stiven hoking - crne rupe i bebe vaseljene.pdf

7/22/2019 Stiven Hoking - Crne rupe i bebe vaseljene.pdf

1/74

Stiven HokingCRNE RUPE I BEBE-VASELJENE

Naslov originala:Stephen Hawking, BLACK HOLES AND BABY UNIVERSES, 1993.

Prevod:Zoran ivkovi


2/74

Stiven Hoking

CRNE RUPE IBEBE-VASELJENE


3/74

koje su prole od tada, mi smo proirili delo Galileja i Njutna na gotovo sva

podruja Vaseljene. Ustanovili smo matematike zakone koji upravljajusvime u okviru naeg normalnog iskustva. Mera naeg uspeha jeste i to tosmo sada u prilici da uloimo milijarde dolara u izgradnju dinovskihmaina kojima se estice ubrzavaju do tako vosokih energija da uopte jone znamo ta e se dogoditi prilikom njihovih sudaranja. Ove veoma visokeenergije estica ne javljaju se u normalnim prilikama na Zemlji, tako damoe izgledati akademski i suvino troiti velike svote na njihovoizuavanje. Ali one su postojale u ranoj Vaseljeni, tako da moramoustanoviti ta se zbiva sa tim energijama ako elimo da dokuimo kako smo

mi i Vaseljena poeli.Jo ima mnogo stvari koje ne znamo ili ne razumemo o Vaseljeni.

Ali izuzetan napredak koji smo ostvarili, naroito u poslednjih stotinugodina, trebalo bi da nas uvrsti u uverenju da potpuno razumevanje modanije izvan naeg domaaja. Moda neemo biti osueni da doveka pipamo umraku. Nije iskljueno da emo jednoga dana postaviti celovitu teorijuVaseljene. U tom sluaju, uistinu emo postati Gospodari Vaseljene.

Nauni lanci u ovoj knjizi napisani su u uverenju da Vaseljenom

vlada poredak koji trenutno moemo delimino da razaberemo, a koji upotpunosti moemo dokuiti u ne tako dalekoj budunosti. Moe se dogoditida je ova nada puka opsena; moda konana teorija uopte ne postoji, paak i ako postoji, mi je moda neemo otkriti. Ali svakako je bolje stremitika potpunom razumevanju nego oajavati zbog ogranienosti ljudskog uma.

Stiven Hoking31. mart 1993.

SADRAJ

PREDGOVOR 7

1. DETINJSTVO 92. OKSFORD I KEMBRID 193. MOJE ISKUSTVO SA ALS-OM 254. ODNOS JAVNOSTI PREMA NAUCI 315. KRATKA POVEST KRATKE POVESTI 356. MOJ STAV 417. DA LI JE NA VIDIKU KRAJ TEORIJSKE FIZIKE? 478. AJNTAJNOV SAN 639. NASTANAK VASELJENE 7510.KVANTNA MEHANIKA CRNIH RUPA 8711.CRNE RUPE I BEBE-VASELJENE 9912.DA LI JE SVE PREDODREENO? 10913.BUDUNOST VASELJENE 11914.PLOE ZA PUSTO OSTRVO: INTERVJU 131


4/74

PREDGOVOR

Ova knjiga sadri zbirku tekstova koje sam napisao u razdobljuizmeu 1976. i 1992. godine. Oni se kreu u rasponu od autobiografskihskica, preko filosofije nauke, do pokuaja da se objasni uzbuenje kojeoseam kada su u pitanju nauka i Vaseljena. Knjiga se okonava prepisomtonskog dela emisije Ploe za pusto ostrvo u kojoj sam uestvovao. Posredije osobena britanska emisija u kojoj se od gosta trai da zamisli sebe kaoosobu koja se obrela na pustom ostrvu, imajui prethodno priliku da poneseosam ploa koje bi joj pomogle da prekrati vreme dok ne stignu spasioci.Sreom, ja nisam morao predugo da ekam da bih se vratio u civilizaciju.

Budui da su tekstovi sakupljeni u ovoj knjizi pisani tokomrazdoblja od esnaest godina, oni odraavaju nivo mog znanja iz

odgovarajueg doba, za koji se nadam da je porastao sa protokom godina.Bilo je stoga neophodno da uz svaki tekst pruim obavetenje o vremenu iprigodi nastanka. Kako je zamiljeno da svi oni budu samostalne celine,neizbeno se javilo izvesno ponavljanje. Ja sam to pokuao da svedem nanajmanju meru, ali ono se donekle ipak zadralo.

Jedan broj tekstova iz ove knjige prvobitno je bio predvien da seproita. Glas mi je s vremenom postajao sve nerazgovetniji, tako da sampredavanja i seminare morao da drim posredstvom drugih ljudi, obino

mojih studenata-istraivaa koji su me mogli razumeti ili koji bi proitalitekst to sam ga ja napisao. Godine 1985, meutim, bio sam podvrgnutoperaciji kojom je potpuno uklonjena moja sposobnost govora. Neko vremepotom bio sam sasvim lien mogunosti optenja. Konano sam pribavionaroiti kompjuterski sistem i izuzetno dobar sintesajzer govora. Na vlastitoiznenaenje, ustanovio sam da sam u stanju da budem prilino uspeangovornik pred velikim auditorijumom. Ja inae uivam u tome daobjanjavam nauku i da odgovaram na pitanja. Sigurno je da mi predstojijo mnogo da nauim kako da to to bolje radim, ali nadam se da

napredujem. Proitavi ove stranice, vi

ete ve

prosuditi koliki je tajnapredak.

Ne slaem se sa gleditem da Vaseljena predstavlja tajnu, neto tose moe samo naslutiti, ali nikada u potpunosti povri analizi ili razumeti.Smatram da se ovakvim stanovitem ini nepravda prema naunoj revolucijikoju je pre skoro etiri stotine godina otpoeo Galilej, a nastavio Njutn. Onisu pokazali da se bar neka podruja Vaseljene ne ponaaju na proizvoljannain, ve da njima vladaju precizni matematiki zakoni. Tokom godina


5/74


6/74


7/74


8/74


9/74


10/74


11/74


12/74


13/74


14/74


15/74


16/74

4. ODNOS JAVNOSTI PREMA NAUCI

Dopadalo nam se to ili ne, svet u kome ivimo veoma se promeniou poslednjih sto godina, a sva je prilika da e se jo vie promeniti unarednih stotinu. Neki ljudi bi voleli da zaustave ove promene i da se vrateu jedno doba koje njima izgleda istije i jednostavnije. Ali, kako nas istorijaui, prolost nije bila tako divna. ivot, dodue, nije bio ba rav zapovlaenu manjinu, premda je i ona morala da se snalazi bez modernemedicine, dok je poroaj bio veoma rizian za ene. Za veliku veinu ljudi,meutim, ivot je bio teak, grub i kratak.

U svakom sluaju, ak i kada bismo to eleli, ne bismo mogli davratimo asovnik u neko ranije doba. Znanje i tehnike ne mogu se tek takozaboraviti. Niti se u budunosti moe spreiti dalji napredak. ak i kada bise obustavila sva vladina ulaganja u istraivanja (a sadanja vlada na tomezduno radi), sila konkurencije i dalje bi dovodila do napretka u tehnologiji.tavie, nikako se ne mogu spreiti radoznali umovi da razmiljaju o

temeljnim naukama, bili oni plaeni za to ili ne. Jedini nain da se spreipotonji razvoj bilo bi osnivanje globalne totalitarne drave koja bi se borilaprotiv svega novog, ali ljudska preduzimljivost i domiljatost su takve daak ni to ne bi uspelo. Time bi se jedino postiglo usporenjebrzine promena.

Ako prihvatimo da ne moemo osujetiti nauku i tehnologiju u tomeda menjaju svet, onda bar moemo pokuati da obezbedimo da promenekoje one donose budu okrenute u dobrom pravcu. U jednom demokratskomdrutvu ovo znai da javnost treba da ima osnovnu upuenost u nauku, takoda moe obaveteno da donosi odluke, a ne da ih prepusti strunjacima. Uovom trenutku, javnost ima prilino dvolian odnos prema nauci. Onaoekuje nastavak postojanog poboljavanja standarda ivota, koji suobezbedila nova otkria u nauci i tehnologiji, ali je takoe nepoverljivaprema nauci zato to je ne razume. Ovo nepoverenje oigledno je u klieuludog naunika koji u svojoj laboratoriji radi na pravljenju Frankentajna.To je takoe vaan inilac koji stoji iza podrke zelenim strankama. Alijavnost se takoe veoma zanima za nauku, posebno za astronomiju, kao to


17/74


18/74

5. KRATKA POVEST KRATKE POVESTI

Jo sam zapanjen prijemom koji je doivela moja knjiga Kratkapovest vremena. Na listi najbolje prodavanih knjiga The New York Timesabila je trideset sedam nedelja, dok je na listi londonskog The SundayTimesa ve dvadeset osam sedmica. (U Britaniji je kasnije objavljena negou Sjedinjenim Amerikim Dravama.) Prevedena je na dvadeset jezika (nadvadeset jedan, zapravo, ako se rauna i ameriki kao razliit odengleskog). Ovo znatno prevazilazi moja oekivanja iz vremena kada sam,1982, doao na zamisao da napiem naunopopularnu knjigu o Vaseljeni.Namera mi je delimino bila da na taj nain zaradim novac kojim bih platiokerkinu kolarinu. (U vreme kada se knjiga pojavila, ona je, meutim, ve

bila u poslednjem razredu.) Ali glavni razlog bilo je to to sam eleo daobjasnim dokle smo stigli u naem razumevanju Vaseljene: koliko smo,moda, blizu postavljanju jedne celovite teorije koja bi opisala Vaseljenu isve u njoj.

Ako je ve trebalo da uloim vreme i trud u pisanje knjige, ondasam eleo da ona stigne do to veeg broja ljudi. Moje prethodne tehnikeknjige objavila je izdavaka kua 'Cambridge University Press'. Svoj posaoobavila je veoma dobro, ali smatrao sam da ona nije ba najpogodnija zaplasman na masovno trite do koga mi je bilo stalo. Stupio sam stoga uvezu sa literarnim agentom Alom Cukermanom, koga sam upoznao kao zetajednog mog kolege. Dao sam mu radnu verziju prvog poglavlja i objasniosam mu da elim da to bude knjiga koja e se prodavati u aerodromskimknjiarama. Kazao mi je da nema nikakvih izgleda da se to dogodi. Proamoe da bude dobra meu akademskom i studentskom populacijom, aliknjiga ove vrste ne moe se probiti na teritoriju Defrija Arera.


19/74


20/74


21/74


22/74


23/74


24/74

7. DA LI JE NA VIDIKU KRAJ TEORIJSKE FIZIKE?

eleo bih da na ovim stranicama govorim o mogunosti ostvarenjakrajnje svrhe teorijske fizike u ne odvedalekoj budunosti: do kraja ovogstolea, recimo. Pod ovim podrazumevam postavljanje potpune, saglasne iobjedinjene teorije fizikih meudejstava, koja bi objasnila nalaze svihmoguih posmatranja. Razume se, valja biti veoma obazriv kada su posredi

ovakva predvianja. Venam se u dva navrata u prolosti uinilo da smo napragu ove konane sinteze. Na poetku veka vladalo je uverenje da se svemoe shvatiti iz ugla kontinuumske mehanike. Jedino je bilo potrebnoizmeriti izvestan broj koeficijenata za veliine kao to su elastinost,viskoznost, provodljivost i tako dalje. Ova nada poljuljana je otkriemsastava atoma i kvantne mehanike. Potom, u poznim dvadesetim godinama,Maks Born je izjavio skupini naunika, koja je bila u poseti Getingenu, dae 'fizika kakvu mi poznajemo biti okonana za est meseci'. Zbilo se tonedugo poto je Pol Dirak, prethodni profesor na Lukasovoj katedri, doao

do svoje jednaine koja opisuje ponaanje elektrona. Oekivalo se da eneka slina jednaina opisivati proton, jedinu preostalu elementarnu esticuza koju se tada znalo. Otkrie neutrona i nuklearnih sila razvejalo je,meutim, te nade. Mi danas znamo da ni proton ni neutron nisu elementarnive da se sastoje od jo manjih estica. No, tokom poslednjih godinaostvarili smo ogroman napredak i, kao to u pokazati, ima izvesne osnoveza obazrivi optimizam u pogledu toga da emo doi do potpune teorijetokom ivotnog veka nekih italaca ovih stranica.

ak i ako postavimo potpunu objedinjenu teoriju, neemo biti ustanju da ostvarujemo podrobna predvianja osim u najjednostavnijim

okolnostima. Na primer, ve su nam poznati fiziki zakoni koji upravljajusvime iz naeg svakodnevnog ivota. Kao to je to Dirak istakao, njegovajednaina predstavljala je osnovu 'pretenog dela fizike i cele hemije'. Mismo, meutim, bili u stanju da reimo jednainu samo za najjednostavnijisistem, vodonikov atom, koji se sastoji od jednog protona i jednogelektrona. Kod sloenijih atoma sa vie elektrona, a da i ne pominjemomolekule sa vie jezgara, morali smo da se zadovoljimo priblinostima i


25/74


26/74


27/74


28/74


29/74


30/74


31/74


32/74

8. AJNTAJNOV SAN

Poetkom dvadesetog stolea, dve nove teorije potpuno supromenile nae vienje prostora i vremena, kao i same stvarnosti. Vie odsedamdeset pet godina kasnije mi i dalje razraujemo ono to iz njihproishodi i pokuavamo da ih poveemo u objedinjenu teoriju koja biopisala sve u Vaseljeni. Dve teorije o kojima je re jesu opta teorijarelativnosti i kvantna mehanika. Opta teorija relativnosti odnosi se na

prostor i vreme, kao i na to kako ih materija i energija u Vaseljenizakrivljuju ili savijaju. Kvantna mehanika, sa druge strane, odnosi se naveoma male razmere. Ona obuhvata takozvano naelo neodreenosti kojekae da se nikada istovremeno ne mogu izmeriti i poloaj i brzina nekeestice; to tanije merite jednu od ove dve veliine, to manje tano moeteda merite drugu. Uvek postoji elemenat neodreenosti ili sluaja, to natemeljan nain utie na ponaanje materije u malim razmerama. Optarelativnost gotovo se u potpunosti moe pripisati Ajntajnu, a on je igrao iznaajnu ulogu u razvoju kvantne mehanike. Njegov stav prema ovoj

potonjoj saet je u poznatoj izjavi: 'Bog se ne igra kockicama.' Ali svi nalaziukazuju na to da je Bog nepopravljivi kockar i da on u svakoj moguojprilici baca kockice.

U ovom ogledu pokuau da doaram osnovne zamisli na kojimapoivaju ove dve teorije, kao i da objasnim zbog ega je Ajntajn bio takonesrean u vezi sa kvantnom mehanikom. Takoe u opisati neke izuzetnestvari do kojih, kako izgleda, dolazi prilikom nastojanja da se poveu ovedve teorije. Odatle proishodi da je samo vreme imalo poetak pre otprilikepetnaest milijardi godina, kao i da e se moda okonati u nekoj taki ubudunosti. No, u jednoj drugoj vrsti vremena, Vaseljena nema granica.

Ona nije ni stvorena niti e biti unitena, venaprosto jeste.Poeu sa teorijom relativnosti. Nacionalni zakoni vae samo u

jednoj zemlji, ali zakoni fizike isti su u Britaniji, Sjedinjenim AmerikimDravama i u Japanu. Oni su takoe nepromenljivi na Marsu i u galaksijiAndromeda. Ne samo to, nego ti zakoni ostaju isti bez obzira na to kojom sebrzinom mi kretali. Oni isto vae u superbrzom vozu, mlaznom avionu, kaoi za nekoga ko stoji u mestu. U stvari, ak i neko ko je nepomian na Zemlji


33/74


34/74


35/74


36/74


37/74


38/74

9. NASTANAK VASELJENE

Problem nastanka Vaseljene pomalo nalikuje starom pitanju: ta jeprvo nastalo - kokoka ili jaje? Drugim reima, kakvo je delovanje stvoriloVaseljenu i ta je stvorilo to delovanje? Ili su moda Vaseljena, odnosnodelovanje koje ju je stvorilo, veno postojali, tako da uopte nisu morali dabudu stvoreni. Sve donedavno, naunici su nastojali da se klone ovih

pitanja, smatrajui da ona pripadaju pre metafizici ili religiji nego nauci.Tokom poslednjih godina, meutim, pokazalo se da zakoni nauke mogu davae ak i kada je posredi poetak Vaseljene. U tom sluaju, Vaseljena bibila samoobuhvatna i potpuno odreena zakonima nauke.

Rasprava o tome da li je i kako je Vaseljena poela vodila se tokomcele istorije. U osnovi, postojale su dve kole miljenja. Mnoge ranemitologije, kao i judejska, hrianska i islamska religija, drale su da jeVaseljena stvorena u prilino skoroj prolosti. (U sedamnaestom stoleu,biskup Aer je izraunao da je Vaseljena stvorena 4.004. godine pre noveere; do ove brojke doao je sabiranjem ivotnog veka ljudi koji se pominju uStarom zavetu.) injenica kojom se potkrepljivala zamisao o skoranjemnastanku bila je uvianje da se ljudska rasa, oigledno, razvija na podrujukulture i tehnologije. Mi pamtimo ko je prvi ostvario dato delo ili razviodatu tehniku. Shodno tome, tvrdilo se, nismo mogli postojati predugo; uprotivnom, vebismo uznapredovali znatno vie nego to zapravo jesmo. Ustvari, biblijski datum postanja nije mnogo daleko od vremena poslednjegledenog doba, kada su se, kako izgleda, pojavila prva moderna ljudska bia.

Sa druge strane, bilo je ljudi, kakav je, na primer, grki filosofAristotel, kojima se nije dopadala zamisao o tome da je Vaseljena imala

poetak. Oni su smatrali da bi to podrazumevalo boanski upliv. Vie im sedopadalo da veruju da je Vaseljena oduvek postojala i da e zauvekpostojati. Neto to je veno savrenije je od onoga to je moralo bitistvoreno. Imali su odgovor na gore izloeni argument o napredovanju ljudi:periodine poplave ili druge prirodne nesree stalno su vraale ljudsku rasuna poetak.


39/74


40/74


41/74


42/74


43/74


44/74

10. KVANTNA MEHANIKA CRNIH RUPA

Tokom prvih trideset godina ovog stolea postavljene su tri teorijekoje su iz korena promenile ovekovo vienje fizike, kao i same stvarnosti.Ove tri teorije jesu posebna teorija relativnosti (1905), opta teorijarelativnosti (1915) i teorija kvantne mehanika (oko 1926). Prvu u dobrojmeri dugujemo Albertu Ajntajnu, druga je potpuno njegovo delo, dok je urazvoju tree on igrao znaajnu ulogu. Ajntajn, meutim, nikada nijeprihvatio kvantnu mehaniku zato to u njoj postoji elemenat sluaja i

neodreenosti. Njegov stav ovim povodom saet je u esto navoenojizjavi: 'Bog se ne igra kockicama.' No, veina fiziara spremno je prihvatilai posebnu relativnost i kvantnu mehaniku zato to su one opisivale dejstvakoja su se neposredno mogla meriti. Sa druge strane, opta relativnostuglavnom je prenebregavana zato to je izgledala odve sloena umatematikom pogledu, zato to se nije mogla proveriti u laboratoriji i zatoto je bila isto klasina teorija koja nije stajala u saglasnosti sa kvantnommehanikom. Tako se dogodilo da je opta relativnost ostala u zapeku skoropedeset godina.

Veliki razvoj astronomskih posmatranja koji se zbio poetkom

ezdesetih godina oiveo je zanimanje za klasinu teoriju opte relativnostizato to je izgledalo da mnoge nove pojave koje su otkrivene, kao to sukvazari, pulsari i kompaktni rendgenski izvori, ukazuju na postojanje veomajakih gravitacionih polja - polja koja je mogla opisati jedino optarelativnost. Kvazari su zvezdoliki objekti koji moraju biti mnogo putasjajniji od itavih galaksija ako se uistinu nalaze na udaljenostima o kojimagovore crveni pomaci u njihovim spektrima; pulsari su brzo rotirajui ostacieksplozija supernova za koje se smatra da predstavljaju ultragusteneutronske zvezde; kompaktni rendgenski izvori, koji su otkriveni

ureajima na kosmikim letelicama, moda su takoe neutronske zvezde, amoda su i hipotetiki objekti jo vee gustine - takozvane crne rupe.Jedan od problema sa kojim se suoavaju fiziari koji pokuavaju

da primene optu relativnost na ove novootkrivene ili hipotetike objekteogledao se u tome da se ona morala usaglasiti sa kvantnom mehanikom.Tokom poslednjih godina dolo se do novih otkria koja pruaju nadu daemo u doglednoj budunosti postaviti potpuno celovitu kvantnu teoriju


45/74


46/74


47/74


48/74


49/74


50/74

11. CRNE RUPE I BEBE-VASELJENE

Padanje u crnu rupu postalo jedan od uasa naune fantastike. No,danas se moe rei da crne rupe pripadaju znatno vie podruju nauke negonaune fantastike. Kao to u pokazati, ima valjanih razloga za predvianjeda crne rupe uistinu postoje, a posmatraki nalazi uverljivo govore oprisustvu izvesnog broja crnih rupa u naoj Galaksiji, kao i jo vie udrugim galaksijama.

Stvar u kojoj pisci naune fantastike uglavnom zakazuju jeste opisonoga to se zbiva po upadanju u crnu rupu. Najea zamisao jeste da, ako

crna rupa rotira, onda moete upasti u mali otvor u prostorvremenu, a izbitiu nekom drugom podruju Vaseljene. Ovo oigledno otvara velikemogunosti za putovanje kosmosom. Upravo e nam neto slino bitineophodno ako elimo da putovanje do drugih zvezda, a da i ne pominjemodruge galaksije, bude praktina mogunost u budunosti. Inae, okolnost danita ne moe da se kree bre od svetlosti znai da bi dvosmerno putovanjedo najbre zvezde potrajalo najmanje osam godina. Toliko to se tievikenda na Alfi Kentaura! Sa druge strane, ako bi se prolo kroz crnu rupu,

onda bi se moglo izbiti bilo gde u Vaseljeni. Nije, dodue, jasno kako bi seobezbedilo prispee na eljeno odredite: moglo bi vam se desiti da seuputite na godinji odmor u Devicu, a da zavrite u maglini Rak.

ao mi je to u razoarati punonadene galaktike turiste, ali ovajscenario nee biti ostvarljiv: ako skoite u crnu rupu, biete rastureni nadelie i prestaete da postojite. No, estice iz kojih ste sazdani u izvesnomsmislu e stii do jedne druge vaseljene. Ne znam da li, za nekoga ko jepretvoren u pagete u crnoj rupi, moe biti uteno saznanje da e njegoveestice moda preiveti.

Uprkos pomalo neprikladnom tonu kojim sam poeo, ovaj ogledtemelji se na ozbiljnoj nauci. Sa najveim delom onoga o emu u ovde

govoriti slau se ostali naunici koji rade na istom polju, premda je do tesaglasnosti dolo srazmerno nedavno. Drugi deo ogleda temelji se,meutim, na sasvim skoranjim nalazima koji jo nisu opte prihvaeni. Aliti nalazi pobuuju veliko zanimanje i uzbuenje.


51/74


52/74


53/74


54/74

meutim, ispostavlja se da je kosmoloka konstanta veoma mala. Sve dosada nije bilo valjanog objanjenja zbog ega bi uoena vrednost trebalo da

bude ovako mala. No, pridruivanje i odvajanje beba-vaseljena nee ostatibez uticaja na prividnu vrednost kosmoloke konstante. Kako ne znamokoliko ima beba-vaseljena, postojae razliite mogue vrednosti prividnekosmoloke konstante. Od svih njih, meutim, daleko je najizglednijavrednost bliska nuli. Ovo je srena okolnost, jer jedino ako je kosmolokakonstanta veoma mala, Vaseljena e biti pogodno mesto za bia kakva smomi.

Da rezimiramo: kako izgleda, estice padaju u crnu rupu kojapotom ispari i nestaje iz naeg podruja Vaseljene. estice dospevaju ubebu-vaseljenu koja se izdvaja iz nae Vaseljene. Te bebe-vaseljene zatimnam se ponovo pridruuju na nekom drugom mestu. One moda ba nisupogodne za kosmiko putovanje, a njihovo postojanje znai da emo biti ustanju da predvidimo manje nego to smo oekivali, ak i ako doemo docelovite objedinjene teorije. Sa druge strane, sada smo u prilici da pruimoobjanjenje za izmerene vrednosti nekih veliina, kakva je, na primer,kosmoloka konstanta. Tokom poslednjih nekoliko godina, mnogo naunikapoelo je da razrauje zamisao o bebama-vaseljenama. Sumnjam da e seiko od njih obogatiti patentiranjem beba-vaseljena kao vida kosmikogputovanja, ali ovo je u svakom sluaju postalo veoma uzbudljivo podruje

istraivanja.


55/74


56/74


57/74


58/74


59/74


60/74

13. BUDUNOST VASELJENE

Predmet ovog ogleda jeste budunost Vaseljene, odnosno ono tonaunici smatraju da e ta budunost biti. Razume se, predvianjebudunosti veoma je teko. Svojevremeno sam se nosio milju da napiemknjigu pod naslovom Jueranja sutranjica: povest budunosti. Trebalo jeda to bude istorija predvianja budunosti, koja su sva prilino zakazala. Aliuprkos preanjim neuspesima, naunici su ipak misle da mogu predvidetibudunost.

U ranijim vremenima, predvianje budunosti spadalo je unadlenost proroka ili predskazivaa. Bile su to esto ene koje bi zapale uzanos posredstvom neke droge ili tako to bi udisale dim iz kakvogvulkanskog grotla. Njihove burne iskaze potom bi tumaili okupljenisvetenici. Pravo umee tu se oitovalo u tumaenju. Slavno proroite uDelfima, u staroj Grkoj, bilo je znamenito po tome to je pokrivalo svemogunosti, odnosno to je bilo dvosmisleno. Kada su Spartanci upitali tae se dogoditi kada Persijanci napadnu Grku, u proroitu je odgovoreno:ili e Sparta biti unitena, ili e njen kralj biti ubijen. Pretpostavljam da su

svetenici raunali da ako nijedno od ovoga dvoga ne bude, Spartanci etoliko biti zahvalni Apolonu da e prevideti injenicu da je njegovoproroanstvo bilo pogreno. U stvari, ispalo je da je kralj pao braneiTermopile u borbi koja je spasila Spartu i dovela do konanog porazaPersijanaca.

Jednom drugom prilikom, Krez, kralj Lidije, najbogatiji ovek nasvetu svog vremena, zapitao je ta e se dogoditi ako krene na Persiju.Odgovor je glasio: pae jedno veliko kraljevstvo. Krez je pomislio da se toodnosi na persijsko carstvo, ali palo je, zapravo, njegovo kraljevstvo, dok jeon sam zavrio na lomai.

Skoranjiji proroci sudnjeg dana bili su pripravniji da se izloeriziku predviajui taan dan propasti sveta. To je za posledicu imaloporemeaje na berzi, premda mi nije jasno zato bi kraj sveta navodio ljudeda prodaju deonice i domognu se gotovine. Koliko mogu da se razaberem, utakvim prilikama nijedno od toga dvoga ne vredi mnogo.


61/74


62/74


63/74


64/74


65/74

14 PLOE ZA PUSTO OSTRVO: INTERVJU


66/74

14. PLOE ZA PUSTO OSTRVO: INTERVJU

Program Bi-Bi-Sija 'Ploe za pusto ostrvo' emituje se jo od 1942. ipredstavlja najstariju emisiju ove vrste na radiju, koja je veuveliko postala

svojevrsna nacionalna institucija u Britaniji. Tokom godina u njoj jeprodefilovao ogroman broj gostiju. Tu su intervjuisani pisci, pozoriniglumci, muziari, filmski glumci i reditelji, ljudi iz sporta, komiari, efovikuhinja, batovani, uitelji, baletani, politiari, kraljevske linosti, autoricrtanih filmova - kao i naunici. Od gostiju, koji su uvek drani zabrodolomnike, traeno je da odaberu osam ploa koje bi rado imali uza sekada bi se sami obreli na nekom pustom ostrvu. Takoe je trebalo da seopredele za jedan luksuzni predmet (ne sme posredi biti nita ivo), kao i za

jednu knjigu, koji bi im pravili drutvo. (Pretpostavljalo se da je nekiprikladan religijski tekst - Biblija, Koran ili neto tree - vetamo, zajednosa sabranim ekspirovim delima.) Isto se tako podrazumevalo da naraspolaganju stoji nekakav ureaj za reprodukciju ploa; prvobitni spikerikoji su najavljivali program obino su govorili: '...pod pretpostavkom da sutu gramofon i neiscrpna zaliha igala za njih.' Danas se oekuje da pri rucibude CD plejer sa solarnim baterijama.

Program se emituje nedeljno, a ploe koje je gost odabrao putajuse tokom intervjua koji obino traje etrdeset minuta. Intervju sa Stivenom

Hokingom, meutim, koji je emitovan o Boiu 1992, izuzetno je trajaodue.Voditelj intervjua bila je Sju Louli.

SJU: Na vie naina, naravno, Stivene, ti ve zna kako izgledanai se sam na pustom ostrvu, odseen od normalnog fizikog ivota i lienprirodnih naina optenja. U kojoj se meri, zapravo, ti osea usamljen?

STIVEN: Ne smatram da sam odseen od normalnog ivota, asumnjam da bi to rekli i ljudi iz moje okoline. Ne oseam se kao invalid -vepre kao osoba sa izvesnim nedostatkom vezanim za motorike neurone,

slino kao da sam, recimo, daltonista. Znam da se moj ivot teko moeopisati kao obian, ali u duhu se ja oseam normalno.

SJU: U svakom sluaju, ve si dokazao sebi, za razliku od veinebrodolomnika u programu Ploe za pusto ostrvo, da si mentalno iintelektualno samodovoljan, da ima dovoljno teorija i nadahnua koji tedre stalno zaokupljenog.


67/74


68/74


69/74


70/74


71/74


72/74


73/74


74/74

stiven hoking - crne rupe i bebe vaseljene.pdf

Documents