LATICE HlLJA^Ul LOTOSA EDICIJA SPTRJTUIALNOSTI ISTOGA

TAI CI UAN I JMBDITACIUADa L/MSa engleskog prevela Branislava Jurain

Naslov originalnog izdanja: T'AI CHI CH'UAN AND MEDITATION Routledge & Kegan Paul Ltd, London, 1987.

S

P

tog mog uverenja jeste da ova knjiga ne sadri samo praktine opise metoda meditacije i vebi, ve i objanjenje teorije koja stoji iza njih i iz koje one potiu, to e itaocu omoguiti da se bavi ovim tehnikama na jedan dublji nain. Ova knjiga moe da se smatra nastavljanjem i daljim razvojem ideja sadranih u mojoj prethodnoj knjizi, koju sam gore pomenuo. Poto je ta knjiga sadravala detaljan opis izvoenja vebi Tai Ci uana, to ovde neemo ponavljati. Meutim, odabrao sam neke vane pokrete i doveo u vezu njihove spoljanje pokrete sa unutranjim kretanjem aa, te i sa tim kako oni pomau meditaciji. Izvori teorije koja e biti objanjena u ovoj knjizi ukljuuju ne samo ing, ve i dijagrame poznate pod imenom Tai Ci Tu, kao i komentare koji ih objanjavaju, a koje su sastavili neokonfuijanski filozofi dinastije Sung. Ovi dijagrami i komentari otelovljuju ovu teoriju neposrednije i jasnije nego// ing. Mnogi taostiki uitelji svedoili su i svedoe o vanosti telesnih vebi u vezi sa praktikovanjem meditacije. ao Pi en, autor Taoistike joge (Taoist Yoga, New York, 1980), sveobuhvatnog izlaganja o metodama taostike meditacije, naglaava da bi onaj koji meditira morao da se bavi fizikim vebama, da bi ojaao telo i pomogao da se otvore psihika sredita koja su vana za meditaciju, i to mnogo uspenije nego samo praktikovanjem meditacije. Dragi uitelji su takoe svedoili o uspenosti dopunjavanja meditacije i fizikih vebi kao stoje Tai Ci Cuan. Meu njima se nalaze i uveni Li ing Juen, za koga se kae daje iveo dvesta pedeset godina (1678-1930), poznati uitelj Li Su ian, koji je bio duboko zaao u devedesete, te savremeni uitelj Vang Huej Mien, koji jo uvek veba i predaje Tai Ci uan i meditaciju u svojoj osamdeset petoj godini. Meutim, moja sopstvena ubedenja o odnosu izmeu Tai Ci uana i meditacije ne potiu ni od klasika, niti iz svedoenja drugih. Ova knjiga ne izvetava o mojim istraivanjima niti prouavanjima. Ona je rezultat mog sopstvenog bavljenja ovim disciplinama i

njihovog poduavanja tokom proteklih pedeset

godina. Namera mi je da pokaem da, na svom najviem nivou, bavljenje Tai Ci uanom ima za cilj isto ono to i meditacija, i da itaocima pruim detaljan i razumljiv izvetaj o praktinim odnosima izmeu ove dve tehnike.

2,/tHVALNOST

eleo bih da se zahvalim ljudima koji su pomogli da ova knjiga bude potpunija: dr Semjuelu Donsonu, dr Vih'jemu aou, Rouzmeri Birardi, Stivenu Berku, C.T. angu, dr Suzan Delon, Jorgu Drajzorner-Luisu, eron Viler Hedli, Rediju Deksonu, Kao Ju Jing Liju, Polu Knopfu, dr Donu Lau, dr Margot Leer, Robertu Harku, Din Metjuz, Donu Luisu i Karmen Gonzales Tepalian. Ovu knjigu sam pisao tokom perioda od deset godina; rukopis sam nekoliko puta preraivao. Mnogi ija imena nisu ovde navedena takoe su mi pomogli, te i njima dugujem svoju zahvalnost.

8

T/tl Cl ULAN

l ^M ITAC ED IJA

\

TAI C-l UAN I ^MEDITACIJA

UVOD

podstie svoje strasti niti da razbuktava svoja oseanja, i da treba esto da sedi u tiini i da svoj um uini mirnijim. Budui da je Huang Ti sledio njegove savete, a i bavio se svojim vebama, njegov ivot bio je zadivljujui. Njegova carska vladavina trajala je sto godina. Imao je preko sto ena. Naposletku je postao besmrtan i otiao je na nebo na leima zmaja. Kada su ljudi videli da odlazi, zvali su ga i traili da ostane, jer su ga toliko voleli da nisu eleli da ode. Tako im je, kao svoj poslednji dar, Huang Ti bacio svoje cipele. Grobnica za koju se smatra da uva te cipele jo uvek postoji u provinciji anksi. Vebanja kojima se bavio Huang Ti bila su vesnici i prethodnici metoda taoistike meditacije i onog vida vebanja koga poznajemo pod imenim Tai Ci uan. Meutim, ona se nisu rairila za vreme vladavine utog Cara; smatra se ak da je on pokuao da ih sauva kao tajnu. Puni razvoj taoizma desio se tek mnogo kasnije, kao to emo videti u prvom poglavlju. Teorija iz koje su prostekla ova vebanja zasnovana je konano na osnovnom naelu taoistike filozofije, naelu koje podrazumeva Tao kao spajanje suprotnosti. Dve suprotne pojavnosti Taoa, zvane jin i jang, imaju sveopti znaaj i odnose

no je jin. Svetio i jasno vreme je jang; tamno i olujno vreme je jin. Kada posmatramo ivi svet, muko je jang, a ensko jin. Duh je jang, a telo jin. Suprotnosti se odnose i na delove tela i njihove funkcije. U cirkulatornom sistemu, arterije su jang, vene su jin. Kod disanja, isputanje vazduha je jang, a udisanje jin. to se ljudskog delanja tie, pokret je jang, a odmaranje jin. Sistematini opis odnosa izmeu jina i janga nalazimo u heksagramima Ji Dinga, najstarije i najvanije knjige kineske filozofije. Sami heksagrami nastali su nekoliko vekova pre vladavine Hunag Tia. Gotovo da nema sumnje da su njegove vebe za zdravlje, koje su sastojale od smenjivanja pokreta i odmaranja, te oblik vebi koji je podrazumevao udisanje i izdisanje, bih' zapravo neposredno primenjivanje naela jin -jang.

Ovo naelo predstavlja osnovu kineskog razumevanja zdravlja i bolesti jo od drevnih vremena. Dobro zdravlje zahteva ravnoteu izmeu sila jina i janga unutar tela. Ako jedna ili druga sila preovlauje, posledica je bolest, a cilj je medicinskih nauka, ukljuujui i akupunkturu i leenje biljem, da otkriju izvor te neravnotee i da ponovo uspostave te sile u njihovoj pravilnoj srazmeri. Meutim, taoistika filozofija, koja se nalazi u pozadini vebanja Tai ci uana i meditacije, podrazumeva neto sloeniju teoriju odnosa izmeu jina i janga unutar tela. Taoizam ne porie da je opta ravnotea izmeu ovih sila neophodna da se izbegne bolest. Pa ipak, na neki nain, cilj je meditacije da znatno povea jang i da umanji jin. Jedno od osnovnih verovanja taoistike filozofije jeste da je razlog to ljudi stare, postaju slabiji i naposletku umiru, zapravo nedostatak seksualne energije. Ovo objanjenje zasnovano je na uvidu da je fizika reprodukcija samo jedan vid procesa odravanja ivota i stvaralake moi pojedinca. Kada smo mladi, nae seksualne aktivnosti prirodno stvaraju monu energiju koja proima sve vidove naeg ivota, kako fizikog, tako i duhovnog. Proizvoenje ove energije

deava se pri stvaranju seksualnih esencija: sperme kod mukarca i menstrualne tenosti kod ene. Obe ove supstance jesu jang. Kako starimo, i kako se umanjuje i oteava stvaranje tih esencija, ovaj prirodni izvor energije postaje sve slabiji i nemoniji. Samim tim, seksualnu esenciju moemo da shvatimo kao neto slino gorivu za motor. Kada vie nema goriva, motor ne moe da se kree. Meutim, taj gubitak energije nije neizbena posledica starenja. Jo od drevnih vremena taoistika filozofija se bavi pitanjem kako da stvori i odri tu vrstu energije, da bi na taj nain produila ivot i stvaralaku mo pojedinca. Odgovor na to pitanje dae metodi taoistike meditacije, u kojima se spoj pokreta, disanja, i duhovnog usredsreivanja koristi da bi se proistila seksualna esencija i da bi se izdvojio njen isti jang aspekt - to e rei, ista ivotna energija - i da bi se prenela kroz osam psihikih kanala do svake elije u telu. Konani, vrhovni cilj takvih metoda, prema klasinim taoistikim raspravama, zapravo je nita manje nego postizanje1 5

TAI CI CLtAN l MEDITACIJA

(AVOD

fizike besmrtnosti. Nema nikakve sumnje o tome da taoizam ve dugo sobom nosi uverenost, ubedenost da je to zaista mogue. Naravno, takav ovek bi trebalo da bude istinski izuzetan, neka osoba slina Huang Tiu, da bi ostvario tu mogunost. Pa ipak, redovno bavljenje ovim metodima zaista je pokazalo da za posledice ima dug ivot, dobro zdravlje, ustrinu, iv i budan duh, i stvaralake mogunosti znatno vee od onih koje veina ljudi doivi. Zapravo, ono moe da u velikoj meri produi trajanje seksualne moi i aktivnosti, kao to emo videti u jednom od sledeih poglavlja. Da bi se bavljenje ovim vebama moglo da iskoristi u potpunosti, neophodno je i od sutinske vanosti razumevanje naela koja se nalaze u pozadini tih metoda. Otuda, cilj je ove knjige ne samo da opie metode meditacije i vebaaja, ve i da objasni na koji nain su oni zasnovani na filozofiji taoizma. Veoma vaan uvid koji moe da se postigne kroz razumevanje ove filozofije u vezi je sa nainom na koji bi bavljenje vebama kakve su Tai Ci Cuan i meditacijom trebalo da se dopunjuju. Njihov meusobni odnos izraava se kao tanano tkanje suprotnih (jin i jang) tenji. Ovaj odnos moe da se vidi u uvenom dijagramu koji se zove Tai Ci Tu (dijagram vrhovne konanosti). Ovaj se dijagram sastoji od dva ribolika oblika unutar kruga - jedan je cm, a drugi

beo. Crni oblik, koji predstavlja odmaranje, zove se Vei jin', a beli oblik, koji predstavlja pokret, naziva se Vei jang1. Unutar oba oblika nalazi se manji krug suprotne boje, koji moe da se vidi kao oko ribe. Crni krug unutar bele figure zove se 'manji jin', a beli krug unutar crne figure naziva se 'manji jang'. Ovi unutranji krugovi predstavljaju nain na koji svaka od suprotnih sila, jin i jang, sadri unutar sebe svoju suprotnost, te i neprestano prozilazi iz svoje suprotnosti u beskrajnom krugu. Kod bavljenja Tai Ci uanom i meditacijom, odnos izmeu pokreta i mirovanja treba da odrazi meusobnu protkanost janga i jina koja je predstavljena na ovoj slici. Tai Ci uan, u svojoj sutini pokret, predstavlja jang, beli obik. Meditacija, koja podrazumeva mirno stajanje ili sedenje, predstavlja jin, crni oblik. Meutim, ovo razlikovanje uzima u obzir

samo spoljanje vidove ovih aktivnosti. Da bi neko mogao ispravno da se bavi vebanjima Tai Ci uana, mora da bude veoma smiren iznutra dok izvodi spoljanje, vidljive pokrete. Slino tome, onaj koji meditira mora da koristi disanje i koncentraciju da bi pokrenuo ivotnu energiju kroz psihike kanale, dok je spolja gledano u stanju potpunog mirovanja. Samim tim, unutranji vid svake od ovih delatnosti suprotan je njegovom spoljanjem vidu, ba kao to vei jang sadri u sebi manji jin, i obratno, kako je prikazano na dijagramu. Ako se posmatra is drugaijeg ugla, ova slika predstavlja nain na koji vebe i meditacija izrastaju jedno iz drugog i dopunjuju se.

Pokreti Tai Ci uana tee da, stvarajui sve vie i vie energije i vitalnosti, poveaju jang stranu ravnotee jin - jang u telu, Naposletku, kada jang dostigne veoma visoku taku, on stvara potrebu da se ovek smiri i proisti tu energiju. To se ini putem meditacije, koja stvara mnogo mirnije stanje, poveavajui na taj nain jin stranu ravnotee. Kada jin dostigne visoku taku, stvara se potreba da se jang ponovo povea. Na taj nain, naizmeninim bavljenjem ovim suprotnim metodima, mogu da se postignu1 7

TAI CI ULAN I MEDITACIJA

UVOD

blagotvorne posledice, koje podrazumevaju i dug ivot. Postizanje dugovenosti putem smenjivanja jin i jang aktivnosti tako je zasnovano na osnovnom naelu taoistike filozofije. u Tun-i (1017-1073), veliki neokonfuijanski filozof dinastije Sung, objasnio je to naelo u svojoj raspravi Tai ci tu uo (Objanjenje dijagrama vrhovne konanosti): Vrhovna konanost kroz pokret stvara jang. Posle tog pokreta, kada on dosegne granicu, sledi mirovanje, a kroz mirovanje ona stvara jin. Kada mirovanje dosegne svoju granicu, vraamo se pokretu. Na taj nain pokret i mirovanje, smenjujui se, postaju svaki izvor onog drugog. Razlika izmeu jina i janga je odreena, i njihova dva oblika pred nama su otkrivena.1 Ova teorija smenjivanja jina i janga u skladu je sa naelima Tai Ci uana i meditacije. Posle bavljenja Tai Ci uanom trebalo bi da se umirimo i bavimo meditacijom. Tada, poto smo postali veoma smireni kroz meditaciju, trebalo bi jo jedanput da vebamo pokrete Tai Ci uana da bismo podstakli krvotok, oslobodili se fizike nepokretnosti, i opustili svoj um. Filozofiju u Tun-ia i drugih taoistikih uitelja razmotriu detaljnije u jednom od kasnijih poglavlja, kada e postati jasnije ta sve podrazumevaju ova dva oblika, jin i jang. Meutim, osnovno naelo mnogo je starije od napisa u Tun-ia. Zapravo, ono moe da se nae i u samom Ji Dingu. Kao to je naunik iz sedamnaestog veka Vang Cuan-an istakao, Ji ing nikada ne govori o 'raanju i unitenju', ve samo o smenjivanju, 'dolaenju i odlaenju1.2 A i sam tekst Ji Dinga govori o istom naelu u komentaru trideset drugog heksagrama, koji se zove Heng (Dugotrajnost): "Dugotrajnost znai ono to traje dugo. Snani je gore, slabi dole; ...Neni i u pokretu. Snani i slabi se dopunjuju: to oznaava

dugotrajnost."3 Reci 'snani' i 'u pokretu' predstavljaju vebanje; 'slabi' i 'neni' predstavljaju meditaciju. Zajedno oni donose dugotrajnost, trajanje, to jest, dugovenost.

-BELBK.E

1.Citirano u Istanji kineske filozofije (A history of Chinese Phttosophy) Fung Ju-lana, knjiga druga (Princeton University Press, 1953), str. 435. 2.Vidi delo Dozefa Nidema, Nauka i civilizacija u Kini (Joseph Needliam, Science and Ch'ilization in China, Cambridge Universitv Press, 1959), knjiga druga, str. 512. 3.Ji ing, prevod Riarda Vilhelma i Keri Bejns (Princeton University Press, 1967). Svi sledei citati su iz ovog izdanja.

* Mi smo nazive heksagrama prihvatili iz prevoda Davida Albaharija, koji je 1980. godine tampala Kultura iz Beograda.18

ISTOUJA MEDITACIJE I VEBANOA

( KINI

1STVRJM J^iBDTTAC.lJE I VEBANJA Ui KJN1Meditacijom su ljudi u Kini poeli da se bave jo u preistorijskim vremenima. Naelo na kome je zasnovana moe da se nade u Ji Dingu, koji je napisan pre vie od tri hiljade godina -najmanje dva veka pre legendarne vladavine utog Cara. Nekoliko heksagrama Ji Dinga, koji su postojali i pre njega, predstavljaju i opisuju kako bavljenje meditacijom, tako i procese koji se odigravaju u telu kao posledica tog bavljenja. Kao primer nam moe posluiti peti heksagram, Sji (Proraunato nedelanje). Kineski karakter za ovaj heksagram predstavlja oveka koji meditira u sedeem poloaju. Tekst heksagrama, a naroito presuda, odnosi se na tok ivotne energije od jednog psihikog kanala do drugog, stoje proces koji se odigrava tokom meditacije. Mnogi heksagrami Ji Dinga odnose se na meditaciju. Peti heksagram, Sji, od naroitog je znaaja. On predstavlja proces meditacije ne samo u komentaru o presudi, slici, linijama, ve i u5. Sji l Proraunato nedelanje (Hranjenje)

samom obliku kineskog karaktera. Svaki potez tog karaktera predstavlja oblik onoga koji meditira. Prvi potez predstavlja glavu, drugi i trei ramena i rake, etvrti i peti potez predstavljaju kimeni stub i rebra, esti i sedmi klupu na kojoj onaj koji meditira sedi, a osmi noge. Komentar presude prua nam osnovno naelo koje opisuje proces meditacije. "Proraunato nedelanje znai uzdravanje" odnosi se na doputanje da ci sazri tako da bude dovoljno jak da krene nagore. "Opasnost u izgledu" upozorava onoga koji meditira da dolazi do opasnih posledica kada se meditacijom bavi kako ne treba. Meutim, za one koji se koncentriu i odre mirnou tokom meditacije, u komentaru pie: "Ako ste iskreni, doi ete do svetla i uspeha. Istrajnost donosu dobru sreu." Sji ima i drugo znaenje: Hranjenje. Ovo je od posebnog znaaja poto je Vei Tok (koji emo kasnije razmatrati) meditacije zapravo proces hranjenja na viem nivou. Komentar slike petog heksagrama otkriva nam ceo proces meditacije. "Oblaci se diu do neba" prestavlja energiju onoga koji meditira kako se die prema gore, prema glavi, gde se destilie u nektar nalik na pljuvaku (to se spominje u izrazu "pravi ovek jede i pije"), koji se vraa u abdomen. "Covek napreduje ako prede veliku vodu" odnosi se na prelaenje velike vode abdomena i usta. Shodno tome, svaka od linija ukazuje na izvesna mesta kod onoga koji meditira koja slede jedno drugo. Prva linija govori o "Nedelanju u polju", to se odnosi na abdomen, polje eliksira. Trea linija, "Nedelanje u blatu", je hui-jin, ili Kapija smrtnosti, to je zapravo perineum (medica). etvrta linija kae: "Nedelanje u krvi. Izlazimo iz ponora." Ovde se ing

(seksuana esencija)pretvara u ci (ivotnu energiju) dok prolazi kroz vei-liu, krsnu kost, takoe nazvanu Kapijom repa, i putuje uz kimeni stub prema glavi. U petoj

liniji, "Nedelanje tokom jela i pia" govori se o tome da ci postaje pljuvaka - ono to taoisti zovu 'vinom dugovenosti'. Onaj koji meditira guta je kao da pije vino.21

TAI 1 CIAAN I MEDITACIJA

esta linija kae "Nedelanje u ponoru", to se odnosi na pljuvaku koja se sputa niz grlo i ide u tan-tien, ili abdomen. "Stiu tri nepozvana gosta" se odnosi na tri 'cveta' koja se sastaju na vrhu glave: ing (seksualna esencija), ci (ivotna energija), i en (duh). Dalji tekst este linije glasi: "Ukazi im poasti, i naposletku e doi do dobre sree." Tokom tog vremena onaj koji meditira treba da bude potpuno miran i da ga ne uznemirava nita iz njegove okoline, te e mu na taj nain biti osiguran uspeh. Ovim se zavrava proces koji se zove Vei nebeski tok za meditaciju. Jo jedan primer stvaranja pljuvake i toplote u abdomenu moemo nai u ezdeset treem heksagramu, koji se zove i i (Posle kraja). U ovom heksagramu gornji trigram je Kan (Voda), a donji je Li (Vatra). Zajedno, oni predstavljaju proces kojim se toplota stvara u abdomenu tako to se usredsreivanjem uma isparava vlaga i alje nagore, to za posledicu ima tok pljuvake u ustima. Meutim, ovi uvidi nisu oigledni iz teksta Ji Dinga. Kao i uvek, tumaenje Ji Dinga tanano je i sloeno. Da bismo sistematino i detaljno objasnili kako se heksagrami odnose prema meditaciji, bila bi nam neophodna posebna knjiga. Doprinos Huang Tia je lake razumeti, poto je njegovo delanje otelovilo sutinska svojstva pokreta i disanja na nain koji se moe neposredno povezati sa kasnijim razvojem tehnika meditacije.LAO 1

LSTOHIJA MEDITACIJE I VE&ANJA Ui KJNI

Deseta glava Tao te inga uglavnom se bavi meditacijom, ali se zamisli u njoj dovode u vezu i sa naelima Tai Ci uana. Ako pokuate da bukvano proitate tu glavu, izgledae vam besmislena; meutim, Lao u govori metaforino: Umete li da odrite duh i telo na okupu? Umete li da usmerite svoj um da koristi dah, i da ga uinite nenim i tihim kao u deteta? Umete li da proistite svoje razmiljanje i da ga sauvate od virova? Umete li da volite ljude i da vladate dravom ne delajui? Nebeska kapija se otvara i zatvara. Umete li da budete kao ena? Umete li da budete prosvetljeni i da prodrete svuda bez znanja?... * "Umete li da odrite duh i telo na okupu?" Ovo je osnovna zamisao taoistike meditacije. Taoisti su verovali da telo i um treba da budu ujedinjeni da bi se postigla dugovenost i besmrtnost. "Umete li da usmerite svoj um da koristi dah, i da ga uinite nenim i tihim kao u deteta?" "Dah" ovde nije samo obian dah; on prvo mora da postane unutranja energija.1 uang u kae da obini ljudi diu iz grla i nastavlja da su istinski ljudi drevnih vremena disali iz svojih peta. Detinjstvo je doba kada je telo neno i podlono, a um miran i nevin. Slika deteta dalje se odnosi na 'sveti fetus', koji kroz meditaciju sazreva da bi se pojavio kao duh-dete. Ovo je i osnovno naelo Tai Ci uana.* Dostupni su mnogi razliiti prevodi Tao te inga. Kao to Ji ing kae: "Dobar ovek ga otkrije i zove dobrim; mudar ovek ga otkrije i zove mudrim; obini ljudi ga koriste svakoga dana i nisu toga svesni." Dalje tumaenje ovog odeljka nai ete u dvanaestom poglavlju.

Pre nego to razmotrimo kasniji razvoj tehnika, moramo da pomenemo filozofiju Lao Cua. Ovaj veliki uitelj, koji je iveo u estom veku pre nae ere, bio je jedan od prvih koji su se bavili filozofijom taoizma. Naela i gledita koje je izloio u svojoj uvenoj knjizi, Tao te ingu, u velikoj su meri uticala na taoistiku misao posle njega. Lao u je naglaavao da "meko prevladava tvrdo". Kasnije su mnogi taoisti razvili ove zamisli u Tai Ci uan i meditaciju.

ZZ

TAI Cl CIAAN I MEDITACIJA

iSTOfLIJA JMEDITACIJE I VEJBANJA IA KINI

"Umete li da proistite svoje razmiljanje i da ga sauvate od virova?" Kada ovek meditira, javljaju mu se hiljade misli koje treba izbei. Ovi virovi moraju da se oiste, kao to i ogledalo mora potpuno da se izbrie od estica praine da bi moglo da prui istu sliku. "Umete li da volite ljude i da vladate dravom ne delajui?" Za vreme vladavine dinastije in (u etvrtom veku), uveni taoista i alhemiar Ko Hung napisao je knjigu, Po pu e, u kojoj je rekao: "Covekovo telo je kao drava, duh (um) kao kralj, krv kao oficiri, a cl kao narod." Veina taoista koristila je ovu sliku o narodu i dravi da bi opisali telo i a. Pedeset sedma glava Tao te inga ovako objanjava koncept nedelanja: Utoliko ukoliko se predam nedelanju, ljudi sami postanu razvijeni. Utoliko ukoliko volim mir, ljudi sami postanu pravedni. Utoliko ukoliko ne diem prainu, ljudi sami postanu bogati. Utoliko ukoliko sam slobodan od elja, ljudi sami ostaju jednostavni. "Nebeska kapija se otvara i zatvara. Umete li da budete kao ena?" Ovaj red iz desete glave odnosi se na najvii cilj taoistike meditacije. Kada 'sveti fetus' dovoljno sazri, on se rada iz vrha lobanje (ni-van).2 "Umete li da budete prosvetljeni i da prodrete svuda bez znanja?" Evo ta uang u misli kada meditaciju zove 'sedenjem i zaboravljanjem': "ovek puta telo da padne i odagnava sluanje i gledanje. Izbegava oblike i tehnike. To je kao veliko prodiranje."3 esnaesta glava Tao te inga govori da "da bismo postigli cilj apsolutne praznine, treba da se drimo stanja savrenog mira. Sve stvari dolaze na svet, te ih onda vidimo i kako se vraaju.

Pogledajte sve ono to je cvetalo; sve se vraa svojim korenima. Putovanje nazad ka svojim korenima zove se mir; to znai okretanje sudbini." Ovo je naelo meditacije. Sve su ovo samo naela, a ne detalji. Dva veka kasnije, uang u ih je pojasnio. U Posle Lao Cua, drugi veliki uitelj taoizma bio je uang u. Njegovi spisi, iako strogo posmatrano ne predstavljaju komentare Tao le inga, u potpunosti se slau sa zamislima Lao Cua i izraavaju ih na proireni i uopte jasniji nain. Primena shvatanja uang Cua na teoriju vebanja i meditacije nije uvek jednostavna ni neposredna. Mnogi itaoci, pa ak i neki prevodioci, nisu najbolje shvatili znaaj kljunih odeljaka, ve su ih doivljavali kao nejasne ili metafizikog karaktera. Jedan takav odeljak moemo da naemo u poglavlju pod naslovom Ta cung si ("Najvei i najpotovaniji uitelj"): "Disanje pravog oveka duboko je i tiho. Disanje pravog oveka dolazi iz njegovih peta, dok ljudi obini diu iz svojih grla."4 Mnogi ljudi, koji odbijaju da veruju da telo moe zaista da die iz peta, shvataju ovo kao metafora za neku metafiziku ideju. Meutim, kada se to razmatra u vezi sa poetkom vebe Tai Ci Cuana, dolazimo do smisla koji je potpuno jasan. Na poetku vebe ovek stoji sa stopalima vrsto na zemlji, koja se nalaze tano ispod ramena. Kada pone da udie, podie ruke i ispravlja kolena. Dejstvo je toga da se ivotna energija podie iz prstiju preko peta i nogu i onda dalje na gore kroz trup. Tokom izdisanja koje posle toga sledi, ruke se sputaju na dole i kolena savijaju, to ima za posledicu sputanje ivotne energije kroz telo i noge, i ponovo do peta. Stvar je u tome da se pri vebanju i meditaciji 'disanje' ne odnosi samo na kretanje vazduha kroz plua, ve na proces koji obuhvata elo telo, ukljuujui i dotok kiseonika u udove puteni krvi.

uang u govori o ovom toku ivotne energije kroz telo i u dragim odeljcima. U poglavlju pod nazivom

Jangeng u ("Naela

2A-

Z5

T/il Cl VLAN l MEDITACIJA

tee kroz telo i da blagotvorno deluje. uang u nastavlja i govori o onima

zdravlja i dugovenosti") nalazimo sledei savet: "Koristite svoj um da biste neprestano prenosili ivotnu energiju na gore kroz Tu Mo. Ovo moe da odri vae telo zdravim i da va ivot uini dugim." Bilo je teko za one prevodioce koji ne razumeju taoistika naela koja se tu podrazumevaju da prenesu ove njegove reci. a-Fu Feng i Dejms Legi koriste nejasni izraz 'srednji put' (vidi uang u, Unutranja poglavlja, str. 53).5 Zapravo Tu Mo ima veoma jasno odreeno znaenje predstavlja jedan od osarn psihikih kanala kojima tee ivotna energija. On se naziva kanalom kontrole i prua se du leda, od trtine kosti na donjem delu kime pa sve do vrha glave. Tai Ci uan nije se zapravo razvio sve do nekoliko vekova posle uang Cua. Meutim, postoje jasni dokazi da je uang u bio upoznat sa metodima vebanja usklaenih sa disanjem kojima su se ljudi bavili u njegovom vremenu i koje se mogu smatrati prethodnicima Tai Ci uana. Jedan odeljak u poglavlju pod naslovom Ko-i ("Ukorenjene zamisli") opisuje delanja onih koji hrane telo i ude za dugovenou. Takvi ljudi provode svoje vreme "udiui i izdiui, izbacujui stari dah i uzimajui novi," i kreu se kao "pospani medved" i "proteu i krive svoj vrat kao ptica." Ovaj odeljak nam ukazuje na to da postizanje dugovenosti (i zdravlja) zahteva i vebe disanja i telesne pokrete. Medved i ptica se oigledno odnose na pokrete iz vebi dobro poznatih uang Cuu. Bio je obiaj da metodi vebanja obuhvataju pokrete sline pokretima ivotinja i ptica6. Postoji nekoliko primera za to u vebama Tai Ci uana, koji ukljuuju pokrete kao to su 'Dovedi tigra do planine', 'Zmija se sputa', 'Uzmakni i odbij majmuna', 'Beli dral iri krila', i 'Zlatni petao na jednoj nozi'. Neke druge ivotinje se pominju u Klasicima Tai Ci uana Vang Cung-jua, koji, na primer, govori o pokretima kao u make. Svrha ovih pokreta jeste da pomognu da se disanje i cirkulacije vode tako da ivotna energija moe da

ISTO&IJA MEDITACIJE I VEBANJA

1

KJNI

koji postiu dugovenost upravljanjem (dahom); koji zaboravljaju na sve stvari, pa ipak poseduju sve stvari; ija blagost je neograniena, dok ih sve stvari koje vrede pohode; - takvi ljudi slede put neba i zemlje, i pokazuju vrline mudraca. Otuda se kae: "Blagost, ravnodunost, tihost, mirnoa, potpuna praznina i nedelanje: - to su svojstva koja odravaju stepen neba i zemlja i sutina su Taoa i njegova svojstva." ... U njegovoj nepokretnosti vrlina mu je vrlina Jina, a u pokretu rasprostranjenost mu je slina Jangu."7 Ako pokret predstavlja Tai Ci uan, a smirenost predstavlja meditaciju, bavljenje oboma je, samim tim, uspenije u smislu postizanja dugovenosti. U jednom dragom odeljku, on pie o Konfuijevom ueniku Jen Huiu, koji govori o "sedenju i zaboravljanju" kao o nainu da se ovekovo bie oslobodi tela i uma i da postane jedno sa beskonanim. 8 Ovaj odeljak ini oiglednim da je uang u smatrao meditaciju nainom da se

postigne stanje mirnoe i praznine sledei taoistiku zamisao o nedelanju i nepostojanju. uang u opisuje dva oveka u dravi Lu. San Pao je iveo meu stenjem i pio samo vodu. U sedamdesetoj je jo uvek imao kou kao u deteta. Na nesreu, ubio gaje i pojeo tigar. iveo je tu i ang Ji, koji je radio za druge ljude. Kad je imao etrdeset godina, razboleo se od groznice i umro. San Pao je hranio svog unutranjeg oveka, a tigar je pojeo njegovog spoljanjeg. dok je ang Ji hranio svog spoljanjeg oveka, a bolest je napala njegovog unutranjeg. Obojica su zapostavili da "osinu ovce koje zaostaju." ang u ovde ukazuje na to da ovek treba da se bavi i meditacijom i vebama. uang u je iveo tokom doba zaraenih drava, to se nastavilo do 221. godine pre nae ere, posle kratkotrajnog ujedinjenja pod dinastijom in, koja je bila zbaena. Sledea etiri veka, tokom kojih je Kinom vladala dinastija Han, bila su doba mira i stvaralatva u nauci i umetnosti. Za vreme istone vladavine dinastije Han (nazvane tako stoga to je tada prestonica bila uZ7

TA1 Cl ULAN l MEDITACIJA.

ISTORJJA ^MEDITACIJE I VERANJA 1 K,INI

istonim provincijama) veliki filozof Vei Pojang napisao je veoma vanu i od velikog znaaja knjigu pod naslovom Can tung ci, to bi moglo da se prevede "Srodnost Trojstva, ili Usklaenost Knjige pramena sa pojavama sloenih stvari." Ova knjiga razvija metod meditacije zasnovan na // Dingu, a u njoj se nalazi i obilje obavetenja koja se odnose na alhemiju i bavljenje njome. Vei je doveo u vezu zamisao o ivotnoj energiji (ci) koja tee kroz psihike kanale sa osnovnim silama koje vladaju kosmosom. Tako je on opisao proces meditacije i povezao ga sa filozofijom jina i janga, sa pet elemenata, i sa rastom i opadanjem Neba i Zemlje. Njegova zamisao o tome da telesni procesi odslikavaju ista naela koja vae i za ceo kosmos imala su veliki uticaj na sva kasnija miljenja o teoriji meditacije. Slinu zamisao isticao je jo jedan filozof iz doba vladavine dinastije Han, Liu An, u svojoj uvenoj knjizi Huei-nan u. Neki delovi u Veiovom radu ukazuju na to da je on smatrao vanim da se vebanjem ovek bavi u sprezi sa meditacijom. Na primer, u jednom poglavlju on kae: "Gradite zid oko grada da bi narod bio bezbedan." Znaenje ovih njegovih reci nije odmah jasno, ali uz pravimo tumaenje mogue je razumeti ovu metaforu. Misao o graenju zida oko grada (to je bila esta pojava u starim vremenima, kako u Kini, tako i na Zapadu) predstavlja korienje vebi da bi se telo uinilo snanim i zdravim spolja i da bi se spreila bolest. Misao da e narod biti bezbedan predstavlja smirenost uma u zdravom telu, to doputa duhu da bude delatan i da postigne usredsreivanje neophodno za uspeno bavljenje meditacijom.

U treem veku nae ere vebe nazvane Pokret pet ivotinja osmislio je lekar Hua To. Njegov doprinos razvoju Tai Ci Cuana bili su pokreti ivotinja kao to su medved, tigar, majmun, jelen, i ptica. Niz od osamnaest oblika zdravstvenih vebi koje je stvorio alhemiar Ko Hung (radio je 325. godine nae ere) dovrio je razvoj Tao Jina. Njegov rad otkriven je na slikama na svili u

drevnoj grobnici u provinciji Hunan 1974. godine. Koove vebe namenjene su samo zdravlju, a ne samoodbrani. Veoma vaan dogaaj koji se odigrao tokom vladavine dinastije Han bilo je uvoenje budizma u Kini. Ve pre kraja estog veka nae ere budistika religija bila je od podjednake vanosti kao i taoizam i konfuijanstvo u kineskoj religioznoj i filozofskoj tradiciji. Budizam je neposredno uticao na razvoj meditacije u Kini stoga to je imao svoje sopstvene tradicionalne metode, koji su nastali u Indiji potpuno nezavisno od razvoja slinih metoda u Kini. Budisti su zagovarali postizanje mira i smirenosti putem odricanja od elja i oslabaanja ogranienog pojedinanog ega. Budisti su kao sredstvo za postizanje tog cilja koristili meditaciju. Naroito vaan razvoj u tradiciji budistike meditacije bio je pronalazak metoda vabanja nazvanog ao Lin. Bilo je to delo uitelja Ta Moa (takoe poznatog pod imenom Danima), koji je doao

u Kinu iz Indije oko 530. godine nae ere i ustanovio kolu zen budizma u manastira koji se zvao ao Lin. Dok je kaluere poduavao meditaciji i enu, postao je svestan da njegovi aci postaju telesno slabiji. Njihova tela postajala su tanka kao suvo drvo, lica su im bledela, i mnogi su bili bolesni. Ta Mo je dugo razmiljao kako da im povrati zdravlje. Legenda kae da je devet godina sedeo pred zidom i meditirao. Reenje do koga je naposletku doao predstavljalo je primer osnovnog naela filozofskog shvatanja da iz smirenosti izrasta pokret. On je razvio jednostavan oblik vebanja koji e podstai cirkulaciju, razgibati zglobove, i povratiti ivotnu snagu. Kalueri su uskoro otkrili da im je bavljenje ovim vebama omoguilo da meditiraju veoma dugo, a da to nema nikakve neeljene posledice. Kasnije su Ta Mo i njegovi sledbenici ove vebe uinili napornijim, te su i razvili metode boksovanja i korienja oruja kao to su noevi i tapovi. Tako su vebe ao Lina postale borilaka vetina.

Z8

TAI CI IAAN I MEDITACIJA

Nekoliko stotina godina kasnije, dolo je do slinog razvoja u okviru tradicije taostike meditacije. Veliki taoistiki uitelj ang San-feng, koji je posedovao znanja o svim drevnim oblicima mudrosti, ukljuujui Ji ing, konfuijanstvo, budizam, taoizam, stvorio je, posle dugog razdoblja meditacije, vebe poznate pod imenom Tai Ci uan. Namera mu je bila slina Ta Moovoj: da razvije oblik vebanja koji e dopunjavati bavljenje meditacijom, a koji bi blagotvorno uticao i na zdravlje. Ono to je iz toga proisteklo (ove vebe se zovu i Vu Tang, po planini tog imena u provinciji Hubei na kojoj se nalazila kola u kojoj je ang poduavao) drugaije je od ao Lina i ima prilino razliito dejstvo. Pokreti kod ao Lina su obino veoma naporni i ponekad vrlo brzi. Redovno bavljenje ovim vebama ima za posledicu jaanja udova i poveanje obima miia. Kod Tai Ci uana, s druge strane, pokreti se rade polako, neno, te ujednaeno od poetka do kraja, a svaki stav tela odvija se istini neprekidnim ritmom. Posledica je poboljanje cirkulacije i disanja i jaanje unutranih organa, ali bez poveanja miia. Upravo zbog ove suprotnosti, Tai Ci uan se nekad zove Unutranja kola, a ao Lin Spoljanja kola. Uprkos ovim razlikama, obe kole predstavljaju, na svom najviem stupnju, oblike duhovne discipline, i obe su prvobitno nastale da bi pomogle kod bavljenja meditacijom. Naposletku su vebe i ao Lina i Tai Ci uana postale poznate irom Kine, emu su prethodila mnoga pokazivanja vetine samoodbrane onih koji su njima ovladali. Na nesreu, ovo je navelo ljude da zaborave da su te vebe bile namenjene da pomognu kod bavljenja meditacijom. Mnogi ljudi koje je zanimala samoodbrana doli su izdaleka da bi nauili te vebe. Neki su eleli da ih iskoriste za osvetu. Neki su eleli da ih koriste u ratu. Drugi su hteli da otvore svoje sopstvene kole borilakih vetina ili da poduavaju ovim vebama druge ljude da bi zaradili za ivot. Veoma malo njih imalo je strpljenja ili elje da se naue meditaciji.

Uprkos tome, taoistiki i budistiki uitelji nauili su ovim vebama mnoge ljude, te su oni opet poduavali druge, i tako je to teklo generacijama. Nije prolo mnogo vremena i stvorile su se3>

ISTORJJA ^MEDITACIJE I VEteANJA

1

KINI

31

mnoge razliite kole i stilovi vebi za samoodbranu, ali veina ljudi koja se njima bavila nije bila svesna odnosa izmeu vebi i meditacija. Slino je i danas. Pa ipak, neprestano smo okrueni dokazima da su i meditacija i vebe neophodni da bi se uspeno bavilo i jednim i drugim. To nam pokazuju blagodeti zdravlja, ustrine i dugovenosti onih koji se svesno bave obema disciplinama. Pokazuju nam to i iskustva uitelja, koji su otkrili da se to dvoje na najviem stupnju nesvesno i spontano meaju. uveni uitelj Jin Si u umro je nedavno, pre nekoliko godina, u Kini. Bio je prosvetljen i u budistikoj i u taoistikoj meditaciji, kojima se bavio tokom mnogih godina. Napisao je knjigu o svojim iskustvima pod naslovom Eksperimentalna meditacija Jin Si Cua za poboljanje zdravlja, ije je delove na engleski preveo Lu Kuan Ju u svojoj knjizi Tajne kineske meditacije. U tim delovima on izvetava kako je, poto je meditirao mnogo godina, usmeravajui se na otvaranje osam psihikih kanala da bi omoguio energiji da tee kroz njih, dospeo u stanje u kome je, oseajui kako nema teine i kako mu je veoma toplo, iznenada primetio da njegovo telo izvode pokrete vebanja poptpuno nesvesno i nevoljno. Pisao je: Ovi nevoljni kruni pokreti bili su zaista boanstveni i nezamislivi. Kada je (oseaj treperenja) stigao do prstiju na rukama i nogama, oni su se irili, dok su mi se noge na smenu savijale i ispravljale.... Svi ti pokreti u desno i levo imali su prirodno isti broj okretaja u svakom pravcu.... Posle se taj oseaj preselio u udove, te su mi se rake kretale brzo u krugovima u levu i desnu stranu dok su mi se noge savijale i ispravljale, a onda su prvo prsti, pa zatim peta jednog stopala udarali drugo...? Savremeni uitelj ena, Huej-in Nan, takoe se bavio prouavanjem taoizma. On predlae bavljenje meditacijom i vebama u isto vreme: "Posle dovoljno sna, kada se ivotna snaga obnovi, trebalo bi ponovo da se meditira. Ako otkrijemo,

TAI Cl ltAN l MEDITACIJA

meutim, da nam ni glava ni telo nisu umorni, bolje je da ustanemo i uradimo neke vebe. Poto nam se duh tako uzdigne, moi emo da postignemo odgovarajue i stabilno stanje smirenosti."10 Uitelj Nan pominje u svojoj knjizi da meditaciji pomae ako se pre toga bavimo Ci Kungom (kineske vebe) i jogom. Takoe preporuuje lagane vebe posle meditacije. Tai Ci uan su umerene i lake vebe koje se dobro dopunjuju sa meditacijom.

TAI Cl -. Vf&iOVNE

A ^MEDITACIJU,

'Beli dral iri krila'je sledei ploaj u ovom nizu. Sada se javlja po drugi put i ovde predstavlja sutinu vebe postizanje Veeg Nebeskog Toka. ela teina tela oslonjena je na desnu nogu, a leva noga se kree prema sredini i blago oslanja na prste (slika 18). Istovremeno se desna ruka, dlana okrenutog nadole, die pravo do ela. Ovi pokreti, udrueni sa usredsreivanjem uma, podiu ci iz Kapije Smrtnosti i kroz abdomen i srce vode ga do vrha glave (ni-van). Ovo je negativno kretanje du kanala Den Mo. Oi gledaju prema gore kao da pokuavaju da vide teme. Treba da zamiljamo potpuno usredsreivanje uma i z'a u taki ni-van. Oi su veoma vane kod meditacije jer predstavljaju um i vode ci kroz telo.2 Oi su od velike vanosti i kod Tai Ci uana. Uitelji Tai Ci uana uvek kau da kada nae oi vide neku taku u prostoru, um moe da dosegne tu taku, a njega e ci slediti do tog mesta. Kako se veba nastavlja, desna ruka se okree i pada pored desne strane tela, dok se leva ruke podie ispred tela. Dlanovi su jedan naspram drugog i u poloaju kao da pridravaju veliku loptu

Vei Nebeski Tok (nastavak) 1

TAI CI CU,AN I MEDITACIJA

TAI CI 1

ZA MEDITACIJU,

(slika 19). Uz ovaj pokret um, disanje,ci se sputaju i do KapijeSmrtnosti du kanala Den Mo, ovoga puta u pozitivnom pravcu. Kao i ranije, 'Okrzni koleno i gurni napred' predstavlja slede i poloaj. Desna ruka se kree unazad, diui ci od Kapije Smrtnostido vrha kimenog stuba. Desna ruka nastavlja da se kree unazad, okree se i podie da bi opisala veliki krug, koji prolazi pored uha i kree se do prednjeg dela tela. Leva ruka prolazi nep osredno pored levog kolena (slika I 20). mata i pokreti tela dovode od vrha kimenog ci stuba do vrha glave du kanala Tu Mo, a pravac jepozitivan. Sada pokrenete desnu nogu napred i oslonite na nju svoju teinu. Leva aka je poloena na desnu ruku i lo telo se sputa, kolena se savijaju e (slika 26). Ovaj poloaj se zove 'Igla na dnu mora'. Igla predstavlja a, dno mora je donji deo abdomena, ili i-hai, More daha. Oi su usredsreene na vrh prstiju leve ruke, te se a sputa od vrha tako glave, du kanala Den Mo, do Kapije Smrtnosti. Ovo kretanje du kanala Den Mo zavrava pozitivni Vei Nebeski Tok za meditaciju. Sada uspravite telo i iskoraknite levom nogom, otvarajui ruke u pokretu 'Ruke kao lepeza' (slika 27). Desna ruka podie ci iz i-haia do glave u negativnom pravcu du kanala Den Mo, a oi i um se jo jednom usredsreuju na nivan. Sada zabacite pesnicu do zadnje strane glave (slika 28). Oi slede tok energije koja se sputa od glave niz leda, ici sledi pesnicu niz lea do kraja ki me. Ovo je negativni pokret du kanala Tu Mo, ime se zavrava Negativni Vei Nebeski Tok. Ci se sada nalazi usredsreen na kraju kime. Telo zavrava ovaj okret prema zadnjoj strani (slika i a 29)

pravi mali krug u Kapiji Smrtnosti. Iskoraknite levom nogom i zamahnite pesnicom (slika 30). To dovodi ci iz Kapije Smrtnosti ui-hai. Sada se povucite unazad na desnu stranu, ime se ci dovodi ponovo do Kapije Smrtnosti. Iskoraite desnom nogom, podiui u ruke 'Gurni gore' (slika5). Ci se kre od Kapije Smrtnosti e preko i-haia. i tan-tiena. do sredita srca. Sada izvedite 'Povuci nazad' (slike 6 i 7) sa rukama na levoj strani i teinom oslonjenom na levu

nogu, ime se ci dovodi nazad do Kapije Smrtnosti. Tada izvedite'Pritisni napred' sa rukama u visini grudi koje vodeci nazad u sredite srca (slike i 9). Povucite 8 se unazad i razdvojte ruke (slika i ci se vraa do 10), Kapije Smrtnosti. Izvedite 'Gurni napred' (slika 11) i ci se jo jednom penje na gore do srca. Sada se povucite unazad, dovodei ci do Kapije Smrtnosti. U ovoj taki moete da ponovite ovaj niz jo jednom ili vie puta od poloaja 'Beli dral iri krila' da biste postigli Vei Nebeski Tok za meditaciju. Posle poslednjeg ponavljanja 'Gurni napred' izvedite 'Okreni telo' do poloaja 'Jedan zamah' (u skraenom obliku 'Okreni telo i utni') i ponite novi proces sa poloajem 'Ruke kao oblaci' da biste postigli 'Okretanje 1. toka pravde s leva na desno i nazad Mnogi od onih koji meditiraju upoznati su sa im Ve Nebeskim Tokom spreda prema pozadi od pozadi i prema spreda. To se zove

'Okretanje toka pravde od pozadi prema spreda i nazad'. Meutim, tek ali b roj njih m zna za 'Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad'. To je predstavljeno i opisanoknjizi u Hsin Ming Kuei Ci (vidi sliku) i koristi 'Ruke kao oblaci'. U ovom poloaju leva ruka se kree od donje straneabdo m ena, p reko tela do strane, onda uz grudi pa nazad preko tela do leve strane i ondaponovo dole kada zakora ite u levo (slika 31). Sada pribliite desnu nogu levoj i premestite teinu na nju. Desna raka izvodi suprotni pokret u levo, poinjui sa donje desne strane abdomena, prelazi telo na levu stranu, ide gore do grudi i vraa se preko tela do desne strane i ponovo dole (slika Pokret 32). ruku opisuje obliktoka u vazduhu, to navodi ci da se kree u obliku toka u telu -postiui na taj nain 'Okretanje to ka pravde s leva na desno i1

TAI CI CUAN I ^MEDITACIJA

TAI CI Z-A MEDITACIJU.Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad Izvor: Hsin Ming Kuei Ci, knjiga druga, str. 12.

nazad'. Ovaj pokret nastavlja se koliko god to vreme i prostor dozvoljavaju. Kada ne moemo vie da se kreemo u levu stranu, moemo da obrnemo pravac i da se kreemo u desno. Ukoliko je prostor veoma skuen, ovaj pokret moe da se radi iz utvrenog poloaja, tako to usredsreujemo um i pokreemo samo ruke s leva na desno. Veoma je uspean kada se izvodi na sveem vazduhu, ali moe da se radi bilo gde, pa ak i u kancelariji. Sada ste postigli i Vei Nebeski Tok i 'Okretanje toka pravde s leva na desno i nazad'. Ova dva toka predstavljaju osnovu za protok Mao Ju kojim se ci dovodi u svaki deo tela ba kao to se planete kreu svojini putanjama (vidi sliku). U meditaciji ovo je najvii stupanj, a odgovarajua veba u Tai Ci uanu je 'Lepa gospa radi na razboju1, koja dolazi u poslednjem delu. Ime 'Lepa gospa radi na razboju' opisuje same pokrete, u kojima se okreemo prvo u levo, pa u desno, pa onda ponovo u levo i ponovo u desno, to podsea na pokrete unka napred-nazad i levo-desno. Niz okreta koji sainjavaju ovu vebu moe da se koristi da vodi ci da tee dijagonalno kroz trup. Kada otpoinjemo ove pokrete od kraja vebe 'Jedan zamah' prvo se okreemo u desno, obrui se na desnoj peti i pomerajui levu ruku ispred stomaka sa dlanom1ZO1, 21

TAI CI CUiAN l MEDITACIJA

TAI CI tAANA ZA. MEDITACIJU

pomera preko leve strane leda. Kako se teina premeta na desno, to je praeno okretanjem u struku na desnu stranu, podizanjem desne rake do ela, levim dlanom idemo ukoso napred u desnu stranu, te se tako ci penje ukoso preko lea do desnog ramena (slika 35).2,2,

Okretanje Toka pravde s leva na desno i nazad prema gore, to vodi ci na dole i on se usredsreuje u desnoj strani donjeg abdomena. Tada, posle malog iskoraaja desnom nogom i iskoraaja levom nogom u pravcu severoistonog ugla, teina se premeta na levu stranu, telo se okree u: struku, dok se istovremeno leva ruka kree prema gore levo (sika 33). Ovaj niz pokreta alje ci prema gore, dijagonalno preko prednjeg tela tela do levog ramena. Poto smo to uradili, premetamo teinu na desno, okreemo se u desno tako to se obrnemo na levoj peti, emu sledi veliki iskorak u desno (slika 34). Tokom ovog okreta i iskoraka leva raka se sputa ispod ramena, a desna ruka preko prednjeg dela tela, vodei ci ukoso do desnog dela donjeg stomaka i onda oko donjeg desnog dela leda. Kada se telo okree dalje u desno posle velikog iskoraaja desnom nogom, ci se

Ostali pokreti vebe 'Lepa gospa radi na razboju' jo jednom ponavljaju ovaj protok. Posle iskoraka prema jugozapadnom uglu levom nogom ci prelazi ukoso preko prednjeg dela tela do levog ramena (slika 36). Tada, tokom okreta u desno, on se sputa prvo do desne strane donjeg abdomena, onda prelazi pozadi (slika 37), pa onda jo jednom ukoso preko lea do desnog ramena (slika 38). Ovo dijagonalno kruenje /a koje ova veba podrazumeva opisano je u knjizi Hsin Ming Kuei Ci kao Palindromski Tok, ime se povezuje sa drevnom kineskom astronomskom napravom koja je predstavljala putanje zvezda i planeta na nebu. Protok koji smo upravo opisali moe da se nazove i Putanjom Unutranjeg Prostora kada ci krui kroz trup. Protok Mao Ju moe da se proiri i na stopala i na prste na rukama, te se u tom sluaju zove Putanjom Spoljanjeg Prostora. To bismo mogli ovako da opiemo. 1.Poinjui ponovo od pokreta 'Jedan zamah', ci sledi levu raku do desne strane donjeg abdomena dok se okreemo na desnoj peti. Okretanje prstiju desne noge alje ci nazad, i sputa se do desnog stopala kako se teina prebacuje na desnu nogu. Tada,

kako iskoraite prema uglu levom nogom i oslonite teinu tela na nju, leva ruka se kree do ela, a desna raka ide ukoso napred prema levoj strani. Tokom ovih pokreta ci se penje od desnog stopala preko noge i prelazi ukoso do levog ramena i kroz ruku dolazi do vrhova prstiju (slika 33). 2.Iz ovog poloaja okreete se na levom stopalu, sputajui levu raku. Ci sledi levu raku do donje leve strane abdomena. Kada se okrenete na prstima desne noge ci krui do zadnjeg dela tela, i kako premetate teinu na levu nogu, sputa se u nju (slika 34). Sada iskoraite ukoso desnom nogom, ime se ci podie do donjeg dela leda kada vam raka stie do ela. Tada, kada levom rakom krenete ukoso napred prema desnoj strani, ci prelazi preko lea ukoso do desnog ramena i du ruke sputa se do prstiju (slika 35).23 Z

TAI CI UAN i MEDITACIJA

TAI CI ITANA Z-A ^MEDITACIJU.

Protok Mao Ju

3.Kada povuete unazad levu ruku, ci se sputa do leve donje strane abdomena, i kada iskoraite u levo desnom nogom, ci krui do zadnje strane tela. Kada premestite teinu tela na desnu nogu, ci se sputa u nju. Sada ukoso iskoraite levom nogom, podiui na taj nain ci do donjeg dela lea dok vam leva ruka stie do ela. Tada, kada krenete desnom rukom ukoso napred na levu stranu, ci se ukoso penje uz lea do desnog ramena i preko ruke stie do vrhova prstiju (slika 36). 4.Ci sledi desnu raku i sputa se u donju desnu stranu abdomena dok se okreete na levoj nozi. Ci krui do zadnjeg dela tela dok se okreete na peti (slika 37). Kada prebacimo teinu tela na levu nogu ci se sputa do nje. Tada, kada ukoso iskoraite desnom nogom i podignete desnu raku do ela, ci se penje uz levu nogu. Naposletku, kada krenete levom rukom ukoso napred u

Patindrom

Izvor: Hsin Ming Kuei Ci, knjiga trea, str. 11. 12A-

TAI CI ULAN I

T A I

c i C U L A N AZ A

J C/Krue nje

horizontalnom ravni

desnu stranu, ci se penje uz leda ukoso do desnog ramena, i ide du ruke do vrhova prstiju (slika 38). Ovom sledi 'Uhvati ptiji rep' koji jo jednom usredsreuje ci u abdomenu. Iza ove vebe dolazi niz vebi 'GPPJ1 to nam omoguuje da izvedemo vebu 'Lepa gospa radi na razboju1 onoliki broj puta koliko to elimo. Poto ste po poslednji put uradili 'Jedan zamah', moete da nastavite da radite 'Zmija puzi dole', 'Korakni napred', 'Sedam zvezda', 'Jai tigra do planine', 'Okreni telo' i 'Udari nogom kao lotos'. Kada izvodite okretanje, desna noga vam slui kao osovina a leva ruka se okree kao toak, to slui tome da vodi i ci i telo (slike 39 i 40). Ci krui oko struka, a telo se okree za trista ezdeset stepeni. Ovo predstavlja kruenje horizontalnom ravni i zavrava potpuni Protok Mao Ju.

12,6

Vredi naglasiti da vebe Tai Ci uana pospeuju tok ia. u svakom delu tela, a ne samo u kanalima kontrole i funkcije i u levom i desnom delu stomaka. Moe da nam bude od koristi analogija sa protokom saobraaja kroz zemlju: uglavnom se odvija na glavnim, velikim putevima, ali se iri i na manje, zabaene puteve. Pa ipak, veoma je korisno, naroito kada tek uimo da osetimo tok kroz psihike kanale, da stalno iznova ponavljamo one delove vebi koje pospeuju kruenje naroite vrste. Da biste to postigli, moete da udruite nekoliko pokreta koje ete ponavljati, umesto da izvodite celokupni niz pokreta uobiajenim redom. Postoje naini da to lako izvedete, ak i ako vam je prostor ogranien. Na primer, Vei Nebeski Tok moe da se ponavlja tako to ete izvoditi 'Okrzni koleno' i 'Gurni napred1 prvo desnom, pa onda levom rukom, i tako dalje. Kada nema mesta za pokrete u levo, moete da nastavite tako to ete prei na 'Uzmakni i odbij majmuna'. Kada vie nemate prostora da idete unazad, ponite jo jednom 'Okrzni koleno' i 'Gumi napred'. Za protok sa leva na desno moete da izvodite 'Ruke kao oblaci' nekoliko puta i to tako to, kada nemate vie mesta za kretanje u levo, napravite iskorak u desno i nastavite da se kreete u tom pravcu. to se tie Protoka Mao Ju, oigledno je da 'Lepa gospa radi na razboju' moe da izvodi unedogled a da ne prekoraite granice sasvim malog kvadrata. Neophodno je da razumemo da su uloge uma i ia vanije ak i od samih pokreta. Klasici Tai Ci uana kau: "Um upravlja iem a ci pokree telo." Um zaista vodi ci do svakog dela tela, ukljuujui i najmanje upljine i kosti. Tokom izvesnih pokreta ci moe da ima nekoliko odredita. Na primer, kod vebe 'Lepa gospa radi na razboju' ci moe da tee kroz trup i oko njega, ah' um moe i da upravi ci ak do prstiju na rukama i nogama. Dok spoljanji pokreti ostaju isti, unutranje kretanje ia. moe da ode dalje i dublje. Um upravlja i disanjem, to je veoma vano kod bavljenja i Tai Ci Cuanom i meditacijom, jer je spoljanji dah jedan od inilaca stvaranja energije (o). Nisam pomenuo disanje u gornjim opisima vebi da bih

izbegao zbunjivanje italaca. 1Z7

TA1 CI LLAN l JM.EDITAC1UA

U ovoj knizi se nalaze i slike pokreta Tai Ci uana, koje ukazuju na odnos izmeu spoljanjih pokreta usaglaenih sa disanjem, ili aem, koji su unutranji. Isprekidane linije sa strelicama ukazuju na spoljanje pokrete, a poloaj samih strelica predstavlja pravac kojim se ci kree: gore, dole, levo ili desno. Ovo nam sve pokazuje da izmeu pokreta i da ili disanja postoji tesna povezanost. Ne samo da d upravlja pokretima, ve pokreti pospeuju njegov unutranji tok. italac moe lako da postigne ovaj cilj.

jedanaesto j^Lovj^

SVAKODNEVNI IVOT-. SEDENJE, STAJANJE, ETANJE,

&ELE1CE

SPAVANJE

1.Zmija predstavlja mukarca, a kornjaa enu, tako da ovi simboli mogu da zamene mesta u slikama koje predstavljaju ovu priu. 2.Ovaj proces se do sitnice opisuje u knjizi Ju Kuan Jua, Taoistika joga,str. 62-64.

Svakodnevni ivot ljudi koji se bave meditacijom ne razlikuje se od ivota drugih ljudi - oni sede, stoje, etaju se, i spavaju kao svi ostali. Meutim, oni koji meditiraju koriste ove radnje da im pomognu da dostignu ciljeve meditacije. Meditacijskom sedenju, meditacijskom stajanju, meditacijskom etanju i meditacijskom spavanju oni koji su dalje otili u tome dodaju i meditacijsko uanje.1

MEDITACIJSKJD SEDENJEPostoje dve vrste sedenja. Jedna je namenjena odmoru. Da biste to postigli, moete da sedite u bilo kom poloaju koji vam je udoban. Mnogo vaniji od poloaja je miran um, osloboen misli i zebnji. Usmerite um i disanje na tan-tien li abdomen da biste se oseali odmornim. Druga vrsta sedenja je meditacijsko sedenje. Ono utie na mnoge nervne meridijane, poev od stopala do nekih gornjih podruja tela kao to su bubrezi, jetra, slezina. Toplota koju ova veba oslobaa pojaava cirkulaciju krvi i pomae stomaku da 1Z8 1Z9

TAI CI CIAAN I ^MEDITACIJA svari hranu. Ovim metodom mogu da se izlee i spree reumatizam i artritis. Kod meditacijskog sedenja veoma je vaan pravilan poloaj. Poto ste zavrili sa jelom, sedite uspravno na stolicu odgovarajue visine koja e vam omoguiti da stopala odmarate na podu. Usmerite um i disanje do tantiena i postavite jezik uz nepce da biste skupljali pljuvaku. Kada se proguta, ona stvara ivotnu snagu ili seksualnu sutinu. Prekrijte kolena dlanovima, a prste oslonite na udubljenja na poetku aica kolena. Izvrite blagi pritisak koristei srednja tri prsta obe ake. Domalim prstom treba da pritisnete upljinu sa spoljanje strane kolena (zvanu tu-pi ili 'nos teleta'), srednjim prstom upljinu u sredim (ih-ia), a kaiprstom unutranji zglob (ih-jen 'oi kolena'). Meditacijsko sedenje je zgodno i lako da se izvede. Moemo da se njime bavimo bilo gde, ak i kada sedimo u kancelariji ili u spavaoj sobi pred spavanje. Moete da nastavite da pritiskate meridijane u kolenima koliko god elite, ime ete poboljati cirkulaciju i pomoi unutranjim organima u abdomenu da dobro funkcioniu.JMEDITAC.IJSKD STAJANJE

vam prui mogunost da ovladate mnogim metodima disanja.

Mnogi ljudi stoje u loem poloaju, ne razmiljajui kako to utie na kimu i unutranje organe. ak i kada samo stojite bez ikakvog odreenog cilja, trebalo bi da obratite panju na neke stvari. Drite glavu uspravno i kimeni stub pravo. Ne naginjite se unazad, unapred, ili u stranu. Usmerite teinu tela na noge umesto da zadrite napetost u ramenima. Ukratko, budite uspravni i vrsto oslonjeni na zemlju kao bor. Meditacijsko stajanje moe da se izvodi u razliitim okolnostima. Najbolje je da se time bavite na sveem vazduhu i suncu. Okolina, drvee i biljke, bie vam u tome od pomoi. Vremenom meditacijsko stajanje moe da

SVAKODNEVNI IVOT

Sunevi zraci veoma su blagotvorni za meditacijsko stajanje. Taoisti veraju da se jang, 'sutina iz neba', prenosi iz suneve svetlosti u telo. Mudro je baviti se meditacijskim stajanjem u ranim jutarnjim satima kada je vazduh sveiji i istiji. Pre izlaska sunca nebo je crvenije, samim tim i snanije. Ako je to mogue, trebalo bi da stojite na otvorenom pre nego to sunce izae da biste primili njegovu energiju kroz duboko disanje. U podne e korist od sunevih zraka biti vea ako se okrenete prema jugu. Udahnite duboko do abdomena i 'progutajte' dah. U veernjim asovima treba da se okrenete prema suncu i da gutate vazduh kad udiete. ak i pri zalasku sunca suneva energija moe da se primi iz poslednjih tragova ute i crvene boje na nebu na zapadu. U drevnim vremenima taoisti su verovali da suneva svetlost samo prenosi duhovnu sutinu sa neba. Danas je ustanovljeno da suneva energija moe da se koristi da se zagrevaju kue i pokreu maine. Savremena medicinska nauka zakljuila je i da suneva13O

energija uz ultraljubiaste zrake dovodi do hemijskih promena u telu, te da stvara vitamin D, unitava klice, i aktivira stvaranje seksualnih hormona. Jedan drugi oblik meditacijskog stajanja koristi prednosti kiseonika koji stvaraju biljke. U toistikim uenjima unutranji eliksir odavno je uporeen sa biljkama po tome to buja, cveta, i stvara seme. Ako duboko diemo ispred drvea i biljaka, smatrali su taoisti, sutina se iz biljaka prenosi na onoga koji meditira da bi obnovila njegovu telesnu energiju. Danas, naravno, nauno je dokazana injenica da biljke stvaraju kiseonik, koji isti krv koja tee svim telesnim tkivima. Dakle, taoisti su bili u pravu kada su preporuivali da treba da stanemo ispred drvea i biljaka, da udiemo duboko do abdomena, i da gutamo vazduh. Ovaj oblik meditacijskog stajanja najuspeniji je u prolee, kada drvee olista i procveta. Jo jedna praktina prednost meditacijskog stajanja je da moe da pomogne onome ko meditira da veba razliite vrste disanja. Jedan metod disanja je relativno jednostavan. Stanite uspravno sa11 3

TAI Cl JAAN l MEDITACIJA

da vodimo ci nazad do

stopalima u visini ramena. Stavite dlanove na abdomen, telo blago savijte prema napred, i izdiite kroz nos da biste izbacili ustajali vazduh. Sada stanite uspravno, ruke su vam sa strane, i udiite sve vazduh kroz nozdrve, usmeravajui um i dah do abdomena. Izdiite i udiite na ovaj nain tri puta. Najbolje je ovu vebu izvoditi ujutru. Ako se bavite meditacijskim stajanjem u mirnoj okolini i smirenog uma, moete da pokuate da izvedete i niz sloenijih tehnika disanja. Ponite time to ete udahnuti vazduh duboko u abdomen dok, recimo, ne izbrojite polako do pet; zadrite dah dok ne izbrojite ponovo do pet; izdahnite stari vazduh istom brzinom. Kako postajete vetiji u tome, moete da pokuate da zadrite dah u abdomenu due nego to udiete ili izdiete. Naposletku e tan-tien postati topao. Ali zadravanje daha mora da se izvede na prirodan nain, jer ako pokuate da to na silu izvedete, moe doi do tetnih posledica. Oni koji su veoma napredovali u meditaciji mogu da koriste meditacijsko stajanje da bi usmerili ci u razliite delove tela sa svrhom ienja. Prvo treba da poveamo toplotu u abdomenu time to emo upotrebiti um da usmerimo ci do tan-tiena. Sada treba da vodimo ci i um od tan-tiena do nogu dok izdiemo, a onda da ih vodimo nazad do abdomena dok udiemo. Ovo proiava prednji deo tela. Takoe treba da koristimo um i disanje da bismo prodrli do zadnjeg dela tela. Nastavljajui na ovaj nain, treba da udahnemo kroz nozdrve i da polako usredsredimo svoj um na vrat i lea. Kada stignemo do donjeg dela leda, treba da izdahnemo i da opustimo um na kratko. Tada treba da udahnemo i da polako vratimo um iz donjeg dela leda do glave i kroz nozdrve. Ovo je jedna celina. Treba da tako nastavimo tri, pet, ili sedam puta, da bismo se proistili i prodrli u Tu Mo, kanal kontrole. Usredsredivanje uma i ia moe da se koristi i da proistimo glavu. Udahnimo kroz nos i usmerimo misli i dah gore do vrha glave, pa nazad do produene modine. Izdahnimo poto je dah stigao da zadnjeg dela glave, koristei um

SVAKODNEVNI -JVOT

vrha glave i kroz nos. Ovo treba da ponovimo tri, pet, ili sedam puta da bismo poboljali koncentraciju, proistili um, i uinili ga mirnijim. Meditacijsko stajanje na ovaj nain oslobaa put za meditaciju u sedeem poloaju o kojoj smo ranije govorili, a koja dovodi ivotnu snagu iz zadnjeg dela tela ili kanala Tu Mo kroz glavu do prednjeg dela - zavravajui na taj nain Vei Nebeski Tok.ETANJE

Svakodnevno, obino etanje drugaije je od meditacijskog etanja. Kada, na primer, idete peice na posao, esto ste izloeni zagaenju i guvi. Va umje najverovatnije usmeren na va cilj, na odredite na koje morate da brzo stignete. Ali postoji valjani nain hoda, ak i kada krenete da neto obavite. Drite glavu i kimeni stub uspravnim. Usmerite teinu na noge, a ne na ramena i glavu. Oslonite stopala

vrsto na zemlju da biste uspostavili dobra ravnoteu, a svoj um odrite mirnim i budnim. Svakoga dana ve vie od dvadeset godina hodam tako a da nijednom nisam pao. Za meditacijsko etanje dobro je da se etate kroz batu. U okolini vlada mir, vazduh je istiji naego na ulici, a okome biljke poveavaju koliinu kiseonika. Usredsredite svoj um bez napetosti. Usmerite pogled prema napred i uprite jezikom o nepce. Hodajte uspravnog tela, oputenih ramena, olabavljenih laktova i kolena. Pustite ruke da vam prirodno padnu sa strane, i nemojte ih previe pomerati, bilo napred bilo nazad, ve u skladu sa korakom. Kao i kod Tai Ci uana. prsti ne treba da budu razmaknuti, ve prirodno blago savijeni. Usmerite vei deo teine tela ispod pupka. Stopalo koje dodiruje zemlju treba da nosi teinu, a drugo stopalo treba da ostane lako i bez optereenja. Treba da nosite cipele koje su dovoljno udobne da bi prsti i stopala mogli da vam se udobno kreu. Na taj nain, kada se celim tabanom oslonite na zemlju dok hodate, pritisak samog koraka

13Z

133

TAI CI JUIAN I MEDITACIJA

SVAK&DNEVNI IVCT

podstie vene, arterije, nervne zavretke i lezde koje se tamo nalaze. Meditacijsko etanje moe da poslui kao pomo meditaciji u sedeem poloaju. Pri meditaciji u sedeem poloaju, sami ste i mirni; kao to smo ve naveli u prethodom poglavlju, poetniku se deava da mu misli lutaju. Meutim, meditacijsko etanje deava se na sveem vazduhu i prua vebe za svaki deo tela. Dok etate, um, ci i pokreti su usklaeni. Krv krui iz stopala i nogu kroz elo telo, ime se odrava i duevno i fiziko zdravlje. Kad se telo i um osvee, poetniku je lake da zauzme poloaj za meditaciju u sedeem stavu i da se usredsredi istoga uma.

Spavanje je naroito umirujue za one koji rade i na poslu prolaze kroz stres, umor, iscrpljivanje energije. Mnogi ljudi gube dragocenu ivotnu snagu zbog toga to pate od nesanice i uzimaju pilule da bi spavali; drugi su na gubitku zbog nonog odavanja, otputanja energije. Moja Knjiga taoistilh vebi za zdravlje opisuje dva oblika spavanja koja su zdrava. Prema jednom metodu, jastuk je podignut da bi se olakalo disanje. Leite leima na krevet ili pod i pokrijte abdomen dlanovima. Kada izdiete, blago pritisnite da biste izbacili ustajali vazduh; kada udiete, prestanite sa pritiskom. Ovaj pokret podsea na delanje meha; zagreva tan-tien i pomae disanju. Ovo treba da se ponovi desetak puta. Drugi metod spavanja koristi se kad spavate sa strane. Uverite se da vam jastuk nije ni previsok ni prenizak. Oslonite obraz strane na kojoj leite na otvoreni dlan ruke. Blago savijte kolena (donja noga treba da vam je vie pruena), a drugu ruku smestite na bok tako da vam bude udobno. Neto sloenije od ovoga je meditacijsko spavanje. Kao i meditacija u sedeem poloaju, ovo zahteva veliku vetinu i samo oni koji su vrlo uznapredovali u taoistikim vebama treba da

pokuaju da to izvedu. Ono to je ovde navedeno treba da vam poslui samo kao obavetenje, a nikako da vas navede da to pokuate. Neki taoistiki uitelji dolazili su do ivotne snage kroz meditacijsko spavanje, koje predstavlja jedno od sredstava da se postignu ciljevi meditacije. Na primer, mnoge kineske knjige pripisuju en Tuanu besmrtnost. Tvrde daje, meditirajui, mogao da spava danima i godinama bez prekida. A za ivotni vek ang San-fenga kae se da se protegao od dvanaestog do etrnaestog veka ukljuujui kasnu dinastiju Sung, dinastiju Juan, te ranu dinastiju Ming - zahvaljujui meditaciji i meditacijskom spavanju. U svojim spisima i uenjima toisti su vrlo turo opisivali metode koje su veliki uitelji koristili da bi usavrili taj oblik meditacije. Godinama sam smatrao da zapravo sebino uvaju tajnu dugovenosti. Meutim, naposletku sam shvatio i razumeo opasnosti koje takva meditcija podrazumeva i razloge za njihovu uzdranost. Jedan od najprosveenijih taoista opisao mi je en Tuanov metod meditacijskog spavanja ovako: kada uitelj spava na desnoj strani, desni obraz dri dlanom desne ruke. Blago pritiska upljinu odmah ispod uveta desnim palcem. Ova upljina - gde je vilica povezana sa lobanjom - u akupunkturi je poznata ksLOJi-fung. Obe noge su savijene, a levo koleno je malo iznad desnog. Uitelj dri gornji deo leve noge levom rukom i i blago palcem pritiska meki deo unutranje strane kolena. Blagi pritisak njegovih paleva na ove nervne meridijane blagotvoran je za bubrege, usklauje rad unutranjih organa, poboljava spavanje i pomae da se postigne unutranji eliksir. Dok se uspavljuje, uitelj razmilja o "boanskom fetusu1 u tan-tienu. Pri opisivanju en Tuanovog metoda meditacijskog spavanja nije izostalo ni vrlo ozbiljno upozorenje. Ako se neispravno radi ili ako um nije dovoljno miran, lako moemo da podlegnemo opasnostima. Na primer, kada je en Tuanova meditacija postigla najvii stupanj, on je

ve bio prikupio dovoljno energije da14 3-

135

TAI .1 /tN I

prehrani i odri svoje telo tokom dugih perioda spavanja, a da mu to ne nakodi. Ovo produeno spavanje je kao meditacija. Malo je verovatno da italac ima takvu disciplinu i vetinu da prikupi tako velike koliine energije i da ih koristi tokom spavanja. Ne samo to, ve su en Tuanovi uenici vodili rauna o svakoj njegovoj potrebi, titei ga od smetnji spolja (kao to su buka i vremenski uslovi) i budei ga kad god je to bilo neophodno. Ukoliko ne moete da se oslonite na nekoga ko bi predviao vae potrebe i neprestano vas titio tokom dugih vremenskih perioda, bolje je da ovaj oblik meditacije izbegavate.

Njegova ivotna snaga bila je toliko jaka da bi njegov abdomen bio vru koliko i kipua voda. Tada bi U unuo kao majmun da bi izveo niz vebi disanja. Vrata

JVlEDIT/iCMSKO U-ANJEuanje je blagotvorno i za zdravlje i za meditaciju. Jednostavno uanje, kao to je pomenuto u mojoj Knjizi taoistikih vebi za zdravlje, zdravo je jer ispravlja kimu, usklauje disanje, i donosi smirenost. Meditacijsko uanje ve dugo primenjuju kalueri u budistikim hramovima u Burmi. Sa rakama sklopljenim u visini oiju, ti kalueri izgledaju kao da se mole. Ovom obliku meditacije poduavao je i uitelj Du. Meutim, meditacijsko uanje moe da bude veoma opasno za poetnika. Moe da dovede i do ludila nekoga ko nije ovladao sloenom duhovnom disciplinom usredsreivanja i unutranjeg mira. Ne preporuujem vam da pokuate da izvedete ovu vebu, te je ovde opisujem samo radi zadovoljavanja radoznalosti. Jang enova knjiga Zapisi dvadesetpetogodinjaka (objavljena na kineskom) sadri opise uitelja Li ing Juena kako se bavi meditacijskim uanjem da bi odnegovao fetusno disanje. Li je poinjao u poloaju meditacije u sedeem poloaju da bi postigao da zaboravi svoju okolinu, pa ak i samog sebe. U ovom stanju ivotna snaga prikupljena u tan-tienu uinila bi udisanje i izdisanje nepotrebnim, te bi prestao da die.

SVAK&DNEVNI IVCT

uvuenog u trup, zgrbljenih ramena, disao bi iz peta. Na prvom stupnju disao bi na taj nain dvanest puta, uvukao donji stomak, i stisnuo miie mara. Umom bi vodio 'kipuu' energiju iz tan-tiena do donjeg kraja kime (vei-lu). Ponovo bi disao dvanaest puta iz peta, ovoga puta vodei vrelu ivotnu snagu iz abdomena do sredine kime - poznate pod imenom ai-i ili i-ung. Trei niz od dvanaest udisaja i izdisaja iz peta usmeno bi snagu do zadnje strane glave, ftijii-en. Ova veba zavravala se sa dvadeset etiri udisaja i izdisaja iz peta i devet treptaja. Treptaji su pomagali da se ivotna snaga dovede izju- do vrha glave

(ni-vari). Mona snaga tada je putovala niz sredinu ela (ming-tang), kroz nos, do usta. Poto je jezik bio oslonjen na nepce, ova energija se skupljala kao pljuvaka, te bi bila progutana i vraala se u abdomen. Ovo se smatralo jednim krugom toka. Kae se da kada se mirnog uma bavi meditacijskim uanjem dugo vremena, to vodi dugovenosti.

-&ELEK.A. 1. Detaljnije o ovome ete nai u mojoj Knjizi taoistilh vebi za zdravlje, str. 21-44,63-64.

136

137

'Dvanaesto

SEKSUALNA ENERGIJA

ENERGIJA-. STVARANJE, PREOBRAAVANJE,

Taoisti veruju da su muko i ensko neophodni jedno dragom i da niim ne mogu da se zamene. Seksualnost nije vana samo za odravanje zdravog i srenog ivota, ve naposletku moe da za posledicu ima i postizanje dugovenosti. Car i mudrac Huang Ti, koji je napisao prvu knjigu o kineskoj medicinskoj nauci, N&. ing, smatrao je da je seks blagotvoran za zdravlje, u skladu sa naelima jina i janga. On je izveo mnoge eksperimente sa svojim pomonicama i kroz svoj rad je razvio i filozofske ideje i poloaje koji se koriste pri voenju ljubavi. Ove njegove ideje zabeleene su u knjizi pod imenom Su nu ing, ili Knjiga besprekorene devojke, koja je u obliku dijaloga izmeu Huang Tia i njegove pomonice i konkubine, Su Nu. Oni razgovaraju do u detalje o ispravnim oblicima seksualne aktivnosti i blagodatima njihovog valjanjog izvoenja. Ova knjiga prevedena je na japanski pod imenom Iinho, a na engleski pod imenom Tao seksa (Tao of Sex), i mnogo je detaljnija od mnogih savremenih seksualnih prirunika.

Kasnije su taoistiki lekari i alhemiari pojasnili i razradili ove drevne zamisli. Njihov je stav bio da je seksualna energija veoma vaan inilac u postizanju dugovenosti i besmrtnosti; smatrali su da ako se ing podigne do mozga, tada moe da se postigne dugovenost. (Kod mukaraca ing je sperma, a kod ena jajna elija i menstrualna tenost.) Dzozef Nidem pommje ovu tehniku u drugom tomu svoje knjige Nauka i civilizacija u Kini, ali izraava sumnju da je taj proces fiziki mogu. Naravno, za obinog oveka to nije lako; on mora da ui od strunjaka i da veba tokom dugog vremenskog perioda, ba kao to neki naunik mora da dugo ui i da izvodi eksperimente u laboratoriji da bi postigao svoj cilj. Mnoge taoistike knjige opisuju tehniku proiavanja mga, koji se preobraava u ci i konano u en, to vodi dugovenosti i odrava izgled i ivotnu snagu mladosti. tavie, taoisti naglaavaju da onaj ko nema sposobnost da stvori dete ne moe da postigne ni besmrtnost. an Sanfeng je rekao da ako ing tee nadole, postaje dete, a ako tee nagore, stvara besmrtnost. Konfuije je verovao da je ono to se odigrava izmeu mukarca i ene poetak neba i zemlje. U svom spisu Cung-jung, Doktrina sredine, on kae: "Put ispravnog oveka moe da se nae, u svojim jednostavnim iniocima, u odnosu izmeu obinog oveka i ene, ali u svojim najviim dostignuima, on blistavo ija izmeu neba i zemlje."1 U svom spisu Ta uan, ili Velikoj raspravi o Ji Dingu, on izjednaava odnos izmeu neba i zemlje sa odnosom izmeu mukarca i ene: "Uitelj je rekao: Nebo i zemlja se sjedinjuju, i sve stvari uzimaju oblije i nalaze svoj lik. Muko i ensko menjaju svoje seme i sva bia uzimaju oblije i raaju se."2 tavie, slika

jedanaestog heksagrama, Tai, kae: Nebo i Zemlja se ujedinjuju: slika Mira."3 Heksagram Tai, ili Mir, oznaava vreme sklada i procvata ivotnih snaga. Suprotno tome, dvanaesti

heksagram, Pi, kae: "Nebo i Zemlja se ne ujedinjuju: slika Zastoja."4 Tako heksagram Pi oznaava nenapredovanje i propadanje.

13S

139

TAI CI UAN I MEDITACIJA.

SEKSUALNA ENERGIJA

Iste ideje mogu da se nadu u budizmu, naroito u njegovom ogranku koji je poznat pod imenm tantrizam, a koji naglaava vanost odnosa izmeu mukarca i ene. Verovalo se da je bog (ili buda) stekao boansku snagu zagrlivi boginju, ili aku. U jednom od najvanijih budistikih tantrikih tekstova, Gujasamaja Tantra ili Tathagatagujaka, nalazimo zamisli koje su sline taoistikom zanimanju za disanje i seksualnu aktivnost. U tantrikoj teoriji muki kvalitet je praznina (sunjata), a enski kvlitet je ivot i saoseanje (karuna). Jedinstvo (advaja) se postie kroz seksualni in. Tako se za sjedinjenje polova kae da je sutina tantrizma.5 Kao i taoizam, i tantrizam je ohrabrivao i ene da se njime bave, kao i mukarce. Oni su i na opipljiv nain predstavljali ove zamisli u bronzanim statuama koje su prikazivale seksualno sjedinjavanje boga i boginje. One su bile naroito este i rairene u kineskim budistikim hramovima, a primere za to moemo da naemo u amerikim muzejima, kao to je Prirodnjaki muzej u Njujorku. I u tantrizmu i u taoizmu naglaava se vanost bavljenja onim to se zove 'dvostruka meditacija', u kojoj su zajedno mukarac i ena. Kod bavljenja 'jednostrukom meditacijom' doivljaj i mukog i enskog odvija se unutar tela jedne osobe koja meditira. Seksualno sjedinjenje trebalo bi da se odigra unutar njegovog ili njenog tela, bez bilo kakavog spoljanjeg uticaja. Neke knjige o meditaciji daju uputstva samo za mukarce. Tek tokom pozne vladavine Sung dinastije (oko 1200. god. n.e.), Sun Pu Er, ena Ma Tan Janga, najveeg od sedam besmrtnika severae taoistike kole, pisala je o vanosti mukarca i ene jedno za drugo u svojim pesmama. Za ene je proces meditacije u svojoj sutini isti kao i za mukarce; tek nekoliko stvari je drugaije. Kada postignu besmrtnost, grudi im postanu manje, a menstrualna tenost postane bela kao da su trudne. Ova promena oznaava kretanje prema besmrtnosti.

KAKO SJVOHTU SEKSUALNU, U skladu sa taoistikim verovanjima, kao to smo ve rekli, kada se seksualna energija oslobaa na uobiajeni nain, ona vodi stvaranju deteta; kada se njen pravac okrene, moe da postigne besmrtnost. Samim tim, lake je za mlade ljude da postignu taj cilj meditacije nego starijima. Stari ljudi ne stvaraju seksualnu energiju, te tako i ne mogu da lako postignu taj cilj meditacije. Veina ljudi je svesna toga da su najvaniji ciljevi meditacije zdravlje i dugovenost. Meutim, moe da im se desi da smatraju da je suvie kasno, jer ak i ako imaju elju da postignu taj cilj, nemaju sposobnost.6 Meutim, korienjem metoda kruenja daha kroz osam psihikih kanala, koji su opisani u poglavljima koja se bave meditacijom u sedeem i stojeem poloaju, seksualna energija moe da se izazove i kod starijih ljudi.7 Na ovaj nain kanali prestanu da budu neophodni i protok seksualne energije je neometan. Opisaemo sada druge metode za stvaranje ove energije. 1. Sedei na ivici stolice visine vaih kolena, uspravnog tela i stopala vrsto oslonjenih na pod, stavite ruke, sa dlanovima nadole, na kolena. Lagano nagnite trup napred i onda se polako diite u uspravan poloaj. Dok se podiete, udiite; kad se naginjete, izdiite. Ponovite ovo dvanaest puta. Onda radite suprotno: izdiite kada se podiete, i udiite kad se naginjete napred. Na ovaj nain izvlaite energiju iz stopala i nogu do genitalnog predela. Postepeno poveavajte broj vebi na osamnaest, pa na dvadeset etiri puta. Ove vebe treba da se rade svakog jutra i veeri, i to pored otvorenog prozora da bi ulazio sve vazduh. Mukarac koji radi ovu vebu treba da koristi svoj um da bi usmerio energiju od glansa svog penisa do meice (perineuma).

14i

TAI Cl l 2. Vebajte Tai Ci uan. Prvi stupanj je da nauite vebu i daje ispravno radite. Drugi stupnj je da koristite svoj um da usmeravate a kroz telo dok vebate. U Klasicima Tai Ci uana, u poglavlju pod imenom "Komentar o korienju uma i tela za vebanje trineast pokreta Tai Ci uana", nalazi se sledei odeljak: Um (volja) usmerava ci, dah, doputajui mu da se spusti dole (do abdomena), koji na taj nain prodire sve do kostiju. ... Um je primaran, a telo sekundarno. Abdomen je oputen i ci prodire do kostiju. Um ostaje miran, a telo je oputeno. ... Pokreti napred i nazad vode ci do leda i usredsreuju energiju u kimenom stubu. Tai Ci uan koji se veba na ovakav nain veoma je uspean. Ja ove vebe radim svaki dan. Osetiete kako vam elo telo postaje toplo, a naroito genitalni deo. Ova toplota ukazuje na to da se stvara seksualna energija. I Tai Ci uan i veba opisana u gornjem odeljku bave se skupljanjem ivotne snage da bi postala sr u kostima. Veina ljudi ne razume daje kotana sr u vezi sa seksualnom energijom. Neko ko je snaan i ima seksualne energije, ima i snane noge. Neko ko je bolestan, star, i bez seksualne energije, slab je u nogama. Zbog toga toliko mnogo starih ljudi pada i lomi noge. 3. Seksualna energija je u bliskoj vezi i sa mozgom. Ako neko ima seksualne energije, onda je i inteligentan. Kada je osoba stara, bolesna, ili slaba, pamenje slabi. Zapadnjaka nauka nedavno je potvrdila ovu vezu koju su drevni narodi poznavali. Odnos izmeu

mozga i seksualne energije ovako se opisuje: (Sutinska) priroda je duhovna ivotna snaga u srcu koja se izraava kroz dva kanala iz sredita mozga. Kada se vienje usredsredi na taku izmeu oiju, svetlost (sutinske) prirode se izraava, te e se, posle

SEk^SlAALNA

dugog vebanja, ujediniti sa (venim) ivotom da bi postali jedna celina.8 I sam sam primetio ovo naelo u svojim meditacijama, kojima se svakodnevno bavim tridesetak ili etrdesetak minuta. Posle mesec ili dva, moja seksualna energija postala je vrlo snana, um mi je postao veoma bistar, a pamenje vrlo dobro. Mogao sam da radim a da se ne osetim umornim. Meutim, ovu energiju je veoma teko zadrati. Oseao sam elju za enom i imao sam none polucije koje su mnogo puta dovele do toga da izgubim seksualnu energiju. Poto se to desilo, naumio sam da spreim da se to ponovi. Pa ipak, opet nisam mogao da kontroliem polucije ili svoje elje poto bi mi seksualna energija dostigla najviu taku, to je bila posledica meditacije. Zbog toga sam odluio da koristim drevnu tehniku dvostruke meditacije, u kojoj mukarac i ena meditiraju zajedno. Poeo sam da meditiram sa svojom partnerkom, ali posle kratkog vremena ona je odustala. 14-Z

Pokuaj mi je ponovo propao. Dobro je ako imate stalnog partnera. 4. Svako moe da stvori seksualnu energiju posmatranjem erotskih slika ili kroz dodir (kakav je igranje) sa nekim suprotnog pola. Kada se elja podstakne, postoji nekoliko tehnika koje mogu da se upotrebe da bi se zadrala seksualna energija. Moete da se usredsredite na upljinu izmeu ivota i smrti (izmeu anusa i genitalija) i da skupite amls prema unutra. Poto ste savladali ovu tehniku, moete da iskoristite svoj um da preobrazite seksualnu energiju u ivotnu snagu i da je povuete du kimenog stuba do glave. Lui Tung Pin, koji je iveo u doba vladavine dinastije Tang, bio je jedan od mnogih taoistikih besmrtnika koji je upranjavao ovu tehniku. Provodio je dosta svog vremena pijui i provodei se sa enama. Postoji legenda da je jednom zaveo prelepu mladu devojku pod imenom Beli Bour. Drugi jedan taoistiki besmrtnik iz doba vladavine dinastije Sung, Liu Hai an, koji je proveo mnogo vremena po bordelima, postao je duhovni voa i poglavar june taoistike kole. On se uzdravao

4-3

TAI CI LCAN I MEDITACIJA

SEKSUALNA

od odnosa; kada bi se seksualno uzbudio, podigao bi svoju energiju prema gore. Postoje dve vrste odnosa - fiziki i duhovni. Obini ovek moe da koristi duboko disanje i usredsredivanje uma da bi zadrao seksualnu energiju; sledea vebanja mogu da upranjavaju da bi se ova energija rasporedila kroz elo telo. * Usredsredite se na genitalno podruje dok radite vebe Tai Ci uana 'Beli dral iri krila1, 'Ruke kao oblaci1, 'Uzmakni i odbij majmuna'. * Ako iz bilo kog razloga ne moete da radite ove vebe, pokuajte sa ovom: rairite ruke kao da drite veliku loptu, i lagano irite i skupljajte ruke kao da su meh. Kad ih irite, udiite, a kad ih skupljate, izdiite. Dok ovo radite, usredsreujte se na genitalno podruje. Ova veba vam moda izgleda suvie jednostavna da bi bila uspena. Meutim, ona je osnova Tai Ci uana i zasnovana je na drevnom naelu opisanom u li Dingu:"... nazvali su zatvaranje kapija Uzvraanjem (Primanjem), a otvaranje kapija Stvaranjem."9 Ove vebe su veoma uspene ne samo za spreavanje polucija, ve pomau i kod stvaranje seksualne energije.K,AKO Z,Aandclja velikog indijskog Savrenog Uitelja Ramakrine, koji opisuje njegove vizije boanstava, ekstatine uzlete u vie svetove, fenomene i uda po kojima je postao uveni ekstatini svetac prolovekovne Indije. Obim: 150 str. meke korice Ekanath & Tej Baba: NEZABORAVNI SAI BABA IZ IRDIJA Knjiga o kod nas malo poznatom, ali u Indiji uvenom vodeem Savrenom Uitelju, poglavaru unutranje spiritualne hijerarhije svoga doba (napustio fiziko telo 1918.). Delo detaljno predstavlja ivot i rad jednog Sadgurua, njegova uda, moi i spiritualno vodstvo uenika. Obim: 150 str. meke korice Bau Kaluri: SAVRENI UITELJI Knjiga o ivotima i delima petoro Savrenih Uitelja, koji dok su inkarnirani u telima na Zemlji upravljaju celpkupnom spiritualnom hijerarhijom Univerzuma. Poetkom ovog veka oni koji su spustili iz boanskih visina svest Avatara Meher Babe: Hazrat Babaan, Imperator; Narajan Maharad, Gospodar Srca; Taudin Baba, Kruna Proroka; Upasni Maharad, Kralj Jogija i najvei od svih, Sai Baba iz Sirdija, Alahov Fakir. Obim: 150 str. meke korice ZABLUDA PROSVETLJENJA- neracionalne ideje Ju Dija Prva knjiga najkontroverzniie figure dananje spiritualne scene i istoka i zapada, zvanog "prorok anti-mudrosti", oveka koji predstavlja najveu opasnost za svejspiritualne tragaoce". Ju Diobjanjava da je ono to mnogiguru iu zabludi zovu "prosvetljenje" zapravo isti bioloki fenomen. Jedino onda kada smo potpuno slobodni od razliitih uslovljenosti nae telo sa sopstvenom "izuzetnom inteligencijom" moe da oslobodi ljudsko bie i uini da ono bude u prirodnom stanju. Obim: 150 str. meke korice UM JE MIT - Uznemirujui razgovori sa ovekom zvanim Ju Di Draga knjiga oveka koga su nazvali i "razulareni iva", unititelj Svetova i svih spintualnih iluzija. Ako volite pobunu, bure radikalizma, totalno razbijanje iluzija, voleete i ovu kritiku naih ivota i stavova. Ju Di razbija svaku sigurnost, krisva pravila i nemilosrdno razotkriva nae unutranje slabostikoje rabe trgovci u "svetom biznisu". Obim: 150 str. meke korice Tej Baba: VATRENA STAZA - RITUAL HODANJA PO VATRI Knjiga o ritualu koji potie iz drevnih amanskih vremena, obred proienja celokupnog tela i svih nivoa svesti, koji je upravo autor (Duan Doblanovi Jimmv) pre 7 godina doneo i u nau zemlju i postao njegov najpoznatiji majstor. Jo jedna Staza za neustraive i knjiga koja vas odvodi na nju. Obim: 120 str. meke korice

CIP - , 294.3 LIU.Da Tai Ci uan i meditacija / Da Liu; sa Engleskog prevela Branislava Jurasin. - [1. Izd-J. - Beograd : Esotheria, 1997 (Beograd : Junior). - 176 str.: ilustr.; 21 cm. - (Latice hiljadu lotosa: edicija spiritualnosti istoka) Prevod dela: T'ai Chi Ch'uan and Meditation. - . YU ISBN 8681585-94-0