo jo5 neSto dodati, to bibilo pamienje o patnjama i bitkama koje su oni u novijojistoriji vodili izmedju sebe samih. To je narodna svest preop-tereiena pamienjem o slavnoj pro5losti i nepravdama kojesusedi dine da je umanje. Grobovi iz pro5log rata koji se sadaotvaraju, svedodanstva su bolnog saznanja da je domaia reli-gSomanesnolljivost u tome odgovomija nego nasilje nemadkevojske. Zavisno od nacionalne strane, broj Zrtava u logoruJasenovac, jedinom koncentracionom logoru kojim nisu ruk-ovodili Nemci u prollom ratu, procenjuje se izmedju pedesethiljada i vi5e od jednog miliona.

t Richard Lynn, "The Sociobiology of Nationalism", TheNewSrciety ,31, 1976.

2lJ: Encomter ,9, 1976.

JoS jude je vladalo nadelo da su istodnoewopske nacijezasnovane na ideji lingvistidke i etnidke srodnosti. Danas tetradicionalneveze sve viSe isdezavaju i zamenjuju ih udenja oposebnim ekonomskim interesima, religiozne razlike i istori-jske mitologije. Stare su veze dolazile od racionalistidke filo-zofije XVIII veka o istovetnosti jezlkai nacije, kao i kasnijihnevedtih pokulaja da se one uvedu u stvarnost. Do jude suistodnoevropske nac ij e bile vodjene nemadkim fi lozofskimidejama i poku5ajima ruskih kozaka da ih osware. Do sada jetaj istorijski eksperiment zawiio neuspehom.

Sto se tide danainjih dana, nacionalni razum u ovimzemljama je opsednut ubedjenjem da su istodnoevropske naci-je rezultat gramzive politike njihovih suseda. Za sve nacio-nalne proma5aje, nepostojeriu slavu i pogre5no usvojene pod-loge napretka optuZuje se najbliZi sused. Nakon Sto je Staljindobio rat, a Gorbadov izgubio mir, balkansko nebo je pres-vudeno aurom nezavrienih gradjanskih ratova, osvetama zaizgubljene bitke, teZnjama da se prekroje nacionalne i etnidkegranice i da se judera5njoj braii vrati milo za drago zbogproSlih patnji. To Sto antisemitizam nije svuda prisutan trebapripisati dinjenici da viSe nema uvek prisutnih Jeweja. Nesta-li su posle holokausta. Ipak je taj fenomen zamenjen sa jed-nom istodnoevropskom novinom koja ranije nije toliko do-minirala kulturom i umom. Danas se govori o antivizantizmu(tJiantilatiniznu , kao njegovom prirodnom protivutegu), dale-ko viie nego Sto se pre govorilo o antisemitizmu. Antivizan-tizam postaje deo kulturne svakodnevnice, a antisemitizamprazno straSilo koje je izgubilo predja5nji istorijski smisao.Kada danainji Slovenac pi5e o razlozima zbog kojih je pro-pala jugoslovenska uzajamnost, on ie obidno citirati srpskimitololki "vizantijski duh". Pri tome ie veiina ljudi odbitipomisao da to zvudi kao predratna antisemitska retorika. Iantisemitizam i ovaj njegov novorodjeni najbliZi srodnik suzasnovani na istoj socijalnoj i duhovnoj dinamici.

Nestalo je staromodnog nacionali zma " za otadZbinu, pabila lo5a ili dobra". Ono 5to danas vidimo je odocneli nacio-nalni patriotizam, nihilistidki po filozofskim opravdanjima, aizjedajuii i svadljiv po praktidnim oswarenjima. Bio lo5 ili

r72 173

II

I

Inejednakog usmerenja kulture na zapadu i istoku. "Praveameridke vrednosti su danas - nedavno su objavile jednezapadne novine - razvod braka, pitanje pobadaja, homosek-sualnost i potroSnja". Ko bi se usudio da te iste vrednostiprimeni na istodnoevropske zemlje, gde je nacionalizamzar-obio celu kulturu? Tamo podinje jedan drugi svet.

Etnocentrizam - red koju je 1906. skovao Viliam Sum-ner "da bi opisao na5 pogled na svet iz ugla superiornostina5ih srodnika i inferiornosti onih koji to nisu"r - je osnovnisastojak stanja duha kod sawemenih istodnoewopskih intele-ktualaca, kao i obrazovanog sveta u tim zemljama uop5te.Posebno na dana5njem Balkanu seprimeigje preobilje intere-sa za uspomene i nacionalnu pro5lost. JoS uvek to ne sadin-java pravu istoriju, pod kojom bi trebalo da se podrazumevasamo proces osetljive i konstruktivne razmene Zalosnog isktst-va za progresivnije izglede. Balkanska istorija, kao vednidijalog pro5losti sa sadaSnjoiiu, odvei je natodena izgubljen-im obeianima i neosfvarenim nacionalnim velidin ama . Dlor di.Kenan je zabelelio' da je "emocionalno-politidko pamienje,koje se susreie kod Iraca, juZnjaka u Sjedinjenim DrZavama iu Jugoslaviji, duboko utislo u narodnu svest stare patnje injihove borbe protiv Turaka. Ovakva vrsta istorije se sastojiod duha samolaskanja, netolerancije i iovinizfrd', To je zapisa-no I976, pa ako bi tome sada trebalo jo5 neSto dodati, to bibilo pamienje o patnjama i bitkama koje su oni u novijojistoriji vodili izmedju sebe samih. To je narodna svest preop-tereiena pamienjem o slavnoj pro5losti i nepravdama kojesusedi dine da je umanje. Grobovi iz pro5log rata koji se sadaotvaraju, svedodanstva su bolnog saznanja da je domaia reli-gSomanesnolljivost u tome odgovomija nego nasilje nemadkevojske. Zavisno od nacionalne strane, broj Zrtava u logoruJasenovac, jedinom koncentracionom logoru kojim nisu ruk-ovodili Nemci u prollom ratu, procenjuje se izmedju pedesethiljada i vi5e od jednog miliona.

t Richard Lynn, "The Sociobiology of Nationalism", TheNewSrciety ,31, 1976.

2lJ: Encomter ,9, 1976.

JoS jude je vladalo nadelo da su istodnoewopske nacijezasnovane na ideji lingvistidke i etnidke srodnosti. Danas tetradicionalneveze sve viSe isdezavaju i zamenjuju ih udenja oposebnim ekonomskim interesima, religiozne razlike i istori-jske mitologije. Stare su veze dolazile od racionalistidke filo-zofije XVIII veka o istovetnosti jezlkai nacije, kao i kasnijihnevedtih pokulaja da se one uvedu u stvarnost. Do jude suistodnoevropske nac ij e bile vodjene nemadkim fi lozofskimidejama i poku5ajima ruskih kozaka da ih osware. Do sada jetaj istorijski eksperiment zawiio neuspehom.

Sto se tide danainjih dana, nacionalni razum u ovimzemljama je opsednut ubedjenjem da su istodnoevropske naci-je rezultat gramzive politike njihovih suseda. Za sve nacio-nalne proma5aje, nepostojeriu slavu i pogre5no usvojene pod-loge napretka optuZuje se najbliZi sused. Nakon Sto je Staljindobio rat, a Gorbadov izgubio mir, balkansko nebo je pres-vudeno aurom nezavrienih gradjanskih ratova, osvetama zaizgubljene bitke, teZnjama da se prekroje nacionalne i etnidkegranice i da se judera5njoj braii vrati milo za drago zbogproSlih patnji. To Sto antisemitizam nije svuda prisutan trebapripisati dinjenici da viSe nema uvek prisutnih Jeweja. Nesta-li su posle holokausta. Ipak je taj fenomen zamenjen sa jed-nom istodnoevropskom novinom koja ranije nije toliko do-minirala kulturom i umom. Danas se govori o antivizantizmu(tJiantilatiniznu , kao njegovom prirodnom protivutegu), dale-ko viie nego Sto se pre govorilo o antisemitizmu. Antivizan-tizam postaje deo kulturne svakodnevnice, a antisemitizamprazno straSilo koje je izgubilo predja5nji istorijski smisao.Kada danainji Slovenac pi5e o razlozima zbog kojih je pro-pala jugoslovenska uzajamnost, on ie obidno citirati srpskimitololki "vizantijski duh". Pri tome ie veiina ljudi odbitipomisao da to zvudi kao predratna antisemitska retorika. Iantisemitizam i ovaj njegov novorodjeni najbliZi srodnik suzasnovani na istoj socijalnoj i duhovnoj dinamici.

Nestalo je staromodnog nacionali zma " za otadZbinu, pabila lo5a ili dobra". Ono 5to danas vidimo je odocneli nacio-nalni patriotizam, nihilistidki po filozofskim opravdanjima, aizjedajuii i svadljiv po praktidnim oswarenjima. Bio lo5 ili

r72 173

dobar, ovaj tip novog istodnoewopskog nacionalizma je post-ao osnova moderne javne moralnosti. Kad jedan istodno-ewop ski intelektualac danas napu sti univerzitetsku katedru,da bi se prihvatio unosnijeg posla u drZavnoj upravi, on nepreuzima stare norme zalazede patriotske etike iz ranijih vre-mena, nego moralnost ovog novootkrivenog svadljivog na-cionalizma. Nihilizam, religiozna netolerancija i mitologijanacionalne istorije su izvori na kojima se napajaju etidki stan-dardi primenjeni u njihovoj javnoj delatnosti. Ranije vodeiiprincip da drZava ne moZe imati stalnih prijatelja, nego samostalne interese, je sada pomalo napuSten. Ne permanentniinteresi, nego permanentn a mitolog| a_i patolo5ka gramzivostsu osnovne smernice u modernoj istodnoevropskoj nacional-noj politici.

Trebalo bi neito objasniti pri tvrdnji da moderni intele-ktualac prestaje da osudjuje Makijavelija, kao Sto je radio dokse drZao univerzitetske katedre, i prihvata njegovo udenje kaovodjswo u politici. Iako mora da ide istim putem kojim jei5ao Robespjer, primenjuje istu "etica capovolte" lorda Palm-erstona, on je obavezan da uradi ne5to vi5e od toga. Razlikainke iz razlika staromodnog Robespjerovog nacionalizma iovog dana5njeg nihilistidkog nacionalizma istodnoewopskihzemalja. Za demokratiju nije dovoljno samo op5te pravo gla-sa. Joi je Danton govorio da demokratija nije tirodjena wlinau narodnoj du5i. Smisao demokratije se mora uditi. Sadanainjim slobodnim izborima, u uslovima nepostojanja tradi-cije prosvetljenosti i tolerancije, demokratija nije potpuna.

Na kraju, koja su to Makijavelijeva nadela koja bi tre-balo odbaciti? On veli da vladar mora primenjivati brze pos-tupke kad ubija i tako kaZnjava pokorenu zemlju, a kada delidarove i dini dobrobit, onda treba da to rastegne i delujepostepeno. dovek ne dini zlo, nego dobro, akd ubije sv6gocaza spas otadZbine. Ova su se Makijavelijeva nadela oprav-davala dak i pre nego su bila od njega formulisana. Izvor imje u starom i uvek postojeiem ragione di stato. JoI je u XIIveku postojao pravni princip da sila zakon menja (necessiasIegem non habet), isto kao i onaj da ono 5to se mora nije

teSko @ove nrcessita caccia non bisogna consiglio').Sta je to lo5e sa ovim nadelima? Ona se osudjuju samo

u univerzitetskom seminaru. Stare osude se zaboravljaju. Mod-erni ih profesori, kada ulaze na wata drZavnog ureda, ostavl-jaju napolju. Kada je uteme|ivao novu republiku Indiju, dakni Gandi nije bio sasvim ubedjen da nenaoruZani prorocimogu uspevati.

Moglo bi se otlaiti obrlje sumnji da ie nove demokratskedrlave podivati na dwstim moralnim temeljima. Interesi ve-likih sila i domaie nepovoljne tradicije ih ugroZavaju. Akonjima neie upravljati nemadka filozofija i poku5aji ruskihkozaka da je ostvare, one ie joS uvek ostati u senci dvegigantske ekonomije. Osnova nove moii je u modernojnemadkoj tehnologiji i pogodnostima ruskih ekonomskih iz-vora. Ujedinjenje nemadke nacije u novi Rajh ne mora seizvesti samo politidkim sredswima. Po tome ie se usmeravatibuduie drZave, a ne po moralu.

S dnrge strane, treba odekivati da 6e za duZe vremei stodnoewopske demokratije pokazivati slabosti u povezivan-ju prava na slobodne izbore sa duhom nove prosvetljenosti.JoS je Gibon strahovao da ie "prava suvereniteta koje grad-jani w5e u demokratskoj vladi biti najpre powedjena, a kasni-je i izgubljena, ako se prepuste nezgrapnoj gomili"

Pouka ove pride bi bila da ne treba odbacivati teoriju ipraksu demokratije, nego uveiavati napore da se gomila us-meri da ne bude nezgrapna. Prisetimo se Sta je rekao MaksimGorki 1917, desetak godina pre nego je prigrlio boljSevizam.Strahovao je da ie neobrazovane i demokratski neorganizov-ane mase, "zbog mradnog i nezdravog instikta dozvati du-dovi5ta proSlosti" i podrZavati ideje diktaturel Istodnoewopskemase danas nisu mradne i nepismene, kao Sto su bile ruske1917 , ali su joi uvek nacionalistidki duhovi proSlosti naselilisve lrajolike. Demokratski mentalitet se moZe izgraditi samodemokratskim sredswima. Ne postoji tradicija parlamentarne

1 Sydney Anglo,Machiavelli. ADissection, London, 1971.2 Maksim Gorkij, Revoluciaikultura, Stati za 1917. g.,Berlin,

s.a., s.7.

174 r75

dobar, ovaj tip novog istodnoewopskog nacionalizma je post-ao osnova moderne javne moralnosti. Kad jedan istodno-ewop ski intelektualac danas napu sti univerzitetsku katedru,da bi se prihvatio unosnijeg posla u drZavnoj upravi, on nepreuzima stare norme zalazede patriotske etike iz ranijih vre-mena, nego moralnost ovog novootkrivenog svadljivog na-cionalizma. Nihilizam, religiozna netolerancija i mitologijanacionalne istorije su izvori na kojima se napajaju etidki stan-dardi primenjeni u njihovoj javnoj delatnosti. Ranije vodeiiprincip da drZava ne moZe imati stalnih prijatelja, nego samostalne interese, je sada pomalo napuSten. Ne permanentniinteresi, nego permanentn a mitolog| a_i patolo5ka gramzivostsu osnovne smernice u modernoj istodnoevropskoj nacional-noj politici.

Trebalo bi neito objasniti pri tvrdnji da moderni intele-ktualac prestaje da osudjuje Makijavelija, kao Sto je radio dokse drZao univerzitetske katedre, i prihvata njegovo udenje kaovodjswo u politici. Iako mora da ide istim putem kojim jei5ao Robespjer, primenjuje istu "etica capovolte" lorda Palm-erstona, on je obavezan da uradi ne5to vi5e od toga. Razlikainke iz razlika staromodnog Robespjerovog nacionalizma iovog dana5njeg nihilistidkog nacionalizma istodnoewopskihzemalja. Za demokratiju nije dovoljno samo op5te pravo gla-sa. Joi je Danton govorio da demokratija nije tirodjena wlinau narodnoj du5i. Smisao demokratije se mora uditi. Sadanainjim slobodnim izborima, u uslovima nepostojanja tradi-cije prosvetljenosti i tolerancije, demokratija nije potpuna.

Na kraju, koja su to Makijavelijeva nadela koja bi tre-balo odbaciti? On veli da vladar mora primenjivati brze pos-tupke kad ubija i tako kaZnjava pokorenu zemlju, a kada delidarove i dini dobrobit, onda treba da to rastegne i delujepostepeno. dovek ne dini zlo, nego dobro, akd ubije sv6gocaza spas otadZbine. Ova su se Makijavelijeva nadela oprav-davala dak i pre nego su bila od njega formulisana. Izvor imje u starom i uvek postojeiem ragione di stato. JoI je u XIIveku postojao pravni princip da sila zakon menja (necessiasIegem non habet), isto kao i onaj da ono 5to se mora nije

teSko @ove nrcessita caccia non bisogna consiglio').Sta je to lo5e sa ovim nadelima? Ona se osudjuju samo

u univerzitetskom seminaru. Stare osude se zaboravljaju. Mod-erni ih profesori, kada ulaze na wata drZavnog ureda, ostavl-jaju napolju. Kada je uteme|ivao novu republiku Indiju, dakni Gandi nije bio sasvim ubedjen da nenaoruZani prorocimogu uspevati.

Moglo bi se otlaiti obrlje sumnji da ie nove demokratskedrlave podivati na dwstim moralnim temeljima. Interesi ve-likih sila i domaie nepovoljne tradicije ih ugroZavaju. Akonjima neie upravljati nemadka filozofija i poku5aji ruskihkozaka da je ostvare, one ie joS uvek ostati u senci dvegigantske ekonomije. Osnova nove moii je u modernojnemadkoj tehnologiji i pogodnostima ruskih ekonomskih iz-vora. Ujedinjenje nemadke nacije u novi Rajh ne mora seizvesti samo politidkim sredswima. Po tome ie se usmeravatibuduie drZave, a ne po moralu.

S dnrge strane, treba odekivati da 6e za duZe vremei stodnoewopske demokratije pokazivati slabosti u povezivan-ju prava na slobodne izbore sa duhom nove prosvetljenosti.JoS je Gibon strahovao da ie "prava suvereniteta koje grad-jani w5e u demokratskoj vladi biti najpre powedjena, a kasni-je i izgubljena, ako se prepuste nezgrapnoj gomili"

Pouka ove pride bi bila da ne treba odbacivati teoriju ipraksu demokratije, nego uveiavati napore da se gomila us-meri da ne bude nezgrapna. Prisetimo se Sta je rekao MaksimGorki 1917, desetak godina pre nego je prigrlio boljSevizam.Strahovao je da ie neobrazovane i demokratski neorganizov-ane mase, "zbog mradnog i nezdravog instikta dozvati du-dovi5ta proSlosti" i podrZavati ideje diktaturel Istodnoewopskemase danas nisu mradne i nepismene, kao Sto su bile ruske1917 , ali su joi uvek nacionalistidki duhovi proSlosti naselilisve lrajolike. Demokratski mentalitet se moZe izgraditi samodemokratskim sredswima. Ne postoji tradicija parlamentarne

1 Sydney Anglo,Machiavelli. ADissection, London, 1971.2 Maksim Gorkij, Revoluciaikultura, Stati za 1917. g.,Berlin,

s.a., s.7.

174 r75

vlade, koja je kod Engleza zakazala samo jednom u istoriji,1629-1642. Jugosloveni, jedva da su za toliko dugo vremenaimali tradiciju zdravog parlamentarizma.

U nekim istodnoewopskim zemljama, a ne prvom mes-tu u Jugoslaviji, politidki klerikalizam je dublje uticao namentalitet naroda, nego Sto je to uradila demokratska proce-dura nakon usvajanja principa slobodnog organizovanjapolitidkih partija. Ponavlja se istorija koju je iskusila Italijanakon ujedinjenja 1871. i izmedju dva rata. Italijanski tip"demokratije bez alternative", po kojoj uvek pobedjuje stran-ka koju podrZava crkva, ostaie politidki model koji ie sleditiistodnoevropske demokratije, u svim sludajevima gde je ko-reniti klerik alizampredstavljao glavno obeleZje politidke sves-ti, za celi lanac pro5lih decenija. Vei sada j e, zavreme izborau nekim jugoslovenskim pokrajinama, "seoski Zupnik" post-ao najznadajniji druSweni faktor.

"Demokratija bez altemative" cveta u druSwima gde jesuverenitet gradjana kao glavnog preduslova pune demokrati-je joS uspavan. Ne postoji izgradjen profil modernog gradja-nina, koji se pona5a po lidnim opredeljenjima. Politidka etikaje smeltena u okvire ideologije klerikalizma, zarobljena unjemu kao ptica u kavezu. Sama crkva suzbija mentalitetgradjanske odgovornosti i lidne krivnje za;pro5le politidkepostupke. Neguje se princip kolektivne odgovornosti, pridemu se nikada ideologija i politika ne osudjuju, nego samoindividualni udinak. Vrlo brzo se zaboravlja odgovornost ioseiaj krivice, kad se stave pod paffonat crkve. Izgubljen ugrupi koja se pona5a vodjena kolektivnim instiktom, pojedi-nac ne moZe da odmeri Sta je bilo loie sa onim Sto je onradio.

Kultura odgovornosti pod patronatom crkve u naciona-listidkoj politici uvekproizvodi jednostranu i usmerenu moral-nost. Na toj tadki, intelektualac drukdije gleda na Makijavelijanego je bio sludaj dok se dfiao svojih knjiga i bio politidkinean gaZovan. Na kraj u, pozn avanje Makij avelikevog udenj abi se moglo i isplatiti, iako se neie javno podrZavati. Toneobidno podseia na pridu barona Benjamina Kalaja, kojinije preporudivao da se Stampa sopstvena Istorija Srba iz

1877,jerje iza 1882. postao odgovoran za upravu nad ok-upiranom Bosnom i Hercegovinom. Zakljudci u knjizi, da supo etnidkoj prirodi bosanski stanovnici Srbi, postali su kaZn-jivi kada je podela politika denacionalizac4e nakon njegovogpreuzimanja vlasti. Ni5ta u knjizi nije bilo izmi5ljeno. Teorijaje bila u sawienom skladu sa naukom, ali ne i praksa nakon1882 .

Treba priznati da, za razliku od Makijavelijevih vla-dara, modemi politidari nisu skloni da daju naredjenja o koris-nom ubijanju. Stari vladari su savetovani da to rade brzo,kako bi svet Sto pre zaboravio. JoS uvek ie ljudi preiutnopatiti i kad moderni intelektualac iz ministarske fotelje donosire5enja svojom rukom. Nasledjeno stanje op5te korupcije jeizneverilo norne viSe moralnosti. U re5avanju zapoiljavanjarodjaci, politidki istomi5ljenici i ljudi koji stranci daju finansi-jsku pomoi, su uvek bliZi od onih dija deca gladuju. Ako bise to na bilo kdi nadin moglo povezati sa Makijavelijevimnadelom korisnog ubijanja, onda bi to moglo biti samo be-zazleno ubijanje preko posrednika (killing by proxy ). Poredove su5tinske raziike koja postoji izmedju dobrog lednika idobrog politidara, jo5 uvek postoje i neke preiutne slidnosti -obojica mogu postati iskusni i velti strudnjaci, samo ako izasebe ostave groblje. VrSiti dobro delo u politici, uvek znadiw5iti dobro delo za veiinu. Znatan deo sveta koji ostaje umanjini ce zbog toga patiti. Donositi odluke zbog kojih iemanji broj patiti nego Sto ie biti usreien ne smatra se ustanov-ljenim grehom na5eg poimanja politidke etike. Nekad je i putu pakao poplodan dobrim namerama.

176 177

vlade, koja je kod Engleza zakazala samo jednom u istoriji,1629-1642. Jugosloveni, jedva da su za toliko dugo vremenaimali tradiciju zdravog parlamentarizma.

U nekim istodnoewopskim zemljama, a ne prvom mes-tu u Jugoslaviji, politidki klerikalizam je dublje uticao namentalitet naroda, nego Sto je to uradila demokratska proce-dura nakon usvajanja principa slobodnog organizovanjapolitidkih partija. Ponavlja se istorija koju je iskusila Italijanakon ujedinjenja 1871. i izmedju dva rata. Italijanski tip"demokratije bez alternative", po kojoj uvek pobedjuje stran-ka koju podrZava crkva, ostaie politidki model koji ie sleditiistodnoevropske demokratije, u svim sludajevima gde je ko-reniti klerik alizampredstavljao glavno obeleZje politidke sves-ti, za celi lanac pro5lih decenija. Vei sada j e, zavreme izborau nekim jugoslovenskim pokrajinama, "seoski Zupnik" post-ao najznadajniji druSweni faktor.

"Demokratija bez altemative" cveta u druSwima gde jesuverenitet gradjana kao glavnog preduslova pune demokrati-je joS uspavan. Ne postoji izgradjen profil modernog gradja-nina, koji se pona5a po lidnim opredeljenjima. Politidka etikaje smeltena u okvire ideologije klerikalizma, zarobljena unjemu kao ptica u kavezu. Sama crkva suzbija mentalitetgradjanske odgovornosti i lidne krivnje za;pro5le politidkepostupke. Neguje se princip kolektivne odgovornosti, pridemu se nikada ideologija i politika ne osudjuju, nego samoindividualni udinak. Vrlo brzo se zaboravlja odgovornost ioseiaj krivice, kad se stave pod paffonat crkve. Izgubljen ugrupi koja se pona5a vodjena kolektivnim instiktom, pojedi-nac ne moZe da odmeri Sta je bilo loie sa onim Sto je onradio.

Kultura odgovornosti pod patronatom crkve u naciona-listidkoj politici uvekproizvodi jednostranu i usmerenu moral-nost. Na toj tadki, intelektualac drukdije gleda na Makijavelijanego je bio sludaj dok se dfiao svojih knjiga i bio politidkinean gaZovan. Na kraj u, pozn avanje Makij avelikevog udenj abi se moglo i isplatiti, iako se neie javno podrZavati. Toneobidno podseia na pridu barona Benjamina Kalaja, kojinije preporudivao da se Stampa sopstvena Istorija Srba iz

1877,jerje iza 1882. postao odgovoran za upravu nad ok-upiranom Bosnom i Hercegovinom. Zakljudci u knjizi, da supo etnidkoj prirodi bosanski stanovnici Srbi, postali su kaZn-jivi kada je podela politika denacionalizac4e nakon njegovogpreuzimanja vlasti. Ni5ta u knjizi nije bilo izmi5ljeno. Teorijaje bila u sawienom skladu sa naukom, ali ne i praksa nakon1882 .

Treba priznati da, za razliku od Makijavelijevih vla-dara, modemi politidari nisu skloni da daju naredjenja o koris-nom ubijanju. Stari vladari su savetovani da to rade brzo,kako bi svet Sto pre zaboravio. JoS uvek ie ljudi preiutnopatiti i kad moderni intelektualac iz ministarske fotelje donosire5enja svojom rukom. Nasledjeno stanje op5te korupcije jeizneverilo norne viSe moralnosti. U re5avanju zapoiljavanjarodjaci, politidki istomi5ljenici i ljudi koji stranci daju finansi-jsku pomoi, su uvek bliZi od onih dija deca gladuju. Ako bise to na bilo kdi nadin moglo povezati sa Makijavelijevimnadelom korisnog ubijanja, onda bi to moglo biti samo be-zazleno ubijanje preko posrednika (killing by proxy ). Poredove su5tinske raziike koja postoji izmedju dobrog lednika idobrog politidara, jo5 uvek postoje i neke preiutne slidnosti -obojica mogu postati iskusni i velti strudnjaci, samo ako izasebe ostave groblje. VrSiti dobro delo u politici, uvek znadiw5iti dobro delo za veiinu. Znatan deo sveta koji ostaje umanjini ce zbog toga patiti. Donositi odluke zbog kojih iemanji broj patiti nego Sto ie biti usreien ne smatra se ustanov-ljenim grehom na5eg poimanja politidke etike. Nekad je i putu pakao poplodan dobrim namerama.

176 177

Fibzofija i druStvo 1111990. str. 179193

WILLIAM LEON Mc BRIDEPrude UniversityUSA

Orginalni naudni radUDK 323. IPrimljeno: jula 1991.

MiloradEloneiii

CONTEMPORARY EAST-EUROPEAN INTELLECTUALAND MACHIAVELLI

(Summary)

The author analysis different views about social role ofintellectuals in post-socialistic East-Europe. Considering thepolitical ideas of Machiavelli that are based on distinguishingof ethics and politics, the author points out the consequencesof such on position in the political activity of contemporaryEast-Furopean intellectuals. The author gives particularattention to the political tradition of East-Europe which wasdominated by the idea of "national intellectuaH'.as a politicalleader.

KAPITALIZAM, SOCIJALIZAM I NOSVETSKI POREDAK . JEDAN AMERI

POGLED

Izmedju ideala i stvarnosti - ovako je glasio ve5tosmi5ljen naziv knjige Svetozara Stojanoviia, koja je pre nekihdvadesetak godina po prvi put objavljena na engleskoml.Ideja i stvamost - naziv je nedavno zaw5enog projekta koji jetokom vi5e godina radjen na Odeljenju za istoriju filozofijebudimpe5tanskog univerziteta "Etvos Loran"l Sasvim jejasno za5to je ova tema zaokupljala paZnju u Jugosiaviji,Madjarskoj i drugim zemljama Centralne i Istodne Ewopetokom poslednjih detrdesetak godina koje su u ovim zemljamaobeleZene postojanjem Socijalistidkih DemokratskihRepublika. Tu smo na jednoj strani imali socijalistidki ideal -maglovit, grandiozan, ali u svakom sludaju posveienoslobadjanju ljudskog duha. Na drugoj strani, imali smo uovim zemljama refime koji su se radikovali jedan od ddrugog,u kojima su se smenjivali periodi nade i oworenih moguinostisa periodima pojadane represije, ali koji se nikada nisupribliZili osfvarenju svog ideala, i umesto da oslobadjaju,d.tro t@ duh. Procep izmedju ideala i

I Oxford Universty Press, 1973.t Vidi: Perspectives onldeas and Reality ,ed. J.C. Nyri, Budapest,

1990, pp.3

VIdr

178 n9