skripta - latinicna inteligencija

8/18/2019 Skripta - latinicna INTELIGENCIJA

1/130

PSIHOLOGIJA INTELIGENCIJE


2/130

SADRŽAJ

KONCEPCIJE INTELIGENCIJE

Istorijski uvod ...........................................................................................................................................................Eksplicitne i implicitne teorije inteligencije .............................................................................................................

Implicitne teorije inteligencije......................................................................................................................

Eksplicitne teporije inteligencije..................................................................................................................Evaluacija ETI i ITI .................................................................................................................................. ZAREVSKI : Eksplicitne i implicitne teorije inteligencije .....................................................................................Pojam i perspektive u izučavanju inteligencije .......................................................................................................

STANKOV : Savremene perspektive u izučavanju inteligencije ............................................................................. AJZENK : Da li je pojam inteligencije koristan ili beskoristan? ............................................................................

PSIHOMETRIJSKI PRISTUP

Psiometrijsko stanovi!te ......................................................................................................................................."atel#$ormova %%c teorija kognitivni sposobnosti ..........................................................................................GARDNER I KORNHABER: Psiometrijsko stanovi!te ......................................................................................

HORN : 'spon i pad ljudski sposobnosti .............................................................................................................. DŽENSEN : Spirmanov g#&aktor: veze izme(u psiometrije i biologije )psiometrijski deo*............................... HAU : I+ pod znakom pitanja , istina o inteligenciji ..............................................................................................

KOGNITIVISTIČKI I BIOLOŠKI PRISTUP

KOVAČ-CEROVIĆ : -ova potraga za inteligencijom ............................................................................................ DŽENSEN : Spirmanov g#&aktor: veze izme(u psiometrije i biologije )biolo!ki deo* ........................................

NOVIJA GLEDIŠTA , SISTES"I P/IST'P

Sistemsko , kontekstualni pristup0 Sternbergova trojna teorija.............................................................................. STERNBERG : "a trojnoj teoriji ljudske inteligencije..........................................................................................GARDNER I KORNHABER: -ova gledi!ta .......................................................................................................

STERNBERG I KAUFMAN : 1judske sposobnosti .............................................................................................

INTELIGENCIJA I KREATIVNOST

MAĐARI : 2ta je kreatologija ................................................................................................................................ PLAKER I RENZULI : Psiometrijski pristup istra3ivanju čovekovog stvarala!tva............................................ STERNBERG I LUBART : Pojam kreativnosti , stanovi!ta i paradigme .............................................................

2


3/130

IST4/I5S"I '64D

7: IST4/I5S"8 4S-468− priroda ljudskog intelekta vekovima &ascinira ljude− Platon9 8ristotel , osnova za razvoj moderni teorija

• Platon, Aristotel, Avgustin, Akvinski, Huart, Hobs, Paskal, Tomasus, Kant, a!, Eskviral, Itar"

: 4DE/-E 4S-46E− osamostaljenjeψ od &ilozo&ije9 biologije9 medicine− ipak pojednici iz ti oblasti imaju uticaja na psiolo!ki diskurs

• Lok, La Plas, Gaus, #il, arvin, Golton, $arkoGolto: otac studije I/0 predla3e merenje vremena reakcije )senzomotorna merenja*

;: 6E1I"E 2"41E− stvaranje veliki9 istaknuti !kola ψ − u S8D se vra


4/130

− računarska )statistička* tenika , nove perspektive merenja− poznatija genetička i neurolo!ka metodologija

• Katel, Kerol, &ensen, Kamin, .en-uli, Gar"ner, Sternberg, Kau!man, vek, Simontan K&t"l# postojanje &luidne )sposobnost da se uči i stvaraju asocijacije* i kristalizovane

inteligencije )stečena znanja*V"$o' K"$ol# najpriva


5/130

E"SP1I>IT-E I IP1I>IT-E TE4/I5E I-TE1I%E->I5E

ETI eksplii!"e !e#ri$e i"!eli%e"i$e konstrukti naučnika9 psiologa0 utemeljeni su na psiolo!kim podacima

s!&!'s: &ormalne naučne teorije0 &ormuli!u i psiolozi!e(el$i: naučni podaci )dobijeni u istra3ivanju* i )donekle* uverenja istra3ivača)&li*&i$&: naučni podaci )postignu


6/130

'pitnik9 skale procene9 procena opisa &iktivni osoba9 analiza lokalni izreka9 provera konotativnogznačenja pojma upotrebom semantičkog di&erencijala9 analiza razlika izme(u testovni odgovora koji sesmatraju @dobrim ili @ne tako dobrim u odre(enoj kulturiO ' početnim &azama istra3ivanja daje se prednost nedirektivnim &ormama otvoreni pitanja

OBLASTI ISTRAŽIVANJA

O Sadr3aj i struktura svatanja o odlikama inteligentni osobaO @"onceptualne &inese u ITIO 4stala pitanja:O 6eza ITI i pona!anja )praktične implikacije ITI0 ITI @na delu*

6


7/130

ITI 18I"8o Postoji dobro slaganje koncepcija laika s koncepcijama eksperata )rC79#79Q*o 1aici vi!e nagla!avaju @svakodnevne aspekte inteligencije0 motivaciju ne pominjuo 1aičke koncepcije su osnova za de&nisanje obima ETI

ISTRAŽIVANJE , postoje speci&ičnosti u stanovi!tima: Stanovnika različiti delova sveta i pripadnika različiti kultura 4soba različitog uzrasta

4soba različitog obrazovanja

SAD -,APADNA KULTURA.

*runer, S(a+iro /012 : k#lik# /es!# i"!eli%e"!"e #s#0e isp#l$&)&$' #*re1e"e r!e li/"#s!i2 , Inteligentni: pronicljivi9 e&ikasni9 energični9 a ne kao apatične9 nepouzdane9 nepo!tene i

zavisne Sternberg et al, /02/ : p#"&3&"$& k&r&k!eris!i/"& 4& i*e&l"# i"!eli%e"!"' #s#0' 5 !ri 3ir#k& 6&k!#r&7

. Sposobnost re!avanja praktični problema;. 6erbalna sposobnost=. Socijalna kompetentnost

o -alazi pojedini istra3. sugeri!u da ne postoji jedinstveno zapadnjačko9 čak ni severnoameričkosvatanje inteligenc:

Okagaki 3 Sternberg, /004 # ITI r#*i!el$& &4i$sk#%8 l&!i"#&(eri/k#% i &"%l#s&ks#"sk#% p#rekl& ' SAD , latinoamerički roditelji nagla!avali su socijalnu kompetentnost9 dok su roditelji azijskog i

anglosaks. porekla9 kao i nastavnici )predstavnici dominantne kulture* prednost davalikognitivnim ve!tinama

Heat(, /024 7 ITI r"&& i 0el&& , crnci nagla!avali ve!tine neverbalne9 belci pridavali ve


8/130

=ang 3 Sternberg, /006a : pre%le* ki"eski+ 6il#4#6ski+ k#"epi$& i"!eli%e"i$e− "on&učijanstvo: benevolentnost i ispravno postupanje0 'ME-5E− Taoistička tradicija: poniznost9 sloboda od konvencionalni standarda su(enja9 poznavanje

sebe i okolnosti as, /009 : pre%le* Is!#/"i+ k#"epi$& i"!eli%e"i$e

− Audizam i induizam: 0'1e"$e8 pri(e:i)&"$e8 prep#4"&)&"$e8 r&4'(e)&"$e i s+)&!&"$e R#*l'/"#s!8 (e"!&l"i "&p#r8 p& /&k i #se:&"$& i s!&)#)e

=ang 3 Sternberg, /006b : is!r&;i)&"$e s!r'k!'re !&$)&"ski+ k#"epi$& i"!eli%e"i$e: L &aktora:generalni kognitivni &.9 interpersonalna i.9 intrapersonalna i.9 intelektualno samopotvr(9intelekt.samoponi!t

C(en, /009 ker 3 Im, :77:


9/130

O -alazi neki studija sugeri!u da su pretodno identi&ikovane kulturne razlike u ITI pre razlike u stepenunego u vrsti

U,RAST

=ussen 3 Kane, /021 : Ispi!i)&"$e ITI '/e"ik& pr)#%8 !re:e% i 3es!#% r&4re*&− koncepcije starije dece su di&erenciranije9− sa porastom uzrasta deca inteligenciju sve vi!e vide kao unutra!nji kvalitet )starija deca re(e

navode spoljno vidljivo kao znake inteligencije*− mla(a deca o inteligenciji razmi!ljaju prevasodno u terminima socijalni ve!tina9 dok starija

inteligenciju najče!


10/130

ITI E"SPE/8T8

− najče!


11/130

implicira postojanje neke drugačije9 neakademski inteligentne osobe9 čija se snaga očituje prevasodno u re!. svakodn. problema

#iliBeviB 3 Altaras, :771 : is!r&;< l&!e"!"e s!r'k!'re l&i/ki+ k#"epi$& I8 AI i SI #s#0e

I"!eli%e"!"& #s#0& Ak&*e(ski i"!eli%e"!"& #s#0& S)&k#*"e)"# i"!eli%e"!"& #s#0&

)i3i (e"!&l"i pr#esi&k&*e(sk& k#(pe!e"!"#s!

)sposobnosti i osobine ličnosti potrebneza akademski uspe*pr&k!i/"& k#(pe!e"!"#s! )sposobnostii osobine ličnosti koje doprinoseuspe!nom re!avanju svakodnevni

problema* psiosoc. neprilago(.

sposobnost re!avanja svakodnevni problema

akademske sposobnosti psiosoc. prilago(enost psiosoc. neprilago(enost&(0ii#4"#s!

akademske sposobnostisposobnost re!avanja svakodnevni

problema psiosoc. neprilago(enost#s#0i"e li/"#s!i p#!re0"e 4& 'spe+ ';i)#!' -*#)i!l$i)&8 pre*'4i(l$i)i.

psiosoc. prilago(enost

RA,VOJ INTELIGENCIJE R


12/130

, Dva suprotstavljena tipa implicitni teorija sposobnosti:


13/130

, 'čenici koji imaju teoriju entiteta su primarno &okusirani na postignu


14/130

E"SP1I>IT-E TE4/I5E I-TE1I%E->I5E

PODELA7 # prema slede


15/130

%eogra&ska Psiometrijska $ijerarijski Psiometrijska

/ačunarska Eksperimentalno#kognitivna "ognitivistička

Aiolo!ka Aiolo!ka -euralne e&ikasnosti Aiolo!ka

/azvojno#epistemolo!ka /azvojno#epistemolo!ka

8ntropolo!ka Pristu+ -asnovan na ve-ama sa antro+ologi'om

"ontekstualni

"ontekstualno#sistemska

Sociolo!ka Pristu+ ko'i naglaava +ro>es so>i'ali-a>i'e

SistemskaTeori'a vievrsni(inteligen>i'a

Slo3eni sistema

Ge#%r&6sk& R&/'"&rsk& Bi#l#3k& R&4)epis!< A"!r#p#l#3k& S#i#l#3k& Sis!e(sk&

Kl$'/"&#*re*"i&

mapa računar organ#mozakkognitivnestrukture

kultura socijalizac. sistem

Os"#)"& $e*i"i&&"&li4e

&aktor

bazični

elementarni proces ili

kompon. obradein&ormacija

skup


16/130

Kl$'/"& pi!&"$&7 kojim sposobnostima raspola3e um i na koji način su one organizovane Navaljuju-S#a povezane sa inteligencijom

pona!anja se povezuju sa mozgom , redukcionističko stanovi!te

Pre*"#s!i7 , inteligencija se povezuje sa svojim izvorima u mozgu , upotreba vrlo precizni eksperimentalni tenika i tenika merenja , nosi9 jo! uvek nerealizovan9 potencijal dobijanja kulturno pravične procene

Ne*#s!&i7 , postoje


17/130

Te#re!i/&ri7 Pi'a&e, )ier, Ke's, PaskalFLeone

ANTROPOLOŠKA META9ORA

Kl$'/"& #*re*"i&7 "'1T'/8Je*i"i& &"&li4e7 4S4A8 ' I-TE/8">I5I S8 S645I "'1T'/-I "4-TE"ST4Kl$'/"& pi!&"$&7 &orma koju inteligencija uzima u različitim kulturama9 njena komparativnost i relativnost

inteligencija je su!tinski i kvalitativno drugačija u različitim kulturama9 nema univerzalni aspekata

inteligencije. praktične implikacije ove relativizacije , moguES' S4>I581IN8>I5EKl$'/"& pi!&"$&7 način na koji sredina9 odnosno socijalne sile oblikuju intelekt. razvoj kroz proces

internalizacije )6igotski*ili posredovano učenje )Bojer!tajn*.

/azlika izme(u antropolo!ke i sociolo!ke meta&ore: 'mesto na ulogu kulture u de&inisanju i.9 sociolo!ka meta&ora se &okusira na uticaj socijalizacije unutar

kulture.Pre*"#s!i7 , priznavanje značaja internalizacije iskustava koja su prvobitno stečena u interakciji sa

drugima , priznavanje uloge medijatora u internalizaciji

, prepoznavanje razlika izme(u latentnog kapaciteta i mani&estovanog razvoja sposobnostiNe*#s!&i7 , manjkavost podataka o tome kako dolazi do internalizacije , sumnjiva validnost postupaka merenja zone narednog razvoja9 odnosno razlike pre i poslemedijacije , nejasno


18/130

Te#re!i/&ri7 Gar"ner )teorija vi!evrsni inteligencija*9 Sternberg )trijarijska teorija sposobnosti*9 Sesi )bioekolo!ka teorija*

UKRUPNJAVANJE PERSPEKTIVE

PRODUKTI )s PROCESI

Sternberg, Lautre, 3 Lubart, :779 <O Psiometrijski pristupi

O Pristupi kognitivne obrade , Pija3eovski )Yrazvojno#epistemolo!ka m* Procesi: asimilacija9 akomodacija9 ekvilibracija , 6igotskijanski )Ysociolo!ka m.* Procesi: internalizacija , 4brade in&ormacije )Yračunarska m.* Procesikomponente: "9 D9...

GDE JE INTELIGENCIJA2

Sternberg, :777


19/130

I p'! &ke"&! "& '"'!r&3"$e( k)&li!e!'

$ta 'e inteligen>i'a)implikacija unutra!njeg kvaliteta*

Bormalno de&inisanje$ipoteze4rganizovanje istra3ivanja )provera ipoteza*

O I(plik&i$e7 statičnost i nepromenljivostindividulani razlika i nezavisnost od spolja!njiuticaja

II p'! &ke"&! "& p#"&3&"$'

$ta 'e inteligentno +onaan'e Ko 'e @i ka"a inteligentanEksperimentalna analiza pona!anja4tkrivanje pravilnosti u pona!anjuDe&inisanje pojave

O I(plik&i$e: vaspitljivost9 promenljivost imogu


20/130

E681'8>I58 ETI I ITI

EKPLICITNE T< I<

Vre*"#s!i7

. De!&l$"& spei6ik&i$& (e"!&l"i+ s!r'k!'r& i pr#es&9 uključeni u intelektualno izvo(enje0

"od di&erencijalni te3i!te je na strukturi9 a kod kognitivni na procesimaF. I*' i4)&"8 k#r&k *&l$e #* #per&i#"&l"i+ *e6i"ii$& )inteligencija je ono !to se meri testovimainteligencije*

Pogre!no je svatanje da postoje dve psiometrijske !kole:. teorijska )do %oltona* i;. ateorijska )do Ainea9 Q7F* , i Aine je dobar teoretičar

=. He'ris!i/k& )re*"#s! 5 od početka )Spirman* do danas9 teorije inteligencije aktivno se razvijaju )uz povremene

uspone i padove*. Pr&k!i/"& )re*"#s! 5 ETI su korisne za predikciju9 dijagnozu9 obučavanje0 kognitivne teorije su

korisna osnova za pobolj!anje učinka intelektualno zaostali na intelektualnim zadacima

Pri%#)#ri7

. Sl&0& ek#l#3k& )&li*"#s! 4&*&!&k& 5 jaz izme(u zateva adaptacije u svakodnevnom 3ivotu i one utestovima ,

različite ve!tine i sposobnostiF. ,&p#s!&)l$&"$e k#"!eks!& ' k#( se #*)i$& i"!eli%e"!"# p#"&3&"$e , neosetljivost na kontekst ne

znači da su teorijenetačne9 več nepotpune

=. O*s's!)# eksplii!"e #s"#)e 4& seleki$' 4&*&!&k&' di&erencijalno , psiolo!kom pristupu zadaci se biraju dvojako:

a* 'zimaju se iz !irokog univerzuma mogu


21/130

pojedinac9 V*F* I(plii!"e !e#ri$e #0e40e1'$' s&(# #k)ir unautar koga deluju ETI.

21


22/130

P9 ZAREVSKI E"SP1I>IT-E I IP1I>IT-E TE4/I5E I-TE1I%E->I5E

Eksplicitne teorije ličnosti )ETL* , &ormalne tvorevine naučnika0 &ormirane su na osnovu naučni metodaistra3ivanja

Implicitne teorije ličnosti )ITL* , ono !to pojedinac smatra: &. da je ličnost )dimenzije i crte*0. kako se odre(ene crte kombinuju

IT1 , nisu statični konstrukti9 menjaju se usled maturacije9 obrazovanja9 3ivotni okolnosti i iskustava. -eke pro&esije zatevaju svakodnevnu procenu ljudi9 a to se odvija upravo u okvirima ITI.

Inteligencija9 uz dru!tvenost , osobina koju najbr3e evaluiramo0 lako mani&estno uočljive9 i značajne zainterpersonalni 3ivot

ETI , konstrukti psiologa i naučnika iz srodni oblasti ITI , konstrukti ljudi9 laika i psiologa9 koji se nalaze u mi!ljenju pojedinca , "$i+ "e !re0&

i4(isli!i8 "e%# #!kri!i

Cil$ is!r&;i)&"$& ITI: na


23/130

EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA ITI

*runer, S(a+iro i Taguiri9 )QL*: inteligentne osobe: promi!ljenost9 delotvornost9 energičnosta ne: apatičnost9 nepouzdanost9 neiskrenost i zavisnost

Siegler i .iar"s )Q;*: dečja inteligencija # motorni pogon )kod mla(i* i kognitivni kvalitet )kasnije*

=usen i Kane )Q*: ITI dece u . =. I J. razredu 42 , ITI starije dece su di&erenciranije i sa porastomgodina inteligenciju svataju kao unutra!nji kvalitet9 a manje kao spolja!nji atribut.

vek i Eliot )Q=*: kod dece postoje dve različita prototipa inteligencije< Deca koja smatraju da je inteligencija nepromenljiv kapacitetF< Deca koja misle da da se inteligencija mo3e pove


24/130

Hr)&!sk# ispi!i)&"$e l&i/ki+ !e#ri$& i"!eli%e"i$e7Povezanost inteligencije sa !kolskim i pro&esionalnim uspeom0 razlike prema polu i uzrastu0'zorak: maturanti gimanzije9 &rizerske !kole9 elektroteničke !kole i polaznici policijske akademije );L , F7 god*

Opis i"!eli%e"!"e #s#0e7• %imnazijalci: O+o.!" l!4o+t! @/? 9 S)o+o.o+t lo/!4*o/ ;&*l674!

• Policijska akademija: Inter+ersonalne vetine S+osobnost snala&en'a u novim situa>i'ama .eavan'e +roblema i logi -akl'uivan'e P"$5")5!6&' )&%>"6"' 74"6" ! )&:6& O.$&;o


25/130

Sternberg )QLa* u svojoj trojnoj teoriji inteligencije govori o ; metakomponente rasu(ivanja )u !irem smislu # predvi(anje*:

< Gl#0&l"# pl&"ir&"$e , op!te @strate!ko planiranje0 korelacija sa inteligencijom je 79F=F< L#k&l"# pl&"ir&"$e , vezuje se samo za odre(eni zadatak0 korelacija sa inteligencijom je 79== 2to je pojedinac inteligentniji9 če!


26/130

P458 I PE/SPE"TI6E ' IN'M868-5' I-TE1I%E->I5E

6ode


27/130

Dato se insistira na +lo:"!% *o/!t!i'u +onaan'a, ili !i-ioloka, neuroloka, +si(oloka realnost

Prir#*& 6&k!#r& A'-enk, /007


28/130

Hau, /000: Pogre!na je pretpostavka da ono !to je ekonomičan način opisa varijacija u obavljanju zadataka namentalnom testu ujedno pru3a način identi&ikacije mentalni meanizama koji uzrokuju iliobja!njavaju varijacije u učinku.

Horn 3 Noll, /006 : Strukturalni dokazi baziraju se na logici konkomitantnosti varijacija: ukoliko različitemere imaju zajedničko variranje pretpostavlja se da im u osnovi stoji jedna ili nekolikozajednički &unkcija )iako to nije nu3no tako*. 'koliko se ti dokazi repliciraju u različitimvremenima9 uzorcima ispitanika9 situacijama postaje sve verovatnije da u osnovi razliličiti merastoji jedna )ili vi!e* zajednička &unkcija.

Ne#p+#*"# )"atel i $orn*: "&:i *#*&!"e *#k&4e 4& p#s!#$&"$e 6&k!#r& k#$i s' "e4&)is"i #* 9A )i rade natome da i na(u*.

Naključak:9AKTOR ' s!r#%#( s(isl' "i$e SPOSOBNOST< SPOSOBNOST se i4)#*i i4 9AKTORA<

S&( 9AKTOR pre*s!&)l$& s&(# $"/7l&$o+t 7 &to6 .&;! )o&t&*&<# Iz originalni varijabli izvlačimo ne!to !to ne postoji bez ti varijabli9 umesto da je obrnuto.# Izme(u &aktorski de&inisane inteligencije i njeni indikatora )postignu

sadr3ajem.# -E negiraju da se inteligencija mani&estuje kroz uspe na testovima inteligencije

28


29/130

# -E negiraju svatanje I kao konstrukta koji označava neku sposobnost: ali se interesuju za bazičnemeanizme te sposob.

Smatraju da se u okviru takve de&inicije pojam sposobnosti mo3e dalje S64DITI9 kao i da se mo3e i mora postaviti pitanje:

-a čemu počiva ta sposobnost?

Cil$ &"&li4eO Potraga za korenima "4%-ITI6-I$ SP4S4A-4STI: redukcija na ele(e"!&r"e k#%"


30/130

PSIHOMETRIJSKIPRISTUP

biolo!ki R psiosoc. &aktori kojire&lektuju količinu i kvalitetkognitivne stimulacije)nivoobrazovanja9 kulturno i porodičnozale(e9 SES*

kognitivna sposobnost kojaučestvuje u re!avanju S"N0@ono !to mere testoviinteligencije

I+ , postignuI5E

= "&$4"&/&$"i$e perspek!i)e: psiometrijskaeksperimentalno , kognitivna

biolo!ka

K#%"i!i)"e sp#s#0"#s!i ili i"!eli%e"i$& upotreba oba termina0 ranije su k#%"i!i)"e sp#s#0"#s!i če!


31/130

D&"&3"$& H#r"#)& is!r&;i)&"$&:

Starenje kognitivni sposobnosti0 modelovanje linearni jednačina0 uticaj alkoolizma Ham+!ris @Hum+(reus : J7#i ukazivao na sličnost 6ernonove i "atel#$ornove teorije

Podr3ava !e#ri$' $e*"#% 6&k!#r& )eksperimentalno iskustvo9 psiologija učenja9 upotrebatestova*

Nnačaj njegovog rada:

. Povratak inteligenciji9 kao generalnom &aktoruF. Inteligencija nije jedinstven &aktor9 ve< je sačinjena od mnogobrojni asocijacija i veza0 ' skladu je sa

Kerolovom pretpostavkom o elementarnim kognitivnim operacijama@ )BI i "I su konglomerat tielementarni procesa*

=. /azmatra razlike izme(u rasa i značaj genetski &aktora za inteligenciju , to ukazuje da strukturesposobnosto dobijene &aktorskom analizom nisu jedina osnova za nakojoj se zasnivaju psiometrijsketeorije inteligencije

Prel&4 i4(e1' psi+#(e!ri$sk#% i k#%"i!i)is!i/k#% pris!'p&

− Na'ser : @"ognitivna ψ , oblast sa eksperimentalnim pristupom )IR< se s)rs!&)&$' se ' k&!e%#ri$'

%re3ke3'(&*− Br4i"& re&ki$e: omogu


32/130

STERNBERG : proučavanje kognitivni procesa vezani za analo!ko mi!ljenje P/IST'P "4%-ITI6-I$ "4P4-E-8T8

Poznati tipovi ajtema iz testova inteligencije razbijsju se u njiove sastavne komponente8:A::>:D )"anbera:8ustralija::Aeograd:Srbija*"omponente: &. registrovanje odlika elemenata # e"#*i"%

0. zaključak o odnosu 8 i A # i"!er6ere"e. preno!enje odlika 8 elemenata na element > # (&ppi"%*. primena odnosa 8 i A na odnos > i D , &ppli&!i#"

4vo je tipično u testovima analogija. Sternberg uspeva da izmeri vreme koje osoba provede obavljajuči svaku od ti operacija0 >ilj: naI5E

Pro!iruje područje svog rada0 teorija o kognitivnim komponentama je deo ove9 !ire9 teorije'zima u obzir &unkcionisanje i"*i)i*'e ' *r'3!)' i privata uticaj &"!r#p#l#3ki+ i k'l!'r&l"i+ 6&k!#r&

na inteligenciju− napu!ta čisto laboratorijski pristup i predstavlja dobro de&inisano odstupanje od tendencija da se

individualne razlike na testovima pripi!u uticajima biolo!ki &aktora Dana!nja Sternbergova istra3ivanja: @mudrost9 stvarala!tvo9 nadarenost0 @psiologija ljubavi

Bi#l#3k& perspek!i)&

− "ritike testiranja: pristrasnost testova i diskriminacija )manjine9 3ene*− Dolazi do preispitivanja bazični pretpostavki pod uticajem zakonski mera

&ensen i A'-enk : napadani jer zastupaju mi!ljenje da I mnogo vi!e zavisi od %e"e!ski+ 6&k!#r& nego uticajasredine

Pretpostavka biolo!ke perspekt.: -ajva3niji razlozi za postojanje I/ nalaze se u 6i4i/ki( i !eles"i( aspektimaa ne u iskustvu− Pronala3enje )e4e izme(u jednostavni mera brzine reakcije )mo3dani EP tokom mentalni

operacija* i inteligencije− Interesovanja za pitanja 6'"ki#"&l"e l&!er&li4&i$e u mozgu− Hr#"#(e!ri$ske s!'*i$e: 6eza izme(u prenosa in&o )brzine* i inteligencije )da li inteligentne osobe

misle br3e*"oriste jednostavno i izborno vreme reakcije

&ensen : smatra da su %e"e!ski '!i&$i &aktori individualni i grupni )rasa* razlika u inteligenciji i da sistemobrazovanja to mora da uzme u obzir )crnci: I+ manji za SD od belaca , treba da uče metodamazasnovanima na učenju napamet*

− ' početku je zastupao "e#Spir(&"#)sk# svatanje o psiometrijskoj prirodi inteligencije9 ali poslemenja pravac

− Ge"er&l"i 6&k!#r je va3na komponenta prediktivne validnosti svakog kognitivnog psiolo!kog testa9a pojam inteligencije povezan je sa raznim #r%&"i4(i/"i( )&ri$&0l&(&<

A'-enk : tako(e nagla!ava biolo!ku prirodu inteligencije9 ali ističe i značaj psiometrijske i dru!tvene)praktične* inteligencije− "ritika psioanalize− Pokazuje da pr#(e"e ' is+r&"i )vitamini* mogu da utiču na uspe na testovima inteligencije0

ubedljivost ovi nalaza jo! nije velika9 jer su i e&ekti mali a kontrola u eksperimentima jeneodgovaraju


33/130

Perspek!i)e i pris!'pi k#$i "is' 'kl$'/e"i ' #)&$ i40#r7

Ge"e!sk# 5 epis!e(#l#3k& perspek!i)&: zasnovana na Pija3eovoj teoriji− Inteligencija se razvija kroz dinamičke procese asimilacije i akomodacije )dečja ψ *− Ipak9 &aktorska analiza Pija3eovi zadataka nije otkrila procese koji se razlikuju od tada poznati

&aktoraPris!'p 4&s"#)&" "& )e4&(& s& &"!r#p#l#%i$#(:

− Inteligencija je proizvod isključivo kulturalni &aktora− Problem ovog pristupa je nala3enje !ta je univerzalni psiolo!ki proces9 a !ta je univerzalno za datu

kulturuPris!'pi k#$i "&%l&3&)&$' pr#es s#i$&li4&i$e: %igotski9 )o'erta'n

− 'tvr(. nivoa mogu


34/130

' osnovi inteligencije nalazi se sposobnost da se u svesti dr3i veliki broj elemenata i problema koji sere!avaju./azlike izme(u elemenata )npr: naučeni u !koli i van* i odnosa me(u njima nisu va3ne0 va3na je količinaelemenata i odnosa.

34


35/130

A6;"* D8 1I 5E P458 I-TE1I%E->I5E "4/IST8- I1I AES"4/IST8-?

• -e bi trebalo napustiti k#"ep! #p3!e% 6&k!#r& i"!eli%e"i$e , koristan je i potreban za obja!njenje podataka dobijeni statističkim postupcima )B89 multidimenzionalno sklairanje9 V*

• Puno je sp#r#)& o postojanju i prirodi inteligencije

I: va3no dostignu u obja!njenju0 ali ne treba psiometrijsku I izjednačiti sa biolo!kom.

SOCIJALNA , primena psiometrijske i biolo!ke inteligencije na svakodnevne probleme u 3ivotu0 -a to utiču različiti s#i$&l"i 6&k!#ri )nekognitivni &. , SES9 motivacija9 iskustvo9 zdravlje*0Deca sa istim I+ mogu postiči različit uspe u 3ivitu , uzrok je u različitoj socijalnoj inteligenciji

STE.N*E.G : njegova !r#$"& !e#ri$& i"!eli%e"i$e , predstavnik socijalne )@praktične* inteligencije

35


36/130

I , mo3e biti privatljivade&inicija inteligencije9 ali to neva3i za socijalnu inteligenciju.

To je upravo slabostoperacionalne de&inicije) *oring *.

Pojam socijalneinteligencijeuključuje u sebe

previ!e toga da biimao naučnoznačenje , !iroko

sva


37/130

Terston: najpre je bio protiv postojanja %6 ) A'-enk za to navodi mogu


38/130

PSI$4ET/I5S"4 ST8-46I2TE

9AKTORSKE TEORIJE I %9AKTORQ OSNOVNE KARAKTERISTIKE PSIHOMETRIJSKOGPRISTUPA

"i)# &"&li4e *e!er(i"&"!e -'l&4i. *e6i"ii$e i"*ik&!#ri -'l&4i.pri(&r"i il$

&"&li4e

PSIHOMETRIJSK I PRISTUP

biolo!ki R psiosoc. &aktori kojire&lektuju količinu i kvalitetkognitivne stimulacije )obrazovanje9kultura i porodica9 SES*

kognitivna sposobnost kojaučestvuje u re!avanju S"N0@ono !to mere testoviinteligencije

I+ postignu


39/130

, po stepenu u kome mere g9 testovi se mogu svrstati u jedan ijerarijski niz9 a oni koji u tomnizu zauzimaju isti rang smatraju se njegovim ravnopravnim indikatorima C !e#re(&i"*i6ere"!"#s!i i"*ik&!#r&

• ' merenju inteligencije ključan je g9 buduE-8:O Bormalno , dvo&aktorska teorija9 su!tinski , (#"&r+i$ski (#*el i"!elek!&

, teorija nije u pravom smislu ijerarijska jer izme(u g#a i s#&aktora nema me(spratovaO Suvi!e jednostavna slika mentalnog &unkcionisanjaO 5&4 izme(u g#a i s#&aktora )g jako op!te9 s suvi!e speci&ični* , u tom (e1'pr#s!#r' identi&ikovani

novi &aktori.

BERTOV HIJERARHIJSKI MODELvi!e intelektualni nivoa koji svi zajedno čine inteligenciju0sadr3i postulate koje su kasnije preuzeli "atel i $orn

Rel&i#"i "i)#7 , misaoni procesi poimanja9 su(enja i zaključivanja u: &. logičkom ili naučnommi!ljenju

0. artističkoj ili estetskoj evaluaciji , &aktor svatanja relacija i &aktor kombinovanja relacija

As#i$&!i)"i "i)#7

I


40/130

, brzine izvo(enja intelektualni operacija )drugi &aktor op!teg tipa9 koji se mo3eidenti&ikovati u različitim poljima i uslovima kognitivne aktivnosti kao poseban grupni&aktor*

, stava ili orijentacije u re!avanju testova

TEN8 4 DIBE/E->I581-45 SP4S4A-4STIO Posebnu praktičnu va3nost imaju Aertovi nalazi da:

, trening )ve3ba*9 praksa9 usmeravanja koje daju pojedine vrste !kola i drugi sistematski uticaji

deluju u pravcu &ormiranja sve speci&ičniji oblika intelektualne aktivnosti , pojedine grupne sposobnosti javljaju se tek na odre(enim uzrastima , uloga g#&aktora se sa uzrastom postepeno smanjuje # mada se nikada ne gasi # i prenosi na

grupne &aktore

VERNONOV HIJERARHIJSKI MODEL

O Poput Spirmana9 6ernon zastupa ideju da g#&aktor pro3ima sve vrstesposobnosti i da je najzaslu3niji za individualne razlike usposobnostima:

, oko F7 varijabiliteta )varijanse* mo3e pripisati g#&aktoru9 po7 obja!njavaju !iri i u3i grupni &aktori9 a ostali F7 su

proizvod vrlo uski i speci&ični &aktora ili gre!ke merenja

O 4dbacuje uobičajeno svatanje da se ljudi dele na suprotne tipove: naone sa akademskim i one sa praktičnim sposobnostima , veI5E N8 P/4>E-'

O Bormiranje nove linije u razvoju mentalnog testiranja # ocena sposob ispitanika daje se u vidu pr#6il& ment. sposobn.

O -agla!avanje potrebe za konstruisanjem (#"#6&k!#rski+ !es!#)& )&aktorski čisti testova9 da bi svaki&aktor mogao da bude procenjen zasebno9 bez kontaminacije drugim &aktorima* , bezuspe!an poku!aj)po!to svaki test ima karakterističan sadr3aj i tip mentalni operacija on obično zasi


41/130

, 5 GIL9ORDOV MO9ROLOŠKI MODEL INTELEKTA

, O Tendenciju koju je započeo Terston9 odveo je do ekstrema0 puno grupni &aktora koji nisu u korelacijiO Ponudio najsistematičniji opis &aktora koji su besomučnim &aktorisanjem izvlačeni iz interkorelacija

testova sposobnosti i oni koji nisu imali nikakvu empirijsku podlogu9 objediniv!i i u svom(#r6#l#3k#( =D (#*el' intelekta )F sadr3aja K L operacija K J produkata C ;7 sposobnosti*

O %il&ordov model je jedan aprioran sistem klasi&ikacije sposobnosti , predvi(a sposobnosti koje tek

treba empirijski )&aktorski* dokazatiO 6rednost modela: , koristan putokaz pri izradi novi testova.

, , isticanje divergentne produkcije )od značaja u merenju kreativnosti* i biejvioralnog sadr3aja )od značaja za merenje socijalne inteligencije*

, 5 SAVREMENI 9AKTORSKI MODELI

, O "atel i $orn , %6% (#*el O "erol 5 !e#ri$& !ri s!r&!'(&

O %utman9 Snou W 8kerman , r&*eks (#*el)multidimenzionalno skaliranje*

O %usta&son , HILI (#*el )kon&irmatorna &aktorskaanaliza*

O T# % #r "#! !# %2 E(piri$sk# pi!&"$e

OO Da li je I bolje predstavljena kao jedinstvena op!ta sposob. ili kao labava kon&ederacija nezavisnisposobnosti?

O Spir(&"#)& 9A: 8naliza glavni komponenti )tra3i se &aktorsko re!enje u kome je ekstraovan jedan glavni9

O najop!tiji &aktor koji obja!njava najve


42/130

, ima i @oko pola tuceta )%&9 %c9 %v9 %s9 pam model kao konsenzualno9 ali ne nu3no konačno re!enje

, novi !iroki &aktori0 kakvo značenje ima g? )razlika "erol , $orn*O

I*e"!i6ik&i$&i"!erpre!&i$& 6&k!#r&

OO "arakteristike testova koje se javljaju kao elementi na osnovu koji se de&ini!upsiolo!ki

interpretiraju &aktori su: . sadr3aj testa9 F. mentalna operacija koju po pretpostavci registruju9 =. &orma zadataka u njima

O Sadr3aj se u gotovo svim BT privata kao kriterijum identi&ikacije &aktora: , omogu


43/130

O D;e"se"#) %6&k!#r )podrazumeva postojanje op!te inteligencije* , ipoteza o vi!estrukim procesima , &ensenova Mkl'una +roveru (i+ote-e o 'e"instvenomviestrukim +ro>esima


44/130

O "8TE1#$4/-468 %%c TE4/I58 "4%-ITI6-I$ SP4S4A-4STIO

STATUS KATELHORNOVE TEORIJE MEU OSTALIM 9AKTORSKIM TEORIJAMAO• N&/el"i pr#0le(i 6&k!#rski+ !e#ri$&

– nedostatak spoljne )nezavisne* validacije &aktora – dilema o tumačenju dobijeni &aktora )arte&akti ili psiolo!ka realnost9 mentalne osobine* –

nisu otkrivene invarijante )univerzalije* mentalne organizacije čoveka # polazna osnova B8 je mani&estno pona!anje9 postignu


45/130

O• 4p!ta odre(enja %& i %c

– G6 # na !ta se odnosi? )op!te odre(enje* # op!ta mentalna sposobnost opa3anja9 otkrivanja9uvi(anja odnosa9 sposobnost rezonovanja9 koja je povezana sa celim asocijacionimneuralnim razvojem mo3dane kore i koja mo3e da se primeni u bilo kojoj )čulnoj ilimotornoj* oblasti ili u bilo kom procesu selektivnog kori!


46/130

– %& i %c su sposobnosti ;9 redastepena9 dakle ijerarijski iznad primarni m. s.9 a ispod&aktora =. reda )g*

O HORNOVO SHVATANJE STRUKTURE SPOSOBNOSTI

O• Strukturalni dokazi: konkomitantnost variranja tumači se kao postojanje zajedničke &unkcije ili

&unkcija• 8ko se dokazi o konkomitantnosti ponavljaju u različitim uzorcima9 vremenima9 i generalno gledano

u raznovrsnom opsegu situacija9 postaje vrlo verovatno da različite mere ukazuju na postojanje jedne)ili vi!e* zajedničke je...

O UŽI GRUPNI 9AKTORI7 PRIMARNE MENTALNE SPOSOBNOSTI

O• 5edan od glavni nalaza psiometrijski istra3ivanja:

– ve


47/130

• Br4i"& pr#esir&"$&9 obrade )%s*9 iako je prisutna u gotovo svim iintelektualnim zadacima9 najčistijese dobija u brzom skeniranju i odgovaranju na jednostavne kognitivne zadatke )testovi brzine*

• Br4i"& !&/"#% #*l'/i)&"$& )>DS*9 brzina odgovaranja na zadatke netrivijalne te3ine• K)&"!i!&!i)"e sp#s#0"#s!i )%*9 mere se u zadacima koji tra3e razumevanje i primenu matem

koncepata i ve!tinaO

,AKLJUČAK O

O Horn 3 Noll : /ezultati pokazuju da sistem primarni mentalni sposobnosti mo3e biti organizovanuz pomo< devet dimenzije koje su skoro toliko !iroke kao set sposobnosti na koje ljudi mislekada koriste pojmove kao !to su inteligencija i I+.

• Strukturalni deo ove teorije sličan je Terstonovim ranim tvrdnjama o primarnim mentalnimsposobnostima. /azlika se pre svega odnosi na vei'a zadr3ani usvesnosti

• 4d čega zavisi nivo svesnosti?• 6reme u kome se zadr3ava svesnost i količina in&o. u zadr3anoj svesnosti proizvodi su

"ubine obra"e in!o• 2ta odre(uje dubinu obrade?

•

Dubina obrade odre(ena je nivoom i kvalitetom !unk>ionisan'a na kom se stupa u odnos sain&ormacijama.• Drugim rečima9 da bi postigao ve


48/130

O• Na procene %& na osnovu 6ekslerove skale varijanse na različitim uzrastima su otprilike jednake.• Proseci bolje reprezentuju pojedince na merama %&9 nego na merama %c . 4vde se tako(e9 očekuju

individualne razlike9 ali su one manje verovatne i učestale.O

ANALI,A U,RASNOG OPADANJAO• $ipoteza o generacijskim razlikama , opovrgnuta longitudinalnim studijama• $. o opadanju perceptivno#motorne )peri&erne* sposob )npr. o!trina čula* , opovrgnuta kao isključivi

izvor promene• $ipoteza o op!tem usporavanju• $ipoteza o promeni strategije re!avanja testovaO

HORNOVE ANALI,EO

O Detaljna analiza uzrasnog opadanja vulnerabilni sposobnosti pokazuje da nijedna od ove dveipoteze )op!te usporavanje9 odnosno strategija re!avanja testova* nije u potpunosti tačna Pi!&"$&7

• Testiranje ipoteze o op!tem usporavanju Da li %& opada zbog >DS? )%& no control0 >DS control*O Da li %& opada zbog %s? )%%s control*O Na!to opada %s? >4S i 8TD )%s#>4S control0 %s#

8TD control*O Da li %& opada zbog >4S ili 8TD?• Testiranje ipoteze o promeni strategije Da li je u pitanju strategija? )%&:>8/ control0 %& >8/RP/S

control*O

,AKLJUČCI HORNOVE ANALI,EO• -ije brzina obrade per se ono !to se usporava sa god. i dovodi do pada B.I9 ve< procesi koji su

indikovani nebrzinskim zadacima isto kao i oni koji su indikovani brzinskim. 5edan od takvi procesa je &okusiranje i odr3avanje koncentrac.

• Dakle otpada ipoteza o op!tem usporavanju neuralni procesa.• -alazi sugeri!u da upornost i pa3ljivost poma3u starijim ispitanicima da posti3u bolje rezultate na

zadacima &luidne inteligencije bez vremenskog ograničenja9 nego kada se ovim menizmima

onemogu


49/130

– #ekar"l : u odraslom dobu kristalizovana I prekursor &luidne. "atelova ipoteza ne predvi(aovu promenu9 ali je u skladu sa njom na drugi način. Ta &orma ipoteze predvi(a da znanjerazvijeno u kristaliz. uključuje znanja o tome kako odr3ati dobro zdravlje i izbe


50/130

O @+re"avan'e

O o+rinos !aktorski( teori'a< !aktori , i gF!aktor Gru+e !aktorski( teori'a<

?9 Hi'erar(i'ske ima'u gF!aktor @9 Ne(i'erar(i'ske @oligar(i'ske ima'u gru+ne !aktore, ali nema'u gF!

Posto'i i reen'e sa 9 gru+e !aktorski( teori'aQ

O SPI.#AN< +rva !aktorska teori'a s+osobnosti

ni'e +rava (i'erar(i'ska teori'a s+osobnosti, 'er +osto'i samo 'e"an sF!aktor .o"onaelni>i< : stru'e

/ SPI.#AN @(i'a

O G-FAKTOR# matematika struktura ko'a +reten"u'e "a bu"e struktura uma

KE.OL< KATEL HO.N< KE.OL< 4 nivoa teori'a tri stratumaR? Kerolov GF! 'e III stratum Ko" KATELFHO.NA "%& /-, 8 to 6" $&;l!*&

)aktor sa ko'im su sve mere inteligen>i'e u +o-itivno' korela>i'i @7,: 7,2 Osnova -a +ostignuBe na -a"a>ima @inter+reta>i'a Ono to 'e -a'e"niko svo'stvo svi( testova EO %A.IJANSE INI%IALNIH .ADLIKA DAJENIKI DA S%E DAATKE @&ensen obi'a se korela>i'om ni-a ra-liiti( testova intelektualni( s+osobnosti OSLENO POSTOJANJE PODITI%NE CELINE @korela>i'e i-meu TESTO%A KOJI I#AJ

P.O%E.EN POJA%N %ALJANOST SPI.#AN< O+ta mentalna energi'aR @+ove-anost sa neurologi'om neuroloka ra-granatost

− #ere< o>ene i- ra-liiti( +re"meta o>ene na"arenosti ovo su ire mere? ukl'uu'u 'o neto @sem inteligen>i'e

o>ene vrn'aka testovi nema i(, ta"a 'o nisu +osto'aliO G +osto'i kao statistiki konstrukt? na'bol'e utvrena in'eni>a @neki autori se sa ovim ne sla&u

Tom+son, Gar"ner? ali ne ka&u "a ne +osto'i− esto se G inter+retira kao OP$TA SPOSO*NOST, i i-'e"naava sa OP$TO# INTELIGENCOJO#

@iako to ni'e ba tako S+irman 'e govorio o generalnom !aktoru , ali o" !aktora "o s+osobnosti +osto'i 'e"an +ut @nisu isto

O Posto'e i "ruge inter+reta>i'e<

TO#PSON< os+orava se i"e'a "a 'e to OP$TA SPOSO*N? elementi ko'i se +okla+a'u ne mora"a bu"u isti elementi G statistiki, meto"oloki arte!akt +osle"i>a statistikog +ostu+ka

O

.a-like<− %reme ko'e test tra&i "a se ura"i vremensko ogranien'e< kl'uno 'e br-o reavan'e, ali to ne vo"i

tome "a 'e to arte!akt? br-ina !avori-u'e neke ti+ove linosti, ali oni mo&"a nisu na'+ametni'i− Na ta' nain ne meri se samo intelektualna s+osobnost

Da'e"niko< #eto" 'e +roblem u meren'u kognitivni( s+osobnosti? -a meren'e ra-liiti( s+osobnosti

+otrebni su ra-liiti konteksti

50


51/130

Sto'i "a se "obi'a'u +o-itivne korela>i'e @+o- >eline mo&e se tvr"iti relativna ne-avisnost, aline +ot+una 'er osta'u korela>i'e

O .GI )AKTO.I< +ore" G ko'i 'e na vr(u (i'era(i'e? F vi-uelna organi-a>i'a memori'e

)AKTO.I .GOG .EA @+rimarni ! u smislu va&nosti? kataloke stavke? va&no 'e "al'eustro'stvo i kombinovan'e

)AKTO.I P.%OG .EA "obi'a'u se u +rvo' )A @on"a se na" tim !aktorima ra"i "rugainter+reta>i'a

O+ti'i su i +okriva'u vie !aktora I re"a okle to mo&e "a i"e< "o III ST.AT#A

O ) prvog reda9 pa primarni9 pa %0 ne preostaje vi!e varijanse za B8 SPI.#AN 'e +rvo i-vlaio G, a re-i"uali osta'u -a s+e>i!ini ! @iroke gru+e %E.NON< ra"io 'e isto to iroke gru+e, ali ne )aktori II re"a @+ogreno 'e tako reBi

O KATELFHO.N< vo"eBe teori'e "rugim teori'ama< 'avl'a'u se !aktori +amBen'a

Javl'a'u se i !aktori re-onovan'a i !aktori br-ine ENSEN< +si(ometri'ski GF!< ni'e "ovol'na korela>i'a "a bismo rekli "a 'e stabilan

@-a ini>i'alne testove "ovol'na 'e +o-itivna korela>i'a? -a stabilnost +otrebno 'e "a visoko korelira'u? .U7,4 -nai "a su to "va ra-liita GF!aktora

− Te&imo korela>i'i / ta"a 'e to isti GF!< 7,07F7,01 e to veB neto -nai• DasiBen'e testa GF)aktorom treba "a bu"e isto, konstantno be- ob-ira na okolinu• $to 'e test slo&eni'i, -asiBenost GF! 'e veBa

GF! ni'e +risutan samo u slo&enim kognitivnim -a"a>ima, veB i u svako"nevnim +re"vian'e +ostignuBa u &ivotu, koli, uen'uQ

O *ED O*DI.A NA #ETO @AGP, )A I,II O*IJA SE GF! , *ILO KAO I GLA%NA K, ILI KAO

)AKTO. IIII ST.AT# OOOOOO

OOOOOOOOOO

51


52/130

G&$"$ ! Ko$0&."$ O PSI$4ET/I5S"4 ST8-46I2TE

O UVOD

O− Psiometričari , istra3ivanje razlika u inteligenciji izme(u pojedinaca9 konstruisanjem testova inteligencije

i primenom statistički analiza rezultata

− -ajznačajniji nalazi i doprinosi # otkri


53/130

O V&ri$&"s& , drugi način razmi!ljanja o korelaciji0 raspr!enje raspodela rezultata od jednog do drugogkraja distribucije

O SY # kvadrat SD , aritmetička sredina kvadrirani odstupanja svi pojedinačni rezultata od sredi!njevrednosti distribucije

O rY kvadrirani koe&icijent korelacije , proporcija varijanse zajednička dvema varijablamaO )rC7.H0 rhCFQ # dve varijable dele varijanse0 K obja!njava *

O Pre*)i1&"$e

O− jedna od najva3niji upotreba korelacije− poznavanje smera i veličine povezanosti omogu


54/130

O Tom+son : korelacije koje je Spirman na!ao mo3da imaju ijerarijski poredak9 ali nema dokazada se u osnovi ti nalaza nalaze entiteti u nervnom sistemu

F Aroj &aktora potrebni za obja!njenje inteligencije:O 4va kritika zasnovana je na nalazima dobijenim &aktorskom analizom

OO 9&k!#rsk& &"&li4&: skup statistički postupaka @u kojima se variranje rezultata u velikom broju

varijabli izra3ava malim brojem dimenzija i konstrukataO Te dimenzije se nazivaju &aktorima )dobijaju se iz velikog broja interkorelacija sa puno

testova na velikom uzorku*− Nasniva se na ideji multipli korelacija9 čiji gra&ički prikaz tra3i vi!e dimenzija− Na = varijable: =D prostor , svaki rezultat predstavljen tačkom

o "roz taj skup tačaka mo3e se provu


55/130

Hi$er&r+i$ske !e#ri$e '!e(el$e"e "& 6&k!#rsk#$ &"&li4iO

%ernon : %#& se nalazi na vru ijerarije0 ispod njega se nalaze F %r'p"& 6&k!#r&O )7e* )verbalni &.9 uključuje &. obrazovanja* i k7( )baratanje oblicima i meanika*

− Ispod ove grupe &aktora nalaze se (&"$i %r'p"i 6&k!#ri7O ispod v:ed , verbalne i numeričke sposobnosti9 a ispod k:m spacijalne i manuelne

sposobnosti− -a najni3em nivou su spei6i/"i 6&k!#ri9 dobijeni iz pojedinačni testova− "orisno u obrazovanju i pro&esionalnoj selekciji učenika

OO Horn i Katel : F )&;"& 3ir#k& 6&k!#r&:G6 , &luidna sposobnost i G , kristalizovana sposobnost

− Postoje = 6&k!#r& *r'%#% re*&: G) , op!ta vizualizacija9 Gr , op!ta &luentnost9 Gs , op!ta itrost− Svaka od ti sposobnosti obuvata u3e grupne sposobnosti− -a najni3oj stepenici su spei6i/"e sp#s#0"#s!iO

O 9l'i*"& s< -G6.: slična Spirmanovom g#& )iako model nema g#&* i deluje kada je reč o čistoj percepcijislo3eni odnosaa* Testovi nizova i klasi&ikacije

b* 8nalogije sa neverbalnim ili apstraktnim sadr3ajima eri biolo!ki utemeljenu sposobnost mi!ljenja

OO Kris!&li4#)&"& s< -G.: ve!tine znanja i stečene u odre(enoj kulturio Testovi: meanički s.9 numerički s.9 ve!tina i testova rečnika

"ristalizovana i &luidna s. me(usobno k#relir&$'. To se obja!njava !e#ri$#( 'l&%&"$& , sposobnostikristalizovane i. delimično zavise od ulaganja &luidne i. unutar odre(ene kulture− -ivoi kristalizovane i. proizilaze iz !kolovanja i iz ulaganja &luidne i.− 'činak u testovima koji imaju optere


56/130

Ho$#− 'SP4- I P8D 15'DS"I$ SP4S4A-4STI

−

PRIRODA 9ENOMENA7 INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI−

− Postoji puno teorija inteligencije0 one su različite0 svako svoju smatra najboljom

− Procenjuju


57/130

%c %& %v %a S8/ TS/ −

− 6E/A81-4 S$68T8-5E − V − s − − − − − −− IS"'ST6E-8 E681'8>I58 − E

MS − s − − − − − −

− "4%-I>I58 SE8-TIM"I$ 4D-4S8 − C MR

− s m− − − − −

− B4/81 -4 /EN4-468-5E

− R+

m− s − − − − −

− I-D'">I58 − I − − s − − − − −− BI%'/81-4 /EN4-468-5E − C

FR− − s m− − − −

− 8S4>I58TI6-8 E4/I58 − M &

m m− − − s − −

− 6IN'E1IN8>I58 − V ;

− m− s − − − −

− P/4ST4/-8 4/I5E-T8>I58 − S − − − s − − − −− B1E"SIAI1-4ST '4A1IM868-58 − C

, − m− s − − − −

− 4P8G8-5E %464/8 P4D IS"/I615E-5E − S PUD

m− − − s − − −

− 8'DITI6-8 "4%-I>I58 4D-4S8 − ACoR

− m− − s − − −

− P/8XE-5E D4%8Z858 /8SP4/EZE-I$ '6/EE-'

− T 5

− m− − s − − −

− /8N1I"468-5E N6'M-I$ S"14P468 − D ASP

− − − − s − m − −

− 4PSE% E4/I5E − M +

− − − − − s − −

− B1'E-T-4ST 8S4>I58>I58 − F &

m− − − − − s −

− B1'E-T-4ST IDE58 − F !

m− − − − − s −

− B1'E-T-4ST ' IN/8G868-5' − F "

m− − − − − s −

− s # Sna3na povezanost−

− − m # 'merena povezanost

−

− 6rste delatnosti:

−− 5 Kris!&li4#)&"& i"!eli%e"i$& -G. , ilustruju ga slede


58/130

−

− = 5 Op3!& )i4'&li4&i$& -G). 5 u zadacima gde treba otkriti prostorni raspored• 6izualizacija )6z* , presavijen papir pa probu!en: kakav izgled ima kada se razvije• Prostorna orijentacija )S* , rotacija &igure u prostoru• Bleksibilnost u uobličavanju )>&* , uklopljene &igure• Arzina uobličavanja , sposobnost uobličavanja nedovr!ene predstave

"ada su testovi &luidne i kristalizovane inteligencije prostorni9 povezani su sa %v , naizmenični

meanizmi

%v , sposobnost za organizaciju prostornog materijala−

− 5 Op3!& &'*i!i)"& #r%&"i4&i$& -G&. , auditivne &unkcije9 analogne vizuelnim &unkcijama %v• 4pa3anje govora pri ometanju iskrivljenju )!um* , )SP'D*• 8uditivno svatanje odnosa )8>o/* , nastavak nizova tonova• 6remensko pra


59/130

− Su!tinu ljudske I. nema smisla analizirati na nivoima ja senzorne detekcije9 iako ona jeste nu3nozasnovana na njima )da bi igrao tenis čovek mora da vidi9 ali I/ u tenisu se ne mogu dobro opisati naosnovu I/ u vizuelnoj aktivnosti*−

• "orisno je razumeti inteligenciju preko količine vremena u kome se zadr3ava svesnost )zadr3avanjerazumevanja*. ' ovom kontekstu je korisno razmi!ljati o nivoima &unkcionisanja , ako se ne!to dobrorazume9 mo3e se reprodukovati i deo svesnosti i nakon puno vremena nakon !to je stečeno razumevanje.

− • 6reme u kom se zadr3ava svesnost i količ. in&o u zadr3anoj svesnosti proizvodi su dubine obrade in&o ,)"rejk i 1okart*− "orisno je izgraditi sopstveni sistem organizovanja , to zateva ve


60/130

− Drugu !iroku klasu sposobnosti9 koje se mere intelektualnim zadacima čine s!r&!e%i$e9 p#(&%&l& i&%e"i$e , čovek tokom razvoja ne samo da opa3a odnose9 ve< i postavlja pitanja o njiovom

pro!irenju , načini da se nauči vi!e su strategije.− 4ne mogu biti jednostavne ili razra(ene9 idiosinkratične ili kulturno ustanovljene0− noga idiosinkratična pomagala kasnije su uneta u kulturu

−

S!i&"$e

−− Aiejvioralni pokazatelji intelektualni sposob. zasnovani su na sticanju sema9 pojmova9 strategija i na

njiovoj razradi− ' kojoj meri su individualne razlike u merenim sposobnostima uslovljene:

o razlikama u genetskom nasle(uo razlikama u sredinskim okolnostima u kojima se učiloo različitim povredama9 oboljenjima i sličnim uticajima na &iziolo!ku strukturu

− Individualne razlike u %c vi!e odra3avaju uticaje nasle(a nego %&.−

− U/e"$e deluje ve< na ranom uzrastu. Dva oblika učenja )akulturacioni i incidentalni* deluju tokom čitavogintelektualnog razvoja9 proizvode


61/130

− Sa sposobnostima je isto9 ali se o korespondenciji izme(u odre(eni sposobnosti dece i roditelja veomamalo zna.

−

-akon ro(enja počinje odumiranje neurona9 a do F.god izvr!i se strukturiranje celog mozga.− Do gubitka neurona mo3e do


62/130

− D:"+"# +si(ometri'ski "eo

− SPI/8-46 %#B8"T4/: 6ENE INEZ' PSI$4ET/I5E IAI414%I5E−

o Individualne razlike na testovima mentalni sposobnosti pozitivno su povezane

o "ovarijansa takvi testova mo3e se razlo3iti na nezavisne komponente varijanse koje imaju različitustrukturu

o g#& je na vru ijerarije9 ispod su nezavisne komponente0 on je zajednički svim kognitivnim postignu


63/130

− → zasi


64/130

H&7#− I+ P4D N-8"4 PIT8-58 , ISTI-8 4 I-TE1I%E->I5I

−

− PSI$4ET/I5S"I P/IST'P:− merenje i pove


65/130

o entalno merenje@ , uobičajen termin. 8li to nije isto kao merenje &izički kvaliteta. erenje psiolo!ki kvaliteta je u velikoj meri stvar proizvoljne procene. Potrebna je precizna de&inicijakoja bi dozvolila mogu


66/130

PROBLEMI KOJI ,AHTEVAJU ŽURNU AKCIJU−

• 6eliki problem koji se javio , rasno obojene varijacije0 rasističke koncepcije inteligencije Krivul'a normalne ras+o"eleR , promocija desničarske socijalne politike0 a raspodela s jakim

rasnim aspektima0 .asa i evolu>i'aR , jo! izra3eniji rasizam0 g!aktorR , čak povučena iz prodaje• ' ovim delima se iznose mnoge alarmantne tvrdnje9 koje su pogre!ne i posledica pogre!ni i

!tetni uverenja0 pogre!ne tvrdnje9 nepouzdani dokazi9 pogre!ni zaključci i pogre!ni argumenti ,

zloupotrebe9 mračne socijalne posledice• Testovi s druge strane mogu biti veoma korisni . npr za dobijanje vozačke dozvole• Test inteligencije mo3e biti koristan u predvi(anju nečijeg !kolskog uspea

− 8li9 stvari su u jednom trenutku krenule naopakoV−

−

F< P#%l&)l$e DILEME NA POČETKU−

• *ine 9 i ve


67/130

− Smatra o je da se individualne razlike svode na uro(ene osobine9 a ne na iskustvo• /ezultat testa inteligencije neke osobe je vi!e od pukog pokazatelja mentalnog učinka ili same

mere nečije sposobnosti da obavi mentalne zadatke• Inteligencija je temeljni uzrok učinka osobe na bilo kom nivou9 a razlike u inteligenciji su temeljni

razlog za različit uspe u re!avanju mentalni zadataka9 problemaV−

INTELIGENCIJA KAO MENTALNA SPOSOBNOST

−• Inteligencija C sposobnost uma )koja osobu čini inteligentnom0 pr. osoba koja je duovita9 poseduje

sposobn.duovitosti*• 4vo je star9 napu!ten i pogre!an koncept: pogre!na je pretpostavka da mora postojati uska povezanost

izme(u termina koji opisuju učinak i stvarni uzročn meanizama koji obja!njavaju taj učinak → ; vrste pogre!nog mi!ljenja

< Pretpostavka da način na koji obele3avamo različite &unkcije predstavlja ono !to nam govori o prirodi inteligencije

F< 6erovanje da koncept koji je uveden da opi!e ono !to se posti3e9 mo3e pomo


68/130

−

PROCESI U MO,GU I INTELIGENCIJA−

• 6erovatno da se ljudi razlikuju po brzini obrade in&o9 i da to uzrokuje razlike u I0 ali su potrebnevisoke korelacije u istra3.

• -eki istra3ivači smatraju da takva potvrda postoji , dovoljne su samo pozitivne korelacije: postojanje ti korelacija izme(u rezultata konzistentno je sa mogu


69/130

'potrebljena na ovaj način9 nivo inteligencije ukazuje na učinak osobe. 8ko se ka3e da neko poseduje visoku inteligenciju9 3elimo re


70/130

−

INTERVENTNE STUDIJE − Deca iz siroma!ni porodični okru3enja prolaze edukativne programe kako bi se uklopila u !kolsko

okru3enje i iskoristila !kolsko učenje.− ' ranijim studijama se daje pobolj!anje oko H bodova.− $mitova : prosečni I+ adolescenata slabi mentalni sposobnosti koji su poa(ali =#godi!nji

program osetno se popravio , ;7 bodova )sa L; na H;*0 i pored kritika9 nalazi se čine

autentičnim− Program He&* S!&r!: niz programa različiti po du3ini 9 intenzitetu i delotvornosti0

− -eke studije su bile kvalitetnije )trajale celu godinu9 i predavači su bili vrlo edukovani*0druge manje kvalitetne )kra


71/130

− Prekid !kolovanja često je povezan sa drugim 3ivotnim doga(ajima , smrt roditelja9 porodični problemi # te!ko je razdvojiti pojedinačni e&ekat prekida !k.. ' slučaju kada !kole godinama nisuradile9 gubitak je bio 7#=7 b.

− -edostupnost !kolovanja u 6ird3iniji J7#i godina9 dovela je do smanjenja I+ za oko J bodova po godini !kolovanja.

−

GENERACIJSKE PROMENE

− -umerički gledano I+ ostaje isti iz generacije u generaciju , ta prividna stabilnost je posledicaredovni @restandardizacija9 sa ciljem da prosečni I+ ostane na nivou 77− )lin : ispitivanje !ta bi se desilo da nema ti standardizacija )da se danas koriste testovi inteligencijeod pre L7 godina* Do!lo je do iznena(uju


72/130

• Iako ima puno potvrda da je do!lo do pove


73/130

• I+ dece je stabilan samo od uzrasta oko L godina , tek nakon !to su ogromne razlike u dečjimiskustvima9 kulturi i okru3enju imale dovoljno vremena da izvr!e uticaj. Da je stabilnostinteligencije pokazatelj da je inteligencija nepromenljiva9 onda bi inteligencija bila stabilna odnajranije dobi.

• @ Krivul'a normalne ras+o"ele , činjenica da neka mo3e biti nasle(ena9 ne znači da jenepromenljiva9 a činjenica da se neka osobina te!ko menja9 ne znači da je nasle(ena.

−

PRIGOVOR KOEFICIJENT INTELIGENCIJE ZAPRAVO NE ODRAŽAVA INTELIGENCIJU • -eki smatraju da su rezultati interventni studija samo puko pobolj!anje testovnog rezultata9 a ne

inteligencije• Ipak9 ovaj argument se ne upotrebljava konzistentno9 pa nema ni veliku te3inu , retko se stavlja u

&unkciju podr3avanja stava da e&ekti izble(ivanja nisu indikacija istinskog pada inteligencije.Postoje potvrde da impresivni rezultati u !koli i drugi pokazatelji intelektualne sposobnosti nisuuvek pra< Prosečne mere inteligencije pojedini naroda nisu konstantne )generacijske promene*.

< -a najvi!im nivoima kreativnog dostignu


74/130

Ko

mentalnom t−

− Pele%ri"# i Gle$4er razlikuju dva pravca izučavanja intelektualni procesa u kognitivnoj psiologiji:< A"&li4' k#%"i!i)"i+ k#rel&!& iF< A"&li4' k#%"i!i)"i+ k#(p#"e"!i−

− N85ED-IM"4: povezivanje modela koje nudi kognitivna obrada in&ormacija )"4I* itradicionalnog &aktorskog poimanja s+osobnosti merene testovima inteligencije u kojimaindividualne razlike zauzimaju centralno mesto.

)* A"&li4& k#%"i!i)"i+ k#rel&!&:o otkriva postojanje individualni razlika u toku kognitivne obrade in&ormacija i nji istra3uje.o Nastupnici tragaju za korelatima inteligencije me(u elementarnim +ro>esima u KOI koji su

registrovani u kognitivnim eksperimentima nalaze i u br-ini obavl'an'a neki( kl'uni( +ro>esa.

);* A"&li4& k#%"i!i)"i+ k#(p#"e"!i:o ugra(uje eksperimentalni du "4I u tradicionalne dimenzije individualni razlika i zadatke

testova I.o Nastupnici tragaju: za i-"vo'enim intelektualnim +ro>esima @kom+onenetama u -a"a>ima

testova inteligen>i'e gde je prisustvo individualni razlika ve< od ranije potvr(eno−

ANALI,A KOGNITIVNIH KORELATA− Hant, &ensen, %ernon i A'-enk

−

− $antovi radovi−

Hant : &"&li4& r&4lik& (e1' s'0$ek!i(& k#$i '/es!)'$' ' k#%"i!i)"i( eksperi(e"!i(&− to se do tada smatralo grekom meren'a ili umom

− 4n vr!i unakrsno validiranje kognitivni i psiometrijski koncepata

74


75/130

− "ognitivističkim terminima opisuje !ta znači imati visoke verbalne sposobnosti )u kojim &azamaobrade te sposobnosti dolaze do izra3aja* a istovremeno su mu klasični testovi slu3ili kao kriterijumi iorijentir

− 4n izdvaja slede


76/130

o "ombinacijom ovi zadataka zava


77/130

− 6i!i procesi odre(uju koji od elementarni procesa


78/130

S!er"0er%#)& (e!#*#l#%i$&7 Polazi od Dondersovog metoda oduzimanja vremena reakcije , pomo

je tačna ili ne.− Re%is!r'$' se #0& )re(e"& re&ki$e )od početka do preseka i od preseka do re!enja*. e(utim9in&ormativnost vremena reakcije kao mere se posti3e time !to se analogije presecaju@ ) @*na različitimmestima−

− Presecanje:

− 5 Sit7

− 8:A C>:D

− 5 4vde nema preseka0 analogija se izla3e u celini

− − 5

Sit

− 8A C>:D

− −

− − 5 Sit;

− 8:A >:D

− −

− − 5 Sit=

− 8:A C>D

− −

−

− ' osnovi ove eksp. procedure le3i pre!p#s!&)k& # &*i!i)"#s!i )re(e"& re&ki$e9 kroz sve ove situacije9

tako da:− vreme reakcije drugog dela analogije u Sit; obuvata sve procese prisutne od tačke preseka do

re!enja u Sit= i procese vezane za obradu > elemenata9− vreme re!avanja istog dela analogije u Sit uključuje sve procese iz istog segmenta zadatka u Sit; i

procese koji su pokrenuti percipiranjem A elementa...itd.−

−

Sternberg : pretpostavlja da se re!avanje analogije mo3e objasniti sadejstvom slede


79/130

&. k#*ir&"$e , proces identi&ikovanja karakteristika i vrednosti ti karakt. svakog elementa uanalogiji

0. 'p#re1i)&"$e k&r&k!eris!ik&− 4&kl$'/i)&"$e: otkrivanje pravila koje povezuje 8 i A− p#)e4i)&"$e: otkrivanje pravila koje povezuje 8 i >− pri(e"&7 generisanje pravila za &ormiranje idealnog D9 i procena stvarnog D u

odnosu na idealni

− *#k&4i)&"$e: testiranje valjanosti izvedeni operacija. k#"!r#l"i pr#es 5 priprema za re!. analogije9 pra


80/130

o "omponente izvo(enja )u vezi su sa analo!kim rezonovanjem*o etakomponenteo "omponente sticanja znanja

−

− Me!&k#(p#"e"!e• najbitnija teorijska novina kod Sternberga• on je ovoj kategoriji procesa pripisao ključnu ulogu u inteligenciji.

-avodi slede


81/130

− D:"+":bioloki "eo

− SPI/8-46 %#B8"T4/: 6ENE INEZ' PSI$4ET/I5E IAI414%I5E−

;. KORELATI G9AKTORA I,VAN PSIHOMETRIJSKOG DOMENA

−

∗ %#& korelira sa mno!tvom varijabli koje nemaju veze sa psiometrijom i B8 , to je dokaz da %6 "i$epr#s!i &r!e6&k! psiometrijski testova9 ili matematička mainacija B8

∗ Stepen zasi


82/130

o Prednost 6/0 to je prava racio skala9 I interpretacija ne zavisi od normi ili re&erentne grupe9 kao kodkonvenc. testova− E"N: dopu!ta merenje I/ uz minimalizaciju varijanse koja potiče od znanja9 ve!tina9 strategija0

− smi!ljeni su tako da odra3avaju I/ u procesu obrade in&ormacija9 a ne u njiovomspeci&ičnom sadr3aju− vrlo jednostavni mentalni zadaci , svi i mogu izvesti9 pa je 6/ jedini pouzdani izvorvarijanse )takvi zadaci jedva da zatevaju razmi!ljanje*

−o Tipični E"N: , jednostavno vreme reakcije )6/ na zadacima izbora i diskriminacije*0

− , vizuelno pretra3ivanje niza #H br. , da li postoji ciljni broj0− , pretra3ivanje u pam


83/130

− SD6/ nije mera brzine nego neujednačenosti 6/ ispitanika u ve


84/130

− Tri istra3ivanja pokazuju da povezanost 6/ i g#& nije samo &enotipska nego i genotipska , obeove varijable označavaju neku zajedničku komponentu genetičke varijanse. -adarena deca imaju vi!i g#& i br3e 6/ od svoje manje obdarene bra


85/130

− Slo3eniji zadaci tra3e ve


86/130

. ' osnovi je neproverljiva9 a nije verovatno da bi nezavisne komponenete uspele da objasne vi!e odL7 varijanse g#&

;. Dobit od uključivanja sve vi!e E"N u jednačine multiple regresije za predvi(anje g#& brzo opada9verovatno zbog znatni korelacija i izme(u mera za različite procese9 pa obja!njena varijansa ostaje

bli3e L7 nego 77. Nato ipotezu o jedinstvenom procesu treba dopuniti ipotezom za obja!njenje pla&ona korelacije

izme(i 6/ i g#& o Dopunsko obja!njenje pla&ona:

− B8 celokupne baterije psiometrijski testova i E"N daje veliki g#& drugog reda kojim su zasi


87/130

− Postoje dokazi da samo A-P u mozgu mo3da mo3e da objasni znatan deo );L* varijanse g#& uop!toj populaciji.

=


88/130

− %ilerman i .a- : postoji nekoliko razl. odlika mmozga koje mogu da doprinesu g#& )npr. br kortikalni


89/130

− SISTES"4 , "4-TE"ST'81-I P/IST'P: Sternbergova trijarijskateorija i.

−

P'! "& %#re−

• 4dustajanje od redukcije.•

Traganje za determinantama inteligencije na @vi!e &rontova.• 2iroko de&inisanje inteligencije: @Sposobnost da se postigne uspe u 3ivotu.• "ljučni indikator je adaptivno pona!anje u svakodnevnom 3ivotnom kontekstu.• 4snovni cilj: ekolo!ki validnija predikcija

−

K#"!eks!'&l"i pris!'p−

• "ontekstualni modeli su zasnovani na pretpostavkama da: – inteligencija često ima različito značenje u različitim kontekstima9 pogotovo u različitim kulturama

− Klasian +rimer< sortiran'e ko" naro"a K+ele u Liberi'i @Cole et al – kontekst u kome se procenjuje inteligencija dovodi do razlika u zaključcima koji se izvode o

inteligencije− Primeri< istra&ivan'e aritm s+osobnosti "e>eFulini( +ro"ava>a u *ra-ilu

− istra&ivan'e us+enosti +re"vian'a us+e(a u trakama kon'a• /azlike me(u kontekstualnim pristupima ogledaju se u naglasaku koji stavljaju na ulogu konteksta u

inteligenciji.• /elativističke teorije baziraju svoje opise i procenu inteligencije na značenju koje ona ima u odre(enoj

kulturi: – Ekstremni oblik relativizma sugeri!e da inteligencije nema univerzalno značenje i atribute9 !to

kvantitativna pore(enja pojedinaca iz razlčiti kultura čini nevalidnim.• Druge teorije spadaju negde izme(u ove relativističke pozicije i apsolutističkog svatanja:

– ističe se značaj unutra!nji i spolja!nji deteminanti inteligencije:• mentalni procesi su u tom pogledu interne karakteristike zajedničke svim ljudima i

populacijama9 a varijacije u načinu na koji su univerzalni mentalni procesi trans&ormisani uinteligentna pona!anja i kompetencije su primarno rezultat varijacija u &aktorima spolja!njesredine.

•

Prema zakonu kulturne di&erencijacije )Irvin i Aeri* intelektualni razvoj se odvija u i biva oblikovanekolo!kim i kulturnim kontekstom. Stoga9 treba prvo razumeti varijacije u kontekstu da bi se moglerazumeti varijacije u inteligenciji.− Ekolo!ki model opisuje F donekle ijerarijski organiz. nivoa konteksta i načine na koji oni utiču nainteligentno pona!.−

− ek#l#3ki k#"!eks! isk's!)e"i k#"!eks! si!'&i#"i k#"!eks! "i)# pr#e"e

#*like

− seting u kome pojedincidolaze u dodir sa &izičkiokru3enjem

− uključuje nameran trening iredovna iskustva

− neposredne sredinskeokolnosti ili iskustva) svakodnevne aktivnosti*

− nastaje kad stručnjmanipuli!u sredinskim

is+#*

− postignu


90/130

– -pr. ne speci&ikuju se meanizmi zavaljuju


91/130

• De&inicijaodre(enje: – Inteligencija je sposobnost uspe!ne obrade novi i nepoznati in&ormacija9 koja dovodi do

značajnog stepena automatizacije.• Postavke9 postulati

– adekvatna procena inteligencije odvija se na odgovaraju


92/130

• ere se tradicionalnim testovima akademski sposobnosti.−

Kre&!i)"& i"!eli%e"i$&−

• "reativne sposobnosti su uključene u: – stvaranje9 istra3ivanje9 otkrivanje9 invenciju9 zami!ljanje.

• Identi&ikuju se na različite načine9 npr. tako !to se od ispitanika tra3ilo da: –

napi!u kratak esej sa neobičnom temom , 4ktopusove patike@ – nacrtaju ne!to na osnovu teme priče – osmisle reklamu za neki besmislen proizvod )nova vrsta door knob* – re!e neki kvazi naučni problem )npr. na koji način bi moglo da se proceni da li je neko u poslednja

dva meseca bila na esecu*• "valitet rada procenjuje se u odnos na stepen novine koji donosi9 kvalitet i stepen u kome odgovara na

zadatak.• Istra3ivanja odgovora kod ovi tipova zadataka pokazala su da su ona domeno#speci&ična i da sa

analitičkom inteligencijom koreliraju samo u umerenom stepenu.−

Pr&k!i/"& i"!eli%e"i$&−

• Praktične sposobnosti uključene su u: –

uporebu9 primenu9 implementaciju9 uvo(enje u praksu.• Ispituju se zadacima koji su vezani za pro&esiju9 kao i na drugim zadacima u kontekstu.• Takvi su na primer zadaci:

– praktičnog rezonovanja u svakodnevnim problemima sa kojima se susreenu inteligen>i'e testovi im+li>itnog -nan'a, ko'e 'e on konstruisao, ne korelira visoko sa stan"ar"nom inteligen>i'om, ali -naa'nokorelira sa ra-liitim kriteri'umima +ostignuBa To uka-u'e "a ti testovi -a(vata'u -nan'a ko'ima niko

92


93/130

ni'e nauen, ali su +oku+l'ena u o"reeno' situa>i'i i ko'a se mogu +omoBi u +oveBan'u uinka u svom svako"nevnom &ivotu

−

− Gar"ner +ot+uno i-la-i i- +si(omertri'skog okvira i +okua'a "a kvanti!iku'e inteligen>i'u On seinteresu'e -a ko'u oblaste se +o'e"ina> interesu'e, -a ko'u ima a!initete, +ri emu se to +ro>en'u'e

stavl'an'e +o'e"in>a u konkretnu situa>i'u, ko'a Be mu +omoBi "a iska&e svo'e a!initete Pro>enainteligen>i'e treba "a bu"e kontekstuali-ovana i autentina -agovara V+rin>i+ +otenog testiran'ainteligen>i'e ko'i +o"ra-umeva "a +ro>ena inteligen>i'e treba "a bu"e !er +rema ra-liitim vrstamainteligen>i'e @a ne samo "a !avori-u'e lingvistiu i matematiku i "a treba imati uvi" u >eo +ro!ilkognitivini( s+osobnosti +o'e"in>a

−

− Jo 'e"na $&;l!*& St"$."$/& ! G&$"$& 'e u n'i(ovim "e!ini>i'ama inteligen>i'e Sternbergova"e!ini>i'a 'e ira o" Gar"nerove, ko'i s+e>i!iku'e inteligen>i'u< V*io+si(oloki +oten>i'al -a obra"uin!orma>i'a ko'i mo&e biti aktiviran u >il'u reavan'a +roblema i stvaran'a +ro"ukata ko'i se vre"nu'uu o"reeno' kulturi Dbog ove "e!ini>i'e Gra"ner +ri+a"a sistemskoFkontekstualno' +res+ektivi On

+roiru'e s+ektar inteligen>i'e, ukl'uu'e ra-liite vrste s+osobnosti ali ne i karakteristike linosti, "ok Sternberg +o"ra-umeva "a u svo'u "e!ini>i'u ukl'uu'e samo kognitivne ka+a>itete, ali n'egova"e!ini>i'a 'e uvek tako iroka "a se u n'u mogu uba>iti i "ruge stvari sem s+osobnosti @t' ne"ovol'no 'e

s+e>i!ina−

Sl!4o+t! ! $&;l!*" G&$"$oi!ine ako nisu on"a to ni'e vrsta inteligen>i'e

−

−

93


94/130

− St"$."$/ :− "8 T/45-45 TE4/I5I 15'DS"E I-TE1I%E->I5E−

TROJNA TEORIJA INTELIGENCIJE−

KONTEKSTUALNA SUBTEORIJA

ISKUSTVENA SUBTEORIJA− )st o ; lica inteligencije*

• 4dnos inteligencije i:− sp#l$&3"$e% s)e!&

• 4dnos inteligencije i :− i sp#l$&3"$e% s)e!&

i '"'!r&3"$e% s)e!&

• 4d

− I-TE1I%E->I58− C pril&%#1&)&"$e sredini− C #0lik#)&"$e sredine− C i40#r nove sredine

− I-TE1I%E->I58− C prilago(avanje na "#)i"'− C &'!#(&!i4&i$& obrade− C oboje

− I-

M

− K#

−

K#−

in&o

• Ističe se uloga sredine • Ističe se uloga automatizacije i novine • Istio

• Skup s&*r;&$& pona!anja koja se smatrajuinteligentnim−

• KOJA pona!anja su inteligentna

• 6eza izme(u I. u nekom zadatku situaciji ik#li/i"e isk's!)& sa tim zadatkom situacijom

• KADA su pona!anja inteligentna

• Sk −

−

• N

• Rel&!i)is!i/k& s'0!e#ri$& u pogledu pojedinca isociokulturnog okru3enja

• 2ta se smatra inteligentnim pona!anjem razlikuje seod osobe do osobe9 ali ostaje potreba za

prilago(avanjem9 oblikovanjem i izborom

• /elativna samo u pogledu tačaka gde su novina iautonmatizacija relevantni za pojedinca )osobu*

• U"meko

− KONTEKST INTELIGENCIJE

−

o Inteligencija nije samo ono !to mere testovi inteligencije , inteligenciju treba posmatrati kao uklopljenu ukontekst

−

o "ontekstualni okvir je va3an za razumevanje inteligencije iz tri razloga:

94


95/130

< kontekstualna perspektiva omogu


96/130

• Implikacija ovog stanovi!ta: inteligencija se ne mo3e u potpunosti razumeti izvan sociokulturnogkonteksta9 i ona se mo3e razlikovati za istu osobu u okviru jedne ili druge kulture. Inteligentni u

jednoj9 to nisu u drugoj kulturi. -egde je prostorno snala3enje irelevantno za pre3ivljavanje9 nadrugom mestu je presudno.

• 4tkri


97/130

Subskala koja njvi!e korelira sa uspeom na poslu je ona koja je merila uspe u upravljanjusopstvenom karijerom.

-ije na(ena )bar za studente* veza izme(u uspea na upitnicima i skorovima na testu verbalnogrezonovanja.

B< ogu


98/130

=< Ne#*re1e"#s! i "e*#s!&!&k e(piri$ske )eri6ik&i$e: kontekstualne teorije # nejasne i nedostaje imempirijska veri&ikacija

− To je zato !to te teorije ne mogu da postoje samostalno9 i neopodna im je dopuna9 jer obja!njavasamo jedan aspekt inteligencije , njen odnos prema spolja!njem svetu. Inteligentno pona!anje jeadaptivno9 ali nije svako adaptivno pona!anje inteligentno , zato problemi kontekstualni teorijanije netačnost ve< nepotpunost.− ' trojnoj teoriji kontekstualni pristup slu3i kao osnova samo jedne od tri subteorija9 i pitanja

postavljena kontekstualnim pristupom mogu na


99/130

− N#)i"& ' r&4'(e)&"$': novina prisutna u svatanju zadatka koji sre


100/130

o Pr#0le(i ')i1&"$& pre(& !#(e (ere "e3!# 3!# $e sli/"#8 &li "e i i*e"!i/"# #"#(e 3r# (ere !es!#)ii"!eli%e"i$e< Ip&k8 #"# 3!# *#*&$' !es!#)i(& i"!eli%e"i$e pre*s!&)l$& )&;&" *e# 3ir#k# *e6i"is&"ei"!eli%e"i$e<

−

− SP4S4A-4ST D8 SE 8'T48TIN'5E 4A/8D8 I-B4/8>I58−

o K#"!r#lis&"& #0r&*& i"6#r(&i$& je pod svesnim rukovodstvom pojedinca9 po prirodi je ijerarijska0

upravni procesi )egzekutivni p.* rukovode izvr!nim procesima )ne#egzekutivni*.o A'!#(&!sk& #0r&*& i"6#r(&i$& je pre*s)es"&9 nije pod rukovodstvom pojedinca i nije ijerarijska

)nema razgraničenja izme(u upravni i izvr!ni procesa* , izvr!ni naliozi su u obliku sis!e(& "&re*0i )produkcioni sistem* u kojem sve vrste procesa deluju na samo jednom nivou analize.

o Pri obradi in&ormacija iz novi područja9 osoba se oslanja na voljnu obradu9 a egzekjutiv )centralni procesor* neposredno aktivira procese i prima &eedback. "apacitet obrade je ograničen i u potpunosti seusmerava na zadatak.

o 4brada in&ormacija iz poznati područja oslanja se na &'!#(&!sk'8 l#k&l"' #0r&*'. Egzekjutiv najpreakivivira lokalne sisteme koji mogu raditi paralelno i automatski9 i imaju skoro neograničen kapacitet9 a

pa3nja nije &okusirana na zadatak. 'pravni procesi se mogu javiti i kao deo lokalnog sistema9 ali se&unkcionalno ne razlikuju od drugi procesa.

−

o ' oblastim u kojim osoba nije stručna obrada je globalna9 i oslanja se na globalni sistem znanja.

'savr!avanjem znanja9 sve ve


101/130

− A'!#(&!i4&i$& ' 6'"ki$i si!'&i$e: malo je poznato kako situacije utiču na automatizaciju izvr!avanjazadataka. Dobro je omogu


102/130

− pr: -everbalni testovi )/avenove matrice9 "atelov test g#& * , prave ve


103/130

−

< Me!&k#(p#"e"!e , nadre(eni procesi u planiranju9 nadgledanju i dono!neju odluka prilikomre!avanja zadataka.

F< K#(p#"e"!e i4)#1e"$& , procesi kori!


104/130

za lokalno planiranje )p. ni3eg reda*. nije stvar u ukupnom utro!enom vremenu9 ve< uraspodeli vremena za različite vrste mogu


105/130

b* /azličite su vrste reprezentacija na koje različite komponente deluju. "od silogističkogrezonovanja9 neke komponente operi!u jezičkim reprezentacijama9 a druge prostornim0 zatonije dobro da se skorovi sa testa silogističkog r. prikazuju ukupnim skorovima iskazanimvremenom latencije ili brojem gre!aka.

c* Tre


106/130

Implikacije teorije na evaluaciju ljudske inteligencije:• Treba testirati ono pona!. koje je relevantno ili prediktivno za k#"!eks!' primereno pona!anje u

njiovim stvarnim uslovima 3ivota. 8li nije svako kontekstu primereno pona!anje podjednakoin&ormativno za I/ u inteligenciji.

• Nato je najbitnije procenjivati pona!anja koja predstavljaju odgovor na "#)i"' ili kod koji jerazvoj &'!#(&!i4&i$e u toku. 8li čak i tada nisu sva pona!anja jednako in&ormativna , odgovor nanovinu


107/130

G&$"$ ! Ko$0&."$ − -468 %1EDI2T8−

UVOD−

, -ove tenologije9 posebno in&ormacione9 mogu sna3no da utiču na na!a razmi!ljanja o umu

, Poslednji decenija izmenilo se svatanje o inteligenciji: nalazi o &unkcionisanju različiti delovamozga9 delovanje uma u različitim kulturama i okru3enjima9 laboratorijski nalazi i nalazi iz primenjeni istra3ivanja

, -ova svatanja , reakcija na psiometrijski pristup− Proučavanje inteligencije:

, *ine : prvi test inteligencije osetljiv na uzrasne razlike0 , S+irman : matematička analiza odnosa me(u rezultatima u testovima inteligencije0 osnova B8 , A'-enk 9 &ensen9 %ernon : laboratorijski zadaci , odnos izme(u inteligencije i učinka na zadacima

izborne reakcije9 pa3nje , 'potreba mentalni testova i laborat. zadataka dala je korisne uvide u inteligenciju i I/. Postoje situacije

izvan testiranja9 pa je neopodno oslanjanje na istra3. i metode drugi disciplina )biologija9neuropsiologije9 sociologije9 pedagogije*.

−

− Svaki novi pristup je reakcija na psiometrijski. , An"erson i Sternberg : znatno se oslanjaju na psiometrijski pristup i laboratorijska istra3ivanja , Gar"ner : manje se oslanja na tradicionalno testiranje , Sesi : potkopava ideju o psiometrijskim i laboratorijskim zadacima− Sternberg i Sesi : nagla!avaju elemente nadindividualnog kao ključne za razumevanje inteligencije.− 4ni veliki značaj pridaju različitim aspekzima !ireg okru3enje , k#"!eks!'&lis!i. Smatraju da na

inteligenciju utiču !kolovanje9 interakcija s ljudima i tenologijom9 istorija i okru3enje.−

KRATKA KRITIKA PSIHOMETRIJSKIH I LABORATORIJSKIH PRISTUPA INTELIGENCIJI−

OGRANIČENA VRSTA REŠAVANJA PROBLEMA−

− Prigovori: , Psiometrijski i laboratorijski pristup usmeren je na usko područje ljudskog mi!ljenja0 psiometrijsko

testiranje često je povezano sa predvi(anjem dečjeg uspea u !koli , usmerenost na akademskuinteligenciju )jezik i matematika*.

, -ačin na koji ljudi re!avaju tradicionalne zadatke u testovima inteligencije , takvim istra3ivanjima itestovima ne mogu se objasniti ispoljavanja inteligencije u stvarnom 3ivotu@ )organizacija kon&erencije9

popravka bicikla9 rad na berzi...*−

NETIPIČNA OKRUŽENJA−

, Puno je prigovora kontekstu u kome su sprovo(ena istra3ivanja , obično se psiometrijski testovi primenjuju pri jednokratnim susretima ili se primenjuju grupno.

, Takvo ispitivanje nema ekolo!ku valjanost@9 pa je primenljivost rezultata ograničena na laboratorijsku i

testovnu situaciju , Svakodnevni problemi ljudi nisu tako jasno odre(eni i pore(ani kao zadaci u testu0 pored toga ljudi imaju

slobodu odlučivanja koja


108/130

, /azumevanje inteligencije zateva uzimanje u obzir vi!e od mogu


109/130

− I"!eli%e"i$& je sposobnost re!avanja problema ili oblikovanja proizvoda koji su va3ni u odre(enomkulturalnom okru3enju ili zajednici. 4n navodi H takvi inteligencija.

−

R&4li/i!i i4)#ri *#k&4&−

, %ardnerova teorija se temelji na sintezi podataka iz različiti izvora.I< Ne'r#psi+#l#3ki "&l&4i # najsna3niji podaci u prilog teoriji 6I potiču iz istra3ivanja o nekad

normalnim ljudima koji su do3iveli (#;*&"& #3!e:e"$& usled traume ili kapi0 dokaz o posebniminteligencijama nalazi u podacima o očuvanju ili slomu sposobn. posle o!te


110/130

, Na razliku od lingvističke9 visoko razvijena muzička inteligencija zateva i"!e"4i)"# )e;0&"$e , 4va inteligencija je nezavisna od ostali vrsta inteligencije: to pokazuju proučavanja visoko

nadarene dece i savanta , P#*r'/$& (#4%& u kojima se obra(uje muzika jasno se razlikuju od oni u kojima se obra(uje jezik , 4va inteligencija se jasno vidi kod: muzičara9 dirigenata9 audioin3enjera i akustičara.

=< L#%i/k# 5 (&!e(&!i/k& i"!eli%e"i$& , u+otreba i +rosuivan'e a+straktni( o"nosa , Pi'a&e : apstraktno prosu(ivanje počinje istra3ivanjem i slaganjem predmeta9 napreduje baratanjem

predmeta do mogu


111/130

− S)& k#"&/"& s!&"$& s' (e3&)i"& "ek#lik# i"!eli%e"i$&: npr # plesači se oslanjaju na telesno#kinestetičku9 ali moraju da imaju i muzičku9 ali i interpersonalnu )zbog publike*.

− Svi normalni ljudi mogu se slu3iti svim vrstama inteligencije9 ali se me(usobno razlikuju premaodre(enom pr#6il' i"!eli%e"i$e. Taj pro&il opisuje njiovu jedinstvenu kombinaciju jači i slbijivrsta inteligencije koje se koriste u re!avanju problema i stvaranju odre(eni proizvoda.

−

U!i&$ !e#ri$e

− 5 Teorija je razvijena sa 3eljom da se pro!iri svatanje inteligencije9 i najve


112/130

< K#(p#"e"!"& p#*!e#ri$& , unutra!nji9 osnovni procesi obrade in&ormacija koje su u pozadiniinteligentne misli 2ta se de!ava u glavi osobe koja inteligentno misli?@

F< Isk's!)e"& p#*!e#ri$& , unutra!nji i spolja!nji aspekti inteligencije0 inteligencija se posmatra usvetlu individualni iskustava na pojedinom zadatku. "ako iskustvo deluje na inteligenciju osobe i kako inteligencija deluje na lična iskustva?@

=< K#"!eks!'&l"& p#*!e#ri$& , posmatra inteligenciju u odnosu na kulturu i spolja!nej okru3enje. "ako interakcija sa okolinom utiče na inteligenciju i kako inteligencija utiče na svet u kome

3ivimo?@−

K#(p#"e"!"& p#*!e#ri$&−

• -ajrazra(enija je i temelji se na Sternbergovom istra3ivanju obrade in&ormacija• /azmatra različite vrste komponenti koje ljudi koriste pri re!avanju problema. Postoje tri kategorije

komponenata:< Me!&k#(p#"e"!e , imaju 'pr&)l$&/k' 'l#%' )uloga beli okovratnika@* u re!avanju problema

− 4d nji zavisi planiranje9 kontrola9 motrenje i procena re!avanja problemaF< K#(p#"e"!e i4)#1e"$& , plavi okovratnici@

− 4ni sprovode strategije re!avanja problema koje su odredile metakomponente=< K#(p#"e"!e s!i&"$& 4"&"$& , učenici misaonog samo#upravljanja@

− 4ni selektivno bele3e9 kombinuju i porede in&ormacije tokom re!avanja problema i takoomogu


113/130

• Iskustvo sa zadatkom ili problem

skripta - latinicna inteligencija

Documents