svakodnevni aivot u srbiji devedesetih: postojanost i...

cnabled a rapid and fatal implemcntation ol'thc political program bascd on cthnicrcductionism which was promotcd by thc rcpublican political clitcs.The work willunfold through three stages: I ) an analysis of thc contonts of tho constitucnt concepts,,politics" and ,,culture", along with relatcd conccpts such as political identity andsocial character; 2) a rcview oftheorics ofpolitical culturc; hcre spccial attcntionwill bc dcvotcd to thc following issues: types and rolc of political elitcs, mythicalelcments ol collectivc identity, authority iir politics, stcreotypic vicws, elite andmass political culturc, changeability and stability ol political culture; and 3) empiricaltesting of hypothescs prcsented in the above segments, on thc basis of a rcinterpre-tation of thc existing research works relcvant lirr the topic.

Key words: political culturc, disintcgration of Yugoslavia, political anthrt>pology, value oricntations, political action.

Ivana Spasi6, istraZivad saradnik UDK 316.014:316.728(497.11)Institut zafiozoflju i dru5tvenu teoriju Pregledni dlanakBeosrad

SVAKODNEVNI aIVOT U SRBIJI DEVEDESETIH:POSTOJANOST I PROMENE

Apstrakt: SpeciJiini prostor u koji se smelta ovaj podproiekt moZe se odreditina sledeti natin: a) izrazito .je socioktiki, b) bavi se tzv. ,,malim tovekom" -

uslovima Zivota, delanjem i sveitu anonimnih druitvenih aktera, c) podrazumeva

mikrosocioloiki nivo analize, d) polazi od teorijskog okvira otlredenog interpreta-tivnom sociologiiom, poglavito Jbnomenoloike proveni.jencije, On ie nasto.jati dana materijal savremene Srhiie primeni uvide novije drttitvene teorije u svetu kojupriznaje izuzetan znataj koji procesi i odnosi u okrilju prividno hanalnog, oiiglednogi nezanim.l,iivog ,,svakodnevnog iivota" imaiu u globalnoj proclukciji i reprodukciji,kao i tran,sjbrmaci.ji svakog druitva, a pogotovo onog koje se nailo u vrtlog..istori.jskih zbivct4jqi n jima uslovlienih korenitih promena. Istrai.ivanje se pri tomnete ogranititi nai poTitivistitki opis aktuelnog sadrZaja svakotlnevice tlanuinjeSrbije, nego te ukljuiiti i analizu nasledenih i novonastalih elemenata tzv. ,,dokse" ,odnosno ,,zdravog razuma" - kolektivno usvojenih pre6.,tnih pretpostavki ko.ieoblikuju poglecl na svet i druitvo, a time i daju pravac po.iedirutinom i kolektivnomdruifuenom delanju. Posehna painja bite posveiena mogutnostima koje ova per-spektiva nudi u rasvetliavanju.joi uvek gorudh pitanja naie dru\tvene stvarnosti(pojava nacionalizma, raspad Jugoslaviie i reakcije na nj, rat, socio-ekorusmskakriza i pitanie sociialnih nem.ira,.fenomen ,,podrike neuspelno.i vlasti" i polititkupasivnost, odnos patrijarhata i militarizma, itcl.).

Kljudnc rcti: svakodnevni iivot, anonimni akter, interakci.ia, z.natenje,dr uitve na p ro me na, kuh ur no nas lede, mi kr oxsciolo gij a.

Mesto u opYtem projektu

S obzirom narazgranatost aspekata iz kojih 6e se, u skladus raznovrsnim intelektualnim orijentacijama i interesovanjima sa-radnika na zajednidkom projektu Individualni i kolektivni identitetu postkomunizmu,ova izuzetno Siroka iizazovna tema obradivatiu okviru rada na projektu, potrebno je najpre sa nekoliko stranaomediti specifidni prostor u koji je zami5ljeno da se smesti ovajpojedinadni podprojekt.

Falcco

z1E.=i

a) Disciplinarno, podprojekt je zami5ljen kao izrazito so-ciolcr5ki. To znaEi da ie se neophodne filozofske, antropolo5ke ipolitikolo5ke pretpostavke ovde uzimati u obzir sa konkretnoSdusvojstvenom sociologiji; a osnovni okvir kretanja biie tekovinesavrefirene domaie i svetske sociologije.

b) Ovaj ie se podprojekt usredsrediti na ono Sto u ostalimindividualnim temama mahom ostaje izvan vidokruga, naime, na,,malog doveka". Predmet istraZivanja ie, dakle - prvenstveno,mada ne i iskljudivo - biti uslovi Zivota, delanje i svest ,,obidnih"dru5tvenih aktera, koji niti raspolaZu natprosednom politidkom i/iliekonornskom moii, niti zauzimaju institucionalno povla5ien po-loZai u oblikovanju druStvene svesti. Polazna pretpostavka pri tomjeste da laj, kako De Certeau kaZe, ,,anonimni junak" predstavljatemelj svekolikih procesa produkcije i reprodukcije druStvenih for-mi - ukljudiv i identitet - i prema tome zasluZuje podrobnu so-ciolo5ku paZnju.

c) To podrazumeva ukljudivanje mikrougla posmatranja.Razmatranje oblika, te nadina i nosilaca konstituisanja identiteta,sa ciljem da se stekne obuhvatan uvid u promene kroz koje na5ednritvo prolazi, poZeljno je dopuniti i konkretnijom operaciona-liutcijomtih op5tih pojmova. Ovaj podprojekt ie nastojati da ponudijednu neophodnu sastavnicu te operacionalizaclje, posmatrajuiipravce i mehanizme navedenih procesa u realnom okruZenju ukojem Zive i delaju dru5tveni akteri: u prividno banalnim ,,dnevnimrutinama", svekodnevnoj praksi konkretnih dru5tvenih jedinica (po-jedinaca, porodica, grupa), tekuiim aktivnostima untltar institucio-nalnih konteksta, obrascima interakcije u neposrednorn meduljud-skom konl.aktu, itd.

d) OpSti teorijski okvir bio bi prevashodno nadahnut inter-pretativnom sociologijom i konstrukc.ionizmom. To povladi kon-centraci-jtt na znadenje i odgovarajuiu refleksivnost. Dakle, po sredibi bio iedan sociolo5ki govor koji sadrZi i episternolo5ki irnpuls,stalno preispitujuii pretpostavke i samog drudtvenog delanja i onevlastite,

Osnovne naznake o teoriiskoj oriientaciji i naiinu rada

'Ieorijsko upori5te za konceptualizaciiu svakodnevnog Zivotau Srbiji danas pokuSac'u da formuli5ern od prediSienih elemenata

nekoliko pristupa dostupnih u savremenoj sociologiji, prvenst\,enosociolo5ke f-enomenologije (A. Schutz, p. Berger, H. Kellner, T.Luckmann), simbolidkog interakcionizma (H. Blumer, H. Becker.E. Goflman), etnometodologije (H. Garfinkel, J. Douglas), teorijeprakse (P. tsourdieu) i teorije strukturacije (A. Giddens).'feoriiesvakoclnevnog Livota marksistidke proveni.iencije (A. Heller, Il.Lefebvre) biie takode konsultovane, kao i nesocioloski misaonipravci relevantni za r aztJmev anj e svakod nevnog (feminizam, fi lo-zofi.ia egzistencije, socijalnopsiholoiki konstrukcio nizam, ps iho-analiza)' ovim nagovestena ekrektidnost svesno se unapred pri-hvata, utoliko pre Sto se drugde vei pokazalo da prikladan i plocro-nosan pristup kompleksnoj problematici svakodnel,ice bezmalonuzno iziskuje kombinovanje razriditih teorijskih okvira (v. npr.M. Maffesoli).

Izbor t'enomena svakodnevice kao teorijskog i empirijskogfokysa delimidno je motivisan odredenim pomakom koji^se moZ!uoditi u savremenom razvoju druitvene teorije. Naime, misao odrultvu sve viSe gapusta tradicionalnu koncentrisanost na isbriiskeprocese krupnih'razmera, drustvene ustanove i strukturisane drlust-vene fenomene uopite. Dru5tveni akteri koje je ta vrsta analizeuglavnom uzimala u obzir pripadari su preteZno kategoriji politidkiistaknutih likova i drugih javnih akterikoji se mogu ,,imenovari,,,ili pak kolektivnih aktera koji su se, kako se pretpostavljalo, mogiianal itidki,,izolov ati" iz nestrukturisanog protokf drustueno g Liv6ta(asno definisane drustvene grupe, politidke partije, elite;il i - udrugoj perspekrivi - druirvene klase, i tome slidno). Oslanjajuii sena neosvesiene teorijske pretpostavke o prirodi drustvenog delanjai drustvenog aktera, ti tradicionalni pristupi desto su upaclali uzamku hipostaziranja kolektivnih struktuia, shvataiuii ih kar.rzasebne, samorazumljive ,jedinice,, drultvenog ,urvolu. kole suponekad poprimale prirodu ,,bi(,a za sebe,,. Druga epiitemoio3kagreika ovih pristupa i5la je u suprotnom pravcu - predimenzioni-rajuii domen slobode delovanja ocrredenih, ocrabianih (,,privile-govanih") dru5tvenih aktera, koji su ponekacl dobijali utogu sve-moinih upravljada tokom dru5tvenih zbivanja. Ove duUokJ mani-kavosti konvencionalue drustvene teorue imaie su za p.sledicunjenu desto ispoljenu nesposobnost da razume i objasni neke bitnesociolo5ke pojave, pogotovo u drudtvima, ili istorijskim razctobl.ji_ma, koja su ,,iskakala" iz one paradigme dru5tvene realnosti diioianalizi je ta teorija prvobitno bila nameniena.

:=ILnN

a) Disciplinarno, podprojekt je zami5ljen kao izrazito so-ciolcr5ki. To znaEi da ie se neophodne filozofske, antropolo5ke ipolitikolo5ke pretpostavke ovde uzimati u obzir sa konkretnoSdusvojstvenom sociologiji; a osnovni okvir kretanja biie tekovinesavrefirene domaie i svetske sociologije.

b) Ovaj ie se podprojekt usredsrediti na ono Sto u ostalimindividualnim temama mahom ostaje izvan vidokruga, naime, na,,malog doveka". Predmet istraZivanja ie, dakle - prvenstveno,mada ne i iskljudivo - biti uslovi Zivota, delanje i svest ,,obidnih"dru5tvenih aktera, koji niti raspolaZu natprosednom politidkom i/iliekonornskom moii, niti zauzimaju institucionalno povla5ien po-loZai u oblikovanju druStvene svesti. Polazna pretpostavka pri tomjeste da laj, kako De Certeau kaZe, ,,anonimni junak" predstavljatemelj svekolikih procesa produkcije i reprodukcije druStvenih for-mi - ukljudiv i identitet - i prema tome zasluZuje podrobnu so-ciolo5ku paZnju.

c) To podrazumeva ukljudivanje mikrougla posmatranja.Razmatranje oblika, te nadina i nosilaca konstituisanja identiteta,sa ciljem da se stekne obuhvatan uvid u promene kroz koje na5ednritvo prolazi, poZeljno je dopuniti i konkretnijom operaciona-liutcijomtih op5tih pojmova. Ovaj podprojekt ie nastojati da ponudijednu neophodnu sastavnicu te operacionalizaclje, posmatrajuiipravce i mehanizme navedenih procesa u realnom okruZenju ukojem Zive i delaju dru5tveni akteri: u prividno banalnim ,,dnevnimrutinama", svekodnevnoj praksi konkretnih dru5tvenih jedinica (po-jedinaca, porodica, grupa), tekuiim aktivnostima untltar institucio-nalnih konteksta, obrascima interakcije u neposrednorn meduljud-skom konl.aktu, itd.

d) OpSti teorijski okvir bio bi prevashodno nadahnut inter-pretativnom sociologijom i konstrukc.ionizmom. To povladi kon-centraci-jtt na znadenje i odgovarajuiu refleksivnost. Dakle, po sredibi bio iedan sociolo5ki govor koji sadrZi i episternolo5ki irnpuls,stalno preispitujuii pretpostavke i samog drudtvenog delanja i onevlastite,

Osnovne naznake o teoriiskoj oriientaciji i naiinu rada

'Ieorijsko upori5te za konceptualizaciiu svakodnevnog Zivotau Srbiji danas pokuSac'u da formuli5ern od prediSienih elemenata

nekoliko pristupa dostupnih u savremenoj sociologiji, prvenst\,enosociolo5ke f-enomenologije (A. Schutz, p. Berger, H. Kellner, T.Luckmann), simbolidkog interakcionizma (H. Blumer, H. Becker.E. Goflman), etnometodologije (H. Garfinkel, J. Douglas), teorijeprakse (P. tsourdieu) i teorije strukturacije (A. Giddens).'feoriiesvakoclnevnog Livota marksistidke proveni.iencije (A. Heller, Il.Lefebvre) biie takode konsultovane, kao i nesocioloski misaonipravci relevantni za r aztJmev anj e svakod nevnog (feminizam, fi lo-zofi.ia egzistencije, socijalnopsiholoiki konstrukcio nizam, ps iho-analiza)' ovim nagovestena ekrektidnost svesno se unapred pri-hvata, utoliko pre Sto se drugde vei pokazalo da prikladan i plocro-nosan pristup kompleksnoj problematici svakodnel,ice bezmalonuzno iziskuje kombinovanje razriditih teorijskih okvira (v. npr.M. Maffesoli).

Izbor t'enomena svakodnevice kao teorijskog i empirijskogfokysa delimidno je motivisan odredenim pomakom koji^se moZ!uoditi u savremenom razvoju druitvene teorije. Naime, misao odrultvu sve viSe gapusta tradicionalnu koncentrisanost na isbriiskeprocese krupnih'razmera, drustvene ustanove i strukturisane drlust-vene fenomene uopite. Dru5tveni akteri koje je ta vrsta analizeuglavnom uzimala u obzir pripadari su preteZno kategoriji politidkiistaknutih likova i drugih javnih akterikoji se mogu ,,imenovari,,,ili pak kolektivnih aktera koji su se, kako se pretpostavljalo, mogiianal itidki,,izolov ati" iz nestrukturisanog protokf drustueno g Liv6ta(asno definisane drustvene grupe, politidke partije, elite;il i - udrugoj perspekrivi - druirvene klase, i tome slidno). Oslanjajuii sena neosvesiene teorijske pretpostavke o prirodi drustvenog delanjai drustvenog aktera, ti tradicionalni pristupi desto su upaclali uzamku hipostaziranja kolektivnih struktuia, shvataiuii ih kar.rzasebne, samorazumljive ,jedinice,, drultvenog ,urvolu. kole suponekad poprimale prirodu ,,bi(,a za sebe,,. Druga epiitemoio3kagreika ovih pristupa i5la je u suprotnom pravcu - predimenzioni-rajuii domen slobode delovanja ocrredenih, ocrabianih (,,privile-govanih") dru5tvenih aktera, koji su ponekacl dobijali utogu sve-moinih upravljada tokom dru5tvenih zbivanja. Ove duUokJ mani-kavosti konvencionalue drustvene teorue imaie su za p.sledicunjenu desto ispoljenu nesposobnost da razume i objasni neke bitnesociolo5ke pojave, pogotovo u drudtvima, ili istorijskim razctobl.ji_ma, koja su ,,iskakala" iz one paradigme dru5tvene realnosti diioianalizi je ta teorija prvobitno bila nameniena.

:=ILnN

Oba pola dijalektidke veze postojanost/promena druStve-nog poretka naizmenidno su se ispostavljala kao ,,tvrdi orasi" zatakvu dru5tvenu teoriju. U pogledu dru5tvene stabilnosti, funkcio-nalistidka (parsonsovska) pretpostavka o internalizovanim dru5-tvenim vrednostima kao neupitnoj i nepomerljivoj osnovi ukup-nog druStvenog poretka vukla je ka neprimereno statidnoj slicidruStvenog Zivota. Na tom podrudju, Bourdieuova teorija prakse,kao i, sa svoje strane, etnometodologija, donele su pravu malurevoluciju. Obe teorije su, svaka na svoj nadin, skrenule paZnju naneophodnost da se razmotri ideelnu struktura koja, nevidljiva alisveprisutna, leZi u podlozi vidljive stabilnosti dru5tvenog poretka.Bourdieu se posvetio proudavanju nadina i mehanizama putemkojih se ,,mentalne i druStvene strukture" poklapaju, proZimaju iuzajamno modifikuju, tako da njihova dejstva konvergiraju ka tra-jnoj reprodukciji poretka. Etnometodolozi su se bavili nadinimastvaranja ,,oseiaja dru5tvene strukture" kroz svakodnevne interak-tivne prakse, kojima akteri jedni kod drugih stvaraju. i istovremeno(,,objektivno") ojadavaju, rutinske definicije stvarnosti, predstaveo racionalnosti (zamislivom i nezamislivom,,,normalnom" i,,nenor-malnom", problemima i njihovim re5enjima) i uoplte, sliku svetau kojem Zive. Obe teorije, kao i drugi pristupi koji su dali svoj do-prinos rekonceptualizaciji druStvenog poretka (simbolidki interak-cionizam, Sire shvaiena socioloSka fenomenologija), istidu zna(ajsanw.jnog aspekta u reprodukciji dru5tva, i otud epistemolo5keanalize u ukupnoj sociolo5koj analizi.

Sto se tide dru5tvene promene, tradicionalni pristupi nudilisu, u osnovi, dva odgovora na pitanje njenih uzroka, toka i posledica.Jedan je, u skladu s deterministidkom tendencijom (hipostaziranjekolektivnog), pripisivao promenu,,objektivnom" delovanju struk-turalnih i istorijskih sila, odnosno raznih varijanti ,,nevidljive ruke".Ponekad klizeii u filozofiju istorije, ovaj odgovor je personifikovaobezlidne sile i iskljudivao, ili bar znatno suZavao, prostor slobodedelovanja druStvenih aktera kao agenusa (A.Giddens). Time je se-bi uskratio uvid u duboku neizvesnost i nepredvidljivost druStvenograzvoja, i sa svojevrsnom ,,sociolo5kom naivno5iu" uzimao da seono Sto se na kraju dogodilo - i moralo dogoditi. Drugi uobidajeniodgovor - koji je proist\cao iz usredi5tavanja na ,,istorijske lidnosti",ili ,,elite" --pronalazio je uzroke promene u malo dime ogranidenomdelovanju pojedinaca ili uskih grupa ljudi, a mehanizme stvaranjadruitvenih posledica svodio na manipulaciju i vodenje,,masa".

Oba odgovora su jednako neadekvatna, utoliko Sto svojomjednostrano5iu ne uvidaju fundamentalno preplitanje pojava i pro-cesa dije razdvajanje moZe imati samo analitidku vrednost. Upravopovladenje razlike izmedu analitidkog i ontolo5kog razludivanjadosadaSnjih polarnosti predstavlja zajednidko tlo niza novijih teo-rijskih predloga, koji skupa tvore pomenuti ,,pomak" u savremenojdruitvenoj teoriji. Bilo da je red o redefinisanju i sintezi odnosa,,struktura/d6latnost" (Giddens), novom poimanju,,racionalnosti"(etnometodologija), razvijanju viSedimenzionalne sheme mikro- imakronivoa, kako dru5tvene stvarnosti tako i njenog proudavanja(Collins, l98l), novoj teorijskoj aparaturi (Bourdieu: habitus, kapital, strategije, doksa/mnenje), epistemolo5kom konstrukcionizmu(Shotter, Anderson), ukljudivanju novih podrudja dru5tvene real-nosti u sistematsko proudavanje (Goffman) - svi autori koji sudelujuu novoj teorijskoj klimi poku5avaju da zahvate u ,,dubinska", ne-ili polustrukturisana, fluidna strujanja u okrilju dru5tva, koja suumnogome izmicala prethodnim paradigmama. U toj perspektivi,svakodnevni Zivot, neminovno doZivljava reafirmaciju i stide dosto-janstvo kao prb<lrnet proudavanja, buduii da se upravo u njemudogada ona vrsta pojava na koju ova ,,nova epistemologija" usred-sreduje paZnju.

Vratimo se zamisli podprojekta. Kao Sto je vei nagove5tenoobrisom teorijskog zaleda, istraZivanje se neie iscrpeti u pukomopisu svakodnevice ,,kakva jeste" (u smislu detaljnog evidentiranjadiskretnih jedinica aktuelnog pona5anja), niri u ekonomistidkompozitivizmu (merenju ,,kvaliteta Zivota" u standardnom socio-lo5kom smislu, ili prepridavanju nadina preZivljavanja u uslovimaekonomske propasti), veC Ce pokulati da pronikne iza opailjivog,u strukture samorazumljivosti, u obrasce onoga Sto Bourdieu idrugi nazivaju dt*som.

Dalje, pomenuto uklj udivanje mikroperspektive ne6e zna(itipodleganje isku5enju da se mikronivou druitvenog Zivota pripideapsolutna samosvojnost i sloboda od determinizma; mikrosociolo-gija donekle ,,prirodno" tezi astrukturalnosti, o demu treba voditiraduna. Ovde ie se, naprotiv, jedna od osnovnih ideja sastojati utome da se na planu svakodnevnog Zivota najbolje mogu pratitiviSestruki i istorijski promenljivi procesi uzajamne determinacijerazliditih nivoa dru5tvene organizacije, a istovremeno, svakodnevniZivot se ne moZe shvatiti bez svesti o ovoi vi5esmernosti.

1 9 6 t97

Oba pola dijalektidke veze postojanost/promena druStve-nog poretka naizmenidno su se ispostavljala kao ,,tvrdi orasi" zatakvu dru5tvenu teoriju. U pogledu dru5tvene stabilnosti, funkcio-nalistidka (parsonsovska) pretpostavka o internalizovanim dru5-tvenim vrednostima kao neupitnoj i nepomerljivoj osnovi ukup-nog druStvenog poretka vukla je ka neprimereno statidnoj slicidruStvenog Zivota. Na tom podrudju, Bourdieuova teorija prakse,kao i, sa svoje strane, etnometodologija, donele su pravu malurevoluciju. Obe teorije su, svaka na svoj nadin, skrenule paZnju naneophodnost da se razmotri ideelnu struktura koja, nevidljiva alisveprisutna, leZi u podlozi vidljive stabilnosti dru5tvenog poretka.Bourdieu se posvetio proudavanju nadina i mehanizama putemkojih se ,,mentalne i druStvene strukture" poklapaju, proZimaju iuzajamno modifikuju, tako da njihova dejstva konvergiraju ka tra-jnoj reprodukciji poretka. Etnometodolozi su se bavili nadinimastvaranja ,,oseiaja dru5tvene strukture" kroz svakodnevne interak-tivne prakse, kojima akteri jedni kod drugih stvaraju. i istovremeno(,,objektivno") ojadavaju, rutinske definicije stvarnosti, predstaveo racionalnosti (zamislivom i nezamislivom,,,normalnom" i,,nenor-malnom", problemima i njihovim re5enjima) i uoplte, sliku svetau kojem Zive. Obe teorije, kao i drugi pristupi koji su dali svoj do-prinos rekonceptualizaciji druStvenog poretka (simbolidki interak-cionizam, Sire shvaiena socioloSka fenomenologija), istidu zna(ajsanw.jnog aspekta u reprodukciji dru5tva, i otud epistemolo5keanalize u ukupnoj sociolo5koj analizi.

Sto se tide dru5tvene promene, tradicionalni pristupi nudilisu, u osnovi, dva odgovora na pitanje njenih uzroka, toka i posledica.Jedan je, u skladu s deterministidkom tendencijom (hipostaziranjekolektivnog), pripisivao promenu,,objektivnom" delovanju struk-turalnih i istorijskih sila, odnosno raznih varijanti ,,nevidljive ruke".Ponekad klizeii u filozofiju istorije, ovaj odgovor je personifikovaobezlidne sile i iskljudivao, ili bar znatno suZavao, prostor slobodedelovanja druStvenih aktera kao agenusa (A.Giddens). Time je se-bi uskratio uvid u duboku neizvesnost i nepredvidljivost druStvenograzvoja, i sa svojevrsnom ,,sociolo5kom naivno5iu" uzimao da seono Sto se na kraju dogodilo - i moralo dogoditi. Drugi uobidajeniodgovor - koji je proist\cao iz usredi5tavanja na ,,istorijske lidnosti",ili ,,elite" --pronalazio je uzroke promene u malo dime ogranidenomdelovanju pojedinaca ili uskih grupa ljudi, a mehanizme stvaranjadruitvenih posledica svodio na manipulaciju i vodenje,,masa".

Oba odgovora su jednako neadekvatna, utoliko Sto svojomjednostrano5iu ne uvidaju fundamentalno preplitanje pojava i pro-cesa dije razdvajanje moZe imati samo analitidku vrednost. Upravopovladenje razlike izmedu analitidkog i ontolo5kog razludivanjadosadaSnjih polarnosti predstavlja zajednidko tlo niza novijih teo-rijskih predloga, koji skupa tvore pomenuti ,,pomak" u savremenojdruitvenoj teoriji. Bilo da je red o redefinisanju i sintezi odnosa,,struktura/d6latnost" (Giddens), novom poimanju,,racionalnosti"(etnometodologija), razvijanju viSedimenzionalne sheme mikro- imakronivoa, kako dru5tvene stvarnosti tako i njenog proudavanja(Collins, l98l), novoj teorijskoj aparaturi (Bourdieu: habitus, kapital, strategije, doksa/mnenje), epistemolo5kom konstrukcionizmu(Shotter, Anderson), ukljudivanju novih podrudja dru5tvene real-nosti u sistematsko proudavanje (Goffman) - svi autori koji sudelujuu novoj teorijskoj klimi poku5avaju da zahvate u ,,dubinska", ne-ili polustrukturisana, fluidna strujanja u okrilju dru5tva, koja suumnogome izmicala prethodnim paradigmama. U toj perspektivi,svakodnevni Zivot, neminovno doZivljava reafirmaciju i stide dosto-janstvo kao prb<lrnet proudavanja, buduii da se upravo u njemudogada ona vrsta pojava na koju ova ,,nova epistemologija" usred-sreduje paZnju.

Vratimo se zamisli podprojekta. Kao Sto je vei nagove5tenoobrisom teorijskog zaleda, istraZivanje se neie iscrpeti u pukomopisu svakodnevice ,,kakva jeste" (u smislu detaljnog evidentiranjadiskretnih jedinica aktuelnog pona5anja), niri u ekonomistidkompozitivizmu (merenju ,,kvaliteta Zivota" u standardnom socio-lo5kom smislu, ili prepridavanju nadina preZivljavanja u uslovimaekonomske propasti), veC Ce pokulati da pronikne iza opailjivog,u strukture samorazumljivosti, u obrasce onoga Sto Bourdieu idrugi nazivaju dt*som.

Dalje, pomenuto uklj udivanje mikroperspektive ne6e zna(itipodleganje isku5enju da se mikronivou druitvenog Zivota pripideapsolutna samosvojnost i sloboda od determinizma; mikrosociolo-gija donekle ,,prirodno" tezi astrukturalnosti, o demu treba voditiraduna. Ovde ie se, naprotiv, jedna od osnovnih ideja sastojati utome da se na planu svakodnevnog Zivota najbolje mogu pratitiviSestruki i istorijski promenljivi procesi uzajamne determinacijerazliditih nivoa dru5tvene organizacije, a istovremeno, svakodnevniZivot se ne moZe shvatiti bez svesti o ovoi vi5esmernosti.

1 9 6 t97

Pri svemu tome, treba imati u vidu da se, uprkos bogatomrazvoju socioloSke teorije u svetu o kojem je bilo redi, taj pomenuti,,pomak" u domaioj druStvenoj nauci gotovo uop5te ne oseia. Novijipristupi se gotovo ignori5u, prevoda izvorne literature nema asekundardnih referenci je izuzetno malo. Samim tim, izostaje injihova primena. Ova praznina se posebno akutno ispoljava utolikoSto su burna zbivanja u na5em druitvu poslednjih godina stavilaovdadnju dru5tvenu nauku pred nemale izazove, kojima se onapokazala relativno nedorasla.

iini se da dru5tvena situacija u dana5njoj Srbiji stoji u tuZno,,privilegovanom" odnosu sa teorijom. S jedne strane, ona se moZerazumeti i objasniti jedino ako nedogmatski koristimo sve Sto jedruStvena teorija ponudila (up. niz ,,veiitih pitanja" na koja sena5a dru5tvena nauka uvek iznova vra6a poslednjih godina). Sdruge strane, srbijansko dru5tvo, takvo kakvoje, predstavlja dobropolje da se ti teorijski predlozi, ponikli u drugim kontekstima,isprobaju i provere. Ovaj podprojekt ie pokuSati da ponudi svojskromni doprinos rasvetljavanju nekih od pomenutih ,,veditih pi-tanja", kao Sto su:

- provala nacionalizma, rat i raspad prethodne drZave- mene kolektivnog identiteta (ugoslovenstvo, srpstvo, gra-

danstvo)- fenomen ,,podr5ke neuspe5noj vlasti" (S.Antonid); odnos

(raskorak) interesa i delanja- nejakost civilnog dru5tva; pretpostavke i uslovi za lahnje

civilnosti- socijalni nemiri: izostanak, odekivanja- odnos politidkih elita i dru5tvene baze-,,nedovr5ena modernizacija"

Naravno, privid ambicioznosti koji se uspostavlja ovimnabrajanjem znatnog broja pitanja, ogromnih po razmerama i obu-hvatu, doista je samo privid: ona ie se sva sagledavati iz jednespecifidne, strogo ogranidene perspektive - perspektive sociologijesvakodnevice, i odgovori koji budu ponudeni ni u kom sluiajuneie pretendovati na iscrpnost i definitivnost. Kljudni pojmovi koji6e rukovoditi analizu ukljuduju, izmedu ostalih: simbolidki sadr-Zaj identiteta; implicitne norme; spontanost; doksa; epistemolo5kainercija; racionalizacija; solidarnost; strategije preZivljavanja; defi-nicija situacije; konstituisanje intersubjektivnosti; manipulacija/

,,grassroots" razv oj, tradicija, tradicionalizam; patrijarhat; samo-svest; raznolikost; individualni odgovori; i tako dalje.

Ve6 na samom podetku istraZivanja, naziru se neke podetnehipoteze koje se mogu artikulisati u sumarnom obliku. prvo, sateorijske strane, ovo istraZivanje bi pomoglo da se ispita hipotezanaznadena u izlaganju teorijskog opredeljenja, naime da komple-ksnost svakodnevnog Zivota zahteva komplementarnost disciplina,Lanrova i teorijskih okvira prilikom istraZivanja. Druga teorijskahipoteza sastojala bi se u takode ved naznadenoj uzajamnoj vezirazliditih nivoa strukturisanosti dru5tvenog.

Drugo, konkretnije govoredi, cilj bi bio opredeliti se premavei ponudenim hipotezama u vezi sa kontinuitetom/prelomom kojiodlikuju svakodnevni Zivot u Srbiji, s obzirom na radikalne i dra-matidne promene kroz koje je naie dru5tvo proSlo voljom istorije(v. npr. Boldi i (ur.) , 1995;Blagojevid, 1994;Pavlovi i (ur.) , 1995).Moja inicijalna ideja glasi da se valjanosr ponudenih protivrednihodgovora najbolje moZe proceniti uodavanjem razliditih skqjeva usadrZaju podve.$enim pod opSte zaglavlje ,,svakodnevnog Zivota"- slojeva koji-su razlidito reagovali, i istovremeno uticali, napomenute lomove. U tom smislu,,,eklektidnost" teorijskog pristupane znadi me5anje nivoa na konceptualnom planu, nego upravoomoguiava njihovu jasnu identifikaciju i analitidko razdvajanje.

Predvideni rezultati

S obzirom na ,,novost" sociolo5kih pravaca koji ie posluZitikao glavni oslonac, ovaj podprojekt, u svom teorijskom aspektu,moZe pomoii obogaiivanju i nijansiranju domaie op5te sociolo5keteorije. Dalje, buduii da je tema svakodnevice kod nas veomamalo obradivana, i nalazi se mahom u fragmentima unutar radovaSireg obima, podprojekt ie nastojati da te fragmente sintetizuje, ida napravi korak napred.

U skladu s planom rada, odekujem da konadni rezultati obu-hvate:

a) monografiju koja bi sadrZala teorijski deo istraZivanja -pregled, kritidki komentar i sintezu razliditih pristupa koji se bavesvakodnevnim Zivotom. Ona bi istovremeno predstavljala osnovuza doktorsku disertaciju, pod radnim naslovom ,,pojam svako-dnevnog Livota u dru5tvenoj teoriji".