skripta ias za are

8/6/2019 Skripta IAS Za are

1/67

INTERNET ALATI I SERVISI

SKRIPTA

RADNI MATERIJAL SAINJEN NA OSNOVU NAUCNIH RADOVA RAZLIITIH AUTORA IZOBLASTI INTERNET TEHNOLOGIJA.

Skripta se besplatno distribuira i namenjena je iskljuivo studentima u edukativne svrhe.


2/67

1. POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi oddece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slue

da bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama irom sveta. Unovije vreme sve vei broj komercijalnih preduzea nastoji da iskoristi neslueni potencijalInterneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takoe, stiu svevre uporite u ovom novom, virtuelnom svetu, koristei trokovnu efikasnost informacioneinfrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativnefirme, ali i itavi konzorcijumi sastavljeni od najveih proizvoaa softvera, hardvera,kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulau ogromna sredstva i napore u razvoj novihplatnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo preko noi" uvukao u svesfere naega ivota.

Da bismo bolje shvatili znaaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamosa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih bi

njegovo funkcionisanje bilo nemogue. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i saaplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREE

Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969.godine, kada je pseudonezavisna Agencija za napredne istraivake projekte (AdvancedResearch Projects Agency ARPA), koju je osnovala amerika vlada pri Ministarstvu odbraneSjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malugrupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunarifunkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea. ARPANET je

zamiljen kao mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinihbiroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokomsedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzeloMinistarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju DDN (Defense Data Network DDN).Internet, naslednik ARPANETa, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije zanauku (National Science Foundation NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraivaa istudenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreu prekoraunarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastaoNSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom SjedinjenihAmerikih Drava, a prikljuile su joj se i NASA i druge dravne agencije. Otprilike u istovreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (upoetku) studenti i profesori amerikih univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim ineformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreu na koju je prikljuionajpre univerzitetske raunare iz Sjedinjenih Drava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) idrugih krajeva sveta.

Povezivanje raunara u mreu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnimorganizacijama koje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne naine.Nacionalna fondacija za nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekatumreavanja raznih organizacija i njihovih postojeih mrea, najpre na nacionalnom, apotom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da se povee EARN, koji je postojao u mnogim


3/67

dravama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet koji je postojao u skandinavskim zemljama,FUNET iz Finske itd. Na ovaj nain nastao je Internet kakav danas poznajemo. On nije bezrazloga prozvan mreom svih mrea" sastavni delovi pri izgradnji Interneta nisu bilipojedinani raunari ve kompletne raunarske mree organizovane na najrazliitije moguenaine. Jedino zajedniko svim ovim mreama bio je protokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijednadravna ili privatna institucija nema vlasnitvo nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme,istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetupostoji samo jedno vlasnitvo svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu iima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje onsmatra potrebnim. To, dalje, znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji ese prikljuiti na mreu, koje e sadraje primati sa mree i ta e slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host [1] raunara kojipovezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mrea. Prema proceni firme NetworkWizards [2] sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih raunararasporeenih u 1.301.000 domena. Najvie raunara nalazi se u komercijalnom (.com)domenu njih oko 4,5 miliona. Sledei domen po broju raunara je domen amerikihuniverziteta (.edu) sa 2,94 miliona raunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net)

[3] sa 2,16 miliona raunara. Na etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) saoko 995.000 raunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnomdomenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 raunara. Drugim reima, mada Jugosloveni ine0,2% svetske populacije, nai raunari ine svega 0,015% Interneta. [4] Prema podacimafirme Open Market [5], januara 1997. godine 58% svih raunara na Internetu nalazilo se uSjedinjenim Dravama. Najpopularniji servis za pretraivanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi38 miliona korisnika. Od ukupnog broja raunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom(.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljueno 14,8 miliona domainstava. Odovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogunost onlajn trgovine, a procene firmeJupiter Communications govore da e 2002. godine preko 15 miliona domainstava trgovatipreko Interneta. [6]

PROTOKOLI I ADRESE

Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jesu Transmision Control Protocol i InternetProtocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraeno TCP/IP. Protokol zakontrolu prenosa (Transmision Control Protocol TCP) i Internet protokol (Internet Protocol IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomtemeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontroliu komunikaciju izmeu svih povezanih raunara. Ovi protokoli sudizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmeu svih vrsta raunara i mrea. Informacionielementi (tzv. paketi") poslati preko mree obino sadre adrese poiljaoca i primaoca. Jedanveliki skup podataka moe se podeliti na vie paketa, koji zatim slede razliite komunikacioneputeve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konano

definisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nain zakomuniciranje i razmenu informacija izmeu raznovrsnih raunara i mrea.

Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodeluinternet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority IANA) na osnovu ugovora saNacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANAe vri Institut informacionih naukapri Univerzitetu june Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adresenaziva se imenom najvieg domena (Top Level Domain Name TLD). TLD se sastoji od dva


4/67

slova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu)ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov zavladu Sjedinjenih Drava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

STRUKTURA MREE

Struktura mree Interneta prikazana je na slici 1. Treba, meutim, imati u vidu da se ovastruktura neprestano menja. Struktura mree je predmet diskusije vie grupa korisnika kojibrinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturuInterneta (Internet Architecture Board IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledajuarhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet ininjering (Internet Engineering TaskForce IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizacijiobezbeenja, aplikacija, puteva, integraciji mree itd.; Upravljaku grupu za Internetinenjering (Internet Engineering Steering Group IESG), koja se sastoji od predstavnikaIETFa i ima zadatak da koordinira sve IETFove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupuza Internet inenjering i planiranje (Internet Engineering and Planning Group IEPG),koja se sastoji prvenstveno od menadera koji upravljaju mreama internetprovajdera.

INTERNET , PLANETARNA KOMUNIKACIJA(POJAM, NASTANAK I STRUKTURA INTERNETA)

(asopis Leskovanin", Leskovac)

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta vrtoglavo raste. Internet koriste svi oddece do staraca. Neki Internet posmatraju kao bezgranini izvor zabave; drugi se njime slueda bi, u okviru svojih profesija, sticali nova saznanja i kontaktirali sa kolegama irom sveta. Unovije vreme sve vei broj komercijalnih preduzea nastoji da iskoristi neslueni potencijalInterneta kao jeftinog elektronskog kanala distribucije. Moderne banke, takoe, stiu svevre uporite u ovom novom, virtuelnom svetu, koristei trokovnu efikasnost informacioneinfrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Male inovativnefirme, ali i itavi konzorcijumi sastavljeni od najveih proizvoaa softvera, hardvera,kompanija iz oblasti telekomunikacija i sl., ulau ogromna sredstva i napore u razvoj novihplatnih sistema i transakcionih mehanizama na Internetu, poput onih baziranih na inteligentnim" karticama i digitalnom novcu. Internet se, gotovo preko noi" uvukao u svesfere naega ivota.

Da bismo bolje shvatili znaaj Interneta u savremenom svetu, neophodno je da se upoznamosa njegovim nastankom i razvojem, strukturom, i sistemom protokola i adresa bez kojih binjegovo funkcionisanje bilo nemogue. Pored toga, neophodno je uzpoznati se i saaplikacijama i korisnicima Interneta.

NASTANAK, RAZVOJ I FUNKCIONISANJE MREE

Internet je infrastruktura koja povezuje raunare putem telekomunikacija. Nastao je 1969.godine, kada je pseudonezavisna Agencija za napredne istraivake projekte (AdvancedResearch Projects Agency ARPA), koju je osnovala amerika vlada pri Ministarstvu odbraneSjedinjenih Drava u cilju razvoja stratekih projekata iz oblasti komunikacija, finansirala malugrupu raunarskih programera i elektronskih inenjera da redizajniraju nain na koji raunarifunkcioniu. Rezultat ovih napora bio je ARPANET, prva raunarska mrea. ARPANET je


5/67

zamiljen kao mrea koja je trebalo da obezbedi komunikaciju vojnih laboratorija, vladinihbiroa i univerziteta, na kojima se realizuju brojni projekti od interesa za armiju. Tokomsedamdesetih godina ARPANET je postojano rastao, da bi ga 1975. u potpunosti preuzeloMinistarstvo odbrane, pretvorivi ga u sadanju DDN (Defense Data Network DDN).Internet, naslednik ARPANETa, osnovan je 1980. godine od strane Nacionalne fondacije zanauku (National Science Foundation NSF), a obuhvatio je na desetine hiljada istraivaa istudenata, iz privatnog sektora i sa univerziteta, koji su bili povezani na ovu mreu preko

raunarskih centara u svojim institucijama.

Sedam godina kasnije, Internet je povezan sa ARPANET/DDN mreom i tako je nastaoNSFNET. Ova mrea je u poetku okupljala uglavnom akademske institucije irom SjedinjenihAmerikih Drava, a prikljuile su joj se i NASA i druge dravne agencije. Otprilike u istovreme, 1978. i 1979. godine, irio se i Usenet, konferencijski sistem preko koga su (upoetku) studenti i profesori amerikih univerziteta razmenjivali miljenja o raznim strunim ineformalnim temama. IBM je 1977. godine osnovao BITNET, mreu na koju je prikljuionajpre univerzitetske raunare iz Sjedinjenih Drava, a kasnije i iz Evrope (projekat EARN) idrugih krajeva sveta.

Povezivanje raunara u mreu je, naravno, bilo interesantno i komercijalnim organizacijamakoje su se, tokom osamdesetih godina, povezivale na razne naine. Nacionalna fondacija za

nauku (NSF) je 1990. godine predstavila projekat umreavanja raznih organizacija i njihovihpostojeih mrea, najpre na nacionalnom, a potom i na globalnom nivou. Zadatak je bio da sepovee EARN, koji je postojao u mnogim dravama, JANET iz Velike Britanije, NORDUnet kojije postojao u skandinavskim zemljama, FUNET iz Finske itd. Na ovaj nain nastao je Internetkakav danas poznajemo. On nije bez razloga prozvan mreom svih mrea" sastavni delovipri izgradnji Interneta nisu bili pojedinani raunari ve kompletne raunarske mreeorganizovane na najrazliitije mogue naine. Jedino zajedniko svim ovim mreama bio jeprotokol za komunikaciju, TCP/IP.

Ovakav nastanak Interneta uslovio je i upravljanje njime. Internet nema vlasnika, tj. nijednadravna ili privatna institucija nema vlasnitvo nad njegovom celinom. Pojedine drave i firme,istina, vlasnici su delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi, ali na Internetupostoji samo jedno vlasnitvo svako je vlasnik svog raunara koji je prikljuen na mreu i

ima neogranieno pravo da taj raunar koristi kako eli i da na njemu dri sadraje koje onsmatra potrebnim. To, dalje, znai da svaki vlasnik raunara samostalno bira nain na koji ese prikljuiti na mreu, koje e sadraje primati sa mree i ta e slati drugima.

Jula 1995. godine procenjeno je da se Internet sastojao od 120.000 host [1] raunara kojipovezuju 40 miliona korisnika posredstvom 70.000 mrea. Prema proceni firme NetworkWizards [2] sredinom 1997. godine na Internetu je bilo 19.540.000 registrovanih raunararasporeenih u 1.301.000 domena. Najvie raunara nalazi se u komercijalnom (.com)domenu njih oko 4,5 miliona. Sledei domen po broju raunara je domen amerikihuniverziteta (.edu) sa 2,94 miliona raunara, a odmah iza njega je domen provajdera (.net)[3] sa 2,16 miliona raunara. Na etvrtom mestu nalazi se nacionalni domen Japana (.jp) saoko 995.000 raunara. Interesantno je napomenuti da, prema ovom pregledu, nacionalnomdomenu Jugoslavije (.yu) pripada 2.885 raunara. Drugim reima, mada Jugosloveni ine

0,2% svetske populacije, nai raunari

ine svega 0,015% Interneta. [4] Prema podacimafirme Open Market [5], januara 1997. godine 58% svih raunara na Internetu nalazilo se u

Sjedinjenim Dravama. Najpopularniji servis za pretraivanje je Yahoo!, kome dnevno pristupi38 miliona korisnika. Od ukupnog broja raunara na Internetu 23% nalazi se u komercijalnom(.com) domenu. Godine 1997. na Internet je bilo prikljueno 14,8 miliona domainstava. Odovog broja svega je 15,6% (3,4 miliona) koristilo mogunost onlajn trgovine, a procene firmeJupiter Communications govore da e 2002. godine preko 15 miliona domainstava trgovatipreko Interneta. [6]


6/67

PROTOKOLI I ADRESE

Najvaniji rezultat razvoja ARPANET i DDN mrea jesu Transmision Control Protocol i InternetProtocol (u nekim izvorima pominje se i kao Interface Protocol), skraeno TCP/IP. Protokol zakontrolu prenosa (Transmision Control Protocol TCP) i Internet protokol (Internet Protocol IP) su protokoli za komunikaciju koji se mogu smatrati kamenomtemeljcem Interneta.

TCP/IP protokoli kontroliu komunikaciju izmeu svih povezanih raunara. Ovi protokoli sudizajnirani tako da uspostavljaju vezu izmeu svih vrsta raunara i mrea. Informacionielementi (tzv. paketi") poslati preko mree obino sadre adrese poiljaoca i primaoca. Jedanveliki skup podataka moe se podeliti na vie paketa, koji zatim slede razliite komunikacioneputeve preko Interneta, da bi se ponovo rekonstruisali na mestu prijema. TCP/IP je konanodefinisan 1983. godine kao jedinstven protokol i, kao takav, predstavlja najefikasniji nain zakomuniciranje i razmenu informacija izmeu raznovrsnih raunara i mrea.

Svaki raunar na Internetu ima jedinstvenu adresu. Adrese odobrava Uprava za dodeluinternet brojeva (Internet Assigned Numbers Authority IANA) na osnovu ugovora saNacionalnom fondacijom za nauku. Trenutno funkcije IANAe vri Institut informacionih naukapri Univerzitetu june Kalifornije.

Kompozicija adresa koje se koriste na Internetu pokazuje vrstu domena. Poslednji deo adresenaziva se imenom najvieg domena (Top Level Domain Name TLD). TLD se sastoji od dvaslova koja se odnose na neku zemlju (na osnovu oznaka zemalja prema ISO 3166 standardu)ili od tri slova koja predstavljaju oznaku izvesnog domena (com za komercijalni domen, gov zavladu Sjedinjenih Drava, edu za obrazovne institucije, net za Internet provajdere, itd.).

STRUKTURA MREE

Struktura mree Interneta prikazana je na slici 1. Treba, meutim, imati u vidu da se ovastruktura neprestano menja. Struktura mree je predmet diskusije vie grupa korisnika kojibrinu o standardizaciji i arhitekturi Interneta. Ove grupe obuhvataju: Odbor za arhitekturuInterneta (Internet Architecture Board IAB) koji se sastoji od eksperata koji nadgledajuarhitekturu Interneta; Radnu grupu za Internet ininjering (Internet Engineering Task Force IETF), koja se sastoji od preko 600 pojedinaca koji doprinose standardizaciji obezbeenja,aplikacija, puteva, integraciji mree itd.; Upravljaku grupu za Internet inenjering (InternetEngineering Steering Group IESG), koja se sastoji od predstavnika IETFa i ima zadatak dakoordinira sve IETFove napore u vezi sa standardizacijom; i Grupu za Internet inenjering iplaniranje (Internet Engineering and Planning Group IEPG), koja se sastoji prvenstveno odmenadera koji upravljaju mreama internetprovajdera.


7/67

IEPG se bavi obezbeenjem odgovarajueg dizajna, kao i tehnikim vezama izmeu raunarana Internetu. Internet drutvo (Internet Society ISOC) je vie formalna organizacija, koja jeosnovana 1992. godine radi stvaranja jednog meunarodnog foruma za drave, privredu ipojedince u cilju utvrivanja pravila i procedura o korienju Interneta.

Budui tehniki razvoj Interneta verovatno e zavisiti od kontinuiranog obezbeivanjakapaciteta za skladitenje i prenos informacija zbog poveanja broja korisnika.

APLIKACIJE I KORISNICI

Osamdesetih godina Internet je imao na desetine hiljada korisnika koji su razmenjivaliinformacije putem elektronske pote (email), goufera" [7], i protokola za prenos datoteka(File Transfer Protocol FTP).

Poev od 1990. godine broj korisnika i aplikacija na Internetu naglo je porastao usled primenenovih dostignua, kao to je prelazak sa isto tekstualnih informacija na multimedijalne [8]informacije i pojava aplikacija za pretraivanje Internet sadraja (tzv. veb itai) [9], koje sulake za upotrebu. Ostali faktori koji su uticali na razvoj Interneta bili su: dalja stimulacija isponzorstvo Interneta od strane vlada (pogotovo od strane vlade Sjedinjenih Drava), padcena potrebne opreme i telekomunikacionih usluga i sve vea eksploatacija Interneta od stranekomercijalnih firmi.

Najpoznatije aplikacije na Internetu su: (1) elektronska pota (email) za razmenuelektronskih poruka i dokumenata izmeu korisnika; (2) World Wide Web (WWW) koji


8/67

obuhvata multimedijalne sadraje i informacije; (3) protokol za prenos datoteka (FTP), koji sekoristi za prenos datoteka sa/na odreene raunare; (4) grupe za prikazivanje novosti(newsgroups) i grupe za diskusiju (discussion groups); (5) Gopher, aplikacija koja se koristi zapretraivanje tekstulanih informacija; i (6) simulacija terminala (terminal emulation) koja sekoristi da bi se omoguilo nekom raunaru da se ponaa kao jedan od terminala nekogcenralnog raunara ili servera. [10]

Postoje i druge aplikacije (kao to su, na primer, telefonski razgovori) [11], ali one jo uveknisu u iroj upotrebi. Tekua istraivanja o upotrebi Interneta u Sjedinjenim Dravamapokazuju da su tri najpopularnije aplikacije na Internetu elektronska pota (87%), World WideWeb (79%) i prenos datoteka (42%).

WORLD WIDE WEB (WWW)

World Wide Web sastoji se od informacija koje su uskladitene u posebnom formatu(poznatom kao Hyper Text Markup Language HTML). HTML informacije mogu se itatiposredstvom specijalnih aplikacija tzv. veb itaa. Trenutno se u irokoj upotrebi nalaze vebitai kao to su Netscape Navigator, Microsoft Internet Explorer i sl. Dopune i nove verzijeovih programa neprestano se distribuiraju preko Interneta. Informacije koje ostavlja nekikorisnik ili organizacija na Internetu zovu se houm pejd (home page). Lokacija houm pejdaodreena je njenom adresom. Na primer, adresa http://www.primer.com ukazuje na upotrebuprotokola za prenos hiperteksta (HyperText Transfer Protocol HTTP) i na lokaciju HTMLdatoteke. Veb ita kome je naloeno da ode na ovu adresu koristie informacije iz HTMLdatoteke na toj lokaciji da prikae grafiku, zvuk i tekst na raunaru korisnika. Vanakarakteristika HTMLa je to on omoguava da reference na druge Internet adrese budusadrane kao deo HTML datoteke. Kao rezultat toga, mogue je kreirati veze (linkove) ilipokazivae ka drugim raunarima. Korienje ovakvih veza i pokazivaa omoguava korisnikutransparentni pregled informacija. Korisnik ne mora da zna gde su informacije uskladitene imoe pristupiti informacijama irom sveta za nekoliko sekundi.

Klijent/server arhitektura ini osnovnu implementacionu platformu WWWa. Podaci su

smeteni na WWW serveru. Softver na serveru odgovara na upite WWW klijenata i aljedatoteke klijentima. Klijenti interpretiraju datoteke i predstavljaju informacije na ekranu.Savremeni veb itai omoguavaju i izvravanje aplikacionih modula na klijentraunarima.Moduli se piu u savremenim programskim jezicima od kojih su trenutno najpopularniji Java,JavaScript, i ActiveX.

Komunikacija izmeu klijenata i servera obavlja se putem HTTP protokola, koji je vrlo jednostavan. On omoguava krae vreme odgovora i manje optereenje servera. Sa drugestrane, veza mora da se uspostavi za svaki upit. Svaki dokument adresiran je na jedinstvennain. Jedinstveni lokator resursa (Uniform Resource Locator URL) sastavljen je od adreseservera, putanje do direktorijuma ili datoteke, i naziva datoteke.

injenica da HTML aplikacije omoguavaju mnogim razliitim korisnicima da meusobno

komuniciraju navela je mnoge na oekivanje da e Internet, a posebno World Wide Web,pruiti nove oping i poslovne mogunosti potroaima i trgovcima. Danas su trgovcima namalo na raspolaganju razne vrste pristupaWorld Wide Webu: korienje iskljuivo u svrhu informisanja i reklamiranja; reklamiranje ipruanje mogunosti naruivanja, pri emu se kasnije plaanje obavlja putem tradicionalnihkanala; kao i pruanje mogunosti plaanja, pored mehanizama za reklamiranje i naruivanje.Finansijskim institucijama na raspolaganju su etiri podruja primene World Wide Weba: (1)prezentacija informacija; (2) prezentacija informacija sa dvosmernom (asinhronom)komunikacijom; (3) interakcija sa korisnicima i 4) onlajn bankarske transakcije. to se ti evrilaca usluga na Internetu, izvetaj o reklamiranju iz 1996. godine pokazuje da je njihov
http://www.primer.com/http://www.primer.com/


9/67

netoprihod u 1995. godini bio 55 miliona dolara, obuhvatajui 43 miliona dolara prihoda odprodaje reklamnog prostora na World Wide Webu i 12 miliona dolara od pruanja onlajnusluga korisnicima. [12]

Konano, moe se zapaziti da se Internet sajtovi naglo razvijaju. Eksperimentalni World WideWeb sajtovi dizajnirani su sa ciljem pronalaenja najuspenije formule za poslovanje i plaanjepreko Interneta. Mali poslovni prihodi preko Interneta objanjavaju se nedostatkom sigurnog ijeftinog mehanizma za plaanje preko Interneta. Meutim, ulau se ogromni napori i sredstvada se razviju bezbedni protokoli za naruivanje i plaanje, uz upotrebu kriptografskihalgoritama za ifriranje podataka.

NAPOMENE:

1. Ma koji raunar ili sistem koji ima pridruenu najmanje jednu Internet adresu.2. Detaljnije podatke moete nai na Internet adresi firme Network Wizards, (

http://www.nw.com).

3. Od engl. provider Za povezivanje na Internet potrebna je veza do nekog drugograunara koji je ve povezan na Internet. Usluge ovakvog povezivanja nude brojnefirme koje se nazivaju Internet provajderima (provide = snabdeti, obezbediti, pribaviti).

4. Popovi, S.: Mrea u oima statistike", Svet kompjutera br. 2/98, 1998, str. 25. Ovajpodatak se odnosi samo na raunare domaih internet provajdera i raunare izjugoslovenske akademske mree.

5. Detaljnije informacije na adresi:

http://www.openmarket.com.

6. PC Magazine, vol. 17, YU#3, 25. april 1998, str. 9.7. Od engl. Gopher donedavno jedan od najpopularnijih servisa na Internetu zbog

jednostavnosti njegove upotrebe.8. Kombinacija zvuka, grafike, animacije i videosignala. U svetu raunara, multimedija jepodskup hipermedije, koja kombinuje pomenute elemente sa hipertekstom.

9. Od engl. Web browser veb ita; program pomou koga se mogu pregledatimultimedijalni sadraji na World Wide Webu.

10.Server je funkcionalna jedinica koja prua usluge radnim stanicama preko neke mree,na primer server za datoteke, server za tampanje, server za elektronsku potu i sl. Uterminologiji TCP/IP protokola server je sistem na mrei koji izvrava zahteve nekogsistema na drugom sajtu, zvanom klijentserver.

11.Telefonski razgovor" preko Interneta (upotrebom raunara, mikrofona, slualica iprograma za kompresiju i dekompresiju zvunog signala) pogodan je u tom smislu tose na ovaj nain mogu obavljati meunarodni razgovori po ceni lokalnog poziva jer se,kao i kod ostalih Internet usluga, telefonski impulsi plaaju samo od korisnikovograunara do servera najblieg Internet provajdera (koji se, esto, nalazi u istom ili

oblinjem gradu).12.1996 Online Advertising Report, Jupiter Communications, (

http://www..jup.com).
http://www.nw.com/http://www.openmarket.com/http://www..jup.com/http://www..jup.com/http://www.openmarket.com/http://www.nw.com/


10/67

2. Kablovski internetZbog dobrih osobina i relativno malih ulaganja, a velike isplativosti, kablovska konekcijapolako postaje dominantna u svetu. Kod nas se tek od skora poinje uvoditi Internet prekokablovskog distributera KDS-a iako kablovski sitem i kablovska televizija funkcioniu venekoliko godina.Kablovski modem, kao to mu ime kae, za komunikaciju sa provajderom koristi infrastrukturu

operatera kablovske televizije. Jedan kanal (od ukupno 96) odvaja se za prenos podataka i tou oba pravca.Modem se povezuje sa raunarom (ili mreom) preko

-USB ili-Ethernet porta,Windows ga vidi kao LAN i tako se prema njemu i ponaa. Brzina protoka podataka kroz mreuje do 36 Mbps.

Kablovski modemi mogu se nai u tri osnovne varijante.1. eksterni modemi2. Interni modemi3. Interactive Set-Top Box modemimi, koji obezbeuju prenos vie televizijskih kanala poistom (ogranienom) broju frekvencija. Sem toga, oni omoguuju i da se televizor koristi zasurfovanje, slanje i prijem ektronske pote - eto pristupa Internetu bez raunara, ali uz

korienje telefonske linije za slanje informaocija. Naalost, ovakvih sistema kod nas jonema.Svi modemi primaju sve pakete poslate u mreu, ali obraaju panju samo na one upuenenjima. Meutim, provajder moe slati pakete i svim modemima. Zahvaljujui ovome nekimodemi podravaju i funkciju automatskog update-a svog sistemskog softvera, kada toprovajder inicira.Kablovski Internet kod nas

Internet je spor (spor odziv) i zaguen i sa druge strane. Razlog za to lei u dugomvremenskom periodu koji je potreban da na serveru doete na red za poetak slanja Webstranice. Kada stranica pone da pristie, pojavljuje se munjevito. Nakon toga, treba ekati dadoe na red i svaka od sliica, koje su na sajtovima sve brojnije. Ima sajtova koji imaju jednostavnu strukturu, jake servere i dobre linkove (npr. Google) oni se uitavaju gotovo

trenutno. Glavni krivac za usporenja je ipak slab link naeg provajdera prema svetu. Dokaz zato je injenica da se sajt provajdera (za koji se ne koristi spoljanji link) uitava bre nego sahard diska! To znai da se osetno poboljanje dobija korienjem proxy servera, ali izgleda daon jo nije potpuno funkcionalan, a i ne mogu svi sajtovi biti na proxy-u.Downloadje ve druga pria. Iz nekog razloga, Internet Explorer nee da prenosi vie od oko8 KB/s, mada nekad uspe da izvue i do 20 KB/s. Kada fajl prebacite u neki program za brziprenos, koji ima mogunost download-a datoteke u vie sekcija (npr. Flash-Get), dostie sepuna brzina od oko 31 KB/s.Poto se kablovski modemi sada identifikuju fiksnom IP adresom i MAC kodom, nema potrebeza dodatnom proverom prilikom logovanja na mreu provajdera. ifra, istina, postoji, ali sluiza pristup statistikim podacima i parametrima vaeg naloga, kao i Web mail-u. Stoga, nemavie opasnosti da e vam neko ukrasti vreme. Daleko vea je, naalost, opasnost od upadahakera, upravo zbog fiksne IP adrese.Poto je ovo stalna veza, bilo bi glupo da se naplauje vreme provedeno na Internetu" takoda se naplauje njeno stvarno iskorienje. Korisne adrese www.nscable.net i www.kds.co.yu

Beine tehnologije

Razvoj tehnologije okruio nas je veliki brojem ureaja bez kojih postaje sve tee zamislitisvakodnevni ivot. Mobilni telefoni, palm-ovi, notebook-ovi, samo su neki od ureaja kojesvakodnevno koristimo da bismo lake komunicirali, radili ili se zabavili. Svi ovi ureaji, a imnotvo drugih, kao rezultat svog rada stvaraju velike koliine podataka koje esto elimo
http://www.nscable.net/http://www.kds.co.yu/http://www.kds.co.yu/http://www.nscable.net/


11/67

prebaciti na neko drugo mesto - da bismo ih mogli iskoristiti na nekom drugom ureaju ili pakzato to ih elimo pospremiti.da bi nam uvek bili dostupni.Obrada podataka zbog obavljamo, na primerpreko mobilnog telefonskog ureaja koji nam jedostupan. To su najee podaci vezani uz kontakte, dakle telefonski brojevi, imena ieventualno neki dodatni podaci.

Podaci se mogu pohraniti na- SIM karticu- Sam ureaj- Dodatni memorijski prostor (sd kartice)

Razlog poboljavanja tehnologije smetanja podataka:- brzina pristupa, jer je vremenski pristup kartici mnogo sporiji nego pristupanje

memoriji mobilnog telefona..- Drugi razlog je ogranenje prostora na kartici

U sluaju fizikog oteenja memorija podaci se nepovratno gube. No, javlja se mogunostbackupa putem:

- Kabla- Beino (bluetooth)

Bluetooth je tehnologija koju moemo koristiti prilikom spajanja ureaja na manjojudaljenosti. Nastanak Bluetootha, definicija standarda i licenciran)e ureaja zapravo su plodsaradnje vie od dve hiljade preduzea, koje ine zajedniku skupinu (SIG), posveenu upravorazvoju ovog standarda.Kada je Bluetooth dizajniran, praena je jednostavnost upotrebe i uspostavljanje PAN mrea(Personal Area Network) malih mrea koje obuhvataju nekoliko ureaja, i koje imaju za cilj brzprenos podataka. Svaki Bluetooth ureaj zapravo oko sebe stvara ."komunikacijski mehuri",bubble, koji onda omoguava spajanje ureaja koji se nalaze unutar dosega signala. Unutar jednog takvog mehuria moe se spojiti do osam ureaja, i takva mrea se Bluetoothterminologijom naziva pico-net, odnosno piko-mrea.Mrena infrastruktura ne postoji, barem ne na onaj nain na koji smo navikli kod "klasinih"mrea. Ovo valja usporediti s drugim beinim standardima, prvenstveno s WLAN-om,odnosno beinim LAN standardom, poznatim jo i kao 802.1 lb. Bluetooth ne pokuavaoponaati mrenu topologiju koju koristi velika veina ostalih mrea, a koju tipino ine klijentii spojne take, koje onda aktivno uestvuju u radu mree. Bluetooth je predvien za brzospajanje prenosnih ureaja, mobilnih telefona, palm-ova i notebook-ova.Svaki Bluetooth ureaj ima nekoliko karakteristika koje mu omoguavaju spajanje s ostalimureajima, od kojih su kljune njegovo ime i nain rada. Ime je neophodno da bismojednostavno prepoznali o kojem se ureaju radi, pogotovo ako ih unutar nekog prostora imavie. Nain rada je neto tee objasniti. Naime, Bluetooth je najee mogue potpunoiskljuiti, pogotovo na palm-ovima i mobilnim telefonima, kako bi se utedela energija kojuzbog svojeg stalnog odailjanja signala Bluetooth znaajnije troi. No, ak i kada je ukljuen,Bluetooth ureaj nije uvek vidljiv, jer postoje dva naina rada, takozvani discoverable nain, tojest "naina u kojima je mogue otkriti ureaj". Da biste svoj ureaj mogli spojiti potrebno jeukljuiti discoverable nain, jer time poruujete ureaju da se javi ako se negde u blizini pojavineki drugi ureaj s Bluetooth tehnologijom. Ako je ovaj nain rada iskljuen, va e ureajreagistrirati sve ureaje koji se oko njega nalaze, ali nee pokuati uspostaviti vezu s njima.

Kod Bluetootha se za prenos podataka koristi radijski spektar, i to oko 2.4 GHz.Ovaj deo spektra izabran je iz niza razloga. Glavni je taj to za rad s malim snagama u veinizemalja nije potrebno imati nikakvu posebnu dozvolu (reeni su odreeni administrativniproblemi, koji su spreavali upotrebu Bluetooth ureaja u Francuskoj i jo nekim drugimzemljama, u kojima su frekvencije oko 2.4 GHz zaposele vojske, i u paniji i Japanu, gdje sute frekvencije bile rezervisane u druge svrhe). Ostali razlozi su mogunost korienja relativnovelikih brzina do l Mbita kada govorimo o BT tehnologiji, i neki drugi, tehniki razlozi. Takoezato stoje besplatan i ne zahteva licence, za rad unutar ovog dela spektra bori se nekolikostandarda slinih karakteristika, to znai da jedni drugima mogu stvarati smetnje.


12/67

U prvom redu, uz Bluetooth tu je WiFi, t.j. 802.1 lb, a osim tih dvaju najpoznatijih i najve ihstandarda postoji jo i niz drugih manje-vie standardnih aplikacija koje koriste ovajnelicencirani komadi radijskog spektra. Ova frekvencija za komunikaciju odgovararezonantnoj frekvenciji molekula vode. Budui da mikrotalasne penice zagrevaju hranuupravo "pogaajui" rezonantnu frekvenciju molekula vode, kapacitet Bluetooth veze moesnano pasti u neposrednoj blizini mikrotalasnih penica. Tehnika frequency hoppinga kojukoristi Bluetooth protokol ovde pomae da bi prenos podataka ipak bio nastavljen, no i sam

standard upozorava na ovaj problem.

Frequency hopping jeste nain na koji se smanjuje problem smetnji koje mogu uzrokovatispoljni izvori i kojima se smanjuje zauzetost odreenog dela spektra. Svaki Bluetooth ureajmenja frekvenciju na kojoj komunicira 1600 puta u sekundi, prema unapred dogovorenomalgoritmu. Time se osigurava da ak i ako se neka smetnja pojavi, ona utie samo na mali brojpaketa koji putuju preko mree.Da bi se ostvarila veza, potrebno je izmeu ureaja stvoriti bond, odnosno vezu u kojoj jepotvreno da ta dva ureaja smeju meusobno komunicirati, odnosno da postoji meusobnopoverenje. Poverenje u ovom kontekstu znai da emo pri prvom pokuaju spajanja moratiuneti lozinku, koja slui da bi se potvrdilo spajanje ureaja. U naknadnim spajanjima lozinkanee biti potrebna jer e ureaji upamtiti da je meu njima komunikacija dozvoljena.

Spreavanje zloupotrebe ovakvog naina odobravanja ipak postoji, jer e Bluetooth ureajrazlikovati dva ureaja, premda imaju isto ime, tako da nije mogue "lano se predstaviti" ispojiti se na neki ureaj, jer se veza uspostavlja na osnovu hardverske adrese, koja jejedinstvena za svaki pojedini ureaj.Osnove rada 802-11b

IEEE (Institute of Electrical and Electromcs Engineers) standard 802.11 naziv je za skupstandarda koji defmiu beinu komunikaciju i umreavanje, s tim da se na beine mreeodnosi standard 802. l lb, koji je poznat i pod svojim drugim imenom WiFi. Standard 802. l lbdefmie brzine prenosa do 11 Mbita/s u uslovima optike vidljivosti, na kratkim udaljenostima.(Ovo treba usporediti s Bluetooth standardom, koji kao svoj maksimum ima brzinu od l Mbita.Tehniki deo sertifikacije kae da je 802.1 lb definisan u delu radiofrekvendja od 2.4 do 2.4835GHz u Evropi, i ogranien je samo na sloj fizikog prenosa podataka i na MAC (media accesscontrol) sloj, koji ima za zadatak odrediti ko i kada srne odailjati podatke i kako.Unutar mree razlikujemo dva elementa: pristupnu taku (koju nazivamo jo i bazna stanica iliaccess point) i mree klijenta.Postoje dva naina rada za uesnike u mrei: ad hoc i infrastrukturni. Ad hoc je jednostavnijinain i podrazumeva da uesnici komuiciraju meusobno od take do take, uspostavljajuivezu. Drugi nain komunikacije je infrastrukturni, koji podrazumeva da postoji centralni vor,koji je obino fiziki fiksiran na nekoj lokaciji, i preko kojega se onda odvija itavakomunikacija za neki deo mree. Na njega se onda spajaju svi ostali pojedinani klijenti, ipreko njega komuniciraju. Access Point (AP) je obino spojen i na ianu mreu, te je na tajnain mogue spojiti vie AP vorova i osigurati pokrivanje veeg podru ja (od nekolikoprostorija do celih zgrada ili preduzea). Definisan je i nain na koji odreeni klijent moeprelaziti iz podru ja koje pokriva jedan AP u podru je pokrivanja nekog drugog, njemususednog, na slian nain na koji se to dogaa kod mobilnih telefona. I ime bi mogli zvuatipoznato, naime, ovaj se postupak naziva roaming.

Ad hoc komunikacija je esta kada se radi o privremenim mreama, u kojima se spaja nekolikoraunara samo da bi se razmenili podaci, nakon ega se veza prekida. Infrastrukturni rad jekarakteristian za mree unutar organizacija, u kojima je namera pokriti elu povrinuposlovnog prostora kako bi bilo mogue bilo gdje koristiti

Kontrola pristupa mediju, odnosno sigurnost, reena je slino kao i kod standardne Ethernetmree, metodom koja se naziva CSMA/CA. Svaka stanica "slua" postoji li na kanalu promet.Ako ne postoji, stanica moe emitovati signal. Ako promet postoji, stanica eka jo nekovreme dok promet ne prestane. To se vreme odreuje posebnim algoritmom, to spreava dasve stanice ponu emitovati istog trenutka kada se oslobodi medij za komunikaciju.


13/67

Brzine koje omoguuje ovaj standard penju se do llMbit/s, a postoje i nadogradnje nastandard, koje defmiu i vee brzine, ak i do 55 Mbita, no one koriste nestandardnu opremu inisu komapatibilne s ostalom opremom.Budui da je re o radiotalasima, i to visoke frekvencije, prepreke koje se nalaze izmeu

odailjaa i prijemnika stvaraju velike smetnje komunikaciji, te je ako ne postoji opti kavidljivost komunikacija mogua samo na malim udaljenostima. Tane brojke je nemogue rei

bez uvida u konfiguraciju terena odnosno prostora u koji nameravamo postaviti beinumreu, no otprilike je re o udaljenostima do 15 metara ako nemamo optiku vidljivost i akopostoje prepreke u obliku zidova i nametaja, do nekoliko kilometara ako koristimo posebnopodeene antene.Implementacija

Postoji nekoliko razliitih naina na koje je mogue koristiti raunar u 801.l lb mrei. Potrebnavam je, naravno, kartica koja je dostupna kao PCMCIA, u sluaju notebook-a, ili kao PCI, usluaju desktop raunara.

Sigurnost

Problemi s kojima se sve vie suoavamo kod WiFi mrea jesu oni vezani uz sigurnost, jer sve je vei broj korisnika naoruanih 802. l lb opremom, spremnih da uloe vreme i proetatigradom uz ukljuen notebook, kako bi proverili postoje li negde aktivne WiFi mree, stojeradnja koju poznajemo pod imenom Wardriving ili Warwalking. Da bi se to spreilo, unutarstandarda za 802.l lb definisana je dvostruka zatita podataka, koja titi komunikaciju prekomree i definie naine kontrole pristupa samoj mrei. Deo koji se bavi kontrolom pristupamrei nazivamo autorizacija.Postoje dva tipa mree, prema nainu na koji je autorizacija realizovana: otvoreni sistem isistem zajednikog kljua. Sa otvorenom sistemom komunikacija je mogua sa svakomstanicom koja se prijavljuje na mreu, ili je mogue ograniiti komunikaciju na stanice koje senalaze na popisu stanica koje imaju dozvolu rada unutar mree.

- zajedniki klju unutar mree.- Klju je tajan,- mogunost rada s enkripcijom,

Drugi deo sigurnosti koja je ugraena u samu 802.l lb mreu jeste opcija enkripcije podatakakoji prolaze izmeu vorova mree. Za enkripciju se koristi ureaj poznatiji pod imenom WEP,to je skraenica od Wired Equivalent Privacy. Unutar amerikih zakona postoje ogranicenjakoja se ticu dozvole za izvoz ureaja za enkripciju, pa je zabranjeno u neke drave izvozitiureaje koji sadre odreene naine enkripcije, pa je za WEP bilo potrebno izabrati ureaj kojinee potpasti pod ova zakonska ogranienja. Iskorien je RC4 PRNG algoritam, koji jemogue izvoziti. Prilino je slab, pogotovo ako ga usporedimo s drugim algoritmima zaenkripciju dostupnima na tritu.Osnove rada IrDA

IrDA je trei nain na koji je mogue spajati ureaje, za razliku od Bluetooth protokola i 802.1

lb ovaj nain spajanja zavisi od optike vidljivosti izmeu ureaja. IrDa je zapravo skraenicaod Infrared Data Association, organizacije zaduene za razvoj i odravanje standarda zapovezivanje ureaja preko infracrvenog porta. IrDA funkcioniena principu usmerenih infracrvenih talasa, koje onda osetljivim diodama na drugoj stranimoemo pretvoriti u elektrine impulse. Sam standard namenjen je ad hoc spajanju dvaureaja. Mogue je postii brzine od 9600 bit/s do 4Mbit/s, to zavisi od korienog protokola itipa ureaja koje povezujemo.Brzina se odreuje u trenutku spajanja (handshaking), te se prilagoava sporijem ureaju, toznaci da bez obzira na brzinu svi ureaji ipak mogu meusobno komunicirati. Postoje dvarazliita fizika sloja komunikacije: SIR i FIR. SIR je skraenica od Serial IR, i oznaava sloj


14/67

koji podrava serijsku komunikaciju do 115kbit/s u half duplex nainu, a FIR je (Fast IrDA)nain komunikacije koji dozvoljava 4Mbit/s na kratkim udaljenostima. Svi ureaji kojipodravaju FIR nain rada moraju podravati i sporiji SIR, ime je osigurana kompatibilnost.U novijim ureajima IrDA je podran kao deo samog ureaja, na slian nain na koji jepodrana i ostala serijska komunikacija. Zanimljivost je ovog protokola u tome da svi IrDAureaji, ako su ukljueni, itavo vrijeme rade u nainu rada otkrivanja (discoverv), u kojemprate da li se untar njihovog komunikacijskog dometa pojavio neki drugi ureaj s kojim je

mogue komunicirati. U trenutku kada se to dogodi, pokree se protokol u kojem ureaji jedandrugome javljaju osnovne informacije neophodne za komunikaciju poput imena, MAC adrese ibrzine komunikacije.IrDA komunikacija funkcionie samo ako postoji optika vidljivost izmeu ureaja, ali tako danjihovi IrDA porto vi moraju biti usmereni pravo jedan prema drugome, bez prepreka.Udaljenost moe iznositi samo do 3 metra, jer na veim udaljenostima brzina komunikacijenaglo pada. Idealno je ako ureaje drimo razmaknute manje od metra i ako su njihovi IrDAportovi okrenuti jedan nasuprot drugome. Dozvoljena su i manja odstupanja, jer je infracrvenisnop ipak odreene irine.


15/67

3. Internet alati

3.1. WWW - koncept i primena

Do pojave World Wide Weba (WWW) Internet je predstavljao izvor velikog brojainformacija ije pretraivanje i prikupljanje nije bilo jednostavno. Liilo je na pretragu

biblioteke u kojoj se u mnotvu knjiga nalazi ona koju traite, a zatim na itanje cele knjigekako bi se dolo do eljenog pojma. Informacije je bilo teko prikupiti i povezati sa slinimpojmovima.

Napori za omoguavanje lake pretrage i prikupljanje informacija poinju 1989.godine, idejom Tim Barners Lee-a iz CERN-a, istraivakog centra u vajcarskoj. Zapoet jerazvoj softvera i mrenih protokola (protokol je skup komandi kojima se omoguujekomunikacija raunara unutar mree), koji omoguuju lake pretraivanje. 1993. god. naporisu rezultirali nastankom softvera zvanog WWW brouzer (browser).

Nastali softver i protokoli daju mogunost pretraivanja dokumenata i " kretanja", kakopo razliitim dokumentima jednog raunara tako i po dokumentima razliitih raunara, poInternetu, korienjem razliitih komandi. Osnovu koncepcije ine hiperlinkovi koji omoguuju

da se pozicioniranjem na podvuene re

i ostvaruje prelazak na slede

u stranu istogdokumenta, ili na drugi dokument. Ovaj princip nainio je od Interneta mreu informacija koja

povezuje svet. WWW je Internet uinio svuda prisutnim i jednostavnim za korienje.

WW W servis omoguuje:

1. Pretraivanje, pronalaenje i itanje dokumenata na razliitim raunarima2. Korienje Internet servisa kao to su TelNet, FTP, Gopher3. Pretragu baza podataka4. Prikupljanje podataka i informacija5. Prezentacija i uvanje multimedijalnih podataka

Arhitektura WWW -a

World Wide Web je jedan od najpopularnijih servisa Interneta. Od momentapojavljivanja brzo je postao osnovni standard za pretraivanje, ponudu informacija i izvrenjetransakcija na Internetu i Intranetu. WWW predstavlja mreu multimedijalnih dokumenata kojisu me|usobno povezani, skup protokola koji definiu kako sistem radi i prenosi podatke, isoftver koji omoguuje rad ovako zamiljene koncepcije.

iroko je rasprostranjen i omoguuje pristup velikom broju korisnika. Ono to ga iniposebno popularnim je lakoa kojom pojedinci i organizacije mogu pristupiti WWW -u. WWWkoristi dokumente koji su kreirani na osnovu HTML -a (Hyper Text Markup Language). HTMLomoguuje, putem linkova koje nudi, prelaz sa jednog na drugi dokument, koji mogu biti

locirani na istom ili udaljenom raunaru. Pozicioniranjem na izabrani link i jednostavnimpritiskom na taster mia prelazi se na drugi sajt, pomou HTTP-a (Hyper Text TransferProtocol). Pretraga je omoguena softverom zvanim WWW brouzer. Klijent postavlja zahtev,alje ga WWW serveru, koji pomou CGI -a (Common Gateway Interface), preuzima razliiteaplikacije.Osnovni pojmovi vezani za WWW su: HTML, HTTP, CGI, URL, WWW klijent, WWW server.

WW W klijenti


16/67

Korienjem jednostavnog grafikog interfejsa WWW brouzera (softvera na raunaruklijenta, od kojiih su danas najrasprostranjeniji brouzeri Netscape Navigator i MicrosoftInternet Explorer) i komandi koje nudi uspostavlja se veza i prenose zahtevani podaci odservera. Upotrebom brouzera moe se pristupiti razliitim sadrajima. Na primer, ako sezahteva neki grafiki sadraj od od WWW servera, brouzer automatski poinje saprikazivanjem fajla odre|ene ekstenzije. Kao to je poznato postoje razliiti formati JPEG,

GIF, BMP i dr. Brouzer raspoznaje format fajla koji se prenosi i "priprema" se za njegov prikaz.Arhitektura WWW -a obezbe|uje kontakt klijenta sa mreom i, na neki nain, poveava

kapacitet PC a dozvoljavajui mu pristup udaljenim bazama i drugim resursima. Korisnicimaje omoguen pregled razliitih aplikacija.To mogu biti PC raunari, Macintosh, kao i raunari koji rade na Unix platformi.

WW W Serveri

uvaju razliite sadraje koji se mogu ponuditi pomou WWW - brouzera. Najviekorieni WWW serveri su Microsoft Internet Information Server, Netscape CommunicationsServer i Apache.

Funkcije servera mogu se podeliti u nekoliko grupa. Serveri obezbe|uju informacije,

prenos podataka i informacija, a isto tako daju odgovarajuu sigurnost u radu.Da bi se informacije publikovale mora postojati odgovarajui program na serveru.Prenos podataka izme|u servera i klijenta vri se putem TCP / IP (Transmision ControlProtolcol / Internet Protocol) mree pomou HTTp protokola. Sa druge strane, server jepovezan razliitim aplikacijama koje treba da poslue korisnicima. To su razliiti dokumenti,baze podataka i sline strukture kojima se pristupa putem CGI -a. Server, zapravo,predstavlja posrednika izme|u korisnika (klijenta) i aplikacija koje on zahteva.

WW W Brouzeri

WWW brouzeri su programi koji se koriste kao interfejs izme|u korisnika i Interneta.Mogu postojati na raunarima korisnika koji se modemskom vezom povezuju sa Internet

provajderom. To je ono to se naziva " klijent " programom - programom koji od korisnikapreuzima komande a onda alje zahtev "serveru" i dobija eljene informacije. Jedan servermoe obezbediti informacije hiljadama klijenata.

Brouzeri su dizajnirani da obezbe|uju uniformni interfejs, lak za upotrebu, sa mnogimservisima i protokolima Interneta, ak i za korisnike koji nemaju iskustva sa nabrojanimservisima i protokolima.

Brouzeri mogu biti tekstualni, grafiki - GUI (Graphic User Interface) i 3D Webbrouzeri. Tekstualni brouzeri (koji sadre samo tekst, bez slika), obino su brzi i lake sekoriste za razliite hardverske i softverske sisteme. Grafiki brouzeri se lake savladaju uprocesu uenja i lake se kontroliu. 3D Web brouzeri su novina, ali polako postaju svezastupljeniji. Kod njih se osim prikaza klasine adrese sajta, nalazi prozor u kome se nalazi 3Dprikaz WWW -a, sa vaim trenutnim poloajem. Ovo je zgodno jer se moe direktno pristupitii najudaljenijem dokumentu bez korienja hyperlinkova.

Najrasprostranjeniji tekstualni brouzer je LYNX, a popularni grafiki brouzeri su npr.:Microsoft Internet Exlorer, Opera, Netscape Navigator i drugi.

Pristup i pretra ivanje baza Web dokumenata

Uprkos lakoi i brzini koju u radu omoguuju brouzeri, nedostaje jedan vaan elemenat mogunost traenja odgovarajuih informacija. Brouzeri omoguuju pretragu od dokumentado dokumenta, ali zahtevaju pregled velikog broja istih.


17/67

Da bi se reio ovaj problem stvoreni su korisniki servisi za pretragu Interneta i za tosu neophodni odre|eni alati.

Proces pretrage teksta za veliki broj dokumenata podeljen je u dve faze: faza pretrageza krajnjeg korisnika i faza indeksiranja. Faza pretrage za krajnjeg korisnika sastoji se iz trikoraka koje korisnik preduzima u toku pretrage. (1) Formulie se zahtev po kome trebaizvriti pretragu. (2) Server zapoinje pretragu, i daje korisniku listu dokumenata koji

odgovaraju postavljenim zahtevima korisnika. (3) Korisnik bira eljene dokumente sa dateliste da ih pregleda i eventualno odtampa.Faza indeksiranja obuhvata unoenje dokumenata u sistem i kreiranje indeksa za

olakavanje pretrage. Ovo se obino izvodi u vremenu koje ne zahteva prekide u radu. Nekiod sistema dodaju dokumente odmah po njihovom pojavljivanju. Ovaj proces, u kome se vriunoenje i indeksiranje dokumenata, nema veze sa korisnikom.

Ove dve faze su nezavisne jedna od druge. Interfejs korisnika treba da omoguiunoenje podataka po kome se eli pretraga i pregled prona|enih dokumenata. Indeksi bitrebalo da omogue pretragu po eljenim podacima.

WAIS (W ide Area Information Service) omoguuje korisnicima pretragu sadraja

dokumenata za bilo koji string teksta koji podrava. WAIS dozvoljava korisniku da pretraikompletne tekstove svih dokumenata na serveru. Korisnici sa razliitih platformi mogupristupiti razliitim informacijama i prikazati ih u razliitim oblicima - kao tekst, sliku, zvuk iliformatirani dokument. Sistem koristi jednostavan protokol u komunikaciji izme|u dvaraunara, tako da informacije mogu biti skladitene na razliitim raunarima. Svako moekoristiti ovaj sistem da bi pronaao eljeni dokument.

Princip WAIS -a zasnovan je na tome da server preuzima zahtev od korisnika i vripretragu. Server zatim vraa listu dokumenata koji sadre zadatu frazu ili re. Svakidokument ima naznaenu ocenu, od l do 1000, koja pokazuje koliko je puta re u dokumentuprona|ena. Korisnik moe izvriti preciznije unoenje, ili pregledati dokument koji mu se ininajblii traenom.

WAIS korisnicima pomae na vie naina. Najpre im omoguuje da do|u do eljenihinformacija koje se nalaze u bazi. Zatim obezbe|uje pristup razliitim bazama. Obezbe|ujenaine za download i organizaciju informacija koje korisnik prima.

Danas se WAIS koristi da bi se kreirali indeksi dokumenata koji se ine dostupnimputem WWW -a. Tako se korisnicima obezbe|uje pretraga sadraja tih dokumenata.Ovaj sistem treba da omogui pronalaenje svih informacija bez obzira gde se one nalazile.Pretraga treba da je brza i tana i da zahteva mali kapacitet diska.

WAIS je jedan od mnogobrojnih sistema za pretraivanje mree. Poznati sistemi poputAltaVista -e , Yahoo ili Google -a imaju ogromne baze. Ovi sistemi slini su WAIS -u-

Osnova web-a predstavlja hipertekst (Hypertext) kao osnovno sredstvo pretraivanja informacijana Internetu. Hipertekst predstavlja dokument koji sadri rei koje su veze ka drugimdokumentima. Ove veze se nazivaju linkovi (Link). Veze ka drugim dokumentima mogu biti rei ilislike. Hipertekst za web se pravi pomou HTML-a (HyperText Markup Language). Zasnovan je naSGML (Standard Generalized Markup Language) standardu. On define prikaz izgleda stranice unekom browser-u pomou tagova i osobina tih tagova. Primeri nekih tagova:

Tehnlckl Predstavlja vezu (!ink) do sajta Tehnikog
http://www.tf.zr.ac.yu/http://www.tf.zr.ac.yu/


18/67


19/67

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) - je standardni protokol za distribuiranje elektronske pote.On alje elektronske poruke i datoteke na jednu ili vie adresa.NNTP (Network News Transfer Protocol) - je standardni protokol za elektronske diskusione grupe.On alje lanke iz tematskih diskusija unutar konferencije.Telnet (Telnet Protoco!) Omoguava prijavljivanje na host raunar i izvravanje komandi nanjemu.

WW W serveri

Osnova svake dobre Web lokacije jeste server baze podataka. Serveri obezbe|uju informacije,prenos podataka, uz veu sigurnost podataka. On predstavlja neku vrstu posrednika izme|ukorisnika (klijenta) i aplikacije koju korisnik zahteva. Web server moe da obezbedi statine Webstranice u obliku HTML dokumenata, ali moe i da izvri aplikacije koje znaajno poboljavajusadraj lokacije. Web stranice tako poseduju fleksibilnost i brzina izvravanja je vea. U prethodnimimplementacijama Web serveri su koristili CGI (Common Gateway Interface) da bi izvrili sadraj.CGI je tehnologija koja omoguava da Web server pone izvravanje i koristi taj proces dauspostavi zadatke kao to je slanje elektronske pote. CGI aplikacije dodaju Web lokaciji prekopotrebnu funkcionalnost, ali su one prilino spore, zato to CGI aplikacija radi kao poseban proces.

U najvie koriene servere spadaju Microsoft Internet Information Server, Apache itd.


20/67

20

Microsof t I n te rne t I n fo rm a t i on Se rve r

Microsoft Internet Information Server, ili IIS, jeste primarni Web server za lokacijezasnovane na Microsoft Windows NT tehnologiji i predstavlja znatno poboljanje uodnosu na servere koji koriste CGI za stvaranje sadraja. Predstavlja klijent/serveraplikaciju. IIS podrava standardne informacione protokole HTTP i FTP. Pisanjeaplikacija je omogueno pomou Internet Server Application ProgrammingInterfacea (ISAPI; i CGI-a). On obezbe|uje serversko reenje za Internet,intranet i ekstranet lokacije i stoga predstavlja osnovnu komponentu zaizgradnju lokacija na Windows NT operativnim sistemima. Sa HS-om moeterazviti server aplikacije korienjern Visual Basic sistema programiranja,VBScripta, Jscripta i Java komponenti, kao i CGI aplikacije i ISAPI pro

irenja i

filtere. IIS podrava Internet standarde protokole i servise, tj. HyperText TransferProtocol (HTTP), World Wide Web (WWW). File Transfer Protocol (FTP), Simple MailTransfer Protocol (SMTP) i Network News Transfer Protocol (NNTP).ISAPI su programi koji obra|uju zahteve na WWW serveru. Aplikacije pisane uISAPI-u izvravaju se bre nego aplikacije koje zahtevaju CGI skrpit.

Neki odprogramski

Razliiti

Baze podataka

Softver

WWW brouzer ISAPI filter

WWW server

ISAPI a lication

HTTPOD.DLL

Disc storage


21/67

21

Prava snaga IIS je ODBC (Open DataBase Connnectivitv), interfejs preko koga IISkomunicira sa drugim bazama podataka (SQL Server, Orade, Paradox, i sl.)- PomouODBC-a omogueno je pretraivanje po bazi podataka, selekcija po nekom kriterijumu iformatiranje dobijenih podataka, njihovo dodavanje, modifikovanje i brisanje. Svenavedene operacije se izvravaju preko SQL-a. Pristup bazi podataka omoguen je prekokomponente iiS koja se zove Internet Database Connector (IDC). IDC i Httpodbc.dll suiSAPi programi koji omoguuju pristup bazi podataka. IDC koristi dva tipa datoteke, i to:IDC datoteku (koja sadri neophodne informacije za konektovanje na bazu i SQL iskazza manipulaciju sa podacima) i predefinisanu HTML datoteku (koja na osnovu SQLiskaza formatira podatke WWW klijentu).

Programski jezici i funkcije

CGI (Common Gateway Interface) - se odnosi na specifikaciju pomou koje programikomuniciraju sa Web serverom. CGI program ili skripta je program napravljen zaprihvatanje i povratak podataka koji odgovaraju CGI specifikaciji. Program moe biti

napisan na bilo kojem jeziku ukljuujui C, Peri i Visual Basic Script. esto seupotrebljava za proces interaktivne forme na Web stranici.ASP (Active server Pages) - je noviji tip dinamine web stranice koju je napravioMicrosoft. ASP su HTML stranice koje ukljuuju skriptovanje i pravljenje interaktivnihaplikacija Web servera. Skripte se pokreu na serveru a ne na Web pretraivau da bise stvarale HTML stranice poslate pretraivaima. Visual Basic i JScript (JavaScript) seesto koriste za skriptovanje. ASP datoteke imaju oznaku tipa .asp.Java/Java Applets - Java je programski jezik baziran na objektima poput C++.Napravio ga je Sun Microsvstems a cilj Jave je da pravi programe koji e biti nezavisni.Javin moto je "napii ga jednom, pokrei ga svuda". Savreni Java program bi trebalo


22/67

22

podjednako dobro da radi na PC-ju, Macintoshu, Unixu itd., bez dodatnogprogramiranja. Ovaj cilj tek treba da se realizuje. Java se moe koristiti za pravljenjeaplikacija za Web kao i onih koje nisu za Web. Java aplikacije bazirane na Webu suobino u obliku tzv. Java appleta (malih aplikacija). To su mafi Java programi pozvani saHTJvlL stranice koji se mogu snimiti sa Web servera i pokrenuti Web pretraivaem kojipodrava Javu. Nekoliko primera: vesti uivo, pokretne slike sa zvukom, kalkulatori,tabele i interaktivni vizuelni prikazi.JavaScript/Jscript - JavaScript je programski jezik kojeg je napravio NetscapeCommunications, Mali programi napisani ovim jezikom su ugra|eni u HTML stranicu ilise pozivaju izvan stranice da bi poveali funkcionalnost stranice. Primeri JavaScripta supokretne nalepnice, padajui meniji, ivi kalendari i satovi, interakcije sa miem.JScript je slian jezik, razvio ga je Microsoft i radi sa pretraivaem te kompanije,Internet Explorerom.XML (eXtensive Markup Language) -je jezik za pravljenje Web stranica koji omoguujedizajnerima da prave sopstvene kontrolne kodove da bi obezbedili funkcionalnost kojanije dostupna u HTML-u. XML je jezik strukture podataka i omoguuje onima koji garazvijaju da razdvoje formu od sadraja. Predstavlja i mehanizam za razmenustruktuiranih podataka. Tvorac ovoga jezika je Jon Bosak iz firme "Sun Microsvstems".PHP je skript jezik na strani servera, ugradiv u HTML. nezavisan od raunarskeplatforme. Prvobitno je nazvan Personal Home Page, ali je to kasnije promenjeno u

Hypertext Preprocessor Language. Razvio ga je Rasmus Ledorf da bi pratio brojposetilaca svoje onlajn biografije. Sintaksa jezika je zasnovana na sintaksi C-a, Jave iPerla.

Web brow ser - i

Web browser-i predstavljaju vezu izme|u klijenta i Interneta. Oni predstavljaju klijentdeo programa pri komunikaciji sa Web-om. Na osnovu ugra|enih mehanizama oniiitavaju HTML kod koji jeupotpunjen nekim od programskih jezika, i prikazuju ga uformi itljivoj korisniku. Mogu biti tekstualni Hr grafiki.

TekstualniLynx je pretraiva koji omoguuje pristup Webu samo u tekstualnom obliku.Kretanje se vri osvetljavanjem kljunih rei na ekranu tasterima sa strelicomnagore ili nadoie, a zatim pritiskom na strelicu za kretanje unapred (ili na tasterEnter). Ovaj pretraiva dostupan je na VAX ili UNIX raunarima.

Grafiki

Tekst, slike, zvuni i video zapisi se vide u browser-u pomou programa sagrafikim korisnikim interfejsom. Ovi pretraivai dostupni su i na Windows i naMac raunarima. Kretanje se postie ukazivanjem i pritiskom miem na osvetljenerei i slike. Prvi grfiki Web browser je bio NOSA Mosaic koji je razvijen od straneNCSA-a (Nacional Center for Supercomputing Applications) na Univerzitetu Illinois,

1993. godine. Predstavlja klasinu Windows aplikaciju sa menijima. Grafikihbrowser-a ima mnogo, ali najzastupljeniji su: Internet Explorer, Mozilla, FireFox,Netscape, Opera, itd.

Dopunski moduli za Web browser-e

Dopunski moduli mogu se ukljuiti u Web pretraiva da bi se pretraivauproirile sposobnosti. Radei u zajednici sa dopunskim modulima pretraivaiomoguuju bogato multimedijalno iskustvo. Mnoge dodatne module moete dobiti


23/67

23

besplatno. Formati datoteke koji zahtevaju dodatne module jesu MIME formati.MIME je skraenica za Multimedia Internet Mail Extension (multimedijalni skupkodova za Internet potu) i pomae softveru za elektronsku potu za rad sabinarnim (non-ASCII) datotekama. Na primer, osnovni MIME format kojiupotrebljavaju Web pretraivai jeste text/html sa oznakom tipa .html. Webpretraivai esto su blandarcino snabdeveni sa nekoliko dodatnih modula,posebno za prikaz multimedijalnog sadraja.

ActiveX je tehnologija koju je razvio Microsoft. ActiveX omoguuje ugra|ivanjeanimiranih objekata, podataka i raunarskih kodova na Web stranice. Web pretraivakoji podrava ActiveX moe da prikae veinu podataka na Web stranici.

Pristup i pretra ivanje baza Web dokumenata

Browser-i omoguuju pretragu od dokumenta do dokumenta, ali zahtevaju pregledvelikog broja istih. Da bi se reio ovaj problem stvoreni su korisniki servisi zapretragu nainjenih baza WWW dokumenata. Ne postoji baza koja sadri svedokumente. Ono to je fundamentalno u reavanju ovog problema jeste obezbeditidostupnost informacijama i omoguiti njihovo pretraivanje. Faza pretrage za krajnjegkorisnika sastoji se iz tri koraka koje korisnik preduzima u toku pretrage:

1) Formulie se zahtev po kome treba izvriti pretragu.2) Server zapoinje pretragu, i daje korisniku listu dokumenata koji odgovarajuzahtevirna korisnika,3) Korisnik bira eljene dokumente sa date liste da ih pregleda i eventualnoodtampa.

WAIS (Wide Area Information Service) omoguuje korisnicima pretragu sadrajadokumenata za bilo koji string teksta koji podrava. On dozvoljava korisniku dapretrai kompletne tekstove svih dokumenata na serveru. Princip rada WAIS-azasnovan je na tome da server pruzima zahtev korisnika i vri pretragu. Server zatimvraa listu dokumenata koji sadre zadatu frazu ili re. Svaki dokument ima naznaenuocenu, od 1 do 1000, koja pokazuje koliko puta je re u dokumentu prona|ena. Korisnikmoe izvriti preciznije unoenje, ili pregledati dokument koji mu se ini najbliitraenom. Najpopularniji sajt za pretraivanje Internet-a je Google. Zatim slede Yahoo,

Altavista, PhazeDDL, i naa Krstarica. Pretraivanje se usavrava uvo|enjeminteligentnih komponetnti u pretraivae.

Multimedija na Web-u

Web je postao izvor multimedije. Moete da sluate zvune i gledate video zapise prekoWeba i uivo i prethodno snimljene. Za to su vam potrebni dodatni moduli. AppleovOuick Time Player snima datoteke sa oznakom tipa .mov i prikazuje ih kao "filmove" umalom okviru na ekranu. Problem sporog snimanja velikih video fajlova je reenrevolucionarnim razvojem sposobnosti multimedije: striming medija. U ovom sluaju sezvuni i video zapisi prikazuju u toku snimanja ili striminga na va raunar. RealPIayerdodatni moduli prikazuju striming zvune i video datoteke. Jo jedan od programa kojise koristi za multimedijalni doivljaj je Windows Media Plaver. Mnoge lokacije vamnude opciju da birate koji plejer elite da koristite,Shockwave - vam omoguuje pravljenje i implementaciju multimedijalnog sadrajakombinovanjem grafike, animacije i zvuka.Zvune datoteke uobiajeno je da prilikom posete Web lokaciji ujete muziku upozadini. Zvune datoteke moete i snimiti nezavisno od posete Web lokaciji. Webpodrava mnoge tipove zvunih datoteka sa odgovarajuim dodatnim modulima.Internet kamere - su jo jedan vid multimedijalnog iskustva koje je dostupno naWebu. @ive i video kamere koje alju podatke uivo na Web server. Ove kamerese mogu nai na raznim lokacijama, kancelarijama, vrhovima zgrada, delovimagrada, itd.


24/67

24

Komunikacija uivo - osobina Web-a da omoguuje prenos video i zvunih signalanudi opciju ljudima da prave video konferencije i uivo sara|uju. Uopte, to je brainternet veza to je uspenija komunikacija. Najjednostavniji chat program omoguujeda vie korisnika komunicira uivo. Internet Relay Chat (IRC) i America Online'sInstant Messenger su primarni primeri ove vrste programa. Naprednija ivakomunikacija nudi zvunu i/ili video komponentu. Najpopularniji program ove vrste jeU-SeeMe. Jo napredniji su programi koji omoguuju ivu saradnju(engl. real-timecollaboration). Neki od primera su Microsoftov NetMeeting i Netscapeov Conference.

Mobilni agenti

Agenti su programi koji samostalno pronalaze informacije na mrei,ispunjavajui svrhu za koju su kreirani. Mogu biti statini ili mobilni. Statiki agenticeo "ivotni vek " provedu na jednom sistemu, materijal koji im je potreban dobijajupreko mree.

Mobilni agenti su napredniji, poto imaju sposobnost kretanja po mrei. Onine dovlae materijal do sebe ve se kreu od servera do servera, istrauju i rade,da bi se na kraju vratili na matini sistem i podneli izvetaj.

Radi se o prelasku na nov nain razmiljanja, sa pasivnih na aktivne sisteme.Ova teorijska postavka u praksi jo nije dovoljno potvr|ena, ali ini se da bi moglaimati puno uspeha.Server na osnovu zahteva kreira agenta i dodeljuje mu nit izraavanja. Agentpostaje "svestan sebe " i poinje posao.Najverovatnije e odmah uputiti zahtev dabude poslat na neku drugu lokaciju. Server e odmah uputiti zahtev da bude poslatna neku drugu lokaciju. Server e ga hibernizovati i poslati mreom na odredite,gde agent prelazi u nadlenost novog servera, koji e agenta "odmrznuti" iobavestiti ga da je stigao na eljeno mesto. Agent e pokupiti podatke i

komunicirati sa drugim agentima, kada to zavri otii e na tree mesto u potraziza dodatnim informacijama ili e se " vratiti kui " da podnese izvetaj. Agent poizvretku svog zadatka biva uniten.

Pojava i eksplozija Jave je pogodovala razvoju mobilnih agenata - na velikombroju raunarskih sistema postoje kvalitetne maine sposobne za izvrenje istogprograma. Zato je kod mnogih agenata portabilnost kljuna re. Sem toga,bezbednosni model Jave dozvoljava izvrenje " stranih "programa na vaemraunani - bila je to karika koja nedostaje, pa je ostalo pitanje ko e prvi krenutii sarealizacijom. Bili su to istraivai iz Japanskog ogranka IBM -a, osmislili sukompletan sistem, realizovali potrebne klase i prvi agent server. Njihov izum nazivase aglet, kovanica rei aplet i agent. Njihova analiza samo potvr|uje slinost sa

apletima jer su mnogi metodi identini.U paketu ima mnogo interesantnih stvari. Tu je interfejs pomou koga agletiostvaruju kontakt sa sredinom u kojoj se nalaze, a preko nje i sa drugim agentima.Omoguen je pristup resursima sistema u kome se aglet nalazi (grafika, zvuk), kaoi kreiranje novih agleta. Olakano je planiranje niza lokacija koje aglet treba daobie u toku svog ivota.


25/67

25

Agleti e se kretati u jako heterogentnim sredinama i susretati se sa mnogimdrugim agletima koji su nastali pod drugim uslovima i drugaije funkcioniu.Komunikacija je omoguena.Korienjem odre|enih interfejsa mogu se videti svi agleti na jednom serveru iuspostaviti veza sa njima. Tu direktnu vezu treba shvatiti uslovno: da bi agleti bili

zatieni od direktnih poziva njihovih javnih metoda, referenca na njih ostaje tajna,a za komunikaciju sa drugim agletima koristi se klasa pomou koje se preciznokontrolie nivo pristupa. Problemi u domenu korienja agleta su u tome to seuvek izvravaju na tu|em serveru i to je teko zatiti aglet.

Gopher

Program je razvijen na University of Minnesota u Minneapolis-u. Zato program imaikonu krtice sto je maskota jedne od USA, Minnesote. Program kopa ba kao krticapo bazi podataka matinog servera kako bi dosao do njenog sadraja i ponudio gakorisniku. Sadraj baze podataka se korisniku nudi u formi drveta bas kako izgleda isadraj naseg raunara ako ga posmatramo u Windows Explorer-u ili File manager.Zato je veoma lako dokuiti sve fajlove i kataloge u prozoru naeg klijent programa.Gopher je daleko bri u prenosu podataka nego naprimer WWW zato sto on neprenosi grafike fajlove koji su jako veliki i puno vremena se troi u prenosu.To je programska podrka tipa klient-server sto znai da se kompatibilni programiproizvode kako za klijenta ili korisnika usluga tako i za servera kao davaoca usluga.Gopher je bio prvi program koji je omoguavao pristup raznim protokolima iserverima. Posto je Gopher uveliko olakavao pristup informacijama delovalo je to

veoma pozitivno kasnijem naglom razvoju interneta. Gopher je rasprostranjen prekocele mreze. Univerziteti su razvili Gopher da bi pomogli svojim studentima izaposlenima u pristupu informacijama na samom univerzitetu ali i u celoj internetmrezi.Komunikacija izmedju klijenta ili korisnika i servera se odvija tako sto klijent trai damu njegov matini Gopher-server nadje i donese trazenu informaciju. Programskapodrska Gopher postoji za sve tipove raunara kako PC tako isto Mecintosh i UNIX.Najefikasnije koritenje Gopher-usluga je ako imamo Gopher-klijent programinstalisan na nasem raunaru preko koga biramo neki od Gopher servera.


26/67

26

Ako takav program jos uvek nemamo onda se mozemo posluiti nekim drugimexplorerom kao Mosaic ili WWW stim da umesto adrese koja pocinje sa http://upisemo Gopher:// pa iza toga adresu Gopher-servera naprimergopher://gopher.sunet.se sto je adresa Gopher servera mree racunara naSvedskom univerzitetu.Adresu matinog racunara /Home Gopher/ mozemo upisati ako otvorimo: File, New

Gopher Item na prozoru programa koji vidite na slici. Evo nekoliko atraktivnihGopher adresa:

Obrazovanje gopher:/ / jei.umb.edu

Gopher software gopher:/ / hopf.math.nwu.edu

Medicina gopher:/ / gopher.com.msu.edu

Muzika gopher:/ / gopher.wku.edu

DOSiWindows gopher:/ / gopher.ic.ac.uk

Internet gopher:/ / rs.internic.net

Telnet

Svakako najatraktivniji internetov alat je Telnet. Koristei ovaj program mi sefakticki prikljucujemo na jedan drugi racunar koji u tom trenutku postaje nas servernegde u svetu. Atrakcija je u tome sto mi svojim programom upravljamo ili vodimoraunar naseg domaina ili matinog servera te na taj nacin imamo pristup svimresursima kojima nas domain raspolaze. Naravno da tako mozemo koristitinjegovu bazu podataka te iz nje uzeti trazene informacije.

Telnet je klijent/server model programa. Server ili nas domain moze prihvatitivise korisnika istovremeno koji nezavisno jedan od drugoga koriste resurse servera.Da bi se mogle koristiti usluge udaljenog servera mora se znati ime i njegova adresa.Korisnik se predstavlja u veini slucajeva imenom guest. Jedan deo servera traeod korisnika i podatke kao ime i adresa. Jedan dio servera zahtijeva upotrebukorisnickog imena i sifru odnosno password kako bi istog prepoznao sledeci put.Telnet je jedan mali program koga cemo naci kao sastavni dio naseg Windows-a.Veoma puno se takvih programa danas moze uzeti sa mreze ali su uglavnomShareware odnosno moraju se platiti u nekom roku, najcesce 30 dana.


27/67

27

Svi veliki operativni sistemi koji se koriste naprimjer na racunarima UNIX iliMecintosh kao i sve verzije Windows-a imaju programsku podrsku Telnet. Program jekako se i na slici vidi jednostavan i ima veoma detaljne upute u programu Help.Nakon prikljucivanja na server uspostavlja se komunikacija klijent-server koristecitakozvani Telnet protokol koji posmatra oba korisnika i klijenta i servera kao prividneterminale. Oba ucesnika u komunikaciji imaju po jedan prividni prijemnik sto je

ustvari monitor i jedan prividni odasiljac sto je ustvari tastatura.U momentu kad klijent pise neki tekst isti se memorise u jedan dzep /buffert/memorije na racunaru klijenta. Kad je jedan red vec napisan i kad smo mi dali nekukomandu da saljemo podatke, naprimjer pritiskom na tipku Enter, ono sto smo minapisali pakuje se u jedan paket, na njega se dodaje adresa primaoca i salje na putprema primaocu. Ako server kao primalac poruke primi istu, salje posiljaocu jednuinformaciju koja se naziva GA /Go Ahead/ sto posiljalac cita kao znak za nastavakodasiljanja. Tako se odvija komunikacija klijent-server.Telnet-domacin preuzima naredbu, priprema trazene podatke te iste salje nazadprema klijentu. Posto paketi sa informacijama moraju preci daleki put prema klijentuili prema serveru moze komunikacija ici nesto sporije.Ima nekoliko jednostavnih komandi koje se upotrebljavaju u koristenju Telnet-a.

Open Komanda koja omogucuje prikljucak na maticni racunar, Open pa ime

racunara. Nakon prikljucivanja dobijemo poruku Connected na ekranu.Close Komanda koja prekoda vezu koju smo uspostavili sa komandom Open.Veza se moze prekinuti potpuno ako damo komandu Close pa ime racunarasa kojim je veza uspostavljena. Komanda moze rijesiti problem ako se vezazakljuca sto se dogadja.Mode Ovom komandom navodimo nacin rada. Naime mozemo raditi tako dasaljemo svaki znak ponaosob ili cijeli red teksta odjednom.Quit Ova komanda prekida vezu potpuno. Efekat je isti kao kad damonaredbu Close pa ime racunara.Send Komanda salje kodove za vodjenje drugom racunaru. Da bi saznao kojise kodovi koriste kod tvog racunara napisi Send ?.Komanda postavlja Telnet u polozaj mirovanja.

Pokazuje pomoc za svaku komandu koja nas interesuje.

FTP / File Transfer Protocoll/

Rijec je o vjerovatno najpopularnijem i najcesce koristenom internet alatu. Ovaj alatili program nam omogucuje prenosenje fajlova sa jednog racunara na drugi.


28/67

28

Sadrzajno ti fajlovi mogu biti veoma razliciti od tekstualnih fajlova, zvucnih, grafickihdo cijelih programa. Desetine hiljada fajlova raznih vrsta prenosi se svakodnevnopreko interneta. Vecina od njih prenosi se pomocu Internets File Transfer Protocoll iliFTP. Ovaj protokol se takodjer koristi i ako zelimo prenijeti neki fajl sa nasegaracunara na neki drugi racunar.Kao i mnogi drugi internetovi resursi FTP koristi klijent-server model. Mi koristimo

FTP klijent program na nasem racunaru da bi dosli u kontakt sa FTP-serverom nainternetu. Ima vise verzija klijent programa. Jedna od njih je i ova koju vidite naslici. Vecina maticnih servera nudi ovaj alat korisnicima besplatno radi toga stovecina maticnih servera nudi i arhivu fajlova. Naravno da ovakvi programiomogucavaju pretplatniku koristenje date arhive. Fajlovi koji se nude u takvoj arhivisu uglavnom alati za odrzavanje sistema, alati za komprimiranje, antivirus programi,programi za upravljanje jedinicama sistema kao i programi za obradu multimedije.Da bi dobio pristup FTP-serveru korisnik mora upisati svoje korisnicko ime i sifru/password/. Najcesce puta se za korisnicko ime moze upisati anonymous a za sifrusvoju e-mail adresu. Jedan dio FTP-servera je privatni i na njih je dozvoljen pristupsamo pojedinim korisnicima.Program koji vidite na slici je takozvana graficka izvedba programa za razliku odprograma koji su napisani u DOS okruzenju. Takav program je sastavni dio

Windows-a 95 i ne preporucujemo ga korisnicima koji nemaju iskustva u koristenjuDOS radi toga sto se danas na mrezi moze naci veoma mnogo grafickih izvedbi kojesu za rukovanje puno jednostavnije.U poslednje vrijeme razne ustanove ali i pojedinci, kao studenti u zavrsnim godinamastudija, preko svojih kucnih stranica nude programe bilo besplatno /Freeware/ bilo saplacanjem nakon, obicno 30 dana /Shareware/. Ti programi se nude u obliku linkovaali njihovo prenosenje je ponovo zadaca naseg FTP samo ovoga puta iza kulisa.Programe koji se nude u obliku linkova negdje u mrezi naci cemo obicno obiljezenetekstualnim linkom ali i dugmetom sa oznakom Download.Sta se desi kada kliknemo misem na dugme Download naprimjer. Nas FTP koji jesastavni dio operativnog sistema uspostavlja kontakt sa serverom na kome se nalaziHomePage a koja nudi dati program. Kad je kontakt sa maticnim serverom

uspostavljen nas FTP uspostavlja kontakt sa korisnikom preko prozora za dijalog ukome nas pita sta cemo raditi sa tim fajlom ili programom. Hocemo li ga otvarati, stoce nas FTP izvrsiti nakon punjenja u radnu memoriju, ili cemo ga memorisati na nekiod medija sekundarne memorije. To je ustvari zadaca nasega FTP koja se ustvari ine vidi.Koristenje grafickih izvedbi ovog programa je prilicno jednostavno. Program sesastoji iz dva prozora koji predstavljaju dva ucesnika u komunikaciji. Na lijevomprozoru je sadrzaj nasega racunara a na desnom prozoru dobijemo ponuduprograma koje nam nudi nas FTP-server. Mi jednostavno prebacujemo fajlove sa jedne strane ili prozora na drugi. Korisnik na ekranu dobije spisak programa odservera koji su mu na raspolaganju te iz te ponude odabere koje ce prenijeti na svojracunar. Kako na prozoru programa vidimo, mozemo prenijeti razlicite vrste fajlovakao i cijele programe.

Ovim programom mi ustvari plasiramo i nasu HomePage na nas maticni server kakobi bila dostupna nasim korisnicima.

WAIS / Wide Area Information Server/


29/67

29

Program WAIS je takodje korisnicki program ili kako smo naucili reci klijent/servermodel programa. I ovaj program koristimo da bismo pronasli odredjene informacije

na internetu. Sa ovim programom moze se traziti i naci informacija i ako se neznajuspecijalne komande za odredjenu vrstu informacija.

Korisnik moze trazeci informaciju pretrazivati odredjenu bazu podataka ili vise njihistovremeno. Kada se pronadje, informaciju je lako prenijeti na nas racunar. WAIS jepoznat po tome sto moze traziti i informacije koje su rasirene na vise racunara iliservera. Najbolji nacin koristenja WAIS-a je ako imamo klijent-program instalisan naracunaru kao ovaj na nasoj slici. Sa takvim programom moze se traziti podatak kojise nalazi na nekom od WAIS-racunara u mrezi.Nas klijent program sadrzi jedan spisak razlicitih baza podataka ali mi taj spisakuvijek mozemo dopuniti ako slucajno u trazenju naletimo na vise.Da bi zapoceo trazenje korisnik napise naziv informacije koju trazi na svoj klijentprogram koji onda koristeci jedan specijalan protokol pretrazuje WAIS baze

podataka. Nadjena baza podataka salje zatim jedan spisak dokumenata kojiodgovaraju trazenom dokumentu. Korisnik dobije isti na ekranu svog racunara.Klijent zatim odabere one fajlove koje je trazio. Ti fajlovi mogu biti tekstualni,graficki, fajlovi multimedije ili neka druga vrsta.Svaka WAIS baza podataka je ustvari specijalizirana biblioteka u kojoj korisnik mozenaci masu korisnih informacija.Nemora se imati klijent program da bi mogao pretrazivati WAIS bazu podataka.Korisnik moze upotrebiti Telnet kako bi imao pristup javnom WAIS klijentu nainternetu.Korisnik moze upotrebiti i Gopher da bi mogao pretrazivati WAIS bazu podataka aliGopher-om mozemo pretrazivati samo jednu po jednu bazu podataka. Klijent mozepretrazivanje zapoceti i upisivanjem kljucne rijeci u svoj program.

Nas WAIS klijent prevede zatim nase pitanje u jedan specijalan WAIS protokol kojise prenosi do naseg klijent servera. Pitanje server zatim prevodi u svoj vlastiti jezikte na osnovu njega izvrsi pretrazivanje WAIS baze podataka. Nadjene informacijeserver ponovo prevodi u WAIS protokol i njih salje natrag ka klijentu. Klijentprogram ponovo prevodi informaciju iz WAIS protokola u izvornu i pohranjuje istu uradnu memoriju racunara na dohvat operativnog sistema. To bi uglavnom bio nacinkomunikacije klijent/server koristeci WAIS protokol


30/67

30

4. ADSL TEHNOLOGIJE

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)ADSL - Asimetrina Digitalna Pretplatnika Linija je prodavnica sa 10 biliona jedinicaindukovanih na Internetu. Pokreta ovoga bio je ADSL forum [ADSL99].Sa aspekta uobiajnih korisnika, glavna aktivnost je usmeravana na obezbeenje

propusnog opsega prenosnog kanala od > 50 Mb/s, korienjem postojee telefonskemree, tj. telefonske kablovske infrastrukture u vidu upredenih parica.

Propusni opseg ADSL -a i njegove odlike

Zvui kao apsurd mogunost da se postojeim telefonskim linijama ostvari neometanprijem podataka i od >50Mb/s, u istim uslovima pod kojim modemi teko dostiubrzine koje su manje i od 50Kb/s.

Drugim reima, nisu problem brzine koje su za tri reda veliina vee, ve je mnogoproblema u brzinama koje su za tri reda veliina manje. Izvor nejasnoa i zabunaje u naem formalnom obrazovanju, koje nas esto moe dovesti u zabludu,

zato to zaboravljamo da naznaimo pod kojim uslovima vai odreenakonstatacija.Nominalna irina propusnog opsega prenosnog kanala telefonske linije je 4KHz. Saovakvom irinom propusnog opsega, pomou modulacija na vie nivoa (viestrukihmodulacija), realno je mogue preneti podatke brzinama od oko 50Kb/s, i izuzetno jeteko preneti podatke veim brzinama. Meutim, irina propusnog opsega prenosnogkanala je 4KHz zahvaljujui:

a) nisko propusnim linijskim filterima na ulazu i/ili izlazu prikljuaka javne mree(vidljivi deo razmene), i

b) nisko propusnim pojaavaima na duim linijskim segmentima (ovi filtri sunajee postavljeni na meusobnom rastojanju od jedne milje (1600 metara).Ako se linijski filtri ili pojaavai uklone, tada teorijski irina propusnog opsegaprenosnog kanala postaje neograniena, odnosno neodreena, dakle prua se prilika

za mnogo veim brzinama prenosa podataka. Bez linijskih filtera, slabljenje upropusnom opsegu prenosnog kanala nije vie konstantno, ali to je vano samo zaanalogni prenos glasa (zvuka), i za digitalni prenos podataka.U takvim okolnostima se postavlja pitanje koji je najpovoljniji, odnosno najbolji tiplinijskog kodiranja i modulacije signala. Takoe, veoma je vano ispitati ono to jeneophodno za propusni opseg prenosnog kanala u odnosu na veinu namena.Daleko najvee zahteve za opsegom imaju aplikacije koji iziskuju velike brzine izavise od vremena kao to su video igre. One mogu zahtevati protok do 16Mb/s, pa ivie. S druge strane, relativno prefinjene-usavrene primene koje stvaraju profit kaoto su video konferencije mogu zahtevati manje od 1.5Mb/s. Meutim, u veiniprimena, zahteva se do oko 6Mb/s i to je kljuni faktor kod odreivanja propusnogopsega prenosnog kanala tj. protoka za novi koncept.

Ako se upotrebi ADSL modem umesto linijske filterske kartice, koja mora bitizamenjena jednom ADSL interface karticom sa propusnim opsegom odreene irine(na primer oko l MHz), onda e ADSL brzine biti ostvarive i praktino mogue (naprimer do 52Mb/s, ili ak vie). Pored toga, mrea mora biti u potpunosti irokopojasna (na primer, ATM - Asinhroni nain prenosa).U sledeoj tabela su prikazani zahtevi vezani za propusni opseg prenosnog kanala zamnogobrojne primene u tri razliite oblasti (domena): za zabavu, zatim korisnika ilipotroaka oblast i profesionalne delatnosti.


31/67

31

Zabava

TV programiVODInternet-tekstInternet-grafikaKockanjeIgre

6 Mb/s3 Mb/s0.014 6 Mb/s0.5 6 Mb/s0.014 2 Mb/s0.014 16 Mb/s

TVTVPC/NT (TV)PC/NT (TV)PC/NT/TVPC/NT/TV

PotroaiKupovinaObrazovanjeObrazovanje

0.5 6 Mb/s0.5 6 Mb/s1.5 6 Mb/s

PC/NT/TVPC/NTTV

Profesionalnedelatnosti

Rad kod kueSOHOVideo konferencije

0.014 6 Mb/s0.014 6 Mb/s0.128 1.5 Mb/s

PCPCPC

Tabela br. l Zahtevi vezani za irinu propusnog opsega

Konfiguracija i odlike ADSL-a kao i ostalih DSL tehnologija

Slika br.l Osnovna ADSL konfiguracijaADSL tehnologija je prvo bila dostupna prestonicama visoko razvijenih oblastiAmerike (ikago, Njujork, i dr.) i evropskim zemljama (Belgija, Engleska, Nemakaitd.).Glavne tehnologije koje ADSL koristi su:q Diskretni multitoneq Kodiranje i ispravljanje greakaq Pakovanje bitova u okvire (Framing) i njihova zatita (Scrambling).

Osnovne ADSL tehnologije su sledee:

q HDSL -Visoki DSL;q SDSL - Single line DSL = Jednolinijski DSL;q ADSL -Asimetrini DSL;q VDSL -Vrlo visoki DSL.

Konfiguracija i odlike ADSL-a kao i ostalih DSL tehnologija

Slika br.l Osnovna ADSL konfiguracija


32/67

32

Nominalane irine frekventnog spektra po tehnologijama su sledee: za DSL(lOOKHz), HDSL (250KHz), ADSL (1MHz), i VDSL (od l0 MHz do 30 MHz).Karakteristika HDSL i SDSL simetrinost, tj. da su im brzine slanja i primanjapodataka iste.SDSL je dizajniran (koncipiran) za pojedinane linije preko postojee telefonskecentrale (POTS) i on je podesniji za usluge u stambenim oblastima.

Karakteristika ADSL tehnologije je asimetrinost, to znai da je brzina primanja(prijema) podataka vea je od brzine slanja, poto veina tipinih korisnika mnogovie skida dokumenata nego to ih alje.Brzina prijema podataka je 1.5Mb/s - 9Mb/s, a brzina slanja samo oko 640 Kb/s.Takoe, dizajn ADSL-a je za pojedinane linije postojeeg telefonskog sistema. Ovdese koristi kontrolisanje greaka unapred (FEC - forward error control) i moe bitibaziran na krunom komutiranju, paketnom komutiranju, ili ATM multipleksiranju(Asynchronous Transfer Mode - Asinhroni nain prenosa).Kod VDSL-a, je mnogo ta jo uvek neodreeno. Karakteristika ove tehnologije jeasimetrinost. Pojedini sistemi koriste brzinu slanja od 3Mb/s, dok je brzina prijemapodataka trenutno od 13- 52Mb/s. Zbog slabljenja, VDSL dosee rastojanja od samo1,5 km, dok ADSL moe dostii i do 6 km.

Brzina prijema podataka od 52Mb/s postie se samo na rastojanjima manjim od 334metra. Ostali sistemi koriste brzinu slanja od 6Mb/s i brzinu prijema podataka od 16 26 Mb/s.Prenos podataka se vri na jednoj telefonskoj liniji preko POTS-a, tj. postojeetelefonske centrale i ISDN-a. U principu, to je vea brzina manja je udaljenost kojamoe biti dostignuta korienjem specifinih tehnika.

Uzrok tome je slabljenje koje predstavlja glavni problem i koje se poveava sarastojanjem i frekvencijom. Ako se vezano za ADSL, posmatra prenos podataka odtake-do take vano je zapaziti da se sistem sastoji iz tri domena: Domen mrenogprovajdera, Domen veze od take-do take koji je zasnovan na nekom od oblikaADSL-a, i Domen lokalne oblasti.Domen ADSL mrenog provajdera ukljuuje razliite usluge (ATM, ili Interaet),ipristup ADSL mrei. Interfejs veza prema domenu od take-do take je realizovanpomou odgovarajueg modema (ATU-C).


33/67

33

ADSL modemi koriste ak 99% kapaciteta postojee telefoske linije bez meanja sapostojeim telefonskim uslugama. Znai mogue je istovremeno priati telefonom ilislati Fax, dok se surfuje na internetu.Domen veze od take do-take ukljuuje lokalnu petlju koja povezuje modem nastrani domena mrenog provajdera sa modemom na strani domena mree lokalneoblasti. Interfejs domena za vezu od take-do take je realizovan sa odgovarajuim

modemom (ATU-R). ADSL modem se povezuje sa klasinim PC, TV i drugimureajima na isti nain kao i drugom periferijom.Domen lokalne oblasti ukljuuje i veliku korporacijsku lokalnu mreu ili jednostavnosamo okruenje korisnika PC raunara. Postojei telefonski kanal je od digitalnogmodema odvojen filtrima, koji omoguuju nesmetano korienje telefonske linije aki u sluaju neispravnosti ADSL-a.

DMT & CAP ADSL pristup je baziran na prenosu analognih signala, i dva razliita linijskakodiranja (modulacije) koja se koriste u postojeim sistemima:

q DMT (DiscreteMultiTone - diskretni vietonski sistemi) iq CAP (Carrierless Amplitude/Phase - sistemi bez nosioca amplitude ili

faze).

Obe tehnike su funkcionalne, ali nisu kompatibilne (one koriste potpuno razliitetipove signala).

DMT DiscreteMultiTone

DMT je diskretna vietonska tehnika. To je ANSI standard, meutim, ona jekoriena u relativno malom broju ispitivanja. Ova tehnika je pomogla u dokazivanjuda je ADSL u stanju da postigne velike bezine.Osnovne prednosti DMT tehnike u odnosu na CAP su:

a) Propusni opseg 32Kb/s u segmentima, u poreenju sa 320Kb/ssegmentiranog protoka kod CAP-a,b) Moe biti bazirana na viestrukom linijskom prenosu,c) Karakterie je vea imunost na impulsne smetnje,d) Doputa korienje tehnika za upravljanje spektrom, ie) Jedna je od prvih koja je postala ANSI standard. DMT pristup koristi

viekanalni prenos signala (Slika br.2).


34/67

34

I u ovom sluaju, postojei telefonski servis i dalje radi normalano, jer se frekvencijeispod 4kHz ne koriste za ADSL. Gornje frekvencije se koriste za veliki brojparalelnih kanala. Za ADSL prenos podataka moe se koristiti frekventni opseg od1.1 MHz ukoliko su zadovoljena sledea dva uslova:1.Da najnii podkanal od 4KHz je rezervisan za postojeu telefonsku liniju2.pojaanje ni

skripta ias za are

Documents