tokovi istorije 2005 br.1

TOKOVI ISTORIJE^asopis Instituta za noviju istoriju Srbije

1-2/2005.

CURRENTS OF HISTORYJournal of the Institute for Recent History of Serbia

INIS

Beograd 2005.

INSTITUT ZA NOVIJU ISTORIJU SRBIJETHE INSTITUTE FOR RECENT HISTORY OF SERBIA

Za izdava~aDr Mom~ilo Mitrovi}

Glavni i odgovorni urednik – Editor-in-chiefDr Radmila Radi}

Redakcija – Editorial boardDr Dubravka Stojanovi}

Mr Vladan Jovanovi}Prof. dr Stevan Pavlowitch (Sautempton)

Prof. dr Jan Pelikan (Prag)Dr Jelena Guskova (Moskva)

Dr Diana Mi{kova (Sofija - Plovdiv)

Sekretar redakcije – Editorial secretaryMr Vladimir Cvetkovi}

LekturaAleksandra Ra{i} Radosavljevi}

Prevodi na engleskiDr Zoran Janjetovi}

Tehni~ka obrada tekstaMirjana Vuja{evi}

UDK 949.71 YU ISSN – 0354-6497

Izdavanje ~asopisa finansira Ministarstvo nauke i za{tite `ivotne sredineRepublike Srbije

Na osnovu mi{ljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije,~asopis Tokovi istorije oslobo|en je pla}anja op{teg poreza na promet

SADR@AJ / CONTENTS

UZ NOVU REDAKCIJU / An Introduction by the New Editorial Board

^LANCI / Articles

Prof. dr \or|e STANKOVI]VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]AOratory of Nikola Pa{i} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Mr Ljubomir PETROVI]JUGOSLOVENSKI U^ITELJI IZME\U IDEOLO[KE I DRU[TVENE ODGOVORNOSTIYugoslav School - Teachers between Ideological and Social Responsibility . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Mr Sonja DUJMOVI]SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMASPORAZUMU CVETKOVI] – MA^EKSerbian Bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina Towards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Bojan SIMI]O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA”20. FEBRUARA 1936. GODINEAbout Refounding of the Newspaper „Samouprava” on20th February 1936 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Dr Milan TERZI]JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERALDRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942-1944. GODINEThe Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi} and the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942-1944 . . . . . . . . . . . 81

Dr Katarina SPEHNJAKPROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948.Propaganda above All: Cultural Ties Between Yugoslavia and Britain 1945–1948 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR„[IROKA STRANA MOJA RODNAJA”, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954„[irokaæ stranna moæ rodnaæ”, Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Vesna \IKANOVI]JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICI: Propagandni rad me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD od 1945-1948Yugoslavia and the Emigration . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Prof. dr Jan PELIKANNÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍNacionalni odnosi u Makedoniji krajem {ezdesetih godina 20. veka . . . . . . 160

Dr Mom~ilo MITROVI]ETNI^KO ^I[]ENJE KAO STRATEGIJA DR@AVANA PROSTORU BIV[E SFRJEthnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180

ISTORIOGRAFIJA / Historiography

Dr Dubravka STOJANOVI]LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM”Lucien Febvre, „To Merge One's Life With History” . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

GRA\A / Sources

Dr Mile BJELAJACNEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945. DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941 – 1944.General Nedi}'s Memo for General Eisenhower from May 1945 Documents on the Damages from the Bombardment of Belgrade 1941–44. . 211

PRIKAZI I KRITIKE / Reviews and Critiques

Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918-1941, I-II, Beograd 2005. (Dr Radmila RADI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240

Slobodan Selini}, Beograd 1960 – 1970: snabdevanje i ishrana, INIS, Beograd 2005. (Du{an BAJAGI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

Moderna srpska dràva 1804-2004, hronologija, Beograd 2004. (Mr Slobodan SELINI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea. Golden marketing – Tehni~ka knjiga, Zagreb 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udruènje za dru{tvenu istoriju,Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . 255

Milan Piro}anac, Bele{ke. Priredila Suzana Raji}. Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004. (Dr Latinka PEROVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258

Mari-@anin âli}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004.(Aleksandar R. MILETI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260

Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1945, Beograd 2004. (Dr Dragan ALEKSI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261

Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju, Beograd 2005. (Vesna \IKANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264

Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja Aleksandra Kara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda, Beograd 2004. (Mr Vladimir CVETKOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Svileuva, Godi{njak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve,Svileuva (Dr Marija OBRADOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima: izabrane stranice, priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene studije, Ni{ – Ars libri,Beograd 2004. (Mr Sofija BO@I]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270

Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov, Dragoljub Jovanovi}: tekst D. Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}), Helsin{ke sveske, br. 18, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004. (Mr Vladan JOVANOVI]) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273

NAU^NI @IVOT / Scientific events

NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. januara do 30. juna 2005. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279

INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA, KONFERENCIJAMA,SIMPOZIJUMIMAInformation on conferences, workshops and symposia

Dr Olga Manojlovi} Pintar, „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”, Sofija, mart 2005. . . . . . . . . . . . . . 283

Sonja Petrovi}-Todosijevi}, „Social (Trans)formations in East-Central Europe, 1918–1968”, Var{ava, mart 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . 284

Mr Slobodan Selini}, Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu, Brno, 25 - 27. april 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

Dr Radmila Radi}, „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”, Amsterdam, 27–29. april 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

Bojan Simi}, Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286

Mr Dragomir Bond`i}, „Srbija (Jugoslavija) 1945-2005. Ideologije, pokreti, iskustva”, Beograd – Sombor, 4 – 6. maj 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . 287

Du{an Bajagi}, „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non–Aligned Movement”, Sveti Stefan, 13–16. maj 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288

Aleksandar R. Mileti}, „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”,Beograd, 26–29. maj 2005. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 291

UZ NOVU REDAKCIJU

Odlukom Nau~nog ve}a Instituta za noviju istoriju Srbije od 1.januara 2005. godine, redakcija ~asopisa Tokovi istorije radi unovom sastavu. Nova redakcija }e se truditi da o~uva dostignutivisoki nivo prethodnih brojeva, ali i da u skladu sa mogu}nosti-ma dalje sadr`ajno, metodolo{ki i tematski unapre|uje ~asopis.

Izdava~:Institut za noviju istoriju Srbije

Beograd, Trg Nikole Pa{i}a

Tehni~ki urednik:Dobrica Vulovi}

Ra~unarski slog i prelom:Radmila Zdravkovi}

[tampa:SD Publik

Beograd, Kneza od Semberije 12a

Tira`:500 primeraka

^LANCIArticles

Prof. dr \or|e STANKOVI] UDK 32.929 Pa{i} N. (093.2)Filozofski fakultet, Beograd 808.5:32 (497.1)(091)

VE[TINA GOVORNI[TVA NIKOLE PA[I]A

APSTRAKT: Autor analizira do sada nepoznate govore Nikole Pa{i}akoje je drào na politi~kim skupovima, strana~kim zemaljskim konferen-cijama i drugim prigodama poku{avaju}i da preko njih doku~i „ve{tinugovorni{tva” i govora kao istorijskog izvora.

Nikola Pa{i}, svestrani politi~ar, dràvnik i diplomata, jo{ za ìvota jebio predmet nau~nog, publicisti~kog i knjièvnog „prou~avanja”. Savremenikeje fascinirao svojim poluvekovnim trajanjem na politi~koj pozornici Srbije iJugoslavije, u dve dràve u kojima su se politi~ari brzo tro{ili i odlazili upro{lost, ostavljaju}i istori~are nepripremljene da ih iznova oìve. To je biojedan od razloga zbog koga je o Nikoli Pa{i}u pisano mnogo – od strane parti-jskih drugova, politi~kih protivnika, publicista i nau~nika, koji su po~eli da boja-`ljivo sakupljaju neizmerne tragove i svedo~anstva koje je ostavio za sobom.Interesovanje kriti~ke i racionalne nauke za ovog neuhvatljivog gorostasa pro-hujalih vremena posebno je poraslo u poslednje tri decenije, ali skromno ioprezno, u okviru nekih velikih nacionalnih i op{tih tema i samo u vrlo malombroju radova o njemu li~no. Vi{e je bilo prigodnih dela nego nau~ne elaboracijei vi{e nacionalnog romantizma u knjièvnosti (Dobrica ]osi}), publicistici (VasaKazimirovi} i \or|e Radenkovi}), pa ~ak i u anegdotama i „bajadama” (Milo-van Vitezovi}), nego u istraìva~kim i objektivnim sudovima istorijske nauke.

Sa stanovi{ta istorijske nauke to vi{e govori o vremenu kada su se ta delapojavila nego o tkanici istorije u koju je Nikola Pa{i} tako ~vrsto bio upletenpola veka. Kada smo 1972. godine, u doma}im i stranim arhivama, zapo~elinau~no prou~avanje Nikole Pa{i}a odmah smo shvatili, i to vi{e puta istakli, dakao istorijska pojava vi{e predstavlja „dru{tvenu instituciju” nego predmet poje-dina~ne nau~ne biografije. I nismo se prevarili! Jo{ niko nije uspeo da prikupi ni

9

pribli`no onoliko istorijskih izvora koliko ih o Nikoli Pa{i}u ima rasutih pojugoslovenskom prostoru i celom svetu, od arhivskih ustanova do porodi~nihostav{tina. I sami smo se zatekli na pola puta.

Kada se radi o objavljivanju istorijskih izvora o Nikoli Pa{i}u istorijskanauka je i tu ostala uskra}ena za elementarno posedovanje problemske celinekoja bi barem delimi~no osvetlila njegovu li~nost. Ponajmanje imamo predstavuo govorima koje je drào. U vreme do 1941. godine, u {tampi i posebnim pu-blikacijama objavljeno je samo nekoliko njegovih govora. Posebno se izdvajaknjiga Nikola Pa{i}, Beograd 1937, koju su priredili Milan Stojimirovi}-Jovanovi} i Milo{ Ze~evi}. Posle Drugog svetskog rata, u uslovima izmenjenogunutra{njeg subjekta suvereniteta i ideologije, sa primesama politi~ke rigidnostii autoritarnog politi~kog reìma, Nikola Pa{i} je bio obeleèn kao glavni pred-stavnik „velikosrpskog reìma” i poklonika monarhizma. Trebalo je da protekneskoro pune dve decenije da se istorijska nauka izbori za svoj nau~ni integritetbez ideolo{ke matrice i vrlo smelo krene da kriti~ki ispituje „gra|anski aspekt”srpske i jugoslovenske istorije, pa i samog Nikolu Pa{i}a.

Ali, ni to nije prolazilo bez otpora onih „najtvr|ih struja”, kako u politi-~kim centrima mo}i tako i u samoj nauci. Da se objavi na{a, u jugoslovenskojistoriografiji ujedno prva nau~na monografija o Nikoli Pa{i}u, zagreba~kom„Globusu” je bilo potrebno dve godine da bi je odbio, a beogradskom „Nolitu”~ak tri da bi je prihvatio! I u jednom i u drugom slu~aju sporan je bio samonaslov knjige, jer se u njemu na prvom mestu nalazilo Pa{i}evo ime. Posle je i{lorelativno lak{e. Koliko je, pak, vladalo interesovanje za ovog „jeroglifa” moèse videti iz podatka da je na{a slede}a dvotomna monografija u izdanju „BIGZ”-a,u tiraù od dvadeset pet hiljada primeraka, prodata u pretplati za godinu dana!

Objavljivanje samih izvora o Nikoli Pa{i}u i{lo je, me|utim, znatno teè.Po{to su „nau~no trì{te”, kao i politi~ka demagogija jednog nezrelog vremena,bili zasi}eni srpskim velikanima, godine 1995. pojavila se knjiga Nikola Pa{i}.Pisma, ~lanci i govori (1872–1891), NIU „Slu`beni list”, Beograd 1995, koju supriredili Latinka Perovi} i Andrej [emjakin, mladi ruski „Pa{i}olog”. Ali, u tojknjizi je bilo objavljeno samo {est Pa{i}evih govora. U isto vreme, autor ovihredova je pokrenuo inicijativu da se objavi ceo korpus Pa{i}evih govora u Na-rodnoj skup{tini, ne samo zbog njihovog ogromnog dru{tvenog i nau~nog zna-~aja, ve} i zbog spasavanja jednog izvora – Stenografskih bele{ki Narodneskup{tine, koje su u raznim ustanovama intenzivno propadale. I, opet se tu na{laizdava~ka ku}a „Slu`beni list” SRJ da ve} 1997. i 1998, u~iniv{i pravi izdava~kipodvig, objavi ~etiri obimna toma svih govora Nikole Pa{i}a odrànih u Na-rodnoj skup{tini od 1878. do 1926. godine. Prva dva toma, za razdoblje od 1878.do 1903, priredila je Latinka Perovi}; tre}i tom, za godine 1903–1914, DubravkaStojanovi}, a ~etvrti, za period 1914–1926, pisac ovih redova. To je bio prvi i do

TOKOVI ISTORIJE

10

1-2/2005.

tada jedini, rekli bismo kulturni i civilizacijski poduhvat u celoj srpskoj i jugo-slovenskoj istoriografiji. U prakti~nom i u nau~nom smislu tek se tu videlo, iakose radilo samo o izvorima koji su svedo~ili o razvoju parlamentarizma u Srbiji iJugoslaviji, posmatranog kroz prizmu jedne li~nosti, da ta li~nost – Nikola Pa{i}– zaista predstavlja „dru{tvenu instituciju”. Na 2.486 strana objavljena su 772njegova govora i u~e{}a u debatama. Sami autori su jednodu{no zaklju~ili da seradi o pojavi bez presedana ne samo u balkanskoj, ve} i u evropskoj i svetskojistoriji.

U prvom razdoblju, u kome je po cenu vlastitog ìvota stvarao prvumodernu politi~ku stranku u Srbiji – Narodnu radikalnu stranku, hrabro se bore}iza uvo|enje parlamentarne demokratije, Nikola Pa{i} je u Narodnoj skup{tiniistupao 552 puta. Njegovi govori i ù~ne debate iznosili su ~ak 1.572 strane i toza osamnaest godina tokom kojih je bio narodni poslanik i ~lan Senata. U dru-gom razdoblju, za vreme Kara|or|evi}a, u kome je skoro stalno bio predsednikvlade i ministar inostranih dela, u Narodnoj skup{tini je govorio dve stotinedvadeset puta. [tampani, ti govori imaju obim od „samo” 914 strana. Nau~ni za-klju~ak se i sam name}e!

Tek smo tada postali svesni svoje li~ne biolo{ke nemo}i da savladamoovu „dru{tvenu instituciju”, pitaju}i se {ta je sa ostalim govorima Nikole Pa{i}a,izre~enim u Glavnom odboru i strana~kom Poslani~kom klubu, na javnim zbo-rovima odràvanim prilikom brojnih parlamentarnih izbora, na raznim sve~a-nostima i jubilejima… Racionalno shvataju}i biolo{ko ograni~enje, prionuli smoda istraìmo i taj deo delatnosti Nikole Pa{i}a. U nedostatku izvora, rasutih pocelom svetu, uspeli smo da prikupimo jo{ oko tri stotine njegovih najzna~ajnijihgovora, koji }e, nadamo se, pomo}i budu}im istraìva~ima da nau~no prodube isa vi{e znanja i ume}a prou~e ovu veliku li~nost, a nama da iskora~imo saprethodnom raspravom. Kada to kaèmo, mislimo na one te{ko}e koje stvaraodsustvo celokupne porodi~ne zaostav{tine Nikole Pa{i}a, kao i nepoznata sud-bina arhive Narodne radikalne stranke, posebno njenog Glavnog odbora i Posla-ni~kog kluba u Narodnoj skup{tini. Jo{ uvek ni{ta ne znamo ni o porodi~nimostav{tinama saradnika i prijatelja Nikole Pa{i}a, bilo politi~kih bilo li~nih, sakojima je odràvao prepisku. Potpuno neprou~ena ostala je i „emigrantska lite-ratura i {tampa”, u kojoj se, koliko smo uspeli da doznamo, nalazi oko stotinurazli~itih napisa o Nikoli Pa{i}u. Nepoznato je, tako|e, koliko se izvora nalazi uvlasni{tvu pronicljivih kolekcionara koji su u jednom, za istorijsku nauku anar-hi~nom dobu, po na{im saznanjima prvenstveno kupovali „Pa{i}eve papire”,znaju}i njihovu cenu i upotrebnu vrednost. U inostranim arhivima i dalje seljubomorno ~uvaju li~ni dosijei, pedantno formirani od strane raznih obave{taj-nih slu`bi, a da ne govorimo o vekovno zarobljenim dokumentima, odloènim utzv. „predsedni~ke arhive”.

11

\. STANKOVI] Ve{tina govorni{tva Nikole Pa{i}a

U takvoj situaciji, autor ovih redova, koji ve} tri decenije istraùje li-~nost ili delatnost Nikole Pa{i}a, doneo je odluku sa kojom mora da se pomirisvaki nau~nik suo~en sa istraìvanjem ovako velike li~nosti – da istraìvanjatreba privoditi kraju i objaviti ono {to je sa~uvano, a dostupno nauci i publici-stici. Ono {to je mogu}e treba sa stanovi{ta nauke relevantno i kriti~ki obraditi,da bi kao takvo moglo biti prezentovano nau~noj i {irokoj ~itala~koj javnosti.

Iz ovog saznanja je ro|ena ideja o nekoliko celina koje bi kao tematskiproblemi bile preto~ene u knjige, postaju}i polazi{te za generacije koje dolazeiza nas i koje u novom nau~nom ciklusu imaju upori{te za kona~no dovr{enjejednom davno postavljenog nau~nog zadatka. I, kazali bismo, ne samo nau~nogzadatka ve} i jedne neophodne dru{tvene potrebe, unapre|enja politi~ke kulturei tolerancije. Tako smo se opredelili da za jedan prigodan jubilej izaberemo sto-tinu najreprezentativnijih govora Nikole Pa{i}a, a u javnost iza|emo sa obim-nom studijom. To su oni, pre svega do sada nepoznati govori, koje je drào napoliti~kim skupovima, strana~kim zemaljskim konferencijama i prigodnim ma-nifestacijama, u Glavnom odboru i u Poslani~kom klubu, koje smo prou~avalipoku{avaju}i da doku~imo „ve{tinu govorni{tva” i govora kao istorijskog izvo-ra. S obzirom na istraìva~ko iskustvo, nismo se nadali da }emo imati velikiuspeh, ali se na kraju ispostavilo da je ostalo sa~uvano i dostupno oko tri stotinedo sada neobjavljivanih govora. Ostalo nam je da sa jo{ desetak poznatih govo-ra u~inimo da govorni{tvo Nikole Pa{i}a dobije vrednosnu celinu i potpuno nov,zaokruèn istraìva~ki problem, uz istovremeno razre{enje nekih va`nih dilemau smislu kriti~kog pristupa. Naime, na na{e iznena|enje, nekoliko autografagovora koje je izrekao na zemaljskim konferencijama i sli~nim skupovima poja-vili su se u javnim, ~ak i radikalskim glasilima, u druga~ijem obliku i sadràju,gotovo na rubu falsifikata. Za{to?

[ta moèmo da kaèmo o govorima politi~ara, dràvnika i diplomata kaoistorijskom izvoru? Kao prvo, njihov sadràj zavisi od toga koju poziciju go-vornik drì na lestvici dru{tvene ili strana~ke mo}i i kako osmi{ljava program.Grade}i prvu modernu politi~ku stranku u Srbiji za vreme vladavine dinastijeObrenovi}, Nikola Pa{i} je gotovo jakobinskom metodom od srpskog patri-jarhalnog seljaka i radnika (88% stanovni{tva – op. autor), pukih politi~kih obje-kata jedne gotovo tiranske vlasti i samovolje ~inovni{tva, policije i vojske, stvo-rio politi~ki subjekt i vaàn, ako ne i presudan ~inilac u formiranju modernihdru{tvenih struktura i politi~kog sistema.

Ono {to danas zbunjuje i najkriti~nijeg nau~nika jeste ~injenica da jeNikola Pa{i} toga bio svestan jo{ 1907. godine i da ta njegova dru{tvena analizadelovanja Narodne radikalne stranke i njega samog i posle sto godina stoji kao~vrsta nau~na argumentacija! Pa{i} je na godi{njoj skup{tini stranke 1907.godine doslovno rekao: „Kad uvidite kakvo je stanje bilo onda (osamdesetih

TOKOVI ISTORIJE

12

1-2/2005.

godina XIX veka – op. autor) kad smo po~eli da radimo i to stanje sravnite sadana{njim, onda }ete videti, bra}o, da je radikalna stranka u~inila uspeh, da jeradikalna stranka od podanika, koji nisu imali prava, stvorila slobodne gra|aneustavne Srbije”! Koji je to program bio u po~etku? Pa{i} ga je jezgrovito for-mulisao u istom govoru: „radikalna stranka zahtevala je kao glavnu ta~ku pro-menu Ustava, i to, na osnovu na~ela slobodoumnih – dalje, zahtevala je slobodu{tampe, slobodu zborova i udruènja, op{tinsku samoupravu, li~nu i imovinskubezbednost”. Govore}i u Skup{tini, pi{u}i za novine, obilaze}i izborne okruge(jednom je za izbore, u fazi osnivanja stranke, obi{ao 43 od 44 okruga! – op.autor) i {ire}i svoj program, Pa{i} je – koriste}i se dràvni~kom mo}i, diplo-matskim vezama, li~nim primerom i isticanjem primera Svetozara Markovi}a iAdama Bogosavljevi}a, modernizuju}i prestonicu onda kada je bio na ~elubeogradske op{tine, u~inio da se u praksi ~ovekovog svakodnevnog ìvota oseti„boljitak”, da dràva ima korist, a narodi Balkana da u|u „u civilizacijsku sferuevropejsku”. Otuda i va`nost govora kao istorijskog izvora, u kontekstu drugih,koji mogu da savremenom nau~niku pruè uverenje o zaista realnom progresu~ovekovog bitisanja, modernizaciji i napretku dru{tva, ja~anju me|unarodnogugleda i kapaciteta mo}i jedne male dràve i jednog malog naroda.

Otud onoliko skup{tinskih govora, otud onoliko vlastitog `rtvovanja pocenu ìvota, otud u njegovim govorima toliko ~esto prisutan „gunjac i opanak”,koji su izvojevali slobodu, ~uvaju dràvne granice, daju dohodak i hranu zavaro{ane. Iz tog je razloga vlast njegove govore karakterisala kao „komunarske”,„zavereni~ke”, „pobunjeni~ke” i opasne po reìm. Zato je i buknula Timo~kabuna, zbog koje je morao da u izgnanstvu provede {est godina, iza kojih je sle-dio niz va`nih i dramati~nih zbivanja – trijumfalan dolazak u Srbiju, u kojoj jepostao predsednik dve vlade i dva puta predsednik beogradske op{tine, te posla-nik u Petrogradu, a zatim devetomese~ni zatvor, Ivanjdanski proces i okivanjelancima kalemegdanskih kazamata u koje je u{ao sa gustom crnom bradom ikosom, a iza{ao potpuno osedeo.

Koja je to politi~ka filozofija doprinela da kralj i najuì centri mo}i uSrbiji iz Pa{i}evih govora steknu utisak da se radi o jednom „opasnom komu-naru” i zavereniku? Svakako da je to govor na osniva~koj Prvoj zemaljskoj kon-ferenciji Narodne radikalne stranke 1882. godine. Evo {ta, izme|u ostalog, stojiu njegovom autografu govora izre~enog na osniva~koj skup{tini: „Po naucidràvnoj i filosofskoj (sic!), one dràve kora~aju putem stalnog napretka i razvit-ka, u kojima ne caruje pamet jednog ~oveka ve} celog naroda… Najve}i i naj-mudriji upravnik jednog naroda, to je narod sam. On zna bespristrasno daupotrebi sve umne i nau~ne snage svojih sugra|ana, on zna da uzdigne po{tenjei vrline, on zna da brzo i strogo osudi i surva neverstvo i prevrtljivost, sebi~nosti podlost. U istoriji nema primera da je narod radio protivu sebe…” Uop{tenaformulacija narod jo{ uvek, me|utim, nije mogla da otkrije to revolucionarno

13


narodnja{tvo. Tek u slede}em delu svog govora Pa{i} se izjasnio koji je to nje-gov narod: „U Evropi nema naroda, koji bi vi{e zasluìo da bude neograni~enisuveren u svojoj dràvi kao narod srpski. Jer nema u Evropi nijedne dràve, kojuje stvorio sam prosti narod. Gunjac i opanak oslobodio je ovu zemlju od silnogturskog gospodstva. Gunjac i opanak orosio je ovu zemlju krvlju svojom, da ponjoj sloboda, pravda i jednakost nikne. Gunjac i opanak zaustavljao je divljehorde turskog carstva da ne potamane ovu krasnu i obilnu zemlju. Gunjac iopanak prelazio je brda i doline, reke i polja, jure}i neumorno od jednog bojnogpolja do drugoga i suzbijaju}i turske age i spahije {to na zemlju budu navalili.Gunjac i opanak prevrtao je klade i panjeve, kr~e}i polja i lugove, da ih ìtom ip{enicom zaseje. Gunjac i opanak podizao je {kole, sudove, razna nadleà-telstva, prosecao i nasipao puteve da saobra}aj zbliì i promet olak{a. Gunjac iopanak ~uva straù na granici, ~uva zemlju od spoljnjeg neprijatelja. Gunjac iopanak radio je neumorno, kako po najve}oj èzi, tako i po ki{i, snegu i mrazu,i punio je ko{eve ranom, ambare ìtom, staje smokom, pivnice vinom i rakijom.Gunjac i opanak odvajao je od svojih usta i u gladnoj i nerodnoj godini i davaosudijama da mu pravdu dele, vojsci da se ratnoj ve{tini izu~i i da se boljimoru`jem naoruà, prosveti da obu~i mlade` nauci, po{tenju, radu i rodoljublju,policiji da mu imanje i li~nost za{titi i sa~uva od napasti i povrede. Gunjac iopanak – a to je narod srpski, stvorio je ovu dràvu krvlju, odràva je znojem itrudom, ~uva je ìvotom i imanjem, unapre|uje znanjem i iskustvom. Gunjac iopanak, a to je kao {to rekosmo, narod srpski, podigao je i stvorio ovu dràvu ion treba po pravu i nauci, po radu i po`rtvovanju, da bude najve}i gospodar usvojoj zemlji”.

U vreme osnivanja Narodne radikalne stranke Srbiju je nastanjivalo 88%selja{tva. Zar je Nikola Pa{i}, jo{ uvek u vodama socijalisti~kih ideja SvetozaraMarkovi}a, mogao tu o~iglednost da previdi i formira na samom po~etku srp-skog parlamentarizma politi~ku filozofiju revolucionarnog narodnja{tva?

U razdoblju od 1903. do 1926. godine, u vreme uvo|enja parlamentarnedemokratije, tokom koga je gotovo stalno bio predsednik vlade i ministar ino-stranih dela, Nikola Pa{i} je znatno re|e stupao za govornicu, prilago|avaju}ipri tome govore svojoj dràvni~koj misiji. Podràn od naroda i drugih centaramo}i, u njima je polako razvijao dràvnu politiku i nacionalne ciljeve u skladusa legalisti~kim evropskim merilima. Konstante u njegovim govorima tako|e suse promenile: interes naroda, interes nacije u celini, razvoj demokratskih parla-mentarnih institucija, ja~anje ekonomske i vojne mo}i, ali bez militarizacije,ograni~avanje uticaja kralja iako je bio ube|eni monarhista („… sve su to na{enarodne dinastije”).

Drugi vaàn ~inilac govora kao istorijskog izvora leì u odnosu strukturei sadràja govora prema auditorijumu, odnosno dru{tvenoj grupi ili ustanovi,

TOKOVI ISTORIJE

14

1-2/2005.

stranci ili opoziciji kojoj se govornik obra}a. Nikola Pa{i} nije bio briljantangovornik u smislu „ars rhetoricae” („ve{tine besedni{tva”) niti ga po tome vred-nujemo. Nije bio ni demago{ki govornik koji bi lepim i zavodljivim frazama pri-dobijao slu{aoce. Ali, znao je da i bez toga, stru~no i sadràjno pripremi govor,pi{u}i ~esto po nekoliko verzija i, {to je najva`nije, nikada ne dozvoljavaju}i damu govore pi{u drugi i menjaju im smisao, bez obzira na auditorijum. Iako je poprofesiji bio gra|evinski inìnjer, koristio je stru~nu literaturu kako bi {to argu-mentovanije govorio o pojedinim pitanjima kakvo je, na primer, bilo budètsko.Imao je istan~an ose}aj za ono {to je trebalo re}i na javnim skupovima i predbira~ima, svom „gunjcu i opanku” ili „varo{aninu”. Govore je sadràjno takooblikovao da dobro odjeknu u diplomatskim krugovima srpskih „moralnih sa-veznika”, ali i da onima iz neprijateljskog tabora jasno ukaù na namere Srbije.[to je ~vr{}e gradio svoju politi~ku mo} i menjao spoljnu politiku, to je ~e{}eponavljao istorijske zasluge Narodne radikalne stranke u borbi za „narodne slo-bode” i „ekonomski boljitak dràve”, odnosno za sve ono dobro {to su Srbija iJugoslavija postigle. Poseù}i za istorijskom retrospekcijom neprekidne borbesvoje politi~ke stranke, sebe nikada nije pominjao, ali se to podrazumevalo.Posebno je nagla{avao „`rtve koje je narod podneo” za ostvarenje razli~itih ci-ljeva koji su uglavnom predstavljali velike „dràvne i nacionalne ciljeve”. Timubojitim oru`jem, koje je bilo istorijski ta~no, „tukao je uspe{no opoziciju”, svevi{e uvla~e}i Srbiju i Jugoslaviju u evropsku politiku i to kao samostalne me-|unarodne subjekte.

Tre}i vaàn ~inilac govora kao istorijskog izvora ~ini pitanje da li ondonosi prekretnicu u formi i na~inu istupanja, da li je inovativan. Prvi govor kojije Nikola Pa{i} odrào u Skup{tini iznenadio je svojom stru~nom zasnovano{}ui najbolje poznavaoce „budètske politike”. U tom svom govoru o budètu iZakonu o narodnom sanitetskom fondu, 8. decembra 1879. godine, on je pro-na{ao niz kontradiktornosti. Stru~no analiziraju}i pojedine stavke, doveo je pre-dlaga~a i vladu u vrlo nezavidnu situaciju. Govorio je o padu nataliteta i velikombroju bolesti kao posledici izuzetno niske zdravstvene i „higijenske kulture”,pomanjkanju lekara, pojavama kuge, padu cena poljoprivrednih proizvoda ioblicima nasilnog napla}ivanja poreza. „U mome kraju”, kazao je, „bilo je itakvih àlosnih slu~ajeva, da su nekima oduzimane 2–3 ovce za porez, koje suoni na poklon dobili”. Traìo je da vlada ne iznosi nerealne predloge zakona, au ovom konkretnom slu~aju da budu povu~eni.

Nikola Pa{i} je, sem toga, bio prvi narodni poslanik u Srbiji koji je javnosvojim bira~ima u Zaje~aru podneo izve{taj o svom poslani~kom radu za nji-hovu dobrobit. Bio je majstor skup{tinske debate, ali i neki njegovi govori uSkup{tini, ina~e programskog karaktera, spadaju u najbolje koje je odrào madabez prethodne pismene ili druge stru~ne pripreme. Ako se radilo o opoziciji, nje-govi javni i skup{tinski govori predstavljali su direktan i argumentovan odgovor,

15


kratak i jasan. Ako je, pak, govorio o spoljnoj politici, obra}aju}i se velikim si-lama, koristio se samo proverenim izve{tajima poslanika, snagom argumenata i„zaslugama Srbije” ili „zaslugama Jugoslavije” u borbi protiv „zajedni~kog namneprijatelja” ili neprihvatljivih zahteva sa bilo ~ije strane dolazili. Uvek je biospreman da saveznicima stavi do znanja da }e podneti ostavku, sklopiti se-paratan mir ili upotrebiti „prejaku re~”, te da }e to ogor~iti ceo srpski narod ili„izbiti revolucija”. U odbrani srpskih interesa i{ao je do te mere da je saveznike~esto upozoravao kako „jugoslovensko pleme” dele kao „afri~ke kolonije”!Saveznici su to znali da cene, nijednog trenutka ne sumnjaju}i u odanost Srbijeili Jugoslavije onda kada je na vlasti bio Nikola Pa{i}. Upravo zato {to im jePa{i} tako govorio!

U Srbiji i Jugoslaviji prvi je uveo strogo na~elo tolerancije i politi~kekulture. Nikada nikoga nije li~no napadao, a kada su povremeno napadali njegaispoljavao je krajnju trpeljivost („… mo`da gospodin Pavlovi} gre{i i zbog toga{to ja ne mogu ovde, iz dràvnih interesa, da iznesem ~injeni~ko stanje!”).Retko, u trenucima op{te katastrofe, vi{e je }utao, mada se u govorima prime-}ivao nedostatak odlu~nosti da se suprotstavi saveznicima, ma koliku `rtvu nji-hovi zahtevi predstavljali za Srbiju ili Jugoslaviju. Umeo je da proceni ja~inu„kriti~nog trenutka” i „vi{u silu” pri kojima su „mali narodi nemo}ni”. U diplo-matiji „vernih saveznika Srbije” takvih momenata bilo je na pretek. Ponekad,Nikola Pa{i} je ba{ u njima nalazio snaàn argument; „na{i saveznici su radili nasvoju ruku i nas nisu o ni~emu obavestili”, znao je da kaè. Time je {titio su-verenitet dràve, a na drugoj strani otklanjao vlastito kolebanje i odgovornost.

Kao istorijski izvor govor, dakle, moè da ocrta personalne karakteri-stike i psiholo{ki tip istorijske li~nosti. Nikola Pa{i} je upravo po tome bionajpoznatiji. Umeo je da proceni svoje bliske saradnike i strana~ke vo|e, men-talitet i psiholo{ki sklop stanovni{tva pojedinih krajeva Srbije i Jugoslavije, pri-lago|avaju}i im sadràj i „jake re~i” u odràvanim govorima. Otuda nije nima-lo ~udno {to se u vreme Obrenovi}a kandidovao samo u svom zavi~aju – zaje-~arskom okrugu, u kome su ga dobro poznavali. U vreme Kara|or|evi}a {irio jesvoju harizmu i uticaj dalje na zapad – poàreva~ki, beogradski i ma~vanskiokrug. U jugoslovenskoj dràvi to je ~inio najpre u sremskoj ùpaniji, u kojoj jenadmo}no pobedio na izborima za Ustavotvornu skup{tinu, potom u skopskomokrugu, Semberiji (posebno Bijeljini) i, na kraju, na vrhuncu mo}i, u Bosanskojkrajini u kojoj su ga, po svedo~enju brojnih izvora, Srbi gotovo divinizirali, amuslimani i katolici iskreno po{tovali. Za ìvota i dugo posle smrti, bio je jedi-ni srpski politi~ar, dràvnik i diplomata koga su cenili po odrànim govorima ikoga su zbog njihovog sadràja u velikoj meri po{tovali Hrvati i Slovenci, istokao ortodoksni muslimani i katolici. Zbog zalaganja za nacionalnu i versku to-leranciju u Jugoslaviji, izraènu u brojnim govorima, mnogi obi~ni ljudi i tre-

TOKOVI ISTORIJE

16

1-2/2005.

zveni politi~ari, slu{aju}i ga, zabrinuto su se pitali: „… a {ta }e biti sa dràvommladom i nejakom kada ova seda brada ve~no ode”?

Kao istorijski izvor govor, {to se ti~e Nikole Pa{i}a, moè mnogo dakaè o javnom mnenju, {tampi uop{te i svakoj novini pojedina~no. Neke govore,na primer, nije prenosila „Samouprava”, glavni organ Narodne radikalne stranke,kao ni najva`nije novine u prestonici – „Politika”, „Vreme”, „Pravda”. Zato su,me|utim, nalazili mesto u osje~koj „Straì”, be~kere~kom ili pan~eva~kom „Ba-natskom glasniku”, poàreva~kom „Gra|aninu” ili skopskoj „Ju`noj Srbiji”. Neznamo da li je to bila njegova èlja ili odluka dr Lazara Markovi}a, glavnog kon-trolora strana~ke {tampe. Pre }e biti ovo drugo, otuda {to je Lazar Markovi} usvojim neobjavljenim Uspomenama ostavio mnoge tragove o masonskom ka-rakteru „Politike”, pi{u}i i to da su ostali listovi ~itani samo u Beogradu, me|u„poluobrazovanim inteligentima” nenaklonjenim Nikoli Pa{i}u. Na drugoj stra-ni, tu je bio i Dvor.

Nikola Pa{i} je, me|utim, bio „miljenik {tampe” iz tog razloga {to nika-da nije rekao „suvi{nu re~” niti je koga li~no napadao. Vi{e se moralo naga|atiiz onog {to nije rekao, iz njegovog }utanja ili anegdotskog i dvosmislenog od-govora, namere skrivene iza „nespretno izre~enih misli u govoru”. Bulevarska,tzv. „ùta {tampa” nije ga cenila kao govornika, uti~u}i na op{te shvatanje da jebio lo{ govornik. To je shavtanje moglo biti prihva}eno samo zato {to nikada nijebio li~an ili se u govorima spu{tao na nivo senzacionalizma. Konsultuju}i i pro-u~avaju}i jedino ovu {tampu, istraìva~i zbog toga ostaju uskra}eni za iole obje-ktivniju informaciju o Nikoli Pa{i}u, njegovim stavovima i delima, pogotovozato {to se u njoj mogla provu}i samo poneka „àoka naopaka i nesre}na” nanjegov ra~un li~no, uz mnogo malicioznosti i nedobronamernosti. Pouzdanosttakve {tampe kao izvora zanemarljiva je, ali je nu`no da se i ona bude prou~enabudu}i da mnogo govori ne samo o li~nosti Nikole Pa{i}a i njegovom uticaju naodre|ene dru{tvene elite, nego i o samom javnom mnenju i politi~koj kulturi.

Nikola Pa{i} je imao istan~an ose}aj da u svom govoru kaè i „va`nestvari iz domena dràvne politike” kako bi ih prenela strana {tampa. To su bilaprecizna i ta~na na~ela dràvne politike, {to potvr|uju brojni strani listovi kojesmo prou~ili. U njima, me|utim, nigde nismo mogli da prona|emo objavljen ceogovor Nikole Pa{i}a! Isto to odnosi se na mnoge tira`nije listove u Sloveniji iHrvatskoj, a delimi~no i u Bosni i Hercegovini (osim srpskih ili strana~kih li-stova). Naj~e{}e, preno{eni su samo oni delovi govora koji su odgovaralitamo{njoj strana~koj politici. Po tome je posebno bio poznat „Slobodni dom”,list Hrvatske republikanske selja~ke stranke Stjepana Radi}a, koji je uglavnompisao sa negativnom konotacijom, ~esto kroz pesme rugalice seljaka iz unutra-{njosti, do krajnosti neukusno i maliciozno. Iako je Nikola Pa{i} ~itao te „pa-{kvile”, nikada nije dozvolio Lazaru Markovi}u da na njih odgovara u „Samo-

17


upravi”, prepu{taju}i to lokalnim strana~kim listovima me|u kojima se posebnoisticala osje~ka „Straà”.

U navedenom kontekstu, o problemu govora moglo bi se razmi{ljati ikao o stanju politi~ke kulture na op{tem i pojedina~nom planu. U svojim mono-grafijama o Nikoli Pa{i}u i sami smo u velikoj meri bili „zarobljenici” pravoli-nijskog i pomalo mitskog gledanja na njega kao smirenog govornika, trpeljivogu debatama i govorima. Najnoviji izvori, me|utim, pokazuju da je u mla|imgodinama, u fazi razvoja parlamentarne demokratije, bio mnogo osetljiviji iùstriji, znaju}i ~ak i da na provokaciju odgovori uvredom ponekog poslanika.Sutradan po odrànju govora u Narodnoj skup{tini od 8. decembra 1879. godinepisao je „dragom kumu”: „…vladin poslanik Deni}, predsednik suda u Vranji(Sic!), koji je blizu mene sedeo, vikao je i smetao me je da govorim”. I {to sedogodilo? „Ja sam mu kazao u ljutini”, pisao je dalje Nikola Pa{i}, „’]utinitkove!’, premda je to bilo izme|u mene i njega, i Skup{tina sva nije ~ula”.Poslanik Deni} je to ipak iskoristio da ga pred Narodnom skup{tinom optuì zanano{enje javne uvrede. Njenom odlukom da mu se sudi po ~l. 71 Ustava moraoje da pruì izvinjenje, daju}i slede}u izjavu: „…u interesu sloge i poretka uskup{tini ja izjavljujem da ako g. Deni} veruje da sam mu kazao onu pogrdnure~, onda verujem da je to za njega uvreda, i ja ga molim da me izvini, jer nisamimao nameru da mu to kaèm”. I Skup{tina, kao i poslanik Deni}, prihvatili suizvinjenje.

Po povratku iz emigracije, kao predsednik Narodne skup{tine (1889–1891), Nikola Pa{i} se prvi i to vrlo odlu~no zalagao da se isti poslanici ne bira-ju u vi{e skup{tinskih odbora, koncentri{u}i i ja~aju}i na taj na~in svoju dru-{tvenu mo}, a na drugoj strani dolaze}i u mogu}nost da u odre|enim situacija-ma iznevere „parlamentarni red”. U tom pitanju naro~ito je bio beskompromisanu svojim govorima u Poslani~kom klubu Narodne radikalne stranke. Jediniizuzetak je pravio kada su u pitanju bili „Odbor za vojni zakon” i „Odbor zadràvne finansije”, zahtevaju}i da u njih budu izabrani „na{i najja~i ljudi”. Kadaje u pitanju bilo po{tovanje partijskih na~ela (programa i statuta), nije seustru~avao da odlu~no „umiruje za|evice”, stavljaju}i uvek interes partije iznadinteresa i mi{ljenja pojedinca. Te 1889. godine prvi je u Narodnoj skup{tinipostavio problem otvaranja i materijalnog pomaganja „narodnih {kola” u Make-doniji, kao i srpskog kulturnog dru{tva „Sveti Sava”. Samo svojom ve{tinomgovora, taktikom i „jakim argumentima”, u Poslani~kom klubu je zadobiove}inu da se podrì predlog ministra prosvete da na Velikoj {koli budu otvorenedve nove katedre: Katedra za istoriju slovenskih naroda i Katedra za uporednufilologiju. Sa mnogo autoriteta i o{trine u Poslani~kom klubu je 4. novembra1890. godine upozorio poslanike kako treba da se „drè strogo zakonitosti”, anaro~ito da, pokazuju}i li~nu odgovornost, uredno „pla}aju poreze jer je i tojedan od uslova da neko moè uop{te biti poslanik”. Insistirao je da „poslanici iz

TOKOVI ISTORIJE

18

1-2/2005.

redova inteligencije” bira~ima {to ~e{}e podnose „ra~una o svome radu uskup{tini i stranci”, te da {to vi{e budu u dodiru sa narodom, ne samo da bi {irilii u~vr{}ivali partijska na~ela ve} i da bi oslu{kivali „{to gunjac i opanak èli izahteva od svoje vlade”. Kao predsednik vlade u Poslani~kom klubu je 8. janu-ara 1892. godine traìo bezuslovnu podr{ku za „ure|enje samog Beograda kaoprestonice” i njegovo ulep{avanje, navode}i kao primer „Pe{tu, Bukure{t i Sofijukao prestonice susednih dràva”. Kao jedan od argumenata u Klubu je naveo ito da Beograd ve} „ima izra|ene planove za regulaciju vodovoda i nivelaciju”.Razmatrao je mogu}nost uvo|enja elektri~ne energije i elektri~nog tramvaja(kao u „ostalim kulturnim zemljama na zapadu”), gradnju lokalnih i regionalnihputeva i èleznice radi pobolj{anja izvoza „na{ih poljoprivrednih i selja~kih (!)dobara”. Najpre u Poslani~kom klubu, a zatim u vladi i Narodnoj skup{tini,op{irno je obrazlagao potrebu ure|enja katastra („popisa imanja u dràvneknjige”) i bonifikacije zemlji{ta, àle}i se pri tome {to „agronomi i ekonomi” nevr{e u tom pogledu savesno svoju du`nost, „jer su ~esto nestru~ni i potkupljivi”.Iako to nije govorio u Narodnoj skup{tini, u Poslani~kom klubu je u nekolikonavrata izjavljivao „da vi{a dràvna vlast” (kralj – op. autor) „ne sme javnome{ati se u politiku” (podvu~eno u originalu zapisnika).

Iz svega {to smo izneli moè se zaklju~iti da je Nikola Pa{i} svoje govor-ni{tvo i govorni~ku taktiku koristio sa maksimalnim autoritetom vo|e najja~estranke u cilju modernizacije Srbije, podizanja op{te politi~ke kulture, posebnokod njegovog „gunjca i opanka”. Tako|e, da je imao ose}aj za potrebe dràve,ali i svoje stranke, kao i za razvoj krhkog parlamentarizma i parlamentarnedemokratije u Srbiji. Zato i nije odmah po dolasku iz emigracije prihvatio dabude predsednik vlade ve} prvo predsednik beogradske op{tine i Narodneskup{tine, prepu{taju}i predsedni{tvo vlade partijskom drugu, generalu SaviGruji}u. Tom cilju je prilago|avao i svoj govor – o{tar i autoritativan u Posla-ni~kom klubu, „narodnja~ki na politi~kom javnom zboru” i argumentovan uNarodnoj skup{tini. Po se}anju savremenika, tako je „brusio sebe i u~io drugekako se govori i pode{ava govor”, a sve to radi postizanja prakti~nog cilja,o~uvanja partijske discipline i po{tovanja partijskih na~ela.

Iz {turih zapisnika Op{tinskog odbora Beograda, u vreme kada je pred-sednik bio Nikola Pa{i}, malo se moè saznati o njemu kao „operativnom dràv-nom ~inovniku”. Korektno je vodio sednice Odbora i po{tovao volju ve}ine, a usvojim predlozima bio konkretan i traìo precizne odluke. Tako je, na primer, nasednici od 18. marta 1897. godine, prema zapisniku koji je redovno objavljivanu „Beogradskim op{tinskim novinama”, podneo izve{taj po kome je Odbor re-{io: „Usvaja se u svemu izve{taj s ovim izmenama: a) da se u Ercegova~koj ulicine moraju podizati dvospratne zgrade; b) da se u ulici Knez Milo{evoj podiùzgrade po tipu vila pod tom pogodbom, da se ne povla~e iza sadanje regulacionelinije, po{to se izme|u iste i {etali{ta nalaze ba{tice, koje potpuno odgovaraju

19


nameri i propisu ~lana 22. zak/ona/ gra|evinskog; v) u ulici, na zapadnomVra~aru, u kojoj je Piro}an~eva vila, da se ne moraju podizati vile”. Mo`da bi semoglo zaklju~iti samo to da je Pa{i}, iz pozicije koju je zauzimao, nastojao da usvojim govorima i stru~nim izve{tajima, „demokratizuje urbanizaciju” i moder-nizuje Beograd po ugledu na druge prestonice.

U~vrstiv{i svoje neprikosnoveno vo|stvo u stranci i po{to je formiraosvoju prvu vladu, Nikola Pa{i} se prema neistomi{ljenicima iskazao u jo{ dra-sti~nijoj formi. Jakobinskim metodama branio je nejaki parlamentarizam, dosto-janstvo vlade i skup{tine, disciplinu u stranci. Na sednici Poslani~kog klubaodrànoj 24. februara 1891. godine, prema originalnom zapisniku, pored obave-{tenja da je „obrazovao ministarstvo” stoji i slede}e: „Pa{i} nastavlja dalje razvi-jaju}i program vlade nove i tuma~e}i okolnosti sa kojih je morao on sastavitikabinet i ako je on sam mislio da ne bi jo{ bilo vreme da on sastavlja vladu, jerse nada da }e uprava zemaljska kroz dugi niz godina biti u na{im rukama.Govori o tome, da bi trebalo kloniti se drugih debata u skup{tini kako bi se {tovi{e i dostojanstvenije izradila (sic!). Navodi koji su predmeti najnu`niji o koji-ma je u klubskim odborima ve}ano da se treba u skup{tini da se re{e. Kad se ovore{i onda }emo videti {ta nam jo{ raditi treba”.

U tom kontekstu u klubu je po~ela rasprava o proglasu Dragi{e Stano-jevi}a pod naslovom „Pismo narodu”, objavljenom 8. februara 1891. godine bezznanja i odobrenja Poslani~kog kluba. Prema istom zapisniku, Nikola Pa{i} jeopet govorio prvi i rekao: „Po pitanju na{e stranke niko ne moè sam, na svojuruku, pisati u ime stranke {ta ho}e. Proglas Dragi{e konficiran je policiom (sic!).On je revolucioni. On poziva skup{tinu na gaènje ustava, koja bi sama sebi pot-pisala smrtnu presudu ako bi ovako postupila. Radikalna stranka ne moè nikakobiti solidarna sa pomenutim proglasom. Klub treba da objavi da ni najmanje nesau~estvuje u toj proklamaciji a za dokaz toga stranka treba takvom svom ~lanu– Dragi{i – da kaè: Da se Dragi{a isklju~i iz Radikalne stranke”.

Poslani~ki klub je odmah potom jednoglasno odlu~io da se Dragi{aStanojevi} isklju~i, ali samo iz kluba. Ponovo uzimaju}i re~, Nikola Pa{i} jezahtevao da se Dragi{a Stanojevi} isklju~i iz stranke i da mu se oduzme posla-ni~ki imunitet, nakon ~ega je klub usli{io uporno nastojanje svog vo|e. NikoliPa{i}u, me|utim, ni to nije bilo dovoljno. Govorio je jo{ jednom, vrlo odlu~no ibeskompromisno, predlaù}i „da se Dragi{a na zahtev suda treba dati sudu nasu|enje i da se tako re{enje u skup{tini potpomogne”. Poslanici vi{e nisu imaliizbora. „Poimeni~nim glasanjem klub re{i: Da se Dragi{a izda sudu”, zabeleènoje u zapisniku.

Me|utim, kako je proglas „Pismo narodu srpskom od narodnog poslani-ka Dragi{e Stanojevi}a”, objavljen u „Novom listu”, ubrzo potom {tampan kao„poseban otisak” u obliku bro{urice od svega tri strane, Nikola Pa{i} je, jo{ uvek

TOKOVI ISTORIJE

20

1-2/2005.

nesiguran u partijsku disciplinu svog Poslani~kog kluba, ponovo pokrenuo istopitanje na njegovoj redovnoj sednici od 2. marta 1891. godine. Za~udo, opet jetraìo „da stranka treba da se ovde izjasni ho}e li deliti mi{ljenje (Dragi{ino) iline”, jer on kao njen ~lan „misli da klub treba ostati sledstven odluci kluba i daimaju na umu re{avanja u skup{tini”. Ne otvaraju}i diskusiju, Poslani~ki klub sepre}utno sloìo sa ovim traènjem.

Iz ove op{irnije opservacije Pa{i}eve govorni~ke taktike u Poslani~komklubu povodom slu~aja partijske nediscipline Dragi{e Stanojevi}a, koji je ina~eiste godine u knjizi Gluho doba u Radikalnoj stranci èstoko napao i stranku injenog {efa, jasno se ogleda Pa{i}eva upornost u disciplinovanju strana~kihposlanika. Kao predsednik vlade on je ve} bio doneo program koji je trebalo dase sprovede na osnovu demokratskog ustava iz 1888. godine i uverenja kako }eod sada radikali vladati Srbijom „kroz dugi niz godina”.

Nikola Pa{i}, me|utim, nije bio tako beskompromisno o{tar u govoru iodlukama sa ~lanovima Poslani~kog kluba kada se radilo o li~nostima koje sumogle da koriste stranci zbog svog autoriteta i popularnosti u narodu. Znaju}i,na primer, koliki je ugled imao narodni tribun Ranko Tajsi}, ne samo u Klubu iNarodnoj skup{tini ve}, pre svega, u {irokim slojevima selja{tva, napravio jeblagonakloni kompromis, mada sa opomenom da se zna ko odlu~uje i kako sepo{tuju partijska na~ela. U zapisniku sa VII sednice Poslani~kog kluba, odràne15. januara 1892. godine, navedene su i ove njegove re~i: „Raditi na labavljenjustranke, zna~ilo bi dovesti u pitanje interese cele zemlje. Stranka je u sudbono-snim pitanjima `rtvovala sebe jedino za srpstvo i ideju. Ako bi se Ranko (Tajsi}– op. autor) birao za potpredsednika (Narodne skup{tine – op. autora) to bi biloubita~no za stranku, a to stoga {to se Ranko sam odvojio od stranke, teraju}ivladi u pro{loj skup{tini opoziciju u svim pitanjima, on se sam izjasnio da jeopozicija i sam je iz kluba iza{ao, s toga je mi{ljenje da Ranko, ako je voljan dapomogne stranku radikalnu, moè do}i nami (sic!) i on }e u radu s nami zajed-no ste}i poverenje stranke”. Ali, da bi „omek{ao” Ranka Tajsi}a, Nikola Pa{i} jeza potpredsednika narodne skup{tine predloìo „od svoje strane da se bira drLaza Ili}”!

Ve} slede}eg dana, 16. januara, u svom govoru u Poslani~kom klubuosvrnuo se i na „odstupanje” Ra{e Milo{evi}a, konstatuju}i samo „da je njego-vom odstupanju uzrok njegov ùstar temperament, a ne nikako politika u stran-ci”. Obojica pomenutih prvaka stranke, njeni osniva~i, „ugledni i po{teni do-ma}ini”, u doglednoj su budu}nosti ponovo postali aktivni radikalski poslenici iPa{i}evi bliski saradnici!

Moralni i politi~ki slom Nikole Pa{i}a povodom Ivanjdanskog atentatauveliko je izmenio neka ranija idejna na~ela i, s tim u vezi, karakter njega samogi njegovih govora. Kada je posle 1903. godine ponovo „uplovio u politi~ke

21


vode” dobro se ~uvao javnih istupa i govora kako u stranci tako u javnosti. Tekkada je 26. januara 1904. godine u{ao u vladu kao ministar inostranih dela po~eoje da prvo menja sebe i svoje poglede, a onda veoma odlu~no i spoljnu politikuSrbije. Koncepti njegovog prvog izlaganja u Narodnoj skup{tini (prona{li smo~etiri razli~ite verzije) puni su iskrene èlje da se na izvestan na~in prekine spro{lo{}u – bilo da se radilo o njemu kao socijalisti i zavereniku („revolu-cionarnom narodnjaku”), buntovniku ili izdajniku vlastite stranke, bilo o trajni-jem usmeravanju spoljne politike Srbije. Iako to nije izgovorio za skup{tinskomgovornicom, imao je unutra{nju potrebu da se sam „o~isti” od radikalnih socija-listi~kih ideja, radikalno-narodnja~kog buntovni{tva iz ranijeg perioda, jakobin-skih metoda u radu Poslani~kog kluba i Glavnog odbora, ogor~enog protivljenjali~noj vlasti. „Smatram za du`nost da izjavim”, napisao je u konceptu jednogskup{tinskog govora, „da se ja u politici ne rukovodim studentskim i omladin-skim idealima, no proniknut ozbiljnim savremenim potrebama i interesima ze-mlje, i pou~en istorijom srpskom da ne treba pokretati pitanja, kojima se kraj nji-hovog re{enja ne moè providiti (sic!) i bar na nekoj izvesnoj verovatnosti pred-skazati – rukovodim se ìvotnim interesima Kraljevine i Srpskog naroda i radimprema prilikama koje su se sada sloìle, na onome zadatku koji se dade izvesti iostvariti”. I nova pragmati~nost i „Bizmarkovska real-politika”!

Ta unutra{nja potreba da se prilagodi novoj vlasti i novom dobu u komeje sebe video kao produktivnog dràvnika i diplomatu, opredelila je ~itavuspoljnu politiku Srbije. U Narodnoj skup{tini je govorio znatno manje, sa mnogoparlamentarne ve{tine, a evropska diplomatija, pogotovo sila Antante, sve vi{ega je cenila. Nikola Pa{i} joj je za to dao ubedljiv razlog. U ministarskoj foteljii od tada omiljenom kabinetu prou~avao je me|unarodne odnose punih desetmeseci da bi tek u novembru 1904. godine u Narodnoj skup{tini nove Srbije prviput progovorio u izuzetno osmi{ljenom govoru.

Bio je pravi majstor da „zametne trag svojih govora i ostavi neprijateljeu nedoumici”. Tako je, na primer, govor odràn na „Osmoj sednici Klubabeogradskih radikala” 26. aprila 1906. godine, u kome je traìo podr{ku zazajam za naoruànje vojske, preko posrednika direktno plasirao u „Ve~ernjimnovostima”, koje radikalima nisu bile naklonjene. Kako su to ove novineprenele? „G. Pa{i}”, napisale su, „koji nema reputaciju dobrog govornika, ovomprilikom vanredno je ta~no govorio i bio je sasvim jasan u svojim argumentaci-jama, koje su svojom teìnom izvanredno impresivne. On je spoljnu situacijuocrtao tako, da svaki patriota treba da bude opomenut jer se mi nalazimo preddoga|ajima, koji nas mogu iznenaditi svakoga ~asa ako ne budemo dovoljnospremni. Spoljna situacija se komplikuje, a na{i dràvnici koji su primili odgo-vornost za sudbinu ove zemlje moraju biti najvi{e pribrani i da ne gube glavu”.Unutra{nji protivnici bili su u}utkani u prili~noj meri, a glavni neprijatelj –Austro-Ugarska, vrlo zbunjena, jer je to zna~ilo da Pa{i}eva politika kupovanja

TOKOVI ISTORIJE

22

1-2/2005.

odgovaraju}ih topova kod saveznika ima podr{ku i izvan kruga Radikalnestranke.

Tako je bilo i u predizbornom govoru za Poàreva~ki okrug, u kome seNikola Pa{i} kandidovao za narodnog poslanika. Govore}i u Gradi{tu 26. maja1908. godine, on je, izme|u ostalog, otvoreno rekao „…da zemljom (treba da)upravlja parlamentarna vlast, koja bi poticala od skup{tinske ve}ine”, te da samo„narod ima prava da prilikom izbora pokloni svoje poverenje stranci, za kojumisli da }e odgovoriti njegovom o~ekivanju, za koju je uveren da }e sve onoizvr{iti, {to je prilikom izbora istakla kao program rada u nastupaju}oj periodi”.Govore}i o programu radikala, kazao je: „Pored velikog zadatka, da zemljunaoruà i da joj podigne nove èleznice, Radikalna Vlada radila je i na sklapan-ju novih trgovinskih ugovora… da za{titi svoju zemljoradnju time, {to je uvelaveliku carinu na uvoz sviju raznih ìta, te time podigla cenu ìtu, koje se u njenojzemlji proizvodi… da osiguramo izvoz na{ih agrarnih proizvoda”, itd. Svima jebilo jasno, kako u zemlji, tako i u nenaklonjenim velikim dràvama, da se najugoistoku Evrope ra|ala jedna moderna dràva sa jasnom vizijom svog razvo-ja i istorijskog zadatka. „Borili ste se da se uzakoni slobodna re~”, rekao jeNikola Pa{i} u govoru strana~kim delegatima na Drugoj zemaljskoj konferenci-ji 3. decembra 1911. godine u Beogradu, „ali tako isto morate se boriti da jojo~uvate ~ast i poverenje, da je o~uvate od razbojnika koji su prona{li da im jetim putem bezopasnije ubiti i oplja~kati ~oveka nego kad to vrè (sic!) s oru`jemu ruci! Slobodnu {tampu ~uvajte od r|avih ljudi, koji se njome sluè da ucenju-ju, klevetaju i omalovaàvaju naj~estitije patriote, da bi otvorili put nepo{te-nima, a ~uvajte je i od onih koji se i na Krunu blatom bacaju”.

U svom ~uvenom ekspozeu u Narodnoj skup{tini, izloènom 29. oktobra1913. godine, koji je {tampan i kao posebna bro{ura u hiljadama primeraka,Nikola Pa{i} je decidirano rekao: „Balkanski narodi, koji su zbog nesloge izgu-bili svoju nezavisnost pre pet vekova, povratili su je svojom snagom, i svojimzajedni~kim naporima suzbili su tursku silu do pred same carigradske zidove…Sadràj bukure{kog ugovora poznat je Narodnom Predstavni{tvu. Srbija je dvo-jinom uveli~ana. Narodne `rtve su bogato nagra|ene. Srbija ujedinjena saStarom Srbijom (Kosovom), obezbedila je budu}nost na{eg naroda i stvorila muje mogu}nost za svestrani kulturni i nacionalni razvitak… Kraljevsko SrpskaVlada uverena je, da je potreban narodu srpskom dugi period mira radi kul-tivisanja dobivenih pokrajina i svestranog razvijanja, i s toga je zadahnutate`njom da sa svim susedima i ostalim dràvama ìvi u miru i prijateljstvu, i dauklanja sve smetnje, koje bi slabile politiku mira i dobrog susedstva”. To zna~ida je Pa{i}, stalno ja~aju}i dràvu i njene institucije, govorio o onome {to je real-no u stvarnosti i mogu}e u budu}nosti, ~ine}i to otvoreno, javno i bez ikakvih„sakrivenih ideja i namera”.

23


Jasnija i iskrenija poruka evropskoj diplomatiji nije mogla da bude poli-ti~ki formulisana. Zbog pretrpljenih velikih ljudskih i materijalnih `rtava, Srbijai Nikola Pa{i} naprosto nisu imali drugi izbor. To ne zna~i, me|utim, da NikolaPa{i} nije sasvim konkretnim planovima razmi{ljao o daljoj budu}nosti srpskedràve, pogotovo {to je stekla izuzetne simpatije i autoritet kod svih jugosloven-skih naroda. Ali, on li~no niti je mogao niti èleo da javno govori. Pred srpsko-bugarski rat 1913. godine u Poslani~kom klubu je vladalo mi{ljenje da u njegane treba ulaziti, ve} traìti mirno re{enje spora s obzirom na to da „Srbiju ~ekajuu budu}nosti veliki istorijski zadaci prema bra}i na zapadu”. Navedene re~i,osnovu jugoslovenskog programa, umesto Nikole Pa{i}a izgovorio je dr LazarPa~u! Nikola Pa{i} se zadovoljio time da istu odluku saop{ti ruskom caru pri-likom poverljive misije u januaru 1914. godine.

O Velikom evropskom ratu razmi{ljali su drugi, nimalo ne uvaàvaju}ièlju Srbije i Nikole Pa{i}a za dugotrajnim mirom. Ali, kada je rat ve} po~eo,mudri Pa{i} je, dozvoliv{i izradu jugoslovenskog programa kao ratnog ciljaSrbije, li~no bio za dvojne ciljeve, u zavisnosti od ishoda rata. Smatraju}i da }edugo trajati, i to onda kada u evropskim vojnim i diplomatskim kabinetima nikou ovo nije bio ube|en, traìo je da se najpre izradi program ujedinjenja svih Srba,a potom i svih Jugoslovena. Me|utim, nakon {to je Narodna skup{tina u Ni{u 7.decembra 1914. godine donela takvu deklaraciju iz koje je bilo jasno da ratneciljeve Srbije predstavlja stvaranje jugoslovenske dràve, Nikola Pa{i} je ovuvladinu deklaraciju sam izneo, a odluku parlamenta, izre~enu ~ak ~etiri puta,konsekventno branio tokom celog rata.

Kada se Jugoslovenski odbor prvi put zvani~no sastao sa srpskomvladom, na Krfu juna i jula 1917. godine, Nikola Pa{i} je razlo`no traìo postup-nost u ostvarivanju odluka ni{ke skup{tine. Evo dela njegovog govora odrànog15. juna, na prvoj sednici Krfske konferencije: „Program na{ega rada bio je dosada, da saveznici treba da steknu uverenje da je ujedinjenje èlja celog naroda,i da smo mi jedan narod. Treba da steknu uverenje da narod èli da samostalnoìvi i samostalno radi. Mi smo od saveznika traìli, da nas pomognu da se oslo-bodimo, a kakvo }e biti ure|enje da ostave nama. Ali se to pitanje sve vi{e isti~e.Ja mislim da u politici treba da je pravilo, da se radi ono {to je na dnevnom redu.Sem toga mi smo ìveli pod raznim prilikama. Ali èlja za oslobo|enjem trebada bude tako jaka, da sve druge obzire potisne. Kod nas se po sebi postavljapitanje: ho}e li na{i jednoplemenici i u novoj dràvi imati sve ono {to su uAustro-Ugarskoj imali. Prvo treba da bude: budi svoj sopstveni gospodar, pa seonda ure|uj… Da li }emo mo}i celokupno ujedinjenje izvesti, zavisi od rezulta-ta rata”. Na sednici odrànoj 16. jula Nikola Pa{i} je ponovo ispoljio politi~kurealnost. „…na{i saveznici dobro znaju i obave{teni su o tome {ta mi ho}emo”,kazao je. „Zahtev na{ ve} je internacionalizovan… Samo molim vas voditera~una o tome da mi nismo velika sila, da nemamo jo{ uticaj na doga|aje i da

TOKOVI ISTORIJE

24

1-2/2005.

nismo ~ak ni ravnopravni”. Gruba ratna stvarnost nije mogla da bude bolje obra-zloèna u osmi{ljavanju ostvarenja cilja – stvaranja jugoslovenske dràve. Takavrealan pristup Nikola Pa{i} je imao i na @enevskoj konferenciji 1918, kao itokom ~itavog trajanja mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. godine nakojoj je predvodio jugoslovensku delegaciju.

Mada je bio u nemilosti regenta Aleksandra, koji je odbio da on formiraprvu jugoslovensku vladu, zatim kod vo|a hrvatske opozicije sa StjepanomRadi}em na ~elu, pa ~ak i kod srbijanskih integralista i centralista, Nikola Pa{i}je, kao najstariji poslanik, smogao snage da 12. decembra 1920. godine radUstavotvorne skup{tine otvori ovim re~ima: „Gospodo poslanici, u istoriji na{egtroimenog naroda nije bilo zna~ajnijeg i ve}eg momenta istorijskog od ovoga ukome se sada nalazimo. Na{ narod pozvan je da preko svojih poslanika utvrditemelj na{e budu}e dràve i osigura svoja politi~ka i gra|anska prava u na{emtroimenom narodu bez razlike narodnosti za sve gra|ane podjednako, koji ìveu na{oj domovini. Na{e pleme ìvelo je dugo razdvojeno tu|im dràvama,sluìlo je tu|e gospodare, radilo je radi tu|ih naroda (sic!), a sada je, hvala Bogui prolivenoj krvi i pomo}i na{ih saveznika oslobo|eno i mi smo se ujedinili.Sudbina na{e budu}e dràve i na{eg naroda postavljena je u va{e ruke. Akobudemo umni i rukovodimo se iskustvom i istorijom, mi }emo mo}i na}i praviput na{ega napretka i razvitka, put koji }e nas brzo odvesti u redove najnapred-nijih naroda. Put koji }e brzo stvoriti slobodu i blagostanje u na{em naroduposao je dosta teàk, ali ako je dobre volje kod svih nas, da stvorimo jednuosnovu koja }e dati mogu}nosti mirnom razvijanju sviju na{ih sugra|ana, ondase taj posao moè svr{iti; naro~ito ako se pri tome rukovodimo jo{ blago{}u iistorijskom poukom i ako budemo trpeljivi i saslu{amo svakoga na{ega brata uovome domu. Ja drìm, gospodo, da }e na{ troimeni narod, koji je toliko prepa-tio, upotrebiti ovaj momenat kad je sudba u njegovim rukama, da stvori jednudràvu stalnu i jaku, naprednu i slavnu; jednu dràvu koja }e zadobiti na{ narodpotpuno, a pri tom i sve napredne narode, koji èle i koji se u me|unarodnimodnosima rukovode pravdom i po{tovanjem slobode ostalih naroda, da }emozadovoljiti na{e saveznike; da }emo uliti strah onima, koji misle da }e nas raz-jediniti i rastrojiti”. Da li su ovo bile samo protokolarne re~i, jedna lepa pristup-na i sve~ana beseda ili je Nikola Pa{i} zaista imao potrebu da rad Ustavotvorneskup{tine usmeri u ovom pravcu, kao uostalom i razvoj cele dràve i njenespoljne politike?

Od Krfske konferencije, zatim posebno @enevske i ubrzo potom su~e-ljavanja sa hrvatskim i slovena~kim delegatima na Konferenciji mira, NikolaPa{i} je mogao da uo~i sve partikularne interese i istorijske razlike naroda kojisu se ujedinjavali u novu, jugoslovensku dràvu. Vrativ{i se na doma}u politi~kuscenu u jesen 1920. godine, mogao je samo da potvrdi to svoje ube|enje, ali je

25


znao da su tog trenutka interesi celine ja~i od partikularnosti, te da jaki i pobed-ni~ki saveznici stoje iza tog njegovog velikog dela.

Da je ova na{a konstatacija ta~na, kao i procena taktike govora prilikomotvaranja Ustavotvorne skup{tine, moèmo videti iz njegovog zaista impre-sivnog i dugog govora „na velikom vojvo|anskom radikalnom zboru u NovomSadu”, koji je odràn samo ne{to manje od dva meseca ranije – 24. oktobra 1920.godine. Taj govor je obuhvatio veliko razdoblje stvaranja i borbe Radikalnestranke za parlamentarnu demokratiju i potpunu nezavisnost Srbije, pripremeoslobodila~kih ratova i ujedinjenja. Nikola Pa{i} je, me|utim, u svom govoruposebno naglasio slede}e: „Bra}o i drugovi! Pravo da vam kaèm, od kako smose oslobodili, pa do ovog vremena, nismo radili onako, kako su na{i interesinalagali da se radi i kako su èleli na{i prijatelji na strani. Mi smo po{li putem,koji ni malo ne podiè na{ ugled u inostranstvu, koje se divilo na{em juna{tvu,na{oj hrabrosti i vernosti, a koje sada ne razume nas, {to se tako grdimo i ruìmo,kad smo postigli svoje oslobo|enje i stvorili jednu veliku, nacionalnu dràvu.Spolja, iz daleka posmatrana na{a zemlja izaziva ~u|enje kod na{ih prijatelja,{to se ne radujemo na{oj slobodi i ujedinjenju, nego se grdimo i pljujemo kao daje cilj na{em ratu bio, da se sva|amo, a ne da se dogovaramo i da bratski radi-mo, te da brzo i ìvo nadoknadimo sve ono, {to smo u ratu izgubili, da nado-knadimo i sve ono, {to smo izgubili sluè}i na{oj naciji. Zaboravili smo na palena{e junake, zaboravili smo na na{e ranjenike i na nejaku ~eljad, koji izgubi{esvoje roditelje u ovom te{kom ratu za na{u slobodu i za na{e jedinstvo. Trgnimose i osvestimo se i pomislimo na na{e du`nosti, koje nas pozivaju da narodupomognemo!” Taj vitalni starac od 75 godina imao je jo{ toliko politi~ke snageda, pozivaju}i na novo stvarala{tvo, apeluje: „Pravite razliku izme|u ~estitihrodoljuba i onih, koji su rod svoj zaboravili, jer se samo tako nagra|uje vrlina,~estitost i moral, koji drè pravdu me|u ljudima, me|u dràvama i me|u naro-dima”. Upu}ivao je jo{ sadràjniji apel: „Rukovodite se u na{em radu javnom iliprivatnom pravdom i nesebi~no{}u i znajte, da nema ve}eg blaga na svetu od~estitosti i dobra, koje ostavljate posle sebe – i molim vas bra}o, rukovodite seu narodnom poslu op{tim dobrom i te`njom da pomognemo na{em narodu, dabrzo stane u redove najnaprednijih i najsre}nijih naroda… Zbog toga prionite {toìvlje, da {to pre do|emo do blagostanja, mira i prosvete!”

Me|utim, pri izradi Ustava i u svom programskom govoru u Usta-votvornoj skup{tini, odrànom 12. maja 1921, kao i u vrlo temeljitom i elokvent-nom govoru bez pisane pripreme od 7. juna 1923. godine, za vreme ustavnekrize, Nikola Pa{i} je beskompromisno branio primat glavnih ~inilaca ujedinjen-ja, opravdavaju}i ovo velikim ljudskim i materijalnim `rtvama i pomo}i savez-nika. To je bilo shvatljivo iz tog razloga {to je ponovo bio na vlasti, ali nemo}anda se suprotstavi kralju Aleksandru I, koji je nastojao da derogira i osnove par-lamentarizma i samog ujedinjenja.

TOKOVI ISTORIJE

26

1-2/2005.

To je bio osnovni razlog zbog ~ega je Nikola Pa{i} u retkim kontaktimasa narodom, posebno u zapadnim krajevima, uporno skretao pa`nju na opasno-sti koje prete novoj dràvi, pozivaju}i na „jedinstvo”, „slogu i dogovor”, itd.Tako je na zboru Narodne radikalne stranke 29. aprila 1924. godine u Bijeljiniizme|u ostalog rekao: „Blagodarim vam bra}o na lepom i iskrenom do~eku ipozdravljam vas. Budite uvereni da sve {to sam radio i {to radim, radim po na-rodnim èljama. Va{e su èlje da oslobo|enje ostvareno mnogim `rtvama,o~uvamo. Ovo kraljevstvo o~uva}e se, samo }e sada mnogo lak{e biti. [to jestvoreno krvlju ne moè se lako razru{iti. Va{e su `rtve mnogo lak{e od onihkoje su dane za ostvarenje ove dràve. Stoga svi treba da iza|ete na birali{te i dakaète: ‘Ne damo da se menja ono {to je krvlju stvoreno’”. U svom poslednjemjavnom govoru, odrànom u Cavtatu 26. septembra 1926. godine, tako|e jeuputio va`nu poruku: „Mi moramo da gledamo da uradimo onako kako }emoposti}i veliki napredak u prosveti i blagostanju… Svakoga koji ho}e da kvari,svakoga koji ho}e, kao pre nekoliko stotina godina, da nas zarobi, kako su toradili na{i neprijatelji, mi moramo da suzbijemo, kao i sve one koji ho}e da namsmetaju da ìvimo kako nama godi i da mirno napredujemo u kulturnom isvakom drugom pogledu… treba da suzbijemo onu na{u bra}u, koja kao da nisusklona onom na{emu {to imamo”.

U ~emu je leàla tajna te Pa{i}eve, po re~ima dr Nika @upani~a, „nordij-ske hladnokrvnosti, velike energije i upornosti”, a pogotovo dugo trajanje napoliti~koj sceni i utilitarna ve{tina govora? Dragomir Jankovi}, sekretar kraljaPetra I, a potom i kralja Aleksandra I (do 1929), svedo~i u svom dnevniku ona~inu na koji je doìvljavao li~ne napade. „Ja prona|em {ta je u drugom”, govo-rio je, „njegove pobude, ili jednu ja~u pobudu. Kad to utvrdim, onda me se nedoti~e {ta }e re}i ili uraditi”. Kada mu je Dragomir Jankovi} napomenuo kako jeu Narodnoj skup{tini video brojne scene u kojima su ga napadali, a on „kao dane ~uje, {ara(o) ne{to po hartiji”, odgovorio je: „Pa {ta bih drugo, znam zbog~ega tako govori a moram odsedeti, neu~tivo je izi}i. Klizi sa mene iako dopiredo uva, a kad se izve`ba i da vidi{, i ne dopire. Ima se u glavi uvek ne{to pre~e”.Dragomir Jankovi} je otud zaklju~ivao: „Pa{i} je svima izgledao isti – kakav seostavi takav se zate~e”. Za vreme zasedanja Narodne skup{tine na Krfu, marta1918. godine, èstoko i gotovo li~no napadnut od strane poslanika dr DragoljubaDraè Pavlovi}a, ipak vidno uzbu|en jer se radilo o optu`bi za totalan krahdràvne politike i pogotovo jugoslovenskog pokreta, samo je odgovorio: „Viznate da ima kleveta protiv svakog ~oveka, ali pametni ljudi ne sude ~ovekaprema onome {to se govori o njemu nego prema onome {to on radi… MolimVas, nikada nije bilo klevete sa moje strane, niti mi je to u obi~aju”. Timpovodom ministru Dvora Dragomiru Jankovi}u objasnio je kako je jo{ u vreme„studentskih ciri{kih godina” kod poznatog hrvatskog filologa dr FranjeMiklo{i}a prona{ao jednu poslovicu, koja je bila vrlo sli~na {vajcarskoj: „Alles

27


verstehen alles vergeshen”, {to bi zna~ilo: „Sve treba razumeti i sve treba zabo-raviti” (ili oprostiti).

Pone{to smo ve} kazali o govoru kao istorijskom izvoru za prou~avanjeNikole Pa{i}a, analiziraju}i ono {to je govorio za skup{tinskom govornicom i najavnim skupovima. Kakvi su, pak, bili njegovi govori u Poslani~kom klubu iGlavnom odboru stranke? Njihova analiza pokazuje Nikolu Pa{i}a kao govorni-ka sasvim drugih karakteristika! Ako je po svaku cenu trebalo doneti odluku onekom va`nom pitanju iz domena dràvne politike ili, po njegovom mi{ljenju,vaàn zakon, onda je govorio prvi, èstoko i ubedljivo, sa svim atributima {efastranke. Ukoliko se radilo o pitanju delikatnom za „dràvnu politiku”, povla~iose u zadnju klupu, pu{taju}i da svoju èstinu, polemi~ki dar, stru~nost i prakti-~nost pokaù najvi|eniji ~lanovi Kluba ili Odbora. Tek potom je, kao isto~nja~kimudrac, saìmao ono {to je smatrao najboljim, zadovoljavaju}i sve struje uKlubu i Odboru i kratko saop{tavaju}i svoje mi{ljenje, koje je uvek prihvatanogotovo jednoglasno.

Prema neistomi{ljenicima „koji su se razi{li s programom stranke i nje-nim istorijskim zaslugama” bio je, me|utim, ponovo neprepoznatljivo odlu~an io{tar. Kada su se iz stranke odvajali „mladoradikali” stvaraju}i Samostalnuradikalnu stranku, bio je samo }utljivo ljut. Nije nam potpuno jasna uloga kojuje imao u najradikalnijem „~i{}enju stranke od nepodobnih poslanika” i ugled-nih ~lanova stranke, maja 1904. godine. Iz {turih beleàka u {tampi jedinoznamo da su sednice Poslani~kog kluba odràvane tajno, u Ministarstvu ino-stranih dela i pod predsedni{tvom Ace Stanojevi}a. S obzirom na to da je NikolaPa{i} tada bio ministar inostranih dela i da je imao potrebu da se distancira odsvojih „studentskih i mladala~kih socijalisti~kih ideja”, kao i s obzirom na mestoodràvanja sednica, verovatno je upravo on imao odlu~uju}u ulogu u isklju~enjudvadeset ~lanova stranke, kako radikalskih poslanika iz Kluba tako i ~lanovaGlavnog odbora iz same stranke. Neki od njih bili su osniva~i stranke, koji senisu „za vreme pro{le skup{tinske sesije slagali sa klupskom politikom i ometalirad vlade”. Me|u tim poslanicima nalazili su se Sima Kati}, Gaja Miloradovi},Dragutin Pe}i}, Kosta Timotijevi} i dr. Godinama docnije, sukob sa StojanomProti}em protekao je za Nikolu Pa{i}a bolno, te je samo konstatovao „…da jeeto Stojan tako hteo, na {tetu stranke” (1923. godine – op. autor). Ali, kada jepred kraj ìvota do{ao u principijelni i li~ni sukob sa Ljubom Jovanovi}em, sa-zvao je {iri Glavni odbor (26. aprila 1926. godine), koji je, posle njegovog„na~elnog ali o{trog govora”, doneo odluku o Jovanovi}evom isklju~enju nesamo iz odborskih ve} i iz strana~kih redova. To nije ~udno kada se ima u viduda je Nikola Pa{i} od osnivanja stranke pa do smrti u svojim govorima i javnimistupanjima neprekidno insistirao na „partijskoj disciplini”. U poslednjim godi-nama ìvota jedino nije mogao da iza|e na kraj sa „dvorskim radikalima”!Mo`da, me|utim, to nije ni hteo? Za razliku od pomenutih li~nosti, na njegov

TOKOVI ISTORIJE

28

1-2/2005.

poticaj, bez prava na àlbu, iz Poslani~kog kluba i iz stranke je 1921. godinezbog kr{enja poslani~ke discipline izba~en Mom~ilo Ivani}, a kasnije i NastasPetrovi}. Da li je ovakvih slu~ajeva jo{ bilo do sada nismo mogli da utvrdimo.

Kada smo istraìvali i pravili izbor govora Nikole Pa{i}a bili smo uvelikoj nedoumici – da li pod pojam govora moèmo da uvrstimo i njegova izla-ganja, sa~uvana u formi zapisnika, u vreme kojih je bio na ~elu nekog opera-tivnog, politi~kog ili dràvnog tela, kao predsednik Op{tinskog odboraBeograda, vlade ili Poslani~kog kluba? Dilema je lebdela izme|u tradicionalnoshva}enog govora, koji je podrazumevao celinu (po mogu}nosti stenografisanu),i kra}eg ili duèg zapisnika njegovih re~i na sednicama vlade, na primer. Da bise poznavanju istorijske li~nosti dobio {to verodostojniji nau~ni pristup, ~ininam se ispravnim na{ izbor da u raspravu uvrstimo i „operativne govore”, zapi-sni~ki trag rukovo|enja odre|enom ustanovom. Tako smo dobili {irok dijapazongovora kao istorijskog izvora koji omogu}ava maksimalan uvid u nau~no znanjeo konkretnoj istorijskoj li~nosti. Mislimo da se time nismo ogre{ili o teorijsko--metodolo{ki postupak istorijske nauke. U tom pogledu sve je zavisilo od spo-sobnosti zapisni~ara da prenese krucijalne misli i izlaganja Nikole Pa{i}a dabismo ga mi mogli uhvatiti u na{ nau~ni sklop, odnosno metod istorijske naukekoji }e se pribliìti objektivnosti i racionalnosti nau~nog znanja. To zavisi i odkriterijuma koje smo postavili sebi, nau~ne objektivnosti i metoda. Uvr{tava-njem i „operativnih govora”, kojih ima trostruko vi{e no {to smo ih uvrstili u ovuraspravu, hteli smo da popunimo praznine u hronolo{kom pra}enju istorijskeli~nosti i sagledavanju njene relativne celine u vi{eslojnom zna~enju. Ne mo-èmo, me|utim, izbe}i zamku subjektivnosti kada su u pitanju „izabrani govo-ri”, {to ne zna~i da ta subjektivnost poti~e iz bilo koje druge matrice (politi~ke,ideolo{ke, prigodne, itd.) osim one jedine – istorijske nauke. Mislimo da }ebudu}e generacije koje budu prou~avale Nikolu Pa{i}a to mo}i da samo takovrednuju i koriste.

Postoji bitna razlika u postupku izbora istori~ara i, na primer, istori~araknjièvnosti. Odabiraju}i govore, dokumenta, se}anja savremenika, pisma idrugo, istori~ar u centru pa`nje ima realan motiv i nameru li~nosti u konkretnojdru{tvenoj zbilji. Njegov govor u smislu „ars rhetoricae” samo je jedan i ne takobitan elemenat u sticanju nau~nog znanja o pro{losti, dok „ars poetica” ~iniosnovno polazi{te istori~ara knjièvnosti i njegove procene konkretnog stvarao-ca na lestvici knjièvnih vrednosti svoga doba. Zato je izbor govora istorijskeli~nosti od strane istori~ara postupak u kome se susre}u mnogostruki uticaji.Nikola Pa{i} je tu najbolji primer. Kao istorijska li~nost, svim svojim bi}emposve}ena politi~kom, dràvni~kom i diplomatskom radu, bio je obi~an propa-gator socijalisti~kih ideja, angaòvani borac za nacionalno oslobo|enje Srba,narodni poslanik, stvaralac prve moderne politi~ke partije u Srbiji, buntovnik,izgnanik, robija{, predsednik Narodne skup{tine, vlade, Glavnog odbora stranke,

29


Poslani~kog kluba, Op{tinskog odbora Beograda, poslanik u Petrogradu, pred-stavnik Srbije i Kraljevine SHS na mirovnim konferencijama, ministar gra-|evina, ministar inostranih dela, itd. Svaki govor, izre~en sa jednog od nave-denih poloàja, imao je druga~iji cilj, formu i politi~ku nameru.

U istorijskoj nauci vlada zakon neravnomernosti, a u istoriji knjièvno-sti stalno, nepromenjivo na~elo vrednosti, pre svih „ars poetica”. Jasno, mi nezanemarujemo ~injenicu da se i u istoriji knjièvnosti mogu praviti izborinajlep{ih pesama, pri~a, eseja, romana, beseda i sli~no, ali se takva raznovrsnostzbog literarnog opredeljivanja gotovo nikada ne moè „vezati” za jednu li~nost.Te{ko je, ako ne i nemogu}e, na}i jednog knjièvnika koji se u svom stvarala{tvubavio tolikim literarnim rodovima. Dijapazon dru{tvene delatnosti jednepoliti~ke li~nosti daleko je {iri i kompleksniji od literarnog.

Istori~ar ne pori~e mogu}nost da se narativnim sredstvima, iza kojih stojiliterarna imaginacija, posebno u esejima, pri~ama, poeziji i romanu, stvaraocimogu staviti u funkciju dru{tvene angaòvanosti. U istoriji sasvim konkretnograzdoblja dru{tva, me|utim, pokazalo se da dometi te angaòvanosti na promenudru{tvene zbilje ni pribli`no nisu tako delotvorni kao {to je govor li~nosti kojaje oli~enje samog centra dru{tvene mo}i. Jer, ona moè da preko mehanizamadràvne vlasti i ustanova politi~kog sistema efikasno menja istorijske tokove.Ona moè, ~ak i sredstvima kojima se sluì i literarni stvaralac, da svojim go-vorom uti~e na emocije ljudi, promenu raspoloènja i stavova, li~nog i grupnogdoìvljaja u svojoj svakodnevici. Krajnji dru{tveni cilj je dijametralno razli~it,mada motiv moè biti isti. Kao predstavnik dru{tvene mo}i politi~ka li~nostmoè da opona{a velike literarne mislioce i retori~are, koriste}i ~ak lepotu lite-rarnog dela. U svom govoru moè da prenosi, kao ilustraciju, delove lepog lite-rarnog iskaza, oplemenjuju}i svoj govor retori~kim efektom. Nikola Pa{i} nijebio takva istorijska li~nost. Po struci je bio gra|evinski inènjer, imao bogatubiblioteku literarnih dela, ~itao mnogo i studiozno, ali je njegov karakterni i psi-holo{ki sklop po angaòvanju bio sazdan od „politi~kog instinkta”. Kao dràv-nik bio je opsednut fenomenom vlasti pomo}u koje je mogao da uti~e na pro-menu dru{tvene stvarnosti; kao diplomata, pak, mogao je da svojim dobrim po-znavanjem me|unarodne konstelacije snaga maksimalno koristi svojoj zemlji. Ugovorima se sluìo samo onim stvaraocima, raznih struka, koji su mu omo-gu}avali da postigne odre|eni politi~ki cilj, da Srbiji i Jugoslaviji „pribavi name|unarodnom planu dobrobit”. Koliko je to postigao svojim govorima, istorij-ska nauka tek treba da odgovori. înjenica da je ~itao doma}u i stranu knji-èvnost ne ukazuje da se u sa~uvanim govorima sluìo „literarnim ki}enjima kaoneki”, kako je to sam govorio. êsto nema retori~ke lepote, ali ima mnogoistorijskih refleksija, programske jasno}e i ubedljivosti.

Pri izboru govora jednog dràvnika bitno je da se raznovrsno{}u stvoricelina i stekne objektivna predstava o li~nosti govornika i njegovoj aktivnosti.

TOKOVI ISTORIJE

30

1-2/2005.

Autor ove rasprave izabrao je stoga, po tom kriterijumu, govore, debate,polemike, kratka operativna izlaganja, prigodne besede i diskusije, kako bimogao da utvrdi njihov istorijski u~inak i stvori nau~no znanje o „veli~ini”Nikole Pa{i}a u svom dobu. Istori~aru se ne preporu~uje da ostavi da govor sampo sebi otkriva istorijsku li~nost. On treba da teì da utvrdi da li je govoridenti~an autografu, da li je sadràj verodostojan, te da razvijenim kriti~kimaparatom objasni prilike u kojima je dràn, razre{avaju}i „glavna mesta ili~nosti” ukoliko se spominju, itd. Isto tako, da li je govor odraz objektivnogstanja i politi~ke situacije, me|unarodne konstelacije snaga, na~ela programastranke, vlade ili neke druge operativne ustanove kojom rukovodi. Ova raspravazato nije izbor najboljih, najlep{ih, politi~ki najstvarala~kijih ili programski naj-doslednijih govora Nikole Pa{i}a. Kako bismo to slobodno rekli, to je izbor „odsvake vrste” iz onoga {to je ostalo sa~uvano izvan korpusa ve} objavljenih nje-govih skup{tinskih govora. Na taj na~in smo poku{ali da napravimo jo{ jedankorak napred u nau~noj obradi istorijske li~nosti Nikole Pa{i}a, koji se kao nedo-ku~iva „dru{tvena ustanova” otima generacijama da je nau~no istraè. Do sadaje vladalo gotovo stereotipno, pa i mitsko mi{ljenje, da je bio „lo{ govornik aizvanredan takti~ar i parlamentarac”. Posle objavljivanja njegovih celokupnihgovora u Narodnoj skup{tini i ove rasprave to se vi{e ne}e mo}i tvrditi. Nijesvaki njegov govor pravo remek delo sa stanovi{ta „ars rhetoricae”; ima dobrihi lo{ih, sjajnih i vi{e desetina briljantnih, ali se ni iz jednog ne vidi da je aneg-dotski nespretno upotrebljavao re~cu „ovaj”, bio zate~en i nespreman!

[ta re}i o heuristi~kim ograni~enjima? Nikola Pa{i} je bio predsednikNarodne radikalne stranke ~etrdeset ~etiri godine – od 1882. do 1926, a ostalo jesa~uvano svega {est zapisnika Glavnog odbora (mi objavljujemo dva), tri njego-va govora u celini sa zemaljskih konferencija i jedan govor prepri~an novi-narskim jezikom (mi navodimo delove dva). Poslanik u Narodnoj skup{tini bioje trideset osam godina, za vreme kojih se, po na{oj proceni, Poslani~ki klub sa-stao najmanje dve hiljade puta; sa~uvani su, me|utim, zapisnici za {est godina(1889–1893. i 1920–1922). Ponovo po na{oj proceni, zasnovanoj na u~estalostiistupanja na sednicama poznatim iz zapisnika, Nikola Pa{i} je govorima idebatama istupao najmanje oko hiljadu trista puta. Godine 1897, kao predsednikOp{tinskog odbora Beograda predsedavao je davdeset sedam puta i govorio u~etrdeset dva navrata. Bio je predsednik dvadeset dve vlade Srbije i Jugoslavijeu ukupnom trajanju od {esnaest godina, a ostali su sa~uvani i objavljeni zapisni-ci za tri ratne godine (1915–1918). Na tim sednicama govorio je po nekolikoputa, {to iznosi oko hiljadu njegovih govora i diskusija (nismo upotrebili nije-dan). U eposi parlamentarizma Kraljevine Srbije i Kraljevine SHS, za njegovogìvota je odràno ~etrnaest parlamentarnih izbora na kojima je on bio nosilac odjedne do tri strana~ke liste (na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920. go-dine, na primer, u sremskoj ùpaniji, banjalu~kom i skopskom okrugu). Imamo,

31


me|utim, sa~uvana samo dva njegova autografa predizbornih govora i nekolikoonih objavljenih u novinama. Po na{em mi{ljenju, moralo ih je biti najmanjedvadeset (mi pominjemo samo jedan!). A {ta je, pitamo se, sa prigodnim go-vorima, zdravicama i govorima pri do~eku stranih delegacija?

Neke okolnosti u vezi sa dokumenima Nikole Pa{i}a, posebno govora,naprosto su neshvatljive. Dr Nikola [kerovi}, prvi direktor Arhiva Srbije posleDrugog svetskog rata, objavio je Zapisnike sednica Ministarskog saveta Srbije1862–1898. godine (Beograd 1952), ali sa jednom prazninom u nizu redovnihzapisnika sednica i to upravo u vreme kada je Nikola Pa{i} formirao svoju prvuvladu. Pomenuta praznina ide do 1897. godine. Nikola [kerovi} je u svojojknjizi tvrdio da u arhivskoj gra|i „nema nikakvog traga” ni {to se ti~e zapisnikai dokumenata vlade. Nadali smo se da }e se od tog vremena, za ovih pola veka,zapisnici ipak pojaviti na svom mestu u Arhivu. Svako traganje je, me|utim, bilouzaludno.

Nikola Pa{i} je bio i {ef delegacije Kraljevine Srbije na Mirovnoj kon-ferenciji u Bukure{tu, posle balkanskih ratova, 1913. godine. Ni ovi zapisnicinisu dostupni. Nemamo ~ak ni informaciju da li ih Rumuni imaju, iako je na{adiplomatska slu`ba nekoliko puta traìla zvani~no obave{tenje. Vi{e sre}e je bilosa zapisnicima sa mirovne konferencije u Parizu 1919–1920. godine, na kojoj jebio {ef delegacije Kraljevine SHS. Sa~uvani su i objavljeni 1964. godine. Kaopredsednik vlade Kraljevine Srbije, Nikola Pa{i} je aktivno u~estvovao u raduKrfske i @enevske konferencije o stvaranju jugoslovenske dràve (1917, 1918).Sa Krfske konferencije smo prona{li sve zapisnike, a sa @enevske je ostala samoop{irnija bele{ka dr Ante Trumbi}a (mi navodimo samo tri!). Me|utim, sve-ukupnu analizu u raspravi, kao njen podtekst, crpili smo iz svih Pa{i}evih obja-vljenih i posebno neobjavljenih govora. Navodili smo i na kraju }emo navestisamo, po na{em sudu, najkarakteristi~nije delove, na osnovu kojih moèmoobjasniti celinu, krajnji rezultat.

Kakvog nam Pa{i}a otkrivaju prezentovani izabrani govori? Pre svega,on je bio pragmati~an dràvnik, politi~ar i diplomata. Nave{}emo samo nekolikoprimera i to iz razdoblja kada se ustalio u svojim socijalnim idejama, nacional-nom pitanju i unutra{njoj politici – posle 1903. godine. U svom prvom program-skom govoru u Narodnoj skup{tini, tada ministar inostranih dela, Pa{i} je 22.novembra 1904. godine izloìo na~elo „Balkan balkanskim narodima”, kaopo~etak sticanja {to ve}e politi~ke i ekonomske samostalnosti, odnosno traènjaokvira za re{enje srpskog pitanja. U tom kontekstu je, na primer, za Bosnu iHercegovinu rekao: „Kakav }e kona~an sud biti o Bosni i Hercegovini mi sadane znamo, ali mi im èlimo svaku sre}u i napredak. Njihova kona~na sudba za-visi, gospodo, od Velikih Sila, od onih koje su ih dale na privremeno administri-ranje susednoj monarhiji. Mi moèmo raditi u tom pravcu samo toliko, da

TOKOVI ISTORIJE

32

1-2/2005.

gledamo, da simpatije Velikih Sila zadobijemo u toj meri, da one steknu uvere-nje, da je Srbija kulturno-pravna dràva, dostojan ~lan evropske zajednice i do-stojna potpore da se razvija i {iri”.

Drugi primer je iz 1907. godine: „Austro-Ugarska je, u po~etku na{ih pre-govora pre dve godine i ranije, davala izjavu da nam moè dati i uvoz ìve stoke,naravno pod pogodbama, koje je ona od nas traìla, a te pogodbe, kao {to znate,bile su za nas vrlo te{ke. Mi smo to odbili, jer se zahtevi Austro-Ugarske nisumogli primiti s obzirom na dostojanstvo jedne slobodne i nezavisne dràve. Jerkada dràva primi obavezu, da pazari kod druge dràve, i da joj prizna prvenstvenopravo nad svim drugim dràvama, onda ta dràva nije vi{e nezavisna, ona je podprotektoratom te druge dràve. A to, gospodo, Srbija nije mogla dopustiti!”

Slede}i primeri su mnogo direktniji i {to se ti~e Pa{i}evih politi~kihna~ela i njegovih personalnih osobina: „Nigde se politika ne diktira nego se èlida se ne{to postigne, da se nekom cilju do|e, ali se uvek radi sa onim stanjemkoje postoji /…/ Istorija pro{losti pokazuje da su balkanske dràve, balkanskinarodi, propali kad nisu bili zajedno, a to }e uvek biti tako ako zajedno ne idu…Nama je nu`na politika mira, i za to {to Srbija treba da se pribere, da oja~a… Izbog toga je srpska vlada takva da ona smatra da ne treba pokretati pitanja, zakoja se ne zna nasigurno, na kakve }e rezultate nai}i /…/ Ja sam, gospodo, duànbio, kad sam i{ao i kad sam prolazio kroz Austro-Ugarsku, da poku{am da seobavestim o pravim nazorima ministra na{e susedne dràve, jer kad se obave-stim o pravim nazorima, o onom {to on o~ekuje i èli, ja u tom slu~aju moguonda i pravilno da sudim i da ocenim doga|aje, pa prema tome mogu pravilno ida radim i pravilno da za{ti}ujem srpske interese… I drìm, da je najbolja poli-tika ona, koja moè Srbiju emancipovati od susednih dràva… Politika jednedràve ne moè da zavisi od jednog ~oveka, pa ma koliko je on uman ~ovek, jernema ni jednog ~oveka na svetu, koji bi imao te mo}i da upravlja apsolutnotokom politike /…/ Radikalna stranka mogla je da izdrì tolike udare, da pod-nese tolike `rtve samo zato, {to je tvrdo verovala i veruje, da je slobodna,ustavna i parlamentarna Srbija potrebna celom Srpstvu, {to prema karakteruna{eg naroda, samo tako ure|ena Srbija moè biti centar Srpstva, moè izvr{itiulogu Pijemonta”.

Navedene primere citirali smo iz Pa{i}evih govora odrànih u raznimprilikama i na raznim mestima u razdoblju do 1912. godine. Ista na~ela zadràoje i za vreme oslobodila~kih ratova (1912–1918), kao i u novoj dràvi – Jugo-slaviji, u kojoj su se ostvarili njegovi pragmati~no postavljeni ciljevi: da se u jed-noj velikoj slovenskoj dràvi na jugoistoku Evrope na|u ujedinjeni svi Srbi.

To se vidi na brojnim primerima. Mi }emo ovde navesti samo nekoliko.Kada se na Krfskoj konferenciji sporio o agrarnom pitanju, gotovo isklju~ivo saAntom Trumbi}em, predsednikom Jugoslovenskog odbora, uporno je isticao

33


potrebu da u Deklaraciju u|e ~lan kojim se obe strane obavezuju na ukidanjefeudalnih odnosa, kako latifundija u Dalmaciji tako i veleposedni~kih odnosa udrugim krajevima. [tite}i interese Rimokatoli~ke crkve ({to je izri~ito priznao)i hrvatskog plemstva, Trumbi} je traìo da se to pitanje prepusti budu}ojKonstituanti i njenoj zakonodavnoj inicijativi. Pa{i} je, me|utim, „tvrdoglavogadvokatskog cepidlaku” uveravao kako „…nalazi da je to pitanje shvatanja i dase moè desiti i obrnuto, da narod izgubi strpljenje i sam sebi pribavi zadovo-ljenje”. Jer, „vrlo je va`no odmah zadovoljiti i pridobiti narod”. Po{to je Trumbi}bio krajnje uporan, taj ~lan nije u{ao u Deklaraciju, a narod je krajem 1918.godine, prilikom raspada Austro-Ugarske, kako je Pa{i} i predvi|ao, „sam sebipribavio zadovoljenje” u veoma masovnim socijalnim nemirima u kojima suoplja~kana brojna crkvena imanja i same crkve, „spahiluci” i veleposedi, „trgo-va~ke radnje”, „dràvni magacini”, itd.

U tom svom pragmatizmu Pa{i} je bio i neobi~no slikovit. Kada je apri-la 1921. godine koaliciona radikalsko-demokratska vlada do{la u krizu zbogodre|enih re{enja u svom ustavnom projektu, Pa{i} je na sednici Poslani~kogkluba doslovno rekao: „Ne treba se pozivati na vojnika koji beì s fronta! /…/Nemojte da idemo putem zbog kojeg }emo biti u celom svetu izloèni potsme-hu i da zbog sreskog pisara kidamo dogovor i dono{enje Ustava”.

O samom Ustavu govorio je u duhu vremena u kome je stvaran i ni ukom slu~aju kao „zastareo politi~ar”, kako smo i mi ranije mislili o njemu. Evoza{to: „Po mome mi{ljenju treba stvoriti takav Ustav da njime obezbedimotekovine narodne, koje smo velikim `rtvama mogli tek dobiti, i to uz pomo}na{ih jakih saveznika, a moè se re}i i uz pripomo} novih ideja koje su u Evropii svetu nastale”. Koje su to ideje, pogotovo {to se ti~e izgradnje nove dràve iostatka istorijske svesti o istorijskim podelama i razlikama? „Gospodo”, rekao jePa{i} za skup{tinskom govornicom 12. maja 1921. godine, „kako to moè danestane, iz~ezne? To ne moè da iz~ezne jednom naredbom ili jednim zakonom.To moè samo da iz~ezne vaspitanjem, zajedni~kim ìvotom, zajedni~kim ra-dom, to moè da iz~ezne zajedni~kim staranjem na na{em op{tem zajedni~komnarodnom dobru. Samo tako mi }emo izbrisati sve ono {to nas deli u mentalite-tu i ideologiji”. Starog a idejama savremenog i mladog Pa{i}a, nije, me|utim,imao vi{e ko da poslu{a! On je, pak, time samo traìo da Hrvat moè slobodnoda u Beogradu kaè da je Hrvat i da brani svoje interese, da Srbin to isto moèu Zagrebu, a Slovenac i u Zagrebu i u Beogradu. To je razlog zbog koga su bujaliparcijalni i sebi~ni interesi, provincijski i malogra|anski duh – ono {to je JosipHorvat nazvao „umjetni uzgoj mr`nje”. Ko je to ~inio? Pa{i} je i to eksplicitnorekao u svom nadahnutom govoru u Skup{tini, 7. juna 1923. godine: „Jeste,gospodo, mi patimo od tradicija, koje su, na àlost, ste~ene, ne u na{oj slobod-noj dràvi, nego u tu|im dràvama. I te tradicije, koje su nam silom nametnute,koje su nam {kolama, koje su nam crkvama nametnute, mi moramo da le~imo u

TOKOVI ISTORIJE

34

1-2/2005.

zajedni~koj bratskoj dràvi”. Zar ne treba upravo tu traìti odgovor na ve}vi{edecenijsku stereotipnu politi~ku àlopojku kako Srbi znaju da dobiju rat, ada obavezno gube mir. Pa{i} je bio nedvosmislen – traìte to u istoriji crkve, unesposobnoj intelektualnoj i politi~koj eliti! Kada, me|utim, ni to nije pomoglo,pribegao je Bizmarksovskoj real-politici i pred kraj ìvota to javno stavio doznanja. Na poznatoj sednici Glavnog odbora od 26. aprila 1926. godine izneo je(„ispovedio je!”) stvarne svoje poglede: „Posle rata nastale su raspre okoure|enja Dràve i oko narodnog jedinstva (centralizam, federalizam, autonomi-ja, itd) – Mi smo bili gledi{ta da nekad jedan narod ima ponovo da postane jedannarod”. Ali, ne silom ve} kulturom i prosvetom, dobrom i bratskom voljom!„Neprijatelji su nas pocepali na Srbe, Hrvate i Slovence i odvojili nas jedne oddrugih. Kad se gradio ustav na{i neki ljudi traìli su da se Hrvatima da neka vrstasamostalnosti. Srbija se toliko `rtvovala za ovo ujedinjenje i oslobo|enje da nijemogla na to pristati. Mi nismo èleli da oni budu sluge (poraèna ratna strana –op. autor) a mi gospodari, ali smo im morali staviti do znanja da smo mi – Srbi– bili ti, koji smo izvojevali slobodu i omogu}ili ujedinjenje”.

Ose}aju}i brzi kraj svoje dràvni~ke karijere i ìvota uop{te, Pa{i} jesvojim govorom odlu~no stao na stranu realnog odnosa snaga, na stranu onihkoji su zahtevali o~uvanje interesa celine, prvenstveno zbog interesa celine srp-skog korpusa u dràvi, koji nije uzalud dao milion `rtvava u ratu da bi tako lakogubio mir, zbog sebi~nih interesa onih s druge strane barikade, zbog stranihtradicija i uticaja crkve, neodgovorne intelektualne i politi~ke elite – zbog„umjetnog uzgoja mr`nje”. Bila je to realna stvarnost vremena u kome je ìveoa ne, kako je umeo da kaè, „neizvesna utopija budu}nosti”.

Me|utim, iako su mu govori bili krajnje pragmati~ni, kao i celokupandru{tveni anga`man, Nikola Pa{i} je, po potrebi, bio i retori~ki nadahnut, znaju}ida kod slu{alaca izazove duboke emocije, zbog ~ega mu se u tom smislu nemoè ni{ta oduzeti ni sa stanovi{ta „ars poeticae”. Iako je takvih bilo na dese-tine, ovde }emo kao primer navesti samo deo govora odrànog u Zaje~aru, 8/20.septembra 1891. godine, na desetogodi{njicu stvaranja Narodne radikalnestranke: „Draga i po{tovana bra}o! Na ovom puno zna~ajnom mestu, na mestugde je pokojni Svetozar Markovi} sveta ugledao, a pokojni Adam Bogosavljevi}du{u ispustio, na mestu koje je stra{nim sudom namenjeno bilo da proguta krv iprikrije kosti mnogih vi|enih radikala, na tom istoriskom mestu a u dogledugrobova na{ih vernih, milih i nepreàljenih drugova, koji stoi~ki u kraljeva~kimrupama mu~eni~ku du{u ispusti{e… Evo ovim putem, pored koga stojite,sprovodili su tako zvani ~uvari javne bezbednosti po snegu bosog, gologlavog iizmu~enog Didi}a, idealnog Boìnovi}a, sedog Ani~i}a i druge na{e bliske dru-gove i jednomi{ljenike, vodili ih pred preki sud Rajovi}a i Hranisavljevi}a ne daim sude, ve} da im saop{te smrtne presude… A eno, preko puta, onih istoriskih{upa, u kojima je leàlo hiljadu golih, gladnih, isprebijanih i izmu~enih radikala,

35


{to ih razuzdani sejmeni pohvata{e po njihovim domovima i dovedo{e na stra{nisud… Eno ispod onih planina sprovodili su ~lanove glavnog odbora ba~ene utamnicu i okovane u te{ka gvo`|a, jo{ pre no {to je otpo~eo i da radi preki sud.A eno tamo podalje, na onom breùljku, red grobova na{ih drugova, koji juna~kidu{u ispusti{e, nikog ne okrivi{e i ne opanjka{e da bi sebe spasli, koji umirahusa usklicima: ìvela narodna sloboda, ìveo narod srpski! Eno onim putemsprovodi{e vojnici sa zapetim pu{kama i golim bajonetima a pod lupom dobo{a,dvadeset i devet vrlih i odabranih Banj~ana, vezanih jedan za drugoga, i svih nasmrt osu|enih…”

Ove Pa{i}eve re~i nisu bile ni isprazna retorika niti „kujundìjska {ara”,kako se tada govorilo kada neko svoj govor ukra{ava ve{tinom „ruku a neglave”. Mada se ne moè pore}i da je ovaj govor, nabijen emocijama, biousmeren i na u~vr{}ivanje strana~kog jedinstva, na utemeljenje njene istorije,njene ~vrstine i, nagla{avanjem stvarnih `rtava, njenih istorijskih simbola, ~ininam se, ipak, da je Pa{i} govorio otvorena srca i bez unapred odre|ene namere,koju smo naveli. Govorio je samo ono {to su ljudi koji su ga slu{ali znali da jeistina. Simboli su bili u drugom planu.

Pa ipak, jedno je sigurno. U istorijskoj nauci ne}e se vi{e mo}i daprovla~i mi{ljenje koje je kao slikarskom ki~icom naslikano i „za ve~na vreme-na dato” u crno-beloj vizuri, kao, na primer, u Spomenici Ljubomira M. Davido-vi}a. Primer, koji je tu izre~en, ustalio se u kolektivnom pam}enju i nauci, apoti~e sa osniva~kog kongresa stranke u Kragujevcu 1882. godine: „Pretsednikte skup{tine bio je N/ikola/ Pa{i}, a glavni govornik, tuma~ strankinog progra-ma, bio je Pera Todorovi}. Dve protivre~nosti. Pa{i} }utljiv do onemelosti,Todorovi} govorljiv do sjajne i neodoljive re~itosti. Valjda {to su se tako lepodopunjavali, Skup{tina je odu{evljeno primila obojicu. Svi|ala joj se uzdrànostPa{i}eva, nije se mogla oteti uticaju re~i Todorovi}eve. Na{ narod ceni re~‘jednu ali vrednu’ – u mnogim re~ima lako promaknu i nepromi{ljenosti. Pa{i-}eva jedna, iako nije uvek bila vredna, vremenom je stvorila nepokolebljivouverenje da ‘zna Baja {ta radi’. Tako Pa{i} postaje hladni i promi{ljeni {ef, aTodorovi} drag i mio propovednik, koji nije prezao ni od avantura. Njegova re~je rado slu{ana, ali Pa{i}eva je bila uvek i poslu{ana”.

Ako se u ovom, samo prividno izre~enom stereotipu od strane „mar{alademokratije”, Ljube Davidovi}a, nalazi ne{to od ta~ne ocene govora NikolePa{i}a onda su to dva mesta u gore pomenutom tekstu: da Pa{i} izri~e „jednu alivrednu” i da je Pa{i}eva uvek bila „poslu{ana”. Tu se krije i su{tina vrednova-nja govora Nikole Pa{i}a u na{oj raspravi. Otkriva nam se su{tina gra|enjadru{tvene mo}i, odnosno vlasti, i kako se ona primenjuje u skladu sa epohom injenom stvarno{}u. To je, opet, izvanredan primer za odmeravanje veli~ine

TOKOVI ISTORIJE

36

1-2/2005.

istorijskih li~nosti, tj. koliko su i za{to bile obdarene u primeni tehnologijevladanja i njenih raznovrsnih transmisija.

Summary

Oratory of Nikola Pa{i}

Much has been written about Nikola Pa{i}, politician, statesman anddiplomat, during his lifetime, and even more lately on. And yet, historiographyhas so far been denied a comprehensive work which would at least partly, eluci-date his personality. For various reasons and despite numerous attempts, theleast was written about his speeches. His subsequently found statements andabove all, his speeches held at political meetings, party conventions and on fes-tive occasions, were an object of an analysis with the aim of deciphering the „artof oratory” and speeches as historical sources. Firstly, the contents of a speechby a politician, statesman and a diplomat depends on the position the speakerholds in the pecking order of social or political power, and on how he outlineshis programme. Another important factor of speech as a historical source lies inthe relation between the structure and contents of a speech and the audience forwhich it is meant. The third factor is the question whether a speech represents aturning point in form and way of delivery, and if it is innovative. As a historicalsource, a speech can delineate personal characteristics and psychological type ofa historical personage. Speeches can be also regarded as the state of political cul-ture on general or individual level. When selecting speeches of a statesman it isimportant that their diversity help form an overall picture of his character andactivities. Historian should not let a speech itself reveal a historical personage;with the aid of the critical apparatus he should explain the circumstances inwhich a speech was delivered, establish veracity etc. On the example of select-ed speeches of N. Pa{i}, it is plain to see that the opinion of him as „bad speak-er and excellent tactitian and parlamentary” universally held up to now, does nothold true. His speeches show him to have been a pragmatic statesman, politicianand diplomat who could also be rethorically inspired if need be, knowing also tostirr deeper emotions with his audience.

37


Mr Ljubomir PETROVI] UDK 371.12.083 (497.1) "1918/1941"Institut za savremenu istoriju, Beograd

JUGOSLOVENSKI UÎTELJI IZME\U IDEOLO[KE IDRU[TVENE ODGOVORNOSTI*

Represija nad profesijom izme|u dva svetska rata

APSTRAKT: U ~lanku se, na osnovu arhivske gra|e, periodike i litera-ture, istraùje kontrola dràvnih i prosvetnih vlasti nad ìvotima prosvet-nih radnika.

Francuski istori~ar Pol Ven bio je blizu istine kada je zapisao da je tokomistorije bilo malo {kola koje su svoje pitomce, gradivom i predmetima, pri-premale za isku{enja realnog ìvota. Za njega je istorija {kolstva, u su{tini, samoistorija ideja odraslih o detinjstvu, a te ideje, po njegovom mi{ljenju, nemajuveze sa onim {to je definisao kao „dru{tvenu funkciju {kolovanja.”1 Mo`danajve}u potvrdu tih stavova pruà upotreba pedago{kih radnika u ideolo{kesvrhe. Danas se mnogo govori i pi{e o instrumentalizaciji prosvete u politi~kesvrhe i o ideologizaciji ud`benika u vremenskom rasponu od 1945. do 2001.godine. Malo je poznato da postoji odre|en kontinuitet izme|u iskustava Kra-ljevine Jugoslavije i perioda posle Drugog svetskog rata u sferi iskori{}avanjaprosvete za ciljeve koji nisu bili toliko povezani sa obrazovnim profilom u~enikakoliko sa ideolo{kim stremljenjima elita na vlasti. Poèljno vaspitavanje mladih,a u vezi sa tim i te`nja za politi~kim likom idealnog u~itelja, stalna je karakteri-stika svih dràvih sistema, ali se u sloènim okolnostima postojanja totalitarnihreìma pretvara iz prete`no obrazovnog u sna`no politi~ki intoniran dràvniservis. Zato se nad u~iteljima ~esto sprovodila represija.

38

* ^lanak je napisan kao deo istraìvanja za temu Dràvna represija u Kraljevini SHS 1918–1929.u okviru projekta Instituta za savremenu istoriju Istorija srpskih (jugoslovenskih) dràvnihinstitucija i znamenitih li~nosti u 20. veku, a koji se finansira iz sredstava Ministarstva zanauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije (projekat br. 1194).

1 Filip Arijes, @or` Dibi (prir.), Istorija privatnog ìvota od Rimskog carstva do 1000. godine,Beograd 2000, str. 25.

Uop{teno gledano, sprovo|enje represije ima tri cilja: funkcionalni, da{titi pravni, politi~ki i dru{tveni poredak. Zatim korektivni, da „po~inioce inkri-minisanih dela privede pravdi” i sankcioni{e povrede zakonskih normi. Tre}i ciljodnosi se na preventivno delovanje, u smislu odvra}anja kako lica nad kojim sevr{i represija tako i eventualnih budu}ih po~inilaca od nepoèljnih ~inova. Ti~inovi ne moraju biti strogo aktivni. Oni se mogu odnositi i na „delikte mi{lje-nja”, odnosno obuhvatati i li~nu sferu individua od kojih se traìla ~ak i misaona„pravovernost”. Represijom se ograni~avao prostor za ispoljavanje dru{tvenihuloga pojedinaca u u~iteljskoj slu`bi i tako stvarao latentni, ali stalno prisutni,sukob izme|u neophodnosti odràvanja egzistencijalnog poloàja dràvnog ~i-novnika, lojalnosti profesiji prosve}ivanja naroda i otvorenog ispoljavanja li~nihpoliti~kih uverenja. Politi~ki profil prosvetnih radnika bio je pod kontrolomministara prosvete i u toku postojanja parlamentarnog sistema 1918–1928. go-dine, ali je doba kraljeve li~ne vlasti podiglo pritisak na ovu dru{tvenu grupu donivoa idealisti~ko – politi~kog imperativa.

Ukidanje parlamentarizma 6. januara 1929. godine, bilo je odgovor kra-lja Aleksandra Kara|or|evi}a na unutra{nje i spolja{nje probleme KraljevineSHS. Revizionizam susednih dràva, hrvatsko pitanje, kontinuirane zloupotrebeparlamentarnog reìma, podrivanje spoljnog ugleda dràve i autaritaran karakterkralja Aleksandra doveli su do nametanja integralne jugoslovenske ideologije.Osnovna ideolo{ka hipoteza po~ivala je na fikciji o etni~kom jedinstvu nacije.Ideologija „troimenog naroda” Srba, Hrvata i Slovenaca od ratnog cilja Kralje-vine Srbije postala je, krajem 1918. godine, politi~ki program nove dràvnezajednice. Njene pristalice, prete`no Srbi, shvatali su je kao filozofiju obliko-vanja nove nacije. Za antijugoslovenski opredeljene Slovence i Hrvate bila jeisklju~ivo propagandisti~ka parola za jednokratnu upotrebu, a jugoslovenskadràva, u tim krugovima, prihvatana je samo kao privremeno re{enje do povolj-nije situacije za ostvarivanje ciljeva nacionalne samostalnosti. Nepostojanjekonsenzusa oko toga {ta ~ini neku naciju: jezik, etni~ka pripadnost ili neka drugakategorija, zbog ~ega se i danas u svetu vode ~este i burne rasprave, pa ~ak i ratnikonflikti, stvorilo je pogodan teren za formiranje raznih stereotipa o naciji inacionalnom identitetu kako kod pristalica tako i kod protivnika KraljevineSHS. Ideja jugoslovenske kulturne zajednice prihva}ena je me|u srpskim,hrvatskim i slovena~kim u~iteljima jo{ na po~etku 20. veka. Zato i ne ~udi {to jestale{ko Udruènje jugoslovenskog u~iteljstva, osnovano sredinom 1920. godi-ne, u svojim prvim javnim nastupima traìlo stvaranje jedinstvenog prosvetnogzakonodavstva u dràvi. Zalagali su se za dru{tvo u kome }e formiranje „jednedu{e narodne” biti njihov zadatak, a tako su vlastima dali signal za zloupotrebuu~iteljskog staleà u politi~ke svrhe devet godina kasnije.2 Ishitreni entuzijazam

39

LJ. PETROVI] Jugoslovenski u~itelji izme|u ideolo{ke i dru{tvene odgovornosti

2 Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije, knj. II, Beograd 1997, str. 247 - 294.

prosvetnih radnika, proistekao iz politi~kog zanosa naizgled potpuno ostvarenimnacionalnim i dràvnim interesima, nije vodio ra~una o balastu istorijskog, poli-ti~kog i ekonomskog nasle|a prethodnih dràvnih tvorevina. Na prostoru tekujedinjene dràve sudarala su se tri civilizacijska i verska modela, pravoslavni,islamski i katoli~ki, nose}i sa sobom razli~ite me|usobno dramati~no suprot-stavljene istorijske svesti, mno{tvo razdvojenih samostalnih kulturnih pojaseva,pluralizam mentaliteta i svakodnevnih kodova pona{anja uz neujedna~enu iograni~enu toleranciju iskustva zajedni~kog ìvota i preuzimanja drugih civi-lizacijskih obrazaca.3

Od po~etka funkcionisanja jugoslovenske dràve postojali su otpori, uobrazovno nerazvijenim sredinama, prema dràvnoj politici obaveznog {kolo-vanja. Mimikrija nepoverljivog selja{tva, u odnosu prema dràvi i njenim insti-tucijama, mogla se osetiti u nerealnoj svesti stanovni{tva da je svaki dràvnizahtev, ma koliko bio opravdan sa civilizacijskog stanovi{ta, vid represije i daga treba ispuniti tek ako nema drugog izbora. [kolske obaveze |a~ke populacijebile su tipi~an primer. Izbegavanje obaveznog {kolovanja dece u negotinskomkraju po~etkom dvadesetih godina vr{eno je ~ak i uz podr{ku strana~ki anga-òvanih u~itelja koji su dopu{tali da deca u selima uop{te ne poha|aju nastavu.Uslov za tu „uslugu” bilo je u~lanjivanje oca porodice u Demokratsku stranku.4

Tako su i krajnje politizovani prosvetni kadrovi svesno doprinosili niskom obra-zovnom profilu prose~nog stanovnika.

Da bi se takvi, po mi{ljenju integralaca, „negativni elementi” suzbili pro-sve}ivanju se morao dati mnogo ve}i zna~aj nego do tada. Osnovno {kolstvobilo je zaduèno za „zajedni~ko vaspitavaje” u~enika iz svih dru{tvenih slojeva.Po izlasku iz {kole mladi ljudi morali su biti zagovornici ideje narodnog idràvnog jedinstva, sa izraènom verskom tolerancijom, moralni ljudi skloniaktivizmu u zajednici koja se opisivala kao dru{tvena, narodna i dràvna kate-gorija. Razvijati svest i ose}aj za dràvu bio je primarni zadatak u~itelja kaolojalnog dràvnog slu`benika. Nadzor nad u~iteljima proizilazio je iz verovanjada na~in ìvota prosvetnog radnika i njegov profesionalni rad mogu da seprocene samo u kategorijama korisnog i {tetnog. Naravno da je kategorija{tetnog bila jedan od razloga zbog koga su nadzornici {kola dobijali uputstvo danastavnike savetuju i u pogledu li~nog ìvota van {kolskih prostorija. Ovaj save-todavni upliv shva}en je kao nu`na dopuna pedago{ko-didakti~kom radu nad-zornika sa prosvetnim radnicima. Jedina obzirnost, koju je diktirao dru{tvenimoral, koja se dopu{tala {kolskom nadzorniku u odnosu sa u~iteljem bila je da

TOKOVI ISTORIJE

40

1-2/2005.

3 Isti, Srbi i Jugoslavija, Prostor, društvo, politika, Pogled s kraja veka, Beograd 1998, str. 61 - 62.4 Arhiv Srbije i Crne Gore (ASCG), fond Ministarstva prosvete 66 pov.- 8 - 27. Izveštaj na~elni-

ka krajinskog okruga, upu}en Ministarstvu unutrašnjih dela, od 16. marta 1921. godine.

se primedbe na li~ni ìvot, kroz savete i opomene, izlaù pojedincu bez prisu-stva drugih osoba.5

Jedan od prvih koraka autoritarnog reìma bio je intenziviranje rada pro-svetnih institucija. Napisani su novi ud`benici i stvoreni odgovaraju}i planovi iprogrami. Samo za prvih {est meseci 1929. godine izjedna~eno je prosvetnozakonodavstvo, otvoreno pedeset osam novih osnovnih {kola dok su planovipredvi|ali da se taj broj do kraja godine duplira. U isto vreme, nameravali su daotvore i dve gra|anske {kole i podignu devedeset {kolskih zgrada u celoj dràvi.Od 1929. do 1931. godine, podignuto je 229 osnovnih {kola od 9.409 njihovukupni broj popeo se na 9.638, a broj u~enika od 1.300.326 na 1.407.111 {tozna~i pove}ao se za 106.785 dece. Koliko je taj napor bio relativan svedo~i icifra po kojoj izdvajanja iz budèta za prosvetu tih godina nisu dostigla ni 7%svih rashoda na godi{njem nivou. Nemar za prosvetne i kulturne tekovine otkri-va i podatak po kome je samo 10% prosvetnog budèta bilo namenjeno direkt-nom ulaganju u razvoj {kolstva, a 90% sredstava odlazilo je na dohotke~inovnicima i prosvetnim radnicima. Dràvne vlasti, uprkos deklerativnih javnihistupanja politi~ara, nisu pokazivale ve}i interes za {irenje prosve}enosti u ne-pismenim sredinama. Analfabetizam, kao masovna dru{tvena pojava, nije semogao suzbijati sredstvima koja su, tek na po~etku Drugog svetskog rata1939–1940. godine, dostigla objektivno minornu cifru od jednog dinara po nepi-smenom stanovniku.6

[kolske prilike u Kraljevini Jugoslaviji bile su odraz neravnomernogprosvetnog i civilizacijskog razvoja. Slika prosve}enosti jugoslovenskog dru{tvamoè se sagledati ako se ima u vidu da je, pred po~etak Drugog svetskog ratatokom 1939. godine, bilo 10.874 {kola, sa 34.392 odeljenja. Osnovnu {kolu po-ha|alo je oko 1.722.173 |aka, a podu~avalo ih je 49.384 nastavnika. Ove naiz-gled impozantne brojke samo donekle prikrivaju ~injenicu da je Jugoslavija ima-la oko 44,61% nepismenih prema popisu iz 1931. godine. Ta brojka nije semogla bitno smanjiti za slede}ih osam godina. Koliko je prosvetni napor jugo-slovenskih vlasti bio relativan vidi se i po procentu |aka osnovnih {kola. Samoje 9,03% ukupne populacije 1939. poha|alo osnovnu nastavu, a jo{ manji bio jebroj srednjo{kolaca koji su ~inili 1, 66% stanovni{tva. Postojala je izraèna ra-zlika u procentu osnovnog {kolovanja oba pola koja je 1938/39 godine iznosila14,81% u korist mu{karaca, a bio je to pokazatelj negativnog uticaja razvijenepatrijarhalne kulture.7

41


5 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 – 1280 – 1525. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.godine.

6 Ljubodrag Dimi}, Nikola @uti}, Blagoje Isailovi} (prir.), Zapisnici sa sednica Ministarskogsaveta Kraljevine Jugoslavije 1929–1931, (dalje: Zapisnici...), Beograd 2002, str. 86, 36;Ljubodrag Dimi}, Materijalna osnova školovanja u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941, Istorija20. veka, br. 1, Beograd 2001, str. 34, 36.

7 Podaci prema: Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije, knj. II, str. 181, 188,190, 191, 192.

Ideolo{ka slika prosvetnog radnika

U me|uratnom periodu, pored slabosti organizacione i normativne pri-rode, postojao je veliki raskorak izme|u proklamovane slike idealnog prosvet-nog radnika i egzistencijalno optere}enog, ideolo{ki pritisnutog u~itelja sa svimljudskim manama.

Vreme vladavine jugoslovenskih integralaca, izme|u 1929. i 1935. godi-ne, stvorilo je javan i politi~ki upotrebljiv idealisti~ki portret u~itelja kao savr{e-nih ideologa i vaspita~a mla|ih generacija. Od prosvete se, u ideolo{kim i poli-ti~kim vrhovima Kraljevine, o~ekivalo da }e na sebe preuzeti zadatak stvaranja„jugoslovenskog ~oveka” i da }e biti klju~ni faktor u {irenju poèljnih ideolo{kihstavova. Na {estoj sednici Ministarskog saveta Kraljevine SHS, odrànoj 12.marta 1929. godine, dogovoreno je da osnovnim {kolama prioritet bude „nacio-nalno” vaspitavanje u~enika, a njihovo opismenjavanje postalo je cilj drugogreda. Srednje {kole trebalo je da dovr{e proces ideolo{kog oblikovanja ljudi, aod u~iteljskih {kola traìlo se, imperativno, da stvaraju kadar koji ne}e „dolazi-ti u koliziju sa bitnim idejama o ure|enju dràve”.8 Takva o~ekivanja bila su,dobrim delom, u suprotnosti sa osnovnim ciljem prosvete da osposobi u~enikeza samostalno i kriti~ko razmi{ljanje. Poslu{nost, umesto znanja, postala je osnov-na vrlina podanika Jugoslavije. Prosvetari nisu imali mogu}nosti da se tomesuprotstave, jer bili su u potpunosti egzistencijalno zavisni od dràve.9 [kolskiprogrami bili su u znaku jedinstva „troimenog” naroda, a glorifikacija dinastijeKara|or|evi}a zauzimala je va`no mesto u njima. Represivne mere ispoljavanesu prema onim u~iteljima i |acima za koje se sumnjalo da su bili pristalicelevi~arske ideologije.10 U uslovima apsolutne kontrole autoritarnog sistema,dirigovana periodika zahtevala je od prosvetnih radnika da postanu nosiocijugoslovenske ideje:11 direktivni i {ablonski ~lanci imali su malo veze sa prak-ti~nim prosvetnim aktivnostima. Ve} u osnovnoj {koli traìlo se stvaranje jedin-stvene jugoslovenske kulture, svesti i verske trpeljivosti kako bi se stvorila odomladine jedinstvena jugoslovenska nacija.12 Bilo je hipertrofiranih kriti~kih

TOKOVI ISTORIJE

42

1-2/2005.

8 Zapisnici.., str. 35 - 37. 9 Ve} po~etkom 1920. ukazivalo se na teàk poloàj intelektualaca, pa i prosvetnih radnika, u

dràvi: „Umni radnici svakim danom dolaze sve više u podre|eni odnos prema svojim poslo-davcima (bilo da je to dràva, opština, privatna udruènja, preduze}a ili pojedinci), njihovpoloàj postaje sve teì i njihov opstanak dolazi sve više u pitanje, više nego i fizi~kih radni-ka.” M. Ð. Popovi}, Umno radništvo i njegov poloàj u današnjoj dràvi i društvu, Izveštajpodnesen I Konferenciji umnih radnika 9. maja 1920. u Beogradu, Beograd 1920, str. 3 - 4.

10 Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918–1988, knj. I, Beograd 1988, str. 326.11 Naglašavalo se da: „U današnje doba naša narodna osnovna škola mora na prvom mestu da

bude skroz nacionalna i dràvna, jer je ona najmo}niji i glavni ~inilac narodnog i dràvnogìvota, napretka i preporoda. Ona mora da je za celu zemlju jedinstvena, da kroz nju proveja-va jedinstvo nastavnog programa, rada i ose}anja, u kome kulminira rad za jedinstvo jugoslo-venske dràve i ljubav prema jugoslovenstvu.” Kam. Miloševi}, „Jugoslovenstvo i osnovnaškola”, Jugosloven, br.1, novembar 1931, str. 10.

12 Isto, str. 11.

opaski na rad prosvetnog sistema pre 6. januara 1929. godine. Iako je u ve}ojmeri bilo politizovano, kriti~ko mi{ljenje o potrebi promene u sferi dràvne pro-svetne politike imalo je realnu pozadinu. îtavu deceniju nakon stvaranja jugo-slovenske dràve postojale su velike razlike u kulturnim sredinama. Prosvetnisistemi Srba, Hrvata i Slovenaca bili su razli~iti.13 O{trica kritike integralaca bilaje usmerena prema o~iglednim nedostacima diskontinuiteta prosvetne politikekoji su se, sa manje ili vi{e prava, pripisivali vi{estrana~kom sistemu u perioduparlamentarizma.14 To nije zna~ilo i manju ideologizaciju prosvete i njenih ci-ljeva. Za pojedine prosvetne radnike ideja jugoslovenstva bila je apsolutna inepovrediva.15 Nagla{avanje realnosti ideolo{kih sadràja i njihova prisutnost usvim sferama ìvota vodilo je ka hipokriziji dràvnih ~inovnika koji su odbijalida se javno izjasne o vidljivom raskoraku izme|u ideala i stvarnosti.

Progla{avanjem jugoslovenske ideje za dogmu i verovanjem u mesijan-sku ulogu srednje {kole, politi~ka ideja jugoslovenstva se obla~ila u religioznoruho. Neprihvatanje bilo kakvih rasprava o jugoslovenstvu i nehotice ozna-~avalo je postojanje skrivene svesti o slabosti zvani~ne doktrine, odnosno, pret-stavljalo je indirektnu potvrdu pritajenog tinjanja nacionalnih antagonizama.Po{to je zadatak u~itelja bio da potpomaù u~vr{}ivanje narodnog jedinstva idràvne celine, zahtevala se organizovana akcija prosvetnog kadra, koja bi bilapod nadzorom u~iteljskog udruènja i dràve. Proklamovani cilj akcije bio je{irenje znanja o svim krajevima zemlje i na taj na~in trebalo je ja~ati rodoljubljekod u~enika.16 Ovi predlozi bili su u potpunom skladu sa dràvnim namerama.17

Visoki zahtevi dràve, prema u~iteljskom kadru, nisu imali pokri}e u materijal-

43


13 Istori~ari prosvetne politike integralaca prime}ivali su da: „U nizu mera i akcija koje su ~inilekulturnu politiku reìma na prvom mestu bilo je stvaranje stalnog dràvnog prosvetnog progra-ma, izjedna~avanje pravopisa i terminologije, unifikacija prosvetnog zakonodavstva, izradajedinstvenih ud`benika za jedinstvenu školu..” Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika KraljevineJugoslavije, knj. I, Beograd 1996, str. 249.

14 „Došao je još i politi~ki momenat da to stanje pogorša. Ljudima koji su se bavili dnevnim pita-njima nije ni padalo na pamet koliko je i škola naša trpela od stran~arstva koje je bilo zatrova-lo ~itav naš javni ìvot. Ose}alo se to mnogo i ko~ilo je pravilno funkcionisanje njeno, ako niu ~emu drugom, a ono u pitanju organizacije njene i u pitanju nastavnog osoblja. Od }udi poje-dinih ministara zavisio je, ponekad, opstanak ~itavih prosvetnih zavoda, a da i ne govorimo ve}o ~estim i bezrazlo`nim premeštajima koji su usle|ivali posle kakve promene politi~kog kursa.”L ]ur~i}, „Srednja škola i jugoslovenska misao”, Jugosloven, br. 2, decembar 1931, str. 82.

15 Po re~ima samouverenih vernika jugoslovenstva: „Kao svaka dogma, jugoslovenska ideja se neda diskutovati; nije to ni potrebno, pošto se na delu pokazalo koliko je naša stvar ovako dobi-la bolji izgled u o~ima ~itavog sveta.” n.d., str. 84.

16 "Treba pribliìti sve krajeve, treba upoznati omladinu, treba omiliti svakome svaki kut našedràve, treba ljubav proširiti do krajnjih njenih granica, treba ublaàvati razlike koje je me|unas postavila istoriska nu`nost. Ono što nas razlikuje treba da je cenjeno od sviju tako, da namte razlike ne ~ine smetnju da se jedan drugom bratski pribliìmo." Tih. N Nikoli}, „U~iteljstvoi jugoslovenstvo”, Jugosloven, br. 4, februar 1932, str. 206.

17 „U krugovima vlasti je shva}eno da je svest o neophodnosti utemeljenja jugoslovenskog kul-turnog indentiteta nerazdvojno povezana sa razvijanjem svesti i ose}anja pripadnosti istom jugo-

nom staranju Kraljevine za prosve}ivanje.18 Ovakav splet okolnosti ukazivao jena nesrazmeru izme|u proklamovanih ideolo{kih ciljeva i u praksi ostvarenerealnosti.

Postojalo je konstatno nepoverenje prema ma|arskoj nacionalnoj manji-ni u vrhovima vlasti, {to se odrazilo i na prosvetni poloàj Ma|ara u Vojvodini.19

Iako se nagla{avalo da je razvoj prosvetnih prilika u Vojvodini bio potpunodruga~iji od onog u Austrougarskoj, isticao se trend opadanja broja ma|arskihosnovnih {kola. Ma|arska nacionalna manjina se, u vi{e navrata, àlila Dru{tvunaroda na prosvetnu politiku dràve.20 Na te optu`be odgovaralo se da jejugoslovenska dràva potpuno nezainteresovana za nasilno menjanje etni~keslike u Vojvodini i tvrdilo da se radi o procesu povratka ma|arizovanih naroda ustare etni~ke zajednice.21 Tako su „lu~ono{e” jugoslovenske prosvete bile anga-òvane na poljima dru{tvene, ~isto politi~ke i ideolo{ke akcije pa su gotovozanemarile osnovni zadatak opismenjivanja populacije i doprinele, slobodno semoè re}i, krahu prosvetne revolucije srpskog naroda.

Sudar sa stvarno{}u

Nasuprot „savr{enom” dràvnom slu`beniku i beskompromisnom ideo-logu u redovima desetina hiljada prosvetnih radnika postojali su ne samo poli-ti~ki protivnici sistema, nego i za vaspitavanje |aka moralno nepodobne osobe.Njihove „slabe ta~ke” i eventualni neprihvatljivi izgredi bili su pod nenametlji-

TOKOVI ISTORIJE

44

1-2/2005.

slovenskom društvu. Za utemeljenje jedne moderne ideje, kakva je bila jugoslovenska,neophodno je bilo potrebno da postoji istorijski indentitet jugoslovenskog prostora.” LjubodragDimi}, „Kulturna politika i modernizacija jugoslovenskog društva 1918-1941 (mogu}nosti iograni~enja)”, zbornik radova Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, knj. I, Beograd1994, str. 199.

18 „Pretstavljaju}i nekoliko hiljaditih delova u budètu Ministarstva prosvete, sume namenjene naro-dnom prosve}ivanju uskra}ivale su svaku šansu promenama u na~inu proizvodnje i na~inu ̀ ivota.”Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji, knj. I, Beograd 1996, str. 131.

19 „Više momenata odre|ivalo je odnos kulturne politike Kraljevine Jugoslavije prema ma|arskojnacionalnoj manjini. înjenica da su u Austro-Ugarskoj monarhiji imali status povlaš}enegrupe, što je pruàlo mogu}nost da kroz školstvo vrše ma|arizaciju ostalog stanovništvamonarhije, nametala je kao imperativ kulturnoj politici Kraljevine da izvrši hitnu reviziju škol-skog zakonodavstva. Gorda na svoju kulturu i prošlost, ma|arska nacionalna manjina teško jemogla, a i htela, da se prilagodi ìvotu u novonastaloj Kraljevini SHS, a time i kulturnoj iprosvetnoj politici koju je ona sprovodila. La`na nada da je stanje stvoreno mirovnim ugovo-rima privremeno, nemirenje sa postoje}im stanjem, teško uklapanje u politi~ki, ekonomski ikulturni ìvot nove domovine, podsticali su nepoverenje, podozrenje, sumnju dràvne vlasti ulojalnost ma|arske nacionalne manjine.” Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraljevine Jugo-slavije, knj. III, str. 57.

20 O tome videti: n.d., str. 77 - 78.21 H, „Prosvetne prilike narodnih manjina u Vojvodini nekad i sad”, Jugosloven, br.3, januar 1932,

str. 165.

vim, ali pa`ljivim nadzorom Ministarstva prosvete. Prvih godina postojanjanove dràve bilo je izraèno nepoverenje prosvetnih vlasti prema komunistima ipripadnicima nacionalnih manjina. âk su i ina~e veoma nepopularni àndarmiu makedonskim selima bili u povla{}enom dru{tvenom poloàju u odnosu nau~itelje. Makedonija je sluìla kao svojevrsna ka`njeni~ka kolonija za u~itelje sakomunisti~kim sklonostima. Politi~ki prokaèni prosvetni radnici, bez obzira dali se radilo o komunistima, simpatizerima biv{e austrougarske dràve ili raznimantijugoslovenskim nacionalistima, u najve}em broju slu~ajeva do sredine 1921.bili su preme{tani u slu`bu u one krajeve koji su se procenjivali kao nacionalnosigurni ili tamo gde je bilo manje uslova za njihovo povezivanje sa politi~kimistomi{ljenicima. Tako su ma|arski u~itelji, sa slabim znanjem „dràvnog jezi-ka” i nacionalisti~kim sklonostima, preme{tani u ~isto srpske sredine. Nije seuop{te razmi{ljalo kakav kvalitet obrazovanja ta vrsta prosvetara moè pruìti uuslovima postojanja jezi~kih barijera i politi~kih predrasuda. Ma|arski simpati-zeri iz redova dràvnih slu`benika, a posebno u~itelji, bili su u funkciji oba-ve{tajaca vojne uprave Ma|arske i kao takvi doprineli su da ma|arska vojskadobija pouzdane podatke o broju jugoslovenskih trupa na ma|arskoj granici.U~itelji ma|arske nacionalnosti nisu proslavljali dane jugoslovenskog ujedi-njenja u pravoslavnoj crkvi iako im je to bila slu`bena du`nost, a ohrabrivali suljude koji su im bili bliski da izbegavaju sluènje vojnog roka u jugoslovenskojvojsci. I neki nema~ki u~itelji slagali su se sa ma|arskim kolegama u nastojanjuda veliki delovi jugoslovenske dràve pripadnu njihovoj mati~noj zemlji. U Ba-~koj Topoli Ma|ari su oti{li toliko daleko da su pokrenuli lokalni ~asopis u komesu na ma|arskom jeziku objavljivali naredbe {kolskog nadzornika. Time su sedirektno suprotstavljali nastojanjima {kolskih vlasti da ma|arski u~itelji nau~edràvni jezik, a kr{ili su i zakon o Narodnim {kolama jer su prevodila~ki radradili bez odobrenja ministra prosvete ili {kolskog nadzornika. Izjave pojedinihu~itelja svedo~ile su o otvorenoj mr`nji prema Srbiji i Srbima izjavljuju}i da jeVojvodina pripala Srbiji „na lopovski na~in” dodaju}i da bi sve Srbe „trebaloklati tupim noèm”. Bilo je i u~iteljica koje su se novim vlastima ~inile politi~kisumnjivim. Hrvatski u~itelji, habzbur{ki lojalisti, ~esto su radili za ma|arskustranu zbog ~ega su iz grani~nih mesta preme{tani u unutra{njost dràve kako nebi odràvali kontakt sa neprijateljskim elementima.22 U takvoj situaciji zvu~alaje deplasirano primedba nekih radikala iz Crne Gore da je bilo nepotrebno da sepolaganje zakletve u~itelja Cetinjskog okruga vr{i pred policijom i na na~in datekst zakletve nije bio podudaran sa tekstom u zakonu pa su samim tim u~iteljipoloìli navodno nezakonitu zakletvu. Neki hrvatski u~itelji u Bosni skretali supa`nju prosvetnih vlasti na sebe ne {kolskim radom ve} politi~kim angaòva-

45


22 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 4 - 10. Proma|arska delatnost, premeštaji, otpuštanja,kazne.

njem u korist HRSS i Stjepana Radi}a pa je tako celo stanovni{tvo sela sahrvatskom ve}inom pridobio za republikansko dràvno ure|enje.23

Kako su u~itelji bili tretirani kao dràvni slu`benici, nisu imaliobezbe|enu stalnost zaposlenja. Postojala je mogu}nost da u svakom trenutkubudu otpu{teni sa posla administrativnim putem, {to se u praksi zloupotrebljava-lo.24 Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS, na zahtev op{tinskih zborova, vr{iloje tokom 1920. godine preme{taje u~itelja koji su bili pristalice komunista.Preme{tanja su vr{ena pred kraj {kolske godine, {to se negativno odraàvalo nanastavu i kvalitet nau~enog. To je svedo~ilo o razmerama vi{e kampanjskog,nego kontinuiranog, otpora dràve komunistima i represiji sa izrazitim svojstvi-ma variranja. Tehnologija obra~una sa potencijalno opasnim dràvnim pro-tivnicima, kakvi su bili komunisti, zahtevala je podr{ku javnog mnjenja nalokalnim nivoima. Ministarstvo prosvete, sredinom 1920. godine, javno jesaop{tilo da postoji vi{e od sto prijava i tu`bi protiv u~itelja sa komunisti~kimsklonostima, a u partijskoj {tampi tvrdilo se da su tu`be podnete na inicijativupolicijskih struktura.25 Nova faza u pritiscima na komunisti~ki opredeljeneprosvetne radnike zapo~ela je posle proklamovanja Obznane o za{titi dràvekrajem 1920. godine. Tvrdilo se da su se neprijatelji nove dràve pridruìlikomunistima da bi izazvali i podràli nerede. Da se to ne bi desilo vlada jeodlu~ila da zabrani ne samo komunisti~ku ve} i svaku drugu „rastrojnu propa-gandu”, da se zatvore komunisti~ke organizacije i „zbori{ta” i da se obustaviizdavanje svih {tampanih stvari koje su hvalile nasilje, diktaturu ili revoluciju.Nizu za{titnih mera pridruìla se i odluka o proterivanju stranaca koji bi u~estvo-vali u delovanju protiv dràve. Dràvni slu`benici, za koje bi se ustanovilo dapromovi{u bolj{evi~ke ideje, rizikovali su da ostanu bez posla, a studenti komu-nisti izlagali su se neprijatnosti da im dràva oduzme pomo} za {kolovanje. Ukratkom tekstu Obznane ~esto se pominju re~i: rastrojstvo, ratovi i drugi izrazikoji svedo~e o strahu politi~ke elite od mogu}ih posledica revolucije. Uprkostome {to su u Obznani taksativno navedene razne kazne za komunisti~ku propa-gandu ostaje ~injenica da je ovaj akt obavezivao samo administrativnu struktu-

TOKOVI ISTORIJE

46

1-2/2005.

23 Nepotpisano, Dnevnik, „Crna Gora”, list Narodne radikalne stranke za Crnu Goru i Boku, br.68, od 13. septembra 1921. godine, str. 3; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov. - 11 - 31.Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.

24 „U tome pogledu, kao najdrasti~niji primer zloupotrebe vlasti, moè se navesti slu~aj admini-strativnog otpuštanja uo~i samog sticanja prava na penziju. Kao što smo ve} napomenuli,slu`benici koji nemaju stalnost mogu biti administrativnim putem otpušteni, ako još nisu steklipravo na li~nu penziju, ina~e na taj na~in mogu biti samo penzionisani. Pravo na li~nu penzi-ju, pak, sti~e se sa deset godina efektivne dràvne slu`be.” Mihailo Ili}, Narodna škola i na-rodni u~itelj, Beograd 1938, str. 21.

25 X, „Hajka protiv u~itelja komunista”, Radni~ke novine, br. 118, 15. maj 1920, str. 1; SergijeDimitrijevi}, Komunisti~ka partija Jugoslavije u legalnom periodu wenog postojawa1919–1921, Beograd 2001, str. 240, 244.

ru vlasti, ali ne i njenu sudsku granu. Iako se tekst Obznane prete`no odnosio nakomuniste njegove odredbe mogle su se primeniti i na nacionaliste ba{ zato {tosu se direktno zabranjivale sve „rastrojne” aktivnosti.26

Neposredno po objavljivanju Obznane prosvetne vlasti dodelile su niìmorganima dve vrste zadataka. Prvi se ticao evidencije u~itelja komunista, a drugiprikupljanja izjava osumnji~enih osoba o njihovom drànju prema bolj{evizmu.[kolski nadzornici u januaru i februaru 1921. godine bili su optere}eni poslomda podre|ene {kolske radnike kontroli{u u politi~kom smislu jer je bilo jasno daaktivnim zagovornicima revolucije vi{e nema mesta u prosvetnom sistemu.Nadzorne vlasti sastavile su razne spiskove komunista u~itelja ~iji je broj vari-rao od samo 65 do gotovo 200 ljudi. Komunisti~ka partija svojim ~lanovima nijedostavila uputstva o pona{anju pa su osumnji~eni u~itelji ostali prepu{teni samisebi u suo~avanju sa pitanjima koja su mogla ukazivati na njihovo podràvanjeideja koje su postale politi~ki nepodobne. Prilikom saslu{avanja pitanja su bilajednoobrazna, usredsre|ena na odgovore da li su pristalice komunisti~kih ideja,da li ostaju odani toj partiji i kakvo }e drànje zauzimati posle pojave Obznane.Pod direktnim egzistencijalnim pritiskom ra|ale su se strategije suo~avanja saovim pitanjima koje su imale razli~ite oblike. Neki od u~itelja priznavali su dasu radili za komuniste na izborima za Ustavotvornu skup{tinu, ali su odmahdodavali da su navodno uvideli da je ova stranka imala antidràvni karakter, anjihov podani~ki mentalitet dolazio je do izraàja u obe}anju da }e u budu}nostiraditi samo za one stranke ~ije je opredeljenje bilo usmereno ka dràvnom jedin-stvu. Nekima ovakvo drànje nije pomagalo da izbegnu otkaz. U drugoj grupinalazile su se osobe spremne da sve negiraju od ranije pripadnosti partiji dospremnosti da agituju za komunizam, ali su izbegli da se izjasne o tome kakve}e stavove zauzimati u budu}nosti prema komunistima. Negiranje kao strategijapovla~enja bilo je prisutno i kod onih koji su odlu~no tvrdili da se odri~u komu-nisti~kih ideja, ali tek posle razmene mi{ljenja sa {kolskim nadzornikom, usputnapominju}i da su oni porodi~ni ljudi {to je verovatno bio i presudan motiv.Povu~enost i neaktivnost ~lanova partije u vremenu dok je ona bila legalna bioje bitan faktor u odluci da se neki komunisti ili njihovi simpatizeri zadrè uu~iteljskoj slu`bi. Strategija pruànja pasivnog otpora mogla se osetiti u odgo-vorima pojedinih u~itelja da nisu u stanju da kaù kakvo }e drànje imati premakomunistima u budu}nosti kasnije nagla{avaju}i da tokom slu`bene du`nostinisu „sprovodili” komunisti~ke ideje. Neki od osumnji~enih verovali su da }eizbe}i odgovornost ako kaù da su komunistima pripadali samo do DrugogVukovarskog kongresa i da formalni komunisti nikada nisu ni bili. Bilo je ihrabrih koji su {kolskom nadzorniku poru~ivali da ovakva pitanja ko~e njihov

47


26 Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi}, Jugoslavija 1918–1984, Zbirka dokumenata, Beograd1985, str. 142 - 143.

u~iteljski posao i otvoreno su se izja{njavali kao pristalice komunisti~kih ideja,a samo retki usu|ivali su se da izjave da }e u budu}nosti zauzeti onaj stav kojibudu ocenjivali za shodno.27

Kao dràva nacionalnog pomirenja, Kraljevina SHS primila je u slu`bui kadrove koji nisu bili na liniji jugoslovenske ideologije ni pre ni tokom Prvogsvetskog rata. Tako su decu u odanosti jugoslovenskoj ideji vaspitavali ljudi ~ijije ìvot pro{ao u neprijateljskim delatnostima protiv dràve i naroda i drugevere. De{avalo se da su mnogi od njih prosvetnu delatnost nastavljali da oba-vljaju u kontinuitetu od okupacije Nove Varo{i do vremena podobnosti inte-gralnog jugoslovenstva. Ministarstvu prosvete stizale su anonimne prijave oradu ~oveka koji je Srbe svojim svedo~enjem izvodio pred sud okupatorskevojske i skidao zvona sa crkvenih tornjeva, a posle stvaranja jugoslovenskedràve uvukao se u Demokratsku stranku i obavljao posao verou~itelja lokalneislamske verske zajednice. Da je njegov moralni kredibilitet dolazio u pitanjesvedo~i napomena anonimne prijave da je dva puta bio isteran iz prosvetnestruke.28 Verbalni delikt u~itelja bio je ra{iren u hrvatskim krajevima. U CrnojGori pojedini prosvetni radnici dràli su ~itav arsenal oru`ja verovatno za potre-be pobune crnogorskih separatista pa kao svojevrstan kuriozitet zvu~i opravda-nje u~itelja pred àndarmerijskom patrolom kada je umesto legitimacije za oru-`je pruìo na uvid sliku Nikole Pa{i}a jer je navodno bio ~lan Radikalne stranke.Protivljenje jugoslovenskoj dràvi u~itelji su iskazivali i jatakuju}i poznatimrazbojnicima u brdskim krajevima {to je izazivalo nevericu i zaprepa{}enje kodlokalnih dràvnih slu`benika. Nisu samo u~itelji i u~iteljice dospevali pod nad-zor zbog nepouzdanog politi~kog vladanja. To se de{avalo i {kolskim nadzor-nicima ~ija je jedina krivica to {to su bili u kumovskim vezama sa politi~arimapoput Svetozara Pribi}evi}a, koji su se suprotstavljali reìmu integralnog jugo-slovenstva.29

Disciplinska odgovornost u~itelja, na celom podru~ju Kraljevine SHS,zakonski je definitivno regulisana tek 1927. godine Uredbom o u~iteljskim di-sciplinskim sudovima. Do tada, sve represivne odredbe o optuìvanju, isle|iva-nju i kaznama bile su samo ~lanovi i paragrafi u okviru prosvetnih i ~inovni~kihzakona u parcelizovanom pravnom sistemu. Procesi pred disciplinskim sudovi-

TOKOVI ISTORIJE

48

1-2/2005.

27 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 8 – 26. Komunisti~ka aktivnost prosvetnih radnika.Razni izveštaji školskih nadzornika.

28 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11 – 31. Anonimna dostava, od 12. jula 1930. godine.29 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11 – 31. Izveštaj komandira àndarmerijske stanice u

Nikši}u, od 21. maja 1923. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11 – 31. Izveštajo jataku Vejsa Ðuki}a, od 10. oktobra 1930. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11– 31. Izveštaj školskog odbora osnovne škole Ljevore~ke opštine, o jatakovanju ucitelja, od 27.novembra 1930. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11 – 31. Izveštaj o vladanjuškolskih nadzornika, od 8. febrara 1933. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 11 –31. Predlog premeštaja u~itelja zbog jatakovanja, od 9. febrara 1935. godine.

ma mogli su trajati najvi{e ~etiri meseca od dana prijema tu`be. Postojali suoblasni disciplinski sudovi i u drugom stepenu Vrhovni u~iteljski disciplinskisud. Oblasne sudske instance imale su pravo da suspenduju optuène u kratkomroku od tri dana po prijemu optu`be, ali mu nisu mogli oduzeti celu platu nitidruga nov~ana primanja. Za izvr{ene „disciplinske istupe”, kojim bi se naru{iougled profesije ili povredila slu`bena du`nost, bile su predvi|ene kazna opome-nom, zatim nov~ana kazna ~iji je maksimum bio 10% od plate, pa i preme{taj udrugu radnu sredinu sa ili bez priznavanja prava na selidbene tro{kove. Takvipreme{taji bili su i sredstvo ka`njavanja prosvetara koji su dve godine uzastop-no ocenjivani slabom ocenom u radu tokom {kolske godine. Stroìje kazne izri-cane su za „disciplinske prestupe” i podrazumevale su ukor, smanjivanje plateod 20% sa najduìm rokom trajanja od dvanaest meseci. Prisilno penzionisanjebez umanjenja penzionih prihoda moglo se izre}i kao vrsta kazne, a u teìmslu~ajevima mese~na penzija u~itelja mogla se smanjiti za 20% i mera nije smelatrajati duè od deset godina. Najve}a represivna mera bila je otpu{tanje iz slu`besa nijansama koje su varirale od zadràvanja ili gubitka ste~enih prava udràvnoj slu`bi, a optuèni mogao je izgubiti i pravo na penziju ukoliko ga jestekao pre odlaska na disciplinski sud.30 Me|u brojnim u~iteljima koji suskrenuli pa`nju na sebe ne politi~kim ve} profesionalnim propustima nalazili suse i neki koji su prekidali nastavu u {kolama samovoljno, navodno zbog nedo-statka ogreva. Istragom je utvr|eno da je nedisciplinovani u~itelj drva, predvi-|ena za {kolu, tro{io u privatne svrhe poklanjaju}i ogrev ènama koje su muspremale hranu. Nije bio redak slu~aj, po tvrdnjama nekih nadzornih odbora, dasu se u~itelji tokom radnog vremena {etali po poljima umesto da drè nastavu.Nekima je {kola sluìla vi{e kao mesto za politi~ke zborove.31

Posebnu ulogu u postupku procene politi~ke podobnosti i prosvetnesposobnosti u~itelja imao je sreski {kolski nadzornik. U okviru staranja zaunapre|enje {kolstva, njegovo pravo bilo je da istraùje eventualne „krivice”nastavnika i predlaè kazne koje su spadale u delokrug odluke sreskog na~elni-ka. Mandat za me{anje nadzornika u privatni ìvot prosvetnih radnika bio jeznatan, jer je kao poslovnu obavezu imao istragu i re{avanje „li~nih sporova”me|u nastavnicima. Kada je doba integralnog jugoslovenstva pro{lo nastavljalose sa praksom kontrolisanja privatnog ìvota prosvetnih radnika sa tom razlikom{to su pod kontrolu potpadali i {kolski nadzornici. Za vreme prve vlade MilanaStojadinovi}a Uredba o disciplinskoj odgovornosti podrazumevala je da povre-da propisa slu`be prosvetnog radnika na poslu i van njega povla~i za sobomkrivi~nu odgovornost, kaznu za neurednost ili kaznu za nedisciplinu. Najteì vid

49


30 Više o tome u delu: Vojislav V. Raši}, Uredba o u~iteljskim disciplinskim sudovima u vezi sadisciplinskim postupkom, Beograd 1927, str. 3 - 5, 14, 15, 19, 20 - 21.

31 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov. - 11 – 31. Prijave protiv nesavesnog rada u~itelja.

prekr{aja, koji za sobom nije povla~io krivi~nu odgovornost, definisao se kaodisciplinski prestup. Za procenu disciplinskog prestupa bilo je neophodno defi-nisanje {tete i opasnosti po slu`bene interese ili ugled prosvetne struke. Veli~inaprestupa, njegovo ponavljanje, oteàvaju}e okolnosti i drugi momenti uticali suna status prosvetnog radnika i direktno se odraàvali na njegov ìvot i sudbinunjegove porodice. Kazne za obi~nu neurednost bile su pismeni ukor i nov~anakazna ne ve}a od 300 dinara, a ukupan broj svih godi{njih kazni za pojedincanije smeo da pre|e iznos mese~ne plate. Upravnik {kole imao je pravo da izri~esamo pismeni ukor dok su nov~ane kazne za neurednost izricali neposredni ilivi{i stare{ina u komandnom prosvetnom lancu. Kazna nije mogla da se izreknepre saslu{avanja optuènog, a novac od kazni i{ao je u korist penzionog fondadràvnih ~inovnika. Rok zastarelosti neurednosti bio je godinu dana.32

Za disciplinski ka`njiva dela smatralo se nemarno, pristrasno i nesave-sno vr{enje prosvetnog poziva. Ucenjivanje ili iznu|ivanje nagrade i mita tako|eje bio teàk prekr{aj. U~itelj nije smeo da nemarno i neuredno dolazi na posao,a smatralo se ka`njivim ako je to radio i posle izricanja blaìh kazni za neured-no pona{anje. Nedopu{tena kritika stare{ine i pretpostavljenih bila je teàk greh.Nije se tolerisalo lakomisleno zaduìvanje, izazivanje sva|e sa drugim nastavni-cima. Nemoral u privatnom ìvotu bio je jo{ jedan od razloga da se u~itelji di-sciplinski ka`njavaju. U nemoralne ~inove spadali su alkoholizam, kocka i skit-nja. Kritika postupaka vlade, vlasti i poretka kao i za{tita onih koji su vr{ili takvuvrstu kritike povla~ila je disciplinsku odgovornost.33

Bilo je prosvetnih radnika sklonih seksualnoj zloupotrebi dece, uprkosstrogim normama kojim se predvi|ala kazna do deset godina robije za tokrivi~no delo.34 Optuìvanje nastavnika i u~itelja da nisu korektni prema |acimai da su deca izloèna verbalnom i fizi~kom seksualnom uznemiravanju vaspita~abila je ~esta pojava. Tako je u~itelj iz sela Stra{imirce u Makedoniji silovaojednu od svojih u~enica, a njegov slu~aj, zbog politi~kih implikacija, koje sudovodile u sumnju nastavni~ki poziv kao profesije, kojoj su posve}eni idealniljudi, do{ao je do samog predsednika Ministarskog saveta dràve i ministraunutra{njih poslova. Zbog toga je otpu{ten iz u~iteljske slu`be i krivi~no jeodgovarao pred sudom. Mnoge optu`be bile su la`ne i na~in da se deca i roditeljiosvete u~iteljima zbog strogog ocenjivanja. Primer takve prakse osetio je u~iteljsela Pepeli{te u Tikve{kom srezu. Njega su roditelji ènske muslimanske dece

TOKOVI ISTORIJE

50

1-2/2005.

32 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 - 1280 – 1525. Nacrt Zakona o narodnim školama iz 1929.godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 - 1280 – 1525. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgo-vornosti školskih nadzornika i nastavnika, od 16. jula 1936. godine.

33 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 - 1280 – 1525. Nacrt Uredbe o disciplinskoj odgovornostiškolskih nadzornika i nastavnika, od 16. jula 1936. godine.

34 Krivi~ni zakonik za Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1929, str. 77.

optuìli za seksualno uznemiravanje u~enica. Prosvetni inspektor iz Skopljaoti{ao je u mesto da proveri iznete optu`be i do{ao je do zaklju~ka da je u pita-nju bio otpor seljaka koji nisu èleli u selu dràvnu, ve} versku {kolu tako da suodbijali da decu {alju ovom u~itelju i ~inili su mu znatne prepreke u njegovompoku{aju da ih opismeni. Savet {kolskog nadzornika prosvetnim vlastima uBeogradu bio je da se u~itelj premesti u drugo mesto da ne bi gubio vreme sadesetak preostalih |aka koji nisu imali ni sklonosti da redovno poha|aju nastavu.Na meti nezadovoljnih |aka na{ao se i jedan arhimandrit Srpske pravoslavnecrkve pa su ga i mu{ka i ènska deca navodno optuìvala za silovanje. Direktorgimnazije u Ohridu pozabavio se optu`bama i do{ao do zaklju~ka da optu`benisu istinite, a koliko su glasine uzele maha svedo~i i ~ar{ijska pri~a da jecrkveno lice oti{lo toliko daleko da je istovremeno silovalo dve u~enice starijihrazreda srednje {kole. Ministarstvo prosvete se ume{alo u slu~aj zato {to je okri-vljeni arhimandrit predavao veronauku. Na kraju, ispostavilo se da ni{ta odoptu`bi nije bilo istinito, a ostalo je otvoreno pitanje morala i namera onih kojisu tu pri~u {irili. Sli~ne prijave, ovoga puta dokazane, podno{ene su i protivsuplenta gimnazije u Prizrenu zbog afere sa u~enicom, pa je direktor gimnazijepredloìo odeljenju za srednju nastavu Ministarstva prosvete da ga premesti pokazni u neku drugu {kolu.35

Ispoljavanje homoseksualnih sklonosti u~itelja, osim skandala, donosioje vinovniku i sukob sa zakonom, jer je predvi|eno da se po~inioci ovog delakazne strogim zatvorom ~ak i onda kada nije moglo biti govora o teèm kri-vi~nom delu.36 Deluje ~udno {to je Ministarstvo prosvete bilo obave{teno oispoljavanju homoseksualnih sklonosti profesora koji su napustili slu`bu i nisuvi{e bili pod ingerencijom ministarstva. Iz policijske prijave videlo se da jeoptuèni biv{i profesor bio higijenski zapu{ten i alkoholi~ar sklon seksualnomnapastvovanju uniformisanih osoba na du`nosti. U~enik op{te zanatske {kole izLeskovca prijavio je u~itelja matematike zbog poku{aja zavo|enja i nagovaranjana seksualni odnos. Kada ih je upravnik {kole me|usobno suo~io na saslu{anjuu~itelj se fizi~ki obra~unao sa u~enikom nanev{i mu zbog prijave lake telesne

51


35 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov. - 67 – 23. Pismo ministra prosvete, upu}eno predsed-niku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Antonu Korošecu, od 7. novembra 1928.godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 23. Nalog referenta odelenja za osnovnunastavu za vršenje istrage po prijavi roditelja iz sela Pepelište protiv u~itetelja Josifa Petrovi}a,upu~en prosvetnom inspektoru iz Skoplja, od 28. januara 1924. godine; ASCG, f. Ministarstvaprosvete 66 pov.- 67 – 23. Izveštaj školskog nadzornika iz Kavadaraca o slu~aju Petrovi}, od7. februara 1924. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 25. Nalog kabineta mi-nistra prosvete za istragu u slu~aju arhimandrita Venijamina, upu}en direktoru gimnazije uOhridu, od 11. februara 1925. godine; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov. - 67 – 25.Izveštaj direktora ohridske gimnazije, od 26. februara 1925. godine; ASCG, f. Ministarstvaprosvete 66 pov. - 67 – 23. Izveštaj direktora prizrenske gimnazije, od 10. februara 1926. godine.

36 Krivi~ni zakonik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, str. 79.

povrede. Prosvetne vlasti odlu~ile su da ga prebace u zaba~eno selo Zetskeoblasti po kazni bez prava na putne i selidbene tro{kove.37

Moralni nadzor sprovodio se i nad u~iteljicama. Veliki ùpan Primorskokraji{ke oblasti àlio se Ministarstvu prosvete da mnoge u~iteljice ìve „sabla-`njivim” ìvotom i da nisu u stanju da vaspitno deluju na |ake. Iza terminasabla`njivosti krila se li~na drama nastavnica prisiljenih da zbog prirode svogposla izbegavaju bra~ne veze sa ljudima koji nisu pripadali njihovoj profesiji.Bio je ~est slu~aj da su porodice prosvetnih radnika ostajale u jednom mestu doksu on ili ona obavljali svoje poslove i ìveli u drugim krajevima zemlje. Zato nijeni ~udo {to su mnoge u~iteljice, po ocenama preterano revnosnih dràvnihslu`benika i skandalizovane ~ar{ije, ìvele u „konkubinatima” i imale vanbra~nudecu.38 U~itelji su postajali nepodobni za posao i po drugim osnovama. Zazaostalu sredinu bilo je dovoljno da je u~iteljica razvedena, da pu{i cigarete i daizgleda malo slobodnije u o~ima drugih pa da celo uzorno katoli~ko mestoVinkovci pro{iri pri~u kako se odaje prostituciji. Ni njene kolege nisu bile boljeu o~ima gra|ana koji su svakodnevno izmi{ljali pri~e o alkoholizmu njenih kole-ga, seksualnim avanturama {kolskog nadzornika sa u~iteljicama, skandalimakoje su pravile ljubomorne supruge i ko je gde tro{io sopstveni novac.39 Zbogpritiska javnosti jedan u~itelj iz Lapca kod Bitolja preme{ten je u blizinu Be~ejapo kazni. Njegov jedini greh bio je u tome {to je pisao ljubavna pisma udatimènama i upotrebljavao |ake kao po{tare.40 Bilo je i dramati~nijih situacija kadaje u~enica ~etvrtog razreda gimnazije u Pri{tini rodila vanbra~no dete a kao ocanavela je profesora. Javno mnjenje prihvatilo je pri~u jer se od ranije {irila glasi-na da je imao ~ak pet ljubavnica me|u u~enicama, a u veliki greh pripisivalo muse {to je ìveo u vanbra~nim odnosima sa u~iteljicom iz osnovne {kole. Razja-reno gra|anstvo bilo je spremno i na lin~ profesora, a Ministarstvo prosvete radi„spasavanja mladeì” hitno je premestilo profesora i u~iteljicu u me|usobnoudaljena mesta.41 Tako se nastavio pritisak na li~ni i initimni ìvot prosvetnihradnika sa namerom da se od njih napravi uzor za neprosve}ene slojeve dru{tva.

TOKOVI ISTORIJE

52

1-2/2005.

37 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Prijava redarstvenog povereništva u Zemu-nu protiv bivšeg u~itelja iz Kumanova od 15. marta 1935. godine; ASCG,f. Ministarstvaprosvete 66 pov.- 67 – 132. Izveštaj pravnog referenta Ministarstva prosvete KraljevineJugoslavije o ponašanju u~itelja opšte zanatske škole, od 12. septembra 1929. godine.

38 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Predlog premeštaja u~iteljica i u~itelja popotrebi slu`be, od 12. jula 1929. godine.

39 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Anonimne prijave prosvetnom inspektoru izVinkovaca od 1. avgusta 1929. godine.

40 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Izveštaj pravnog otseka Ministarstvaprosvete od 3. marta 1927. godine.

41 ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Nedatirana peticija gra|ana Ministarstvuprosvete; ASCG, f. Ministarstva prosvete 66 pov.- 67 – 132. Izveštaj direktora Dràvne gi-mnazije u Prištini, od 10. septembra 1926. godine.

Summary

Yugoslav School-Teachers between Ideological and Social Responsibility

Oppression of a Profession between the Two World Wars

Ministry of Education of the Kingdom of the Serbs, Croats and Slove-nes/Yugoslavia promoted a cult of a perfect educator and put the pressure to bearupon teachers to behave according to the idealized social and political image ofthem. Educational and police authorities' controlled political opinions and pri-vate lives of teachers, punishing even those who had been victims of backwardviews of the community. Political and moral correctness had been and remainedthe crucial component of which it was expected that teachers would make anideal type of an obedient Yugoslav citizen.

53


Mr Sonja DUJMOVI] UDK 323.2 (497.1) "1937/1939"Institut za istoriju, Sarajevo 323.17 : 329 (497.15) (051)

SRPSKO GRA\ANSTVO BOSNE I HERCEGOVINE PREMA SPORAZUMU CVETKOVI] – MAÊK1

APSTRAKT: Rad je posve}en stavu vo|stava srpskih stranaka, nefor-malnih grupa i pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Sporazumu Cvet-kovi}-Ma~ek, mogu}oj autonomiji Bosne i Hercegovine kao i o srpskojjedinici.

Dugogodi{nja politi~ka kriza u Kraljevini Jugoslaviji reflektovala se nasve sfere ìvota, jer je svako politi~ko de{avanje poprimalo i {ire i ozbiljnijezna~enje za cjelokupno dru{tvo, a i za sve njegove segmente. U tridesetim go-dinama problemi su se samo nagomilavali i mnoga nastojanja da se postigneuravnoteènost u politi~kom ìvotu nisu dovodila do pravih rezultata.

Namjesni{tvo se nadalo da }e vladina kombinacija sa Jugoslovenskomradikalnom zajednicom (JRZ) biti uspje{na u rje{avanju „hrvatskog pitanja”, alije njena politika istovremeno doìvljavana i komentarisana kao zaokruìvanjeHrvata, koji su u daljem toku doga|aja ipak sklopili sporazum, ali ne sa vladomnego sa srbijanskom opozicijom (8. X 1937.). To je bilo prvi put da se uJugoslaviji {efovi opozicije dogovore, ali se moè re}i da je Blok narodnog spo-razuma i ostvaren jer se nije ulazilo u pitanje dràvne organizacije. Vladinneuspjeh u pregovorima sa Hrvatima, veliki neredi i nezadovoljstvo kod srpskogstanovni{tva izazvani potpisivanjem konkordata, opozicija srpske pravoslavnecrkve, povezivanje sa Njema~kom i Italijom i brojne demonstracije stanovni-{tva, kao i otkazivanje naklonosti od strane Francuske, a prvenstveno VelikeBritanije dovelo je M. Stojadinovi}a u nemilost kod namjesni{tva i kneza Pavla.

54

1 Tekst je dio magistarskog rada pod naslovom „Srpsko gra|anstvo u Bosni i Hercegovini1918–1941”, odbranjenog na Filozofskom fakultetu u Beogradu; mentor je bio prof. dr Ðor|eStankovi}.

Nakon organizovanih izbora decembra 1938. godine Milan Stojadinovi} jeoti{ao sa vlasti februara 1939. i mjesto ustupio Dragi{i Cvetkovi}u, dotada{njempredsjedniku poslani~kog kluba JRZ. Nestabilne dru{tveno-politi~ke prilike }ese jo{ jednom intervencijom namjesni{tva poku{ati dovesti u red.

Vlada novog ~ovjeka kneza Pavla, Dragi{e Cvetkovi}a formirana je 5. II1939. godine da kona~no napravi sporazum sa Hrvatima, {to je postalo krajnjeneophodno za normalizaciju politi~kog ìvota. Sporazum sa Vlatkom Ma~ekomje potpisan 26. augusta 1939. godine i njegov rezultat je bio formiranje BanovineHrvatske, {to je pokrenulo lavinu rasprava u cijeloj dràvi i na svim nivoimaotvorilo mnoga nedore~ena politi~ka pitanja i izazvalo burna izraàvanja nacio-nalnih strasti.

Banovina Hrvatska je nastala ujedinjenjem Savske i Primorske ba-novine, te srezova Dubrovnik, [id, Ilok, Br~ko, Grada~ac, Derventa, Travnik iFojnica.2 Tako je trinaest srezova Bosne i Hercegovine bilo ustupljeno ovojnovoj tvorevini unutar Kraljevine Jugoslavije, s tim da je u sporazumu navede-no da }e se iz navedenih srezova izdvojiti op{tine i sela koja nemaju hrvatskuve}inu. Banovina je imala i izvjesne samouprave koje su bitno naru{avale prin-cip unitarne organizacije dràve i koje su bile provedene bez izmjene ustava.3

U momentu kada je ideja centralizma sporazumom izme|u Cvetkovi}a iMa~eka bila sasvim ugroèna do{lo je i do mobilizacije srpskih krugova koji suovu ideju najvi{e i zastupali. U politi~koj praksi ve} realizovana i sprovedena,koncepcija bilo kakve vrste autonomije i izmjena unutra{njih granica ~inila sekao najava potpunog kraha dràve. Me|unarodne politi~ke prilike su tako|edoprinosile porastu politi~kih i nacionalnih napetosti u zemlji. Strah za budu-}nost i potpuno nezadovoljstvo uvuklo se me|u centraliste, gotovo samo Srbe,koji su ovu promjenu u dràvni vrlo te{ko podnijeli i {to se poja~avalo daljimtraènjima i idejnim pro{irivanjima granice Banovine ka istoku, sa hrvatskestrane. To je i bio povod da se otvoreno pokrene pitanje formiranja i srpskog teri-torijalnog zaokruènja, srpske teritorijalne jedinice u okviru dràve. Tada, kadase naru{ila ujedinjenjem uspostavljena cjelokupnost dràve, izdijeljena srpskaelita se na{la zate~ena i prvi put javno je postavila pitanje svog posebnog po-loàja i to pitanje je postalo osnovno za sve politi~ke srpske snage u Kraljevini.4

Nacionalni interes im se dotada ~inio ostvaren, neuzdrman, ili se bar to kao

55

S. DUJMOVI] Srpsko gra|anstvo Bosne i Hercegovine...

2 Ljubo Boban, Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek, Institut društvenih nauka, Odjeljenje istorijskenauke, serija I, monografije, 5, Beograd, 1965, str. 403.

3 Više o pravnom aspektu Sporazuma: Mirjana Stefanovski, Srpska politi~ka emigracija opreure|enju Jugoslavije 1941–1943., Beograd, 1988.

4 Pitanje poloàja srpskog naroda i njegovog jedinstva je bilo samo sporadi~no postavljano i tou sklopu pojedinih strana~kih zahtjeva i kratkoro~nih ciljeva: „Nakon oslobo|enja, kako gorerekosmo, pojavilo se neko bolesno stanje u našem politi~kom ìvotu. Ono je najviše štetilo srp-skom elementu ovih pokrajina. Vidimo tu smo srpski elemenat rascepan i rastrovan, dok ostale,

problem nije do tada ni postavljalo u javnosti. Moglo bi se re}i da centri mo}isrpskog korpusa nisu iz svog poloàja ni mogli ovo pitanje postaviti dok im sevlastiti status ~inio siguran i stabilan, mada je to njihovo shvatanje vlastitogpoloàja, naknadnom pame}u re~eno, bilo vrlo sumnjivog utemeljenja. Jedin-stvenost i cjelokupnost dràve ~inila se dovoljnom za ostvarenje srpskog nacio-nalnog interesa i kada je ona ovim sporazumom bila i zvani~no naru{ena i pre-stala da bude centralisti~ka, briga za budu}nost srpskog naroda je potakla svenjegove ~inioce da daju svoj sud o vlastitoj budu}nosti i da traè na~ina da seorganizuju. Naravno da je uvijek bilo grupa i pojedinaca koji su i ranije upozo-ravali na ~udan tok razvoja politi~kih doga|aja. Jedan od njih je i Nikola Sto-janovi} koji vrlo rano otvara to pitanje, okrivljuju}i politi~are iz vlastitog naro-da i traè}i odgovor u svom tekstu „Srbi i dràva”.5

Jo{ prije potpisivanja sporazuma, 6. aprila 1939. godine, osje}aju}i dasve ide podjeli zemlje, Branko Kalu|er~i}, narodni poslanik i ministar u penzijii dr Bogoljub Kujundì}, senator i ministar u penziji,6 glavni predstavnici JRZ uBosni i Hercegovini7 pu{taju u javnost letak pod nazivom „Bra}i Srbima u Bosni

TOKOVI ISTORIJE

56

1-2/2005.

muslimane i katolike, vidimo zbijene u jednu celinu, koja nosi svoje ~isto versko obele`je. Kodtakvog politi~kog stanja razumljivo je da je radikalna stranka morala da izdrì tešku borbu zapobedu svojih na~ela, za spas i o~uvanje našeg krvavog truda, koji je okrunio našu velikuotad`binu slavom i sjajem.…” – Srpska rije~, br. 6, 11. januar 1924.

5 „Srbi su bili glavni tvorci dràve. Njihove ambicije da budu i vo|e dràve mogle su se shvati-ti i odobriti. ali pod jednom pretpostavkom: – da i sami imaju dobre vo|e. Da li su ih imali? –to je glavno pitanje. Jer, van svakog je spora: da su Srbi ministri za proteklih šest godina bilipravi dràvnici naša bi dràva bila mnogo sre|enija. Od sre|enosti dràve prešlo bi se u ple-mensku i versku toleranciju. Zasad, to bi bilo dovoljno da utre put pravom narodnom jedinstvu,jer mi moèmo, u najboljem slu~aju o~ekivati da deceniji zajedni~ki poprave ono što su vekovipodvojenosti stvorili. Ali Srbi ne imadoše dràvnika kakve su iziskivali vreme i prilike. Pojediniizuzeci bile su samo one laste koje ne ~ine prole}e. Glavni ljudi politi~kih stranaka hteli su daprošlost bude ja~a od sadašnjosti i od budu}nosti, a mase su to lakše prihvatile. Mnogo se višei odavnije pri~alo o Velikoj Srbiji i Velikoj Hrvatskoj nego o Jugoslaviji. Austrijski primer bioje bliì od švajcarskog. Nije se vodilo ra~una o tom kako je prošla Austrija sa svojom te`njomda hegemoniju jednog naroda nametne drugima. Radikali, koji su svoju istoriju po~eli spropovedanjem švajcarskih samouprava, prihvatiše prvi austrijske „samouprave”; uzalud ih jeveliki dràvnik i teoreti~ar „selfguvernmenta” Stojan Proti} upu}ivao drugim putem. Uloga Srba bila je istorijom odre|ena sa „primi inter pares”. Ali se našlo Srba koji su hteli neštoja~e – da od Srbije naprave Prusku, mesto Pijemonta. Samo, za Prusku trebaju Prusi, uzori redai discipline. Dok se me|u Srbima ne pre~iste pogledi na ovo glavno pitanje, uzalud je svaki trudoko akomodavanja drugih plemena dràvi. Van sumnje je, da je ve}ina srpskog naroda na stranionih koji su èleli da Srbija ostane Pijemont; ali su naši „Prusi” jedinstveniji, okretniji, isebi~niji. Vešto su vezali svoj cilj s prividnim i privremenim interesima beogradske ~aršije:Beograd sad voli Srbe, a u Beogradu je ja~a još ~aršija od škole. Otuda njihovi dosadanji uspe-si. …” – Narod, br. 98, 25. decembar 1924.

6 Bogoljub Kujundì} je i prije potpisivanja sporazuma u jednom duelu sa "zemljoradnicima"rekao "da nikada u Bosni i Hercegovini ne}e ideja Kupinca pobediti ideju Soluna i Kajma-k~alana" - Lj. Boban, n.d., str. 79.

7 U JRZ su bili i dr Dušan Vasiljevi}, dr Savo Besarovi}, advokat i bivši narodni poslanik SavoŠešlija – ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 5802/1940.

i Hercegovini”, ~ime najavljuju svoje istupanje iz JRZ i istovremeno pozivajuSrbe iz BiH na okupljanje. Obrazlaù}i svoje dobre namjere „zbog kojih su i bili~lanovi ove stranke – èljom za saradnjom sa muslimanima i boljim ìvotom zasve u BiH, oni uvi|aju}i da je to bio „jalov posao” rezignirano napominju: „ZaSrbe u BiH ima iz svega ovoga jedna pouka a to je da ne mogu ni od koga o~eki-vati ni u budu}nosti, kao ni u pro{losti, ni od g. Spahe ni od g. Ma~eka itd. daim dade vi{e vlasti, nego {to oni sami sebi mogu po svojoj kvalitativnoj i kvan-titativnoj vrednosti pribaviti i o~uvati. Do{lo je vreme da Srbi u BiH uvide daprevlast g. Spahe koja se ose}ala u JRZ, nije leàla u ~vrstini i snazi redovaSpahe, nego u pocepanosti srpskih redova u BiH. G. Spaho je bio i osta}e tolikojak koliko su Srbi slabi da podnose njegovu prevlast, {to trebaju Srbi u Bosni daznaju.…Bra}o Srbi, bez razlike partije, svi na okup pod jednu zastavu, jer samotako mogu Srbi u dràvnom ìvotu Jugoslavije do}i do onoga izraàja na kojiimaju prava po svojim moralnim i intelektualnim sposobnostima, po svom kul-turnom progresu, kao i po svojim velikim `rtvama koje su dali za bolju sudbinui slobodu svih Srba i Hrvata i Slovenaca, i za stvaranje dana{nje velike i mo}neJugoslavije. Svi na okup, u borbu protiv svih koji ho}e da kroz BiH povukugranicu izme|u Srba i Hrvata, u borbu protiv onih koji ho}e da Drina opet budegranica izme|u Bosne i Srbije. @ivela Jugoslavija! @iveo Kralj!”8

U svojoj bro{uri „Za{to smo protiv granice na Drini i protiv cepanjaBosne i Hercegovine” koju dijeli jo{ od juna 1939. Branko Kalu|er~i} }enapisati: „Politka Srbije koju je ona u toj nameri vodila kroz jedno celo stole}eprema Austro-Ugarskoj, moè se okarakterisati sa dve re~i, kao Politika Bosne.Svi prirodni putevi, sve doline bosanskih reka, tekle su prema Savi i Dunavu,prema Beogradu, koji je kao veliki magnet privla~io i okupljao sve zdrave nar-odne snage Bosne i Hercegovine.” Nakon navedenih primjera obostrane ljubavion }e re}i da je nemogu}e povu}i granicu izme|u Srba i Hrvata u BiH jer„Povla~enje unutarnjih dràvnih granica u Jugoslaviji zna~ilo bi ja~anje cen-trifugalnih tendencija i slabljenje ose}aja o zajednici spoljnih granicaJugoslavije.…Povla~enje unutarnjih dràvnih granica izme|u Srba, Hrvata iSlovenaca zna~ilo bi slabljenje celine i Beograda kao predstavnika te celine, {tobi imalo za posljedicu i slabljenje bezbednosti narodne i dràvne na jugosloven-skim spoljnim granicama.” Tvrdio je da je „Plemenski separatizam koji danastraì zasebnu dràvu za svaku individualnost,…ni{ta drugo nego anahronizam,koji ìvi samo u zakre~enim mozgovima politi~ara koji pripadaju pro{lomstole}u”. Traè}i razlog za ovakav tok doga|aja i krizu dràve Kalu|er~i} }ere}i: „Jugoslavija je suvi{e brzim tempom i{la od pokrajinskih uprava ka ùpani-jama, od ùpanija ka banovinama, uvek potpuno ru{e}i ono {to je predhodilo istvaraju}i novo, bez veze na prethodno, pa je iskustvo pokazalo da su sve te

57


8 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 1675/1939.

promene i{le samo po povr{ini, a ispod tih promena tekao je nepromenjeno udubini, narodni ìvot Jugoslavije, koja se ne da svesti ni u kakav drugi okvirosim onaj koji je utvr|en prirodom prostora i ljudi koji ìve u okviru dràvnihgranica Jugoslavije.” Me|utim, „Jugoslavija se danas nalazi u sred velikihdoga|aja, koje dana{nji politi~ari u vladi i na vlasti, izgleda, ne mogu da upra-vljaju ni da im dadu pravac koji oni èle i ho}e, tako da ishod doga|aja zavisivi{e od slu~aja i dobre sre}e nego od njih, pa jugoslovenski narod vi{e polaènadu u Boga i juna~ku sre}u nego u vladu”. S obzirom na to „treba uspostavitinajintimniju i potpunu saradnju crkve i dràve: Samo vera moè mr`nju me|uraznovernom bra}om pretvoriti u ljubav.” Po{to i sam uvi|a da je sporazum vrlobliska stvar, a pitanje ljubavi me|u vjerama dugoro~ni cilj, Kalu|er~i} }e svojtraktat o politi~koj situaciji zavr{iti stavom Srba Bosne i Hercegovine: „Posve jerazumljivo, da su se Srbi Bosne i Hercegovine, bez razlike prepla{ili i uzbunili ida podiù svoj glas protiv toga da se ma i jedan srez BiH `rtvuje i preda namilost takovom politi~kom sistemu terora, kakav vlada u Hrvatskoj. Traìti odSrba da dragovoljno pristanu na to da postanu OBJEKAT TAKOVOG POLI-TI^KOG SISTEMA…zna~i traìti od Srba u BiH jednu nemogu}u `rtvu, da seodreknu slobode i pravne i li~ne sigurnosti koju im daje Kraljevina Jugosla-vija.… Opasnost za Jugoslaviju ne leì u snazi i veli~ini hrvatskog separtisti~kogtalasa, nego u slabosti jugoslavenskog odbrambenog fronta, u neodlu~nostijugoslavenske odbrane, i u duhovnoj pometnji koju je izazavao rascep u vodstvujugoslovenskog fronta…AKO SE SRBI I HRVATI NE MOGU DUHOVNOIZMIRITI U JUGOSLAVIJI, ONI TO NE]E MO]I NI U NOVIM OBLASTI-MA, JER ]E U SVAKOJ TOJ OBLASTI OPET @IVETI POME[ANO SRBI IHRVATI…” Na kraju, opet nagla{ava: „Srbi Bosne i Hercegovine veruju u Jugo-slaviju, veruju u rani instikt [umadije, koji u ovome ~asu na postavljeno pitanjeima samo jedan odgovor i to: Jugoslavija se ne sme ni pod koju cenu cepati naposebne dràvnopravne jedinice i oblasti, ona ne sme ni pod koju cenu kapituli-rati pred separatizmom, ni srpskim, ni hrvatskim, ni slovena~kim, ni bosan-skim.…Dana{nja Narodna Skup{tina, koja je izabrana na na~elu: „jedan narod,jedna dràva, jedan Kralj”, ako èli ostati verna tome na~elu i svojoj zakletvi da}e ~uvati Ustav, ONA MORA DIGNUTI SVOJ GLAS PROTIV TOGA DA SEBOSNA I HERCEGOVINA CEPA, ILI DA SE O@IVLJUJE GRANICA NADRINI ILI NA NEKOJ DRUGOJ RECI, jer niko nema pravo na to, da ma ijedan srez Bosne i Hercegovine odvoji od Beograda, i od Jugoslavije, za ~iju jeveli~inu i jedinstvo Bosna i Hercegovina dala mnogo ìvota i krvi svojih naj-boljih sinova…Eto, zato, bra}o Srbi, na okup, u obranu celine i Jugoslavije”.9

Novembra 1939. godine, nekoliko mjeseci nakon sklopljenog sporazu-ma, Kalu|er~i} }e u svom obra}anju pod nazivom „Pred drugom deobom

TOKOVI ISTORIJE

58

1-2/2005.

9 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 2394/1939.

Jugoslavije” sumirati njegove rezultate. Oni su se ogledali u gubljenju autorite-ta dràve, zabrani sokolima da odrè komemorativnu sjednicu kralju Aleksan-dru, a istovremeno dozvoli da se odrè zadu{nice generalu Sarkoti}u, u oduzi-manju sokolskih domova, „zlostavljanjem i ubijanjem malih slu`benika Srba sanapadajima na mirne Srbe – gra|ane i na vojnike”, teroristi~kim metodama„hrvatske za{tite”, na privrednom polju bojkotom Srba po metodama „hrvatskeselja~ke sloge”, te u zavr{nici u bjegu Srba iz Hrvatske, jer Srbi u hrv. banovini,organizovanoj po sistemu nacionalne i privredne autarhije, ne mogu o~ekivatibolje dane nego samo gore…” Tako „da tvorci sporazuma nisu imali pred o~imaizmirenje Srba i Hrvata na zajedni~koj teritoriji i obnovu zajedni~kog ìvota uJugoslaviji, nego deobu Srba i Hrvata i separatisti~ke interese Hrvata”, te je spo-razum „prva etapa opasne i sudbonosne nizbrdice, koja vodi u kona~ni rascepujedinjene Jugoslavije”. Iz tih razloga „Srbi ho}e da ostanu ~vrsto vezani i oku-pljeni oko Beograda, oko jezgre iz koje je nastala Srbija i Jugoslavija, jer samou ~vrstoj vezi sa Beogradom vide jaku i jedinu garanciju svoje budu}nosti.Granica na Drini koja je krvlju i gvo`|em izbrisana, moè biti uspostavljenasamo krvlju i gvo`|em” rekao je posve ispravno jedan vitez Kara|or|eveZvezde na vanrednoj skup{tini Saveza ratnih dobrovoljaca u Sarajevu, na 19.novembra 1939.”10

Sve politi~ke stranke i politi~ke struje i mnogi pojedinci u~estvovali suu debati nakon sporazuma, s tim da je problem bio sastavljen iz vi{e djelova.Jedan dio ~inio je stav prema sporazumu, drugi prema obrazovanju srpskejedinice i tre}i, stav prema autonomiji Bosne, odnosno formiranju jedne jednicekoju bi ~inila Bosna i Hercegovina.

Tri dana prije sjednice Glavnog odbora Radikalne stranke u Beogradu,28. augusta je u Sarajevu Radikalna stranka u prostorijama Radikalnog klubapozdravila sporazum izme|u Srba i Hrvata, „naglasuju}i potrebu da se ovajSporazum od strane starih radikala potpomogne” i da se po{alje delegat uBeograd da ispred sarajevskog odbora stare radikalne stranke zastupa mi{ljenjeo sporazumu kod glavnog odbora u Beogradu.”11 Istovremeno, radikali tuzlan-skog sreza su uznemireni davanjem dijela Bosne na osnovu ovoga sporazuma.12

U Banja Luci }e na svojoj konferenciji radikali sa Kostom Majki}em tako|epodràti rije{enje hrvatskog pitanja. Izvje{taji govore da je vremenom do{lo dospla{njavanja prvobitnog raspoloènja prema sporazumu jer je srpski narod sma-

59


10 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 18/1939.11 Na sastanku su bili prisutni Avakum Periši}, predsjednik odbora za Drinsku banovinu stare

radikalne stranke, dr Milan Jojki}, te dr Braco Poljokan, advokat, Vita Kajon, direktor gradskeštedionice, proto Dušan Komljenovi}, Petar Aleksi} trgovac, Bogdan Bogdanovi} trgovac –ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3569/1939.

12 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 6288/1939.

trao da su zahtjevi V. Ma~eka pretjerani. Od prvobitnog olak{anja koje je spo-razum sa Hrvatima donio, uvidjelo se da je „donijet bez znanja naroda” i predatmu kao gotov ~in. Drugim rije~ima, sporazum je i dalje bio èljen me|u radikali-ma, ali ne i sporazum kao akt kojim bi bili povrije|eni bitni i neosporni interesii prava srpskog naroda. âk }e D. Jeftanovi} na konferenciji u Rogatici, polagodine kasnije re}i „da se sa Hrvatima moè razgovarati o „Sporazumu” samona bazi dogovora i sporazuma potpisatog od pretstavnika opozicionih stranaka8. 10. 1937. god….”13 Glavni odbor iz Beograda }e tek marta 1940. podvgnutikritici Sporazum nagla{avaju}i njegovu privremenost, jer vodi slabljenjudràve.14

Ogranak Saveza zemljoradnika u Bosni i Hercegovini je pozdravio Spo-razum.15 Na jednoj od konferencija, na Palama, 22. oktobra 1939. prvak zemljo-radnika Arso Kopivica }e, kako kaè izvje{taj, re}i da Srbi treba da se ugledajuna Hrvate „koji su se oslobodili robovanja u kome su robovanju i borbi zaoslobo|enje ubijani i sada su sami sebi gospodari.”16 U svojim istupanjima sara-jevski prvak zemljoradnika Obrad Mastilovi} nagla{ava zna~aj zemljoradni~kestranke na pripremanju sporazuma izme|u Srba i Hrvata.17 On }e sa dr B.ûbrilovi}em, ministrom poljoprivrede u vladi, tako|e potvrditi slaganje sa spo-razumom na skupu u âjni~u,18 dok }e u Zenici izjaviti da su zemljoradnici „biliona spona izme|u Hrvata i Srba za vreme autoritativnih reìma.”19 I u Tuzli B.ûbrilovi} drì skup gdje govori o dobrim stranama sporazuma, te da je do spo-razuma moralo do}i u interesu dràvnog jedinstva i da za njegovo uspostavlja-nje najvi{e zasluga ima V. Ma~ek.20 Ali, ve} 10. decembra na skupu u Obrenovcusa Vojislavom Lazi}em biti }e nagla{eno neslaganje sa autonomijom BiH, snaglaskom da srpski narod to ne}e dozvoliti, „niti da Drina ponovo bude grani-ca.”21 Protiv autonomnog poloàja BiH bila su sva kraji{ka okru`na i sreska

TOKOVI ISTORIJE

60

1-2/2005.

13 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 984/1940.14 Ljubo Boban, Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek, Beograd, 1965, str. 234.15 Još prije sporazuma karakteristi~no pismo J. M. Jovanovi}u napisao je sarajevski prvak SZ ing.

Jovan Popovi}: „Ako bude u skorom vremenu dolazilo do kakvih ve}ih promena naro~ito dodruk~ijeg sastava vlade, u koju bi eventualno ulazile opozicione stranke, mi Vam ovde svijednodušno izjavljujemo èlju da bi u tim budu}im kombinacijama bila otklonjena saradnjaopozicionih grupa sa Spahom odnosno sa Muslimanima…”, a ukoliko bi se to dogodilo „Bilabi nam u ovim krajevima definitvino zatvorena vrata u selo.” – Lj. Boban, n.d., str. 260. Ovajstav je bio oja~an iskustvom sa vladom M. Stojadinovi}a.

16 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4267/1939.17 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3101/1939.18 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 6288/1939.19 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 285/1940.20 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 7008/1939, 4574/1939.21 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 5039/1939.

rukovodstva Saveza zemljoradnika.22 U Zvorniku }e dr Dragoljub Jovanovi} 17.decembra kritikovati rad vladike i pravoslavnih sve{tenika „koji ho}e da srp-skom narodu prikaù opasnost od sporazuma sa Hrvatima, a o autonomiji BiHda }e odlu~iti narod selja~ki, a ne vladike, popovi i begovi.” Dva dana ranije on}e izjaviti u hotelu „Drina” u Bijeljini da protiv sporazuma nisu bili Srbijancinego pre~anski Srbi”.23

Izvje{taji govore i o tome da su pripadnici radikalne i zemljoradni~kestranke bili za sporazum, izme|u ostalog jer su za to da njihovi predstavnici – drLaza Markovi} i dr Branko ûbrilovi} u|u u vladu i na taj na~in ponovno buduu krugu onih koji odlu~uju.

Samostalni demokrati su tako|e imali svoju konferenciju u Sarajevu 13.decembra 1939. na kojoj je od trinaest govornika bilo samo tri iz Sarajeva i nakojoj su se osvrnuli na unutra{nju situaciju i politiku kraljevske vlade.24 Poznatoje da su samostalni demokrati bili za to da u daljem preure|enju dràve mo`dau sastav Hrvatske Banovine u|e i Vrbaska banovina {to bi pove}alo broj Srba uovoj tvorevini. Me|utim, pojedini ~lanovi ove stranke }e u narednim mjesecimapostati vode}e li~nosti okupljanja srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.25 Jedanod njih je Stevan Moljevi}, advokat, koji je postao predsjednik oblasnog odboraSrpskog kulturnog kluba i koji je tokom konferencije banjalu~kih gra|anaizjavio da narod ne}e pristati na odvajanje od Beograda, osudio Sarajevo, zbognjegovog „bo{njakluka”, a Zagreb i Ljubljanu zbog pohlepe. Izrazio je i bojazanda }e Vrbasku banovinu i pored mnogih ulaganja u nju Beograd `rtvovati. Ovopredavanje sa konferencije Moljevi} je objavio u bro{uri pod imenom „Uloga izna~aj Vrbaske banovine”. Ova grupa je prilikom konferencje donijela i rezolu-ciju u tom smislu.26

U Bijeljini su se semberijski Srbi 21. novembra 1939. godine sastali, pougledu na tuzlanske Srbe i nakon {to su pozdravili „svr{eno delo bratskog Spo-

61


22 Ð.Miki}, n.d., str. 242.23 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 7669/1939. 24 Prisutni su bili dr Srdan Budisavljevi}, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja, Veceslav

Vilder, senator iz Zagreba, Savo Kosanovi}, senator iz Zagreba, dr Duda Boškovi}, advokat izPan~eva, dr Ljubo Leonti}, advokat iz Splita, Milan Durman, novinar iz Zagreba, Rajko Ðer-manovi}, advokat iz Beograda, Savo Seleni}, profesor iz Beograda, Mihajlo Blagojevi},poduzetnik iz Sarajeva, Hinko Krizman, advokat iz Vara`dina, dr Milan Martinovi} iz Sarajeva,dr Ismet Popovac, ljekar iz Kovina, dr Ivica Subaši}, advokat iz Sarajeva – ABiH; Pov: DZ,5033/1939, O delatnosti stranke u okolini Sarajeva još u dokumentu 2109/1940.

25 Evolucija demokrata u ideji oko dràvnog ure|enja od centralizma do federalizma do Spora-zuma kazuje „da je centralisti~ka i unitaristi~ka koncepcija doìvjela osudu i na jedno široj, ane samo na usko hrvatskoj nacionalnoj osnovi, ~injenica da je centralizam i unitarizam napu-stila i jedna stranka koja je okupljala Srbe i jugoslavenski orijentisane Hrvate sama po sebi bacadruk~ije svjetlo i na hrvatsko pitanje” – Lj. Boban, n.d., str. 273.

26 Ð. Miki}, n.d., str. 244-245.

razuma izme|u Srba i Hrvata, koje je bilo vi{a dràvna potreba i èlja svihgra|ana ove dràve”, donijeli su rezoluciju protiv stvaranja ~etvrte, bosansko-hercegova~ke banovine.27 Ovaj sastanak, vo|en u kafani „Zvijezda” vodio jeLjubomir Panti}, biv{i narodni poslanik i izop}enik iz SPC prilikom konkor-datske krize (JRZ). Sljede}i sastanak, zbor predstavnika svih Srpskih kulturno--prosvetnih dru{tva iz Bijeljine, kome je prisustvovalo oko 150 lica na istommjestu odràn je 26. novembra pod vo|stvom sve{tenika Pavla Katani}a i uzprisutnost dr Vladimira Stani{i}a, advokata, biv{eg radikala i narodnog poslani-ka, tokom koga su poku{ali stvoriti Akcioni odbor za odbranu interesa srpskognaroda, ali nije bilo dovoljno interesa za ovu akciju, pa su se prisutni razi{li bezkona~nog dogovora.28 Zvorni~ki Srbi su 11. decembra pod vo|stvom proteMilana Petkovi}a, jedog od prvaka zemljoradni~ke stranke, odràli konferenci-ju na kojoj su se usprotivili autonomiji Bosne i Hercegovine i svoju rezolucijuposlali predsjedniku vlade sa molbom da ne dozvoli osnivanje „Bosansko-Her-cegova~ke Banovine”.29 U Srebrenici su Srbi 24. novembra zastupali stanovi{te„da u daljem preure|enju dràve BiH bude integralno priklju~ena eventualnojSrpskoj Banovini”30.

Posebnu struju u ovom pokretu oko sporazuma predstavljaju aktivnostikoje su vodili Srbi iz bosanskih podru~ja, a koji su po sporazumu pripaliBanovni Hrvatskoj. Oni se okupljaju u crkveno-{kolskim op{tinama u Derventi,Grada~cu i Modri~i, gdje rezolucijom osu|uju trenutno stanje, te izjavljuju da„Ako ve} moramo prihvatiti preure|enje dràve, Srbi }e prihvatiti stvaranje~etvrte autonomne jedinice Bosne i Hercegovine”.31

U mnogim izvje{tajima }e biti navedeno da su svi jednodu{ni da spo-razuma treba da bude, ali isto tako da treba da se odbiju svi pretjerani i neu-mjereni zahtjevi sa hrvatske strane. Srbi }e o~ekivati formiranje srpske banovinepo ugledu na ve} stvorenu hrvatsku zbog obezbje|enja punog i nesmetanog indi-vidualiteta. Sa obje strane, i srpske i hrvatske, bila je uo~ena akcija na pridobi-janju „muslimanskog elementa” za njihovu nacionalizaciju.32

Vijesti iz Zenice govore da je 30. novembra 1939. odràn zbor Srba nakojem su govorili ispred 2500 lica sve{tenik Milan Boì}, „jenesovac” i RadojePopovi} sudija iz Sarajeva, te prota Jovan Magara{evi} iz Tuzle, VojislavVukanovi} i Milan Savi} iz Zenice o „zna~aju i ulozi oslobodila~kih ratova za

TOKOVI ISTORIJE

62

1-2/2005.

27 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4699/1939.28 "Tom prilikom su se ~uli povici: ne}emo da nas popovi vode" – ABiH, KBUDB – Pov. DZ.,

4763/1939.29 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4994/1939.30 ABiH, KBUDB – Pov. DZ.,6288/1939.31 Ð. Miki}, n.d., str. 247. 32 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 5880/1939.

ujedinjenje do sprovo|enja narodnog sporazuma koji pozdravljaju ali protivni suautonomiji Bosne i Hercegovine a za spajanje sa Srbijom i utvr|ivanje jedin-stvenog nacionalnog progla{enja srpskog naroda. U tom smislu doneta je rezolu-cija i pozdravne depe{e uz buru ovacija Kralju i Dinastiji.”33 Ponukani izjavomDàfera Kulenovi}a o autonomiji BiH ~lanovi ove stranke (JNS) }e ponovitisvoje stavove sa konferencije mjesnog odbora u Sarajevu da se po~ne sa naj-o{trijom borbom „protiv svakog poku{aja stvaranja autonomne BiH i protiv raz-drobljavanja srpske oblasti…Drina vi{e nikada ne smije postati granica izme|uBosne i Srbije”. Oblasni odbor Narodne odbrane sa svojim predsjednikom, pro-tom Milanom Boì}em, }e uputiti i knezu Pavlu, Dragi{i Cvetovi}u, MilanuNedi}u i drugim visokim instancama depe{u koja na isti na~in tretira problemautonomije Bosne i Hercegovine.34 Predsjednik Narodne odbrane u Banja Lucije po~etkom novembra pozvao sve predstavnike srpskih dru{tava na sastanakkoji je odbacio izjavu D`. Kulenovi}a.35

Dobrosav Jev|evi} je izdao bro{uru u kojoj navodi da „Srbi smatraju daje pitanje Bosne i Hercegovine re{eno 1918. godine prisajedinjenjem Srbiji”.36

On }e u svojim istupima koje je organizovao sam ili zajedno sa ostalim ~lanovi-ma JNS napadati ideju o autonomiji i pri tome kriviti Spahu. Ve} 26. augusta on}e izdati letak pod nazivom „61 pismo bra}i seljacima” u kome upozorava se-ljake da izbjegavaju sve unutra{nje sukobe, i da u interesu dràve ~uvaju red imir.37 U âjni~u, 15. oktobra 1939. traì}e da sve oblasti i krajevi van Slovenijei Banovine Hrvatske u|u u sastav srpske banovine pa kategori~ki odbija imogu}nost davanja autonomije Bosni i Hercegovini u starim granicama.38

63


33 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4834/1939.; u izvještajima iz 1939. godine, koji govore o skupo-vima JNS pojavljuje se i ime Mustafe Mulali}a kao ~lana i govornika ove stranke. On }e 10.decembra 1939. postati i novi po~asni predsjednik omladinske organizacije JNS, pa }e im setim povodom obratiti: „da u ovim teškim danima, kad se rat razbukato u Evropi, budu vjerniKralju i Otad`bini i Jugoslavenskoj nacionalnoj misli, koja dana u ovim teškim danima preì-vljava tešku borbu, kada su se unutar naše dràve razbuktale plemenske strasti.…” – ABiH,KBUDB – Pov. DZ., 5055/1939.

34 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4476/1939.35 Ð. Miki}, n.d., str. 244.36 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3101/1939.37 U izvještaju ce sreski na~elnik re}i da se ovi leci D. Jev|evi}a uglavnom rasturaju u rogati~kom

srezu, ali se pojavljuju i u Sarajevu. „…nije utvr|eno gdje se štampaju leci, ve} da oni dolazeu Pra~u iz Zagreba a nekad iz Beograda, gde ima više štampara u opoziciji i gde su leci jeftini-ji i gde je mo`da i sama kontrola više oteàna nego ovde u provniciji i manjim mestima” –ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3567/1939.

38 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 4153/1939., U "Pedeset i ~etvrtom pismu bra}i seljacima" Jev-|evi} }e ista}i: „Spaho protura predloge da Bosna bude autonomna t.j. da u okviru Jugosla-venske dràve ne bude ni sa Srpskim ni sa Hrvatskim dijelom nego samo za se. Drugimrije~ima da opet u njoj sudi Spaho i njegov begovat kao i pod Franjom Josipom. Ni jedanbosanski Srbin na to ne}e pristati. Gde ima ve}ina Srba u Bosni to ima da bude Srpsko, gde imaHrvata ve}ina neka bude Hrvatsko, ali ne}emo da o tome odlu~uju Mehmed Spaho koji nije ni Srbin ni Hrvat ve} ulizica i poturica, koji obraz i vjeru prema vjetru mjenja. …Mimo Srpske

Nakon potpisivanja Sporazuma Cvetkovi}-Ma~ek i ~etni~ke organizaci-je su se uklju~ile u akciju koja bi rezultirala stvaranjem srpske banovine nacijeloj onoj teritoriji koju nije obuhvatila hrvatska banovina, jer po istom pravuna ujedinjenje koje traè Hrvati i Srbi to pravo mogu da potraùju. U uzavrelojpoliti~koj atmosferi, koja ni do tada nije li~ila na politi~ki mir, ~etni~ka udru-ènja su djelovala zajedni~ki sa ostalim novostvorenim i „probu|enim” srpskimorganizacijama i politi~kim li~nostima. Broj ~etni~kih udruènja se pove}ao, apoliti~ke prilike su ih samo podsticale na upornost u organizaciji, aktivnosti irevnosti u postavljanju zahtjeva za srpskom teritorijom i otporu prema svakojvrsti autonomije koja je po njihovom mi{ljenju nosila klicu raspada dràve.

Ove 1939. godine u mnogim mjestima Bosne pojavljuju se pojedinci imanje grupe, koje agituju za Jugoslovenski narodni pokret „Zbor”, ali ne uspije-vaju da organizuju mjesne odbore, te se uglavnom uklju~uju u JNS pokret.39 Poredneuspjeha u pridobijanju naroda i vlast je ~esto zabranjivala njihove biltene.40

Ponukani krizom javljaju se i pojedinci sa svojim stavom o mogu}nostinjenog rje{avanja. Kraji{nik Petar N. Gakovi} }e u svom izdanju objavitiknjiìcu pod naslovom „Bosna vilajet” i u kojoj }e iznijeti istorijski i etnograf-ski pregled Bosne. U svojim zavr{nim razmatranjima, on }e o sporazmu saHrvatima re}i sljede}e: „Ako ne budemo s nekim ratovali, i prolivena krv nas nesjedini, nema ni sporazuma ni saìvljavanja”.41 Navode}i razlike nacionalnih

TOKOVI ISTORIJE

64

1-2/2005.

volje ne moè se Bosnom raspolagati prije }emo svi izginuti. To treba da upamti i Spaho i svakadruga sorta. Mole}i Vas kao i uvijek da budete slo`ni i skupljeni za svaki slu~aj a izbjegavatesukobe sa svakim ja se molim Bogu da Vam blagoslovi Baš trud…” – ABiH, KBUDB – Pov.DZ., 1817/1939. I u svom šezdeset ~etvrtom i šezdeset šestom obra}anju Jev|evi} }e ostati naistom stajalištu o autonomiji: „nikada nijedan bosanski Srbin ne}e pristati na autonomijuBosne, pa ma se do smrti koprcali i „Obzor” i Dàfer Kulenovi}” ili „Nikad nijedan bosanskiSrbin ne}e bez krvi pristati na posebnu Bosnu istrgnutu iz srpske cjeline”" – ABiH, KBUDB –Pov. DZ., 4138/1939., 4284/1939.

39 Za Ljoti}ev „Zbor” agituje se u Zavidovi}ima ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3627/1939, ZeniciABiH, KBUDB – Pov. DZ., 190/1939, 3101/1939., Kijevu kod Sarajeva ABiH, KBUDB – Pov.DZ., 2091/1939, Visokom ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 5880/1939, Br~kom ABiH, KBUDB –Pov. DZ., 4299/1939, Blaùju kod Sarajeva ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 3253/1939, TuzliABiH, KBUDB – Pov. DZ., 1791/1940; 5646/1940.

40 ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 285/1940.41 P. N.Gakovi}, Bosna vilajet, Izdanje piš~evo, dobiva se u knjiàri Bra}a Jakši}, Banja Luka,

1939., str. 37. Interesantno obrazlaè i istorijat nacionalnih koncepcija: „Postojale su dvije kon-cepcije, dva nacionalna programa: srpski – oslobo|enje i ujedinjenje svih Srba, i u krajnjoj li-niji svih Jugoslovena, i hrvatski – ujedniti sve Hrvate, sve Slovence i samo jedan dio Srba ipostati tre}i faktor u habsburškoj monarhiji.…Prvi politi~ar iz Hrvatske kome je došlo napamet da bi Srbi mogli pobijediti u borbi s Austrijom bio je dr. Ivan Lorkovi}, i on je sastavioza taj slu~aj hrvatski program za podjelu teritorija sa Srbima. Lorkovi}eva je granica išla isto-~no od Subotice na Ba~, Ba~ku Palanku isto~no od Iloka, na Tovarnik, na Ra~u i odatle uz Savudo Šamca, pa Bosnom i Neretvom do mora. Takvu kartu je dr Lorkovi} dao pred polazak uEvropu Masariku. Ovaj Lorkovi}ev program za Hrvate predstavlja minimum, i da je tako svje-do~i Lorkovi}eva politi~ka karijera poslije rata. Ta~no je da Hrvati ne èle da se izdvoje iz

koncepcija Srba i Hrvata on }e progovoriti i o hegemoniji Srba koja ima osnova– zbog poloàja na Balkanu („ki~ma Balkana”), njihove brojnosti, bogatstva,vojni~kog prestià, kulture („Hegemonija je i srpski duh”), te da „sa Hrvatima uBosni, dalmatinskom i hrvatskom Primorju, moglo bi se prili~no lako sporazum-jeti kad bi ima na ~elu bila njihova duhovna i nacionalna elita, ali sa Zagrebomne. Jedan od socijalisti~kih vo|a u Bosni rekao je: 'Austrija je ostala u Be~u,Ugarska u Pe{ti, a Austro-Ugarska u Zagrebu'…Ako su se Hrvati vratili na1918., Srbi u mje{ovitim krajevima vrati}e se na 1914. i boriti se svojom privat-nom inicijativom kao i za Austrije…. simptom (je i) Srpski dom u Banjoj Luci,prvi poslije 20 godina u ovim krajevima, … Niko ne pokre}e od Srba ovu akci-ju nego }e se roditi jedino kao reakcija na hrvatski rad i, ako Srbi iz ~isto srpskihkrajeva pojme ovu stvar, sve {to je propu{teno za ovih 20 godina naknadi}e sevrlo brzo.”

I zaista je ~etrdeseta godina 20. vijeka u Bosni i Hercegovini ispunjenanaporima srpskog naroda, kako grupa, tako i pojedinaca42 da se ujedine iponovno organizuje. U po~etku, nakon sporazuma su to bili kontakti na ulici, ukafani, u prostorijama nekog dru{tva prilikom kojih se raspravljalo o najnovijempoliti~kom doga|aju. Tim prije su ovi kontakti bili zna~ajniji, jer je polemikuoko ovog pitanja u bosanskohercegova~koj {tampi zaklju~ila cenzura. Ali, priti-sak je bio isuvi{e jak i srpska ~ar{ija u bosanskohercegova~kim gradovima sepo~ela dogovarati. U Tuzli su prvi agitaciju poveli Svetolik Popovi}, potpu-kovnik u penziji, Mihajlo Vasi}, tako|e potpukovnik u penziji, Nikifor Todi},starje{ina suda i proto Jovan Magara{evi}. Njihovi dogovori su rezultirali, adodatno potaknuti izjavom ministra {uma i ruda, dr Dàfera Kulenovi}a oautonomiji Bosne, organizovanjem sastanka tuzlanskih Srba. Oni su na pozivepiskopa zvorni~ko-tuzlanskog gospodina Nektarija Krulja odràli jedan sa-stanak u prostorijama zgrade eparhije i na njemu donijeli rezoluciju koja je pu-blikovana i u novinama.43 U Doboju su na saboru srpskih i ostalih nacionalnih

65


Jugoslavije, ali traè u njoj ono što su Madàri imali u Austro-Ugarskoj, i doslovce … daHrvatski nacionalizam li~i na madàrski kao jaje na jaje, i zato ga Srbi ne mogu ni razumjeti,a kamo li se s njim sporazumjeti… Srbi više nisu nacionalisti nego etatisti; iako imaju jednunacionalnu tradiciju koja je svojina i najzapuštenijeg sto~ara…” – str. 37-38

42 Bogdan M. Kre~kovi}, policijski pisar iz Visokog je na ~etiri tabaka razradio unutrašnju ispoljnu politi~ku situaciju, pa poslao oktobra 1939. godine predsjedniku ministarskog savjetaDragiši Cvetkovi}u. Po nare|enju bana, na~elnik odjeljenja banske uprave Drinske banovine jeupozorio na~elnika sreza Visokog da upozori doti~nog jer „ako u budu}e bude neposrednodostavljao ovakova pisma Gospodinu Pretsedniku i Gospodinu Banu, poveš}e se odmah pro-tivu njega disciplinski postupk i nakon istog bi}e predat disciplinkom sudu jer on kao ~inovniknije pozvat da tretira pitanja ovakove prirode, pitanja naše unutarnje politike a pogotovospoljne politi~ke situacije, kad je i pozitivnim zakonima a i do sada mnogobrojnim nare|enji-ma zabranjeno ~inovnicima da se ovakovim pitanjima bave, ono u toliko pre, što za ova pita-nja i poslove ima mnogo pozvanijih li~nosti od Kre~kovi}a.” – ABiH, Pov. DZ, 4258/1939.

43 Prisutni na toj konferenciji su bili: Nektarije Krulj, episkop zvorni~ko-tuzlanski, proto JovanMagaraševi}, Dušan Ðeri}, advokat, Simo Erakovi}, senator, Milan Popi}, trgovac, Jovan Simi},

dru{tava 31. XII 1939. godine usvojili rezoluciju u kojoj je re~eno da „re{enjempitanja Hrvatskog name}e se re{avanje pitanja Srpskog. Svi danas koji smo barmalo nacionalni trebamo da se borimo protivu toga zla i da se mi me|usobno necepamo”. Prve dvije ta~ke dobojske rezolucije su glasile: „1. Odlu~no protestu-jemo protiv svih akcija i poku{aja, koji idu za cijepanjem ili slabljenjem Jugo-slovenske dràve, a napose za podvajanjem i slabljenjem Srba u toj dràvi. 2.Protestujemo, {to se pitanje na{eg narodnog sporazumjevanja izvelo bez u~e{}asrpskog dijela na{eg naroda i na njegovu {tetu i ne priznaju}i svr{eni ~in izjavju-jemo, da }emo se kao u pro{losti, tako i u sada{njosti odlu~no boriti protiv ovoga{to je do sada u~injeno i protiv svih nastojanja koja bi i{la za tim, da se srpskikrajevi na{e Otad`bine u ma kome obliku odvajaju od Srbije, Crne Gore i osta-lih srpskih zemalja. To ~inimo, jer ne èlimo da postanemo izdajice narodne idràvne zavjetne misli, za ~ije su se ostvarenje borili i `rtvovali ne samo svi~estiti sinovi, nego sva pokoljenja od Kosova.44 Tre}om i ~evrtom ta~kom ovajsabor poziva „sve Srbe i ostale jugoslovenske nacionaliste”, kao i omladinu dazbiju redove, da se sloè kao bi se „obiljeìo jasan nacionalni program”. Na ovajsastanak iz Sarajeva je oti{lo petnaest predstavnika srpskih dru{tava, a planiranesu i pretkonferencije delegata iz Sarajeva, Mostara, Banja Luke, Tuzle i Biha}ana kojima }e se sastaviti rezolucija.45 Na sabor su do{li i predstavnici iz Mo-dri~e, Te{nja, Tesli}a, Pojezine, Skugri}a, Bosanske Krupe, Biha}a, Prnjavora,Jajca i drugih mjesta.46 Ovom saboru u Doboju prethodilo je u Sarajevu obrazo-

TOKOVI ISTORIJE

66

1-2/2005.

trgovac, Mihajlo Markovi}, trgovac, Nikifor Vasiljevi}, trgovac, Vojo Vasiljevi}, zubar, JovanVasiljevi}, advokat, Dragutin Bu~i}, ljekar, dr Stevo Mil~i}, advokat, Mihajlo Vasi}, pukovniku penziji, Svetolik Popovi}, potpukovnik u penziji, dr Milan Neškovi}, ljekar, Šorše Vaskovi},direktor gimnazije, Vaso Marinkovi}, upravitelj gra|anske škole, Pero Jovanovi}, dràvnituìlac, Stevan Jakši} knjiàr, Todor Jakši}, kroja~, Svetozar Cali}, trgovac, Ljubo Jovanovi},trgovac, Lazo Risti}, gostioni~ar, Obrad Mi~i}, apotekar, Rajko Milanovi}, bravar. – ABiH,KBUDB – Pov. DZ., 4745/1939.

44 Ova se rezolucija naziva „Rezolucija dobojskog „Sabora Srba” i napomena je izvješta~a da„ovaj jedan primjerak dobiven je poverljivim putem od jednog u~esnika na tome „Saboru” alije gotovo siguno da }e ovi letci sa rezolucijom biti umnoèni i dijeljeni u svima srpskim kraje-vima a naro~ito u Bosni i Hercegovini”, što se pokazalo kao ta~no, jer je letak sa sabora dije-ljen i u okolini Sarajeva i ~itan prilikom konferencija sokolskih podru`nica – ABiH, KBUDB– Pov. DZ., 270/1940.

45 Dr Voja Besarovi}, sekretar trgova~ke komore i Ljubomir Opa~i}, sudija Okru`nog suda kaopredstavnici Srpskog kulturnog društva „Prosveta”, Rajko Popovi}, sudija Sreskog suda kaopredstavnik Srpske crkvene opštine – Sarajevo, te Jovan Vukoti}, èljezni~ki ~inovnik kao pred-stavnik crkvene opštine iz Novog Sarajeva. Dr. Savo Ljubibrati}, bivši senator kao predstavnikBratstva „Sv. Save”, Mercep Kosta, trgovac predstavnik društva „Sv. Marko”, Nikola Baroš,trgovac krznom iz Saveza dobrovoljaca, Joka Šiljak, ~inovnik banske uprave ispred ZadrugeSrpkinja, Mila Jankovi} iz novosarajevske Zadruge Srpkinja, Simo Umi~evi} ispred UdruènjaSrba interniraca, Bilbija Marko, staklar ispred Srpskog kluba, Š}epan Mari}, ~inovnik trgova~kekomore kao predstavnik Srpskog pjeva~kog društva „Sloga”, Veljko Prùlj, ljevar kao pred-stavnik Srpskog pjeva~kog društva „Petar Veliki Oslobodioc” iz Novog Sarajeva, te prota NikolaSkaki} isrped društva „Krajišnik”. – ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 7862/1939.

46 Ð. Miki}, n.d.., str. 246.

67


vanje „Savjeta srpskih nacionalnih i ostalih dru{tava”. Cilj ovog savjeta je „{tointenzivniji rad na ja~anju srpske nacionalne misli, ~uvanje srpskog nacionalnogobilje`ja Bosne i Hercegovine, kao i rad na produbljivanju svih odnosa sa ostal-im srpskim pokrajinama, dakle protiv autonomije.” Ovaj Savjet je trebao bitisredi{nji organ u BiH za sva ostala srpska dru{tva.47

Stari radikali su 5. januara 1940. u Sarajevu dràli svoju konferenciju,pod predsjedni{tvom Du{ana Jeftanovi}a, industrijalca i radikalskog uglednika.Ova grupa je pri{la struji Ace Stanojevi}a, a na samoj konferenciji se osvrnula nalo{ poloàj bosanskih Srba u doba JRZ i vlade Milana Stojadinovi}a. Svoje kon-ferencije su radikali odràli i u Zenici i Rogatici. Specifi~nost ove grupe sa Du-{anom Jeftanovi}em je pristajanje uz ideju autonomije Bosne i Hercegovine.48

Malobrojni samostalni demokrati }e na svojoj konferenciji u martu go-voriti o „dana{njoj opoziciji srpskih i hrvatskih frankovaca koji {ire la`ne vestii letke o propasti Srpstva i Hrvatstva pozivaju}i prisutne da stupe u stranku” i nagla{avaju}i da je sporazum izme|u Srba i Hrvata vaàn zbog odbrane zemlje.49

Zajedni~ko u stavovima vo|stava srpskih stranaka i pojedinaca u Bosnii Hercegovini je apsolutna vezanost za Srbiju, pozivanje kako na zajedni~kuvjekovnu pro{lost i sudbinu, te na èlju ispoljenu tokom ujedinjenja 1918.godine, tako i na viziju budu}nosti u zajednici sa njom. Navodile su se obostrane`rtve koje su pale da bi se izvr{ilo ujedinjenje, te da se preko toga ~ina i zavjetakoji su dati ne bi moglo pre}i. Mogu}nost obrazovanja posebne jedinice koja biuklju~ivala teritoriju Bosne i Hercegovine odbijana je a priori i nije pruànanikakva mogu}nost da se ona ostvari bez otpora srpskog naroda. Sporazum jebio poticaj svim srpskim gra|anskim snagama u Bosni i Hercegovini da

47 Na toj sjednici su izabrani upravni izvršni i nadzorni odbor. Upravni odbor su sacinjavali: pred-sjednik dr Savo Ljubibrati}; podpredsjednici: Milan Boì}, inìnjer Mašo Jovanovi} i VladimirBlagojevi}, kazandìja; sekretari: Rajko Popovi}, sudija i Nikola Triši}, ~inovnik Saveza srp-skih zemljoradni~kih zadruga; blagajnik: Hamdija Nikši}, sekretar Narodne odbrane. U izvršniodbor su ušli: predsjednik Milan Boì}; podpredsjednici: Uroš ôvi}, direktor Dràvne štam-parije i Jovanka Šiljak, predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinja; sekretar: Rajko Popovi},sudija; clanovi: inìnjer Mašo Jovanovi}, Marko Markovi}, knjièvnik, Jovan Vukoti}, pret-sjednik crkvene opštine u Novom Sarajevu, inìnjer Vlado Ze~evi} i Dušan Umi~evi}, apela-cioni sudija. Nadzorni odbor su ~inili: Simo Umi~evi}, penzioner, Š}epan Mari}, direktorTrgovacko-industrjske komore, Jovanka Jankovi}, predsjednica Dobrotvorne zadruge Srpkinjaiz Novog Sarajeva, Nikola Baroš iz uduènja dobrovoljaca, Marko Bilbija, predsednik Srpskogkluba, Krsto Mercep, trgovac i Ðorde Bobarevi}, školski nadzornik u penziji, te Vojislav Prùlj,poslovo|a. – ABiH, KBUDB – Pov. DZ., 7862/1939.

48 Detaljnije o ovome vidjeti: Sonja Dujmovi}, „Sporazum Cvetkovi}-Ma~ek i autonomija Bosnei Hercegovine u vi|enju sarajevskih radikala”, Prilozi, Institut za istoriju u Sarajevu, 33, 2004,str. 253-263.

49 ABiH, KBUDB – Pov., 3300/1940.

TOKOVI ISTORIJE

68

1-2/2005.

poku{aju na}i zajedni~ki jezik o svojoj budu}nosti i da prona|u zajedni~ki putkoji bi ih vodio jedinstvenom stavu. Neuspjeh tog poku{aja bio je rezultatistro{enosti srpskih gra|anskih snaga u Bosni i Hercegovini, broj~ane slabosti injene nemo}i da se konstitui{e kao mo}an i progresivan ~inilac u zaostalom,agrarnom bosanskohercegova~kom dru{tvu, optere}enom vjerskim suprotnosti-ma, sukobljenim ekonomskim i socijalnim interesima, te nedostatkom kulturekoja bi bila osnov za ubrzaniji dru{tveni razvoj. Iz takve sredine, nezrele zamogu}nost ostvarenja progresivnih ideja u ekonomiji i dru{tvu, konzervativne inetolerantne prema drugima i nespremne za novo i zatvorerne za budu}nost nijese pojavila nijedna li~nost ~ije bi djelovanje bilo usmjereno ka prevazilaènjunavedenih granica. Kratak vremenski period dijelio je ovo dru{tvo do po~etkarata. Sve vijesti o raspravama povodom ovog akta dopunjene su onima o vojnimvje`bama, pokretu komora i stoke, raspu{tanju vojske, uznemiruju}im vijestimasa rijetkih radio aparata, a i osamdeset ~etvrtim letkom, izgleda najve}eg go-vornka isto~ne Bosne, sa naslovom „Poslije mirne zime, bojati se krvavog pro-lje}a”. „Veliki dio Srba i Muslimana prilikom svojih najsvetijih praznika ostaoje formalno bez hljeba.…U sred Sarajeva dolazilo je do krvavih tu~a pred pro-davnicama i svijet je pla}ao po deset dinara kilogram bra{na. Nigdje nije bilo nizrna soli, da se osoli zaoblica, a pola seoskih ku}a provelo je Boì} i Bajram umraku, jer je glupavo i neredovno podijeljeno i ono malo petroleja, {to sirotinjipripada. [e}era nije bilo ni dekagrama, kao ni ulja. Izgledalo je da ìvimo u srcunajgladnije zemlje svijeta…” U letku }e kritikovati vladu da obmanjuje narodpri~ama da je ratna opasnost pro{la jer „jo{ nije do{la, a kamo li pro{la glavnaopasnost i mi }emo iz nje izi}i onako kako budemo iskoristili kratke zimskemjesece mira koji su pred nama!…Te te{ke ~asove treba da do~ekamo duhovnopotpuno ujedinjeni, materijalno spremni, vojni~ki jaki.…”

Miris rata je bio na pragu, te se silina rasprava oko Sporazuma u njemui izgubila. Ali je zapisano da „Mogu oni stvarno da imaju najljep{e mi{ljenje og. Cvetkovi}u, moè on da bude i istinski dobar ~ovjek, moè on da i sam vjeru-je, da je on tvorac sporazuma, ali je neizmjenjiva ~injenica da svi rasni Srbireaguju sa organskim ogor~enjem na pomisao da bi on mogao biti na ~elu jednevlade, koja ima da odlu~uje o ratu i miru.”50

50 Isti letak rasturan 8. januara 1941. – ABiH, Pov. DZ, 722/41.

Summary

Serbian Bourgeoisie of Bosnia-HerzegovinaTowards the Agreement Cvetkovi}-Ma~ek

Serbian bourgeoisie of Bosnia-Herzegovina headed by their politicalleaders and prominent personages saw their vital national interest and futureonly in a community with Serbia. Therefore the agreement Cvetkovi}-Ma~ekwas seen as framework in which they could think about their own future only fora very short time. The idea of autonomy for Bosnia-Herzegovina was complete-ly denied and a formation of a Serbian territorial unit was expected. The begin-ning of the war cut short the expected denouement of this political act.

69


Bojan SIMI] UDK 070.48:329Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd SAMOUPRAVA "1936"

O PONOVNOM POKRETANJU LISTA „SAMOUPRAVA” 20. FEBRUARA 1936. GODINE

APSTRAKT: Rad se temelji, pored poznatih izvora i literature, na obja-vljenim i neobjavljenim rukopisima Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a,glavnog urednika obnovljene ,,Samouprave'', kao lista novosnovaneJugoslovenske Radikalne Zajednice. U radu je data i analiza uzrokaponovnog pokretanja lista i druge okolnosti sagledane u svetlu tada{njihpoliti~kih zbivanja.

Prvi broj lista „Samouprava” iza{ao je 20. januara 1881. godine kaoglavni organ Narodne radikalne stranke (NRS). U tom broju objavljen je pro-gram ove stranke ~ime je njeno postojanje predstavljeno {irem auditorijumutada{nje Srbije. Time je zapo~et istorijski proces formalnog osnivanja politi~kihpartija. Prvi urednik lista bio je Pera Todorovi}, novinar koji je po re~imaSlobodana Jovanovi}a prvi u Srbiji uveo „li~ni ~lanak” u kome je napadao iliismevao jednu odre|enu li~nost.1 „Samouprava” je u prvim godinama izlazilapovremeno sve do Timo~ke bune (1883) kada su se svi ~lanovi redakcije na{li uzatvoru. Pera Todorovi} je list obnovio 1886. godine ali ga zbog sukoba saostatkom rukovodstva ubrzo napu{ta.2 Od 1886. pa sve do 1920. godine stvarnidirektor i „dirigent” lista bio je Stojan Proti}. U ovom periodu njegov uticaj narazvoj lista bio je odlu~uju}i i presudan. U periodu okupacije, od 1915 do 1918.godine „Samouprava” nije izlazila. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca„Samouprava” nastavlja svoj `ivot sve do 1929. godine. Najpoznatiji urednik u

70

1 S. Jovanovi}, „Pera Todorovi}”, Politi~ke i pravne rasprave I, Beograd 1908, str. 167-223.2 Pera Todorovi} je nenaviknut na zatvorske uslove popustio i prihvatio predlog kralja Milana da

radi na sporazumu sa Naprednjacima o novoj vladi. Ovaj predlog ve}ina rukovodstva NRS nijeprihvatila zbog ~ega je Todorovi} pao u nemilost. O tome videti S. Jovanovi}, Vlada MilanaObrenovi}a, Beograd 1934.

ovom periodu bio je Rista Odavi} „idealist i estet”, ~ovek velike li~ne kulture.Poslednji broj lista iza{ao je 5. januara 1929. Naravno, ovaj prekid u izlaènjuizazvan je progla{enjem kraljeve diktature i zakonima koji su tom prilikom doneti.Raspu{tanjem postoje}ih stranaka „prestala je potreba „ za partijskim listovima.3

Period od 1935. godine predstavljao je doba ublaàvanja „stega” dikta-ture i bu|enja partijskog ìvota. Knez Pavle Kara|or|evi}, koji se nalazio na~elu namesni{tva formiranog nakon smrti kralja Aleksandra, odustao je od sa-radnje sa reìmskom Jugoslovenskom nacionalnom strankom (JNS), formira-nom u doba diktature, i na saradnju pozvao politi~are aktivne u periodu pre6.janura 1929. godine. Nova vladavinska kombinacija bila je sastavljena odpredstavnika nekada{nje Narodne radikalne stranke (NRS), Slovenske ljudskestranke (SLS) i Jugoslovenske muslimanske organizacije (JMO). Ovi politi~arire{ili su da pristupe osnivanju zajedni~ke politi~ke partije koja je dobila imeJugoslovenska radikalna zajednica (JRZ).4 Stranka je prijavljena Ministarstvuunutra{njih poslova 19. avgusta a njen program je objavljen u dnevnim listovi-ma „Politika” i „Vreme” sutradan, 20. avgusta 1935. godine. Ve} te 1935. godinejavila se èlja vo|stva stranke – Milana Stojadinovi}a, predsednika vlade,Antona Koro{ca, ministra unutra{njih poslova i lidera slovena~kog dela vlade,Mehmeda Spaha, ministra pravde i predstavnika bosanskih muslimana – za par-tijskim listom. List je vi|en kao centralni organ stranke, nadre|en svoj drugojpartijskoj {tampi. Njemu je namenjena uloga da tuma~i stavove stranke iobave{tava pristalice i javnost. Jo{ pre razlaza Milana Stojadinovi}a i Glavnogodbora radikala, koji je kulminirao otkazivanjem podr{ke vladi potonjih u de-cembru 1935. godine, re{eno je da taj novi partijski list nosi naziv „Samo-uprava”. Za glavnog urednika prvo je bio predvi|en dr Lazar Markovi}, jedanod najvi|enijih prvaka radikala oko Glavnog odbora (GO) koji je obavljao sli~nuulogu i u ranijem periodu, u godinama koje su prethodile {estojanuarskoj dikta-turi. Posle razlaza ta mogu}nost je naravno otpala. Za mesto urednika Stoja-dinovi} je nakon 18. decembra odredio Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a. Ovajistaknuti novinar, rodom iz Smedereva, studirao je prava u Beogradu i [vaj-carskoj. Svoje obrazovanje je dopunio putovanjima po Evropi, zadràvaju}i se uFrancuskoj, Nema~koj, Belgiji i Holandiji. Svoj ùrnalisti~ki rad zapo~eo je ulistu „Politika” jo{ 1919. godine. Bio je ve} ranije zna~ajan saradnik „Samo-uprave” u periodu od 1921. do 1923. godine, urednik i ~esto uvodni~ar. Prilikompisanja primao je instrukcije i od samog Nikole Pa{i}a.5 Kasnije je bio i ata{e za{tampu, prvo pri delegaciji u @enevi (1923), a posle pri Jugoslovenskom poslan-

71

B. SIMI] O ponovnom pokretanju lista „Samouprava”...

3 Kratak istorijat „Samouprave” sa~injen je na osnovu podataka koje je sakupio Sveta Šumare-vi}. On je po uputstvima Milana Jovanovi}a-Stoimirovi}a koristio gra|u koja se nalazila uNarodnoj biblioteci. M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik 1936–1941, Novi Sad 2000, str. 28.

4 O osnivanju partije i odabiru imena videti: T. Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a, Beograd1985, i D. Teši}, Jugoslovenska Radikalna Zajednica u Srbiji 1935–1939, Beograd 1997.

5 Biografija Milana Jovanovi}a Stoimirovi}a objavljena u listu „Vreme” od 17. novembra 1937.

stvu u Berlinu (1929). U periodu od 1932. do 1935. godine Stoimirovi} je pokre-nuo, ure|ivao i izdavao list „Vardar” koji je izlazio u Skoplju. Ovom darovitomi ve} tada iskusnom novinaru, Stojadinovi} je poverio obiman i vaàn posao okoorganizacije lista. Poslovi koje je Stoimirovi} kasnije obavljao, uporedo saposlom urednika „Samouprave”, direktora agencije „Avala” i visoka funkcija uCentralnom presbirou dokaz su poverenja i ugleda koji je on kod predsednikavlade uìvao.6 Razlaz sa GO radikala samo je taj posao u~inio hitnijim i neo-phodnijim. Zavr{iv{i sve poslove u Skoplju7 Stoimirovi} se vratio u Beograd ipreduzeo sve potrebne poslove za organizaciju lista. Taj posao sastojao se nesamo u odabiru dela redakcije (deo mu je poslat iz stranke „radi uhljebljenja”),8

nego i mnogo perifernih poslova kao {to je pronalaènje prostorija za redakci-ju.9 Ve} 10. januara Stoimirovi} je predsedniku vlade predao predra~un povo-dom ponovnog izdavanja „Samouprave”. Ovaj izve{taj tretira sva pitanja i pro-bleme vezane za pokretanje jednog lista, njegovu strukturu i mogu}u perspek-tivu. Sam izve{taj delo je iskusnog novinskog radnika ~iji predra~uni idu donajsitnijih detalja, od personalnih izdataka, preko tro{kova {tampe, pa do even-tualnih vanrednih izdataka. Stoimirovi}evo znanje dolazi do izraàja i u realnojproceni prihoda koje list moè da ostvari. Predvi|eni prihodi od prodaje, pret-plate i oglasa bili su 674.800 dinara, daleko manji od predvi|enih rashoda kojiiznose 1.478.800 dinara na godi{njem nivou.10 Samim tim budu}i urednik jepredvideo deficit lista za prvu godinu izlaènja (1936) u vrednosti od 804.000dinara.11 Jasno je da su predvi|anja Stoimirovi}a bila bazirana na dobrom po-znavanju tada{nje {tampe i njenih ~italaca na teritorijama na kojima su èlelo daplasiraju novoosnovani list. Tako|e je jasno da list nije mogao funkcionisati bez

TOKOVI ISTORIJE

72

1-2/2005.

6 Zanimljivo je da Milan Stojadinovi} u svojim obimnim memoarima pod nazivom „Ni rat nipakt”, pisanim i objavljenim nakon Drugog svetskog rata samo u dva navrata pominje MilanaJovanovi}a Stoimirovi}a, i to samo uzgred, da je bio ~lan delegacije koja je išla na potpisiva-nje Konkordata i povodom nekog referata koji je ovaj predao Korošcu 1940. godine. Ovo upa-dljivo izostavljanje Stoimirovi}a, izuzetno va`ne li~nosti i pouzdanog premijerovog saradnikadok je bio na vlasti, posledica je toga što je Stoimirovi}, nakon pada Stojadinovi}a, ostao uzCvetkovi}a, novog predsednika vlade. Stoimirovi} je kako sam kaè „ostao veran kruni”, a oStojadinovi}u je zadrào lepo mišljenje. Ovo je itekako primetno u brojnim Stoimirovi}evimrukopisima i razmišljanjima koja se ~uvaju u Rukopisnom odeljenju Matice srpske u NovomSadu.

7 Koliko je Stoimirovi} imao uspeha u radu u Skoplju sa listom Vardar govori i podatak da je listposle njegovog odlaska imao potraìvanja od 500.000 dinara. Arhiv Jugoslavije, ZbirkaCentralnog presbirooa (38) fascikla 75.

8 U redakciji su se našli Milorad Ivani} i Mika Radosavljevi} Vrabac „dva ~oveka pogane naravii pogana jezika”. M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik 1936-1941, Novi Sad 2000, str. 32.

9 Prostorije „Samouprave” su se nalazile u ulici Vuka Karadì}a 14a.10 Matica srpska, Rukopisno odeljenje, dokument pod oznakom M.13.323.11 U prikazanom bilansu „Samouprave” za 1936. godinu vide}emo da je taj deficit bio i ve}i od

planiranog i da je iznosio ogromnih 1.026.603,63 dinara. Pritom treba uzeti u obzir da list nijeizlazio nedeljom, osim u kratkom periodu od 26. 9. do 7. 10. 1938. godine, kao što je prvobit-no predvi|eno.

velikih subvencija od strane vlasti. Zanimljivo je navesti i predloge Stoimirovi}avezane za unapre|enje lista, bolju prodaju odnosno ve}u ~itanost:

1) Da list izlazi i nedeljom (za razliku od ve}ine drugih);

2) Da list izlazi u podne kako bi se eliminisala konkurencija kako jutar-njih tako i ve~ernjih listova;

3) Da list izlazi na ~etiri strane sa do {est stubaca na svakoj;

4) Da cena primerka bude 0,50 dinara jer „vi{e ne bi imalo smisla”;

5) Da tira` „u prvo vreme” ne bude ve}i od 5000 primeraka „da se listne bi vra}ao”12.

Ovi pronicljivi predlozi uglavnom nisu bili uvaèni jer list nije izlazionedeljom, cena je bila jedan dinar, dvostruko ve}a, a vreme izlaska je od 18. 11.1937. pomereno na 16 ~asova. Za vlasnika lista u ime stranke imenovan jeDu{an Trifkovi} {to se poklapalo sa Stoimirovi}evim èljama da ne snosi svuodgovornost za izdavanje lista.13 [tampanje je bilo povereno [tamparskomPreduze}u „Vreme AD”, Beograd.14 Uputstva koja je dobio od samog predsed-nika vlade, neposredno pred sam po~etak izlaènja lista, poklapala su se sa onim{to je kao trend preovladavalo tokom ~itavog perioda dok je Stojadinovi} bio navlasti: Kralj Aleksandar i 6. januar ne smeju se dirati, isticati mu~eni{tvo i èljepokojnog kralja za povratak demokratiji, kritikovati Jevti}a i ljude oko njega zapostoje}e stanje u zemlji.15 Ova uputstva i njihove poruke uo~ljive su i 1938, kao{to je to bio slu~aj i prilikom ponovnog pokretanja lista. Za ovaj zaklju~akdovoljno je prelistati provladinu {tampu iz Stojadinovi}evog perioda.

Prvi broj obnovljene „Samouprave” iza{ao je 20. februara 1936. godine.Plasiran je u sedamnaest hiljada primeraka, tiraù koji }e list te{ko dosti}i u bu-du}nosti.16 Naslovljen je kao „Samouprava” – glavni organ Jugoslovenskeradikalne zajednice. Ovo u su{tini i nije bilo potpuno istinito jer je slovena~kideo vlade ve} imao svoj list „Slovenec”, a negde u ovom periodu obnovljena jei sarajevska „Pravda” kao novina koju je ure|ivalo uredni{tvo blisko JMO. Ve}u po~etku jasno je bilo, da je obnovljeni list prevashodno namenjen teritoriji gdeje ìveo srpski narod, odnosno nekada{njim i sada{njim radikalima. U prvombroju lista dat je i uvodnik naslovljen „Na{a prva re~”, potpisan od straneStojadinovi}a, Koro{ca i Spaha. „Samouprava” je ozna~ena kao list koji se „neu-morno borio za pravdu, slobodu i demokratiju”, koji svojim imenom „simboli~ki

73


12 Matica srpska, Rukopisno odeljenje, dokument pod oznakom M.13.323.13 M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik 1936–1941, Novi Sad 2000, str. 32.14 Štamparija „Vremena” u nekadašnjoj De~anskoj ulici u Beogradu bila je najmodernija štampa-

rija na Balkanu u kojoj su bile ugra|ene nema~ke i ameri~ke mašine. B. Petranovi}, M.Ze~evi}, Agonija dve Jugoslavije, Beograd 1991, str. 172.

15 M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik 1936–1941, Novi Sad 2000, str. 37.16 Prema podacima CPB-a iz 1937. godine tira` „Samouprave” bio je 10.000 primeraka.

nagove{tava pravi i najbliì put ka re{enju na{ih unutra{njih problema”.17 Ciljlista bio je da bude tuma~ strana~kih ideja i „ìà na{eg partijskog ìvota upogledu prosve}ivanja, obave{tavanja i moralnog snaènja na{ih partiskih pri-padnika”.18 U uvodniku je navedeno i to da JRZ ~ine „svetle tradicije i zaslu`napregnu}a Narodne radikalne stranke, eti~ka snaga i jugoslovenska borbenostSlovenske ljudske stranke, ìvotna energija i moralna visina Jugoslovenske mu-slimanske organizacije”.19 Sama èlja da se prikaè jedinstvo novih partnerauo~ljivo je na naslovnoj strani prvog broja „Samouprave”. Naime tekstovi su{tampani }irilicom i latinicom, na srpskom i na slovena~kom jeziku.20 List jeizlazio na ~etiri strane osim prazni~nih izdanja.21 Istorijatom lista, objavljenim uprvom broju, od osnivanja do 1929. godine samo je podvu~en kontinuitet.„Samouprava” je od samog po~etka imala nekoliko stalnih rubrika od kojih iz-dvajamo „Partijska kretanja”, koja je donosila detaljne informacije o aktivnosti-ma strana~kih odbora {irom zemlje i „Da se ne zaboravi” u kojoj je podse}anona „grehe” pripadnika opozicije, neke njihove izjave i postupke. Prvi broj kao inaredni, nosio je u sebi poziv „pretpla}ujte se i {irite „Samoupravu”. Da taj apelnije dao o~ekivane rezultate svedo~i i kritika objavljena 8. maja, nepuna trimeseca od ponovnog pokretanja lista. U tekstu „Nekoliko re~i o zna~aju i ulozipartijske {tampe” pored nagla{avanja misije i va`nosti „Samouprave” kritikujuse „neki prijatelji” zbog njihovog „leèrnog odazivanja”, pa ~ak i „povr{nog ipogre{nog shvatanja prave vrednosti na{eg organa”.22 U daljem delu ~lankapodse}a se za{to je va`no pretpla}ivati se i kupovati „Samoupravu”. Jasno je daje ovaj ~lanak, {tampan na prvoj strani lista, odraz nezadovoljstva uredni{tvaprodajom i samim tim uticajem koji je „Samouprava” mogla da postigne. Morase dodati i to da je uticaj lista bio ve}i nego {to se iz priloènih podataka o pro-daji i tiraù moè naslutiti. Tekstove i zaklju~ke „Samouprave” ~esto su preno-sili drugi listovi, kako oni pod upravom ili bliski JRZ, tako i oni koji nisu imalinaro~ito povoljan stav prema vladi. To je naravno bila posledica pritisaka odno-sno „preporuka” dràvnih organa, pre svega Centralnog presbiroa. Imaju}i to uvidu pravi domet „Samouprave” i stvarni uticaj njenog pisanja te{ko je odrediti.23

TOKOVI ISTORIJE

74

1-2/2005.

17 Samouprava, br. 1 od 20. februara 1936. godine.18 Samouprava, br. 1 od 20. februara 1936. godine.19 Isto.20 Na prvoj stranici nalazi se tekst Frana Smodeja „Glasnik nove dobe” na slovena~kom jeziku.21 Prazni~na izdanja štampala su se na Boì}, Uskrs i 1. decembra na dan Ujedinjenja.22 Samouprava, br. 65 od 8. maja 1936.godine.23 U toku septembra 1936. godine osnovan je Partijski presbiro Jugoslovenske radikalne zajed-

nice. Sedište ovog presbiroa bila je zgrada u ulici Vuka Karadì}a 14, gde se i nalazila redak-cija Samouprave. Njegov šef bio je Milan Jovanovi} Stoimirovi} a ve}ina njegovih saradnikabila je iz „Samouprave” i CPB-a. Uloga ovog presbiroa bila je da bude centar partijske štampei da usmerava njeno pisanje. Svakog meseca on je slao gotove ~lanke listovima širom zemljekoji su plasirani sinnronizovano istoga dana i pod istim naslovima na naslovnim stranama. ListSamouprava redovno je objavljivao ponu|ene im tekstove. U toku oktobra 1938. godine tajbroj je iznosio ~ak 35 što je skoro dva ~lanka po broju.

Da biste lak{e stekli uvid u tro{kove pokretanja, izdavanja i vo|enjajednog lista dajemo bilans „Samouprave” za prvu godinu njenog izlaènja ukome se vidi pravo poslovanje ovog lista:

Bilans „Samouprave” za 1936. godinu

Tabela rashoda

75


[tampanje

[tampanje lista 745 194,00

Kli{ea 9 130,35

Po{tarina ekspedicije lista 61 127,80

Materijal za pakovanje i razno 4 843,85

Podvoz do stanice i razno{enje po varo{i 45 527,07

Ukupno [tampanje 856 823,07

Reìja

Plate urednika i presbiroa 258 548,60

Honorari saradnika, ~lanci 103 594,75

Plate administracije 79 379,83

Organizacija pretplate 5 545,00

Kirija 49 132,00

Ogrev i osvetljenje 17 535,50

Telefon: pretplata, instalacija,me|ugradski razgovori 15 627,50

pretplata ~asopisa i listova 3 009,50

kancelarijski materijal 20 105,40

kompleti "Samouprave" 3 230,00

biblioteka – knjige 3 425,00

putni tro{kovi 10 078,00

po{tarina, telegrami, takse, ~i{}enje i razni tro{kovi i potrebe 31 177,85

"Merkur" i ured – bolesni~ki doprinos 4 321,83

instalacija osvetljenja 2 764,00

provizija i tro{kovi manipulacije ~ekovnih ra~una 3 028,90

Ukupno reìja 610 503,66

Otpis od name{taja 50% 30 815,95

Otpis od pribora 70% 5 474,85

Ukupno otpisi 36 290,80

UKUPNO RASHODI 1 512 617,50

Tabela prihoda

GUBITAK U 1936. GODINI 1 026 603,63

Potpuno je jasno da je list poslovao daleko od rentabilnosti, {to i nije bioprimarni cilj njegovih osniva~a. U prvoj godini izla`enja {tampano je 266 broje-va. Ako znamo da je cena primerka bila dinar a da je od zarade od prodaje, {to„van ku}e”, {to „u ku}i”, napla}eno samo 21.207,75 dinara, zna~i da je efektivnoprodato 80 primeraka po broju. Ne{to je bolje stanje {to se ti~e pretplate,prose~no je prodato1284 primeraka po broju, ali je i od toga napla}eno oko 40%.S obzirom na to da je u listu bilo ~esto mogu}e pro~itati da „svaki ~lanJugoslovenske radikalne zajednice mora i treba da bude pretplatnik”, jasno je daje redakcija imala za cilj da pretplata bude dominantan izvor prihoda koje listostvaruje. Iako je pretplata i bila daleko najve}i prihod „Samouprave”, za nor-malno funkcionisanje neophodne su bile donacije. Samo u toku 1936. godine listje dotiran sa ~ak 1.284.868 dinara tako da je formalno poslovanje bilo pozitivno.Uplate na ra~un „Samouprave” vr{ile su se tri do ~etiri puta mese~no i kretale suse od 7.000 pa ~ak do 100.000 dinara.24 Imaju}i u vidu sve ove podatke,ekonomsko poslovanje lista, pa i te`nja da se pro{iri neka uzvi{ena misao, pot-puno se isklju~uju kao eventualni razlozi ponovnog pokretanja lista. Prave

TOKOVI ISTORIJE

76

1-2/2005.

24 Matica srpska, Rukopisno odeljenje, fascikla pod oznakom M.13.395.

Prihodi od oglasa

Ukupna vrednost {tampanih oglasa u 1936. uz obra~unatodbitak za takse i provizije

94 677,20

Pretplata

Napla}eno do 31. decembra 1936 139 625,00

Du`nici nenapla}ene pretplate 201 934,20

Ukupno pretplata 341 559,20

Prodaja preko revizora 7 119,25

Prodaja na broj

Prodaja van ku}e – napla}eno 13 412,75

Prodaja u ku}i – napla}eno 7 795,00

Ukupno prodaja 21 207,75

MAKULATURA – stare novine 8 439,00

UKUPNI PRIHODI 486 013,90

razloge treba traìti isklju~ivo u politi~kim razlozima vo|stva novoosnovanestranke, naro~ito Milana Stojadinovi}a, i njegovoj èlji da svoj uticaj i uticajpoliti~ke stranke koju je èleo da kontroli{e i njome upravlja, pro{iri i u~ini do-stupnijim {to {irim narodnim masama.25

Tarifa za oglase u „Samoupravi”

Jedan stubac (10cm) 60 din, (1cm) 6 din, 1 red 3 dinara

*Mali oglasi najmanje tri reda + dràvna taksa

Cena oglasa bila je manja od cene oglasa u „Vremenu” (kretala se od 12do 20 dinara za stubac od 1cm u zavisnosti od prostora da li je u pitanju „reklam-ni deo” ili „tekstovni deo”). Ovakvom cenom, ~ak i do tri puta jeftinijom, èlelose privu}i {to ve}i broj ogla{iva~a a samim tim i sredstava. Treba imati u viduda je „Vreme” bilo daleko raznovrsniji, bogatiji i ~itaniji list nego {to je to ikadbila „Samouprava”, a da je cena oba lista bila dinar. Nije zanemarljivo da je„Vreme” izlazilo na ~ak dvanaest pa i vi{e stranica.

Pored lista osnovano je i Udruènje nakladnog fonda lista „Samoupra-va”. Cilj udruènja bio je „izdavanje glavnog organa Stranke JugoslovenskeRadikalne Zajednice i svih izdanja i iskori{}enja drugih sredstava partiske pro-pagande”.26 Finansiranje Udruènja predvi|eno je prevashodno od ~lanskihuloga. ^lan ovog udruènja mogao je biti svaki ~lan JRZ. Postojali su pomaù}ii redovni ~lanovi a pored njih i utemeljiva~i, dobrotvori i veliki dobrotvori. Sta-tus ~lanova i njihova prava zavisili su od veli~ine godi{njih uloga.27 Formiranisu i Upravni i Nadzorni odbor od pet, odnosno tri ~lana, koji su barem jednommese~no imali svoje sednice. Skup{tina Udruènja sastajala se jednom godi{njei to u mesecu decembru. Pravilima su data velika ovla{}enja {efu stranke. On je

Strana jedanput 2 puta 3 puta 5 puta

Cela 2 000 3 600 4 800 7 500

Polovina 1 000 1 800 2 400 3 750

êtvrtina 500 900 1 200 1 875

77


25 Kada ovo govorimo treba imati u vidu da je prema statisti~kim podacima 1931. godine uKraljevini Jugoslaviji bilo 44,6% nepismenih.. Lj. Dimi}, Srbi i Jugoslavija, Beograd 1998,str. 88.

26 Pravila udruènja nakladnog fonda lista Samouprava. Matica srpska, Rukopisno odeljenje, fa-scikla pod oznakom M.13.395.

27 Pomaù}i ~lanovi su pla}ali 50 dinara godišnje a redovni 300 dinara; dok su drugopomenutiimali pravo u~ešca, glasa i izbora, prvi to nisu imali. Dobrotvori i veliki dobrotvori (ulozi od5000 i 10000 dinara) imali su samo po~asna prava. Da bi dobrotvor ili veliki dobrotvor imaoprava odlu~ivanja morao je da postane redovni ~lan odnosno da uplati još dodatnih 300 dinara.

davao saglasnost na tro{enje sredstava, mesto i banku gde }e se novac ~uvati,mogao je da traì i dobije izve{taj Nadzornog i Upravnog odbora, da potvr|ujeUprave pa ~ak i da ih bira u slu~aju da Skup{tina o tome ne moè da se sloì.28

Iz svega ovoga vidimo da je uticaj i zna~aj {efa stranke, Stojadinovi}a, na funk-cionisanje i rad lista bio ogroman29.

Ponovno pokretanje lista „Samouprava” 20. februara 1936. godine nosisa sobom niz interesantnih i bitnih okolnosti koje valja uzeti u obzir. Sam nazivSamouprava asocirao je na Radikalnu stranku iz Kraljevine Srbije, stranku ~ijije vo|a bio Nikola Pa{i}, najve}i srpski politi~ar, partiju koja je u vreme nasta-janja a i u kasnijim periodima okupljala najve}i deo srpskog naroda. Sve to jeMilan Stojadinovi} èleo da prisvoji za sebe. Predstavljaju}i se kao naslednikNikole Pa{i}a on je sada polagao pravo i na rukovo|enje strankom koju je Pa{i}osnovao i vodio krajem XIX veka i u prvim decenijama XX veka. Po{to je izsukoba sa GO NRS iza{ao kao pobednik, dobiv{i podr{ku kneza i kolega izvlade i stranke Koro{ca i Spaha, krenuo je u ofanzivu ~iji je cilj bio u~vr{}enjeli~nih pozicija kako u stranci tako i u dràvi. Poku{avao je da „formalnog” na-slednika Pa{i}a u stranci, Acu Stanojevi}a, i njegove saradnike, naro~ito Mi{uTrifunovi}a i Lazara Markovi}a, „gurne u stranu”, i sebe promovi{e kao vo|uradikala. To bi naravno bila samo etapa u promociji u vo|u celokupnog srpskognaroda pa i dràve. List „Samouprava” trebalo je da posluì kao sredstvo na tomputu. Imaju}i u vidu sve ovo i ne ~udi saop{tenje GO radikala od 28. februara1936. godine pod nazivom „Proglas radikalima i radikalskim prijateljima”, ukome se izraàva protest povodom pokretanja lista koji nosi naziv „Samo-uprava”, jer se time „èli da unese zabuna u radikalske redove”. Imaju}i u viduda reìmska i cenzurisana {tampa nije èlela niti smela da {tampa ovo saop{tenjeono je {ireno u formi letka.30 Va`no je napomenuti da rad na organizaciji samestranke u to vreme nije i{ao na o~ekivanom brzinom. Srpske narodne mase nisupokazivale preterano interesovanje za upis u novoosnovanu stranku, ne samozato {to im je bila malo poznata, nego i zato {to se nije verovalo u njenu dugo-ve~nost. âk ni u Dravskoj banovini ~ije je stanovni{tvo bilo mahom oprede-ljeno za SLS koja je bila sastavni deo JRZ, organizacija stranke nije bila potpunoizvr{ena.31 Sve ovo je predstavljalo dodatni razlog da se sa izdavanjem jednogpartijskog lista poùri.

TOKOVI ISTORIJE

78

1-2/2005.

28 Pravila udruènja nakladnog fonda lista Samouprava. Matica srpska, Rukopisno odeljenje,dokument pod oznakom M.13.395.

29 Milan Stojadinovi} je formalno postao šef stranke na Zemaljskoj konferenciji JRZ odrànojjuna 1936. godine, ali je fakti~ki, ve} posle razlaza sa GO NRS, to i bio. To se vidi i u tome štoje Stojadinovi} preuzeo po~etkom 1936. mesto predsednika Izvršnog komiteta JRZ na komeje prethodno bio Aca Stanojevi}.

30 T. Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a, Beograd 1985, str. 142.31 T. Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a, Beograd 1985, str. 141-142.

Da bismo imali celovitiju sliku situacije s kraja 1935. i prvih meseci1936. godine va`no je pomenuti jo{ jedan doga|aj. Naime, 7. februara 1936.godine na licitaciji je prodat beogradski list „Vreme”. Njega je otkupio MilanStojadinovi} sa prijateljima.32 Za direktora je ve} bio postavljen stari radikal drLjuba Popovi}, glavni urednik je ostao Grgur Kosti}, dok je va`nu ulogu u listuimao Stojadinovi}ev mla|i brat, ina~e novinar, Dragomir Stojadinovi}. Iako je ikasnije ~esto isticao da „Vreme” ho}e da bude „nezavisan dnevnik” od tada jeuticaj predsednika vlade bio nesumljiv. Stojadinovi} je list uzeo pod svoje, po-klanjao mu je nekoliko ~asova dnevno, redigovao njegove uvodnike i ~lanke, pa~ak i fotografije, razmi{ljaju}i kako da „Vreme” podigne na „evropsku visinu”.33

Preuzimanjem drugog po tiraù beogradskog lista, Stojadinovi} je hteo da svo-jim li~nim pe~atom predstavi svoje planove i svoju politiku.34 List je trebalo daposluì u prikazivanju „Stojadinovi}eve stvarnosti”, kao Stojadinovi}ev receptkako jedna novina treba da izgleda od naslovne strane pa do najsitnijih detalja.

U periodu kada je predsednik vlade postajao i stvarni {ef stranke,ponovno pokretanje lista „Samouprava” i preuzimanje lista „Vreme” predsta-vljaju vaàn ~inilac ka tom cilju. @elja Milana Stojadinovi}a je bila da se pred-stavi kao pravi i jedini predstavnik srpskog naroda u Kraljevini Jugoslaviji.Sukob sa radikalima oko GO samo je ubrzao pokretanje „Samouprave” odnosnou~vrstio uverenje da naziv lista ne treba menjati, nego mu dati i dodatnu funkci-ju u ovom sukobu. Pokretanje „Samouprave” i preuzimanje „Vremena” dali suStojadinovi}u mo}na oru`ja i za predstoje}i neminovni sukob sa generalomPetrom @ivkovi}em, jedinim preostalim srpskim konkurentom u vladi. Kontro-li{u}i medije Stojadinovi}u je bilo lako da nakon poku{aja atentata 6. marta uNarodnoj skup{tini (iskori{}enog za smenu generala @ivkovi}a) to predstavi kao„definitivan slom reakcije i fa{izma”.35 Propagandna ofanziva Milana Stojadi-novi}a zapo~eta februara 1936. godine, zavr{ena je njegovom medijskom do-minacijom u odnosu na konkurenciju, {to se posebno odnosilo na prostore nase-ljene srpskim ìvljem.

79


32 M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik 1936–1941, Novi Sad 2000, str. 33.33 O Stojadinovi}evom odnosu prema "Vremenu" videti M. Jovanovi}-Stoimirovi}, Dnevnik

1936–1941, Novi Sad 2000, str. 404-408.34 Vreme je imalo tira` do 130.000 primeraka dok je Politika bila ispred sa 150.000 primeraka.35 Vreme od 7. marta 1936.

Summary

About refounding of newspaper Samoupravaon February 20th 1936

The refounding of newspaper Samouprava on February 20th 1936. isclosely conected with the situation in The Kingdom of Yougoslavia. Strugglepower in the ruling party the Yougoslav Radical Community and between theprime minister Stojadinovi} and the former leadership of Radical party, at theend of 1935 and beggining of 1936, ended with Stojadinovic victory. In order toconfirm that victory, with the help of colleagues from the government Koro{ecand Spaho, representatives of Slovenian and Bosnian Muslims, Stojadinovi}refounded the newspaper Samouprava which draw on great tradition of theRadical Party and Nikola Pa{i} from the times of the Kingdom of Serbia.

The refounding of the newspaper Samouprava and the takeover of news-paper Vreme was part of propaganda offensive the goal of which was to promoteMilan Stojadinovi} as chief of the government party, leader of all radicals andthe sole representative of Serbian people in the Kingdom of Yougoslavia.

TOKOVI ISTORIJE

80

1-2/2005.

Dr Milan TERZI] UDK 94 (497.1) "1942/1944"Vojnoistorijski institut, Beograd 355.489 (497.1) "1942/1944"

JUGOSLOVENSKA KRALJEVSKA VLADA, GENERALDRAGOLJUB MIHAILOVI] I SAVEZNI^KO

BOMBARDOVANJE CILJEVA U JUGOSLAVIJI 1942–1944. GODINE

APSTRAKT: Rad govori o zahtevima prema zapadnim saveznicima kojesu dostavljali general Dragoljub Mihailovi} i jugoslovenska Kraljevskavlada za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji. Pisan je na osnovu gra|eArhiva Vojnoistorijskog instituta, Arhiva Srbije i Crne Gore i literature.

Savezni~ko bombardovanje Jugoslavije predstavlja temu koja je posled-njih godina dobila dnevnopoliti~ku upotrebu i dovela do kontroverznih i nenau-~nih tuma~enja (zavere, urote, mitologije, dezinformacije, itd.) oko naru~iocabombardovanja. U tome se videla namera pojedinih jugoslovenski ~inilaca daiskoriste {ansu za zauzimanje boljih pozicija u zavr{noj fazi rata u okvirujugoslovenskog unutra{njeg razra~unavanja i vojne operacije su tuma~ene poli-ti~kom pozadinom.1 Pitanja savezni~kog bombardovanja ciljeva u Jugoslavijitreba sagledavati u okviru op{tih savezni~kih ratnih interesa kao dela {irih vojnih

81

1 Videti: Milovan Dèlebdì}, „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. do 7. septembra1944. godine – operacija ‘Ratweek’”, VIG br. 3/1970. U daljem tekstu: M. Dèlebdì}, n.d.;Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. septembra 1944.: studija i dokumenti /Mom~iloPavlovi}, Veroljub Trajkovi}, Leskovac 1995. U daljem tekstu: Savezni~ko bombardovanjeLeskovca, n.d.; Ðoko Tripkovi}, Beograd pod bombama, Beograd 1999; Ðor|e Stankovi},„Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dràve Hrvatske (1943–1945), /Istorijski stereotipi istvarnost/”, Tokovi istorije, Br. 1-4/2001. Pre toga tekst objavljen u listu Politika, 27–28. sep-tembra 1994. S pozivom na knjigu dokumenata, svojevrsnu borbenu hronologiju ameri~kogvazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu, The Army Force in Word War II. Combat Shro-nology. Office od Air Force History Headquartes USAF, New York 1973. U daljem tekstu:Ðor|e Stankovi}, n.d.; Branislav Kova~evi}, Savezni~ko bombardovanje Crne Gore 1943–1944, Podgorica 2003.

strate{kih planiranja i dejstava na Balkanu i u Jugoslaviji. Nakon italijanskekapitulacije, najvi{e operacija je izvedeno na Dalmatinskoj obali krajem 1943.Tokom 1944. operacije su prenete na unutra{njost Balkana do Ploe{tija (rumun-ski izvori nafte), a Maribor je recimo bombardovan devetnaest puta.2

Jugoslovenska vlada je u komunikaciji sa vojnim Ministrom generalomMihailovi}em kod zapadnih Saveznika traìla bombardovanje ciljeva u Jugo-slaviji. înjenice govore da je general Draà Mihailovi} u depe{ama upu}enimjugoslovenskoj vladi traìo bombardovanje ciljeva, u i oko, Jugoslavije. U na{imistraìvanjima ukazujemo na trideset {est depe{a koje je general Mihailovi} tokom1942/1943. uputio jugoslovenskoj vladi, od marta 1942. do 23. novembra 1943.3

Najintezivnije traènje je u prole}e i naro~ito jesen 1942, kao i novembra 1943.Razlozi za traènje bombardovanja u prole}e 1942. mogli su biti zbog povla~enja

TOKOVI ISTORIJE

82

1-2/2005.

2 Ðor|e Stankovi}, n.d.3 Depeša br. 124 od 29. marta 1942; A VII, EV, k. 171, reg. br. 19/5. Od 30. marta 1942. je depeša

br. 127; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 8. maja 1942. je depeša br. 161; A VII, EV, k. 172,reg. br. 25/2. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 34/3. Isto: A VII, EV, k. 38, reg. br. 20/2. Od 9.maja 1942. je depeša br. 163; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 36, reg. br.2/3. Od 11. maja 1942. je depeša br. 174; A VII, EV, k. 171, reg. br. 14/8. Isto: A VII, EV, k.29F, reg. br. 30/6. Od 15. maja 1942. je depeša br. 192; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: AVII, EV, k. 171, reg. br. 26/8. Od 21. maja 1942. je depeša br. 199; A VII, EV, k. 29F, reg. br.30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 34/3. Isto: A VII, EV, k. 171, reg. br. 30/9. Isto: A VII, EV,k. 38, reg. br. 20/2. Od 8. juna 1942. je depeša br. 228; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto:Zbornik NOR-a, tom XIV, Beograd 1981, knj. 1, str. 358-360. Od 11. juna 1942. je depeša br.243; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 7/3. Od 7. jula 1942. jedepeša br. 285; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175, reg. br. 28/3. Isto: AVII, EV, k. 175, reg. br. 28/3. Isto: AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg.br. 18/7. Isto: Dragoljub M. Mihailovi}, Rat i mir |enerala, Izabrani ratni spisi, I-II, priredili:Milan Vesovi}, Kosta Nikoli} i Bojan Dimitrijevi}, Beograd 1998, knj. 2, str. 178-179. U da-ljem tekstu: Rat i mir |enerala, n.d. Od 7. jula 1942. je depeša br. 287; A VII, EV, k. 29F, reg.br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg. br. 16/6. Isto: AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII,EV, k. 29F, reg. br. 18/7. Isto: Rat i mir |enerala, n.d, str. 178-179. Od 9. jula 1942. je depešabr. 289; AVII, EV, k. 175, reg. br. 16/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV,k. 29F, reg. br. 10/4. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 18/7. Od 4. avgusta 1942. je depeša br.337; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg. br. 24/6. Isto: A VII, EV, k.175II, reg. br. 10/5. Od 5. avgusta 1942. je depeša br. 348; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto:A VII, EV, k. 175II, reg. br. 10/5. Od 25. avgusta 1942. je depeša br. 474; A VII, EV, k. 29F,reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175II, reg. br. 10/5. Od 14. septembra 1942. je depeša br. 629;A VII, EV, k. 172, reg. br. 28/9. Isto: A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 175II,reg. br. 476. Od 16. septembra 1942. je depeša br. 651; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 24.septembra 1942. je depeša br. 692; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 29G, reg.br. 27/6. Od 2. oktobra 1942. je depeša br. 720; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV,k. 174, reg. br. 10/3. Od 13. oktobra 1942. je depeša br. 782; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6.Od 15. oktobra 1942. je depeša br. 796; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 15. oktobra 1942.je depeša br. 803; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 17/3. Od 17.oktobra 1942. je depeša br. 815; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg.br. 17/3. Od 22. oktobra 1942. je depeša br. 843; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 25. okto-bra 1942. je depeša br. 857; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 30. oktobra 1942. je depeša br.881; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 13/2. Od 21. novembra1942. je depeša br. 991; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Isto: A VII, EV, k. 48, reg. br. 33/3.

iz Zapadne Srbije i nade u ustani~ke akcije i pomo} saveznika. Jesen 1942. podu-dara se sa dolaskom nekoliko vojnih misija koje je jugoslovenska vlada uputilakod generala Mihailovi}a, zavr{etkom sukoba u jugoslovenskom vojnom konti-gentu u Kairu („kairska afera”) i zahtevima za borbenom aktivno{}u, a novembra1943. sa italijanskom kapitulacijom i dolaskom generala Armstronga u {tab ge-nerala Mihailovi}a, koji je traìo operacije protiv okupatora u Jugoslaviji. Savez-ni~ko bombardovanje u drugoj polovini 1943. i po~etkom 1944. je sa ~etni~kestrane tuma~eno kao predoperacija i priprema terena pred iskrcavanje saveznika uJugoslaviji na ~emu su i bazirali svoju vojnu strategiju i politiku.4

Ciljevi ~ije je bombardovanje traìo Mihailovi}, kako bi se destabililizo-vao neprijatelj, bili su uop{teno vojni ciljevi: Maribor, Celje, Kranj, Metkovi}(glavni italijanski saobra}ajni ~vor), Omi{ (elektri~na centrala), Zagreb, Mostar(usta{ki severni logor), Ljubu{ki, neprijateljske kolone od Biha}a ka Kninu,Gra~acu, Benkovcu, [ibeniku i Zadru, Perkovi}, Sinj, Drni{, Bor, Beograd (Sav-ski most, most na Dunavu prema Pan~evu, put Zemun–Beograd, fabrike Ikarus,Zmaj, Teokarevi}, Rogoàrski i Rakovica, kao i Top~ider i Ta{majdan), Trep~a,Sipski kanal, put Pan~evo–Vr{ac, Si}eva~ka klisura, Para}in (fabrika Teokare-vi}), Jagodina (fabrika Klefis), Ni{ (èlezni~ka stanica), naselja pre~anskihNemaca, itd. Najvi{e je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu (13zahteva), Borski rudnik (11 zahteva) i Metkovi} (4 zahteva). U jednom zahtevuza Beograd (depe{a br. 2221) traèno je da se vodi ra~una i ne bombarduje logorna Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanjagradova ne vr{i „mitraljiranje” jer strada civilno stanovni{tvo.5

83

M. TERZI] Jugoslovenska kraljevska vlada, general Dragoljub Mihailovi}...

2. decembra 1942. je depeša br. 1068; A VII, EV, k. 29F, reg. br. 30/6. Od 5. decembra 1942.je depeša br. 1083; A VII, EV, k. 175II, reg. br. 13/8. Od 9. januara 1943. je depeša br. 1232;A VII, Ca, k. 287, reg. br. 1/1. Od 1. jula 1943. je depeša br. 1765; A VII, EV, k. 179A, reg. br.14/7. Od 23. novembra 1943. je depeša br. 2214; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8. Od 23.novembra 1943 je depeša br. 2215; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8. Od 23. novembra 1943.je depeša br. 2221; A VII, EV, k. 7II, reg. br. 14/2. Od 23. novembra 1943. je depeša br. 2222;A VII, EV, k. 179A, reg. br. 12/8.

4 Koliko je britanska strana vodila ra~una o jezi~koj preciznosti izraàvanja, na to najboljeukazuje pismo Ratnog ureda Velike Britanije (The War Office) upu}eno 1. avgusta 1942.Ministru informacija za Kikpatrika (B.B.C.) u vezi emisije koja je trebalo da se odnosi na bom-bardovanje: da je bombardovanje ciljeva „predznak” otvaranja drugog fronta ili formulacija daje re~ o „pripremi” za otvaranje drugog fronta, što je trebalo da bude blaà varijanta zbogneèljenih postupaka, ali se na kraju kaè da je re~ o istom; Jevtovi} Miroljub, Šta kaè radioLondon, Beograd 1989, str. 348.

5 Iz štaba komande jugoslovenske vojske u Kairu su dostavljane informacije inspektoru vazdu-hoplovstva, dobijene od generala Mihailovi}a, da se na èlezni~kim stanicama Perkovi} i Sliv-no nalaze veliki nema~ki magacini ratnog materijala zbog ~ega ih treba bombardovati, da uslu~aju da do|e do bombardovanja Beograda, da se ne bombarduje logor na Banjici gde je ve-liki broj zatvorenika i da se ne mitraljiraju naseljena mesta jer stradaju nevini ljudi, kao što jeto slu~aj u Nišu, Podgorici, Kninu i Šibeniku, na kraju se traì da se o ovom izveste nadle`ni sa-vezni~ki organi i jugoslovenski oficir za vezu kod 15 Air Forca; A VII, EV, k. 70, reg. br. 5/2.

Od ciljeva u inostranstvu to su u vojni ciljevi u Albaniji (Tirana, Dra~ iSkadar), Budimpe{ta (Ma|arska), Sofija (Bugarska) i Nema~ka (fabrika oru`jaizme|u Bremena i Hanovera i gradovi zbog zverstava u Jugoslaviji). Za glavnegradove Ma|arske i Bugarske bombardovanje je traèno kao opomena zbog zlo-~ina Ma|ara i Bugara u Jugoslaviji, kao i za Zagreb zbog zlo~ina usta{a. Kada jere~ o Zagrebu, od 29. juna 1942. zahtev jugoslovensko diplomatskog predstavni-ka Vi{ackog iz Madrida upu}en MIP-u, da ako bi se ukazala prilika da se usta{kireìm jednom prilikom opomene bombardovanjem za zlo~ine koje ~ini, za {to supredloèni slede}i delovi Zagreba: Trg kralja Petra i Zvonimirova ulica sa okoli-nom gde su glavne usta{ke ustanove i vojska.6 Slobodan Jovanovi} je 28. jula1942. ambasadoru [umenkovi}u u Ankari dostavio prepis izve{taja o stanju uzemlji na osnovu vesti Antina Nov~ana koji je izbegao u Carigrad i koji je traìoda se zapreti Italijanima i Nemcima za zvertva koja ~ine i da se zbog represalijaizvr{i bombardovanje Graca i Trsta.7

Potom je Slobodan Jovanovi} 4. i 17. novembra 1942. dostavio diplo-matskim predstavni{tvima zahteve, koje je prosle|ivao saveznicima, za bombar-dovanje gradova zemalja koje su okupirale Jugoslaviju i izvr{ile zlo~ine nadstanovni{tvom.8 O Mihailovi}evom zahtevu o potrebi bombrdovanja Zagreba,Slobodan Jovanovi} je 31. decembra 1942. pisao podpredsedniku vlade JurajuKrnjevi}u.9 Maja 1943. jugoslovenski MIP je dostavio vladi (Vojnom kabinetu)

TOKOVI ISTORIJE

84

1-2/2005.

6 AJ, 103-28-181, Pov. Br. 299. U MIP-u 6. jula 1942. Pov. Br. 3677. Isto: A VII, EV, k. 174, reg.br. 33/1. U vladi V.K. Pov. Br. 1027 od 11. jula 1942. Isto: Hrvatska u diplomatskim izveštaji-ma izbjegli~ke vlade 1941–1943, priredio Ljubo Boban, knj. I, Zagreb 1988, str. 183.

7 A VII, EV, k. 279B, reg. br. 41/5, Str. Pov.V.K.Br. 684. U MIP-u POV. Br. 5097 od 14. septem-bra 1942.

8 Vojni kabinet Predsednika vlade je 4. novembra 1942. prosledio MIP-u (za Vašington, Ankarui Moskvu) i za Antoni Idna, dobijeni izveštaj generala Mihailovi}a o zverstvima nad Srbima uKraljevu, Hrvatskoj, Ba~koj i Kopaoniku. Pojedinosti izveštaja su da se u NDH progone Srbi iMihailovi} traì da saveznici bombarduju Zagreb, da su Ma|ari u Ba~koj pozvali Srbe uvojsku, da Nemci i Bugari ~iste}i Kopaonik vrše zlo~ine nad stanovništvom zbog ~ega se traì:„Neophodno potrebno da se bombarduju gradovi u Bugarskoj i Hrvatskoj i sva naselja pre-~anskih Švaba i da se objavi da su to represalije zbog pokolja Srba”; A VII, EV, k. 173, reg. br.8/4, Str. Pov.V.K.Br. 932. Isto: A VII, EV, k. 174, reg. br. 34/1, Strogo poverljivi delovodni pro-tokol vojnog kabineta Predsedništva vlade, br. 932. Na ovo je 21. novembra 1942. MIP-udostavio odgovor Forin Ofisa, koji je 24. novembra 1942. vlada prosledila Ministru dvora,komandantu trupa u Kairu i ambasadi u Vašingtonu; A VII, EV, k. 174, reg. br. 34/1, Str.Pov.V.K.Br. 978. U MIP-u Str. Pov.Br. 568. Od 17. novembra 1942. je dopis SlobodanaJovanovi}a MIP-u da se od Rusa, Engleza i Amerikanaca zatraì bombardovanje gradova uNema~koj, Bugarskoj i Ma|arskoj i da se objavi da su ova bombardovanja vršena u znak repre-salija i pokolja nad Srbima i da saveznici javno zaprete bombardovanjem ustaških centaraZagreba, Vara`dina i Karlovca ako se ne prestane sa ubijanjem Srba, te da general Mihailovi}smatra u vezi sa bombardovanjem da je to najmanje što treba u~initi; A VII, EV, k. 173, reg. br.10/5, Str. Pov.V.K.br. 957. Isto: A VII, EV, k. 163, reg. br. 15/1, Str. Pov. V.K. Br. 957.

9 A VII, EV, k. 48, reg. br. 4/4, Str. Pov.D.V.K.Br. 215. U štabu komande u Kairu Str. Ob.O.br.621 od 27. februara 1943. Isto: A VII, EV, k. 163, reg. br. 57/1.

elaborat o zahtevima Saveznicima po Mihailovi}evom traènju za bombar-dovanje ciljeva zbog zlo~ina u Jugoslaviji.10 Na Mihailovi}eve zahteve za bom-bardovanjem Slobodan Jovanovi} je odgovorio dva puta. Depe{om br. 62 od 20.jula 1942. upu}enom generalu Mihailovi}u, kao odgovor na njegovu depe{u br.275 dostavio je: „Traèno od Engleza, Rusa i Amerikanaca da se osude pokoljiSrba i izvr{i bombardovanje Sofije i Pe{te u znak represalija da bi se spre~ilodalje uni{tavanje srpskog naroda. I pored èlje Engleza da iza|u u susret na{emtraènju zbog vojnih razloga nije mogu}no sada preduzeti uspe{ni napad protivovih objekata”.11 Potom je od 5. oktobra 1942. depe{a br. 121 koju je SlobodanJovanovi} uputio generalu Mihailovi}u, kao odgovor na njegovu depe{u br. 481da nije dobijen nikakav odgovor i odgovor na depe{u br. 629: „Bombardovanjebi izazvalo zamra~enje varo{i a to se sada ne èli”.12 Major @ivan Kneèvi} je23. oktobra 1942. uradio Referat Slobodanu Jovanovi}u o susretu sa PiteromBojom 22. oktobra 1942, kada je na traènje generala Mihailovi}a za bombar-dovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji, odgovoreno da to trenutno nije mogu}eizvesti.13 General Mihailovi} je kasnije, sem zahteva za bombardovanjem,depe{om od 9. novembra 1943. br. 2170 izvestio o nema~kom bombardovanjuCetinja,14 a depe{om br. 2318 od 21. aprila 1944. o posledicama bombardovanjaBeograda.15

85


10 Od 26. maja 1943. je dopis MIP-a vladi (Vojnom kabinetu) o elaboratu o koracima kod Savez-nika u vezi sa izveštajima Mihailovi}a: da izveštaji generala Mihailovi}a pokazuju na zverstvai pokolje koje u zemlji vrše okupatori, ustaše i partizani naro~ito nad srpskim stanovništvom,na izrajni~ki rad Ljoti}a i Nedi}a, na štetnu propagandu londonskog radija u korist partizana.Zbog toga je Mihailovi} apelovao da se o zlo~inima obaveste saveznici, da se zapreti bombar-dovanjem ustaških centara u NDH, Budimpešte i Sofije, da se preko radio Londona ìgošeizdajni~ki rad i da se kod Britanaca interveniše radi obustave propagande u korist partizana; AVII, EV, k. 178, reg. br. 45/5, Str. Pov.Br. 39.

11 Od 31. decembra 1942. je Jovanovi}ev dopis komandantu jugoslovenskih trupa na BliskomIstoku kojim je dostavljeno njegovo pismo upu}eno podpredsedniku vlade Krnjevi}u kojim sudostavljene parafraze depeša generala Mihailovi}a: da je potrebno da Krnjevi} osudi zlo~ineustaša nad Srbima, da pozove Hrvate da zaštite preostale Srbe, da ustašama treba zapretiti bom-bardovanjem Zagreba, da se u emisijama radio Londona usvoji ustaljena terminologija jugo-slovenske vojske po pitanju upotrebe srpsko-hrvatskog knjièvnog jezika; A VII, EV, k. 179,reg. br. 4/1. Isto: A VII, Ca, k. 281, reg. br. 10/1.

12 A VII, EV, k. 179, reg. br. 4/1. Isto: A VII, Ca, k. 281, reg. br. 13/1. 13 A VII, EV, k. 163, reg. br. 4/1.14 „Prvog novembra sa dva bombardera i jedan dva lovca bombardovano Cetinje. Izveštaj od

jednog našeg komandanta”; A VII, EV, k. 179A, reg. br. 14/7. 15 Staniša R. Vlahovi} u bombardovanju Beograda i Srbije vidi politi~ke razloge. O bombar-

dovanju Beograda general Mihailovi} je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depešom br.2318 od 21. aprila 1944. izveštavaju}i o velikim `rtvama; Staniša R.Vlahovi}, Zbornik doku-menata iz britanske arhive. Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948, Birmingham 1985, str.265-274. U daljem tekstu: Staniša R. Vlahovi}, n.d. O Mihailovi}evoj depeši i protestuambasadora Jevti}a videti: Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d.

Septembra i oktobra 1942. sre}emo podatke o izve{tajima delegata jugo-slovenskom MUP-a u Lisabonu o savezni~kom bombardovanju Zagreba iodjeku koje je imalo u Hrvatskoj.16

Elaborat nastao u krugovima (politi~kim i vojnim) jugoslovenske vladepod nazivom „Akcija vazduhoplovstva na terotiriji Jugoslavije”, predstavlja sta-vove jugoslovenske vlade u kojima se isti~e: da je i pored okupacije u Jugosla-viji otpor pod vo|stvom generala Mihailovi}a koji veè 40 neprijateljskih divi-zija i da tu akciju najvi{e pomaù Srbi koji su do sada dali 900.000 i Slovenci80.000 `rtava; predlaè se savezni~ka vazdu{na akcija u Jugoslaviji radi dezor-ganizacije èlezni~kog saobra}aja, onemogu}avanja neprijatelju da koristisirovine u Jugoslaviji i traì bombardovanje va`nih vojnih objekata, a daju senajva`nije èlezni~ke komunikacije (pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{ i dalje prema Sofiji i Solunu, zatim Zagreb–Kralovac, Ljubljana–Trst,Ljubljana–Be~, Zagreb–Budimpe{ta, Beograd–Osijek–Pe~uj i Brod–Sarajevo–Mostar–Metkovi}); akcije generala Mihailovi}a izvode se na delu prugeBeograd–Ni{ i prema Sofiji i Solunu, dok je pruga prema Zagrebu i Ljubljanivan njegovog uticaja, da je njegov uticaj izraèn na pruzi od Broda prekoSarajeva i Mostara do Metkovi}a, ~ime se nagla{ava potreba dezorganizacije napruzi Beograd–Zagreb–Ljubljana i polazne osnove pruge kroz Bosnu (Brod iMetkovi}); da je Metkovi} glavna baza za snadbevanje italijanskih trupa; da suglavni ciljevi na ovim prugama Zidani most (raskrsnica isto~no od Ljubljane gdetreba bombardovati èlezni~ki most i stanicu), Zagreb (most i èlezni~ka stani-ca), Beograd (most na Savi) i Vinkovci (va`na èlezni~ka raskrsnica sa stanicomi fabrikom lokomotiva i vagona); da su pomo}ni ciljevi Osijek (stanica i most naDravi), Vara`din (stanica i most na Dravi), Karlovac (stanica i most na Kupi),Brod na Savi (stranica i most na Savi) i Metkovi} (ratno pristani{te i stanica); daNemci eksploati{u sirovine u Boru (najve}i rudnik bakra u Evropi), Trep~i (rud-nik cinka), Trbovlje (rudnik uglja) i Zenici (rudnik gvo`|a i topionica); da suobjekti od ve}eg vojnog zna~aja aerodromi u Zemunu, Zagrebu, Ljubljani, Mo-staru i Su{aku i Banja Luka kao baza usta{kih i nema~ki trupa; da je zamra~iva-nje („blek aut”) u Hrvatskoj u gradovima Zagreb, Karlovac, Vara`din, Vinkovci,Brod i Osijek i da su zamra~eni i Bor i Trep~a; da Italijani drè aerodromeLjubljana, Mostar i Su{ak; da je protivavionska odbrana u Zagrebu i Boru; da jesigurnost operacija velika i bile bi izvr{ene bez gubitaka, a potvrda je i u dosa-

TOKOVI ISTORIJE

86

1-2/2005.

16 A VII, EV, delovodni protokol Ministarstva unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije, Pov.Br. 882 od 6. oktobra 1942. Iz Lisabona 24. septembra 1942, Br. 182. Potom je od 17. oktobra1942. dopis MUP-a Direkciji za informativnu slu`bu o informacijama Delegata iz Lisabona daje, iako samo sa jednim avionom, bombardovanje Zagreba imalo veliki odjek na teritoriji NDH,da su zbog toga u svim mestima objavljena upustva u slu~aju pojave neprijateljskih aviona ukojima se objašnjava kako postupiti za vreme vazdušne uzbune; AJ, 103-190-663, Pov.Br. 882.Direkciji za informativnu slu`bu Br. 288.

da{njim letovima nad Jugoslavijom; da bi tek nakon prvih akcija sledila poja-~ana protivvazdu{na odbrana; da je bombardovanje Italije iscrpelo nema~kemogu}nosti poja~avanja odbrane na Balkanu i da }e se o tome sa terena dobijatiinformacije; da su najbolji na~in bombardovanja iznenadne akcije i treba kom-binovati pojedina~ne i grupne ciljeve; da se poseduju karte 1:1.000.000 gde suciljevi ucrtani; da se tehni~ki podaci o ciljevima mogu dobiti od jugoslovenskihavijati~ara koji poznaju ciljeve; da bi efekat bio u materijalnim rezultatimarazaranja ~ime bi se presekao saobra}aj, a bombardovanje Trep~e i Bora prekideksploatacije; da bombardovanje neposredno potpomaè ~etni~ku akciju, a onobi imalo jako moralno dejstvo i general Mihailovi} i jugoslovenska vlada oja~alibi poloàj u narodu; da bi zbog ovih akcija Hrvati postali pasivni, okrenuli bi seprotiv usta{a i oja~ao bi presti` Velike Britanije; da bi bombardovanje „bilanajbolja i najefikasnija savezni~ka propaganda u Jugoslaviji”. U tekstu se nakraju kaè da se kao prilog daju depe{e generala Mihailovi}a u kojima traìbombardovanje pojedinih ciljeva.17

Saveznicima su dostavljani konkretni zahtevi i 30. januara 1943. na~el-nik Obave{tajnog odeljenja vojske u Kairu, majora Gligorijevi}a, dostavio jesavezni~kim vojnim predstavnicima (potpukovnik W. H. Crom) zahtev: da trebabombardovati ciljeve u Jugoslaviji radi „podizanja morala” i tako u Mihailovi-}eve redove doveli oni koji oklevaju; da istovremeno treba bacati letke; da je~ekanje opasnost da bude kasno jer to mogu u~initi „Rusi” {to bi bilo „nesretnoza odnose Anglosaksonske sa Jugoslavijom”; da su najva`niji objekti za bom-bardovanje èlezni~ke komunikcije koje vezuju Italiju, Nema~ku i Ma|arsku,ratna industrija i namirnice iz Jugoslavije kojima se snabdeva okupatorska voj-ska; èlezni~ke pruge Ljubljana–Zagreb–Beograd–Ni{, Brod–Sarajevo, èlez-ni~ki ~vor u Zidanom mostu, èlezni~ki ~vor Zagreb, èlezni~ki most na Savi uBeogradu, èlezni~ki most u Osijeku, èlezni~ki most u Karlovcu, sirovine uBoru, Trep~i, Trbovlju i Zenici, te aerodrumi Zemun, Zagreb, Mostar, Ljubljanai grad Banja Luka kao operativna baza usta{a.; da shvata razloge za „neprakti-~nost operacija u sada{njem momentu”, dodaju}i: „Ali mi uzimamo sloboduipak da dademo slede}e na{e primedbe, koja bi mogla da objasni situaciju”: daje u toku pro{le (1942.) bilo letova i da su avioni od Sueckog kanala leteli doDurmitora, da je bilo 9 letova, da je bacan materijal, da je put iznosio 14 sati, danije bilo incidenata jer nije dejstvovala protivvazdu{na odbrana, dodaju}i „Mi bipozdravili mogu}nost raspravljanja ovog predmeta, prema {to skora{njoj Va{ojèlji”.18

Pukovnik Putnik je pisao marta 1943. ameri~kom pukovniku Kromu (W.H. Crom) povodom razgovora majora Gligorijevi}a sa Kromom 11. marta, o

87


17 A VII, EV, k. 127, reg. br. 53/2. 18 A VII, EV, k. 29D, reg. br. 1/1, br. 2147. Isto: A VII, EV, k. 29B, reg. br. 2/1, prepis dokumenta.

~emu je Putnika izvestio Gligorijevi}, koji mu je rekao da je major Gligorijevi}izvestio o razgovoru sa njim 11. marta 1943. i sa kapetanom Susmanom i da jeGligorijevi} o tome izneo: da mu je saop{teno da se imaju u vidu jugoslovenskizahtevi za akcije protiv vojnih ciljeva u Jugoslaviji; da se u skorijoj budu}nostio~ekuje jedna akcija sa oko 9 aviona kako bi se bombardovali vojni ciljevi,bacali leci i paketi sa hranom; da je pukovnik Putnik zadovoljan zbog toga jer }eto puno pomo}i savezni~koj stvari; da prilikom tih akcija treba voditi ra~una,kako se kaè, „kako bi se u~inio minimum {tete privatnim osobama i njihovojsvojini”; da bi dobri rezultati bombardovanja mogli {tetiti ako se izazovu „{tetepojedincima koji simpati{u sa saveznicima”; Putnik misli da bi jugoslovenskivazduhoplovci mogli pruìti zna~ajnu pomo} u „raspoznavanju ciljeva” u Jugo-slaviji, dodaju}i: „(A) Da Vi predlaète da uspostavite sa svojim ljudstvom imaterijalom direktnu radio-vezu sa |eneralom Mihailovi}em. (b) Da }e za vezusa |eneralom Mihailovi}em u njegov {tab biti upu}eno naro~ito lice koje }e do}iiz Va{ingtona. (c) Da }e se sve kopije telegrama |enerala Mihailovi}a davatinama. (d) Da mi moramo pomo}i u izradi planova kako }e se poslati personal iradio-oprema u {tab |enerala Mihailovi}a. (e) Da se ova stvar smatra kaoisklju~iva saradnja na{e vojske sa savezni~kom vojskom S.A.D.” Dalje se kaè:da je Putnik dobio instrukcije Kraljevske vlade i da se sa zadovoljstvom prihva-ta saradnja; u vezi sa op{tenjem sa generalom Mihailovi}em da je èlja da pravokomandovanja (nare|ivanja) ima jugoslovenski kralj koji je Vrhovni komandanti daju pojedinosti oko slanja misija i materijala kod Mihailovi}a.19

Vi{e pojedinosti u pitanju bombardovanja susre}emo u referatu majoraGligorijevi}a upu}enog komandantu jugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku,pukovniku Putniku, gde je evidentiran 15. marta 1943. u kome kaè: da sutokom 1942. u~injeni poku{aji kod Britanaca da se izdejstvuje bombardovanjeciljeva u Jugoslaviji i da nisu dali rezultata,20 a da se jugoslovenska strana

TOKOVI ISTORIJE

88

1-2/2005.

19 U vezi sa slanjem oficira i radio-stanica kod Mihailovi}a, ti poslovi su bili i još se nalaze kod„britanske MO4 slu`be” i da štab britanske Vrhovne komande na Srednjem Istoku drì radio--telegrafsku vezu sa generalom Mihailovi}em; da je ubacivanju svake ekipe u zemlju prethodi-lo izveštavanje generala Mihailovi}a o nameravanoj akciji, javljanje Mihailovi}a o mestu i vre-menu gde bi trebalo da se spuste i davanje znakova za te akcije. Zbog toga pukovnik Putnikpredlaè da se u martu u štab generala Mihailovi}a pošalju dva jugoslovenska oficira koji }e gaizvestiti o ovim dogovorima; daju se znaci u obliku trougla koji bi se iz aviona raspoznavali;da }e Mihailovi} u me|uvremenu poslati i druge signale i planove; da }e Mihailovi} o tomeizvestiti preko propagandnih depeša koje svakodnevno šalje u Kairo; zatim se daju predlozišifrovane komunikacije da je materijal poslat i da je primljen; da }e se, ako nema odgovora ge-nerala Mihailovi}a, materijal slati na prostor gde su se do sada spuštale ekipe i za to se predlaèplato planine Sinjajevine; te na kraju pukovnik Putnik traì mišljenje o ovim planovima; A VII,EV, k. 50, reg. br. 12/5, Str. Pov. Ob.br. 646. Isto: A VII, EV, k. 179D, reg. br. 21/2. Str. Ob.O.br.646. Datumi slanja pisma su 11. i 16. mart 1943.

20 Krajem septembra 1942. smirivanjem afere sa generalom Mirkovi}em jugoslovenska obave-štajna slu`ba je sebi kao ciljeve postavila bombardovanje vojnih ciljeva na teritoriji Jugoslavijeshodno traènju generala Mihailovi}a, iznalaènje pogodnih puteva za vezu sa zemljom i rad

okrenula drugom savezniku, Amerikancima.21 Me|utim, time je jugoslovenskastrana dolazila u opasnost ulaska u prostor i procep ameri~ko-britanskih odnosa,{to je uvideo i pukovnik Dimitrije Putnik. O pojedinostima dogovaranja sa

89


na efikasnijoj pomo}i zemlji (dotur oru`ja, municije, hrane, ode}e, sanitetskog materijala, itd.);da je 20. septembra 1943. izloìo engleskom majoru Rouzu (Rose), šefu sekcije za BalkanObaveštajnog odeljenja britanske Vrhovne Komande, potrebu bombardovanja ciljeva u Jugo-slaviji, što je prihva}eno i 5. oktobra je dobijen odgovor da sada to nije mogu}e; da je potomGligorijevi} traìo sastanak sa potpukovnikom Juarom (Ewar), šefom odseka za Jugoisto~nuEvropu i 10. oktobra 1942. imao sa njim sastanak na kome je izloìo ceo problem, na šta jedobio odgovor da se razumeju zahtevi i da }e o tome referisati na~elniku štaba britanskeVrhovne Komande i dràvnom ministru Keziu; da je potom major Rouz 20. oktobra 1942. izve-stio da potpukovnik Juar nije uspeo u svojoj misiji, da britansko vazduhoplovstvo na SrednjemIstoku nije u mogu}nosti da izvrši ove zadatke zbog zauzetosti i udaljenosti, te da je o tome 21.oktobra 1942. izvešten zastupnik Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva (Str. br. 356);da je Gligorijevi}u bilo jasno da kod „Engleza ne treba više insistirati” ve} traìti nove puteve;A VII, EV, k. 50, reg. br. 14/5. U štabu komande Str. Ob.O.Br. 648 od 15. marta 1943. Isto: AVII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, prepis dokumenta.

21 „Kako su amerikanske vazuduhoplovne snage u tome vremenu bile ve} dosta jake na Srednjemistoku, to sam rešio, da potraìm pomo} Amerikanaca za bombardovanje”; da je traìo pogod-nu li~nost za vezu sa Amerikancima i našao je u Mišelu Henaikatiju koji ga je povezao sa J.Kinerom iz britanske ambasade (odsek za publicitet) koji je oènjen Amerikankom i koga jeGligorijevi} upoznao 10. decembra 1942; da je Kiner uspeo da za pitanje bombardovanja zain-teresuje pukovnika Mek Gafija iz Štaba ameri~ke komande na Srednjem Istoku, pukovnikaStronga, na~elnika štaba IX ameri~ke armije i pukovnika Kroma, na~elnika Obaveštajnogodeljenja štaba IX ameri~ke armije; da je potom 20. decembra 1942. Gligorijevi} imao sasta-nak sa ameri~kim pukovnicima sa kojima je dogovorena izrada plana bombardovanja vojnihciljeva; da je potom Putnik 6. januara 1943. pukovniku Mak Gafiju dao plan bombardovanjakoji je pregledao i odobrio pukovnik Putnik; da je potom Gligorijevi} 20. januara 1943. imaosastanak u štabu ameri~ke IX armije na kome su bili pukovnik Krom, kapetan Susman (pomo}-nik pukovnika Kroma) i kapetan Kiner gde se razgovaralo o tom planu i mogu}nostima njego-vog izvo|enja i Amerikanci su obe}ali odgovor; da je odgovor dobijen 28. januara 1943. da jeplan dobar i pokazivao je zainteresovanost Amerikanaca za bombardovanje; da je Gligorijevi}predloìo Putniku, što je odobreno, zvani~an razgovor u Štabu ameri~ke IX armije; da je raditoga Gligorijevi} sastavio akt (Ob.O.Br. 2147) od 30. januara 1943. u kome je traìo sastanaksa pukovnikom Kromom; da su potom 8. februara 1943. odràna dva sastanka sa pukovnikomKromom u Štabu IX ameri~ke armije; da je pukovnik Krom rekao da je pun divljenja za srpskinarod i borbu generala Mihailovi}a, da je spreman da pomogne i da ce nastojati da bombardo-vanje otpo~ne odmah, da o detaljima treba odràti tehni~ku konferenciju i predloìo da to budeu jugoslovenskom štabu da je ta konferencija odràna u jugoslovenskom štabu 13. februara1943. na kojoj je na po~etku prisustovovao pukovnik Putnik, a od Amerikanaca bio kapetanSusman koji je preneo Kromovo saopštenje da zbog situacije na frontu u Africi i zbog bombar-dovanja Italije prinu|eni su da promene prvobitnu odluku o bombardovanju ciljeva u Jugo-slaviji i da ce to u~initi u aprilu 1943; da je tada Gavrilovi} traìo manje akcije „radi podizanjamorala”, na što je Susman obe}ao da }e se nastojati odvojiti nekoliko aviona za te akcije izgrupe koja bombarduje petrolejske izvore u Rumuniji; da je sa kapetanom Susmanom dogo-vorena razmena obaveštajnih podataka; da od tada po~inje prisna saradnja sa Amerikancima iGligorijevi} je prilikom svojih poseta nastojao da Amerikancima iznese probleme, da nastojiostvariti neposrednu vezu sa generalom Mihailovi}em i slanje pomo}i; da su Amerikancipokazali veliko interesovanje i obe}ali da }e izvestiti ministarstvo rata u Vašingtonu, te da suto razgovori dobili konkretno rešenje u njihovim predlozima koje je Gligorijevi} izloìo u svomreferatu 14. marta 1943; A VII, EV, k. 50, reg. br. 14/5. U štabu komande Str. Ob.O.Br. 648 od15. marta 1943. Isto: A VII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, prepis dokumenta.

Amerikancima ukazuje referat majora Gligorijevi}a upu}en komandantuJugoslovenskih trupa na Srednjem Istoku, pukovniku Putniku, koji je u {tabukomade zaveden 15. marta 1943. Pojedinosti ukazuju na slede}e: da je 11. martapo pozitivu iz {taba IX ameri~ke armije imao sastanak sa kapetanom Susmanom,pomo}nikom na~elnika Obave{tajnog odeljenja, koji je pomo}nik pukovnikaKroma koji je operisao slepo crevo, te da je kao prevodioca poveo sa sobomporu~nika fregate Simu Simi}a; da mu je kapetan Susman u~inio predloge isaop{tio da su spremni da preduzmu operacije koje su predloène od jugo-slovenske strane februara 1943, da }e u najkra}em vremenu preduzeti akciju navojne ciljeve sa 9 aviona, da }e tom prilikom sem bombi baciti „letke koje stenam dali”, ekspoloziv i pakete sa hranom; da sa ovim treba da bude saglasanjugoslovenski komandant, da su potrebni jugoslovenski avijati~ari koji poznajuciljeve u Jugoslaviji i to po jedan na avion; da je po pitanju veze sa Mihai-lovi}em Susman rekao da se to moè ostvariti, da je jedan ~ovek odre|en zavezu u {tabu generala Mihailovi}a i on je krenuo iz Va{ingtona i „verne kopijesvih (podvu~eno u tekstu – prim. M. T.) primljenih telegrama dava}emo i vama”;da je od jugoslovenske strane traìo plan za ubacivanje ljudstva i materijala, akada se veza uspostavi, pomo} }e se slati prema Mihailovi}evom traènju; daujedno Ameriklanci èle da tako provere izve{taje koje im Englezi daju osituaciji kod generala Mihailovi}a i u Jugoslaviji, te da i za ovo treba da dasaglasnost jugoslovenski komandant; nagla{avamo ~injenicu da je Susman pred-loìo da o ovim razgovorima ne treba obave{tavati Engleze i razgovore trebasmatrati kao razgovore predstavnika ameri~ke i jugoslovenske vojske i o njimatreba jo{ obavestiti jugoslovenskog komandanta (pukovnik Putnik); Gligorijevi}dalje kaè da je o ovom referisao Putniku koji mu je odgovorio da ne moè dada svoju saglasnost na sve ovo u jednom pismu i da }e to u~initi u slu~aju dadobije sli~no pismo iz {taba IX ameri~ke armije; da englesko otkrivanje ovihpregovora moè jugoslovensku stranu dovesti u teàk poloàj; da je potom 13.marta Gligorijevi} imao sastanak sa Susmanom i izvestio ga o ovim Putnikovimstavovima; da je Susman odgovorio da je telefonski izvestio ameri~kog generalaMaklanahana (Maclanahan) i Susman je rekao Gligorijevi}u da ne mogu prviposlati pismo jer jugoslovenska strana traì pomo} i zato inicijativa treba dado|e od nje, da }e razgovori ostati tajnost za Engleze i kad se akcije buduizvodile obavesti}e se Englezi kojima }e se sve predstaviti kao jugoslovenskainicijativa; da je istog 13. marta Gligorijevi} o ovim razgovorima izvestioPutnika kojem je predloìo pisma za slanje i na {to je odbio odgovor „vide}u”;da je istog 13. marta do Gligorijevi}a do{ao poru~nik Rid, pomo}nik ameri~kogpomorskog izaslanika u Londonu, koji je izjavio da je razgovarao sa Susmanomkoji je preneo spremnost da se pomogne i da su traèna dva pisma kaojugoslovensko obra}anje na osnovu ~ega bi {tab ameri~ke IX armije preduzeomere preko Ministarstva ratu u Va{ingtonu i da bi se potom pojavili pred

TOKOVI ISTORIJE

90

1-2/2005.

Englezima sa „naslonom na Va{ington, jer je jo{ uvek Vrhovna komanda uengleskim rukama”, te da }e se tada traìti saglasnost britanske Vrhovne koman-de; da je potom Gligorijevi} razgovarao telefonom sa Susmanom koji mu jerekao da ne razume te{ko}e oko slanja pisama jer je sve u duhu razgovora kojeje jednom pukovnik Putnik vodio sa na~elnikom {taba IX ameri~ke armije,pukovnikom Strongom; da je Gligorijevi} potom o svemu referisao Putniku kojije pristao i dao pristanak potpisuju}i koncept pisma; da je Gligorijevi} potomobavestio Susmana koji mu je rekao da je u~injena korisna stvar; te da je potom15. marta 1943. pukovnik Putnik odbio da potpi{e pisma na engleskom podizgovorom da nema vremena i da }e potpisati drugi put kad razmisli.22

Potom nailazimo na nesporazume Putnika i Gligorijevi}a o ~emu govorePutnikovi dopisi jugoslovenskoj vladi u Londonu. Tako je od 16. aprila 1943.dopis komande jugoslovenskih trupa iz Kaira, evidentiran u delovodnom pro-tokolu u Londonu: „Ostanak majora Gligorijevi}a Amerikanci nisu traìli”23 isutradan, 17. aprila 1943. Putnik je iz Kaira dostavio, {to je evidentirano udelovodnom protokolu u Londonu, izve{taj: „Koje su veze majora Gligorijevi}asa Amerikancima” i ponovo traìo smenu.24

Komandant jugoslovenskog vojnog kontigenta, pukovnik Dimitrije Put-nik, je 18. marta 1943. pisao jugoslovenskoj vladi u Londonu: „Amerikancipredlaù bombardovanje vojnih ciljeva u Jugoslaviji. Vezu sa zemljom njihovimsredstvima i osobljem. Saglasni sa slanjem pomo}i Mihailovi}u”, a u vezi zahte-va vlade Putnik je pitao da li da da pismeni pristanak u vezi sa bombardovanjemciljeva u Jugoslaviji.25 Istog 18. marta 1943. na~elnik obave{tajnog odeljenja uKairu, major Gligorijevi}, je evidentirao ove kontakte pukovnika Putnika saAmerikancima o ~emu je izve{ten Slobodan Jovanovi}.26 Slobodan Jovanovi} je22. marta 1943. odgovorio na Putnikovo traènje i pisao jugoslovenskoj vojsciu Kairu u vezi sa njihovim telegramom Str. Ob.O.Br. 641: „Primite saradnju iu~inite sve za slati {to ve}u pomo}. Dajte pismen pristanak za bombardovanjesviju vojnih ciljeva predloènih od Amerikanaca. Jovanovi}”.27

Kontakti sa Amerikancima su ostvareni i preko Vojnog kabineta jugoslo-venske vlade o ~emu svedo~i dopis Slobodana Jovanovi}a koji je 15. marta1943. izvestio Ministra dvora o podacima o Jugoslaviji koje je uradio Vojni kabi-net i predao ameri~kom servisu pukovnika Donovana (pukovnik Solbert) i bri-

91


22 A VII, EV, k. 179D, reg. br. 16/2. U štabu komande u Kairu Str. Ob.O.br. 649.23 A VII, EV, k. 9, reg. br. 38/6, iz Kaira br. 385, u delovodniku br. 357 od 19. aprila 1943. 24 A VII, EV, k. 9, reg. br. 38/6, iz Kaira br. 386, u delovodniku br. 358 od 19. aprila 1943.25 A VII, EV, k. 29G, reg. br. 38/2, Str. Ob. O. Br. 641. Isto: A VII, EV, k. 9, reg. br. 38/6. U

delovodniku br. 257 od 22. marta 1943. 26 A VII, EV, k. 179, reg. br. 4/1. 27 A VII, EV, k. 29G, reg. br. 40/2, Str. Pov.V.K.Br. 257. U Kairu zavedeno 23. marta 1943, Str.

Ob.O.Br. 675.

tanskom ministru vojske Grigu.28 Re~ je o studiji „O strategijskim pravcima zaakciju na Balkanu sa ostalim podacima o Jugoslaviji” koje je @ivan Kneèvi},{ef Vojnog kabineta, dostavio britanskom Ministru vojske, Grigu. Major DaniloZobenica, kraljev a|utant, 16. marta 1943. izvestio je da se ameri~ki pukovnikSolbert telefonom zahvalio na poslatim podacima o Jugoslaviji.29 I pukovnikPutnik je 28. marta 1943. pisao o saradnji sa Amerikancima, izve{tavaju}iPredsednika jugoslovenske vlade o podacima za podsekretara Ronalda Ovena(Ronald Owen – Office of the Minister of State), o ekonomskim prilikama uJugoslaviji, Italiji i Albaniji. Deo u Jugoslaviji ukazuje na rafineriju nafte naûkarici u Beogradu koja nije o{te}ena prilikom bombardovanja.30 Potom je{tab komande jugoslovenskih trupa u Kairu izvestio 30. marta 1943. jugosloven-sku vladu da su na ameri~ke zahteve dostavili podatke o industriji u Zagrebu (zavojsku rade u Zagrebu fabrike Ka{tel – hemijski proizvodi, Paspa – elektromaterijal, Hudec – kartonaà, Union – tvornica ~okolada, Pokorni – proizvodn-ja alhohola, zatim o industriji Gavrilovi} u Petrinji i fabrici tekstila u Vara`dinu,{to su predali pukovniku Ovenu.31 Istog 30. marta 1943. Putnik je dostavioVojnom kabinetu Vlade podatke koje je tako|e prosledio Ovenu o rudnicimabakra u Jugoslaviji: da su Nemci u Boru dostigli nivo proizvodnje od 60%, dasu u Boru stigli radnici iz Bugarske, da je mogu}nost da se Bor prugom poveèsa èleznicom Beograd–Ni{ kako bi {to vi{e rude prebacili u Nema~ku, te darudnik ~uvaju Nedi}evci i Nemci.32 U Referatu {efa Vojnog kabineta @ivanaKneèvi}a Slobodanu Jovanovi}u 19. maja 1943. ukazuje se na stav prema SADnakon Foti}evih depe{a, gde je Kneèvi} traìo bolje upoznavanje Amerikanacasa situacijom u Jugoslaviji, da bi se stalo u odbranu pokreta na ~ijem je ~elu ge-neral Mihailovi}.33

Komanda jugoslovenskih trupa u Kairu je 23. marta 1943. izvestilajugoslovensku vladu da je ameri~ki oficir za vezu kod jugoslovenske komandeu Kairu ameri~ki potpukovnik Mur (William Moor),34 kome je pukovnik Putnik

TOKOVI ISTORIJE

92

1-2/2005.

28 A VII, EV, k. 177II, reg. br. 30/9, D.V.K. Br. 46.29 A VII, EV, k. 177II, reg. br. 40/9, D.V.K. Br. 46.30 Da je u Beogradu rafinerija nafte na ûkarici pored fabrike še}era, da nije o{te}ena prilikom

bobardovanja, da joj je aktivnost pove}ana 50%, da koristi rumunsku naftu, da se ne raspolaèinformacijama o kapacitetu rafinerije, da je ~uvaju italijanski vojnici iz ~ega se zaklju~uje daradi za Italijane; da je u Italiji rafinerija kod Napulja; da u Albaniji petrolejske izvore eksploa-tišu Italijani, da su sprovedene cevi do Valone (75 km) i da se gerilske grupe u Albaniji trudeda spre~e korištenje; A VII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, Ob.O.Br. 2498. U vladi u Londonu br. 1093od 12. maja 1943.

31 A VII, EV, k. 163, reg. br. 48/2, Ob.O. Br. 2483. U vladi evidentirano V.K. Pov. Br. 1099 od 12.maja 1943. Isto: A VII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, prepis dokumenta.

32 A VII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, Ob.O.Br. 2484. U vladi V.K.Br. 1098. od 12. maja 1943. prepisdokumenta.

33 A VII, EV, k. 25, reg. br. 23/1.34 A VII, EV, k. 179, reg. br. 5/1, Poverljivi delovodni protokol V. K. Predsednika vlade br. 834

od 25. marta 1943. Iz Kaira, Pov. Br. 2478.

26/27. maja 1943, na njegove zahteve, dostavio savezni~koj komandi na Sred-njem Istoku i podatke koji se odnose na Dunav, sa kartom i detaljima.35 Kada jere~ o ovim kontaktima sa Amerikancima, pukovnik Putnik je iz Kaira 16. aprila1943. pisao o ameri~kim vezama majora Gligorijevi}a: „1) Kenir, ~inovnik pu-blicisti~kog odeljenja za Egipat u Britanskoj ambasadi; ustvari u intelidènsu ilisekurite. 2) Mi{el sirijac, ne znam ko je. 3) Ameri~ki potpukovnik Susman uintelidènsu devete vazdu{ne ameri~ke sile. Po ameri~kim informacijama vrlodobar, ali neiskusan. Susman je na svoju ruku traìo moj pismeni pristanak zabombardovanje ciljeva u zemlji. Nisam mi{ljenja da ovakve veze mogu mnogoda koriste na{oj stvari (podvukao M. T.). Ja odràvam potrebne veze sanadle`nim savezni~kim funkcionerima i ~inim sve da se bombarduju vojni obje-kti neprijatelja u na{em susedstvu, pre bombardovanja ciljeva u na{oj zemlji. Nemogu da primim iznete pojmove o lojalnosti i nesporazumu”, odbacuju}i, u na-stavku teksta o problemima rada u Kairu, da je ono o ~emu se o njemu govorkata~no: „Ne slaèm se ni sa gledi{tem o mojoj li~nosti. Do mog postavljenja iina~e je slu~ajno do{lo, protivu moje volje, ali ne zbog bojaznosti od odgo-vornosti, kao {to se to govorilo u Londonu, ve} zbog toga {to sam znao da sene}e mo}i ispravno raditi. Navikao sam da idem pravo, pa se bojim da ne u~inimne{to {to ne bi bilo u skladu sa Va{im shvatanjem interesa Otad`bine”.36

Slobodan Jovanovi} je 4. maja 1943. u obra}anju vojnoj jugoslovenskoj koman-di u Kairu ukazao na potrebu Gligorijevi}evog ostanka u Kairu: „Ovde namAmerikanci daju razumeti da trebalo bi da Gligorijevi} ostane u Kairu kodKomandanta trupa dok svr{i zapo~eti posao. Nemogu}e je organizovati specijal-nu slu`bu kod Poslanstva jer Amerikanski poslovi vojnog karaktera i unadle`nosti komandanta trupa. îm Englezi re{e upu}ivanje oficira u zemljuGligorijevi} }e do}i u London na mesto Kneèvi}a. Dotle potrebno je da ostanena redovnoj du`nosti”.37

Slobodan Jovanovi} je 24. maja 1943. izvestio komandu u Kairu: „Ne-ma~ke trupe pre{le u italijansku zonu u Crnoj Gori i napadaju Draù. Neopho-dno je bombardovati Nemce u pokretu i pomo}i Draì. Hitno vidite kod Britan-ske Komande mogu li ga pomo}i avionima, ali da se ne tuku varo{i zbog obrnu-tog efekta. Draà bi najbolje dao ciljeve i mogu}e je u~initi brzo samo sa BliskogIstoka. Javite o rezultatu”.38 Putnik je na ovo odgovorio 26. maja 1943. iz Kaira,kao odgovor na depe{u Vojnog kabineta (D.V.K.Br.111): „Dejstvo na trupe sasada{njih baza nemogu}e. Traìo sam bombardovanje aerodroma kod Sarajeva,Mostara i Podgorice. Molio i Amerikance. Ne verujem u brz rezultat, po{to

93


35 A VII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1, prepis dokumenata. 36 A VII, EV, k. 29G, reg. br. 10/3. Štab komande jugoslovenskih trupa Str.O.Br. 386 od 16. apri-

la 1943. Isto: A VII, EV, k. 29C, reg. br. 6/1.37 A VII, EV, k. 29G, reg. br. 19/3, Str. Pov.V.K.Br. 357. 38 A VII, EV, k. 52, reg. br. 45/1, D.V.K.Br. 111. Isto: A VII, EV, k. 178, reg. br. 38/5.

savezni~ko komandovanje i suvi{e vojni~ki posmatra ciljeve, a Balkan jo{ nijeu{ao u zonu tih neposrednih ciljeva. Komanda je ve} odavno predala Englezimai Amerikancima elaborate za bombardovanje ciljeva na teritoriji Jugoslavije isuseda. Sa jednim engleskim oficirom u na{em {tabu ve} mesec dana se raz-ra|uju detalji, ali do sada nema jo{ ni{ta. Bombardovanje u ovom periodumogu}e da se ostvari jedino, ako se kod ministra Sinklera izdejstvuje da po{alje12 ~etvoromotornih aviona za dejstvo isklju~ivo nad Balkanom. Molim da sePredsednik li~no angaùje u gornjem smislu kod Sinklera. O rezultatu javi}unaknadno”.39 Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije dostavilo je 27. maja1943. MIP-u, „radi znanja”, da je u jednom ~isto vojnom dosijeu o osvajanjuBalkana sa juga, koji je predat britanskim vojnim vlastima 12. marta predato i„Politi~ko stanje u Jugoslaviji”.40 To je jugoslovensku stranu moglo voditi uzaklju~ivanje da }e do}i do savezni~kog iskrcavanja na Balkan. U ovo vreme i{lisu i zahtevi Saveznicima jugoslovenskih vojnih struktura u Kairu za bombar-dovanje ciljeva u Jugoslaviji i okruènju. Pukovnik Putnik je 2. juna 1943.ovako obave{tavao jugoslovensku vladu: „Dobio sam obave{tenja od Engleza dasu na{ predlog za bombardovanje uputili Savetu. Amerikanci kaù da se lokalneakcije vr{e tek po nalogu nekog visokog Saveta. Molim angaùjte se kodMinistra Sinklera da se ovamo upute avioni specijalno za bombardovanje cilje-va u Jugoslaviji i na Balkanu. Samo tako bi}e mogu}e da se ostvari èljeno bom-bardovanje”.41 Potom je pukovnik Putnik sredinom 1943. pisao komandi naSrednjem Istoku (potpukovnik Mur): „Smatram da su Sile Osovine odlu~ile daslome svaki organizovani otpor u Jugoslaviji i da je snaàn pritisak izvr{en pro-tivu dveju grupa Partizana i grupe Mihailovi}a. Priznaje se da }e bombardova-nje objekata u Jugoslaviji vojnog zna~aja imati veliki moralni efekat koliko naPatriote toliko i na Osovinske okupacione trupe”. Na ovo mu je odgovoriopukovnik Mur (William S. Moor): „Glavni Komandant snaga Sjedinjenih dràvana S.(rednjem) I.(stoku) obave{tava Vas da su ovi predmeti na ispitivanju kodna{ih vlasti i, dok odluka ne bude pala, nikakva lokalna akcija ne moè biti pre-duzeta”.42 Pismo pukovnika Putnika ukazuje na ove pojedinosti: o prepisci saengleskom i ameri~kom vrhovnom komandom oko nastojanja da se bombardu-ju ciljevi u Jugoslaviji; da je na osnovu nare|enja (re~ je o depe{i Mihailovi}a

TOKOVI ISTORIJE

94

1-2/2005.

39 A VII, EV, k. 52, reg. br. 45/1, Str. O. Br. 446 od 26. maja 1943. Isto: A VII, EV, k. 52 II, reg.br. 29/2. Ovaj zahtev o pitanju bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji evidentiran je ovako udelovodnom protokolu vojnog ministarstva 31. maja 1943: „Za bombardovanje ciljeva u Jugo-slaviji potrebno je da se g. Predsednik li~no angaùje kod Sinklera da ovaj pošalje 12 avionaza dejstvo za Balkan”; A VII, EV, k. 9, reg. br. 38/6, iz Kaira br. 446, u delovodniku br. 508.Arhivirano u "specijalni dosije".

40 AJ, 103-33-189, Str. Pov. D.V.K.Br. 46. U MIP-u Str. POV. Br. 167 od 9. juna 1943. 41 A VII, EV, k. 9, reg. br. 38/6, iz Kaira br. 784, u delovodniku br. 522. Arhivirano u "specijalni

dosije". Isto: A VII, EV, k. 52II, reg. br. 45/8, Str. Ob. O. Br. 784.42 A VII, EV, k. 52II, reg. br. 1/7. Isto: A VII, EV, k. 179 i, reg. br. 23/4.

br. 318 o dislokaciji italijanskih snaga u Crnoj Gori – prim. M. T.) jugoslovenskevlade traèno bombardovanje najbliìh ciljeva u okupiranoj Hercegovini, CrnojGori i Sandàku nakon ~ega su dobijeni negativni odgovori; da je u poslednja trimeseca kori{tena u Kairu svaka prilika da se do|e do obave{tajnih i operativnih{tabova anglo-ameri~kih snaga kako bi se ubedili u potrebu bombardovanja ci-ljeva na Balkanu; da je u martu upu}ena predstavka o vojnim ciljevima u Jugo-slaviji, zatim u Bugarskoj, potom predlog za bombardovanje rumunsko-ma|ar-ske nafte i poseban predlog za bombardovanje Dunava kao vitalne arterije, te dasu ove predstavke predate i Englezima i Amerikancima; da su Englezi nakon pri-jema ovih predstavki traìli kopije da bi ih uputili u London, a u jugoslovenski{tab poslali vazduhoplovnog oficira koji je sa jugoslovenskim oficirimarazra|ivao detalje predloènih vojnih ciljeva; da je u aprilu 1943. Putnik razgo-varao sa predstavnikom servisa Donovanom koji je do{ao iz Amerike i po nje-govim sugestijama je prestavka za psiholo{ki napad na ciljeve na JugoistokuEvrope, upu}ena Donovanu koji je potvrdio da }e predlog izneti pred savezni~kiVrhovni {tab u Va{ingtonu; da je po~etkom juna predata prestavka o vojnim ci-ljevima u vezi sa mogu}nostima invazije na Balkan; da su odgovori saveznika umartu bili da se sa~eka re{avanje situacije u Tunisu i potom da nema raspoloìveavijacije; da je teì{te operacija ostalo na Siciliji i Ju`noj Italiji; da se sa dosta-vljanjem zahteva nastavilo da bi se podaci prosle|ivali u Vrhovnu komandu uAlìru; da su poslednji ameri~ki, a naro~ito engleski, odgovori obeshrabruju}i saobrazloènjima koja su neprihvatljiva (da }e bombardovanje Italije povu}i oso-vinsku avijaciju iz Jugoslavije) jer upravo dolazi do gomilanja snaga na Balkanuu ju`ne delove kao {to su Podgorica, Mostar, Sarajevo, Kraljevo, itd; Putnikdalje pi{e: „Po{to se sa mo}nima ne diskutuje (podvukao M. T.), naro~ito kadamoramo da ih molimo za toliko logi~nu i pravednu pomo}, i njima i nama, to idalje poku{avamo svim potrebnim taktom i ube|ivanjem da pokaèmo potrebubombardovanja ciljeva u na{oj zemlji”, da se kao glavni argument isti~e strate-gijska va`nost ciljeva za same saveznike i tek onda pomaganje fronta protiv oku-patora u Jugoslaviji i Gr~koj; da je jedan engleski oficir prijateljski predloìo dase izbegne krutost savezni~kih {tabova u Severnoj Africi i jugoslovenska vladapoku{a da direkno urgira kod ministra vazduhoplovstva u Londonu, Sinklera,kako bi se dobilo desetak aviona za ciljeve u Jugoslaviji.43 Na jugoslovenskotraènje u Londonu, britanska starana je preko jugoslovenskog Vojnog izaslani-ka 18. juna 1943. (Pov. Br. 334) prosledila jugoslovenskoj vladi odgovor u vezisa bombardovanjem ciljeva u Jugoslaviji, da je englesko Ministarstvo vazduho-

95


43 A VII, EV, k. 52II, reg. br. 1/7, Str. Pov. Br. 454; Isto: AVII, EV, k. 29B, reg. br. 3/1 od 5. juna1943. godine, prepis koncepta odgovora; Isto: A VII, EV, k. 52II, reg. br. 45/8. Isto: A VII, EV,k. 25, reg. br. 33/1. Ovu prepisku pukovnik Putnik je dostavio Ministarstvu vojske, mornaricei vazduhoplovstva u Londonu ukazuju}i da su nastojanja ostala bez rezultata. Isto: A VII, EV,k. 179i, reg. br. 23/4.

plovstva odgovorilo da ne moè izvr{iti bombardovanje, ali su spremni da ge-nerala Mihailovi}a pomognu drugim sredstvima. Ovaj odgovor je potom pro-sle|en Komandi jugoslovenskih trupa u Kairu, a istog datuma je i odgovor u vezisa jugoslovenskim zarobljenicima u Italiji.44

Iz jula 1943. je dopis jugoslovenskog MIP-a kralju, vladi, i Ministarstvi-ma socijalne politike i vojske o izve{taju iz Stoholma o strahu u Beogradu odmogu}eg savezni~kog bombardovanja: „Koliko je razvijen taj strah ukazuje~injenica da neki nema~ki ~inovnici preko no}i drè svoje automobile u Ze-munu, jer se boje da }e most biti poru{en pre nego oni stignu da sa kolima pre|umost”; da je prema usta{ama zbog pokolja nad srpskim stanovni{tvom velikamr`nja; da kod najve}eg broja ljudi u Beogradu i Srbiji vlada mi{ljenje da par-tizanski pokret ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda; vlada mi{ljenje daprvo treba re{iti srpsko pitanje; da je Beograd podeljen izme|u pristalicaMihailovi}a i komunista; da je u Srbiji broj dece bez roditelja preko 100.000, au Jugoslaviji se ra~una oko 400.000, itd.45 Na strah od savezni~kog bombar-dovanja u Jugoslaviji, konkretno u Beogradu, ukazuje dopis MIP-a odeljku {tabaVrhovne komande u Kairu 29. oktobra 1943. na osnovu izve{taja poslanstva uStoholmu od 30. septembra: „Stanovni{tvo Beograda pla{i se bombardovanja odstrane Saveznika. Kraljevsko poslanstvo napominje da ove vesti dolaze iz vrlopouzdanog izvora”.46 Situacija u Beogradu bila je predmet izve{taja Generalnogkonzulata u Carigradu, Lukovi}a (Pov.Br.256 od 11. oktobra 1943.) o prilikamau Srbiji, {to je dobijeno od nema~kog trgovca Filipa Bihnera i 3. novembra 1943.MIP-a dostavio {tabu odeljka Vrhovne komande: „Za poslednja dva meseca uBeogradu je bilo pet no}nih uzbuna zbog preleta formacija aviona nepoznatogporekla. Kako u okolnim krajevima nije bilo nikakvih vazdu{nih napada, Nemcismatraju da su ovi avioni prenosili materijal za partizane u Bosni i Dalmaciji”.47

TOKOVI ISTORIJE

96

1-2/2005.

44 A VII, EV, k. 9, reg. b r. 38/6. Na prethodni jugoslovenski zahtev, Vojni izaslanik dostavio 18.juna 1943. (Pov. Br. 382) jugoslovenskoj vladi odgovor britanskog Ministarstva rata, u slu~ajukapitulacije Italije, da je bolje da se jugoslovenski zarobljenici u Italiji evakuišu iz Italije radiopreme. Ovaj odgovor je potom prosle|en komandi jugoslovenskih trupa u Kairu. Isto: A VII,EV, k. 9, reg. b r. 38/6.

45 MIP je 27. jula 1943. dostavio kancelariji kralja, vladi, vojnom ministarstvu i ministarstvu soci-jalne politike kojim se prosle|uje izveštaj iz [tokholma (Str. Pov. Br. 45 od 7. jula) kao na-stavak izveštaja Str. Pov. Br. 44 gde je pomenuto „lice” dalo podatke o teškom stanju ìvljenjau Beogradu i da je u Beogradu strah od bombardovanja od strane saveznika zbog mostova; AJ,103-112-416, Pov.br. 4204. Isto: AJ, 103-160-582.

46 A VII, EV, k. 61, reg. br. 36/3, Pov.Br. 5662. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov.Ob.O.Br.3250 od 8. novembra 1943.

47 Iz razgovora sa Bihnerom poverenik je saznao o dolasku u Beograd glavnokomanduju}eg naBalkanu general-feldmaršala Vajksa, da je Beograd centar iz koga se „diriguje trupama naBalkanu”, da je u Beogradu „sa velikim raspoloènjem” primljena italijanska kapitulacija, daje u Hrvatskoj „haos”, da nema~ki vojni krugovi partizanske snage procenjuju na 100.000 ljudi,da je u Beogradu oskudica u hrani; A VII, EV, k. 165A, reg. br. 41/4, Pov.br. 5807. U štabuodeljka Vrhovne komande Pov.Ob.O.Br. 3592 od 8. novembra 1943. Isto: AJ, 103-160-582,izveštaj iz Carigrada konzula Lukovi}a, Pov.Br. 256.

Potom je od 24. novembra 1943. dopis MIP-a {tabu odeljka Vrhovne komandekojim su dostavljene informacije poslanstva u [tokholmu: da su nad Beo-gradom, Zemunom i Pan~evom leteli savezni~ki avioni i slikali aerodrome i dasu Nemci poja~ali svoju protivvazdu{nu odbranu.48 O preletanju savezni~kihaviona iznad Beograda ukazuje izve{taj konzula Lukovi}a iz Carigrada 26.decembra 1943.49

Ministarstvo vojske, mornarice i vazduhoplovstva (potpisao pukovnikMiodrag Raki}) dostavilo je 24. jula 1943. komandantu jugoslovenskih trupa uKairu, zahtev ameri~ke ambasade u Londonu od 21. jula, da je Ministarstvoratne mornarice Sjedinjenih Ameri~kih Dràva u Va{ingtonu zamolilo za izvesnepodatke o Jugoslaviji: „Naro~ito je potreban pregled podataka o sistemu odbranedu` jadranske obale pre nema~ke invazije na Jugoslaviju, kao i docnije promene.Pored toga naro~ito su potrebni podaci o drumovima od Su{aka do Metkovi}ana reci Neretvi. Potrebno je navesti materijal upotrebljen za konstrukciju drumo-va, od kakvog materijala je gornji sloj druma, tuneli, mostovi, jazovi, stanje dru-mova u razna godi{nja doba, kao i ostale korisne podatke”.50

Od 29/30. jula 1943. je dopis pukovnika Putnika iz Kaira upu}en vojnomMinistarstvu u Londonu da je na inicijativu Amerikanaca 27. o.m. uputio ame-ri~kim avionom pukovnika Radovi}a u {tab generala Ajzenhauera, sa zadatkomda izdejstvuje pomo} Mihailovi}u i da izdejstvuje bombardovanje ciljeva uMa|arskoj, Bugarskoj i u Jugoslaviji, prema zahtevima generala Mihailovi}a.51

Potom je Putnik 28. avgusta 1943, preko Hadì-\or|evi}a iz Kaira, pisaovojnom ministarstvu u vezi sa pukovnikom Radovi}em: „On je uspeo u pogledubombardovanja ciljeva. U Tederovom {tabu pokazana mu je depe{a potpisana od

97


48 A VII, EV, k. 61, reg. br. 34/4, iz MIP-a, Pov.br. 6180. U štabu odeljka Vrhovne komande br.3681 od 27. novembra 1943.

49 Od 26. decembra 1943. su Lukovi}eve informacije upu}ene MIP-u (Politi~ko odeljenje) u Kai-ru o razgovoru „sigurnog poverenika” sa svojim poznanikom Nemcem koji je skoro doputovaoiz Beograda: da je bila dobra ètva konoplje u Beogradu; da je u Pan~evu proširena škola zaavijati~are; da se u Beogradu poboljšalo stanje ishrane, ali zbog oskudice u uglju nema ni vodeni struje od 5 do 18 ~asova; da je prilikom poslednjih letova savezni~kih aviona iznad Beogradaizba~ena velika koli~ina letaka kojima se stanovništvo upozorava da se u slu~aju vazdušnihnapada sklanja od èlezni~kih stanica i mostova; da }e se izgleda uskoro u Beogradu ukinutiturski i švajcarski konzulat; da je u Beogradu uhapšen Nojhauzen i da }e uskoro biti izvedenpred sud; da su Lancove fabrike u Nema~koj stradale od bombardovanja i da su obustavile rad;AJ, 103-161-583, Pov. Br. 241. U MIP-u POV. Br. 111 od 11. januara 1944.

50 AJ, EV, gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku, fascikla 11,Str. Pov. Ð. Br. 603. U Kairu 16. avgusta Str. Ob. O. Br. 912 sa podacima da je 5. avgusta 1943.Str. Ob. O. Br. 867 odgovoreno vojnom Ministarstvu u Londonu.

51 A VII, EV, k. 25, reg. br. 15/2, Str. Ob. O.Br. 874. U vojnom ministarstvu str. pov.Ð.O.Br. 634od 3. avgusta 1943. Isto: A VII, EV, k. 53, reg. br. 48/3, Str. Ob.O.Br. 874. Isto: A VII, EV, k.179H, reg. br. 14/1, Str. Ob.O.Br. 874.

êr~ila kojom nare|uje da se pove}a pomo} Jugoslovenima”.52 PukovnikRadovi} je do{ao u Alìr odakle je pisao pukovniku Putniku u Kairo, koji je ovopismo 9. avgusta 1943. prosledio vojnom ministarstvu u Londonu: da se susreosa savezni~kim predstavnicima i da su mu obe}ali da }e ga ponovo pozvati; daje razgovarao o situaciji nakon itaijanskog ispadanja iz rata; da je Radovi} pred-lagao koji ciljevi da se ga|aju u Jugoslaviji; da su Englezi zauzimali stav da jeBalkan operativna zona srednjeg Istoka, a Amerikanci da je obalska zonaJugoslavije u operativnoj zoni generala Ajzenhauera; da saveznici: „Na sveprobleme gleda se samo vojni~ki. Ne prave razliku izme|u raznih grupa koje sebore i daju otpor”. Da to isto ~ine i sa Francuzima. Ne èle nikako da se me{ajuu unutra{nje stvari. Bar za sada, a kako }e biti kad u|u u Evropu vide}emo.”(podvukao M. T.); da su primetili da su Draì i Titu Nemci „dali istu cenu”; da„Englezi vide stvari detaljnije, ali to ovde nije slu~aj”; da je 4. avgusta 1943.imao sastanak sa {efom vazduhoplovog „intelidènsa” britanskog mar{alaTedera kome je izloìo ciljeve za bombardovanje na Balkanu (Dunav i drugi) ida su obe}ali da }e se susresti sa Tederom; da ga u susretima prati ameri~kimajor radi prevo|enja („jezika”); da ga je Teder primio 7. avgusta nakon sastan-ka koji je mar{al imao sa Ajzenhauerom i da je Teder, nakon Radovi}evognagla{avanja potrebe napada na Italijane na Jadranskoj obali, rekao da su snageangaòvane u Italiji i da je Ploe{ti u Rumuniji bombardovan radi „Rusa”; da jeRadovi} insistirao na bombardovanju koje bi imalo veliki moralni efekat uJugoslaviji i da je Teder na ovo odgovorio: „U~inite mi precizni predlog inapi{ite ciljeve koje treba prvenstveno bombardovati. Ne obe}avam za sadani{ta, ali sve uzimam u pamet i vide}u, jer je za nas glavni zadatak slomiti izauzeti ju`nu Italiju”; na Radovi}evo insistiranje na ciljevima na Balkanu, Tederje rekao da je to izvesnije kada savezni~ke baze budu u Fo|i, Bariju i Brindiziju;da je Radovi} iznosio argumente vezane za ekonomiju, industriju, sirovine,komunikacije, moral, itd, na {to je Teder rekao da to napi{e; da je Radovi} go-vorio i o stanju protivavionske odbrane na Balkanu; Radovi} iznosi utisak da jeTedera ubedio da pomeri svoja gledanja od Italije prema jugoistoku; da je nakonovog susreta Radovi} posetio Merfia kod koga je prethodno bio \onovi} i da je„podgrejao” \onovi}ev memorandum o operacijama na jugoistoku, da je Merfiobe}ao da }e voditi ra~una o Jugoslovenima, a da je Radovi} na ovaj susretpo{ao u pratnji majora Huota; Radovi} iz svega zaklju~uje da „osnovni strategi-jski planovi nisu stvoreni”, da su Francuzi prioritet da bi se videla slobodnaFrancuska, da mar{al Teder jedino „vi{e navija preko Jadrana”, da kod, kako sekaè, „zemaljskih Engleza” jo{ nisu ras~i{}ene zone izme|u Alìra i Kaira okonadle`nosti na Balkanu; da je Radovi} predao novi memorandum Tederu koji je

TOKOVI ISTORIJE

98

1-2/2005.

52 A VII, Ca, k. 277, reg. br. 19/2, Ob.O.Br. 3075. U Ministarstvu u Londonu br. 2170 od 31.avgusta 1943.

ve} bio oti{ao („odleteo”) iz Alìra; da je Amerikance zamolio da dostavljajuprikupljene podatke koje imaju o Jugoslovenima u Italiji; da je primio obaPutnikova pisma i karte koje su mu potrebne radi obrazlaganje predloga kodsaveznika; na kraju Radovi} od Putnika traì: „Molim vas naredite da se pono-vo kopiraju svi podaci za aerodrume, utvr|enja du` na{e obale i granice, Pe{ta,Bor, Pernik, Ni{ i sva ostala mesta, koja su radili posle mene”.53 Potom 15. okto-bra 1943. sre}emo izve{taj iz Alìra pukovnika Du{ana Radovi}a komandijugoslovenskih trupa u Kairu o ~etvorodnevnom boravku u Alìru o ~emu je 28.septembra podneo i izve{taj, potom dolasku u Tunis i susretima sa savezni~kimkomandantima generalom Ajzenhauerom, mar{alom Tederom (komandant sa-vezni~kog vazduhoplovstva na Sredozemlju) i drugima. Razgovaralo se o vaz-duhoplovnim aspektima budu}ih savezni~kih operacija na Balkanu i Radovi} imje dao podatke o vazduhoplovnim objektima u Jugoslaviji i vojnu, saobra}ajnu iekonomsku situacija u Jugoslaviji. Pukovnik Radovi} je potom iz Tunisa oti{aou Italiju, za Bari, gde se susreo sa podeljenim partizanskim i ~etni~kim jugo-slovenskim ljudstvom, da su potom u Bari i Brindizi dolazili brodovi sa drugestrane Jadrana sa partizanskim posadama, da su njihovi predstavnici (Makijedo)stupili u kontakt sa ameri~kim majorom Huotom iz O.S.S-a i otputovali u Alìrgde su dobili pomo}, da je Huot sa Makejedom otputovao na Vis, da dolazeizbeglice iz Dalmacije, da se susreo sa Hutom i Makijedom u Bariju, da je odprispelih ljudi sakupljao podatke o situaciji u Jugoslaviji dostavljaju}i list „GlasCrnogorca”, izdanje „Pakao ili komunizam u Crnoj Gori”, primerak lista „êt-nik”, izve{taj dr Nenada Grizogona iz Dalmacije, izve{taje iz nacionalnih jedini-ca u Dalmaciji, referat majora Bjelajca ~iji je orginal verovatno poneo potpu-kovnik @ujovi}, i prestavku Jevreja rabinu Alkalaju, te da je potom 14. oktobrana poziv Saveznika otputovao u Alìr i o toj delatnosti }e javiti.54

U elaboratu od 3. avgusta 1943. pukovnika Edia (W. A. Eddya – U.S.M.C.u Alìru), upu}enom pomo}niku {taba komande savezni~kih snaga, ukazuje sena potrebu bombardovanja ciljeva u Jugoslaviji kako bi se dezorganizovale itali-janske kolone u povla~enju, ~ime bi gerila u Jugoslaviji do{la do ratnog materi-jala, Nemcima onemogu}ilo posedanje italijanskih poloàja i daju se {iri pred-lozi za bombardovanje ciljeva na Balkanu.55 Italijanska kapitulacija i povla~enje

99


53 AJ, EV, gra|a preuzeta iz ahiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku, fascikla 11,Str. Ob.O.Br. 931.

54 A VII, EV, k. 28, reg. br. 16/1; Isto: reg. br. 17/1. U Kairu evidentirano 26. oktobra 1943. Str.Pov. Ob.O.Br. 3230. Isto: A VII, EV, k. 261, reg. br. 5/4. Predsedništvo Ministarskog saveta je1. novembra 1943. (Pov.Br. 3322) ovaj izveštaj dostavilo MIP-u gde je zavedeno POV. Br. 5783od 2. novembra 1943.

55 O~ekuje se italijanska kapitulacija, a da Italijani imaju oru`je, municiju i hranu koji su neop-hodno potrebni gerilcima u Jugoslaviji koji su spremni da nastave sabotaè i zato treba da do|udo tog materijala; da treba bombardovati te italijanske kolone koje se kre}u prema lukama i ta-ko ih dezorganizovati i tako|e bombardovati saobra}ajnice; da bi to ujedno delovalo na vojsku

italijanske vojske imalo je za posledicu nema~ko zaposedanje prostora, {to jeradi zauzimanja prouzrokovalo i nema~ko bombardovanje o ~emu je 21. avgus-ta 1943. vojno Ministarstvo izve{tavalo jugoslovenski MIP, obja{njavaju}i da suvesti „iz sigurnog izvora” i odnose se na stanje u Crnoj Gori od jula 1943: da su18. maja Nemci u{li u Podgoricu i po~eli sa hap{enjem pristalica Mihailovi}a(oficir u penziji Mitar Lakovi}), da je uhap{en kapetan Pavle \uri{i}, da suNemci dolaskom u~inili zlo~ine: „Nemci su pobili mnogo ljudi, èna i dece,bombarduju}i skoro sva sela u prostoriji izme|u Kola{ina, @abljaka, Nik{i}a iPodgorice. Njihov izve{taj, da su ubili 20.000 ~etnika i partizana, ta~an je utoliko, {to su mesto njih pobili nevine ène i decu”.56

Nastojanje ka okretanju drugom savezniku, Amerikancima, nakon ne-sporazuma u saradnji sa Britancima, ukazuje Mihailovi}eva poruka generaluDonovanu avgusta 1943.57 [tab odeljka Vrhovne komande u Kairu prosledio je3. novembra 1943. Ministarstvu vojske, mornarice i vazduhoplovstva (dosta-vljeno i MIP-u) izve{taj vojnog izaslanika u Va{ingtonu o dogovoru o saradnjisa ministarstvom rata SAD: o kori{tenju i upotrebi jugoslovenskih vazduhoplo-

TOKOVI ISTORIJE

100

1-2/2005.

koja nastoji da sprovede strategiju odbrane Balkana; da pošto postoji podesna veza sa ge-riliskim akcijama na Balkanu „ne bi trebalo mnogo truda za ono što se traì od Vazduhoplov-nih snaga”. Što se situacije na Balkanu ti~e u elaboratu se ukazuje na to da je ona nakon inva-zije na Siciliju: da je put Split-unutrašnjost van upotrebe zbog „sabotaè boraca Jugoslavije”;da se ~esto preseca i pruga Dubrovnik-Metkovi}-Mostar-unutrašnjost, ali zbog industrije(Zenica-Brod) neprijatelj je otvara; da se Italijani povla~e jadranskom obalom ili no}u prekoJadrana; da Italijane mogu da zamene Nemci kao i Hrvati, Bugari i ma|arske divizije; da su uitalijanskom okupacionom podru~ju neprijateljski „raspoloèni partizani, celo srpsko stanovni-štvo i sekcije Hrvata i Albanaca”; da postoji gerila u brdima i Nemci su vršili operacije da biobezbedili to podru~je i vršili represalije; da je italijanski plen materijal od velike va`nosti zbog~ega se predlaù vazduhoplovne operacije bombardovanja luka, garnizona, saobra}ajnica i naBalkan treba slati gerilce i komandose sa radio-stanicama da bi se Nemci onemogu}ili dazamene poloàje Italijana; da je na Balkanu jedan stalni unutrašnji front i da treba bombar-dovati petrolejske izvore u Ploeštiju koji su objekat broj 1 za Osovinu, Budimpeštu kao centarsaobra}aja, rudnik Bor, rudnik uglja Pernik u blizini Sofije, Zagreb sa va`nim mostom na Savii Sofiju kao centar èlezni~kih linija; plan se sagledava u kompletu Jugoisto~ne Evrope i navo-di se plan iskrcavanja gerilaca oko Ðerdapa (leva obala Dunava), šumovita oblast Ozrena uBosni i prostor oko Velebita u cilju spre~avanja italijanskog povla~enja; A VII, EV, k. 29C, reg.br. 5/1.

56 AJ, 103-33-189, Str. Pov.Ð.Br. 680. 57 Poruka generala Mihailovi}a za hvatanje veze sa Amerikom od 27. avgusta 1943. upu}ena ge-

neralu Donovanu: „Kod nas je sko~io padobranom 19. avgusta poru~nik ameri~ke mornariceValter R. Mensfield, 1st L. T. USMC. U interesu je, kako naše tako i vaše zemlje, ako poša-ljete kompletnu vojnu misiju u moj štab. Blagodarim Vam na dosadašnjim blagonaklonostimaspram borbe koju vodi Jugoslovenska vojska u Otad`bini pod mojom komandom”; A VII, Ca,k. 20II, reg. br. 1/6, Br. 1; Isto: Rat i mir |enerala, n.d., knj. 2, str. 98. Iz nešto ranijeg perio-da je tako|e poruka generala Mihailovi}a upu}ena tada pukovniku Donovanu: „Od mesecaseptembra po~eli smo hvatati vezu s Vama. Ovaj sre}ni momenat došao je. Ako èlite imativezu sa nama javljajte sa svakoga dana u 21. ~as G.M.T. Naša frekvencija 6540 i 5405.Slušamo Vas 6265 i 6755”; Isto: A VII, Ca, k. 20II, reg. br. 1/6, Br. 1; Isto: Rat i mir |enerala,n.d., knj. 2, str. 98.

vaca, da je u Ministarstvu rata dogovoreno da jugoslovenski avijati~ari ulaze kao„na{a jedinica u IX Air Force koji }e uskoro pre}i na Siciliju”, da je upotrebaprvenstveno nad Jugoslavijom u okviru ratnih zadataka i bacanja materijalaDraì Mihailovi}u, da je usvojena jugoslovenska èlja da se posade ~uvaju i {tovi{e {tede za zadatke nad Jugoslavijom, da }e baze za rad nad Jugoslavijom bitina Siciliji, a zatim u Italiji i da }e oznake na avionima pored jugoslovenskih bitii ameri~ke.58 Na~elnika {taba jugoslovenskog vojnog kontigenta u Kairu, gene-ral Velimir Ranosovi}, 20. novembra 1943. pisao je pukovniku Muru (Moor),koji je radio pri poslanstvu SAD u Kairu, traè}i da se po{alje telegram 15.Vazduhoplovnoj komandi da jugoslovenske jedinice u~estvuju u bombardovanjuciljeva u Ma|arskoj i Bugarskoj, dodaju}i: „U Jugoslaviji predlaè slede}e ci-ljeve”: èlezni~ki ~vor Vinkovci, Slavonski Brod sa mostom na Savi, Veles samostom na Vardaru, èljezaru Zenica, rudnik Bor i aerodrome Sarajevo, Zagrebi Zemun.59 Potom je 14. decembra 1943. major M. Mi{ovi}, oficir za vezu pri15. AIR FORCE, podsetio na dogovor jugoslovenske vlade i ameri~ke vazduho-plovne armije oko razgovora o saradnji u Jugoslaviji.60 Boìdar Puri} je u depe-{ama generalu Mihailovi}u novembra i decembra 1943. izve{tavao o u~estvo-vanju jugoslovenskog vazduhoplovstva u bombardovanju ciljeva u Evropi.61

Italijanska kapitulacija i pribliàvanja savezni~kih frontova Balkanu voj-no su otvarali jugoslovensko rati{te. Zbog mogu}nosti savezni~kog iskrcavanjau Jugoslaviju, Nemci su utvr|ivali odbranu u primorju gde su saveznici vr{ilimornari~ke i vazduhoplovne udare, na {ta ukazuju nedeljni izve{taji britanskogMinistarstva rata koji su dostavljani jugoslovenskoj vladi. To su izve{taji s kraja1943. (novembar i decembar) i januara 1944. U nedeljnom izve{taju britanskogMinistarstva rata za period 8–14. novembra 1943. u vezi sa Jugoslavijom je

101


58 A VII, EV, k. 7II, reg. br. 34/10, Str. O. Br. 631. 59 A VII, EV, k. 29D, reg. br. 2/1. Isto: A VII, EV, k. 29C, reg. br. 5/1. 60 "U vezi sa radom na snadbevanju trupa |enerala Mihailovi}a ratnim materijalom, jugosloven-

ska vlada je na dan 4. decembra 1943. predala štabu 15 Air Force potrebne elemente da bi semogla uspostaviti direktna radio-telegrafska veza sa njegovim štabom. Ova je veza imala daposluì samo radi ozna~avanja mesta gde materijal treba baciti i eventualno i druga obavešte-nja ukoliko su ista potrebna Štabu 15 Air Force-a. Veza je imala da bude pod punom kontrolomorgana štaba 15 Air Force-a". U nastavku se dodaje, kako je došlo do izvesnih izmena, Mišovi}je traìo objašnjenja: da li je mogu}a direktna veza sa Štabom |enerala Mihailovi}a, da li jemogu}e slanje avionima ratnog materijala generalu Mihailovi}u kako je to dogovoreno, da li jemogu}e prebacivanje ljudstva u Jugoslaviju, te da li moè biti obavešten o teško}ama kojeoteàvaju taj rad i od koga one dolaze; A VII, EV, k. 120, reg. Br. 20/1

61 Depeša br. Str. Pov. D.V.K. 78 od 30. novembra 1943. Puri} Mihailovi}u o padu jugosloven-skog bombardera prilikim bombardovanja Sofije. (Str. Pov. Br. 3527); A VII, EV, k. 61, reg. br.34/4, iz MIP-a, Pov.br. 6180. U štabu odeljka Vrhovne komande br. 3681 od 27. novembra1943. Depeša br. Str. Pov. D.V.K. 88 od 24. decembar 1943. Puri} Mihailovi}u da je prilikombombardovanja Auzburga srušen jedan jugoslovenski bombarder. (Str. Pov. Br. 3704); A VII,EV, k. 61, reg. br. 34/4, iz MIP-a, Pov.br. 6180. U štabu odeljka Vrhovne komande br. 3681 od27. novembra 1943.

dostavljeno slede}e: „U Metkovi}u u Jugoslaviji bombardovana je jedna kon-centracija motornog transporta sa odli~nim rezultatima. 40 vozila je bilo uni-{teno, a daljih 50 o{te}eno. Nema~ko brodovlje u Splitskom pristani{tu bombar-dovano je iz vazduha u dva maha i prili~an broj brodova je pogo|en”.62 Na bom-bardovanje polo`aja u Jugoslaviji ukazuje i nedeljni izve{taj za period 13–20.decembar 1943. godine: „Isto~no sredozemno rati{te. Vazduhoplovstvo: Uspelinapadi izvr{eni su na dva jugoslovenska aerodroma. Pristani{ta Split, [ibenik iZadar tako|e su bombardovana pri ~emu su dva neprijateljska broda uni{tena atri o{te}ena. Pogo|eni su tako|e rezervuari te~nog goriva u Kotorskom zalivu uJugoslaviji”.63 U nedeljnom izve{taju za period 3–9. januar 1944. saop{tava se:„Isto~no sredozemno rati{te: Prilikom jednog napada na Zadar /u Jugoslaviji/na{e su bombe izazvale ekspoloziju jednog magacina sa minama na keju koja jepri~inila prili~nu {tetu. Napadani su tako|e dokovi i `elezni~ki centar u Splitukao i ciljevi u unutra{njosti Jugoslavije”.64 Ove nedeljne izve{taje zavr{avamoovim za period 17–23. januar 1944: „Mornarica: U Jadranskom moru britanskirazara~i i obalske jedinice bombardovale su Split, Rovinj, Vela Luku i brod uluci Bra~. Vazduhoplovstvo: Bombardovan Mostar i aerodromi oko njega, kao iZadar i njegovo pristani{te. U Blizini [ibenika o{te}eno 6 brodova neprijate-lja”.65 Bombadrovanje podru~ja Jugoslavije od strane Saveznika kod krugovajugoslovenske vlade, kao i kod JVuO, izazivalo je i dalje podgrejavalo nade usavezni~ko iskrcavanje, ~ime bi zapadni Saveznici do{li u direktni kontak sapokretom generala Mihailovi}a i time poja~ali njegovu unutra{nju situaciju uodnosu na Narodnooslobodila~ki pokret, kao najve}eg sutra{njeg suparnika.

Zbog bombardovanja dalmatinske obale (gradovi Split i [ibenik) u ciljuometanja i uni{tenja nema~kog saobra}aja, reagovali su Hrvati u jugoslovenskojvladi, dr Juraj Krnjevi} i Juraj [utej, koji su protestovali kod savezni~kog ko-mandanta Vilsona.66 Potom je nakon bombardovanja Zagreba, 7. marta 1944.reagovao nadbiskup Stepinac, uputiv{i protest britanskom ambasadoru kodSvete Stolice, Goldofinu Darsiju (D'Arcy Goldophin).67 Jugoslovenski diplomat-ski predstavnik u Madridu, Ljubimir Vi{acki, je 2. i 26. aprila 1944. izve{tavaojugoslovenski MIP o bombardovanju Zagreba: da su svi nakon prethodnog bom-bardovanja na oprezu, da engleski avioni lete iznad grada, da je radno vremeskra}eno i da se radi do deset sati pre podne, da se stalno slu{a ho}e li se za~utisirene, da su Englezi u prethodnom bombardovanju znali gde se nalaze Nemci ida su ga|ali te objekte i da su usled visine leta aviona i vetra proma{ivali. Druge

TOKOVI ISTORIJE

102

1-2/2005.

62 A VII, EV, k. 158II, reg. br. 20/6.63 A VII, EV, k. 158II, reg. br. 24/6.64 A VII, EV, k. 158II, reg. br. 26/6.65 A VII, EV, k. 158II, reg. br. 30/6.66 Staniša R.Vlahovic, n.d., str. 263-264.67 Isto.

vesti, kako se kaè, dobijene od „informatora” ukazuju: bombardovanje ostavi-lo stra{no dejstvo na moral stanovni{tva, da je poja~ana protivavionska odbranaNemaca i usta{a, da se narod za vreme bombardovanja po podrumima moli i dasu po vestima slova~kog diplomate u Madridu Nemci imali u Zagrebu kod ka-tedrale skloni{te benzina i da je zbog bombardovanja na energi~an zahtev bisku-pa taj benzin sklonjen.68

Izve{taj Du{ana Petkovi}a iz Turske upu}en Boìdaru Puri}u 10. febru-ara 1944, u vezi sa njegovim ranijim izve{tajem (P. Pov. Br. 17 od 20. decembra1943.), ukazuje na razgovor sa Milijom Pavlovi}em i Svetozarom Manduki}em,koji su izbegli iz Jugoslavije i saop{tili: da simpatije Srba prema Englezimanakon bombardovanja gradova i pomaganja komunisti~ke Titove akcije opada-ju, da je u Srbiji sav narod za kralja, da srpski narod polaè nade u Amerikancei lepo je odjeknuo prijem kralja kod Ruzvelta, da je kod srpskog naroda jakorusofilstvo, ali ne}e da se pomiri sa komunizmom.69 Petkovi} je i 8. aprila 1944.izvestio da je u razgovoru sa trgovcem iz Skoplja, Sulejmanom Ugremanom,koji je doputovao u Carigrad, saznao: da u Ju`noj Srbiji svi smatraju da je Ne-ma~ka izgubila rat; da su prilikom savezni~kog bombardovanja Skoplja naro~itostradali muslimanski delovi grada, da se nakon bombardovanja stanovni{tvo izgrada evakuisalo u okolna sela i da je veliki strah od novih bombardovanja.70

@ujovi} je u telegramu iz Kaira, upu}enom Londonu 17. aprila 1944,traìo da se protestuje zbog savezni~kog bombardovanja: „Zbog stradanjastanovni{tva pri bombardovanju na{ih gradova molim treba intervenisati. Stim uvezi moglo bi se predloìti da se nadle{nom savezni~kom {tabu dodeli na{ vaz-duhoplovni stru~njak pukovnik Radovi} koji mi za to izgleda najpozvaniji”.71

Jugoslovenski konzul Kneèvi} je iz Carigrada 20. aprila 1944. izve{ta-vao jugoslovenski MIP da je, prema izve{taju dobijenom iz zemlje, savezni~kaavijacija bombardovala Nik{i}, Bar, Ulcinj i Leskovac: da je to izazvalo velikoneraspoloènje kod naroda, da je stradalo mnogo civilnog stanovni{tva, da jeneraspoloènje izazvala ~injenica da su ta mesta bombardovana na Titov zahtevi da se time Saveznici svrstavaju („pristaju”) uz jednu stranu u Jugoslaviji.72

Vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva u Jugoslaviji stizale su i sa drugihstrana. Tako je od 1. juna 1944. dopis MIP-a vojnom odeljaku pri Predsedni{tvuvlade, kojim se, „radi znanja”, dostavlja obave{tenje poslanstva u [tokholmu

103


68 AJ, 103-177-620, Pov. Br. 188/44-VII-8. Po jedan primerak izveštaja dostavljen je predsednikuvlade u London i ambasadi u Londonu. AJ, 103-157-574, Pov. Br. 212/44-VII-8; Isto: AJ, 103-177-620.

69 AJ, 103-160-582, P. Str. Pov. Br. 42. 70 A VII, EV, k. 29, reg. br. 39/2, P.Pov. Br. 89.71 AJ, 103-7-66.72 AJ, 103-160-582, Pov. Br. 81.

(Pov.Br. 206 od 25. aprila 1944.), dobijeno od „informatora” o prilikama uJu`noj Dalmaciji – Dubrovnik i okolina: da èleznica Dubrovnik–Sarajevo te{kofunkcioni{e bilo zbog akcija partizana ili zbog napada iz vazduha; da jenema{tina, skupo}a i prisutna je crna berza: „Posle bombardovanja Gruà svi suse stanovnici iselili u grad, tako da sada u Gruù stanuje samo oko 20 osoba.Usled toga novog priliva stanovni{tva u grad, cene mobliranih soba su fanta-sti~ne. Tako cene od 30 do 40.000 kuna mese~no za najamninu sada su pravilo.Bombardovanje Gruà, Lapada i okoline je porazno delovalo na stanovni{tvo. URijeci /Dubrova~koj/ Nemci su bili stacionirali nekoliko brodova, {to je bilouzrok da su avioni nekoliko puta uzastopce bombardovali Rijeku. Brodovi supotopljeni, mnoge su ku}e nastradale a stanovni{tvo se razbeglo. Po pravilu,svakog dana barem tri puta lete nad ovim sektorom i to oko 7 i po ujutro, oko 11i oko 4 sata. Avioni redovno mitraljiraju i bacaju bombe. Dubrovnik je uvek biovrlo dobro raspoloèn prema saveznicima. Anglofilstvo Dubrov~ana je uvek bilopoznato. Sada su pak ~esto ogor~eni, jer se doga|a da avioni ne poga|aju vojneobjekte. Tako je stanovni{tvo bilo naro~ito ogor~eno kada je u nedelju 19. martajedan lova~ki avion oko 11 sati pre podne, ba{ kada je narod izlazio iz crkve,mitraljirao sam grad, zapo~ev{i paljubu kod hotela Imperijal pa preko Pila naStradun, koji je u to doba bio pun. Bilo je mnogo ranjenih i nekoliko mrtvih,me|u kojima pomorski kapetan Marun~i}. Osim toga, stanovnici su vrlo reli-giozni, a u poslednje vreme su stradale crkve ne samo u Gruù i Lapadu, ve} uokolini, kao naprimer Moko{ici, {to isto deluje na raspoloènje stanovni{tva”,dodaju}i da je op{tina nabavila naftu, da sada grad ima svetla i da je ostrvoLokrum pretvoreno u nema~ko utvr|enje gde su sme{tene nema~ke baterije.73

@ivan Kneèvi}, jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu, 17. aprila1944. dostavio je zastupniku ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva uKairu, pismo koje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombar-dovanja Beograda na pravoslavni Uskrs 16. aprila 1944, u kome je ukazao da jeBeograd najvi{e bombardovan iako je srpski narod dao najve}e `rtve,podse}aju}i da ovo prijateljsko pismo upu}uje po li~noj inicijativi sa najboljimnamerama i patriotskim pobudama prema Jugoslaviji i njenim Saveznicima.74

Kneèvi} je istog 17. aprila 1944. izvestio Puri}a preko Vojnog izaslanika uLondonu, da je ameri~kom Ministarstvu rata skrenuo pa`nju na bombardovanjeBeograda koji je razaran od Hitlera i tako stradao kao ni jedna varo{ u Evropi,da je Beograd centar otpora u kome je Gestapo streljao 40.000 Beogra|ana, daje nesre}no izabran Uskrs {to }e poja~ati neprijateljsku propagandu, dodaju}i na

TOKOVI ISTORIJE

104

1-2/2005.

73 A VII, EV, k. 9, reg. br. 34/2, Pov.br. 1712. U delovodniku br. 29 od 10, juna 1944. Isto: AJ,EV, gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku, fascikla 11. MIPšalje štabu odeljka Vrhovne komande.

74 A VII, EV, k. 9, reg. br. 12/2, Pov. Br. 54. U Ministarstvu u Londonu O. Br. 502 od 22. maja1944.

kraju da je ovaj protest u~inio na svoju inicijativu, bez ovla{}enja vlade.75 Potomje 22. maja 1944. evidentirano u vojnom delovodnom protokolu da je Vojni iza-slanik u Va{ingtonu (Pov.Br. 54) od 17. aprila 1944. izvestio: dostavlja pismokoje je uputio ameri~kom Ministarstvu rata povodom bombardovanja Beogradana dan Pravoslavnog uskrsa 16. aprila 1944, kao i odgovor brigadnog generalaLorisa Norstada (Lauris Norstad).76 Na ovo se nadovezuje i dopis {taba odeljkaVrhovne komande (pukovnik Putnik) od 13. juna 1944. upu}en MIP-u kojim jedostavljen odgovor dobijen od ameri~kog vojnog izaslanika u vezi jugoslo-venskog traènja detalja o bombardovanju Beograda. Re~ je o odgovoru ameri-~kog vojnog izaslanika potpukovnika Larabija (L. Larrabe) koji je dostaviopodatke o bombardovanju u prilogu uz obja{njenje: „Prema ovim zvani~nimameri~kim podacima, {teta pri~injena nevojni~kim objektima nije bila velika, ani u kom pogledu srazmerna sa osovinskom propagandom bilo preko radia ilidrugim putem”. Prilog je bio izve{taj ameri~kog brigadnog generala upu}enGlavnom {tabu savezni~kih Sredozemnih vazdu{nih snaga o „zadatku takti~kogbombardovanja Beogradskog podru~ja” 16. i 17. aprila 1944: da su napadi izvr-{eni 16. i 17. aprila na Beograd (Sava, Zemunski aerodrum i fabrike avionaRogoàrski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabri-ka zbog ~ega su veoma va`ni vojni ciljevi); da va`nost koloseka Beograd–Ze-mun na Savi i Zemunskog aerdoroma ne treba posebno podvla~iti; da je glavniudar bio usredsre|en na ove glavne ciljeve; da „fotografska interpretacija rezul-tata” bombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombiizvan ciljeva bilo veoma malo; da su {tete, sem ciljeva, kako se vidi iz fotograf-skih snimaka prilikom izvo|enja, znatne i da nisu bile „èljene”.77

Jugoslovenski vojni izaslanik u Va{ingtonu, @ivan Kneèvi}, je 25. apri-la 1944. pisao iz Va{ingtona pukovniku Putniku u Kairo: „Molim videti pregledvazduhoplovnih ciljeva u Jugoslaviji koji izradio ppukovnik [KRIVANI] zaR.A.F. M.E. (Sred. Istok) i za Amerikance, a za koji dobio zahvalno pismo okto-bra pro{le godine”. Na pole|ini dokumenta je odgovor pukovnika Putnika izKaira da je o tome poslat telegram prvog maja 1944.78 Re~ je o telegramupukovnika Putnika Vojnom izaslaniku u Va{ingtonu, kao veza prethodnogtelegrama br.146: „[krivani} dao pregled ciljeva za bombardovanje, pored kojihi Beograd: fabrika motora i radio stanica Rakovica, kasarna Kraljeve Garde,mostovi na Savi i èlezni~ka stanica. Napominjem da mi je Slobodan Jovanovi}

105


75 A VII, EV, k. 196, reg. br. 46/2, Pov. Br. 55.76 A VII, EV, k. 10, reg. br. 2/1, br. 502. Potom je ovo dostavljeno Predsedniku vlade. Isto: AJ,

EV, gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku, fascikla 11.@ivan Kneèvi} Pov.Br. 54. U štabu odeljka Vrhovne komande Ob.O.Br. 4563 od 7. jula 1944.

77 AJ, 103-160-582, Ob.O.Br. 4496. U MIP-u POV.Br. 2019 od 13. juna 1944. 78 AJ, EV, grada preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku, fascikla 11,

Br. 146. U štabu odeljka Vrhovne komande u Kairu Str. Ob. O. Br. 4317 od 2. maja 1944.

nare|ivao da dam pismeni pristanak za bombardovanje Beograda”.79 Kneèvi}je telegramom od 10. maja 1944. iz Va{ingtona izvestio komandu u Kairu:„Vojni ciljevi dati po traènju generala Mihailovi}a. Molim videti ko je dao ci-ljeve: radionica Rogoàrski, studentski dok i skup{tinu kao sedi{te Gestapoa. U{tampi o{tra kritika {to je Beograd bombardovan. Stvorio sam utisak da se vi{ene}e tu}i. Britanci ovde objavili da je tu~en po traènju Tita”.80 Zatim je 12. juna1944. @ivan Kneèvi} pisao odeljku Vrhovne komande dostavljaju}i kopije tele-grama generala Mihailovi}a koje je predao ameri~kom Ministarstvu rata da nevr{e bombardovanje sela u okolini Beograda jer tamo nema vojnih objekata ve}samo izbeglice koje su napustile Beograd nakon savezni~kog bombardovanja.81

Bombardovanje Beograda bilo je razlog posete Ministra prosvete, poljo-privrede, snabdevanja i ishrane, Svetozara Ra{i}a, ameri~kom ambasadoru, o~emu je 2. maja 1944. izvestio jugoslovenski MIP.82 Zbog bombardovanja Beo-grada na Uskrs 1944. jugoslovenski ambasador u Londonu, dr Bogoljub Jevti},uloìo je protest i sutradan bio primljen u Forin Ofisu, a o velikim `rtvama irazaranjima glavnog grada Jevti} je izvestio Forin Ofis i 16. maja 1944, kako sekaè, na osnovu vesti iz zemlje. O bombardovanju Beograda general Mihailovi}je izvestio Predsednika jugoslovenske vlade depe{om br. 2318 od 21. aprila1944. izve{tavaju}i o velikim `rtvama.83

Bombardovanje Beograda bilo je predmet izve{taja poslanstva u Stok-holmu, o ~emu je 12. maja 1944. MIP izvestio {tab odeljka Vrhovne komande:

TOKOVI ISTORIJE

106

1-2/2005.

79 AJ, EV, grada preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku, fascikla 11,Pov.O.Br. 4317.

80 AJ, EV, grada preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom istoku, fascikla 11,Pov. 62.

81 A VII, EV, k. 61A, reg. br. 55/1, Br. 192. U štab komande Ob. O. Br. 4603 od 22. jula 1944.82 „Bombardovanje Beograda na oba dana Uskrsa od strane anglo-ameri~kih vojnih vazduho-

plovnih jedinica pobudilo me je da posetim ameri~kog ambasadora pri našem Dvoru g. MacVeaglia i da njemu li~no, kao ~ovek koji mu ukazuje svoje prijateljstvo skrenem pa`nju na bolnii teški utisak koji je bombardovanje Beograda ostavilo na naše ljude i pruìm podatke, u kolikomi je to poznato, o samim vojno-industrijskim i saobra}ajnim objektima koji su u Beograduimali biti pogo|eni. Rezervišu}i se da ne ~inim nikakav slu`beni korak niti intervenciju prekonjega jer mi je poznato da su odluke o tome koji gradovi i objekti imaju biti bombadrovani ubliòj nadle`nosti savezni~kih komandi i vojno-politi~kih servisa, ja sam Ambasadoru opširnogovorio o velikim `rtvama u ìvotima i dobrima koje su pretrpljene, zatim o mu~eni~koj sud-bini naše prestonice ve} i godine 1941. i o politi~koj, socijalnoj i moralnoj pometnji ne samoBeogradana od strane neprijatelja u njegove sopstvene svrhe, kao i otvorenoj bezna~ajnosti ci-ljanih objekata u potpunoj nesrazmernosti sa prouzrokovanim `rtvama i štetama. Skrenuo sammu, dalje, pa`nju da bi ukoliko se to odnosi na vojne i druge objekte u Jugoslaviji, po mommišljenju, valjalo uzimati nadle`no i stru~no mišljenje naših vojnih i drugih eksperata kako bizaklju~ene mere od strane saveznika imale što efikasnijeg dejstva u smislu ciljeva koji se imajuu vidu. Ambasador g. Mac Veagli saopštio mi je pred rastanak da je odlu~io da u vezi bombar-dovanja Beograda odmah obavesti svoju vladu o svemu što je od mene ~uo. To }e u~initi, kakomi je rekao, po sopstvenoj pobudi”; AJ, 103-160-582.

83 Staniša R.Vlahovi}, n.d, str. 265-274. O Mihailovi}evoj depeši i protestu ambasadora Jevti}avideti i: Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d., str. XLIII-XLIV.

da je dopisnik {vedskog lista iz Ankare izvestio slede}e o bombardovanjuBeograda 16. aprila 1944: „Kada je dat signal za alarm izbila je panika. Glavnastanica sravnjena sa zemljom. Pored toga bombardovane su avionske fabrike uokolini Beograda. U toku bombardovanja koje je trajalo 80 minuta ba~eno je hi-ljadama bombi i svuda su izbili poàri. Smatra se da su gubici u mrtvima i ra-njenima vrlo veliki. Tito je pre izvesnog vremena opomenuo stanovni{tvo velik-ih gradova da se odseli jer prestoji strahovito savezni~ko bombardovanje. Poslebombardovanja Beograda, ra~una (se) da }e stanovni{tvo svih ve}ih jugosloven-skih gradova da se iseli”. Dalje se dodaje da je {vedski list 19. aprila 1944.objavio telegram nema~ke agencije DNB o bombardovanju Beograda 17. apri-la: „Englesko-ameri~ka vazduhoplovna odeljenja izvr{ila su u ponedeljak popodne napad na Beograd. Napad je izvr{en u 8 do 10 talasa i pogo|ene su mnogeku}e za stanovanje pri ~emu je stanovni{tvo pretrpelo gubitke. Jedan sat kasnijeBeograd je bio ponovo napadnut od jednog slabijeg odeljenja bombardera”.84

Potom je od 16. maja 1944. Avakumovi}ev izve{taj iz Stokholma BoìdaruPuri}u, kao nastavak izve{taja Pov.br. 216 od 4. maja. U pitanju je izve{taj infor-matora o stanju u Srbiji i Beogradu, koji je MIP prosledio ambasadi u Ankari 9.juna 1944: da su prilikom bombardovanja Beograda prvog dana Uskrsa stradalidelovi Dobra~ine, Gunduli}ev venac, Skadarska, Kraljice Natalije, Carice Mili-ce i Knjeginje Ljubice, zatim Kralja Milana od Slavije pa Deligradskom–Vi{e-gradskom do Kralja Milana kod Manjeà, kompleks bolnica, zatim deo od ProteMateje, Njego{evom kralja Aleksandra, zatim je stradao Bulevar Kralja Alek-sandra, Rumunska ulica, deo oko Kneèvog spomenika, ugao Pozori{ta i Simi-ne, Bajlonijeva pijaca potpuno razru{ena; da su procene `rtva prilikom prvogbombardovanja 3.800 mrtvih, dok je u Zemunu procena `rtava oko 1.200 i tamoje najvi{e stradala ulica od @elezni~ke stanice ka varo{i i ulica Kralja Petra; daje uni{tena èlezni~ka stanica Beograd-Sava, Zemunski aerodrom, da je pogo-|ena palata Albanija ali se nije sru{ila; da su nema~ki gubici bezna~ajni; da jeveliki broj Beogra|ana pod {atorima u oklini grada u strahu od bombardovanjai to najvi{e od Torlaka do Avale; da stanovni{tvo misli da je bombardovanje znakza savezni~ku invaziju, zbog ~ega je omladina oti{la da se priklju~i odredimaMihailovi}a; da kada se videlo da od invazije nema ni{ta „nastala je reakcijapoja~ana velikim brojem `rtava, {tetom i ~injenicom da se to desilo na Uskrs”;da nema~ka propaganda nastoji da ukaè kako su to u~inili srpski prijatelji, da jebombardovanje traìo Tito koji {tedi hrvatske i ru{i srpske gradove; da i poredsvega Mihailovi} ima najve}i ugled u narodu; i za njega je 90% naroda.85

107


84 AJ, EV, gra|a preuzeta iz arhiva SMIP-a, Jugoslovenske trupe na Bliskom Istoku, iz MIP-aPov.Br. 1685. U štabu odeljka Vrhovne komande Pov. Ob.O.Br. 4390.

85 AJ, 103-84-326, Pov.br. 231. U MIP-u POV.Br. 1956. U ambasadi u Ankari Pov.Br. 367 od 22.juna 1944. Isto: AJ, 103-160-582.

Potom su vesti o bombardovanju Beograda dobijene i preko Carigradaodakle je Lukovi} 19. maja 1944. izvestio MIP o dolasku lica o kome je izvestiou izve{taju Pov. Br. 256 od 11. oktobra 1943. i od koga su dobijene vesti: da jeBeograd prvi put bombardovan 16. aprila 1944. te drugi put 17. aprila; da jenajvi{e `rtava bilo prilikom prvog bombardovanja iako je drugo bilo nesrazmer-no ja~e; da je tre}e bombardovanje isklju~ivo imalo za cilj Pan~eva~ki most; daje materijalna {teta ogromna jer su stradale zgrade, vodovod, strujovodi i ka-blovi, kanalizacija, itd; da je pogo|ena po{ta na èlezni~koj stanici; da je pot-puno uni{tena èlezni~ka stanica i kolosek u Zemunu; da je o{te}en èlezni~kimost na Savi, dok pe{a~ki most na Savi nije o{te}en; da je Pan~eva~ki mosto{te}en; da je mnogo o{te}en aerodrom u Zemunu; da je aerodrom u Pan~evuslabije bombardovan, a varo{ nije; da je pogo|ena fabrika Ikarus u Zemunu dokfabrika Rogoàrski nije; uni{ten je deo zgrada pivare Vajfert i deo oko Bajloni-jeve pijace; da je o{te}en prednji deo Hipotekarne banke; da je o{te}ena palataAlbanija; da su o{te}eni Ratni~ki Dom, Tehni~ki i Pravni fakultet, te zgrade uKnez Mihajlovoj i Kralja Milana; da su direkno pogo|ena Ministrstva sao-bra}aja, {uma i ruda; da su porodice Folksdoj~era preba~ene u Banat, a za kome-sara Beograda postavljen Dragi Jovanovi}; da je zbog bombardovanja gra|an-stvo ogor~eno na saveznike i da bi to ogor~enje poja~ali, „Nemci pri~aju da jeTito zahvalio Saveznicima za bombardovanje Beograda”; da je oboreno desetaviona ~ije su se posade spasavale padobranima, a me|u zarobljenim pilotima sui tri crnca koji su u bolnici u Pan~evu; da je za vreme bombardovanja poginuloukupno 174 nema~ka vojnika i oficira; da je na Dunavu saobra}aj potpunoobustavljen; da je razoren deo pruge Stala}–Ni{; da je u Beogradu bilo su|enjevisokim nema~kim privrednim funkcionerima zbog korupcije; da su srpski do-brovoljci dobro organizovani i istakli su se u borbama izbacivanja partizana izSrbije.86 Bombardovanje Beograda bilo je predmet i Lukovi}evog izve{taja iz

TOKOVI ISTORIJE

108

1-2/2005.

86 AJ, 103-160-582, Pov. Br. 199. Isto: AJ, 103-183-(643-644). MIP 31. maja 1944. ovaj izveštajje uputio Jugoslovenskoj delegaciji pri savetodavnom odboru u Italiji, POV. Br. 1887. Oveinformacije, sa više pojedinosti, štab odeljka Vrhovne komande u Kairu (potpukovnik KostaSimi}) 16. juna 1944. dostavio je Vojnom izaslaniku u Lisabonu. Beograd je prvi put bom-bardovan u podne 16. aprila i da je broj mrtvih ispod 2.000; da je drugo bombardovanje 17.aprila bilo ja~e; da je tre}e imalo za cilj Pan~eva~ki most koji je ošte}en prilikom bombar-dovanja i da su materijalne štete velike; da je pogo|en vodovod i strujovod; da je bila pogo-|ena i èlezni~ka stanica; da je ošte}en èlezni~ki most na Savi; da je ošte}em Zemunski aero-drom; da je aerodrom u Pan~evu slabije bombardovan, a sam grad nije pretrpeo štete; da jepogodena fabrika Ikarus u Zemunu, da je ošte}ena fabrika Šumadija u Miloša Velikog, tako|eošte}ena fabrika hartije Milana Vape, dok su uništene fabrika Ma~va, raniji Progres, kao i po-mo}ne zgrade pivare Vajfert; da su ošte}ene zgrada Dràvne hipotekarne banke, zgrada osi-guravaju}eg društva Jugoslavija, palata Albanija, Ratni~ki dom, zgrada Pravnog i Tehni~kogfakulteta; da je najviše stradala Bajlonijeva pijaca, a direkno su pogo|ene zgrade Ministarstvasaobra}aja i Ministarstva šuma i ruda; da je ìvot u Beogradu potpuno dezorganizovan i mno-go sveta se iselilo; da je za komesara grada Beograda postavljen Dragi Jovanovi}; da je tekposle bombardovanja poja~ana protivavionska odbrana Beograda; da je za vreme bombardo-vanja poginulo 174 nema~kih oficira i vojnika; da je na Dunavu saobra}aj potpuno obustavljen.

Carigrada upu}enog MIP-u (Politi~ko odeljenje) 6. juna 1944. Izvor je „jednopismo” upu}eno iz Beograda, gde se govori o bombardovanju od 18. maja 1944,a Lukovi} na osnovu toga pi{e: „Bombardovanje je bilo strahovito i trajalo je od10 do 12,30 ~asova. Naro~ito su stradali: sedmi kvart, Pa{ino Brdo i okolinaVajfertove pivare. Sama pivara je uni{tena. Gra|anstvo se ve}inom iselilo izBeograda”.87

U Kairu su, u Biltenu Direkcije za informativnu slu`bu jugoslovenskevlade, 26. maja 1944, objavljene vesti o savezni~kom bombardovanju ciljeva uJugoslaviji: „I. kada su savezni~ki bombarderi napali Podgoricu u Crnoj Goripoginulo je preko 2.000 stanovnika ovog na{eg grada. Ova katastrofa proizilaziotud {to su ku}e u Podgorici male i {to nisu zidane betonom, dok u isto vremenije bilo nikakvih podruma koji bi se mogli upotrebiti kao skloni{ta od napadaiz vazduha. Od Nemaca u Podgorici se za vreme bombardovanja nalazilo samojedno policijsko odelenje. II. Za vreme bombardovanja Beograda, 16 i 17 apri-la, èlezni~ki most na Savi bio je te{ko o{te}en. Uprkos grozni~ave aktivnosti napopravci ovog mosta, Nemcima je trebalo 19 dana da most osposobe za novisaobra}aj. Prva lokomotiva pre{la je preko mosta tek 6. maja”.88

Jugoslovenski predstavnici u Turskoj su, tako|e, kod saveznika interve-nisali zbog razornog bombardovanja Jugoslavije. Vojni izaslanik, general VelimirRanosovi}, 31. maja 1944. je u izve{taju Ministarstvu vojske, mornarice i vazdu-hoplovstva ukazao: „Povodom bombardovanja Beograda, Ni{a i drugih gradovau Jugoslaviji odmah po mome dolasku u Ankaru preduzeo sam ìvu akciju kodovda{njih vojnih i vazduhoplovnih predstavnika Velike Britanije i SjedinjenihAmeri~kih Dràva da se tome stane na put. Isto je u~inio i Gospodin Ambasadoru ovda{njim britanskim i ameri~kim diplomatskim krugovima. U vezi prednjegdostavljam u prilogu /sprovodni akt i jedan ,pro memorie' dostavljen britanskom

109


Dalje se dostavlja i izveštaj jugoslovenskog poslanstva u Stokholmu o bombarovanju Beogra-da: daju se ulice i kvartovi u tom delu gde su bila najve}a rušenja, Dobra~ina, Gunduli}evvenac, Vašingtonova, Skadarska, Kraljice Natalije, Carice Milice, Knjeginje Ljubice, KraljaMilana, Deligradska, Višegradska, Njegoševa, Krušedolska, Prištinska, Kralja Aleksandra,Prote Mateje, Simina, bulevar Kralja Aleksandra, bulevar Vojvode Putnika, Rumunska, krajoko Kneèvog spomenika, Bajlonijeva pijaca i okolina, itd; da se broj `rtava procenjuje na oko3.800; da je u Zemunu stradao deo oko @elezni~ke stanice i ulica Kralja Petra i da je poginulooko 1.200 ljudi; da je u Beogradu stradao vodovod i ure|aji za elektri~no osvetljenje; da je pri-likom drugog bombardovanja stradala èlezni~ka stanica, Zemunski aerodrom, da je pogo|enapalata Albanija, itd; da je veliki broj gra|ana Beograda izbegao u okolinu; da gra|anstvo mislida je bombardovanje znak za savezni~ku invaziju i da je veliki broj ljudi otišao u Mihailovi}eveodrede; da nema~ka propaganda isti~e da je bombardovanje traìo Tito koji ruši srpske, a štedihrvatske gradove; da je i pored svega moral naroda na visini, itd; A VII, EV, k. 161, reg. br.56/5, Str. Ob.O.Br. 4476. U poslanstvu kraljevine Jugoslavije Pov. Br. 52 od 30. juna 1944.Isto: A VII, EV, k. 29A, reg. br. 50/6, MIP Pov.Br. 1887 od 31. maja 1944. dostavljeno štabuodeljka Vrhovne komande Ob.O.Br. 4476.

87 AJ, 103-160-582, Pov. Br. 221.88 AJ, 103-84-326, Bilten br. 54.

vazduhoplovnom izaslaniku. Sli~an takav ,pro memorie' dostavio sam i ame-ri~kom vojnom izaslaniku”.89

Sporo savezni~ko napredovanje u Italiji uklju~ilo je savezni~ki interes zaBalkan radi destabilizacije nema~kih pozadinskih pozicija. Re~ je o interesimavo|enim prevashodno vojnim logikom, s ciljem da se neprijatelj spre~i da koristisaobra}ajne veze, da iskori{tava sirovine i industrijske kapacitete i spre~iizvla~enje vojnih efektiva. Ameri~ka 15. vazduhoplovna armija preba~ena je izTunisa u Italiju sa zadatkom da bombarduje Balkan (u zimu 1944. bombar-dovani su fabrika avionskih delova u Mariboru, aerodrom kod Mostara, aero-drom i èlezni~ki ~vor Skoplje, aerodrom Zagreb, postrojenja nafte u Rijeci iZadru, èlezni~ke stanice Knin i Metkovi} i pristani{te Rijeka).90 Nakonsavezni~kog obrazovanja ove komande u Italiji pod nazivom Balkan Airforce(BAF), za ~ijeg je komandanta postavljen vaduhoplovni podmar{al Viljem Eliot(William Elliot), jugoslovenski partizanski predstavnici su kod ove komandetraìli bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.91 Iz Italije su upu}ivanje i ohrabru-ju}e vesti generalu Mihailovi}u.92 Povla~enje nema~ke grupe armija „E” sa jugaBalkana i njihova razasutost po Balkanu, bila je razlog za kasnije akcijesavezni~kog vazduhoplovstva (operacija „Ratweek”). Saveznici su se o tomedogovarali sa Titom u Kazerti avgusta 1944, a po~etkom septembra izvedene suobimne operacije bombardovanja u Jugoslaviji, a u jesen vr{eno bombardovanjeSrbije, Kosova i Crne Gore.93 Septembra 1944. izvr{eno je i razorno bombar-dovanje Leskovca, {to je ra|eno u koordinaciji sa partizanskim vo|stvom, kadaje masovno stradalo i civilno stanovni{tvo.94

Jugoslovenska kraljevska vlada sa generalom Mihailovi}em i Savezni-cima koordinirala je akciju bombardovanja o ~emu govore Mihailovi}evedepe{e i zahtevi jugoslovenske vlade. Zahtevi za uni{tavanjem vojnih efektivaneprijatelja pripadaju korpusu antifa{isti~kih stavova generala Mihailovi}a i

TOKOVI ISTORIJE

110

1-2/2005.

89 A VII, EV, k. 29, reg. br. 15/4, Pov. Br. 188. U štabu komande u Kairu Ob.O.Br. 4504 od16.juna 1944.

90 Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d., str. XXXVI-XXXIX.91 Vladimir Velebit je posetio zajedno sa Maklejnom juna 1944. savezni~kog vicegenerala oko

dogovora o vazdušnim operacijama u Jugoslaviji koje se potom izvedene po poloàjima nepri-jatelja u Jugoslaviji oko Biha}a, Banja Luke, Knina, itd. Vladimir Velebit, Se}anja, Zagreb1983, str. 231-233. Partizanski zahtevi su otvarali sumnje u politi~ku stranu bombardovanja;Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d.

92 Po Jovanu Ðonovi}u, jula 1944. iz Italije je u Alìr došao Miha Krek sa zahtevom da seMihailovi}u pošalje poruka (br. 78 od 22. jula 1944.) da su Krek i Slobodan Jovanovi} sada uItaliji, da je maršal Tito skrhan, da mu je štab u Bariju i na Visu pod engleskom upravom i daje general Vilson obe}ao da se „pogreške na~injene bombardovanjem naših varoši ne}e ponovi-ti”; Jovan Ðonovi}, „Moje veze sa Draòm Mihailovi}em sa Srednjeg Istoka”, Glasnik SIKD„Njegoš”, sveska 2, decembar 1958, str. 82-98.

93 Milovan Dèlebdì}, n.d., str. 7-57.94 Savezni~ko bombardovanje Leskovca, n.d.

jugoslovenske vlade, a na bombardovanje se gleda i u pravcu moralnog dejstvana stanovni{tvo u Jugoslaviji. Nakon obra}anja Britancima i njihovog odlaganja,okre}u se drugom savezniku, Amerikancima, o ~emu govore kontakti u Kairu(pukovnik Putnik i major Gligorijevi}, Al`iru (pukovnik Radovi}) i Londonu(Vojni kabinet jugoslovenske vlade). Jugoslovenska vlada, nakon vesti o posle-dicama bombardovanja koje su govorile o masovnom stradanju civilnog sta-novni{tva, upu}uje saveznicima proteste zbog `rtava.

Summary

The Yugoslav Royal Government, General Dragoljub Mihailovi}and

the Allied Bombardment of Targets in Yugoslavia 1942–1944

The question of the Allied bombing of targets in Yugoslavia is a topicthat became usable in daily politics in the last couple of years, and which led tocontroversial scholarly explanations as to who instigated the bombardments. Anintention of certain Yugoslav factors to seize an opportunity to secure morefavourable positions in the final stage of the war within the framework ofYugoslav internal slaughtering was perceptible, and military operations wereexplained by a political background. Allied bombardments should be seen with-in the framework of general Allied war interests, as part of broader strategicalplanning and actions in the Balkans and in Yugoslavia. The YugoslavGovernment with General Mihajlovi} coordinated the bombing, which is provenby Mihajlovi}'s telegrams and demands of the Yugoslav Government. Demandsfor destruction of the enemy effectives belong to the set of anti-Fascist views ofGeneral Mihajlovi} and the Yugoslav Government, whereas the bombardmentwas seen as conducive to causing moral effects with the population inYugoslavia. After addressing the British and their postponement, they turned tothe other Ally, the Americans, as testified by contacts in Cairo, Algeria andLondon. After the news about the effects of the bombardments which reportedon massive losses among the civilian population, the Yugoslav Government filedprotests with the Allies because of the casualties.

111


Dr Katarina SPEHNJAK UDK 32.019.5:008 (497.1.410) "1945/1948"Hrvatski institut za povijest, Zagreb 351.85 (497.1:410) "1945/1948"

PROPAGANDA PRIJE SVEGA: KULTURNE VEZE JUGOSLAVIJE I BRITANIJE 1945–1948.

APSTRAKT: U ~lanku se na temelju izvorne gra|e istraùju kulturneveze Britanije i Jugoslavije kroz analizu na~ela propagande politike,|elatnost britanskih kulturnih institucija te percepciju jugoslavenskepropagande i kulturne politike u britanskim diplomatskim dokumentima.

Odnosi Jugoslavije i Velike Britanije u ovom razdoblju saìmaju u sebisva proturje~ja prija{njih i budu}ih odnosa: tradicionalne britanske orijentacije iinterese nasuprot pragmatizmu diktiranom politi~kim realizmom te evolucijujugoslavenske politike podjednako uvjetovane njezinim dominantnim ~initeljem– KPJ kao i pozicijom male zemlje u globalnim previranjima.

Krajem rata britanski i savezni~ki vojni interesi postaju manje va`ni prednovom geopoliti~kom strategijom koja po~iva u podjeli na dva europska i svjet-ska bloka, isto~nom i zapadnom. Iako je u vrijeme odluke da podrì Tita i parti-zane Churchill smatrao da nije va`no èle li oni uvesti komunizam – jer Britanci„tamo ne}e ìvjeti” – godine 1945. britanska je politika prema Jugoslaviji odre-|ena ovim faktorom. To se vidi u pitanju pomo}i UNRRA-ine pomo}i, realizaci-je Sporazuma Tito – [uba{i}, problema Istre i Trsta te izru~enja ratnih zlo~inaca.

Jugoslavija je pak u cilju da dobije me|unarodno priznanje postignu}aNOP-a pristala na neke ustupke u unutarnjepoliti~kom podru~ju za koje se ubrzopokazalo da su bili privremeni. Kada se uo~i izbora za Ustavotvornu skup{tinunove Jugoslavije doga|a ostavka ministra Ivana [uba{i}a, britanskog aduta, ikada opozicija – onemogu}ena i od reìma ali i vlastitom podijeljenosti – odu-staje od politi~ke borbe, Britanija se nakon prvotnog iznena|enja zbivanjimaodlu~uje na nastavak normalnih odnosa.

112

U kontekstu ovakvih prilika1 kulturni odnosi izme|u dvije zemlje u tovrijeme nu`no su skromni, kako zbog op}ih poratnih obilje`ja obje zemlje ali izbog politi~kih pitanja koja ih optere}uju. U tom smislu oni izgledaju vi{e kaopropagandni rat nego kulturna suradnja.

1. Propaganda prema Jugoslaviji

U dokumentu iz ljeta 1945. u polazi{tima propagande uvodno stoji da jete{ko ustanoviti „koji stupanj stvarne mo}i ima savezna vlada”. Na{ pristup,kaè se, morat }e imati na umu „regionalne posebnosti” a osobito pravo repub-lika da oblikuju svoju kulturnu i obrazovnu politiku. Mnogo je toga u politiciJugoslavije {to jo{ nije definirano. Na primjer, budu}nost monarhije je premaSporazumu Tito – [uba{i} izgledala druk~ije prije nekoliko mjeseci a sada jenjezina pozicija znatno izmijenjena, kao rezultat daljnjih pregovora ali i zbogpartizanske propagande. „Politi~ke finese situacije su zamr{ene prosje~nomgra|aninu i dok kraljevim simpatizerima sad manjka na~ina za isticanje njegov-ih stavova – a istodobno se ne dopu{ta da nestane sje}anje na njegovu prvobit-nu podr{ku Draì Mihailovi}u – jo{ vi{e se isti~e op}e razo~arenje vrijednosti-ma monarhije.”2 Jugoslaveni su bili skloni kralja gledati kao vo|u, a kako vo|uimaju sada i, iako on nije kralj, vodio je ustanak protiv okupatora i kvislinga izato su mu odani.

Odnosi dràve i crkvi variraju, ovisno o religijskim institucijama. Kakosu oni sa Srpskom pravoslavnom crkvom u cjelini korektni („iako crkva oponi-ra partizanima u odre|enom stupnju”), postoji mogu}nost postizanja sporazumana na~in kako je to rije{eno u drugim zemljama pod utjecajem SSSR-a. Odnosisu s Katoli~kom crkvom sloèniji. „Ona je dobrim dijelom podràvala usta{e ibijelu gardu i sada trpi posljedice.”3 Bilo je poku{aja sporazuma na niòj raziniali i mnogo progona. Odnos s ovom crkvom nije odre|en samo unutarnjim pita-njima, nego zadire i u podru~je vanjske politike. „Znatnim dijelom osje}aj pro-tiv nje potaknut je sumnjom da je vatikanska politika proitalijanska, osobito, uvezi Trsta i Koru{ke.” Mo`da je Tito u tom pitanju beskompromisan ba{ zato, dabi oja~ao slovenski nacionalizam na ra~un religije.

Nakon odlaska Nijemaca u zemlji je ostao op}i kaos na podru~ju pri-vrede, ali on nije uzrokovan samo time nego je i posljedica trogodi{nje gerilske

1 Više o tome: Ðoko Tripkovi}, Politi~ke prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948,Beograd 1990., Jera Vodušek Stari}, Prevzem oblasti 1944-1946, Ljubljana 1992., Ann Lane,Britain, Cold War and Yugoslav Unity, 1941-1949, Brighton 1996.

2 The National Archives, London /dalje: TNA/, Foreign Office: General Correspondence-Poli-tical Department /dalje FO 371/48845, 'Plan of Propaganda', 20. VII 1945., 4.

3 Isto, 5.

113

K. SPEHNJAK Propaganda prije svega ...

borbe i osobito, o{trih borbi krajem rata. Kardelj je nedavno izjavio da ne}e bitipromjena u sistemu vlasni{tva i da }e se obnova zemlje temeljiti na dràvnom,privatnom i zadru`nom vlasni{tvu, ali je „o~ito da }e privatno biti pod jakomkontrolom dràve”. To }e prakti~no zna~iti veliku ulogu lokalnih tijela vlasti isindikata. „Dràva }e kontrolirati ve}i dio industrije i rudarstva, poljoprivrede itrgova~kog sektora” i to preko konfisciranog „neprijateljskog vlasni{tva”.Glavni je cilj industrijalizacija zemlje. „Koliko se sada moè vidjeti izgleda da}e se Jugoslavija oslanjati vi{e na Istok nego na Zapad u nabavci industrijskeopreme koju }e trebati da ispuni prili~no ambiciozne planove razvoja.”4

Jo{ uvijek nije jasno {to se planira u vezi zadrugarstva, iako zasad nemanaznaka o kolektivizaciji. Postojanje tradicionalnog oblika za me|usobnu ispo-mo} pri ètvi – „mobe” – predstavlja dobar temelj za nju. U normalnim okolno-stima Jugoslavija bi mogla proizvoditi dovoljno hrane za svoje potrebe i glad uDalmaciji i Crnoj Gori posljedica je rata, a kad se prometna situacija popravi, bit}e hrane dovoljno za sve. Glavni uzrok siroma{tva seljaka je manjak zemlje,zato se planovi o ja~anju industrije mogu pokazati dobrima, jer }e smanjiti pri-tisak na agrarni fond zemlje.

Dokument se potom bavi „psiholo{kom atmosferom” u zemlji, polaze}iod na~ela Sporazuma Tito–[uba{i} a kojim se njihova vlada obvezala na pri-hva}anje demokratskih na~ela i osiguranje njihova ostvarenja. Zasada, „to suprazne rije~i” jer nema slobodne politi~ke aktivnosti i {tampe a postojanje Ozne,„jugoslavenskog ekvivalenta tajne policije” spre~ava slobodu od straha. Njezinesu funkcije mnogostruke u svim oblastima: od osiguranja zakona, javnog reda isigurnosti do obavje{tajnog rada, hvatanja {pijuna, ~etnika D. Mihailovi}a ikolaboranata. „Ustvari, Ozna je NKVD”, policija koju kontrolira Partija.5 Parti-zansko izigravanje Sporazuma dovelo je do promjena u op}oj atmosferi. Pitanjakoja se sada nalaze pred narodom u Jugoslaviji, nisu vi{e jednostavna jer su par-tizani u cilju zadràvanja svoje pozicije preuzeli monopol svih oblika izraàva-nja. Obrazovanje je podru~je gdje je indoktrinacija potpuna. Iako je u Jugoslavijive}ina kina u privatnom vlasni{tvu, dràvno filmsko poduze}e ostvaruje kon-trolu rada kroz odobravanje programa. Cenzura je jo{ uvijek vojna a cenzorskekomisije i publika imaju razli~ite poglede o tome koje filmove prikazivati: pu-blika èli „lak{e”, zabavne filmove a komisije su za „ozbiljnije”, ratne filmove.

Pri~e o slobodi {tampe po~ivaju u tome da neke od masovnih organizaci-ja imaju svoje novine, ali one zapravo predstavljaju „razli~ite strane isteslu`bene politike”. Ograni~ena sloboda kritike dopu{tena je samo simpatizerimareìma ali u pitanje se ne smije dovoditi temeljna struktura dràve. Posljedica

TOKOVI ISTORIJE

114

1-2/2005.

4 Isto, 5. 5 Isto, 7.

ove sveobuhvatne kontrole javnosti jest da mladi gube pravo i sposobnost neza-visnog mi{ljenja: „To je podru~je u kojemu na{ javni rad moè biti najvredniji,poticanjem duhovne nezavisnosti i ohrabrivanjem navika rasprave i postizanjasuglasnosti.”6

Velika uloga komunista u partizanskom pokretu proizvela je neizbje`nonjegov „proruski trend” i iako nisu uvijek u potpunom suglasju, ~injenica je daje za jugoslavenske komuniste „Moskva njihova Meka”. Malo je dokaza da suRusi za rata poku{avali provesti otvorenu propagandu: nisu, na primjer, izdavalinikakve publikacije kao {to je britanski Political Warfare Executive, a ni nakondolaska vojne sovjetske misije 1944. to se nije promijenilo. Jedino {to su Sovjetiu~inili bilo je davanje mogu}nosti za emitiranje Slobodnoj Jugoslaviji. Sve osta-lo je u~inila Jugoslavija sama – vojni uspjesi su najbolje govorili u njezin prilog,a okolnost da su komunisti na ~elu pokreta u Jugoslaviji, bila je garancija da }ezagovor Rusije do}i od samih partizana. „Ta je ~injenica temeljna.” Danasprorusku propagandu provode svi slu`beni organi i osobito organizacije KPJ,AF@ i USAOJ. Ali, nema javnih dokaza o vezama vodstava, iako je potpunoproruski osje}aj javan. Tako|er nema dokaza da Sovjeti imaju igdje u zemljidirektan utjecaj na vlast ili upravljanje, osim {to se zna da u vojsci ima mnogosovjetskih instruktora, a vjerojatno je i Ozna organizirana prema njihovim uputa-ma. „Op}enito, nema sumnje da predstavnici Jugoslavije slijede liniju poznatukao ruska. Ali oni ne slijede rusku praksu ropski. Npr., British Council slobod-no radi u Jugoslaviji, u Rusiji ne.” îni se da op}e direktive „isijavaju izMoskve”, bilo putem partijske suradnje, bilo putem diplomatskih kanala, pri~emu „partizani imaju dovoljno prostora da izaberu svoju taktiku.”7 Odnosi sasusjedima uglavnom se temelje na „slavenskom bratstvu i partijskoj liniji” aprimjetno je da Jugoslavija ima ambicije biti vode}a balkanska sila.

Dokument potom analizira politiku jugoslavenskih vlasti prema Bri-taniji. Potrebno je praviti razliku kako se pona{a vlast, a kako narod, kaè se.Kad je rije~ o narodu, ima lokalnih razli~itosti: anglofilstvo je ja~e u Srbiji iDalmaciji, gdje su veze uspostavljene davno, a slabije je u Sloveniji, osobitosada u vrijeme krize oko Trsta. U cjelini se moè re}i da je ve}ina stanovni{tvapozitivno orijentirana prema Britaniji. Ipak, pona{anje stanovni{tva nije praviindikator njegovih osje}aja jer na njega sna`no utje~e vlast. Sada je njezina poli-tika odre|ena: a) odnosom Britanije i SSSR-a; „kada su oni dobri, dobar je iodnos Jugoslavije prema Britaniji”, b) odnosom Britanije prema Mihailovi}u,odnosno „njezinim zagovaranjem reakcionarnih elemenata”. âk i ~injenica damu je Britanija ukinula pomo} tuma~i se na na~in da „ako smo mi jednom mije-njali politiku moèmo je mijenjati opet.” British Council je bio prisutan u

115


6 Isto, 8.7 Isto, 9.

Jugoslaviji prije rata, imao je institut u Beogradu i ~itaonicu u Zagrebu. DokCouncil ne organizira svoju mreù, njegove zadatke obavljat }e press slu`beambasade i konzulata. Od jugoslavenskih predstavnika moè se o~ekivati dobrasuradnja jer saveznog ministra informacija, S. Kosanovi}a dobro poznaje S.Cllisold, {ef press slu`be i „on mu je ve} rekao da na njega moè ra~unati”, iakoje pitanje koliki mu je utjecaj, jer se bavi na primjer pitanjem ulaska stranih no-vinara, ali ne i cenzurom.

Oblici propagandnog djelovanja

1. Press slu`ba

Kada je u Jugoslaviju 12. III 1945. do{ao ambasador R. Stevenson,ubrzo je otvoren Press Office. Njegova je uloga u to vrijeme bila veoma {iroka:trebao je na sebe preuzeti funkcije koje su dotad u sklopu propagandnih djelat-nosti britanskog ministarstva informacija i ministarstva za politi~ko ratovanjeobavljali ~lanovi britanskih vojnih misija odnosno oficiri za vezu pri jugoslaven-skim vojnim vlastima.

U press slu`bi u ljeto 1945. bili su: {ef, major S. Clissold, njegovi zamje-nici major Masters i poru~nik Carey, te administrativna slu`benica Davson.Nedostajali su im stenografi i knji`ni~ar, ~ije su poslove privremeno obavljalivojnici, narednik Collins i kaplar Wills. Od doma}eg osoblja predvi|eno je biloupo{ljavanje jo{ sedam osoba, uz tajnice i prevoditeljice O. Miller i M. Marsanokoje su obavljale i dio knji`ni~arskih poslova.8 îtaonica je otvorena u maju.Godine 1946. osoblje press slu`be ~inili su uz Clissolda, D. Crichton, pomo}nik,tajnica L. Osborne i jo{ tri osobe u administraciji. Tokom godine pro{iruje seured, kao i oni u konzulatima u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Skopju te krajemgodine u press slu`bi u Jugoslaviji radi oko trideset osoba. Britanska pressslu`ba izdavala je list Svijet koji je britansku kulturu i zemlju uop}e, trebao pri-bliìti gra|anima Jugoslavije. Prema jugoslavenskim carinskim propisima dopu-{ten je bio uvoz materijala na engleskom bez ikakvog pla}anja, dok su se na onajna doma}em jeziku od po~etka 1945. pla}ale prema Press Officeu, „jako velikeda`bine” odnosno oko dva dinara po primjerku. O tome se poku{alo pregovaratis carinskim vlastima jer bi tolika davanja, ocjenjivalo se, dovela do pove}anjaprodajne cijene. U jednom Cllisoldovu izvje{taju o tome stoji: „Da li je to ~inkalkulirane opstrukcije ili lak na~in da se popuni prazna kasa jo{ nije jasno. Jo{nismo saznali da li sli~ni ruski materijali tako|er moraju ispuniti taj neobi~an diozakonske procedure.”9 U Zagrebu su prije otpo~injanja rada British Councila

TOKOVI ISTORIJE

116

1-2/2005.

8 TNA, FO 371/48900, R 12784.9 TNA, FO 371/48883, R 21361, „Press attache's monthly report no 9”.

1946, krajem 1945. djelovale ~itaonica i knji`nica u organizaciji zagreba~kogogranka press slu`be. Stevenson je prenio njihove dojmove: „Ljudi stalno dolazeu ured i traè engleske novine i ~asopise, i op}enito, postoji ovdje {ira zajedni-ca onih koji govore engleski. Zatim, u~enje engleskog jezika ovdje se javno vi{epoti~e nego u Beogradu, jer vode}i ilustrirani tjednik objavljuje seriju paralelnihlekcija u ruskom i engleskom i to na zahtjev ~itatelja.” Zagreba~ka press slu`baje ocjenjivala da su odnosi s redakcijama novina dobri i kako su ovdje listovi„daleko vi{e centralizirani” nego u Beogradu, lak{e je s njima kontaktirati. Ta-ko|er, i uredni{tva su vi{e zainteresirana za suradnju jer ona zasad dobivajustrane materijale samo od francuskog konzulata, jer u Zagrebu jo{ nema drugihpredstavni{tava. Osobito je kooperativnim ocijenjen Ilustrirani vjesnik koji jerado primao i objavljivao ponu|ene materijale. „Ali, op}enito uzev{i ne moè sere}i da su zagreba~ke novine vi{e prijateljske nego one u Beogradu: isti naglasakse daje neprijatnim vijestima iz Britanije i Amerike i ponavlja se istovrsna kriti-ka britanske politike.” S mnogim novinarima i urednicima u Zagrebu usposta-vljeni su „izvrsni osobni odnosi” – ali – „na{e je gorko iskustvo da dobri osob-ni odnosi nemaju utjecaja na ton pisanja u novinama.” Zatim se isti~e da jeva`no to {to su na neka istaknuta mjesta postavljene osobe „poznate po svojimanglofilskim sklonostima” – pa se odràvanje dobrih odnosa s njima i redovitoopskrbljivanje materijalima treba stalno odràvati – „~ak i ako rezultati ne buduspektakularni.”10

2. British Broadcasting Corporation – BBC, program za Jugoslaviju

Nakon rata, uloga BBC-ja na prostoru Jugoslavije nije bila manje va`nanego tokom ratnih godina. U vrijeme nekoliko poratnih mjeseci za trajanja vojnecenzure, informativni ìvot u Jugoslaviji je bio restrikitivan, kako u odnosu naunutarnja zbivanja tako i u vezi s vanjskopoliti~kim doga|ajima. Uz sadràjnaograni~enja u plasiranju vijesti dominacija vlasti sredstvima komuniciranja bilaje jo{ vidljivija u na~inu na koji su doga|aji prikazivani. Zato je BBC znatnomdijelu gra|anstva bio vaàn korektiv informacija koje su mogli ~uti u domovini,a osobito su nezadovoljnici reìmom ra~unali na vijesti iz Londona, njima sim-bola Zapadnog svijeta koji }e povesti novu bitku, bitku protiv komunizma.

Iako program s visokim profesionalnim kriterijima i BBC je tada kao dio„slobodnog svijeta” sudjelovao u kontekstualizaciji ve} zapo~etog hladnog rata.U njegovim stranim programima pa`nju su dobivali politi~ki krugovi iz zemaljaiza „èljezne zavjese” a koji su bili protivnici komunizma. Kada se vide poprat-ni dokumenti o planiranju BBC-ove djelatnosti nastali u vladinom tijelima, jasnoje da se pri oblikovanju programa nije samo teìlo profesionalnim kriterijima oobjektivnosti, nego je on bio – kao javna informativna agencija – dio vladine

117


10 Isto.

politike. U slu~aju Jugoslavije to je bilo kako za vrijeme, tako i nakon rata, pase njegova uloga u obradi na primjer, Tr{}anskog pitanja, izbora, odnosa reìmaprema predstavnicima doma}e opozicije – poklapa s britanskom politikomnakon II svjetskog rata. Ona je, kao {to je poznato, bila gorljivi zagovornik jednestrane, strane „slobodnog svijeta” nasuprot svijetu „sovjetskog imperijalizma”.

U analizama britanskog ministarstva informacija kao i u izvje{tajimapress slu`be beogradske ambasade u neposredno poratno vrijeme, razvidno je daBBC ima va`nu ulogu i da je mo}no sredstvo utjecaja, osobito 1945. godine,kada je djelatnost britanskih kulturnih organizacija i slu`bi bila ograni~ena. BBCje tada smatran najboljim na~inom izraàvanja pogleda na bitne stvari o kojima,ako bi se javljalo na drugi na~in, sigurno bi podlijegale cenzuri. U to je vrijemeBBC-ijev program za Jugoslaviju emitirao petnaestodnevne emisije u 12.00,16,00 i 19,45 po GMT.

Prema elaboratu press slu`be ambasade iz septembra 1945. godine,„te{ko bi se mogao prenaglasiti izvanredni presti` i utjecaj koji BBC uìva uJugoslaviji”. Iako je zemlja „zaostala” i radio-prijemnike ima mali broj stanovni-ka, o „radio Londonu kako se ovdje naziva”, zna se i u najudaljenijim krajevimai on ima „neizmjeran utjecaj”. Iako ga „neki vide kao koban instrument kapitali-sti~ke reakcije i imperijalisti~ke zavjere”, za ve}inu, „o ~emu nema sumnje”, onje „izvor inspiracije, stalan podsjetnik vitalnosti zapadne demokracije i njihovepovezanosti s njom.”11 Dalje se kaè: „Svakom Jugoslavenu, bez obzira na poli-ti~ku orijentaciju, BBC predstavlja slu`beni glas britanske vlade. Jer, ideja javnekorporacije koja radi po svojim pravilima i predmet je kontrole vlade tek unajop}enitijim stvarima, daleko je izvan njihova iskustva i potpuno neshvatljiva.(...) Zato se svaka izjava na radiju tuma~i kao znak britanske politike premaJugoslaviji, a o{trije kriti~ke tonove smatra se 'preludijem za vojnu intervenci-ju”'. Tako|er, stanovni{tvo u Jugoslaviji „~esto je zbunjeno onim {to o svojojzemlji ~uje na BBC”: kada se nakon kriti~kih priloga, „u skladu s BBC-ijevimobjektivnim pristupom”, ~uju i pozitivne ocjene, dolazi do nerazumijevanja ioptuìvanja radija i britanske vlade za „licemjerstvo” jer gra|ani nisu nau~eni naobjektivnost, kaè se u elaboratu. „Ubije|eni da je svaka rije~ koju ~uju stajali{teForeign Office-a, oni ne mogu razumjeti kako se Britanija moè smje{katireìmu u jednom trenutku i zamjerati mu u drugom. Postaju zbunjeni i skloni sukriviti britansku vladu da je dvoli~na i kolebljiva tamo gdje BBC jedinopoku{ava jedino biti po{ten i bez predrasuda. Jedini put da se ovo prevlada jest{to ve}a postojanost u oblikovanju svakog BBC-jevog programa, ne poku{a-vaju}i praviti ravnoteù opozicijskih pogleda kao {to je obi~aj u doma}im pro-gramima. Treba stoga zadràti {iroku liniju i dràti je se tako da se svaka emisi-

TOKOVI ISTORIJE

118

1-2/2005.

11 TNA, FO 371/48900, R 17777, prilog izvještaju od 11. X 1945., 1.

ja moè jasno prepoznati kao njoj konzistentna.” Ustrajnost u objektivnostipotrebna je i zato {to op}u pozitivnu percepciju BBC-ja ipak naru{ava ne{to, ato je sje}anje na „njegovo izvje{tavanje tokom rata o D. Mihailovi}u”. O tomese ovdje govori s gor~inom jer se smatra da je BBC u~inio Mihailovi}evo „imepoznatim u svijetu”. Stvaranje „mita” o Mihailovi}u ovdje nije zaboravljeno jerse smatra da je pridonio ja~anju gra|anskog rata a krivnja je BBC-ja {to jepogre{no naveo {irok krug ljudi „da slijede nevrijednog vo|u”. O tome se kaè:„partizani }e potanko pri~ati kako su èljno ~ekali vijesti i ohrabrenja, a onda su~uli kako se njihovi napori i slava pripisuju njihovim rivalima, ~etnicima, zakoje su znali da su se udruìli s Nijemcima i Talijanima protiv njih.” Ipak, BBC-ijem nisu zadovoljni jo{ neki, tj. prija{nji sljedbenici ~etnika, koji kaù danisu radili ni{ta do „slijedili savjete iz Londona dok nisu bili izdani BBC-jevomodlukom da podupre Tita i partizane.”12 Oni, pak, koji su u „pet do dvanaest”promijenili svoje mi{ljenje i pri{li partizanskoj strani, tako|er su razo~arani ioptuùju ovaj radio da je kriv za njihove dana{nje te{ko}e, jer su potpunovjerovali njegovim apelima za podr{ku partizanima. Sada, kada je BBC kriti~an,kaù oni, nije jasno da li je rije~ o „novom britanskom zaokretu”. Odnos reìmaprema BBC-iju u ovom se spisu ocjenjuje kao „jedva skrivano neprijateljstvo”,jer, unato~ slu`benim izjavama o slobodi {tampe, „reìm jasno pokazuje nam-jeru da kontrolira javnost svim mogu}im sredstvima”, a jedini izvor vijesti ipogleda koji prkosi njegovu monopolu – jest BBC. U jugoslavenskim novinama~esto se mogu pro~itati protesti ministra za informacije zbog „neprijateljskogpristupa ovog radija, osobito prija{njeg novinara BBC Grge Zlatopera”.13 Nje-gov lik se karikira i naziva „àlosnom figurom koja }e prodati svoju savjest, ze-mlju i du{u za jednu jedinu plo~icu ~okolade.” Iako dosad nije bilo poku{aja dase zabrani slu{anje radio Londona, „ima indicija da lokalni mo}nici poku{avajutome u~initi kraj i izvjesno je da zajedni~ko slu{anje, uobi~ajeno u selima, nijesigurno tamo gdje je vlast jaka.” Autora elaborata ovo je podsjetilo na vrijemenjema~ke okupacije kad se za slu{anje BBC „izlagao vrat”. Publika BBC-ija jesuoni koje se uop}eno moè zvati „opozicijom”: To nije homogeno tijelo, nego seradi o {irokom sloju stanovni{tva koje je iz razli~itih razloga – ~esto me|usob-no suprotnih – nezadovoljno reìmom. Ta publika obuhva}a {irok spektar ori-jentacija, od prija{njih kolaboranata, koji nisu napustili nadu da }e se vratiti navlast pomo}u zapadnih sila i koji u sukobu Zapada i Istoka vide zadnju nadusvoje rehabilitacije i vo|e su im Nedi}, Paveli} i Rupnik. Ima i onih koji reìmne prihva}aju zbog manjka demokracije, a 'obi~ni ljudi', seljaci i srednji slojevi,nezadovoljni su ekonomskim uvjetima, ali nisu reìmu suprostavljeni na

119


12 Isto, 2.13 ^lan 'United Committee of Yugoslavia' in London, osnovanog 28. XII 1944. u cilju podrške

partizanima i u kojemu su istaknute figure uz Zlatopera bili novinari Novak Gaji}, VinkoStanti}, Miro Rajkovi} i Davorin Gardum.

politi~koj osnovi. „Nema ni{ta u toj opoziciji {to bi sugeriralo da je ona ozbilj-na alternativa partizanima.”14 Dapa~e, za nju je karakteristi~na „potpuna pasivnosti o~ekivanje intervencije stranih sila”. BBC je zato suo~en sa sloènim proble-mom oblikovanja programa koji }e ovu grupu odijeliti od kompromitiranih ele-menata unutar opozicije (a koja je „u glavama partizana sada nerazdvojnovezana s 'britanskim kapitalisti~kim reakcionarima”'), i „ohrabriti stvarno demo-kratske elemente” te preokrenuti apatiju u konstruktivnu akciju i tako|er, prodri-jeti u jo{ uvijek {irok krug simpatizera reìma koji nisu bitno protubritanski alisu „sumnji~avi oko britanskih namjera da sru{i partizansku vlast”. Dakle, zada-tak je BBC da prebaci teì{te sa sada{njih slu{a~a („prija{nji kolaboranti i kvi-slinzi, ~etnici, buròaski liberali, konzervativni selja~ki vo|e”) na tre}u grupu,„lijevo orijentirane ~lanove Narodne fronte” – Zemljoradni~ki savez, demokrate,niè slojeve partizana, tj. seljake – odnosno, na najuè saveznike KP. Pritiskomna tu, tre}u grupu, mogao bi se proizvesti i posredan pritisak na grupu u KP kojase protivi javnom utjecaju BBC.15 Varijante ostvarenja ovog cilja su razli~ite: 1.)izravna projekcija Britanije, tj. govor o sistemu, idealima, dostignu}ima u dru-{tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj sferi, obja{njavanje pozadine vanjske politike.Posebnu pa`nju treba davati problemima javnih slu`bi, osobito zdravstva, jer toje ono {to je va`no i gra|anima Jugoslavije, 2.) svaki prilog o unutarnjim pita-njima Jugoslavije mora zadràti objektivnost, 3.) BBC-ijevi programi morajustalno „davati dojam da Britanija jo{ uvijek sa simpatijama promatra temeljnedosege partizanskog pokreta za vrijeme rata – nepokolebljiv otpor Nijemcima,obnovu jugoslavenskog zajedni{tva i ozdravljenje starih rasnih me|uplemenskihza|evica i obnovu demokratske uprave kroz organe izabrane od naroda, it.d..”16

Pogre{ke i nespretnosti sada{nje vlade ne smiju pretegnuti nad njezinim dobrimostvarenjima, niti kriticizam smije dati utisak – kakav naàlost mnogi partizaniimaju – „da smo mi neprijateljski prema svemu”, stoji u elaboratu. Dapa~e, kaèse dalje, „Jugoslaveni koji ~uju kritike na BBC-iju – da to pojednostavimo –moraju biti ubije|eni da se reìm kritizira ne zato jer je previ{e partizanski, negozato {to je premalo partizanski” tj. zato {to gubi {iroki narodni karakter koji jenekad imao i zato {to ne radi u skladu s obe}anjima. Primjer koji se navodi,upu}uje da ako se kritizira vlast kao represivna i nereprezentativna, onda trebanaglasiti da to dolazi od propusta u primjeni – „u pravoj demokratskoj maniri”– „partizanskog programa slobodno izabranih narodnih odbora, a ne iz propustavezanih uz sam sistem”.

Pruàju}i podr{ku partizanima u ratu Britanija je „ne{to uloìla” u Titovreìm. I zato „bilo bi glupo izgubiti taj zalog bez obzira kako malen, u pogre-

TOKOVI ISTORIJE

120

1-2/2005.

14 Isto kao bilj. 11., 2.15 Isto, 3.16 Isto, 4.

{nom uvjerenju da postoji opozicija, koja, ako bi joj se dala odgovaraju}apodr{ka, moè zamijeniti reìm.” Dakle, Jugoslavija ne smije postati popri{teanglosaksonsko-ruskih animoziteta zbog sovjetske podr{ke jugoslavenskoj vladii britanske podr{ke neu~inkovitoj opoziciji u Jugoslaviji. Ostavka G. Zlatopera„idola opozicije jest korak u pravom smjeru iako nestanak jake i utjecajne radio-li~nosti jest samo po sebi za àljenje”.

Iz gra|e je vidljivo da se FO povremeno obra}ao BBC-ju kada je sma-trao da u javnost treba pustiti neke informacije. Tako je na primjer, kada je ge-neralni konzul iz Zagreba javio o progonu obitelji Radi}, u Foreign Oficeuodlu~eno da se ta vijest objavi na BBC-iju, ali da se pri tome ne spominje izvorinformacija.17

3. British Council

Jedan spis British Councila iz 1945. ocjenjuje op}e uvjete za rad u Jugo-slaviji prili~no te{kima, „mo`da najteìma u Evropi, ne isklju~uju}i ~ak Moskvuili Var{avu”.18 Anglofilski osje}aj je „dugotrajan, iskren i pro{iren”, nije ograni-~en na samo jednu klasu ili regiju, niti na ranije bogate, mo}ne ili politi~ki reak-cionarne. S druge strane, sada{nja je jugoslavenska vlast – bez obzira na mogu}ekoristi za sebe i na pozitivne namjere BC – „bezuvjetno hladna i ~ak neprijatelj-ska u svom pona{anju prema nama”, s ciljem da Jugoslaviju potpuno, i {to je„mogu}e vi{e, okrene isklju~ivo u rusku orbitu.” Dràva, tajna policija i armijaoblikovani su po ruskom modelu, ruske knjige ili prijevodi s ruskog puneknji`nice, „russian studies” posredno ili direktno se name}u i ohrabruju u {kola-ma i sveu~ili{tima ~esto bez obzira na èlje studenata, ruski dosezi u svakoj sferiposvuda se propagiraju. Portret Lenjina dominira u velikoj dvorani Univerzitetau Beogradu na mjestu koje je prije zauzimao {ef jugoslavenske dràve, „~akimaju}i prvenstvo i pred portretima Tita i Staljina” i ni jedno javno predavanjene moè pro}i, „bez ma kako nategnutog, spominjanja kanona marksisti~ke do-ktrine”. Na primjer, uvod u historiju engleske knjièvnosti koja se predaje nafakultetima, prijevod je ruskog djela, koje ma kako dobro u nekim dijelovima, ubilje{kama nema relevantne autore iz stru~ne literature, nego djela Marksa iEngelsa.

Prema ovom spisu, Jugoslavija je prije bila kulturno okrenuta vi{eZapadu nego Istoku pa sada{nji poku{aj da se usmjeri na Istok ne uklju~uje samouvo|enje ne~eg novog nego i potiskivanje onoga {to se ukorijenilo u narodnommi{ljenju; posebno to uklju~uje potiskivanje simpatija za Britaniju. Ipak, ovo se

121


17 Kasnije se uspostavilo da BBC nije èlio objaviti tu informaciju. TNA, FO 371/59532, bilješkeFO od 26. VII i 25. X 1946.

18 TNA, FO: Cultural Relations Department /dalje: 924/446, 2.

ne}e mo}i lako provesti jer je anglofilski osje}aj snaàn a „ekstremni reformisti”u manjini pa „iako su Jugoslaveni nau~eni na ~vrstu ruku” nova }e vlast bitiprisiljena raditi prikriveno. Vladaju}i se krugovi na primjer, jo{ ne usu|ujuotvoreno – „ni me|u sobom ni pred narodom” – govoriti da britanski utjecaj ipomo} nisu poèljni u Jugoslaviji. „Svaki prijateljski nastup s na{e strane pra}enje na~elnim slaganjem i slje|en beskona~nim opstrukcijama u praksi” a svakiotvoreni nagovje{taj anglofilstva u stanovni{tvu je pra}en manjim kaznama, naprimjer gubitkom posla, diskriminacijom u dodjeli hrane i odje}e. Ali, pri tom sene govori otvoreno o „nepoèljnom prijateljstvu” prema Engleskoj nego seprona|e ne{to {to navodi da se govori o 'kolaboraciji' ili sli~nim optu`bama.Zato vijesti iz Britanije slabo dolaze do stanovni{tva: „uvjeti su tako nenormal-ni i tako te{ki da je potrebno jedinstvo napora izme|u slu`bi” da bi se postiglaodre|ena informiranost o pravom stanju u Britaniji. Prije svega, treba izbje}imultiplikaciju britanskih slu`bi i institucija u Beogradu, jer }e svaki novi poth-vat biti do~ekan sa sumnjom, zato je bolje razviti i u~vrstiti postoje}e.19

U nijednom od glavnih republi~kih gradova u Jugoslaviji uvjeti nisu„ba{ povoljni, jer su to manji gradovi od Beograda i u njima je kontrola policijeja~a”. Ipak me|u njima se isticao Zagreb „grad od intelektualne va`nosti – vi{enego je to ustvari glavni grad – i Council se tamo treba otvoriti {to prije.”20

Ljubljana je Councilu „jako nesklon grad”, u ljeto 1946. odbijena je molba zaotvaranje ~itaonice.21 Procjenjivalo se da je uzrok tomu dijelom zbog uklju~e-nosti u tr{}anski problem, pa se planiralo da tamo djeluje samo mali tim podvodstvom direktora u Zagrebu, koji }e pokrivati i Split. Split „iako nije jedan odrepubli~kih sredi{ta po novom ustavu”, ~inio se autoru izvje{taja „mnogo plod-nijim podru~jem za rad Councila nego Sarajevo i mnogo va`nije sredi{te negoSkopje”. Kao jedina prava obrazovna sredi{ta u to vrijeme ocijenjena su sveu~i-li{ta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Beogradsko sveu~ili{te ve}inom poha|ajustudenti iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u Zagrebustudiraju oni iz Hrvatske, a u Ljubljani samo studenti iz Slovenije. Podru~jeobrazovanja je pod osobitom prismotrom i nedvojbena je namjera onih na vlastida zamijene 'stare' kadrove ljudima „koji prema novom reìmu pokazuju vi{eentuzijazma” i koji na usavr{avanje odlaze ve}inom u Rusiju. Vlast je „potpunoignorirala BC ponudu za postdiplomske stipendije za studente iz Jugoslavije”.22

Zazor prema Councilu zabiljeèn je i kasnije kada se u jednom spisu iz1948. navodi da je profesor engleskog jezika na Beogradskom univerzitetu

TOKOVI ISTORIJE

122

1-2/2005.

19 Isto, 5.20 Isto.21 TNA, FO: Ministry of Information & FO, FO Publicity Files /dalje 930/420, 'Balkan Section,

Organization in Yugoslavia', 1946.22 Prema arhivi British Councila ipak je u 1945. u Britaniji bilo 60 studenata.

napadnut kao „kolaborant” iako to nije bilo to~no, on je samo pozvao svoje stu-dente da posje}uju priredbe koje organizira British Council.23

U ljeto 1945. imenovan je predstavnik BC za Jugoslaviju, David Shillan.Do kraja godine popunjeno je osoblje na osmoro zaposlenih.24 îtaonicaCouncila u Beogradu otvorena je te godine. U svom radu Council je kroz ~itao-nicu i posudbenu knji`nicu nastojao okupiti obrazovanije slojeve, osobitointelektualce i studente. Jedan od njegovih oblika rada bilo je i u~enje engleskogjezika i popularizacija britanske knjièvnosti. Prire|ivao je i izlo`be: u travnju isvibnju 1947. izlo`bu britanskih knjiga25 koja je obi{la sve ve}e gradove uJugoslaviji, a 1948. izlo`bu o urbanizaciji u Britaniji. Pojavio se i na Omladin-skoj pruzi gdje je odrào nekoliko predavanja iz zdravstvenog prosvje}ivanja, naprimjer o tifusu i o TBC.

Nakon posjeta Zagrebu u ljeto 1945. ~lana BC-a nastao je izvje{taj ukojemu stoji da je „kontrast izme|u Zagreba i Beograda toliko velik da je tote{ko shvatiti”. Na primjer, „op}i duh revolucije ovdje je mo`da manje uo~ljivnego u Beogradu ali su trgovine praznije.” Pivo se moè dobiti u Zagrebu, uBeogradu ne, ali u Zagrebu je nemogu}e u}i u restoran i naru~iti objed. Grad jepotpuno neo{te}en i ima „normalan tramvajski promet”.26 Navodi se i da su„ruske knjige jeftinije od engleskih”. Razo~arenje doma}eg stanovni{tva je„op}e, ve} nakon tri mjeseca”, 250.000 u~esnika na Bistri~kom pro{tenju,izvikivalo je prema ovom izvje{taju, „@ivio Stepinac”. Preneseno je stajali{tezagreba~kog vicekonzula da je „mjesto koje je nekad ovdje u Hrvatskoj imalaNjema~ka, sada upra`njeno”, ali i da je „te{ko povjerovati da bi katoli~kaHrvatska koja je tako ta{ta oko toga da je ba{ ona 'Evropa' i 'Zapad' mogla otk-lizati otvorena srca u rusku orbitu”. îtaonica u Zagrebu, formalno otvorena 14.sije~nja 1946., imala je po~etkom 1947. oko 700 posjetitelja mjese~no {to je bilodaleko vi{e no u Beogradu (300). U izvje{taju BC-a za to razdoblje stoji da jetakav posjet ostvaren „unato~ podozrivosti i strahu”.27 U isto vrijeme, na sjedni-ci Politbiroa CK KPH u Zagrebu, sekretar V. Bakari} je, prema zapisniku, rekao:„Napominje da bi za intelektualce, naro~ito u Zagrebu trebalo ne{to izmisliti dase zaposle i ne odlaze u razne engleske ~itaonice.”28

123


23 TNA, FO: Confidential Print.Yugoslavia and Albania /dalje: 504/2, Izvještaj od 25. III1948.,15.

24 U spisu u FO 924/123 (LC 5575), navodi se da je npr. u isto vrijeme u Italiji bilo 10, SSSR - 1,u Argentini 71, Turskoj - 142, u CSSR - 8.

25 Namjera je bila pokazati ~itateljstvu knjige koje nisu u me|uvremenu zbog rata mogli vidjeti,ali su uklju~ena i djela iz najranijih dana tiskarstva. U Zagrebu je izlo`bu posjetilo 11.000 gostiju.

26 TNA, British Council: Registered Files, Yugoslavia /dalje: BW 66/5, 'Visit to Zagreb 21-25July 1945'.

27 TNA, BW 66/4, Izvještaj od 3. IV 1947.28 Hrvatski dràvni arhiv, Zagreb /dalje: HDA/, fond CK KPH, Politbiro, Zapisnik od 3. IV 1947.

2. Jugoslavenska propagandaObilje`ja politike i propagande prema britanskim spisima

Ve} u junu 1945. na~injen je u ambasadi elaborat o „partizanskoj politi-ci i propagandi” gdje se ratna propaganda ocjenjuje kao jedno od najefikasnijihoru`ja partizana: bila je jasna, dosljedna i sna`na i poga|ala je èlje ve}inestanovni{tva. Bila je, „{to je rezultat vi{egodi{njeg ilegalnog rada Komunisti~kepartije, vje{to organizirana”.29 Dobro je odgovarala na mnoga proturje~na pita-nja te se pribliìla i onima koji nisu bili komunisti, ali su bili spremni djelovatina patriotskoj osnovi. Sada je propaganda potpuno u slu`bi reìma, pri ~emu jetemeljna razlika da „nema vi{e Nijemaca, ranijeg glavnog predmeta propa-gande”. Dana{nji je zadatak propagande da bude u slu`bi „obnove zemlje iuni{tenja izdajnika i kolaboratora”. Ovim argumentima, stoji dalje, nedostajeuvjerljivost, jer dvojbeno je na koji se na~in obnova vr{i i kako se vlast rje{ava'kompromitiranih'. Dominacija javnim medijima pokazuje da se ne dopu{tajurazli~iti pogledi te je propaganda prestala biti „glas narodnog revolta protivomrznutog reìma” i postala „glas reìma koji izgleda postaje diktatorski ineomiljen kao njegovi prethodnici”. Elaborat se potom bavi analizom na~ela ipoliti~ke prakse nakon oslobo|enja zemlje te uloge propagande u njima, po~ev{is onim o ~emu „partizani stalno 'gude”'; federaciji i demokraciji. Na samopo-stavljeno pitanje „da li je Jugoslavija federalna dràva”, autor odgovara potvr-dno te navodi da iako brutalno spre~avaju sve zagovornike centralizma i separa-tizma „koji mogu zbog toga preko no}i postati bra}a”, jugoslavenski komunistisu ipak uspjeli ukloniti stare nacionalne podjele. Propaganda je tu ostala ista kaoi po~etkom rata i malo je onih koji osporavaju na~ela te politike. „Da li je demo-kratska?” Tu analiti~ar kaè da je „vlast partizana mo`da za narod, ali jo{ uvijeknije narodna.” Na lokalnoj razini, u sustavu narodnih odbora ne dopu{taju se slo-bodni izbori, niti ne~lanovi KP mogu biti kandidirani. „Narodne demonstracije”su jedan od novih ali u~estalih oblika u politi~kom ìvotu nove dràve „za kojenjegovi vo|e kaù da su najbolji pokazatelj demokratskog karaktera vlasti”.„Demonstranti su opskrbljeni odgovaraju}im zastavama i pa`ljivo istreniranioko slogana koje moraju izvikivati.” Zanimljivo je, stoji dalje, kako je malospontanog u ovim doga|ajima: uo~i prvomajske proslave ambasada je do{la uposjed zbirke trideset {est slogana za proslavu – „i zaista, oni su bili poslijeredom izvikivani”. U pozadini svih „demonstracija” uvijek su mladi i politi~kaorganizacija SKOJ, koji je i prije imao va`nu ulogu u komunisti~kom pokretu,„jer se omladina uvijek smatrala va`nom 'polugom”' a sada, kad je osvojenavlast, njezin zna~aj postaje jo{ ve}i. Jer, kako sada nema vremena ni sredstava

TOKOVI ISTORIJE

124

1-2/2005.

29 TNA, FO 371/48883, R 11208, 'Partisan Policy and Propaganda', prilog izvještaju od 21. VI1945., 1.

125


za velike promjene u obrazovanju, sva se pa`nja vlasti koncentrira na „odaneu~itelje” koji }e odgajati djecu i omladinu. Tu je velika uloga SKOJ-a, koji„bdije” nad ispravno{}u „linije” te sudjeluje u procesu „~i{}enja” u {kolama.

Kako su novine jednako va`ne u propagandi kao i {kolski odgoj, nemalistova koji bi bili nezavisni, nego su svi dràvni, odnosno izdava~i su im ma-sovne organizacije omladine, èna i sindikata, a koje su „samo nali~je slu`benepolitike”. Iako postoje listovi politi~kih stranaka, npr. Selo, Slobodni dom, jakosu ograni~eni u slobodi pisanja te nema razlike izme|u Borbe koja je organKomunisti~ke partije i Politike koja je formalno nezavisan liberalni list, ali ~lanobitelji koja je njezin utemeljitelj i vlasnik, sjedi u dràvnom ministarstvu. Autorelaborata je agenciju Tanjug usporedio s moskovskim Tassom. Novinski napadisu obi~no uvod u „spontane demonstracije” protiv industrijalaca ili trgovaca injihova hap{enja kao ratnih profitera ili kolaboranata. Zanimljivo, pi{e dalje, dausmjeravanje i kontrola novina ne idu iz ministarstva informacija, u kojemu radecivili, nego je sredi{te tog rada u Partiji i vojsci, odnosno u propagandnomodjelu V[ NOVJ, koji „jo{ uvijek drì cenzuru iako je i posljednji Nijemac istje-ran”.30 Ali, ne moè se re}i da je cenzura „prevelika” jer, strani dopisnici moguraditi, prodaju se strane publikacije. Iako se nastoji dràti ravnoteà u uvozustranih publikacija, postoji o~ita namjera da se vojska potpuno okrene SSSR-u ito u formi „ropskog divljenja” {to je vidljivo uporede li se „slu`beni priru~nik zakulturni rad u vojsci iz travnja i lipnja, jer su u njima samo prijevodi s ruskog”.Prosovjetska propaganda ne ide samo iz slu`benih kanala, ~ak je i selja~ki pje-snik i ~lan HRSS-a, Stanko [kare, nedavno izdao knjigu balada posve}enihCrvenoj Armiji, navodi se dalje.

Da bi se ocrtala glavna obilje`ja mentaliteta dana{njeg ~ovjeka u Jugo-slaviji, osobito mlade generacije, dovoljno je promatrati svakodnevni ìvot. Jer,„kakav pogled na ìvot moè imati mladi Jugoslaven koji savjesno ~ita Borbu,mar{ira s drugovima demonstrantima, pjeva pjesme nau~ene iz priru~nika i po-navlja argumente uba~ene mu u glavu od njegovih politi~kih komesara?”31 Onposvuda vidi doma}e izdajnike i kolaborante iza kojih uvijek stoje reakcionarnielementi u savezni~kim zemljama, kaè se u ovoj analizi. Amerika i Britanija suu doba savezni{tva s SSSR-om bile dio velikog, antifa{isti~kog bloka ali „onesada udomljavaju rekacionare i kapitaliste ~iji je na~in ìvota druk~iji od onog unovoj Jugoslaviji”. Izri~ajem se ova veza jo{ vi{e nagla{ava te se govori 'velikaKP', 'veliki Staljin”, veliki Tito'.

Kako radi „ova ma{inerija”, prema elaboratu, najbolje se vidi u pitanjuJulijske krajine. Jer, ovo pitanje „Tito i njegov najbliì krug mudro su ~uvali dok

30 Isto, 2.31 Isto, 3.

TOKOVI ISTORIJE

126

1-2/2005.

se nije rije{ilo pitanje Nijemaca i tek krajem pro{log septembra po~ela je javnakampanja za Julijsku krajinu u Titovim govorima. Iako u Beogradu nikad nijebilo za to interesa, za razliku od Slovenaca kojima je to uvijek bilo 'goru}e pita-nje', 'uvijek spremni demonstranti' su uskoro po~eli ulicama Beograda uzviki-vati: 'Ho}emo Trst'.”32 Slijedio je niz napisa u novinama, izjave su davali i „oniSlovenci koji nisu ~lanovi KP, da bi se pokazalo da su za Trst – i Tita – svi slo-jevi i politi~ke grupe”.

Jedan od pozitivnijih aspekata novog reìma jest pobolj{anje poloàjaène.33

Zaklju~ak je ovog spisa da je preuzimanjem vlasti postalo jasno dakomunisti~ka „upotreba propagande slijedi liniju koja je postala tako odioznaproteklih dvadeset godina. Njihova taktika u igrama oko Tr{}anskog pitanjapodsje}a na tradicionalne metode postizanja osvaja~kih ciljeva i rje{avanja pro-blema upotrebom sile.” Prema mnogim znakovima „jasno je da se karakter par-tizanskog pokreta jako promijenio. To da je on nekad zaista bio vrlo popularan ireprezentativan pokret uo~ljivo po jedinstvu i jasno}i izvornih poziva narodimaJugoslavije i idealizmu koji je pobu|ivao. Ali sada je jasno da je njihov poziv naizgradnju nove Jugoslavije utemeljene na na~elima demokracije i federalizmarezultirao samo djelomi~nim ostvarenjima.” I propaganda je doìvjela velikepromjene, dok je prije sluìla borbi za nacionalnu slobodu, sada je – a to jezapravo ironija, kaè autor spisa – „isto oru`je okrenuto protiv naroda uJugoslaviji a da bi se spre~ila njegova tradicionalna ljubav za slobodom i oko-vala kriti~ka misao”.34

Uloga propagande u {kolstvu

U {kolstvom programu se slijedi sovjetski model obrazovanja bez imalotruda da ga se prilagodi doma}im prilikama. Nedostaje doma}ih knjiga pa }evelika zada}a biti pred nastavni~kim kadrom, stoji u spisu s kraja 1945.35 Jedininovi ud`benik koji se radi jest onaj za niè razrede osnovne {kole „koji se pot-puno koncentrira na glorifikaciju partizanskog pokreta.” Teì{te se stavlja naprakti~no i tehni~ko obrazovanje, humanisti~kim znanostima se posve}uje mini-malna pa`nja. Republike imaju pravo da oblikuju {kolske programe a zajedni~keosnove u cijeloj dràve vaè za nastavu historije i knjièvnosti. „Od stranih jezi-

32 Isto, 4. 33 U listopadu 1945. Stevenson je izvještaju priloìo materijal 'Utjecaj komunizma na djecu u

Jugoslaviji' u kojemu se izme|u ostalog kaè da, kako „ène moraju raditi”, vrti}i za djecu„grade se pored tvornica”. TNA, FO&FCO Informational and Research Deaprtment /dalje:1110/, 153, Izvještaj od 5. X 1945.

34 Isto, 5. 35 TNA, FO 371/59425, 'Memorandum', prilog izvještaju od 7. I 1946., 'Anexure B', 3.

ka jedino je ruski obvezan a engleski i francuski se fakultativno u~e u starijimrazredima gimnazije.” Vjeronauk je tako|er neobavezan. „U stvari, u ve}ini {ko-la u~enicima koji èle poha|ati religijsku nastavu stavljaju se mnoge prepreke.”Mnogo je starih nastavnika otpu{teno ili umirovljeno a preostatak je razmje{ten{irom zemlje. Na njihova mjesta stavljani su neiskusni, ~esto i nesvr{eni studen-ti, ali koji su „bili s partizanima”. „Ti amaterski nastavnici nemaju niti iskustvada drè red u {kolama niti, u nedostatku {kolskih knjiga, sposobnosti da pou~a-vaju i{ta drugo do partizanske pjesme, povijest partizanskog pokreta i bezvrijed-nu poeziju partizanskog pjesnika Radovana Zogovi}a. U mnogim osnovnim{kolama jedina {kolska knjiga je ~asopis Pionir.” Postavljanjem ili razmje{ta-njem nastavnika bave se personalni odjeli ministarstava prosvjete a oni („kao iu svim drugim ministarstvima”) su najva`niji odjeli i „djeluju kao vrsta politi-~kog komesarijata” jer se u „svojim odlukama rukovode vi{e politi~kom po-vjerljivosti kandidata nego njegovom nastavni~kom sposobnosti.” [kole formal-no vodi {kolska uprava ali velik utjecaj na poloàj nastavnika ima sindikat u kojioni nisu obavezni u}i, „iako se upotrebljava velik pritisak da to u~ine.” Na to sei posredno utje~e pa ~lanovi sindikata lak{e dolaze do hrane i tekstilne robe uracioniranoj opskrbi. Kad postanu ~lanovi sindikata nastavnici su obavezni stal-no sudjelovati u razli~itim 'demonstracijama' i mitinzima, u protivnom se izlaùopasnosti da im predsjednik upi{e {togod nepovoljno u njihovu 'karakteristiku'.Sve to utje~e da nastavnici naizgled podràvaju reìm a njihovu sindikatu je,izgleda, uloga da sa~uva disciplinu i podlo`nost reìmu a ne da pobolj{ava nji-hov poloàj.36 Nikakve nezavisnosti nastavnika nema jer ako jednom izgubeposao „malo je {anse da se dobije neki drugi”.

I me|u u~enicima ima mnogo organizacija: pionirska, USAOJ, SKOJ,„kojima je te{ko ne pripadati”. Sve su one pridruène Narodnoj fronti i orga-niziraju u~enike da odlaze na proslave, mitinge i demonstracije. Vlast je {kolepretvorila u oru`je svoje propagande, koja jest jaka, ali nije otvoreno komu-nisti~ka: ona glorificira partizansku borbu i „Rusiju”. Kad pristignu novi na-stavnici oni }e sigurno „pou~avati u~enike u marksisti~kom tuma~enju povijestii sve vi{e i vi{e kopirati ruski sustav”.

Autori elaborata pozdravljaju ideju da obavezno {kolovanje traje sedamgodina ali se pitaju da li „u polupismenoj zemlji” ima nastavnika i {kola u koji-ma se to moè provesti. To je sada potencirano ~injenicom da je velik broj {kolapretvoren u kasarne a {kole su smje{tene u puno lo{ije i nepogodne prostore.Randolph Churchill je u Daily Telegraphu u sije~nju 1946. godine, nakonpovratka iz Jugoslavije, objavio ~lanak37 u kojemu je napisao da svatko tko jo{ima ikakvih dilema o intencijama Titove vladavine, mora pogledati {kolske

127


36 Isto, 4. 37 Beogradska Politika od 9. II 1946. objavila je èstok napad na Churchilla zbog ovog ~lanka.

ud`benike. U cijeloj Hrvatskoj i Sloveniji postoji samo jedna katoli~ka {kola,sve druge su zatvorene. „Sve nove {kolske knjige izrazito su nacionalisti~ke,militaristi~ke i totalitarne u tonu. Jedna slika u knjizi namijenjenoj djeci od 5 ili6 godina pokazuje slike tenkova koji napreduju prema Trstu. Pjesmarica za istudob sadrì i jednu u kojoj dijete govori 'moj dragi mali mitraljez”'.38

Uloga medija u propagandi

Novine crpu sve informacije iz biltena Tanjuga, savezne informativneagencije. Glavna obilje`ja jugoslavenskih novina su 1.) „bespogovorna podr{kapolitike NF i njezinih vo|a”, b) „napadi na 'reakciju' kod ku}e i izvan zemlje,pojam nikad jasno definiran”, c) „svrstavanje svake opozicije Narodnoj frontikao 'reakcionarne' i 'fa{isti~ke”, d) „puni publicitet svakoj vijesti iz SovjetskeRusije (sovjetska politika, dostignu}a, kultura, itd, itd.”, e) „monotono omalo-vaàvanje svega britanskog ili ameri~kog”39, f) „namjerno krivo citiranje”, g)„odbijanje da se tiskaju demantiji osim ako se ne izvr{i pritisak s najvi{eg mje-sta”, h) „potpuno potiskivanje ~injenica nepogodnih za reìm ili onih koje bimogle izazvati nezadovoljstvo u narodu.” Kao primjeri navode se ispu{tanjedjelova govora ministra E. Bevina, neobjavljivanje Pastirskog pisma – iako je nanjega u~injeno mnogo osvrta, kao i u slu~aju ostavki Grola, [uba{i}a i [uteja.Sve ovo govori da svi listovi slijede istu liniju i da su podvrgnuti najstroòj kon-troli. Iako ima mnogo humoristi~nih listova i ilustriranih magazina i oni su„temeljno politi~ki u tonu i moè se re}i da nema ni jednog lista za potpunonepoliti~ku zabavu. Humoristi~ki listovi su me|u najè{}e politi~kima u tonu, atehni~ki ~asopisi imaju jaku i isklju~ivo prosovjetsku notu.” Opozicijske novine– listovi razli~ite kvalitete i orijentacije – su uga{eni, iako „tehni~ki niti jedan odtri opozicijska lista nije bio zabranjen” nego su primjenjene zaobilazne mjere.Grolova Demokratija, „uravnoteèna, dobro pisana, umjerena i inteligentna”,prestala je izlaziti jer su je radnici odbili tiskati na zahtjev sindikata, „iako listnije povrijedio niti jedan ~lanak Zakona o {tampi, za razliku od Narodnog glasa.On jest prekr{io neke zakonske odredbe, a ina~e je bio daleko vi{e {ovinisti~kiu tonu i siroviji i manje inteligentan nego Demokratija”. Oba lista bila su tiskanau velikoj nakladi za jugoslavenske prilike, preko 1.000.000, i jo{ se moglo pro-dati da ih je bilo. „Sukladno tome, koliko god ispo~etka jugoslavenski gra|aninne htio vjerovati u ono {to mu govore novine, monotono ponavljanje }e ipak

TOKOVI ISTORIJE

128

1-2/2005.

38 TNA, FO 371/59425, R 1107, 'The future of Jugoslavia', Daily Telegraph, 25. I 1946.39 „Ovo je vrijeme kada nema sumnje da se vodi jedna cini~na slu`bena politika koja bi trebala

pokazati Britaniju i Ameriku u najgorem mogu}em svjetlu. Nikad se ne daje publicitet pozi-tivnim dostignu}ima zapadnih demokracija, dok se koristi svaka prilika da ih se prikaè ulošem svjetlu. Nakon jednotjednog ~itanja jugoslavenskih novina, stje~e se neizbjeàn dojamda Britanija i Amerika ne rade ništa drugo do podupiru fašisticke reìme, vode imperijalisti~keratove, ugnjetavaju svoju radni~ku klasu i krivo obavještavaju svoj narod o stanju u Jugosla-viji.” TNA, FO 371/59425, R 1107, Memorandum, 'Anexure C', 2.

imati rezultata. On }e ste}i utisak da Velika Britanija ustvari podràva reakciju ipotpiruje imperijalisti~ke ratove. On }e po~eti vjerovati da je sva opozicijasvemo}noj Fronti ustvari kompromitirana i fa{isti~ka. I ne}e znati {to je britan-ski ministar vanjskih poslova rekao o britanskoj politici prema Balkanu. Ne}eznati da ima dru{tvenog, tehni~kog i kulturnog progresa u Britaniji jednako kaoi u Rusiji. On ne}e znati da komunisti~ka partija Austrije dobiva samo mali brojglasova na op}im izborima. On je ustvari odsje~en od onog {to se u svijetudoga|a i to ba{ putem svojih novina.”40 Ali novine ne utje~u samo u toj, vanj-skopoliti~koj domeni, njihov je uticaj velik i u oblikovanju stava o unutarnjojsituaciji. U tom smislu, navodi se napad Milovana \ilasa, ministra za Crnu Goruu saveznoj vladi, u Borbi na neke suce koji su, prema njemu, bili blagi u izrica-nju kazni za privrednu kolaboraciju. Nakon nekoliko dana javni tuìtelj traìo jenjihovu smjenu. „U tom smislu novine ovdje imaju opasnu i cini~nu mo}.” Sve{to se reklo o novinama, vaì i za radio, kojemu se tako|er pridaje velika pa`njapa svi gradovi imaju svoje radijske prijenosnike.

Jugoslavenska filmska industrija je jo{ slaba, proizvode se samo ùrnalii to lo{e kvalitete. Zato su u kinima prikazuju strani filmovi, ve}inom ruski, aliima i drugih, ameri~kih predratnih filmova, koji su jako gledani, ali kako nijesklopljen ugovor o kori{tenju, to }e uskoro prestati. Jugoslavija je s Britanijomsklopila ugovor za nekoliko novih filmova koji su dobro primljeni. „Filmovi seu Jugoslaviji smatraju sastavnim dijelom vladine politike i propagande. Oni radeza Frontu jednako kao i radio i novine i zato je prirodno – s ~isto politi~koggledi{ta – da }e Jugoslaveni èljeti dati istu ekskluzivnost filmovima kao {to sudali novinama (to jest, naglasiti sve rusko i ne isticati i{ta britansko i ameri-~ko).”41 Ipak, mo`da ih komercijalni razlozi navedu da promjene mi{ljenje okozapadnja~kih filmova. Ali, tada }e sigurno biti „izuzetno selektivni ako i pri-hvate britanske filmove.” Nedavno su tri filma zabranjena, jedan zato „{to jeprikazivao sustav demobilizacije iz britanske vojske i pomo} koja se daje ljudi-ma pri povratku u civilni ìvot. Drugi je zabranjen zbog pokazivanja slika kra-lja (Petra, K. S.) i demonstracija oko Buckinghamske pala~e na Dan pobjede.Tako|er, zabavlja~ki film (Halfway House) je zaustavljen jer se bavi spiritualiz-mom, temom 'suprotnom idejama modernog jugoslavenskog obrazovanja”'.42 R.Churchill u navedenom ~lanku govori da je u zemlji op}a atmosfera straha.„Optimisti se mogu nadati da }e s vremenom reìm mo`da postati manje dikta-torski i vi{e liberalan u svojim metodama.” Bilo je vremena kad je i on sam mi-slio tako, ali ga je skori posjet uvjerio da su komunisti, koji predstavljaju uskumanjinu, „odlu~ni u~vrstiti svoju vlast èljeznim lancima u cijeloj zemlji”.

129


40 Isto, 5.41 Isto, 6. 42 TNA, FO 371/59425, R 1107, 'Anexure C', 7.

Stranih vijesti je malo i u njima se samo hvali Sovjetska Rusija i napadaju zapad-ni saveznici, osobito Britanija. Na primjer, stalno se govori da su saveznici kojidanas daju 80% pomo}i UNRRA-e „imperijalisti, kapitalisti krvopije i fa{isti”.Slu`beni protesti nikad ne urode plodom. Zemlja je zaista stradala u ratu kaorijetko koja u Evropi, ali zahvaljuju}i UNRRA-i nitko nije gladan. I narod ipredstavnici vlasti u osobnom su kontaktu zahvalni za tu pomo} ali u novinamase o tome ne pi{e, kaè Churchill.

Sloboda {tampe

Stevenson je jo{ u aprilu izvjestio Foreign Office o protubritanskimkarikaturama u XX oktobru u kojemu je objavljen crte` britanskog premijera kojiga portetira kao osobu sli~nu Mussoliniju, Hitleru i Hirohitu. Nakon protesta izambasade u vladinim je informativnim tijelima re~eno da je do tog do{lo „zbogneiskustva novinara” i da je od ukupno 60.000 tiskanih primjeraka konfisciranave}ina tiraà.43 Prema Stevensonovu izvje{taju iz jula, u ministarstvu informaci-ja je saop}eno da }e se ubudu}e o{trije nastupati prema novinarima „koji pi{uneprijateljski” i ne}e im biti dopu{ten ulazak u zemlju. Upravo je na tragu tenove prakse dvojici ameri~kih novinara odbijen ulazak u zemlju.44 Na ovo je izFO-a Stevensonu 22. jula poru~eno, neka podsjeti Kosanovi}a da tako nije biloobe}ano u ranijim dogovorima. Ova mjera oteàt }e rad stranim novinarima pa}e britanske novinske agencije vi{e pa`nje morati dati „emigrantima kojejugoslavenska vlada tako jako prezire” nagla{ava se u Foreign Officeoviminstrukcijama. Kasnije, [uba{i} je Stevensonu rekao da u tome nije bilo lo{ihnamjera, ali se Kosanovi} poàlio na Grgu Zlatopera koji na BBC-ju govori„ono {to mi Jugoslaveni ne odobravamo.”45 Orijentacija jugoslavenskih novinada povremeno vi{e napada ameri~ke a nekad vi{e britanske novine, ambasadinije uvijek bila razumljiva. @estina s kojom se to radilo, bila je pak konstantna:prema jednom izvje{taju, „ako bi se sudilo prema Borbinim naslovima, Amerikaje direktno odgovorna za raspirivanje gra|anskog rata u Kini i slanje tenkova iaviona za slamanje kineskih patriota.”46

Stevensonova je ocjena o zagreba~koj {tampi u decembru 1945. bila daje raznovrsnija i „ne{to nezavisnija” nego beogradska. U izvje{taju iz Beogradaod 29. I 1946. priloèn je i prijevod ~lanka iz Borbe pod naslovom „[to 'slobo-da {tampe' zna~i za izvjesne strane novine”. U njemu je komentiran napis uameri~kom listu Stars and Stripes u kojemu je A. Noyes pisao „[to sam vidio uJugoslaviji”. Borba je ukazala da autor nikad nije kro~io u Jugoslaviju a ipak je

TOKOVI ISTORIJE

130

1-2/2005.

43 TNA, FO 371/48883, R 7659, Izvještaj od 23. IV 1945.44 TNA, FO 371/48883, R 13747, Izvještaj od 14. VIII 1945. 45 TNA, FO 371/48883, R14413, Izvještaj od 25. VIII 1945.46 Na ist. mj., 'Press Attache's monthly report', 6.

131


pisao o „vojsci Draè Mihailovi}a od 60.000 ~etnika, veterana bitaka 1939. i1940.” pri ~emu je njegov {tab smjestio u „okolinu Vinkovaca, tipi~no srbijan-sko selo u podno`ju planina ju`no od Beograda”. Noyes je prenio i navodni raz-govor s Mihailovi}em, „naoruànim ameri~kom pu{kom”, naveo da su ku}e iograde u Vinkovcima pune slika kralja Petra i slogana 'Bog, kralj i Draà' te izvi-jestio da su ~etnici nedavno zaustavili vlak na pruzi Beograd–Ni{ i ubili 12 suda-ca u njemu. ^lanak iz Stars and Stripes prenijeli su mnogi listovi u svijetu,izme|u njih i Evening Standard i Observer, „navodno ozbiljne novine” napisalaje Borba, ali je jasno, kaè ona, na {to svi oni misle „kada optuùju na{u zemljuda nema u njoj slobode {tampe. Kako se moè vidjeti, sloboda {tampe zna~iurednicima svih tih novina slobodu da kleve}u slobodoljubive narode. Takva'sloboda' da se kleve}u druge zemlje plitkim izmi{ljotinama ne postoji i ne}epostojati u na{oj zemlji.”47 Nakon tog izvje{taja FO je u Beograd poslao dopis ukojemu stoji da je iz prethodnog o~ito „da jugoslavenske novine ne smiju kleve-tati slobodoljubive narode. Smatramo da se na ovaj ~lanak treba pozivatiubudu}e kada budemo morali protestirati zbog kleveta u jugoslavenskim novina-ma a u vezi ove zemlje.”48

Na~ela kulturne politike 1948.

Probleme „kulturne inferiornosti u Jugoslaviji”, „a tako tipi~ne za Ruse”,analizira elaborat o kulturnoj politici u Jugoslaviji 1948. Na po~etku se podsje}ana Titov govor u Zagrebu 28. XII 1947. pri prijemu po~asnog doktorata JAZU.On je tada rekao da se na Zapadu Jugoslavene potcjenjuje kao „nekulturne”,„zaostale”, „da nemaju ni pravog jezika”, {to je nepravedno jer su „ju`ni Slavenibranili 500 godina sebe i zapadnu civilizaciju od Turaka te zato nisu imali vre-mena za knjièvnost.”49 Ne moè se ipak re}i da je „zapadna civilizacija uJugoslaviji potpuno odba~ena”, stoji dalje, jer neka iskustva s britanskom litera-turom i novinama govore pozitivno. U zadnje dvije godine prevedeno je dostaknjiga: Pickwick Papers, Vanity Fair, Forsayte Saga, djela Somerseta Maugha-ma, Richarda Hillary-a i Carrove povijesne analize. Zapo~eti razgovori o nekimautorskim pravima u me|uvremenu su stali i iako je to dijelom uzrokovanoproblemima s manjkom papira, rije~ je i o nedostatku podr{ke vlasti, osobito {tosu to pokrenule privatne izdava~ke ku}e kojih sada vi{e nema. Prema Borbi,ve}ina objavljenih knjiga u 1947. su ruski prijevodi i doma}a djela, bez ijedneknjige prevedene s engleskog. Ipak, to ne odgovara pravom stanju, stoji u ela-boratu, jer interni izvje{taji informativnih slu`bi kazuju da je prevedeno sedamknjiga s engleskog: Dickens, Priestly, Huxley i jo{ neki autori. U 1948. obja-

47 TNA, FO 371/67440, R 1996, 3.48 Na ist. mj., Bilješka od 15. II 1946.49 TNA, FO 504/2, 'Cultural Policy of Yugoslavia', prilog izvještaju od 13. IV 1949., 23.

vljeni su samo Oliwer Twist i Yankie na dvoru kralja Arthura. Knjige prevedeneu prve dvije godine navode na zaklju~ak da je rije~ o izboru odre|enog 'modela'– prednost se daje socijalno-didakti~koj (Dickens) i ironi~no-humoristi~koj(Twain) literaturi. To govori da odnos prema zapadnoj literaturi ostaje „nepri-jateljski i napada~ki” a kako se smatra da je „imperijalizam Zapada na samrti,njegova umjetnost i kultura, osim radova malog broja 'progresivnih umjetnika',moraju tako|er nositi sve znake dekadentne civilizacije na zalasku” njoj se i netreba pridavati pa`nja, kaè se u dokumentu.50

Jedno vrijeme NOB je smatrana jedinom pravom temom herojske poe-zije a „liri~ari su radije upu}ivali svoje ode mar{alu Titu nego slavujima i slavilisu ga kao 'ljubi~icu bijelu”'. Duh 'partizanske literature' se najbolje vidi uhumoristi~kim novinama, one ne sadrè vi{e ni{ta {to bi bilo veselje ili humor,nego su pune satire, odnosno humora s moralnom ili didakti~kom svrhom. Te-meljna je namjera ove literature politi~ka svrha, a kako je „u monolitnoj dràvisamo jedan smisao ìvota, postizanje komunizma, iz toga slijedi da umjetnost iliteratura moraju biti posve}eni isklju~ivo politi~kim i ekonomskim ciljevimavlasti.” Neprijateljski odnos prema Zapadu poti~e tako ne samo iz politi~kihnego i dubljih, moralnih razloga, odnosno, ti~e se koncepcije ~ovjeka potpunorazli~ite od one koju Zapad ima, po~ev{i od renesanse. „Ova je dràva fanati~nopuritanska” u moralno-politi~kom smislu, ocjena je ovog spisa, a {to se ilustrirai novinskim napisima u kojima se napadaju kao „{tetni” memori Casanove, djelaKnuta Hamsuna, Anatole Francea, Andre Gidea. Jer, kaè se, sve dok ne do|e„komunisti~ki milenijum” i dràva ne odumre, ljudi se u takvom shva}anjumoraju stalno smatrati sklonima da odu „reakcionarnim putem”. Tako|er, komu-nisti su puritanci i u osobnom ìvotu, zapravo ga i nemaju, Partija ima pravo daga usmjerava, {to se ilustrira Titovim govorom na Petoj zemaljskoj konferencijiKPJ 1940., kada je upozorio na lo{ odnos mu{kih ~lanova Partije prema ènama,kao i njihovu sklonost da se „ène nekoliko puta”. Predmet njegova ukora je bilai slabost ~lanova KP prema pi}u gdje je izdvojio Slovence, kritiziraju}i tu„{tetnu naviku” i u vezi s mogu}im „nekonspirativnim pona{anjem” odnosno sotkrivanjem partijskih tajni.51 Zbog svega ovoga, va`no je da gra|ani nemajumogu}nost poznavanja formi zapadne demokracije jer bi ih uvaàvanje njezinihna~ela – osobito individualizma i prava na za{titu misli i osobnosti – moglonavesti da isto poèle i kod ku}e. To je ono {to najvi{e pla{i vlastodr{ce uJugoslaviji, stoji u dokumentu.

TOKOVI ISTORIJE

132

1-2/2005.

50 Isto, 24.51 Isto, 25.

Summary

Propaganda above All: Cultural Ties between Yugoslavia and Britain 1945–1948

Cultural relations between Britain and Yugoslavia in the first years afterthe WWII were dominated by propaganda. The activities of the Press Office ofthe Embassy in Belgrade, the BBC radio programe for Yugoslavia and the cul-tural organization British Council were marked by political questions. The sameheld true for Yugoslav cultural policy and propaganda, the main feature of whichwas „anti-imperialism" and "anti-British" tone.

133


Dr Olga MANOJLOVI] PINTAR UDK 725.94 (497,11) "1944/1954"Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

"[IROKA STRANA MOJA RODNAJA"Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944–1954

APSTRAKT: Tekst analizira praksu podizanja spomenika crvenoarmej-cima poginulim na teritoriji Beograda i okoline u borbama 1944. ukazu-ju}i na na~ine „uprostoravanja” ideologije preko niza sve~anosti ikomemoracija odràvanih oko ovih spomenika.

U ~asopisu Jugoslavija – SSSR februara 1946, objaviljene su pri~e Isi-dore Sekuli} „Zapis iz rata, krasnoarmejci nam ulaze u ku}u” i Stevana Jakovlje-vi}a, „Crvenoarmejci dolaze”.1 Iz dana{nje perspetive naslovi ovih tekstovamogu da deluju intrigantno, jer kao da nose prigu{enu zabrinutost i izraàvajupotiskivana ose}anja nelagode u kontaktu sa vojnicima, koji jesu percipirani kaooslobodioci, ali su i dalje ostali stranci. Me|utim, sadràj pri~a je topao i emo-tivan, u potpunosti afirmativan i pun razumevanja za teìnu uloge koja je Crve-noj Armiji pripala u borbi protiv nacizma i oslobo|enju Jugoslavije.2 Na ovaj

134

1 Jugoslavija – SSSR, broj 4, februar 19462 Prvi spomenik ruskim vojnicima podignut je u Srbiji još 1880, u znak se}anja na pale u srpsko-

turskom ratu kod Aleksinca. J. J. Zmaj je tom prilikom napisao pesmu, ~iji su realisti~ki stihovija~ali simpatije prema u~eš}u Rusa u ratu:Veliki kamen na grobu Rusa zna mnogo re}i i Al' spomenik ìvi u srcu Srba daleko je ve}i.Pored svetovnog spomenika, u Srbiji je istim povodom podignuta i crkvica koja je ~uvalauspomenu na poginulog Rajevskog, koja se i danas nalazi u Gornjem Adrovcu.Istorijat podizanja spomenika pripadnicima ruske nacije nastavljen je 1935. godine, kada je uBeogradu podignut spomenik na Novom groblju palim Rusima u I svetskom ratu. To je biojedini spomenik podignut uspomeni na kako je zapisano 2.000.000 palih ruskih vojnika uVelikom ratu i cara Nikolaja II. Vidi: „Na Novom groblju osve}ena je ju~e kosturnica Rusimapalim u odbrani Srbije. Skorodumov je primaju}i spomenik rekao da je to prvi spomenikRusima u inostranstvu. Uopšte prvi spomenik palim Rusima u Svetskom ratu”. Politika, 13.januara 1936, str 5.

na~in struktuirane pri~e jasno su odslikavale atmosferu u tek oslobo|enomBeogradu, kada je intenzivna promocija pozitivne predstave ruskih vojnika uka-zivala na intenciju nove vlasti da preko paradigme crvenoarmejaca kreira novukolektivnu svest socijalisti~ke zajednice u nastajanju. Isticanje politi~kog i ideo-lo{kog pribliàvanja Jugoslavije Sovjetskom Savezu, ostvarivano je u tom vre-menu kroz ~itav niz umetni~kih dela i javnih kulturno i politi~ko-propagandnihmanifestacija, koje su davale novi identitet pojedincu, ali i zajednici. U tom smi-slu, postavljanja brojnih spomenika i spomen plo~a u slavu poginulih vojnika uborbama za oslobo|enje Srbije, predstavljala su mo`da najsna`niji pokreta~kolektivnih emocija. Ve} od prvih dana oslobo|enja 1944, spomenici su, naime,postali najsna`niji objekti „uprostoravanja” nove ideologije i konstituisanja no-vog identiteta jugoslovenske zajednice.

U prvom broju Politike posle oslobo|enja od 28. oktobra 1944, doneta jevest o sahrani crvenoarmejaca palih u borbama za Beograd i podizanju prvogspomenika u njihovu ~ast. Sve~anoj sahrani na Pozori{nom trgu prisustvovali su„komandanti sovjetskih i na{ih divizija i korpusa”, a me|u njima i Mijalko Todo-rovi} i Peko Dap~evi}, kao i brojni Beogra|ani, koji su gotovo ritualno uzeli u~e-{}e u obredu sahranjivanja, bacaju}i grumenje zemlje na grobove palih vojnika.

Govore}i sa sovjetskog tenka nad telima palih vojnika, u ime CrveneArmije okupljenom narodu tada se obratio general @danov, dok je u ime Na-rodno oslobodila~ke vojske govorio politi~ki komesar prvog korpusa MijalkoTodorovi}. Tako su samo nekoliko desetina metara od prvog spomenika koji jepodignut u Beogradu 1882. godine – spomenika Knezu Mihailu, nove vlasti po-digle prvo spomeni~ko obele`je u oslobo|enom gradu.3 Simboli~no, ovaj doga-|aj je ozna~io po~etak perioda sna`nog popularisanja rusko/sovjetsko-srpsko/ju-goslovenskih veza i podsticanja bratskih ose}aja slovenske uzajamnosti.

Ovaj spomenik, kao i ve}ina objekata iste namene, koji su ne{to kasnijepodizani po gradu i okolnim selima, ali i ~itavoj isto~noj Srbiji, rasvetljava peri-od u kome je zapo~ela implementacija komunisti~ke ideje u srpsko dru{tvo, alii na~ine konstituisanja socijalisti~kog identiteta nove zajednice. Predstava vojni-ka Crvene Armije, postala je prvi simbol okupljanja i snaènja socijalisti~kogdru{tva, ali i dràve. Glorifikacija martirstva i herojstva ruskih vojnika reflekto-vala je najjasnije revolucionarne promene koje je rat doneo u Jugoslaviji. Me|u-tim, simboli kojima je ova paradigma predstavljana, postepeno su preovladavalii marginalizovali postoje}e simbole predratnog dru{tva koje se postepeno ras-padalo tokom ~etiri ratne godine.

Analiza simbola predstavljenih na spomenicima palim crvenoarmejcimajasno svedo~i o na~inima kojima je kreirana nova realnost, ali i konstituisana

135

O. MANOJLOVI] PINTAR [iroka strana moja rodnaja

3 Politika, 28. oktobra 1944.

nova ideologija. Gotovo na svim spomenicima podignutim tokom 1944. i 1945.godine dominirala je zvezda petokraka, veoma ~esto sa srpom i ~eki}em, ali jeu njenom podno`ju, ili sa leve strane, gotovo uvek postavljan je i beli mermernikrst. Tako je bilo i na spomeniku na Pozori{nom, kasnije Trgu Republike, koji jeobjedinio oba ova suprotstavljena simbola. Me|utim, jo{ su intrigantniji primerisa sela, gde je ova praksa tako|e sprovo|ena, ali je uz petokraku i krst kao deko-rativne aran`mane ure|ene oko gorbova u koje su vojnici polagani, obaveznoizno{ena i izlagana hrana, ~ime je kroz organizaciju da}e oko ovih simbola, novaideologija uz jelo najlak{e konzumirana.

Spomenik na Pozori{nom trgu bio je znatno manjih razmera od spomeni-ka koji su relativno brzo po ulasku Crvene Armije podizani na grani~nim mesti-ma koja je ona osvojila, ili na grobljima vojnika u Be~u, Kenigzbergu, iliBerlinu, na primer, ali je sna`no kori{}en u dràvni~koj retorici, kao paradigmanove dràvne ideologije. Odmah po ulasku u Beograd, naime, nove vlasti supoku{avale da organizacijom svakodnevnog ìvota, kroz brojne kulturne aktiv-nosti postepeno uvode stanovni{tvo grada u nove realnosti. Jedna od prvihaktivnosti u tom smislu bilo je obnavljanje rada Narodnog pozori{ta, ~ija je prvasve~ana premijera bila drama „Najezda”.4 Premijeri je prisustvovao Josip BrozTito sa dr Josipom Smodlakom, a prisutni su bili i Edvard Kardelj, AleksandarRankovi}, Milovan \ilas, Sreten @ujovi}, Andrija Hebrang, Vlada Ze~evi}. Pore~ima upravnika Narodnog pozori{ta, Milana Predi}a: „Neko }e se pitati za{toprva premijera u zaista narodnom pozori{tu, nije narodni, izvorni komad? Spravom, ali je „Najezda” isto toliko na{ komad, koliko i ruski. Sve {to se u njojde{ava – u Rusiji, de{avalo se i kod nas. . Uostalom ovaj komad, na po~etkunove istorije Narodnog pozori{ta odgovara onom belom kamenu na Pozori{nomtrgu, koji beleì po~etak nove povesti na{eg grada..5 Tako je skroman spomenikpostao prvi simbol novog dru{tva. Nikolaj Tihonov mu je posvetio i pesmu„Grob crvenoarmejaca na Trgu u Beogradu”, koji je prevela Desanka Maksi-movi} i koja je tako|e objavljena u ~asopisu Jugoslavija – SSSR.6

Njima, s Ingulca i Dnjepra reke,ûdno je sve, ko da se u snu javlja,Leè sad sred ulice dalekeU Beogradu, zemlji podunavlja

Sme{ali im se datumi, sati,Se}anja o svetlim podvizima,

TOKOVI ISTORIJE

136

1-2/2005.

4 Maršal Tito, namesnici, predsednik AVNOJa dr Ribar prisustvovali su u ruskoj ambasadi pre-mijeri istoimenog filma „Najezda” po drami Leonida Leonova pet meseci kasnije. Pre filmaprikazan je i ùrnal o boravku Tita u Moskvi. Politika, 30. april 1945, str. 3.

5 Politika, 21. decembra 1944. str. 3.6 Jugoslavija - SSSR, broj 32, juni 1948, str. 23.

Vojnici uniforme nepoznateKao bra}a stajali nad njima.

I ène u crnini ne`noCve}em im grobove zavileI plakale sve neute{no, kao da su sinove àlile.

Obudovele ène mladeNad njima uplakane stale,Kao da su srdaca nade,Muève pratile pale.

Svenarodnom grobu njinomZemlja do{la da po~ast oda,Spavaju-i sve im se ~iniSan im je ispod rednog svoda.

Do}i }e za snom desant novi,Svi }e opet u bojnu smenu,To su samo o Beogradu snovi,Ne mogu iz njih da se prenu.

Te`nja objedinjavanja nacionalnih i socijalnih veza dveju dràva doìv-ljavala je simbiozu kroz spomenike, ispred kojih je svaki doga|aj i politi~kademonstracija zavr{avana u to vreme. Hodo~a{}e na spomenik palim crve-noarmejcima na Trgu Republike, organizovano je u formi lai~kih procesija, kojesu demonstrirale simbole nove ideologije i veli~ale nove politi~ke lidere.7 Ovajspomenik je svakako bio najzna~ajniji, ali nikako jedini podignut u tom periodu.Samo od 15. do 30. novembra 1944, poginulim crvenoarmejcima stanovniciglavnog grada podigli su osamnaest velikih i trideset i dva mala spomenika, apripremljena su bila pedeset i dva manja spomenika koje je trebalo postaviti do10. decembra.8

Sovjetski vojnici su predstavljeni kao oslobodioci i njihova je `rtva ~estoisticana i pre partizanske, dok su pri~e o dubioznim iskustvima vezanim zaboravak vojske u gradu potiskivane i marginalizovane, da bi pri~e o plja~kanjima

137


7 Tako su èlezni~ari stanice Dunav i Donji grad predvode}i dugu povorku sa sovjetskim, dràv-nim i srpskim zastavama poloìli srebrni venac na grobnicu crvenoarmejaca kod spomenika.Vidi: Politika, 26. mart 1945. I po završetku Prvog kongresa antifašisti~ke omladine Balkana,njegovi u~esnici su poloìli vence na grob sovjetskih heroja na Pozorišnom trgu i na grob ne-znanog junaka. Vidi: Politika, 16 juli 1945.

8 Politika 2. decembra 1944 str 3. Tako je na primer, Ujedinjeni savez antifašisti~ke omladineJugoslavije podigao spomen plo~u herojima Crvene armije sahranjenim na uglu ulica MilošaVelikog i Bir~aninove „gde i sada stoje tenkovi svedoci velikih bitaka” Politika, 27 novembar1944, str 9.

i silovanjima zvani~no bile objavljene tek po raskidu odnosa sa SSSR, 1948.9 Uprvim danima po oslobo|enju uru~ivani su, me|utim, ordeni i odavana priznan-ja. Na dan proslave godi{njice Oktobarske revolucije Predsedni{tvo AVNOJodlikovalo je Ordenom Narodnog heroja i Ordenima partizanske zvezde I, II iIII reda sovjetske vojnike koji su u~estvovali u odbrani Beograda, dok su uka-zom Predsedni{tva Vrhovnog Sovjeta SSSRa na predlog Narodnog Komesa-rijata Odbrane SSSR, ustanovljene medalje „Za oslobo|enje” Beograda, Var{avei Praga. Drugim ukazom ustanovljene su medalje „Za zauze}e” Budimpe{te,Kenigsberga, Be~a i Berlina, ~ime su prestonice slovenskih zemalja jasno izdvo-jene od nema~kih i ma|arskih gradova i celokupan postupak prema stanovni{vuse i ogledao iz ovako definisanih obrazloènja.10

U skladu sa tim, posebnu emotivnu snagu imalo je sahranjivanje sovjet-skih vojnika koji su ìvote izgubili u borbama za Budimpe{tu u Beogradu.Kapetan Evgenije Petrovi~ Ivanu{kin bio je prvi sovjetski vojnik poginuo predBudimpe{tom, koji je „po sopstvenoj èlji” sahranjen u Beogradu 13. decembra1944. Veli~aju}i njegovo herojstvo, novine su podse}ale javnost da se radilo ovelikom prijatelju Beograda, koji se u danima osvajanja grada komanduju}i je-dinicom „ka}u{a” zaklinjao: „Bi}u Nemce bez milosti, ali nijednu granatu ne}uda pustim na slovenski Beograd”. Kapetan Ivanu{kin je sahranjen ispod Vuko-vog spomenika, gde je od ranije leàlo telo majora Vasilija Mihailova.11 I IvanAleksandrovi~ Strièv, komandant strelja~kog puka Crvene Armije, tako|e pogi-nuo pred Budimpe{tom, po sopstvenoj èlji je sahranjen u Beogradu. Polaganjenjegovih posmrtnih ostataka pored dvojice drugova kod Vukovog spomenika,ponovo je okupilo gra|ane i bilo prilika da se izgovore prikladni govori obratskoj slovenskoj ljubavi.12

Posle desetak dana, 25 decembra, Politika je donela vest da su jo{ dvacrvenoarmejca po sopstvenoj èlji sahranjena u Beogadu: pukovnik Boris Zal-manovi~ Filkin i kapetan Konstantin Fjodorovi~ Bezbjelov: „Bila je to njihovaèlja, a to je i èlja njihovih drugova, koji su u jednom pismu upu}enom uBeograd napisali: „Bila bi za sve nas velika uvreda da budu sahranjeni u mrskojneprijateljskoj zemlji”.13 16. februara 1945. je u Beogradu u podno`ju Vukovog

TOKOVI ISTORIJE

138

1-2/2005.

9 Vladimir Dedijer, Josip Broz Tito, Prilozi za biografiju, Beograd 1953 (2. izdanje)10 Spomenik prijateljstva za oslobo|enje bratskih slovenskih zemalja, u: Politika, 20. jun 1945 str 5.11 Politika, 13. decembra 1944. str 4.12 Politika, 16. decembra 1944, str 3. Prostor oko Vukovog spomenika i studentskog doma kralja

Aleksandra predstavljao je mesto èstokih borbi u toku operacija za osloba|anje Beograda imesto na kome je veliki broj ruskih vojnika stradao. Epizoda u kojoj je jedan od sovjetskihvojnika, pristao da poštedi ìvot nema~kog vojnika, koji ga je zatim ubio bila je jedna od naj-~eš}e prepri~avanih na ûburi i u okolnim delovima Beograda. Razgovor sa Prof. MiodragomPopovi}em, 24. decembra 2003.

13 Politika, 25 decembra 1944 str. 3.

spomenika sahranjen i vazduhoplovni major Crvene armije Viktor Zavaruhin,poginuo tako|e u borbama za zauzimanje Budimpe{te.14

U toku nekoliko meseci u samom centru grada su na gotovo svim najzna-~ajnijim trgovima ure|eni grobovi crvenoarmejaca: na dana{njem Trgu Repu-blike (tada jo{ uvek Pozori{nom trgu), na Slaviji, ispod spomenika Vuka Kara-dì}a, u Kara|or|evom parku.15 Ostaje, me|utim, pitanje da li se radilo o stvar-nim èljama poginulih, ili o potrebi sna`ne propagande nove ideologije, koja jesjedinjavanjem poginulih oven~anih oreolom mu~enika i preìvelih ja~ala dru-{tveno jedinstvo? Posle ~etiri godine ratovanja izmoreni sovjetski vojnici, susvakako formirali kolektivne predstave i stereotipe o gostoljubivim i neprija-teljski raspoloènim sredinama. Me|utim, sumnja u humanost vojni~ke prakse ibrigu za obi~nog vojnika i njegove èlje u trenucima najve}ih borbi, svakakoproblematizuje ovo pitanje.

Praksa sahranjivanja na centralnim gradskim trgovima nastavljena je i udrugim gradovima Srbije, pa su tako u Novom Sadu ispred Mileti}evog spome-nika 9. januara 1945. sve~ano sahranjena ~etiri avijati~ara Crvene armije. Me|unjima se nalazio i heroj Sovjetskog Saveza „stra{ni lajtnant Aleksandar Pavlovi~Dudkin”, koji je sa dvadeset dve godine postao heroj SSSR-a. Oni su na{li „ve~itipo~inak u bratskoj zemlji”,16 dok je heroj Sovjetskog Saveza – major Miljakovsve~ano sahranjen u Petrovrgradu. Njegovo telo prethodno je bilo izloèno uSali doma lokalnog JNOF, a sahrana je odràna na centralnom gradskom trgupored jos tri oficira Crvene armije.17 Kult crvenoarmejaca je na taj na~in direk-tno snaèn izlaganjem posmrtnih ostataka mu~enika za pobedu ideje. Kreiranjese}anja na njihovu ulogu u ratu najsna`nije je instruirano na proslavi Dvadeset isedam godina Crvene armije. Tom prilikom je organizovan ~itav niz sve~anostiu Beogradu, kao i predavanja u Zanatskom domu i na Univerzitetu, na kojima sugovorili profesori Viktor Novak, Kirilo Savi}, Borislav Bogojevi}, Du{an Ne-deljkovi}. Na ulicama grada, nisu izostale ceremonije i sve~ani defilei. Na Sla-viji su poloèni venci na grobove i odràn veliki miting na Pozori{nom Trgu.18

Sutradan je cela prva strana Politike bila posve}ena iscrpnom opisivanju izgle-da sve~anosti, kojoj je po pisanju {tampe prisustvovalo preko sto hiljada Beo-gra|ana, „manifestuju}i zahvalnost Crvenoj armiji i ljubav prema SovjetskomSavezu”.19

Podizanje spomenika posebno je bilo karakteristi~no za sela oko Beo-grada koja su se na{la na putu Crvene armije. Akcije njihovih postavljanja

139


14 Politika, 17. februar 1945.15 Vodi~ kroz Beograd sa planom, Izvršni Narodni odbor grada Beograda 1946.16 Politika, 10. januar 1945.17 Politika, 16. mart 1945.18 Isto, 21. februar 1945.19 Isto, 24. februar 1945.

svakako su delom predstavljale samostalne inicijative lokalnog stanovni{tva, alisu ubrzo koordinirane od strane lokalnih narodno-oslobodila~kih odbora. Pose-bno je interesantno da su u organizaciju komemorativnih sve~anosti bili uklju~e-ni i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, rame uz rame sa predstavnicima so-vjetske vojne misije, ambasade i Jugoslovenske narodne armije.

U Velikom Mokrom Lugu takav spomenik je otkriven dan posle Boì}a– 8. januara 1945. Bila je to zajedni~ka grobnica za sve pale crvenoarmejce ublizini sela. Narodno-oslobodila~ki odbor je pozvao seljake na prikupljanje sred-stava za izgradnju spomenika i organizaciju sve~anosti otkrivanja. Ceremonijaje sve~anao protekla, a posle govora kojim je narod pozvan na borbu protivunutra{njeg neprijatelja, sve{tenik je izvr{io crkveni obred. Na spomeniku jezapisano: „U znak zahvalnosti palim junacima Crvene armije, NOV I POJ zaoslobo|enje od nema~kog fa{isti~kog ropstva, narod Velikog Mokrog Luga ina{e domovine podiè ovaj spomenik selo V. M. Lug 8. I 1945.” Ispred spomeni-ka je u skladu sa narodnim obi~ajima poloèna hrana i pi}e i organizovana da}aza „pokoj du{a poginulih”.

Interesantan je i re~it dalji ìvot ovog spomenika. Posle rezolucije InformBiroa i odgovora jugoslovenskih komunista, kada spomenici crvenoarmejcimanisu vi{e predstavljali najsvetija mesta, niti je podse}anje na veze sa SSSR bilopoèljno i ovaj spomenik je sklonjen iz sela. Njega je otkupio lokalni kafedìjai iskoristio kao nadgrobni spomenik na grobu svoga prerano umrlog sina. Takoje spomenik preme{ten na seosko groblje gde se i danas nalazi, dok je spomenplo~a skinuta i verovatno uni{tena.20

Na seoskom Domu kulture danas se, istina, nalazi spomen plo~a na kojojsu zapisana imena me{tana Velikog Mokrog Luga koji su poginli u toku NOB ikoja je postavljena 1963. godine, ali se na kojoj ne nalazi ni jedno ime palihCrvenoarmejaca.

U obli`njem Malom Mokrom Lugu je u znak proslave dvadeset sedamgodina Crvene armije tako|e otkriven spomenik dvadeset sedmorici vojnikaCrvene Armije i jugoslovenskih partizana. Osvetili su ga lokalni prota i izaslanikpatrijar{ije. Spomenik je ogra|en, a ispred njega su ura|eni posebno interesantnicvetni aran`mani u obliku krsta i petokraka sa srpom i ~eki}em. Na vrhu samogspomenika je postavljen krst, a iznad teksta na plo~i je ugravirana petokraka.21

Selo Kalu|erica podiglo je tako|e spomenik sovjetskim vojnicima i par-tizanima palim za slobodu. Novac za spomenik sakupljen je radom lokalnog na-rodnooslobodila~kog odbora, a na otvaranje su do{li predstavnici sovjetskeambasade.22 Ovaj spomenik i danas stoji u Kalu|erici, ali na njemu vi{e nema

TOKOVI ISTORIJE

140

1-2/2005.

20 Politika, 9. januar 1945.21 Politika, 26. februar 1945.

petokrake zvezde koja se nalazila na njegovom vrhu. Iako je spomenik u rela-tivno dobrom stanju i ogra|en, on je potpuno neprimetan za prolaznike, {to jeverovatno i razlog njegovog opstanka svih ovih decenija na istom mestu u selu.

Vremenom su pored komemorativnih sve~anosti, pokrenuta i brojna kul-turna de{avanja sa ciljem ja~anja veza sa Sovjetskim Savezom. 1945. otvorenaje prva prodavnica sovjetskih knjiga u Beogradu,23 a ceo oktobar trajalo je i sni-manje filma „Oluja na Balkanu” u produkciji Mosfilma. Na godi{njicu oslo-bo|enja grada, 21. oktobra, snimana je zavr{na scena u kojoj su se pojavile sveistorijske li~nosti od Tita do ruskih generala koji su osvojili Beograd.

Posebno aktivno postalo je Dru{tvo za kulturnu saradnju Jugoslavije iSSSR, pod predsedni{tvom Rodoljuba ôlakovi}a, ~iji je Akcioni odbor usvojiosmernice za rad, pri ~emu je kao primaran zadatak istaknuta potreba u~enjaruskog jezika. Istovremeno je po ugledu na velike propagandisti~ke izlo`be, kojesu odràvane u vreme nema~ke okupacije Beograda, organizovana i izlo`ba ucilju propagande Crvene armije. Radilo se o izlo`bi u Umetni~kom paviljonu naKalemegdanu posve}enoj Crvenoj armiji i nema~kim zverstvima u Rusiji.24 Ta-ko|e, Dru{tvo je organizovalo i vi{ednevnu posetu ruskih umetnika Beogradu.25

U biv{em bioskopu „Vra~ar” posle rata prozvanom Bioskop Radni~kog domakulture, po~eli su da se prikazuju sovjetski filmovi, od kojih je najgledaniji bioUral kuje pobedu, a popularne pesame i kora~nice, predstavljale su jedan odnajefektnijih na~ina ja~anja sna`ne afekcije prema Crvenoj armiji i SovjetskomSavezu.26

Pri tome, praksa podizanja spomenika nije prekidana, pa je tako u Vi-{njici otkriven „spomenik neznanom crvenoarmejcu”. Mali spomenik sa peto-krakom, podignut je na grobu u koji su poloèni ostaci vojnika izva|enog iz

141


22 Isto, 8. maj 1945. Gosti su bili ~lanovi sovjetske vojne misije, ambasade i predstavnici sreskognarodnooslobodila~kog odbora. Crkveni obred izvršili su sveštenici Ljuba Kosti} i Ljuba Pavi-}evi}. Na istoj strani Politika je donela i vest o otkrivanju spomenika lajtnantu Andreju Po-zdnjakovu u blizini Pinosave pod Avalom, na prvi dan Uskrsa koji je tu poginuo 18. oktobra1944. Gra|ani Beograda i Zemuna podigli su još dva spomenika crvenoarmejcima koji su palibore}i se za slobodu: kod Cvetkove mehane i u Zemunu na dogledu Save u Dunav, Politika,21.maj 1945.

23 Isto, 16.maj 1945..24 Smernice za osnivanje i privremeni rad društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSRa u:

Politika, 7. februar, str. 4.25 Politika, 9. februar 1945, str 4.26 Sovjetski marševi iz vremena rata kao na primer, „Sveti rat”, poznat i kao „I|ot vojna narod-

naja” i popularne pesme kao što je bila „Ka}uša”, „Tri tenkista”, „Kalinka”, „Tjomnaja no~”,„Kapiten Komsomoljec”, „Motrozi komsomoljci”, „Sevastopoljski valjs’, su bile redovnoizvo|ene u Srbiji posle 1944, uz obaveznu sovjetsku himnu „Široka strana moja rodnaja”.Prepevi sovjetskih kora~nica, kao što je bio slu~aj sa pesmom „Po dolinam i po vzgor'jami”prevedene kao „Po šumama i gorama” i „Što to hu~i Sutjeska” su dugi niz decenija predsta-vljali omiljene pesme za izvo|enje pionirskih, omladinskih i vojni~kih horova. O Sovjetskimkora~nicama i popularnim pesmama vidi: Ju. E. Birjukov, Po voennoj doroge, Moskva 1988.

Dunava i sahranjenog u {kolskom dvori{tu sa natpisom „Ve~na slava herojupalom za slobodu i nezavisnost svoje domovine i bratske Jugoslavije”.27 Ovajprili~no neobi~an slu~aj sahranjivanja u {kolskom dvori{tu posebno je interesan-tan. Upravo je veza palog sovjetskog vojnika i najmla|ih generacija nosiladuboku simboliku i obavezivala gra|ane.

^ini se da Vi{nji~ani i pored svega nisu voleli spomenike u {kolskomdvori{tu. Po svedo~enju samih me{tana njihovo uni{tavanje je predstavljalo re-dovnu pojavu poslednjih dvadeset godina, a leta 2003. tako je lo{e pro{la i spo-men plo~a poginulim borcima NOB, a po re~ima seljaka, po ko zna koji put jeuklonjena i bista Ivana Milutinovi}a, ~ije ime {kola nosi. O grobu neznanogcrvenoarmejca, danas nigde nema ni pomena, tako da je pitanje da li se on jo{uvek nalazi ispod postamenta za bistu Ivana Milutinovi}a, ili je preme{ten naseosko groblje.

Nekoliko kilometara dalje, nalazi se selo Le{tani, koje je podiglo granit-ni spomenik palim crvenoarmejcima, a sve~anost koja je tom prilikom prire|enapredstavljala je jedan od najve}ih doga|aja u seoskoj istoriji. Sve~anosti je pri-sustvovala sovjetska delegacija, koju je uz sve po~asti do~ekala seoska konjica,koja joj je izjahala u susret.

Po pisanju {tampe ispaljeno je pet plotuna, a kad je skinut selja~ki {areni}ilim sa spomenika, Rade Musi} (seljak iz Kalu|erice) pozdravio je sve prisutnena ruskom jeziku.28

I ovaj spomenik je preme{ten iz centra sela i danas se nalazi na stovari{tu(kome vi{e odgovara termin „|ubri{te” firme „Granit” na ulazu u selo).

Sovjetski ambasador, Sad~ikov, prisustvovao je otkrivanju spomenikapalim crvenoarmejcima i jugoslovenskim borcima u selu Slanci kod Beograda,koji je interesantan jer je uklju~io vizuelne predstave poginulih na porcelanu.29

Spomenici su podizani i u ve}im mestima, kao {to su Aleksinac (u komesu vojnici Crvene armije do~ekani kao potomci onih Rusa koji su se borili za slo-bodu Srbije pre osam decenija), ili Subotica.30

Potreba izgra|nje vizije autohtonog puta u socijalizam, posle sukoba sa IB-om, zahtevala je nove prezentacije Drugog svetskog rata, koje su isticanje`rtve crvenoarmejaca nu`no potisnule u drugi plan. Uprostoravanje ideologijesocijalisti~ke revolucije pozivanjem na tradicionalne veze Srba i Rusa, u tokuprvih nekoliko godina po oslobo|enju zemlje veoma uspe{no je sprovo|enopodizanjem spomenika i organizacijom komemorativnih sve~anosti palim voj-

TOKOVI ISTORIJE

142

1-2/2005.

27 Politika, 4. jun 1945.28 Politika, 27. jun 1945.29 Politika, 15. oktobar 194530 Politika, 30. jun 1945

143


nicima Crvene armije. Od raskida sa Isto~nim blokom, gotovo svi simboli su,me|utim, prepisani novim partizanskim. Umesto grobova crvenoarmejaca, ulicesu prekrile brojne spomen plo~e koje je trebalo da posvedo~e o kontinuitetukomunisti~kog pokreta u Jugoslaviji i tragizmu, ali i kona~noj pobedi parti-zanske borbe. Jedan od najzna~ajnijih spomenika koji su podignuti neposrednopo zavr{etku rata – Avgustin~i}ev spomenik pobedonosnoj Crvenoj armiji naBatinskoj skeli, potpuno je zaboravljen, ustupaju}i mesto Stojanovi}evomspomeniku Vojvo|anskim brigadama, koji je mestom postavljanja, kao i idejnimre{enjem predstavljao direktan pandan Augustin~i}evom spomeniku.

Posle raskida odnosa sa SSSR 1948. preispitivanje celokupnog odnosasa Sovjetskim Savezom je u javnosti bilo prisutno kroz stalno izno{enje dokazao nepogre{ivosti i odanosti jugoslovenskog rukovodstva izvornim idejama soci-jalizma i sovjetskom velikom bratu i odbijanjem svih optu`bi koje su iz Moskvestizale.31 U tako promenjenom odnosu snaga, gorbovi palih vojnika, sve~anoure|ivani na gradskim trgovima, preneti su na zajedni~ko Groblje oslobodilacaBeograda, koje je sve~ano otvoreno 1954. godine. Ovo groblje je otvoreno uokviru proslave desetogodi{njice oslobo|enja Beograda, a mesto i uloga crveno-armejaca u osloba|anju grada deset godina kasnije samo su usputno spomenutiu sve~anim govorima.32 Politika je prenela samo fotografiju pionira koji polaùvence na grobove crvenoarmejaca, a na prijemu u Domu JNA, sve~ani govor jeodrào Mihajlo [vabi}, sekretar gradskog komiteta SKJ, koji je samo kratkorekao: „tu su grobovi 711 mladih ljudi koji su do Beograda prevalili hiljade kilo-metara, sa Volge i Dona u uniformama crvenoarmejaca, da zajedno sa na{imborcima daju ìvote za oslobo|enje sveta od fa{isti~kih zlo~ina”.

31 Društvo za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR je odràlo Plenum uprave 14. juna 1949, nakome je doneta Rezolucija „povodom klevetni~ke kampanje koja se vodi iz Sovjetskog savezai zemalja narodne demokratije protiv naše zemlje”. U zaklju~cima je izneto da je u našoj zemlji„u~injeno sve da se naši trudbenici upoznaju sa postignu}ima Sovjetskog Saveza”. Do kraja1948. prevedeno je na jezike naših naroda 1912 knjiga u tiraù od 17.847.288 primeraka, što jepredstavljalo 85% ukupno prevedenih knjiga. Dràvna pozorišta su u sezoni 1947-1948prikazala 88 stranih dramskih pisaca - od toga 48 sovjetskih, a u sezoni 1948-49. na repertoarje stavljeno 67 stranih pisaca, od toga 43 sovjetska, što je predstavljalo 63%. Od oslobo|enjado marta 1949. prikazana su 192 umetni~ka filma, 189 kratkometra`nih i 31 dugometra`ni i145 ùrnala. U spoljnopoliti~koj rubrici procenat prostora u štampi posve}en SSSR bio je od10 do 21 isto kao i kod radio stanica. 1948. je 76,50% uvezenih knjiga bilo iz SSSR, tj 488.505.Prema podacima u Novom Sadu su od 1945. do aprila 1949. odràna 1864 nau~na predavanja,prire|eno je 35 akademija i 5 mitinga na kojima je prisustvovalo 270.000 ljudi. U â~ku jeodràno 645 predavanja o SSSR i 75 akademija. U Vršcu je odràno 12.776 predavanja, nakojima je prema nepotpunim podacima prisustvovalo 1.946.622 slušalaca, što zna~i da jeprose~no svaki stanovnik Vršca posetio 80 predavanja (sic! OMP). Jugoslavija-SSSR, broj 43maj 1949, str 27

32 Informacija o grobljima savezni~kih armija u Jugoslaviji i o grobljima naših boraca u ino-stranstvu: 7878 crvenoarmejaca i 5534 Bugara. Akciju ure|ivanja ovih grobalja je na osnovuzaklju~aka Koordinacionog odbora SIV preduzeo Sekretarijat SIV za socijalnu politiku i komu-nalna pitanja u ~iju nadle`nost su spadala bora~ka pitanja.

Summary

„[irokaæ stranna moæ rodnaæ”Soviet Soldiers Monuments in Serbia (1944 to 1954)

Ever since the first days of liberation, monuments were one of thestrongest objects in the processes of power specialization and the new Yugoslavidentity constitution. However, the first monuments erected already in October1994, in Serbia were not the one celebrating partisans' role in the Second WorldWar, but those memorizing the Soviet soldiers sacrifice and their role in the bat-tle against Nazism. Although first actions considering Soviet soldiers burials andmonument erections were organized by the local communities and with theactive participation of the church, the ceremonies of their unveilings includedYugoslav communist party representatives and delegation of the Red Army.Creation of the new collective consciousness was grounded in the political andideological alliance of the Yugoslav and Soviet communists through the para-digm of the Red Army soldier. After 1948, glorification of the Soviet martyrsand heroes was marginalized and replaced by the glorification of the auto-nomous battle of the Yugoslav communist.

TOKOVI ISTORIJE

144

1-2/2005.

Vesna \IKANOVI] UDK 314.15:32(=163,3/.6)(73)"1945/1948"Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 32.019.5-054.7(=163.3/.6)(73)(091)

JUGOSLOVENSKA DR@AVA I ISELJENICIPropagandni rad me|u iseljenicima u SAD

od 1945. do 1948. godine

APSTRAKT: U ~lanku je izvr{en poku{aj analize jednog aspekta odnosanove komunisti~ke vlasti u Jugoslaviji i iseljeni~ke populacije u SADkroz prikaz strukture propagandnih aktivnosti usmerenih ka iseljeni~kojpopulaciji, a u cilju ostvarenja prepoznatih interesa Nove Jugoslavije.

Posle Drugog svetskog rata, jugoslovenska dràva se suo~avala sa nizomte{ko}a i problema kao posledice ~etvorogodi{njeg ratnog razaranja, ali i sa su{tin-skim, sveobuhvatnim promenama u politi~kom, ekonomskom, dru{tvenom ìvotukao neminovnosti procesa preobraàja dru{tva usled uvo|enja novog sistemavlasti. Na me|unarodnom planu, komunisti~ke vlasti Jugoslavije nisu dovodile upitanje svoju pripadnost takozvanom Isto~nom bloku, svrstavaju}i se u red zema-lja sledbenica postavljenih modela i obrazaca prve zemlje socijalizma.1

Me|utim, uprkos ~injenici da su postupci komunisti~kog rukovodstvaJugoslavije jasno ukazivali na politi~ku orijentaciju Nove Jugoslavije, ono se,suo~eno sa ratom razorenom i ekonomski upropa{}enom zemljom, ali i nestabil-nim politi~kim prilikama, nije u potpunosti odricalo nekih oblika saradnje sadràvama Zapada, uklju~uju}i tu i Sjedinjene Ameri~ke Dràve. U budu}imekonomskim i politi~kim odnosima u svetu nove vlasti su, barem u prvoj posle-ratnoj godini, jasno uvi|ale zna~aj Sjedinjenih Ameri~kih Dràva. Tako je Sava

145

1 Ideološka bliskost, vojna saradnja za vreme rata i kona~no, sadràj Ugovora o prijateljstvu,uzajamnoj pomo}i i posleratnoj saradnji, sklopljenog 11.4.1945. bili su jasni pokazateljibudu}e politike jugoslovenskih komunista, time i dràve Jugoslavije u posleratnom periodu (B.Petranovi}, Politi~ka i ekonomska osnova narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme obnove,Beograd 1969, str. 203-206.)

Kosanovi} kao ministar informacija izjavio da je potrebno izbegavati sve ono {tokod Amerikanaca moè izazvati utisak nekog neprijateljskog drànja isti~u}i daje to „i mi{ljenje Mar{alovo”2, dok je za Vladimira Dedijera, avgusta 1945.godine, prestonica „zemlje imperijalizma”, Va{ington, bila, „za nas u dana{njojsituaciji najva`nije diplomatsko mesto”.3

S obzirom na ideolo{ke i politi~ke suprotnosti koje su ometale sna`nijui otvoreniju institucionalnu saradnju, traìli su se alternativni oblici za{tite iliostvarenja jugoslovenskih interesa u SAD. Pogled se upirao ka pojedincima,javnim li~nostima, privatnim fondacijama i ustanovama kao mogu}im partneri-ma u budu}oj saradnji.4

Element koji se po svom potencijalnom zna~aju isticao, kako u okviruplaniranih aktivosti u SAD, tako i kao zasebna ciljna grupa koja otvara nizmogu}nosti, sama po sebi, a samim tim zahteva poseban pristup i organizovanirad, bilo je jugoslovensko iseljeni{tvo u SAD. Pored izraènih negativnih ocenao emigraciji, pre svega onoj politi~ki aktivnoj, ocenjenoj da je „glavna baza zaantijugoslovensku propagandu, a istovremeno izvor {pijunskih i raznih drugihagentura”5, u rukama Angloamerikanaca, jugoslovenske vlasti su vrlo brzo uiseljeni{tvu uo~ile i vaàn potencijal u smislu mogu}e podr{ke politi~kim i presvega ekonomskim promenama u zemlji, ali i kao oslonac u za{titi interesa Jugo-slavije u Americi.

Iskustvo iz Drugog svetskog rata svakako je ukazivalo na mogu}epravce saradnje sa iseljeni{tvom kao i na njihov potencijalni zna~aj, pre svegaekonomski, reflektovan kroz materijalnu pomo} koju su iseljenici slali, iako nipoliti~ka komponenta nije bila zanemarena.6 Me|utim, definisanje ciljeva u

TOKOVI ISTORIJE

146

1-2/2005.

2 Sava Kosanovi} dalje u pismu S. V. Tempu reaguju}i na zabranu Ministarstva unutrašnjih delada omogu}i izlo`bu fotografija u Novom Sadu, naglašava: „Bilo je nekoliko neprijatnih slu~a-jeva, koje je Maršal li~nom intervencijom morao spre~iti. Ovo je jako va`no iz politi~kih ra-zloga, jer utisak ve}eg neprijateljstva prema Amerikancima u Jugoslaviji ima naro~ito štetanrefleks u Americi, gde mi treba da obra|ujemo javno mišljenje u našu korist zašto imamo ve-liku mogu}nost.” Arhiv Srbije i Crne Gore, f. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ, fasci-kla 6, Str.pov. br.38 Pismo Save Kosanovi}a S: Vukmanovi}u Tempu, 20.06.1945.

3 V. Dedijer me|utim, istovremeno prenosi „opšte mišljenje posmatra~a u Americi” da }e u tojzemlji za 5-6 godina izbiti teška ekonomska kriza koja }e imati katastrofalne posledice na ceo„kapitalisti~ki svet”. A SCG, f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze- SAD, IX,109-VI-1-82, k-5. Izveštaj V. Dedijera iz SAD, 7.avgust 1945.

4 Kao mogu}i oslonac jugoslovenskim interesima u SAD istaknuti su tzv. intelektualni i liberal-ni krugovi, glumci, pisci, javni radnici poput ârlija âplina, Aptona Sinklera, a u materijal-nom smislu, fondacije, Karnegi i Rokfeler, ? SCG, CK SKJ, IX, 109-VI-1-82, k-5

5 A SCG, CK SKJ Ideološka komisija, VIII, VI/2-(1-96), k-37. Jugoslovenska emigracija - re-zerva Angloamerikanaca u njihovim planovima u namerama protiv Jugoslavije, bez datuma

6 Tokom Drugog svetskog rata jugoslovenski iseljenici u SAD, dostavljali su pomo} preko ra-zli~itih organizacija poput Me|unarodnog Crvenog Krsta, Save The Children Federation,UNRRA. Osnivanjem Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji, 1944, u Njujorku proširene suaktivnosti za prikupljanje pomo}i me|u iseljenicima. Krajem te godine, u njujorškoj luci otvoreno

odnosu na iseljeni{tvo posle 1945, bilo je povezano, pre svega, sa potrebamaNove Jugoslavije. Drugi faktor koji je podjednako uticao na prepoznavanjezna~aja iseljeni{tva, odnosno formulisanje ciljeva i aktivnosti u pravcu njihovogostvarenja, bila je socijalno ekonomska slika iseljenika. Jedinstvom ova dva ele-menta (potrebe zemlje i ukupan poloàj iseljeni{tva) dolazilo se do procena upogledu o~ekivanja novih vlasti prema iseljeni~koj populaciji u SAD. Stoga,svaka budu}a aktivnost, kao i sam pristup jugoslovenskom iseljeni{tvu, podra-zumevao je formiranu sliku njihovog ukupnog stanja, brojnog, ekonomskog,socijalnog i politi~kog..7

Jugoslovenske vlasti raspolagale su procenama o oko milion jugosloven-skih iseljenika u SAD (uklju~uju}i drugu i tre}u generaciju), po nacionalnoj pri-padnosti, oko 650.000 Hrvata, 250.000 Slovenaca i 100.000 Srba (uklju~uju}i tui Makedonce), me|utim precizni podaci o ta~nom broju iseljenika nisu postojali.8

Ako je i postojala nedoumica oko broja, u pogledu socijalno ekonom-skog poloàja iseljenika, postignut je visok stepen saglasnosti. U njima se videlamasa radnika angaòvanih u te{koj, èleznoj, automobilskoj industriji dok jematerijalno stanje ocenjivano kao „jedva zadovoljavaju}e”, a samo mali brojme|u njima svrstavan je u red intelektualaca ili „pravih kapitalista”.9

Ovakva struktura iseljenika bila je glavno polazi{te prilikom davanjapredloga, sugestija procena, a kona~no i pravljenja konkretnih planova vezanihza korist koju bi Nova Jugoslavija mogla imati, a u sklopu potreba zemljesuo~ene sa te{kim ekonomskim stanjem sa, istovremeno ambicioznim planovi-ma koji su u bliskoj budu}nosti uklju~ivali brzu industrijalizaciju zemlje. Zato}e, pre svega, biti istaknuta ekonomska va`nost iseljenika kao potencijalnogizvora kvalifikovane radne snage. Nagla{avan je interes Jugoslavije da „prvo

147

V. \IKANOVI] Jugoslovenska dràva i iseljenici

je centralno skladište za prikupljanje pomo}i. Iseljeni~ke organizacije su i samostalno sakupljalei slale pomo}. S. Lojen navodi tako podatke objavljene u knjizi Rodnoj grudi (u izdanju Maticeiseljenika Hrvatske) po kojima je Hrvatska Bratska Zajednica (najve}a iseljeni~ka organizaci-ja), sakupila 450.000 dolara pomo}i, Slovenski Narodni Savez 119.000 dolara i 350.000 dolaravredne robe. Stvarne razmere pomo}i nisu me|utim, bile poznate. (S. Lojen, Uspomene jednogiseljenika, Zagreb, 1963, str. 273-281).

7 S obzirom na to da }e slika, na osnovu podataka sa kojima su jugoslovenske vlasti raspolagale,uticati na ukupnost rada me|u iseljenicima bi}e izneti podaci bez ulaènja u problem potpuneobjektivnosti i ta~nosti iznesenih procena.

8 A SCG, f. CK SKJ, fascikla IV. Prema podacima koji su se oslanjali na izvore pre 1939. u SADje ìvelo 750-800.000 iseljenika, a sa Tre}om generacijom oko 900.000 (A SCG, f. Ministar-stvo rada , fasc. 68 jedinica 194). U izveštaju "Aktivnosti jugoslovenskih iseljenika u SAD iKanadi", pominje se broj od oko 1.200.000 iseljenika sve tri generacije (bez datuma), A SCG,f. 25, Ministarstvo rada, fasc. 68 jedinica 194.

9 Ove ocene ticale su se pre svega prve generacije iseljenika, dok je mišljenje o drugoj generaci-ji bilo nešto druga~ije. Me|u njima, procene su govorile, nalazio se ve}i broj lekara, advokata,profesora, kao i lica koja su bila aktivna u politi~kom ìvotu SAD, A SCG f. Ministarstvo rada,fasc. 67, Dodatak k izveštaju DCKJ, 8. avgust 1946.; A SCG, 507 IX, CK KPJ, fasc. br. IV

vrati ku}i one koji bi hteli da se vrate donose}i sa sobom svoju radnu snagu isvoj tamo stvoreni kapital”.10 Iseljenici su, tvrdilo se, „danas nesumnjiva podr-{ka, golem izvor pomo}i na{oj zemlji, a isto tako i rezervoar kvalifikovane radnesnage koja je u visoko razvijenom dru{tvu stekla bogata stru~na iskustva takopotrebna na{oj domovini u uslovima obnove i izgradnje”11, dok je V. Dedijeriznosio, ~ini se, ambiciozne i optimisti~ke procene o „20.000 prvoklasnih stru-~njaka za te{ku industriju a tako|e i za vo}arstvo” koje bi Jugoslavija mogladobiti povratkom iseljenika iz SAD.12

Iz navedenog jasno se vidi primarni cilj jugoslovenske vlasti u odnosu naiseljenike, koji je pre svega podrazumevao njihov masovniji povratak u zemljudok je, ne manje va`no, bilo obezbe|ivanje kontinuiteta slanja materijalne inov~ane pomo}i, kao i pru`anje oslonca jugoslovenskoj politici u SAD i time,uslova za ostvarenje budu}ih interesa.

Realizacija prepoznatih interesa bila je u neraskidivoj vezi sa stvaranjempozitivne slike Nove Jugoslavije, dru{tvenih, politi~kih i ekonomskih promenau njoj, kao i stvaranja pozitivnog konteksta posmatranja komunisti~ke partijekao snage koja je usmeravala i vodila te promene. Upravo }e to biti i osnov zapokretanje propagandnog rada me|u jugoslovenskim iseljenicima u SAD.

Odlike propagandnog rada

Jednom definisani ciljevi i postavljena o~ekivanja, bili su uslov za pre-ciziranje oblika, inteziteta propagandnog procesa kao i institucionalnog organi-zovanja, a u cilju uspe{nosti rezultata propagandnog rada.

Delovanje komunisti~ke partije me|u iseljenicima nije bila nova pojava.Neki oblici organizovanog rada javili su se ve} posle Prvog svetskog rata obra-zovanjem klubova sa komunisti~kim predznakom sa, istina, malobrojnim~lanstvom. Me|utim, od 1945. godine, jugoslovenski komunisti prvi put nastu-paju sa pozicija vlasti, sa mogu}nostima jakog institucionalnog organizovanja uzanga`ovanje materijalnih sredstava i ljudskih resursa u zemlji, a preko diplo-matskih predstavni{tava i u SAD. Problemima vezanim za iseljenike, njihovimpovratkom, sme{tajem ali i propagandnim radom bavila se Iseljeni~ka slu`ba priMinistarstvu rada. Ova slu`ba se u svom radu oslanjala na pomo} masovnihorganizacija (AF@, sindikati, Crveni krst, Centralni odbor narodne omladine),

TOKOVI ISTORIJE

148

1-2/2005.

10 A SCG f. Ministarstvo rada, fasc. 67, Dodatak k izveštaju DCKJ, 8. avgust 1946.11 A SCG, f.Ministarstvo rada, fasc. 69, pov. br. 50, Potreba dopisivanja naše omladine sa ise-

ljenicima, 8. avgust 1946.12 A SCG,f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze- SAD, XI, 109-VI-1-82, k-5,

Izveštaj V. Dedijera iz SAD, 7. avgust 1945.

kao i na rad drugih ustanova (Komitet za kulturu, Komitet za nauku i {kole,Komitet za kinematografiju). Veoma va`nu ulogu u celokupnom radu me|u ise-ljenicima imala je Ambasada u Va{ingtonu, dok se celokupan rad odvijao podkontrolom i direktivama najvi{eg dràvnog rukovodstva.13

Oslonac i podr{ka, traìli su se i me|u iseljeni~kim organizacijama i ista-knutim pojedincima. Radilo se, pre svega, o organizacijama, udruènjima i lici-ma koja su svojim angaòvanjem tokom rata ili neposredno posle njega, kao iideolo{kom blisko{}u okarakterisana kao privrèna novim vlastima. Velikizna~aj pridavao se organizacijama poput Udruènja za obnovu Jugoslavije,Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji, Ujedinjenog odbora ju`noslovenskihAmerikanaca, kao i radu pojedinaca poput Zlatka Balokovi}a, Luja Adami~a.14

Poznavanje prilika u Americi i me|u iseljenicima, posedovanje ameri~kog drà-vljanstva, bile su neke od njihovih prednosti koje su jugoslovenske vlasti pre-poznale. Od njih se, me|utim, o~ekivalo da se u svemu pridràvaju saveta iinstrukcija iz Jugoslavije.15 Komunisti~ka partija Amerike, s obzirom na maliuticaj u SAD, nije mogla imati ve}i zna~aj za politi~ke i svake druge aktivnostijugoslovenskih vlasti u Americi.16

Akcenat u „kulturno-prosvetnom” radu me|u iseljenicima stavljen je nainformisanje „kako bi se na{e iseljeni{tvo upoznalo sa dnevnim doga|ajima u

149


13 A SCG, f. Ministarstvo rada, fascikla 68, Izveštaj o radu odeljenja za iseljenike u toku 1946.godine; Po~etkom 1948, godine iz jedinstvene iseljeni~ke slu`be izdvojen je Odsek za odrà-vanje veza sa sa iseljenicima koji je prešao u sastav MIP, a krajem iste godine i Odsek pravnezaštite iseljenika (A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc.68, br. 86/49, Izveštaj o radu odeljenja zaiseljenike 1948, godine.

14 Potporne organizacije bile su, me|utim, organizcije koje su okupljale najve}i broj iseljenika. Uizveštaju o stanju me|u iseljenicima u SAD, zaklju~eno je da je Srpski Narodni Savez (najve}asrpska organizacija u SAD) "potpuno u rukama fašisti~kih velikosrpskih elemenata", dok je unajve}oj hrvatskoj organizaciji Hrvatskoj Bratskoj Zajednici, stanje konfuzno, sa delom ~lanst-va uz Ma~eka, a delom uz novu Jugoslaviju. Slovena~ka Slovenska Narodna Potporna Jednotabila je, smatralo se uz Jugoslaviju, kao i ve}ina makedonskih iseljenika. Zanimljiva je i ocenastava crkve. Za SPC u Americi ocenjeno je da stoji uz "reakcionarnu vlast i SNS". U pogledudrànja hrvatskog katoli~kog sveštenstva naglašeno je da se "niko nije izjasnio za NovuJugoslaviju i svi bez izuzetka osu|uju današnje stanje u domovini", dok me|u slovena~kimsveštenstvom vlada podeljenost. A SCG, f. 507/ IX, CK SKJ , fasc. IV

15 Udruènju za obnovu Jugoslavije prepušten je rad na organizovanju povratka iseljenika-stru-~njaka u Jugoslaviju (A SCG, f. Ministarstvo rada, br. 138, Izveštaj S. Maleti}a iz Njujorka, 25.jul 1946.), dok je zvani~na uloga Ameri~kog odbora za pomo} Jugoslaviji bilo prikupljanjenov~anih sredstava za kupovinu neophodnog materijala (mašina, sanitetskog materijala).Kasnije ce rad ovog udruènja biti predmet razli~itih kontroverzi (George J. Prpi}, The Croa-tian Immigrants in America, New York, 1971, str. 313)

16 V. Dedijer tvrdio je da KPA "nema skoro nikakvog uticaja na ameri~ke mase a poglavito na rad-ništvo u najja~oj industrijskoj zemlji na svetu". Tako je KPA sredinom 1945. u teškoj industri-ji imala samo 1200 ~lanova a u rudarskoj 700, A SCG f. CK SKJ, Komisija za me|unarodneodnose i veze-SAD, IX, 109-VI-1-82, k-5. Izveštaj V. Dedijera iz SAD, 7. avgust 1945.

zemlji i strukturom nove Jugoslavije”.17 Trebalo je da budu upoznati sa „istin-skom narodnom demokracijom, ekonomskom strukturom, nacionalnom ravno-pravno{}u i socijalnom pravicom”.18 Ovo se poku{alo ostvariti slanjem knjiga,bro{ura, ise~aka iz jugoslovenske {tampe, ~asopisa ispunjenih sadràjima izNOB-a, govorima jugoslovenskih politi~ara. Pored pisanog materijala, iselje-nicima su dostavljane plo~e, fotografije, organizovane su izlo`be, a sve to pratilesu i posete jugoslovenskih zvani~nika iseljeni~kim kolonijama. Radi poja~anogkontakta sa iseljeni~kim kolonijama, ali i lak{eg dobijanja informacija o njima,sredinom 1946, postavljena su tri socijalna ata{ea, u Njujorku, îkagu i Va{ing-tonu.19

Poseban zna~aj u propagandnom radu pridavao se od samog po~etkaaktivnostima masovnih organizacija. O~ekivalo se da upravo one, kroz svoje~lanstvo obezbede li~ni kontakt sa iseljenicima. To je svakako bio i odli~anna~in kontrole svakog oblika individualne komunikacije jugoslovenskih gra|anai iseljenika. Tako se ~lanovima Narodne omladine Jugoslavije sugerisalo ~estodopisivanje sa roditeljima, ro|acima i prijateljima u inostranstvu. Njihova pismatrebalo je da budu „proèta optimizmom i perspektivom, da kroz ista ne prove-java samo krik i vapaj pomo}i, preklinjanja i moljakanja, no i duh vjere i sazna-nja boljeg i sre}nijeg ìvota u na{oj zemlji, a {to se stvarno osje}a i vidi svakogdana”, istovremeno se, me|utim, upozorava da se pisma moraju strogo kon-trolisati” da se ne bi desilo, kao do sada, da se pi{u i stvari koje nam ni malo nesluè na ~ast...”.20

Me|utim, ve} iste 1946. godine uo~eni su prvi ve}i nedostaci dotada-{njeg propagandnog rada u inostranstvu, a time i u Americi. Pozicija Jugoslavijeposle Drugog svetskog rata sa oreolom pobednika i autohtonim antifa{isti~kimpokretom, kori{}ena je kao bitan oslonac u propagandnom radu odnosno usadràjima na koje se moglo ra~unati. Me|utim, ve} u leto 1945. godine, slikapartizana koja je jedno vreme figurirala u Americi, kao „ljudi koji se u jagnje}imkoàma, goloruki tuku sa Nemcima”, i partizanki „od kojih je svaka ubila postotinu Nemaca”, zamenjena je o{trijim stavom prema komunisti~koj Jugo-slaviji.21 Stoga, sadràji o NOB-u i romanti~nom karakteru partizanske borbemorali su, smatralo se, biti upotpunjeni novim sadràjima vezanim za tekovineNove Jugoslavije.

TOKOVI ISTORIJE

150

1-2/2005.

17 A SCG f. Ministarstvo rada, fasc. 68, Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. godine 18 A SCG , f. Ministarstvo rada fasc. 68, Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima, bez datuma19 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 68. br.5286, Plan rada socijalnih atašea, 9. avgust 1946.20 A SCG , f. Ministarstvo rada, fasc. 69, br. 50/46 Potrebe dopisivanja naše omladine sa iselje-

nicima, 8. avgust 1946.21 A SCG, f. CK KPJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD IX,109-VI-1-82, k-5,

Izveštaj V. Dedijera iz SAD, 7. avgust 1945.

Jedna od zamerki organizacionog karaktera bila je i nepostojanje jednogcentra koji bi povezivao sve organizacije u njihovom radu, oslanjanje na, isklju-~ivo komunisti~ke partije i levi~arske krugove22, ali i neobazrivost u postupanjuprema iseljenicima kroz izostanak pisama zahvalnosti na primljene iseljeni~kepo{iljke.23 Ukazivalo se i na druge probleme, uo~ene jo{ tokom 1945, kao posle-dice ukupne ekonomske zaostalosti i siroma{tva Jugoslavije, poput nedostatkahartije, fotografskog materijala, stru~nih kadrova sa znanjem jezika.24

Rezultati dotada{njeg rada su svakako davali povoda za nezadovoljstvo.U pogledu povrataka iseljenika iz Sjedinjenih Dràva, ve} septembra 1946,Dalibor Soldati}, socijalni ata{e, daje vrlo pesimisti~ku ocenu isti~u}i da se topitanje ne moè ni postavljati.25 Tokom maja i juna 1946. godine iz SjedinjenihDràva vratilo se svega {est takozvanih ekonomskih povratnika iako se istovre-meno tvrdilo da postoji èlja za povratkom, a za tako mali broj krivica se traìlau nedostatku organizacije, slabim posetama jugoslovenskih zvani~nika iselje-ni~kim kolonijama, „stvar koja na iseljenike lo{e deluje”.26

Zabeleèno je i opadanje priliva nov~ane pomo}i koju je Ameri~ki odborza pomo} Jugoslaviji sakupljao. U odnosu na prvih {est meseci 1946, godinekada je prikupljeno 380.000 dolara, u drugoj polovini iste godine iznos pomo}ibio je znatno skromniji, 122.000 dolara.27

Me|utim, treba naglasiti da se jugoslovenski rad u SAD te prve godineintezivnijeg nastupanja, odvijao u atmosferi radikalnog pogor{avanja odnosaJugoslavije i SAD {to se svakako odrazilo i na sliku Jugoslavije i njenog rukovod-stva u ameri~koj javnosti, a samim tim i na pozicije jugoslovenskih aktivnosti.

Doga|aji poput obaranja ameri~kih aviona avgusta 1946. iznad jugoslo-venske teritorije, su|enja Draì Mihailovi}u i Alojziju Stepincu, u~inili su daslika Jugoslavije i komunisti~kih vlasti, u ameri~koj javnosti postane izrazitonegativna. Svetozar Maleti}, socijalni ata{e u SAD, upravo daje sliku ameri~kograspoloènja prema Jugoslaviji, otpo~ela je (ameri~ka reakcija) u jednoj do sadanezabeleènoj histeriji, najru`nije napade na na{e narode i na na{u mladuRepubliku”.28 Dodatan udarac, posebno u sferi odnosa sa iseljenicima predsta-

151


22 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 68, Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. godine23 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 69, br. 4174, Potreba raspsa glede iseljenika, 9. jul 1946.24 A SCG, f. Direkcija za informacije pri Vladi FNRJ, fasc. 6; A SCG,f. Ministarstvo rada,

fasc.68, Izveštaj o radu za iseljenike u toku 1946. godine25 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, br. 70/46, Izveštaj socijalnog atašea D. Soldatica iz SAD,

7. septembar 1946.26 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc.68, Pov. Br. 30, akt Ministarstva rada NR Hrvatske, ise-

ljeni~kog odeljenja, 15. jul 1946.27 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, br.299, Izveštaj socijalnog atašea, S. Maleti}a o prilika-

ma u Americi, 21. mart 1947.28 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67,br. 203, Izveštaj socijualnog atašea u SAD Svetozara

Maleti}a, 12. septembar 1946.

vljao je dolazak Vlatka Ma~eka u Sjedinjene Dràve avgusta 1946, godine i nje-govo povezivanje sa emigrantskim krugovima. Ma~ekove izjave da u Hrvatskoji FNRJ „vlada o{trija diktatura nego {to je vladala pod nacizmom i fa{izmom”svakako su ostavljale {tetne posledice po propagandne napore jugoslovenskihvlasti i sliku koju su èlele da obrazuju.29

U skladu sa uo~enim problemima, krajem 1946, javljaju se izvesnepromene i dopune u sadràjima i razlozima propagandnog rada. Moè se pri-metiti izvesna raznolikost u sadràjima koji su pratili uo~enu potrebu predsta-vljanja i popularisanja promena u zemlji a, istovremeno sluè i kao odgovor naantipropagandu u Americi. Iseljeni~kim organizacijama i redakcijama {alju sedela vode}ih komunisti~kih rukovodilaca (Govori, E. Kardelja, Borba narodaporobljene Jugoslavije, J. B. Tita, O narodnim odborima, M. Pijade), zatim, ucilju reagovanja na antipropagandu, Dokumenta o izdajni{tvu Draè Mihailo-vi}a, Dokumenta o izdajni~kom radu jednog dela katoli~kog sve{tenstva.30 Slikadru{tva koje se razvija i zemlje u izgradnji predstavljana je kroz materijale ozadrugarstvu i sl. Dostavljana su i dela ]opi}a, I. G. Kova~i}a (Jama) kao i svizakoni i uredbe iz oblasti radnih odnosa.31 AF@ upu}uje slede}e sadràje, UstavFNRJ, komplete „@ena danas”, „Oslobo|enje Cvijete Andri}”, Desanke Maksi-movi}, referate o ènama-radnicama, itd.32

Sam propagandni rad u SAD postaje od kraja 1946. neophodnost, poreddo tada primarnog razloga „{to se u SAD nalazi najve}i broj preko milion na{ihiseljenika”, ve} i zato „{to ameri~ka imperijalisti~ka reakcija vodi razuzdanukampanju za novi rat i fa{izam”, i na tre}em mestu, „{to u SAD usta{ko-ma~e-kovsko-~etni~ka banda, sa podr{kom ameri~ke reakcije vodi klevetni~ku i pro-vokatorsku propagandu protiv Nove Jugoslavije”.33

Situacija u pogledu uslova sprovo|enja propagandnog rada nije se bitni-je promenila ni u prvim mesecima 1947. godine. Iz jugoslovenske perspektiveukupne politi~ke prilike u SAD ocenjene su kao sve teè i kriti~nije „radi agre-sivnosti reakcije”.34 Ovakvo stanje odraàvalo se i na iseljeni{tvo „na njihova

TOKOVI ISTORIJE

152

1-2/2005.

29 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, br. 203, 12. septembar 1946. Izveštaj socijalnog atašeaiz SAD S. Maleti}a. Ma~ek je tako|e izjavljivao da ukoliko bi se tog trenutka odràli izboriTito bi osvojio jedva 15% glasova u Jugoslaviji, A SCG, f. Ministarstvo Rada, fasc. 67, ise~akiz Njujork Tajmsa, 24. septembar 1946.

30 A SCG, f. Ministarstva rada, fasc. 67, br. 10790, Izveštaj o rezultatima kulturno propagandnograda me|u iseljenicima, 9. decembar 1946.

31 Ovom prilikom (kraj 1946) upu}eno je 211 razli~itih naslova pojedincima i iseljeni~kim orga-nizacijama, A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, br. 10790, Izveštaj o rezultatima kulturno--propagandnog rada me|u iseljenicima, 9. decembar 1946.

32 A SCG, f. AF@, fasc. 25, materijal poslat u Ameriku 1. novembar 1946. 33 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, jedinica 194, Kulturno prosvetni rad me|u iseljenicima34 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, br. 299 Izveštaj S. Maleti}a socijalnog atešea u SAD, 21.

mart 1947.

politi~ka i socijalna gibanja”,35 dok je ocena jugoslovenske propagande bilaizrazito lo{a, da se i{lo i do ocena da se ona uop{te ne ose}a. Krivica se traìlau delovanju „reakcionarne {tampe”, katoli~ke crkve, Foti}eve propagande, na{ta se nije adekvatno odgovaralo.36 Na jedan od problema sa kojim se suo~avaorad jugoslovenskih predstavnika u SAD ukazuje i slede}a konstatacija: „[to na{epropagande nema u Americi dolazi uglavnom otuda {to onde nema niko ko bi sebrinuo da takve propagande bude, a ima previ{e njih koji se brinu da takve pro-pagande ne bude”.37 Ova ocena predstavlja posredno kritiku upu}enu na radjugoslovenskog ambasadora u SAD, Save Kosanovi}a. U njegovim stavovimaprema iseljenicima, nastupu i prepoznatim ciljevima, primetno je bitno odstu-panje u odnosu na stavove koji su se mogli prepoznati iz akcija institucija i orga-nizacija iz Jugoslavije. Uzimaju}i u obzir poziciju koju je on zauzimao, njegovipogledi na iseljeni{tvo i propagandni rad od posebne su va`nosti.

Jugoslovenski iseljenici, za Kosanovi}a, bili su Amerikanci jugosloven-skog porekla ili samo Amerikanci. Oni se nisu smeli smatrati nacionalnom ma-njinom koja je ostala u nekoj drugoj dràvi.38 U nastupu pred iseljenicimaKosanovi} je teìo da podvu~e ono {to povezuje Jugoslaviju i SAD potpunoignori{u}i i izbegavaju}i ideolo{ke sadràje. Nagla{ava zna~aj pomo}i UNRREkao i svest Jugoslavije da je 72% od te pomo}i do{lo iz Sjedinjenih Dràva.39 Onporu~uje iseljenicima „Biti prijatelj Jugoslavije i sloge Slovena zna~i biti naj-bolji prijatelj Amerike i vi kao gra|ani ove zemlje trebate to imati na umu.Slo`ni Sloveni najbolja su garancija za mir i to je ono {to ho}e Amerika i savpo{ten svijet”.40 U svojim izjavama Kosanovi} ide i dalje tvrde}i da je Jugo-slavija „demokracija, ona ne predstavlja komunizam kako neki vi~u i agitiraju”,kao i da u Jugoslaviji „ne vladaju komunisti niti je on sam komunista, ve} vladavelika ve}ina naroda kako je za njega bolje”.41 Govore}i o nastupu prema ise-ljenicima S. Kosanovi} isti~e da se pred njih ne sme staviti njihova nacionalnapripadnost kao ne{to {to je suprotno novoj – ameri~koj.

153


35 Isto.36 A SCG, CK SKJ, Ideološka komisija,VIII, II/10-(1-57), k-31, Izveštaj Eriha Koša iz SAD

Agitpropu CK KPJ, (bez datuma)37 Isto.38 Kosanovi} dalje isti~e „Nama je u interesu, u interesu je svih Slovena i odnosa Amerike prema

Slovenima da ova emigracija bude što ja~e naglašena kao integralno amerikanska”. U tom cilju,on traì prikupljanje onog pisanog materijala koji ce naglasiti doprinos jugoslovenskih narodaAmerici. A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, str. Pov. 72166, Izveštaj Ambasade u Va-šingtonu, 15. maj 1947.

39 A SCG, f. Save Kosanovi}a, fasc. 19, Izjava ambasadora Kosanovi}a na pres konferenciji 22.jula, Zajedni~ar 24. juli 1946.

40 A SCG, f. Save Kosanovi}a, fasc. 19, Proslava Ujedinjenja u Cikagu, Hrvatski svijet 1. decem-bar 1946.

41 Isto.

U pogledu potencijalne koristi od iseljeni{tva, Kosanovi} je smatrao, dapre svega treba ra~unati na „sentimentalni osje}aj” , ali ga ne treba precenjivatii da on nije ja~i od ameri~kog. „Oni koji stvar druga~ije predstavljaju” poKosanovi}u su „ili ideolo{ki fanatici ili „potpuno neuspeli pojedinci”.42

Upravo je, smatrao je, u interesu Jugoslavije da naglasi i podsti~e ovoamerikanstvo time koriste}i emigraciju u javnom ìvotu SAD i na taj na~inbrane}i interese dràve. Sava Kosanovi}, ovde, prioritet u ciljevima propa-gandnog rada daje, pre svega, aktivnostima emigracije u SAD, dok se potpunosuprostavlja jednom od prioriteta jugoslovenske propagande u Americi, stvara-nja povoljnog raspoloènja me|u iseljenicima za povratak. Sava Kosanovi}naprotiv, smatra da je „apsolutno neta~no bilo prikazivanje da jedan veliki deoove emigracije moè da se povrati ku}i”. Po njemu, taj procenat je toliko malida je suvi{no o njemu voditi ra~una.43

Prema tome, on zauzima, u pogledu propagandnog rada potpuno dru-ga~ije stajali{te od dotada{nje prakse, pri tom ne negiraju}i samu potrebu propa-gandnog rada. Njegovo polazi{te, pored stava o emigraciji, je da je „Amerika odsviju zemalja na svijetu, u koju treba da prodre na{a propaganda najva`nija inajlak{a”.44 Me|utim, jednom zapo~eti propagandni rad ne sme da bude o~i-gledan, jer po njemu, to izaziva otpor u ameri~koj, a time i iseljeni~koj popu-laciji. Po Kosanovi}u bilo je „bolje da 5% ili 10% propagande bude primljenouz 90% dodatka nego da je 100% propaganda i da sve bude odba~eno”.45 Uz kri-tiku dotada{nje prakse, Kosanovi} iznosi i svoje predloge i vi|enje propagand-nog rada u Americi. On ukazuje na problem ponu|enih sadràja koji se nisuosloba|ali ideolo{kog ni u jednom svom segmentu. Kao primer navodi neisko-ri{}enost potencijala filma. Dostavljani filmovi bili su ispunjeni politi~kim go-vorima ili su bili neprikladni u datom trenutku. Koristili su se komentari „kakose moramo svi boriti protiv imperijalisti~kih ratnih hu{ka~a” u filmu o pogrebuameri~kih pilota u Beogradu, a namenjenom ameri~koj javnosti, ili slali filmovio jugoslovenskoj vojsci koja ja~a svoju vojnu sposobnost u trenucima izrazitolo{ih odnosa sa SAD, koji svakako nisu mogli pomo}i propagandnim naporimaJugoslavije.46

TOKOVI ISTORIJE

154

1-2/2005.

42 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, str. Pov. 72166, Izveštaj Ambasade u Vašingtonu, 15. maj1947.

43 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 67, Str. pov. 72166, Izveštaj Ambasade u Vašingtonu, 15. maj1947.

44 Isto.45 A SCG, CK SKJ,IX 109-VI-1-82, k-5, pov. Br. 401, Primedbe za organizaciju propagande 8.

april 1948.46 S. Kosanovi}, tako|e navodi primer jednog Amerikanca koji se bavio religioznom umetnoš}u

i kome je prilikom traènja pomo}i od Komiteta za umetnost u Beogradu re~eno da u Jugo-slaviji ne postoji religiozna umetnost i da se mi ne bavimo metafizi~kim problemima, A SCG,CK SKJ, IX, 109-VI-1-82, k-5

Nasuprot tome, Kosanovi} isti~e prednost takozvanog humanog detalja(Tito koji se igra sa {kolskom decom), daje prednost plo~ama i muzikalijama nadpoliti~kom literaturom i knjigama, protivi se direktnim kontaktima jugoslo-venskih organizacija sa iseljeni~kim, smatraju}i da ih, u trenucima izuzetno lo{ihodnosa sa Amerikom dovode u opasnost, {to svakako nije bilo bez osnova.47

Ovi stavovi Save Kosanovi}a ukazuju da je njegovo stajali{te u pogleduna jugoslovensku propagandu, dovodilo u pitanje celokupnu dotada{nju praksuu ciljevima, metodama i sadràjima.

U trenucima izno{enja najve}eg dela zamerki, jugoslovenske vlasti pre-duzimale su nove korake u inteziviranju propagandnog rada u SAD.

Tokom aprila/maja 1947, pristupilo se organizovanju podru`nice Tan-juga u Njujorku, otvaranju knjiàre Jugoslovenske knjige, a planiralo se i otva-ranje propagandnog centra.48

Osnovna uloga Tanjuga sastojala se u slanju vesti u zemlju i izdavanjubiltena za iseljeni~ke organizacije i iseljeni~ku, ali i ameri~ku {tampu. S obziromda, prema ameri~kim zakonima, jugoslovenska ambasada nije mogla posedovatiradio-stanicu, ugovorom sa RCA, omogu}eno je emitovanje vesti iz Beograda.Dotada{nja distribucija knjiga i pisanog materijala unapre|ena je otvaranjemprodavnice Jugoslovenske knjige. Uzimaju}i u obzir nizak nivo obrazovanjajugoslovenskih iseljenika koji „nisu navikli na knjigu, nemaju vremena da je~itaju”, a druga generacija je „delimi~no ili sasvim zaboravila na{ jezik”, radJugoslovenske knjige obuhvatao je i prodaju plo~a, rad turisti~ke agencije Put-nik kao i rad Pomorskog biroa. Angaòvani kadrovi morali su biti pouzdani i utom cilju traìla se preporuka UDB-e.49 Od planiranog otvaranja informativnogcentra se u tom trenutku odustalo u strahu da bi ameri~ke vlasti mogle traìti re-ciprocitet. Od velikog zna~aja za jugoslovensku stvar u Americi, bio je ishodizbora u najve}oj iseljeni~koj organizaciji, Hrvatskoj Bratskoj Zajednici,

155


47 Ovde se misli na rad Komiteta za protivameri~ke aktivnosti pri ameri~kom Kongresu. Na udaruovog komiteta našle su se i neke jugoslovenske iseljeni~ke organizacije kao i pojedinci koji suokvalifikovani kao komunisti~ki, a njihov rad subverzivan (Hrvatska Bratska Zajednica, LujAdami~), George J. Prpi}, The Croatian Immigrants in America, New York 1971, str 313; Podudarom ameri~kih vlasti, pod istragom FBI, našao se i Komitet za pruànje pomo}i Jugoslaviji.Prpi}, pozivaju}i se na podatke Matthew Cvijeti}a, agenta FBI, navodi da su ciljevi ove orga-nizacije bili širenje mita o Titu kao i sakupljanje nov~anih fondova za vršenje propagande uAmerici. Njujork Tajms je novembra 1947. objavio da je ova organizacija kupovala radarsku iradio opremu i dostavljala je Jugoslaviji preko Crvenog krsta. Ova oprema okvalifikovana jekao ratni materijal, George J. Prpi}, The Croatian Immigrants in America, New York 1971, str.313

48 A SCG, CK SKJ; Ideološka komisija, II/10-(1-57) k-31, Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK SKJ49 A SCG, CK SKJ, Ideološka komisija, II/10-(1-57), k-31, Izveštaj Eriha Koša Agitpropu CK

SKJ

odrànih 15. septembra 1947. u Pitsburgu. Umesto dotada{njeg rukovodstvaizabrano je novo koje se smatralo izrazito naklonjenom Novoj Jugoslaviji. Odstrane protivnika HBZ }e biti optuìvana da je levi~arska organizacija i da jepovezana sa jugoslovenskim agentima.50

Rezultati ovih, kao i dotada{njih aktivnosti, ozbiljno }e biti dovedeni upitanje u leto 1948. godine Rezolucijom IB-a koja je iz osnova promenilame|unarodni poloàj Jugoslavije. Sukob sa Sovjetskim Savezom, samim tim i~itavim Isto~nim blokom, za Jugoslaviju je zna~ilo ulazak u stanje izolacije, a ujednom periodu i realne ratne opasnosti. Nova situacija se bitno odrazila i najugoslovenske aktivnosti me|u iseljenicima, u gotovo svakom segmentu rada(ciljevima, sadràjima...).

Neposredne posledice, jugoslovenska akcija u Americi, osetila je na po-lju saradnje sa iseljeni~kim organizacijama i pojedincima, koja je bila u velikojmeri odre|ena njihovom ideolo{kom blisko{}u novoj vlasti, a sada je dovedenau pitanje. Tako, neki od oslonaca pisane propagande me|u iseljenicima, listoviNarodni Glasnik (izdavali ga hrvatski komunisti) i Slobodna Re~, SrpskogNaprednog Pokreta, po~inju sa objavljivanjem tekstova antijugoslovenskogkaraktera. Njih je podràvala Komunisti~ka partija Amerike koja je zauzelapozicije pristajanja uz Rezoluciju.51 Vije}e Ameri~kih Hrvatica, do Rezolucije,pouzdani saradnik, prestaje sa slanjem bilo kakve pomo}i, ali bez otvorenogizja{njavanja protiv Jugoslavije,52 dok Ameri~ki komitet za pruànje pomo}iJugoslaviji, jula 1948, prestaje sa radom.53

S druge strane, organizacije i listovi, do tada neprijateljski raspoloèniprema jugoslovenskim komunistima, nisu svoj stav promenili ni nakon razlazaJugoslavije i Sovjetskog Saveza. Za njih, Tito je bio i ostao „jedan od najistaknu-tijih neprijatelja zapadnih demokratija”, a sukob sa SSSR bio je isklju~ivo „unu-tra{nja stvar Tre}e Internacionale”, ili „samo igra Staljina i Tita protiv Zapada”.54

Ciljevi propagandnog rada, doìveli su tako|e, odre|ene promene. Iakopovratak iseljenika, dobijanje kvalifikovane radne snage, kao i slanje nov~ane imaterijalne pomo}i, ostaju u fokusu interesovanja, jugoslovensko iseljeni{tvodobija na zna~aju kao faktor za pomo} u razbijanju izolacije. Po~inje se saizno{enjem ocena da „na {irokoj nacionalnoj bazi”, treba „mobilizirati ogromnuve}inu ameri~kih Jugoslovena i preko takve mobilizacije vr{iti pritisak na

TOKOVI ISTORIJE

156

1-2/2005.

50 George J. Prpi}., The Croatian Immigrants in America, New York 1971, str 315-31651 A SCG, CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose I veze-SAD, IX, 109-VI-1-82-, k-5,

Izveštaj Lj. Drndi}a Agitpropu CK SKJ, 10. januar 1949.; A SCG, f. AF@, fasc. 25, jedinica 15052 A SCG, f. AF@, fasc.25, jedinica 150, Stanje me|u iseljenicima u SAD53 George J. Prpi}, The Croatian Immigrants in America, New York 1971, str.31354 A SCG, f. 507/IX, CK SKJ, fasc. IV, Pregled iseljeni~ke štampe

nosioce politike IB-a”.55 Novi stav svakako postaje jasniji u obra}anju EdvardaKardelja iseljenicima u Njujorku. U govoru, ina~e posve}enom isklju~ivo suko-bu Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, moè se uo~iti novi momenat u posmatra-nju iseljeni{tva i njegove uloge. Jugoslavija je, tvrdi Kardelj, otvorena za sarad-nju sa svim narodima, a takvoj saradnji „ne smeta razlika u dru{tvenim sistemi-ma ukoliko ona nije vezana sa tendencijama za porobljavanje drugih nacija...”.U tom smislu „treba da se razvija miroljubiva saradnja naroda Jugoslavije sadrugim narodima, pa prema tome i sa Amerikom”, a iseljenici postaju „vaànfaktor te saradnje”. Na kraju, Kardelj poru~uje: „Vi ste i do sada mnogo u~iniliu tom pravcu i mi vas molimo da to ~inite i dalje”.56

U Sjedinjenim Dràvama ubudu}e je trebalo voditi „upornu borbu pro-tiv izolacije nove Jugoslavije, upornu borbu za prodiranje istine o na{oj zemlji,populiziranje svim raspoloìvim sredstvima uspjeha na{e socijalisti~ke izgrad-nje i na{e borbe za mir”.57 Tako propagandni sadràji postaju i sredstvo politi~kekampanje u cilju suzbijanja IB propagande.

U tom smislu, glavni akcenat stavljen je na informisanje iseljeni{tva ostavu Jugoslavije kroz posete iseljeni~kim kolonijama, sastanke sa pojedincima,a istaknuta je i potreba pokretanja lista za iseljenike koji bi „iznose}i uspjehena{e izgradnje obja{njavao ujedno i na{ stav”.58 Veliki zna~aj pridavao se pod-sticanju javne osude rezolucije i politike SSSR od strane lica i organizacija salevi~arskim i komunisti~kim predznakom.59

Koristila su se razli~ita informativna sredstva poput publikacija, ~lanaka,reportaà o iseljenicima povratnicima, a od posebne va`nosti istaknut je film kaopropagandno sredstvo koje dopire do najve}eg broja iseljenika povezuju}i slikui re~, neutrali{u}i problem nepismenosti.60 Dodatnim naporima trebalo je dapomogne planirano osnivanje Informacionog centra sa zadatkom rasturanjamaterijala, {tampanjem bro{ura, plasiranjem bro{ura i sl. Ova mera trebalo je daneutrali{e i uo~eni problem nedostatka informacija o Jugoslaviji (barem onih

157


55 A SCG, f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD, IX, 109-VI-1-82, k-5,Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA

56 A SCG, f. AF@, fasc. 25, jedinica 150, Govor druga Edvarda Kardelja jugoslovenskim iselje-nicima u SAD , Borba, 8. novembar 1949.

57 A SCG, f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD, IX, 109-VI-1-82, k-5,Izveštaj Lj. Drndi}a Agitpropu CK SKJ, 10. januar 1949.

58 A SCG, f. CK SKJ, IX, 109-VI-1-82, k-559 Drndi}, ina~e slu`benik Direkcije za informisanje, od 1950, direktor ureda u SAD, navodi

sadràj depeše upu}ene od strane A. Rankovi}a u kojoj se kaè kako je u današnjoj situacijiveoma va`no raditi na tome da pojedine progresivne organizacije i progresivni elementi, ina~eprijatelji SSSR, osude klevetni~ku kampanju protiv Jugoslavije, A SCG, f. CK SKJ, IX, 109-VI-1-82, k-5

60 A SCG, f. AF@, fasc.25, jedinica 150, Stanje me|u iseljenicima u SAD

koje bi odgovarale jugoslovenskim namerama). Iseljenicima su tako|e bilidostavljani materijali sa V kongresa, govori vode}ih jugoslovenskih rukovodi-laca, ilustracije, bro{ure, ise~ci iz jugoslovenske {tampe. Materijali vezani zaRezoluciju dostavljani su isklju~ivo ~lanovima komunisti~kih partija i „levimelementima”. Sadràji namenjeni {irim iseljeni~kim masama obuhvatali suisklju~ivo teme koje su se ticale izgradnje zemlje. Li~ni kontakt ostaje prioritet.U tom smislu nagla{avan je zna~aj iseljenika koji su posetili Jugoslaviju iposluìli kao „najbolja ìva propaganda”.61 Tako|e, nastavlja se sa podsticanjemslanja li~nih pisama, istovremeno upozoravaju}i na njihov sadràj, odnosnoneke uo~ene probleme. Tako se prime}uje, da se na ~lanke o gladi, o nesta{ici iskupo}i u Jugoslaviji odgovara pismima povratnika u kojima preovladavajuizrazi „kontrarevolucija”, „revizionizam”,62 {to je podsticalo komentare da „svipi{u kao da su ~lanovi CK”.63 Nasuprot tome, traìli su se sadràji iz ìvota, slikestanova, informacije o platama i sli~no.64

Prema ocenama jugoslovenskih zvani~nika, Rezolucija, antipropagandakao i nezadovoljavaju}a propaganda i negativna pisma povratnika ostavili suposledice na uspeh ostvarenja postavljenih ciljeva. Ve} 1948. godine ostvarenoje svega 50% od ukupnog broja planiranih povratnika, a ambiciozne procene io~ekivanja zamenjene su znatno skromnijim, pa se za 1949, o~ekivao povrataksvega 300 iseljenika iz SAD. Zabeleèn je i smanjen priliv nov~anih po{iljki.65

Stavovi S. Kosanovi}a i u ovoj prilici, bili su po svemu sude}i suprot-stavljeni novopostavljenim okvirima i pravcima jugoslovenskog angaòvanja.Ostaju}i na poziciji da treba izbegavati otvorenu propagandu, prema izve{tajuDrndi}a, Kosanovi} je predlagao svo|enje na minimum napada na ameri~kiimperijalizam i slu`benu Ameriku, kako bi se dobile neophodne ma{ine i postro-jenja. On je, tako|e, smatrao da ne treba traìti od iseljenika otvorenu osuduRezolucije jer bi ih to moglo izloìti opasnosti.66

U ovim uslovima optere}enosti novim okolnostima rada, sa suprotsta-vljenim gledi{tima unutar sopstvene politi~ke strukture u Sjedinjenim Drà-

TOKOVI ISTORIJE

158

1-2/2005.

61 A SCG, f. AF@, fasc.25, jedinica 150, Stanje me|u iseljenicima u SAD52 A SCG,f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD, IX, 109-VI-1-82, k-5,

Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu djelatnost u USA63 A SCG, f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze-SAD, IX, 109-VI-1-82, k-5,

Izveštaj Lj. Drndi}a Agitpropu CK SKJ, 10. januar 1949.64 A SCG, f. CK SKJ, IX, 109-VI-1-82, k-5, Nekoliko primjedbi u odnosu na našu propagandnu

djelatnost u USA65 A SCG, f. Ministarstvo rada, fasc.68, br.1616/2, Plan rada za 1949, 20. decembar 1948.; A

SCG, f. Ministarstvo rada, fasc. 68, Zapisnik sednice komisije za iseljenike, 4. januar 1949.66 A SCG,f. CK SKJ, Komisija za me|unarodne odnose i veze, IX, 109-VI-1-82, k-5, Izveštaj Lj.

Drndi}a Agitpropu CK SKJ, 10. januar 1949.

vama, Jugoslavija, uzimaju}i u obzir dotada{nje potrebe, ideolo{ku oprede-ljenost ali i novi me|unarodni polo`aj, ulazila je u period tra`enja novih osnovaza ostvarenje svojih interesa me|u jugoslovenskom iseljeni~kom populacijom uSAD.

Summary

Yugoslavia and the Emigration

Faced with economic difficulties after the Second World War, theYugoslav authorities became aware of potential benefits the country could havein the process of reconstruction from the Yugoslav emigrants in the USA. Inorder to achieve the set priorities (the return of the emigrants as skilled labourforce, sustained material aid), the Yugoslav Government launched a propagandacampaign among the Yugoslav emigrants. The main goal was to create a positiveimage of the new Yugoslavia and the Communist regime in it. These activitieswere conducted through institutions and individuals in Yugoslavia and amongthe emigrants in the USA. Writings, photos, films and personal letters were uti-lized as propaganda tools. They were dealing with the wartime, but also withsubsequent events, depicting the whole development of Yugoslavia. Yugoslaveconomic backwardness, counter-propaganda in the USA and deteriorating rela-tions between the two countries were some of the reasons for unsatisfactoryresults of the Yugoslav propaganda. Diverging approaches of the Yugoslav offi-cials to the propaganda activities also aggravated the difficulties of the Yugoslavaction in the USA. The Yugoslav split with Stalin had numerous consequenceson the Yugoslav action in America. Flagging support among the left-wing organ-izations in the USA, continuous counter-propaganda, but also the new approachto the emigration as potential element of breaking the isolation of Yugoslavia,were some of the changes that would determine the future course of theYugoslav action in the United States.

159


160

Prof. dr Jan PELIKÁN UDK 323 (497.7) "1968" Univerzitet u Pragu

NÁRODNOSTNÍ VZTAHY V MAKEDONII KONCEM 60. LET 20. STOLETÍ

APSTRAKT: Přispěvek je věnován přičinám a důsledkům vyostřeni národnostniho napěti v Makedonii v roce 1968, které vyvrcholilo albán-skými demonstracemi v Tetovu v prosinci 1968. Opírá se o prodrobný výzkum dokumentů uložených v archivech ve Skopji a v Bělehradu. Autor mj. Analyzoval rozdíly v přistupu tehdejšího srbského a makedo-nského vedeni k albánskému národnimu hnuti.

Na přelomu první a druhé třetiny šedesátých let 20. století přestávaly v socialistické Jugoslávii efektivně fungovat některé z mechanismů systému zabě-hlého již skoro dvě dekády. Částečně to způsobily vnější okolnosti (především zmírnění mezinárodního napětí), mnohem více však vliv objektivních společen-ských procesů. Titův režim novým podmínkám pragmaticky přizpůsoboval svoji politiku. Zachoval podstatu totalitního režimu stalinského typu, ale pro-vedl některé dílčí modifikace, které se projevily v politické, ekonomické i společenské sféře. Nedošlo k nim naráz, probíhaly postupně, do značně míry živelně, motivovány více instinktem zkušeného vládce než odbornou analýzou aktuální situace a odhadem dalšího vývoje. Jako katalyzátor často působily per-sonální spory mezi nejbližšími spolupracovníky Josipa Broze Tita. Změny vytyčily základní kontury rámce, v němž se jugoslávská federace vyvíjela (v podstatě v podmínkách chronické krize) až do svého rozpadu.

Od počátku 60. let se k zlomovému bodu začaly pozvolna přibližovat i etnické procesy v Jugoslávii. Končilo období takřka (v některých jugoslávských regionech ovšem jen zdánlivě) bezproblémových národnostních vztahů. Ve své době atraktivní ideologie partyzánské rezistence, která po roce 1945 napomohla překonat či alespoň ztlumit nacionální tenze, se začínala pozvolna redukovat v málo přitažlivá propagandistická hesla. Formální ustavení svazového státu po druhé světové válce provázelo výrazné omezení národnostní diskriminace,

J. PELIKÁN Národností vztahi v Makedonii koncem 60. let 20. století

161

respektování jazykových práv jednotlivých národů a zajištění jejich relativně vysoké kulturní a školské autonomie. Až do počátku 60. let však zůstávalo federativní uspořádání ve své podstatě jen čistě formální. Federativní lidová republika Jugoslávie byla ve skutečnosti centralizovaným státem, jednotlivé re-publiky byly de facto z centra řízenými provinciemi. Státní i straničtí předsta-vitelé jednotlivých součástí federace byli jen shora jmenovanými a na Titově skupině absolutně závislými prefekty příslušných regionů.

Dosavadní model řízení státu přestával příslušníkům některých národů vyhovovat. Zejména chorvatská a slovinská elita se stále častěji dožadovaly po-skytnutí reálných kompetencí jednotlivým částem federace. Z odlišných důvodů se o svá nacionální práva začala hlásit albánská komunita. Část vládnoucí skupiny – včetně Josipa Broze Tita – tyto jevy pozorně registrovala. Zřejmě z pragmatických důvodů jim přizpůsobila i přístup k národnostní otázce. Po-čátkem 60. let například postupně opustila dosavadní představu o postupném sbližování jednotlivých národů Jugoslávie. Nejvyšší jugoslávský představitel nikdy nepřestal akcentovat ideu vzájemné tolerance národů Jugoslávie. Začal však zdůrazňovat nutnost trvalého rozvoje každého z nich. Od této doby se v projevech nejvyšších představitelů termín unitarismus na dlouhou dobu zařadil k rituálně kritizovaným společenským jevům.1

Změny ve vztazích mezi centrem a jednotlivými součástmi federace výrazně urychlilo personální zemětřesení v nejvyšším kruhu vládnoucí oligar-chie v létě roku 1966. Aleksandar Ranković odstraněný ze všech mocenských postů na tzv. brionském plénu ÚV SKJ byl mimo jiné kritizován jako zastánce centralismu, unitarismu a také jako nositel srbského nacionalismu. Krátce po Rankovićově pádu se změnily reálné vazby mezi republikami a centrem. Elity, jimž byla svěřena správa jednotlivých součástí federace (i autonomních oblastí), sice i nadále zůstávaly v klíčových politických otázkách závislé na centrálních orgánech, respektive na Josipu Brozi Titovi, získaly však významné pravomoci v řadě sfér řízení příslušného regionu, zejména v hospodářské oblasti. Mohly také autonomně rozhodovat o dílčích politických záležitostech. Fungování sva-zového státu i nadále v mnoha směrech neodpovídalo zákonům vymezujícím vztah mezi centrem a jednotlivými částmi federace. Moc republikových stranických a státních orgánů však výrazně vzrostla. Jednotlivé části federace disponovaly jistou, i když nestabilní a přesně nevymezenou autonomií.

Menší závislost republikových stranických oligarchií na centru umožnil kromě jiného také nový způsob jejich výběru. Doposud byla jejich ryze formální volba plně závislá na rozhodnutí ústředního výboru Svazu komunistů Jugoslávie, respektive jeho organizačním tajemníkovi. Po roce 1966 přešel 1 Marković, P. J. Odnos partije i Tita prema jugoslovenskom i nacionalnom identitetu, Sekelj, L.

(ed.), Identitet: Srbi i/ili Jugosloven, Beograd, 2001, s. 45 an.

TOKOVI ISTORIJE 1-2/2005.

162

výběr nejvyššího stranického vedení republik a autonomních oblastí Srbska do reálné kompetence místních elit.2

Rankovićův pád provázela mj. kritika práce civilní tajné služby. Služba státní bezpečnosti (SDB) do té doby působila nejen nezávisle na republikových stranických orgánech, ale také kontrolovala jejich činnost. V roce 1966 byl vliv SDB výrazně oslaben. Pod novým velením přestala civilní tajná služba působit jako instituce posilující centralizaci správy jugoslávského státu.

V Makedonie byl dopad i ohlas změn, ke kterým tehdy došlo ve vztahu mezi centrem a členy federace, relativně velmi malý. Společenská i politická situace v této republice se v mnohém odlišovala od ostatních částí SFRJ. Make-donie potřebovala nejvíce ze všech součástí federace ochranu silného jugosláv-ského státu. Makedonský národ, který se zformoval po druhé světové válce pod přímou záštitou jugoslávského komunistického vedení, se ani v polovině šede-sátých let nemohl obejít bez jeho ochranných křídel. Jakákoliv vážnější vnitro-politická krize i zhoršení mezinárodního postavení Titova režimu potenciálně ohrožovaly nejen územní integritu Makedonie, ale i samotnou existenci make-donského národa. Význam této strategické konfigurace si uvědomovali nejen členové zdejší nejvyšší komunistické elity, ale i drtivá většina obyvatel této republiky, kteří přijali makedonskou národní identitu. I nekomunističtí zastánci makedonského nacionalismu se obávali bulharské, albánské a řecké hrozby, a neodvažovali se proto zpochybňovat trvalé sepětí Makedonie s jugoslávským státem. V Makedonii proto tehdy - a vlastně až do konce 80. let - neexistoval tlak veřejnosti na uvolňování vazeb s centrem. Narozdíl například od Chor-vatska se místní komunistické oligarchii tedy ani nenabízela možnost pokusit se posílit vlastní popularitu akcentováním exkluzivního protijugoslávsky oriento-vaného nacionalismu.

Hospodářsky zaostalá republika navíc nezbytně potřebovala dotace z federálních fondů. Politická elita ve Skopji proto nijak zvláště nepodporovala přenesení rozhodování o ekonomických záležitostech z centra na jednotky fede-race. Drtivá většina příslušníků komunistické nomenklatury v Makedonii nemě-la větší zájem ani o zvýšení kompetencí jednotlivých republik v politické obla-sti. Systém vytvořený po roce 1945 jim v podstatě vyhovoval. Své osobní ambi-ce část z nich realizovala získáním významných postů v centrálních stranických či státních institucích (např. Kiro Gligorov, Lazar Mojsov a posléze i o generaci

2 Bogetić, D., „Nacionalno pitanje i Jugoslavija 1945-1989”. Istorija XX. veka, 1999, 1-2, s. 48.

Volba nejvyšších republikových funkcionářů pochopitelně podléhala neformálnímu schválení Josipa Broze Tita a mohla být vetována některým z jeho blízkých spolupracovníků.


163

mladší Krste Crvenkovski, považovaný dnes makedonskou historiografií za zastánce větších kompetencí jednotlivých částí federace).3

Makedonská komunistická elita ovšem změnám ve vztahu mezi centrem a jednotkami federace nijak neodporovala. Reformy aktuálně nijak neohro-žovaly stabilitu Makedonie. Jejich realizace navíc nabízela především mladší generaci komunistických funkcionářů možnost mnohem rychlejšího získání větších kompetencí.

Přenesení části pravomocí na jednotlivé republiky vytvářelo místním oligarchiím větší prostor pro uplatnění vlastních stanovisek při řešení národ-nostních problémů. V Makedonii se tehdy začala završovat první etapa dynami-ckých změn vyvolaných v 50. letech masovou emigrací významné části turecké komunity a příslušníků některých dalších etnik spjatých s islámskou nábožen-skou tradicí do Turecka.4 Etnickou strukturu populace Makedonie také modifi-koval příchod několika tisíc kosovských Albánců, kteří po roce 1963 získali zaměstnání na rekonstrukčních pracích zemětřesením zničené Skopje a v Ma-kedonii se trvale usadili. Výsledkem zmíněných migračních procesů byl vý-razný vzrůst počtu příslušníků albánského etnika usídlených v Makedonii. Podle sčítání obyvatelstva provedeného v roce 1971 žilo v Makedonii asi 280 tisíc Albánců. Jejich podíl na celkové populaci Makedonie tehdy tvořil 17 procent.5

Národnostní poměry v Makedonii se zdály být na první pohled klidné. Ve skutečnosti se však - již dříve napjaté - vztahy mezi většinovým národem a albánskou komunitou pozvolna zhoršovaly. V průběhu dvaceti let po skončení druhé světové války se nezlepšil krajně chladný charakter neformálních vztahů mezi oběma národy. Jen minimální počet Albánců získával zaměstnání v prestižnějších postech ve státní správě, školství, vědě či kultuře. Tuto zjevnou diskriminaci nijak nekompenzovalo zvolení (fakticky ovšem jmenování) několika Albánců do vysokých (ovšem nikdy ne klíčových) funkcí ve Svazu komunistů Makedonie, republikové vládě a parlamentu. Úloha těchto funkcio-nářů byla ryze ornamentální a jejich reálný vliv minimální. Lokální komuni-

3 Gligorov, K.: Makedonija e se što imame, Skopje 2001; Kljakić, D.: Vremeto na Koliševski,

Skopje 1994; Srovnej též: Kiselinovski, S. (ed.): Makedonski istoriski rečnik, Skopje 2000, s. 491-492 (heslo Krsto Crvenkovski, zpracované N. Veljanovskim).

4 K tomu srovnej: Todorovski, G., „Demografskite procesi vo Makedonija predizvikani od iselu-vanje na Turci vo pedesettite godine. Pričinite i početokot na iseluvanje.” Glasnik, 1997, č. 1-2, s. 63-97; Stamova, M., „Menšinová politika vůči Albáncům a Turkům v Lidové republice Makedonie (1945-1963),” Slovanský přehled, 89, 2003, č. 2, s. 187-197; Pelikán, J., „Poznámky k základním trendům vývoje národnostních vztahů v Makedonii v padesátých letech 20. století,” Slovanský přehled, 87, 2001, č. 4, s. 483-498.

5 Kiselinovski, S., Etničkite promeni vo Makedonija (1913-1995), Skopje, 2000, s. 106.


164

stická oligarchie však nevěnovala tomuto problému větší pozornost. Zřejmě doufala, že zhruba čtvrtmilionová albánská komunita nemůže nijak vážněji ohrozit stabilitu Makedonie a že se národnostní situace v této republice postup-ně automaticky zlepší.

Tato představa se však záhy ukázala jako pouhé zbožné přání. Změny, které provedla Titova skupina na přelomu druhé a třetí třetiny 60. let, totiž takřka vzápětí vedly k eskalaci albánského národního hnutí v Jugoslávii. Vzrůst albánských nacionálních ambicí se po více než dva roky projevoval takřka výhradně v Kosovu. V této autonomní oblasti Srbska se po brionském plénu okamžitě zvýšil vliv komunistických vůdců albánské národnosti. Falešné obvi-nění Rankoviće z preferování srbských národních zájmů vedlo k rychlému vzestupu bojovného albánského nacionalismu a ke zhoršení národnostní situace v Kosovu. Vzápětí po brionském plénu se zvýšil počet i intenzita neformální ústrků, kterým bylo srbské obyvatelstvo vystaveno ze strany albánské populace. Prudce vzrostl počet příslušníků slovanského obyvatelstva, kteří se v důsledku špatných mezietnických vztahů a tlaku albánské populace odstěhovali z Kosova do jiných částí Jugoslávie. Nové autonomní vedení v Prištině tyto varovné jevy – při nečinnosti srbského republikového vedení i Titovy skupiny - přehlíželo či tolerovalo. Kritika zneužívání moci tajnou službu, která provázela Rankovićův pád a která v podstatě oprávněně diskvalifikovala dosavadní činnost SDB v Ko-sovu, fakticky znemožňovala zásah orgánů činných v trestních řízení. V Kosovu paralelně prudce vzrůstala aktivita albánských nacionalistických skupin.

Až do prosince 1968 se tyto procesy dotýkaly albánské komunity v Ma-kedonii, a tedy i základního problému v etnických vztazích v této republice, jen okrajově. Narozdíl od Kosova se po brionském plénu mocenské poměry v Makedonii nijak nezměnily. Pouze se zvýšily reálné kompetence dosavadního vedení. Oligarchie ve Skopji rezolutně hájila makedonské národní zájmy. V žádném případě nemínila postupovat podle modelu, který byl použit po brionském plénu v Kosovu. Vůči příslušníkům albánského národa žijícím v Makedonii zachovala stávající nepříliš vstřícný, ale v žádném případě také nikoliv utlačovatelský přístup. V tomto směru jejím zájmům vyhovovalo, že kritika diskriminace albánského obyvatelstva organizovaná Titovým okolím se zaměřovala jen na Kosovo a vyhýbala se dalším částem Jugoslávie, kde žili příslušníci albánské komunity.

Postavení Albánců v Makedonii a v Kosovu se v mnoha směrech značně odlišovalo. Změny po roce 1966, které Albáncům v Kosovu otevřely prostor pro dovršení národní emancipace, tyto rozdíly výrazně zvýšily.

Albánci tvořili jen asi 17 procent populace Makedonie, což bylo zhruba čtyřikrát méně než v Kosovu. Potenciální nebezpečí separatistických tendencí ovšem vyplývalo z koncentrace albánské populace v několika okresech podél


165

hranice s Kosovem a s Albánii. Například v okrese Tetovo tvořili Albánci již v roce 1968 56 procent populace.6

V Kosovu byli Albánci (byť nikoliv formálně) považováni za jeden ze státotvorných národů autonomní oblasti, v Makedonii však měli jen postavení národnostní menšiny (v tehdejší oficiální terminologii byli označováni za národnost). Ve druhé polovině 60. let scházela Albáncům v Makedonii vý-znamnější vedoucí vrstva. V průběhu dvaceti let komunistického režimu se mezi v Makedonii žijícími Albánci výrazně snížil vliv tradiční elity (islámských duchovních, bývalých pozemkových vlastníků). Nová elita formující se pře-vážně z vysokoškolsky vzdělaných příslušníků mladé generace, která již v této době vznikla v Kosovu, se v Makedonii teprve utvářela. V Makedonii nemohli narozdíl od Kosova albánskou komunitu reprezentovat ani straničtí vůdci, kteří opírali svůj vliv o zásluhy z protifašistického partyzánského (komunistického) odboje za druhé světové války.

Jak bylo výše konstatováno, důsledky brionského pléna a jím výrazně urychlené nacionální oživení mezi albánskou komunitou v Kosovu se v Make-donii projevovalo jen dílčím způsobem. I v Makedonii však muselo po kritice tzv. Rankovićovy skupiny opustit politické funkce 72 Makedonců, kteří byli označeni za odpůrce samosprávného socialismu (tedy umírněných reforem) a unitarismu.7 V důsledků oslabení pozice konzervativního křídla ve straně a také výraznému snížení reálných kompetencí civilní tajné služby8 se poněkud zmír-nil represivní charakter státní moci, která do roku 1966 důsledně potlačovala každý náznak protirežimní aktivity, včetně pokusů o oživení nacionálních idejí mezi zdejší albánskou komunitou. Omilostněno bylo několik Albánců dříve odsouzených za protijugoslávskou nacionalisticky motivovanou činnost. Strani-

6 Archiv na Makedonija - Skopje (ANM) 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromá-

ždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho.

7 Tamtéž. 8 O malé efektivitě činnosti tajné služby v albánských oblastech Jugoslávie, vyplývající z toho,

že se její příslušníci obávali, že budou znovu – tak jako po Rankovićově odstranění v roce 1966 - obviněni z velkosrbských či unitaristických tendencí, se mj. hovořilo i na zasedání výkonného byra předsednictva SKJ (tehdy nejvýznamnějšího stranického orgánu) v červnu 1969. Arhiv Srbije a Crne Gore – Beograd (ASCG), f. 507-CK SKJ, IV/76, přepis zvukového záznamu diskuse na 14. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 6. 1969; o necelý rok později kritizoval nedostatečně efektivní postup tajné služby v boji proti albánskému nacio-nalismu před rokem 1968 dokonce Fadilj Hodža, nejvlivnější osobnost mezi kosovskoalbán-skými komunistickými funkcionáři (tamtéž, IV/92, přepis zvukového záznamu diskuse na 30. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 18. a 19. 1. 1970). Usnesení v podobném duchu přijala (již po albánských demonstracích v Kosovu a Makedonii) Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti (ASCG, f. 130-Savezno izvršno veće, k. 559, f. 926, zápis z jednání Komise pro kontrolu nad prací Služby státní bezpečnosti 12. 2. 1969).


166

cké orgány dostávaly informace, že se tito lidé snaží obnovit protistátní akti-vity.9 V národnostně smíšených oblastech západní a severní Makedonie dochá-zelo k drobným konfliktům mezi příslušníky albánské a makedonské populace (spory o meze, krádeže úrody, hospodské hádky). Byly registrovány i první náznaky snah vytvářet etnicky homogenní albánské vesnice či městské části a albanizovat příslušníky turecké a pomacké (muslimské) komunity.10 Počet i význam těchto incidentů a jevů se však ani zdaleka nedal srovnat s obdobnými procesy, které tehdy náhle akcelerovaly v Kosovu.

Po roce 1966 se část málopočetné albánské inteligence v Makedonii (učitelé, lékaři, studenti) snažila oživit albánskou nacionální symboliku. Obje-vily se pokusy přejmenovat některé albánské školy či kulturní domy v albán-ských obcích, které byly nazvány podle hrdinů jugoslávského partyzánského odboje, makedonského národního hnutí či nesly názvy typu Bratrství a jednota, jmény osobností spjatých výhradně s historickým vědomím albánské populace. Nejčastěji bylo voleno makedonskými úřady těžko napadnutelné jméno albán-ského národního hrdiny z 16. století - Skanderbega.11

Mnohem větší problémy začal makedonským úřadům přinášet jiný nacionální symbol v Jugoslávii žijících Albánců – národní vlajka. Užívání vlajky jugoslávských Albánců úřady zakázaly krátce po skončení druhé světové války. Důvodem byla především skutečnost, že se národní vlajka jugoslávských Albánců zcela shodovala se státním symbolem Albánie. Paradox přitom před-stavoval fakt, že daná podoba tradiční národní vlajky (korunky nad hlavami černého dvojhlavého orla nahrazené rudými hvězdami) vznikla nejdříve jako zástava albánských partyzánských oddílů bojujících v rámci jugoslávské rezi-stence v Kosovu. Teprve následně tuto podobu přijal komunistický režim v Albánii.12

9 ANM 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních

výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho.

10 ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968: záznam z diskuse; 1.427.170.12/281-294. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v Socialistické republice Makedonii z 16. 12. 1968; 1.427.231.12/89-131. Interní informace Komise pro mezirepublikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969.

11 ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968: vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969: vystoupení Pavle Davkova, Strachila Gigova, Neša Markovskeho.

12 ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/74, přepis zvukového záznamu diskuse na 12. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 6. 1969: vystoupení Cvijetina Milatoviće.


167

Počátkem roku 1968 - v rámci vstřícných kroků směřujících k fakti-ckému zrovnoprávnění Albánců v Kosovu s ostatními národy Jugoslávie - bylo na základě dohody představitelů komunistických vedení Srbska a Kosova umožněno opět tuto vlajku používat. Tehdejší rozdíl v postavení Albánců v jed-notlivých republikách Jugoslávie příznačně ilustruje skutečnost, že rozhodnutí bylo učiněno bez účasti představitelů Makedonie i Černé Hory.13 Z dohody však nepřímo vyplývalo, že národní symbol mohou používat všichni občané albánské národnosti v Jugoslávii.

Vlajka byla ovšem chápána - a to jak Albánci žijícími v Kosovu, Make-donii, Černé Hoře a jižním Srbsku, tak i Srby, Makedonci a Černohorci - nikoliv jako národní vlajka jugoslávských občanů albánské národnosti, ale jako symbol celistvosti albánského národního prostoru. Slovanští obyvatelé jižních regionů Jugoslávie její vyvěšování v podstatě oprávněně považovali za ostentativní prezentaci separatistických záměrů albánské komunity. Vlajka, kterou bylo máváno na albánských svatbách či visela na obchodech a dílnách patřících Albáncům, se již před nacionalistickými demonstracemi koncem roku 1968 v Makedonii stávala předmětem hádek a drobných etnicky motivovaných konfliktů.14

Informace o stoupajícím národnostním napětí v oblastech, kde žila albánská komunita, dostávalo stranické vedení jak prostřednictvím tajných služeb, tak i dopisů slovanských obyvatel těchto regionů již od roku 1966. S projevy varujícími před narůstajícím albánským nacionalismem a diskri-minací kosovských Srbů se na zasedání ÚV Svazu komunistů Srbska odvážili koncem května 1968 vystoupit Jovan Marjanović a Dobrica Ćosić. Tehdejší jugoslávské i srbské vedení však tyto signály ignorovalo, Marjanovićova a Ćosićova stanoviska ostře odsoudilo.15

13 Tamtéž: vystoupení Fadilja Hodži, Stevana Doronjskeho, Krste Crvenkovskeho; o problému

také Hradečný, P.: „Kosovská otázka v letech 1944-1996 a její úloha v procesu dezintegrace komunistické Jugoslávie” in: Tejchman, M. – Hradečný, P. – Šesták, M. (ed.): Historické souvislosti rozpadu Jugoslávie. Praha 1996, s. 143.

14 ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968: úvodní vystoupení člena sekretariátu ÚV SKM Vanča Apostolskeho a diskusní příspěvek Krste Crvenkovskeho; k tomu též: Marković, P. (ed.): „Služba državne bezbednosti i albanske demonstracije na Kosovu 1968. godine. Jedan dokument.” Istorija XX. veka, č. 1-2, 1999, s. 172. P. Marković publikoval obšírný dokument (25 stran strojopisu) nazvaný Informace povodom demonstracija na SAP Kosovu i SR Makedoniji, datovaný 31. 1. 1969. Pro potřeby nejvyšších státních a stranických orgánů ho zpracovala Služba státní bezpečnosti.

15 K zasedání podrobněji např.: Dimić, Lj., Istorija srpske državnosti, III, Srbija u Jugoslaviji. Novi Sad, 2001, s. 397-401.


168

Postoj Titova vedení i skupiny ovládající republikové stranické i státní orgány v Srbsku ovlivnilo několik důvodů. Projevy albánského nacionalismu považovali za výstřelky vyplývající především z euforie ze získání plno-právného postavení albánského národa v Kosovu. Domnívali se také, že tyto excesy lze eliminovat jen zvýšením ekonomické, kulturní a civilizační úrovně albánské komunity. Případná ostřejší reakce na projevy albánského nacionali-smu by navíc nepřímo zpochybnila kritiku Rankovićovy skupiny. Zproblemati-zovala by se tak nedávná klíčová personální změna v jugoslávské mocenské struktuře, kterou příslušníci nejbližšího Titova okolí i liberálněji orientovaní členové srbského vedení (každá z těchto skupin z jiných důvodů) považovali za mnohem důležitější než důsledky vzrůstu národnostního napětí v jižních oblastech federace.

K podcenění narůstajícího nacionálního napětí v jižních oblastech státu centrálními jugoslávskými úřady v této souvislosti přispěla i dílčí změna v do-savadním přístupu režimu Envera Hodži k SFRJ. Po okupaci Československa Albánie, která se sama obávala případné sovětské expanze či útoku ze strany Řecka, ztlumila nepřátelskou rozvědnou činnost proti Jugoslávii, omezila podporu své agentuře v Jugoslávii. Albánští diplomaté neoficiálně informovali jugoslávské partnery, že jejich vláda v případě sovětského útoku na SFRJ poskytne Jugoslávii v rámci svých možností pomoc.16

Republikové vedení ve Skopji dostávalo v průběhu letních a podzimních měsíců roku 1968 informace o zhoršování mezietnických vztahů v některých regionech severní a západní Makedonie. V podstatě je však ignorovalo. Nerea-govalo ani na propagandu šířící se po srpnu 1968 mezi albánskou komunitou. Šeptanda organizovaná albánskými nacionalisty nabádala příslušníky albánské komunity, aby v případě eventuální invaze Bulharska do Makedonie, kterou tehdy nebylo možné vyloučit, zachovali neutralitu. Tvrdila, že v Makedonii žijící Albánci nemají žádný důvod, proč by Jugoslávii bránili, neboť jsou pevni spjati s albánským státem, od kterého mohou čekat v případě krizové situace podporu.17 Příčinou zdrženlivého postoje makedonského stranického vedení byla zřejmě obava, aby se nedostalo do rozporu s linií Titovy skupiny nastou-penou v roce 1966. Obávalo se, že v případě ráznějšího zákroku proti projevům albánského národního hnutí by mohlo být – v kontextu atmosféry, která se

16 ASCG, f. 507-CK SKJ, III/144, podkladový materiál pro schůzi předsednictva a výkonného

výboru ÚV SKJ 14. 11. 1968 vypravovaný ministerstvem zahraničních věcí SFRJ 31. 10. 1968.

17 Marković, P. (ed.): Služba državne... s. 172.


169

v Jugoslávii vytvořila po brionském plénu – kritizováno za prosazování make-donského nacionalismu.18

Masové nacionálně motivované demonstrace Albánců, které vypukly 27. listopadu 1968 na mnoha místech Kosova, znamenaly pro všechny složky stranické i státní moci jak v bělehradském centru, tak v příslušných částech federace šokující překvapení. Poprvé od roku 1913, tedy od násilného rozdělení albánského etnického prostoru po balkánských válkách, neměly národnostně motivované protesty albánského obyvatelstva podobu tradičních živelných vzpour či zbojnicko-loupeživých rebelií.19 Proběhly jako poměrně pečlivě připravené a koordinované demonstrace ve většině větších městech Kosova. Na základě rozhodnutí nejvyšších představitelů Jugoslávie byly demonstrace, které na některých místech Kosova probíhaly ještě 28. listopadu, za pomoci místní armádní posádky a policejní posil ze Srbska rázně potlačeny.20

Na základě dnes dostupných informací se lze domnívat, že se organizátoři demonstrací koncem listopadu 1968 soustřeďovali jen na území Kosova. Den po propuknutí protestů v Kosovu došlo k nepokojům také v Bujanovci (ve vranjskem okresu v tzv. užším Srbsku). Šlo však jen o relativně drobný incident, který zřejmě vypukl jako spontánní reakce na události v Kosovu. Také centrální úřady chápaly protesty jako záležitost týkající se jen Kosova.21

V severní a západní Makedonii byla koncem listopadu 1968 relativně klidná situace. Drobné konflikty, které zde proběhly až 28. a 29. listopadu, neměly charakter organizovaných demonstrací. Vypukly jako drobné šarvátky

18 K tomu srovnej: ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a

tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968; 1.427.170.12/281-294, Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problémech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. 12. 1968.

19 Marković, P.(ed.): Služba državne... s. 170 (Autorův úvod k edici dokumentu). 20 Podrobné údaje o průběhu protestů jsou obsaženy zejména v informaci ministra vnitra Srbska

Slavka Zečeviće, kterou přednesl 28. 11. 1968 na zasedání republikové vlády (Arhiv Srbije - Beograd (AS), f. Izvršno veće Srbije, zápis ze 79. schůze vlády 27. a 28. 11. 1968); dále také AS, f. Savez komunista Srbije–Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat centralnog komiteta SKS, sl. 1; ASCG, f. 507-CK SKJ, III, depeše a šifrované telegramy, nedatovaný oběžník ÚV SKJ adre-sovaný výkonným výborům SKJ jednotlivých republik. Z publikovaných pramenů nejvíce v do-kumentu editovaném Predragem Markovićem (Marković, P. (ed.): Služba državne...s. 173-174.) V české historiografii k demonstracím v Kosovu v roce 1968: Hradečný, P.: c. d. s. 144-145.

21 Nepřímo o tom například svědčí pokyn vládnoucí skupiny nařizující po 27. listopadu nepře-tržitou pohotovost v ústředním výboru Svazu komunistů Srbska. Makedonie se tento pokyn nijak netýkal. (ASCG, f. 507-CK SKJ, III, depeše a šifrované telegramy, nedatovaný oběžník ÚV SKJ výkonným výborům SKJ v jednotlivých republikách)


170

mezi Albánci a Makedonci v Debaru, Gostivaru a Struze.22 Několik incidentů, ke kterým došlo v Makedonii koncem listopadu 1968, svým charakterem, rozsahem a výbušností zdaleka zaostávaly za protesty v kosovských městech. V podstatě se nijak neodlišovaly od běžných projevů etnického napětí, které se po roce 1966 čas od času objevovaly v severní a západní Makedonii.

Ač se albánské nacionální demonstrace dotkly Makedonie jen zcela okrajově, vyvolaly mezi republikovým vedením ve Skopji ohromné znepoko-jení. Sekretariát ÚV SKM, krátce předtím zvolený na sjezdu Svazu komunistů Makedonie, se hned na své první schůzi 6. prosince 1968 usnesl svolat v souvislosti s událostmi v Kosovu aktiv stranických funkcionářů z celé Make-donie.23 Shromáždění, které se sešlo již o tři dny později, se zúčastnili kromě členů ÚV SKM i členové a tajemníci okresních výborů strany v Makedonii. Průběh jednání charakterizovaly vážné obavy členů makedonské elity z roz-šíření albánského národního hnutí do Makedonie a z případných separati-stických snah zdejší albánské komunity. Člen sekretariátu ÚV SKM Vančo Apostolski se v úvodním vystoupení snažil tyto obavy poněkud zaobalit do frází obvyklých v tehdejších projevech nejvyšších jugoslávských představitelů. Tvrdil, že stoupající etnické napětí v Makedonii je vyvoláno zvenčí, a to jednak albánskými nacionalisty v Kosovu, jednak emisary vyslanými protisocialisti-ckými silami, které stály v pozadí nedávných studentských protestů v Běle-hradě. Apostolski také kritizoval projevy makedonského nacionalismu, který nutně provokuje albánskou komunitu. Jako příklad uvedl televizní pořady uvedené v rámci oslav 65. výročí ilindenského povstání, které měly jasně protialbánský osten. V úvodním projevu však jasně převládly obavy z eskalace albánského nacionalismu. Apostolski zcela správně konstatoval, že Albánci v Jugoslávii tvoří jeden etnický celek, který jen formálně rozdělují hranice jednotlivých republik federace. Upozornil, že albánský nacionalismus se do Makedonie šíří jak z Kosova, tak i z Albánie, přestože zde vládne nejauto-ritativnější režim v Evropě. Kritizoval vyvěšování albánské vlajky. Označil ji nikoliv za symbol albánské národnosti v Makedonii, ale albánského naciona-lismu, snažícího se zabránit harmonizaci národnostních vztahů v této republice.

22 V Debaru bylo 29. listopadu (tedy v den nejvýznamnější státního svátku jugoslávské federace)

vyvěšeno několik albánských vlajek. Jako reakci na to skupina Makedonců vytloukla výklady krámků, na nichž vlajky visely. Druhý den byl ze msty rozbit výklad jednoho makedonského krejčího. K verbálním konfliktům došlo v Gostivaru. Skupina Albánců začala ve večerních hodinách 28. 11. zpívat albánské národní písně a provolávat hesla oslavující Skanderbega. O tři dny později na stejném místě zpívala skupina Makedonců makedonské revoluční písně. (ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968)

23 ANM, 1.427.194.1/1-5, zápis z I. schůze sekretariátu ÚV SKM 6. 12. 1968.


171

V mnohem ostřejším duchu než Apostolski vystoupili další řečníci makedonské národnosti. Upozorňovali na to, že albánský nacionalismus se začal šířit zejména po brionském plénu. Kritizovali požadavky makedonských Albánců, aby jim byl v makedonské státní televizi poskytnut samostatný kanál a aby se na všech fakultách univerzity ve Skopji vyučovalo také albánsky. Odsuzovány byly i sympatie některých funkcionářů SKM albánského původu k albánským nacionalistickým tendencím. Řečníci upozorňovali na snahy albanizovat tureckou komunitu; kritizovali zřizování albánských škol, respe-ktive albánských paralelních tříd v obcích, kde žil jen relativně malý počet příslušníků albánského etnika. Nejrazantněji vystoupil předseda ÚV SKM Krste Crvenkovski, tehdy nejvýznamnější funkcionář v Makedonii. Rozhodně kritizo-val demonstrace v Kosovu. V nepřímé narážce na postoj kosovskoalbánských předáků, který v podstatě akceptovali členové tehdejšího srbského stranického vedení, odmítl vysvětlení příčin protestů v Kosovu jako důsledku velkých sociálních rozdílů v tomto regionu. Podle jeho názoru jimi vyústila vlna otevřeného albánského nacionalismu.24

Na shromáždění stranického aktivu Makedonie panovala – narozdíl od schůze ÚV SKM, která se konala o necelý měsíc později po demonstracích v Tetovu – relativně tolerantní atmosféra. Komunističtí funkcionáři albánského původu si mohli dovolit hodnotit národnostní vztahy v Makedonii z pozic souvisejících s jejich vlastní etnickou příslušností. Nepřímo – a nutno podtrhnout oprávněně - kritizovali makedonský nacionalismus. Poukazovali na diskriminaci Albánců v Makedonii při přijímání do státních služeb. Stěžovali si na to, že albánština je sice vnějším úředním jazykem v Makedonii, ve sku-tečnosti však musí Albánci komunikovat s úřady jen makedonsky. Upozorňo-vali také na špatný stav albánského školství v Makedonii.25 Názory albánských členů širší stranické oligarchie v Makedonie však nebyly brány v úvahu.

Obavy z albánského nacionalismu, který potenciálně ohrožoval integritu Socialistické republiky Makedonie, ale současně vůle rozhodně mu čelit se mnohem výrazněji než v diskusi na poradě aktivu SKM odrazily v usnesení sekretariátu ÚV SKM schváleném 16. prosince26, tedy ještě před demonstra-cemi Albánců v Tetovu. Jeho základní myšlenky rozvíjely a vyostřovaly teze, které zazněly před týdnem v projevu K. Crvenkovskeho. V třináctistránkové rezoluci, formulované kostrbatým jazykem tehdejší stranické byrokracie, schá-

24 ANM, 1.427.191.1/1-127. Stenografický zápis ze shromáždění členů a tajemníků okresních

výborů SKM a členů ÚV SKM 9. 12. 1968. 25 Tamtéž. V projevech bylo mj. zmíněno, že se většina odborných předmětů v albánských

středních školách vyučuje vzhledem k nedostatku kvalifikovaných učitelů makedonsky. 26 ANM, 1.427.170.12/281-294. Usnesení sekretariátu ÚV SKM o některých aktuálních problé-

mech realizace politiky řešení národnostní otázky v SRM z 16. 12. 1968.


172

zela jakýkoliv kritika makedonského nacionalismu či náznak pokusu analyzovat objektivní příčiny, které zhoršují národnostní vztahy.27 Vedení Svazu komunistů Makedonie ubezpečovalo, že se bude snažit, aby národnosti získaly kvalitativně lepší podmínky pro výuku a osvojování kulturního bohatství v mateřském jazyku. To mělo jejich příslušníkům umožnit rovnoprávné zapojení do společensko-politického a hospodářského života v Makedonii. V rezoluci se také tvrdilo, že SKM se vždy snažil zajistit užívání jazyka národnostních menšin při úředním jednání v regionech s jejich vyšším zastoupením v populaci.

Vedle těchto stručných pasáží - uměřeně vstřícných k albánské komu-nitě - ovšem usnesení jasně hájilo makedonské nacionální zájmy. Zdůrazňovalo se v něm, že Socialistická republika Makedonie vznikla po dlouhých staletích bojů makedonského národa za svou národní svobodu a nezávislost a svou národnostní politikou umožnila albánské a turecké národnosti, aby se staly integrální součástí makedonské společnosti. Všichni, kteří se snaží řešit pro-blémy na čistě národním základě, přestože se prezentují jako ochránci životně důležitých národních zájmů, jsou objektivně konzervativními silami, rozvracejí-cími řady pracujících. Sekretariát ÚV SKM za pomocí opatrných formulací, ale záměrně rezolutně odsoudil projevy albánského nacionalismu. Za nepřijatelné označil administrativní zavádění albánštiny do škol; deklaroval, že SKM a příslušné orgány znemožní zneužívání symbolů národnostních menšin.28 Usne-sení kritizovalo dosavadní přespříliš benevolentní postoj SKM a ostatních po-krokových sil vůči silám, které se v období národně osvobozeneckého boje29 dostaly do zásadního rozporu s podstatou naší socialistické revoluce. Jimi byli beze vší pochyby míněni zastánci nekomunistického albánského národního hnutí.

Nejvýznamnější byla ta pasáž usnesení, v níž se sekretariát ÚV SKM zavazoval tvrdě postupovat proti šíření nepřátelské činnosti ze zahraničí, která propaguje šovinismus a skryté teritoriální požadavky. Tato vágní formulace byla dříve používána především jako kritika bulharských anexionistických snah. V polovině prosince 1968 byla však jasně zacílena proti albánskému nacio-nalismu. Ostří se přitom zřejmě nezaměřovalo jen na Hodžovu Albánii. Lze 27 V tomto ohledu se postoj elity vládnoucí v Makedonii kontrastně lišil od postojů tzv.

Nikezićovy skupiny, která tehdy ovládala klíčové pozice v republikové stranické organizaci v Srbsku. M. Nikezić, L. Perovićová, M. Čanadanović či M. Tepavac po listopadových de-monstracích v Kosovu označovali za příčiny vyostření národnostních tenzí širokou škálu historických a sociálních důvodů. Více než albánský přitom kritizovali srbský nacionalismus. (O tom například jasně vypovídají jejich vystoupení na společné schůzi stranických vedení Srbska a Kosova – AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 99 Sekretarijat cen-tralnog komiteta SKS, Stenografický záznam ze společného zasedání sekretariátu ÚV Svazu komunistů Srbska a sekretariátu Oblastního výboru SKJ v Kosovu 6. 3. 1969.)

28 Tedy albánské vlajky. 29 V letech 1941-1945.


173

předpokládat, že nositeli nepřátelské činnosti byli míněni i albánští nacionalisté v Kosovu, a to jak příslušníci ilegálních skupin, tak i členové oficiálních mocenských struktur.

Záhy se ukázalo, že obavy vedení ve Skopji z rozšíření albánského nacionálního hnutí z Kosova do Makedonie byly zcela opodstatněné. Necelý měsíc po demonstracích v Kosovu vypukly nepokoje v Tetovu. Na základě dostupných pramenů nelze dnes ještě určit, zda šlo o spontánní, či organizované protesty. Ve zprávě tajné policie se tvrdí, že za nepokoji stála asi desetičlenná ilegální skupina albánských nacionalistů, působící v Tetovu od listopadu 1967.30 Rozbor dostupných zpráv popisujících průběh incidentů však nevy-lučuje ani spontánní vypuknutí protestů. Je možné, že jedním z podnětů bylo publikování části výše analyzovaného usnesení sekretariátu ÚV SKM, které jugoslávské listy otiskly dva dny před vypuknutím demonstrací.31

Srocení zhruba 200 Albánců na hlavním náměstí v Tetovu, okresním městě v severozápadní Makedonii, bylo 22. prosince vyprovokováno stržením albánské vlajky vyvěšené na jednom albánském obchůdku. Demonstranty, kteří provolávali hesla Pryč se šovinisty, Pryč s Rankovićem a jeho šovinistickou milicí, ale také oslavovali Josipa Broze Tita a nejvýznamnějšího kosovsko-albánského komunistického předáka Fadilja Hodžu,32 rozehnala policie.

Druhý den však protesty za účasti mnohem většího počtu lidí pokra-čovaly a odpoledne nabraly na intenzitě. Dav složený většinou z mladých lidí vytloukl několik makedonských obchodů a snažil se lynčovat Makedonce, který předchozího dne strhl albánský prapor. Z hlediska politické stability bylo však mnohem nebezpečnější, že protestující vnikli do budovy místního výboru SKM, demolovali jeho zařízení a z jeho okna vyvěsili albánské vlajky. Demonstranti se poté vydali k místnímu velitelství policie, na které házeli kameny. Z davu se ozvalo i několik výstřelů. Teprve po salvách příslušníků policie mířených nad hlavy demonstrantů shromáždění zanechali pokusů zmocnit se policejního velitelství. Demonstrace však pokračovaly do pozdních nočních hodin. Bylo poničeno mnoho automobilů, vypleněno několik budov státních institucí, ale i 30 Marković, P.: Služba državne....s. 175. O konspirativní přípravě protestů hovořili na zasedání

ÚV SKM v lednu 1969 vlivný liberálně orientovaný člen skopské oligarchie Slavko Milosavleski a člen ÚV SKM albánského původu Džemail Vejseli. Milosavleski tvrdil, že demonstrace organizovala skupina 25-30 osob. Podle Vejseliho byly 22. prosince - v den muslimského svátku - albánské vlajky údajně proti vůli místních islámských duchovních vyvěšeny i na minaretech. Na 23. 12. organizátoři demonstrací údajně pozvali do Tetova z venkovské škol z okolí učitele a žáky pod záminkou, že se zde bude konat protestní mítink proti americké agresi ve Vietnamu, který bude natáčet televize. (ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969)

31 Politika (Beograd), 20. 12. 1968. 32 Mj. se provolávalo heslo Tito-Fadilj-Strana.


174

výstavnějších budov v centru využívaných většinou Makedonci (např. nový hotel). Protesty se marně pokusil zastavit místopředseda makedonského parla-mentu albánského původu Hadži Ramadani. Zostřila se i hesla provolávaná protestujícími. Zatímco v neděli, kdy protesty začaly, byla zaměřena proti Rankovićovi a blíže nespecifikovaným šovinistům, v pondělí již demonstranti provolávali hanbu Krste Crvenkovskemu, vykřikovali, že nastal čas pro občanskou válku, která je jedinou možností, jak se zbavit otroctví, ve kterém Albánci v Makedonii žijí již 25 let. Požadovali připojení albánských oblastí v Makedonii ke Kosovu a přeměnu tohoto regionu v plnoprávnou součást jugo-slávské federace. Při protestech byli zraněni minimálně 3 demonstranti a 2 policisté. Zraněných však bylo pravděpodobně mnohem více.33

Prosincové albánské nepokoje v Tetovu měly mnohem menší rozsah a intenzitu než demonstrace, které měsíc předtím proběhly v Kosovu.34 Pro Make-donii však představovaly mnohem větší hrozbu než pro Srbsko. Případná realizace v Tetovu provolávaných požadavků by totiž ohrozila nejen územní integritu, ale i samotnou existenci makedonského státu a mohla by zvrátit proces formování moderního makedonského národa.

Makedonský establishment i proto na vzedmutí albánského národního hnutí reagoval mnohem ostřeji než srbské vedení. Po událostech v Tetovu bylo v Makedonii kvůli propagaci albánského nacionalismus trestně stíháno 87 lidí, jednání 101 osoby policie kvalifikovala jako přestupek; 120 dalších policie napomenula.35 Počet perzekvovaných v průběhu roku 1969 zřejmě vzrostl.36 Makedonská policie provedla razii, při níž hledala nelegálně držené střelné 33 O průběhu demonstrací: ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezi-

republikové vztahy, mezietnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; 1.427.170.17/355-524. Stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM z 13. 1. 1969; Politika (Beograd), 24.-27. 12. 1968; Marković, P.: Služba državne...s. 174; Vickers, M.: Between Serb and Albanian. A History of Kosovo. London 1998, s. 166-167.

34 Protesty zůstaly omezeny jen na Tetovo; v dalších částech severní a západní Makedonie byl klid. Počet zraněných byl mnohem menší než při listopadových demonstracích v Kosovu. (V Kosovu byl zabit jeden demonstrant; 18 dalších vyhledalo lékařskou pomoc, zraněno bylo také 14 příslušníků bezpečnostních sil.)

35 Stíhány nebyly jen osoby žijící v Tetovu a jeho blízkém okolí (celkem 92 osob), ale i Albánci žijící v Gostivaru (32), Skopji (26) a v několika dalších městech západní a severní Makedonie. V Kosovu bylo po listopadových demonstracích postaveno před soud jen 20 osob. Marković, P.: Služba državne...s. 174.

36 Podle interní zprávy adresované nejvyššímu jugoslávskému stranickému vedení sledovala tajná policie na jaře 1969 v Makedonii 42 albánských agentů a dalších 43 osob podezřelých z albán-ské nacionalistické orientace. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/69, výkonné byro předsednictva SKJ. Podkladový materiál (Náčrt současné aktivity vnitřního nepřítele zaměřené na podkopání a zničení ústavou vytvořeného systému SFRJ) pro 7. schůzi byra předsednictva SKJ 13. 5. 1969 vypracovaný Službou státní bezpečnosti.


175

zbraně. Úřady také umně využily formální institut tzv. samosprávy pracujících. Okamžitě po skončení demonstrací byly ve školách, nemocnicích a továrnách svolány schůze tzv. pracovních kolektivů. Tato shromáždění nejen odhlasovala rezoluce odsuzující demonstrace, ale také rozhodla o okamžitém ukončení pracovního poměru Albánců, kteří se údajně zúčastnili demonstrací. Zaměstnání tak ztratilo především mnoho albánských lékařů a učitelů, včetně těch, kteří odmítli před žáky odsoudit demonstrace. Úřady odebíraly stipendia studentům podezřelým z účasti na demonstracích.37

Z dlouhodobějšího hlediska byla minimálně stejně důležitá i politická reakce oligarchie vládnoucí v Makedonii. Skupina kolem Krste Crvenkovskeho se rozhodla jít zcela jinou cestou než tehdejší srbské vedení, které sice albánské protesty v listopadu 1968 rozhodně potlačilo, ale následně - za souhlasu Josipa Broze Tita či možná i z jeho iniciativy38 - vyšlo albánskému národnímu hnutí v mnoha směrech vstříc. Vedení ve Skopji nemínilo dělat kompromisy a rozho-dlo se důsledně čelit albánskému nacionalismu. Od prosince 1968 razantně potlačovalo nelegální organizace albánských nacionalistů, i jakékoliv spontánní projevy albánského národního hnutí. Především však nechtělo, aby se národní hnutí v Makedonii žijících Albánců stalo záležitostí přesahující republikový rámec. Snažilo se vyhnout tomu, aby národnostní tenze v Makedonii byly dává-ny do spojitosti s děním v ostatních jugoslávských regionech, kde žilo albánské etnikum. Národnostní vztahy v Makedonii měly být vyřešeny bez většího angažmá federálního vedení (fakticky tedy Josipa Broze Tita). Vedení ve Skopji však především nemínilo připustit, aby do nich jakkoliv zasahovali kosovsko-albánští funkcionáři.39 Jinými slovy, albánská otázka v Makedonii měla být řešena zcela odděleně od albánské otázky v Kosovu. V tomto duchu bylo formulováno usnesení sekretariátu ÚV SKM publikované bezprostředně po demonstracích.40

Tato linie našla plnou podporu v rámci širšího kruhu vládnoucí elity ve Skopji. Plně ji akceptovalo i zvláštní zasedání ÚV SKM, které se sešlo kvůli demonstracím v Tetovu 13. ledna 1969. Protesty v Tetovu byly až na jedinou 37 ANM, 1.427.231.12/89-131. Interní informace komise pro mezirepublikové vztahy, mezi-

etnické vztahy a vztahy mezi národnostmi z ledna 1969; Politika (Beograd), 26.-29. 12. 1968. 38 Na základě dostupných dokumentů nelze přesně stanovit, jaké bylo po listopadu 1968 Titovo

stanovisko k problému v Kosovu žijících Albánců. 39 Nepochybně velmi komplikovaný postoj jednotlivých členů kosovského vedení albánského

původu k albánskému národnímu hnutí není doposud ani v náznaku objasněn. Makedonské vedení zřejmě nemělo na přelomu let 1968-1969 žádné přímé důkazy, že by se albánští čle-nové kosovské mocenské elity snažili zasahovat do záležitostí týkajících se albánské komu-nity v Makedonii. Oprávněně se však obávalo, že by se v budoucnosti mohli o něco takového pokusit a vystupovat jako představitelé všech v Jugoslávii žijících Albánců.

40 Politika, 27. 12. 1968.


176

výjimku hodnoceny jen z – byť různě odstupňovaných – makedonských nacio-nálních pozic. Jako jediný se proti paušálnímu obviňování albánského národa (zejména jeho inteligence) z vyvolávání nacionalistických nálad odvážil ohradit člen ÚV SKM albánského původu Sadik Sadiku.41 Atmosféru na schůzi a její aranžmá dokresluje fakt, že jako první řečník vystoupil Albánec Džemail Vejseli, předseda okresního výboru SKM v Tetovu. Vejseli nejen ostře kriti-zoval demonstrace v Tetovu, ale zeširoka líčil, jak se v uplynulých dvaceti letech po všech stránkách zlepšilo postavení albánské komunity v Makedonii.

Ve vystoupeních členů ÚV SKM se v mnoha případech zrcadlilo pře-kvapení, až šok z prosincových demonstrací a také obavy z možných důsledků akcelerace albánského národního hnutí. Řečníci chválili policii za rázný zákrok proti demonstrantům, požadovali co nejpřísnější sankce proti stoupencům albánskému nacionalismu. Několik členů ústředního výboru tvrdilo, že za nacionálními nepokoji nestojí jen protikomunističtí nacionalisté, ale i někteří funkcionáři Svazu komunistů Makedonie albánského původu. Nejostřeji ze všech diskutujících vystoupil Strachil Gigov. Gigov - předválečný komunista, jeden z nejvlivnějších makedonských komunistických funkcionářů starší generace - ve svém projevu nesmlouvavě hájil makedonské nacionalistické pozice. Jako jediný v diskusi používal termínu Šiptar.42 Polemizoval dokonce s oficiální titoistickou doktrínou a tvrdil, že Albánci v Makedonii nejsou národností, ale národnostní menšinou. V projevu, v němž otevřeně varoval před šířením albánského národního hnutí z Kosova do Makedonie, napadl nejvý-znamnějšího kosovského funkcionáře albánského původu Fadilja Hodžu, jehož jméno provolávali demonstranti v Tetovu. Kritizoval F. Hodžu za to, že se od těchto hesel veřejně nedistancoval.43 Několik diskutujících s tímto Gigovovým požadavkem polemizovalo. Nehájili však F. Hodžu, ale vyslovovali obavy, aby tímto způsobem nebyli kosovskoalbánští funkcionáři nepřímo zapojeni do záležitostí týkajících se Makedonie.44

Nepokoje v Tetovu v prosinci 1968 se staly jediným významnějším otevřeným projevem albánského národního hnutí v Makedonii za celou takřka půlstoletou historii jugoslávské federace. Latentní, stále vzrůstající národnostní napětí v této zemi znovu navenek propuklo teprve na přelomu 80. a 90. let a

41 ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969. 42 Po roce 1966 se v projevech jugoslávských představitelů i v médiích začal namísto termínu

Šiptar (označujícího Albánce žijící v Jugoslávii) používat výraz Albánec. Slovo Šiptar rychle dostalo pejorativní nádech.

43 Gigov mimo jiné neváhal říci: Nikdo si nesmí myslet, že si bude pohrávat s novou Makedonií, za kterou jsme prolili tolik krve. To musí být všem jasné, musí to být jasně řečeno i směrem do Kosova, musí to být jasné i Fadilju Hodžovi.

44 ANM, 1.427.170.17/355-524, stenografický zápis ze 3. schůze ÚV SKM 13. 1. 1969.


177

v plné míře – v podobě nakonec zvnějšku prozatím zmrazené občanské války - až v prvním roce nového milénia. Agresivitu albánského národního hnutí na dlouhou dobu – ovšem jen dočasně - otupil především razantní postoj tehdejší makedonské mocenské elity. V roce 1969 makedonské vedení definitivně opu-stilo pokusy integrovat albánské etnikum do většinové společnosti. Výrazně omezilo reálnou podporu programu ekonomického a civilizačního povznesení albánské komunity. Postupně redukovalo albánské kulturní a vzdělávací institu-ce. Bez větších obtíží se smířilo s existencí takřka nepropustných bariér brání-cích neformálním vztahům příslušníků makedonského a albánského národa. Mocenská elita většinového národa, která v republice až do rozpadu jugoslávské federace nepřetržitě ovládala všechny klíčové pozice, začala považovat histo-ricky vzniklou faktickou ghettizaci albánského etnika za v podstatě normální.

Vedení ve Skopji se již na přelomu 60. a 70. let podařilo v rámci složitě strukturovaných nejvyšších jugoslávských mocenských struktur prosadit sta-novisko, že vztahy mezi většinovým národem a albánskou národností v Ma-kedonii jsou výhradně záležitostí zdejších republikových stranických a státních úřadů a že albánská menšina nemůže být nástrojem sloužícím k negaci make-donského státnosti.45 Proti nerovnoprávnému postavení albánského etnika, tvořícího již počátkem 70. let skoro pětinu populace Makedonie, nic nenamítal Josip Broz Tito, ani nikdo z jeho tehdejších nejbližších spolupracovníků. Protesty se na oficiálních fórech neozývaly ani z řad kosovskoalbánských komunistických předáků, kteří se zřejmě plně soustřeďovali na posilování pozic albánského národa v Kosovu.46

Důvody přechodného triumfu makedonské komunistické elity, jež se v této otázce mohla opírat o jednoznačnou podporu příslušníků většinového národa v Makedonii, byly důsledkem shody okolností. V 70. letech se moc v Jugoslávii stále více přesouvala z centra na jednotlivé republiky. Národnostní vztahy v každé z nich byly považovány za záležitost republikových orgánů. V žádné z republik jugoslávské federace kromě Makedonie však nebyly v 70. letech menšiny diskriminovány. Proti nerovnoprávnému postavení albánské komunity ovšem žádný z vlivných faktorů mocenského systému Titova režimu neprotestoval. Za klíčový problém albánské otázky v Jugoslávii se považovala situace v Kosovu. Zde i po krizi v roce 1968 pokračovala za velkorysé podpory 45 Kljakić, D.: c. d. s. 418-419. 46 Fadilj Hodža a Veli Deva si v roce 1969 při jednáních svazových stranických orgánů,

respektive při setkání s Josipem Brozem Titem jen nepřímo stěžovali na represe proti albánské komunitě v Makedonii. (ASCG, f. 507-CK SKJ, IV/76-výkonné byro předsednictva SKJ. Přepis zvukového záznamu diskuse na 14. schůzi výkonného byra předsednictva SKJ 24. 6. 1969, vystoupení F. Hodži; AS, f. Savez komunista Srbije-Centralni komitet, k. 97. Přepis zvukového záznamu ze setkání Josipa Broze Tita s představiteli Srbska 25. 9. 1969, vystoupení V. Devi)


178

centrálních jugoslávských i srbských republikových orgánů všestranná emanci-pace albánského etnika. Příslušníci vládnoucí elity ve všech částech Jugoslávie však současně se znepokojením odhadovali možné vyústění vývoje v Kosovu. V obavě před eskalací albánského nacionalismu a také ze strachu z důsledků případného oslabení Makedonie, považované kvůli bulharským aspiracím za jednu z achillových pat jugoslávské federace, přivírali nad diskriminací albán-ské menšiny v Makedonii oči.

Rezime

Nacionalni odnosi u Makedoniji krajem šezdesetih godina 20. veka

Prilog posvećen uzrocima i posledicama zaoštravanja nacionalne nape-tosti u Makedoniji 1968. godine, koja je kulminirala albanskim demonstracija-ma u Tetovu u januaru iste godine, pre svega se zasniva na opsežnom proučavanju dokumenata koji se nalaze u arhivima Skoplja i Beograda. Autor analizira etničko stanje u Makedoniji poslednje trećine šezdesetih godina; razlike između stavova srpskog i makedonskog rukovodstva prema albanskom nacionalnom pokretu (pre svega različitu reakciju na demonstracije 1968. godine). Državni vrh u Skoplju, za razliku od grupe pod vođstvom M. Nikezića i L. Perović, odlučio je da se dosledno bori sa albanskim nacionalizmom. Od januara 1968. godine energično je gušio nelegalna udruženja albanskih nacio-nalista i bilo kakve aktivnosti albanskog nacionalnog pokreta. Uspeo je da spreči prerastanje nacionalnog pokreta makedonskih Albanaca izvan repu-bličkih okvira. Etničke tenzije u Makedoniji nisu se povezale sa događajima u ostalim jugoslovenskim regijama u kojima je živeo albanski narod. Makedon-sko rukovodstvo se 1969. godine konačno odreklo pokušaja integracije alban-skog stanovništva u većinsko društvo. Zaustavilo je program ekonomskog i civilizacijskog napredovanja albanskog društva. Postupno je ograničilo delo-vanje albanskih kulturnih i obrazovnih ustanova. Bez većeg protivljenja pomi-rilo se sa postojanjem teško probojnih barijera koje stoje na putu neformalnim kontaktima pripadnika makedonske i albanske zajednice.

Politička elita većinskog naroda počela je da smatra normalnim istorij-ski proces koji je Albance stavio faktički u geto. Nemiri u Tetovu u januaru 1968. godine postali su jedini značajni izraz otvorenog albanskog nacionalizma za vreme pedesetogodišnjeg postojanja jugoslovenske federacije. Gore spome-


179

nuta politika donela je samo privremene uspehe. Nije rešila probleme, samo ih je zamrznula. Latentna, stalno rastuća nacionalna napetost u Makedoniji ponovo je otvoreno buknula krahem osamdesetih godina, a u punoj meri baš prve godine novog veka.

180

Dr Mom~ilo MITROVI] UDK 341.485 : 17 (4-12)Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

ETNI^KO Î[]ENJE KAO STRATEGIJADR@AVA NA PROSTORU BIV[E SFRJ

APSTRAKT: Rad je pisan na osnovu literature, objavljenih izvora, rezul-tata oralne istorije i dokumenata koji su dostupni javnosti.

Nema sumnje da je osamostaljivanje dràva na prostorima biv{e SFRJpratilo smi{ljeno, plansko i organizovano etni~ko ~i{}enje teritorija projekto-vanih ili ostvarenih dràvnih zajednica. Sigurno je da su sve budu}e dràve kaostrate{ki cilj èlele ~iste ili {to „~istije” etni~ke prostore za svoje budu}e nacio-nalne dràve.

U ratovima koji su vo|eni od 1991–1995. godine ovi ciljevi su najve}imdelom ostvareni u svim novostvorenim dràvama, biv{im republikama SFRJ,bez obzira na to da li su ratne operacije trajale kra}e ili duè vreme ili ih naodre|enim teritorijama uop{te nije bilo.

Ne ra~unaju}i sam faktor rata kao pokreta~a beànja naroda sa prostorazahva}enim borbama, vlasti su po pravilu omogu}avale i dozvoljavale ambijentiz kojeg su pojedini narodi napu{tali zavi~aj i uglavnom odlazili u izbegli{tvo.Bilo da se radi o odlasku u strane dràve ili se radilo samo o preseljenju unutardràve u formiranju. Sve ovo nao~igled doma}e javnosti, Me|unarodne zajed-nice i njenih institucija. I ne samo to, ve} vrlo ~esto u sprezi s tom javno{}u ime|unarodnim institucijama.

Nije te{ko dokazati da se rat na jugoslovenskim prostorima u osnovnimkarakteristikama razlikovao od konvencionalnog ratovanja. Borbe su imale unajve}em broju slu~ajeva lokalni karakter u kome su u~estvovali „lokalni borci”,organizovani u regularne ili paravojne formacije, koje su upotrebom vojnih sred-stava naj~e{}e terorizirale civilno stanovni{tvo prisiljavaju}i ga da napu{ta teri-

181

M. MITROVI] Etni~ko ~iš}enje kao strategija dràva na prostoru biv{e SFRJ

toriju. Iako je rat trajao tri i po godine i u njemu u~estvovalo nekoliko stotina hi-ljada ljudi „sukob je ~e{}e bivao iscrpljivanje, teror, gansterizam i pregovaranje,nego {to je to bio rat visokog intenziteta”.1

Ratnu operaciju, ma bila ona i najmanja, zauzimanje sela, zaseoka, delateritorije obavezno je pratilo etni~ko ~i{}enje. Uvek sa namerom da se ubudu}im pregovorima u miru ima bolja pozicija, ~vr{}i argument. Sama ~injeni-ca da su me|unarodni posrednici i Me|unarodna zajednica od po~etka bili sve-sni ove ~injenice i da su svi mirovni pregovori vo|eni u ratovima u Hrvatskoj iBosni i Hercegovini teìli poni{tenju rezultata etni~kog ~i{}enja govori koliko jebio proces kontinuiran i na kraju delotvoran.

Mo`da treba samo podsetiti da ve}ina ideologa i aktera rata nije priz-navala, a u nekim slu~ajevima to je i danas ~injenica, etni~ko ~i{}enje u „svojimredovima”. Posebno ne kao strategiju dràva u nastajanju. Izuzetak se moè na}iu ponekim istupanjima lidera zara}enih strana, Karadì}a na primer, koji je pri-likom prvih planova o miru u Bosni i Hercegovini obe}avao, da }e ukoliko se ratzavr{i rezultati etni~kog ~i{}enja biti anulirani. I Franjo Tu|an u „Bespu}ima”pi{e, da nasilne promene „donose uvjek dvostrane posljetke”. S jedne strane pro-dubljuju „povjesne razdore”, a s druge „dovode do etni~ke homogenizacije poje-dinih naroda, do ve}eg sklada nacionalnog sastava pu~anstva i dràvnih granicapojedinih zemalja...” Otuda to moè imati „pozitivne u~inke” i smanjenje razlo-ga za nova nasilja, sukobe i me|unarodne potrese.2

Me|u nekoliko esencijalnih pitanja kojima se F. Tu|man bavio od 1990–1999. godine, u dràvni~kom ìvotu, Darko Hudelist, njegov biograf, navodi idelatnost na ru{enju AVNOJ-evske Jugoslavije odnosno Socijalisti~keRepublike Hrvatske. Najvi{e se bavio pitanjem odnosa Srba i Hrvata u toj repu-blici, jer su ovi prvi kako je poznato bili konstitutivni narod. „A on je smatraoda tako vi{e ne smije biti i da Hrvatska mora biti nacionalna dràva isklju~ivohrvatskog naroda, tj. dràva u kojoj }e konstitutivan narod biti samo Hrvati”.Preduslov zato bilo je smanjenje broja Srba, kojih je po popisu iz 1991. godinebilo 12,5%, na manje od 5%. Srbi bi tako postali jedna od nacionalnih manjinai ne bi vi{e mogli ni „razmi{ljati da bi ikada vi{e mogli ra~unati na status kon-stitutivnog naroda (ili ne~eg tome sli~no)”.

Platforma za etni~ko ~i{}enje time je bila osmi{ljena. Radilo se samo otome kako da se do|e do zadanog cilja. Pored rata, Tu|man je cilj nastojaoostvariti i tzv. „humanim preseljenjem”. Hudelist tvrdi da je „udarna to~ka”dogovora Dobrica ]osi}–Franjo Tu|man u septembru 1992. godine u @enevi (uz

1 S. êki} i dr, Genocid u Srebrenici, sigurnosnoj zoni Ujedinjenih nacija, jula 1995, Sarajevo2000, str. 29.

2 S. Livada, Etni~ko ~iš}enje - zlo~in stolje}a, Zagreb 1997, str. 181.

TOKOVI ISTORIJE

182

1-2/2005.

prisustvo Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena) bila upravo ova problematika. Uzajedni~koj izjavi posle razgovora pod ta~kom 8. stoji da je postignut dogovor„o odlu~noj akciji radi povratka raseljenih osoba njihovim ku}ama iomogu}avanja dobrovoljnog i humanog ponovnog naseljavanja osoba koje toèle izme|u dviju dràva”.3

Iako ga S. Milo{evi} nije prihvatio, sporazum je potvr|ivao deo fakti-~kog stanja kad je „humano preseljenje” u pitanju. U jesen 1991. godine i prole-}e 1992. godine Srbi iz zapadne Slavonije su proterani najpre u BiH i Srbiju azatim naseljeni u Baranju i zapadni Srem, dok je tridesetak hiljada Hrvata izSeverne Bosne preba~eno u Hrvatsku. Baranja je u borbama, poznatim kaooperacija „Vukovar” prethodno o~i{}enja od Hrvata. (Deo Ma|ara i Slovakaostali su u svojim ku}ama.) Poznata je ~injenica, da su Hrvati Ilok kolektivnonapustili.

Sudbina zapadnih Slavonaca je posebna istoriografska tema. Osamde-setak sela u zapadnoj Slavoniji je akcijama oruànih snaga Hrvatske posveo~i{}en od Srba, nakon {to je propao poku{aj da se stvaranjem neke vrste vojnihodreda za{titi srpsko stanovni{tvo. Bilo je to prvo veliko organizovano pomera-nje stanovni{tva s jednog podru~ja na drugo u ratu 1991–1995. godine. Na ovomprostoru izdata je tako|e prva od „Naredbi kriznog {taba” po ugledu na NDH onapu{tanju domova srpskog stanovni{tva.

Zavr{etkom rata tzv. „mirnom reintegracijom” u Hrvatskoj ovo stanovni-{tvo doìve}e po drugi put proterivanje iz Baranje i zapadnog Srema, po drugiput bi}e za manje od pet godina etni~ko ~i{}enje jednog naroda na delu. Ve}inaSrba iz zapadne Slavonije i Srema, naseli}e Vojvodinu i Beograd i tu 1999.godine do~ekati novi rat.

Ima mi{ljenja da je Tu|man, a verovatno i ]osi}, smatrao da se „huma-nim preseljenjem, kojima bi se na podru~ju biv{e Jugoslavije stvorili etni~ki,kompaktni i ~isti teritoriji”, mogao izbe}i rat. Uzori za to su im bili Gr~ka,Turska, Skandinavija gde je ne{to sli~no ostvareno bez ratova.4 Preseljavati na-rode na Balkanu, pokazalo se ne{to posve druga~ijim. Takvi poku{aji ovde se popravilu zavr{avaju ratovima i to najbrutalnijim.

Iako, dakle, ne priznaju etni~ko ~i{}enje kod svoje nacije, svi njegoviakteri na jugoslovenskim prostorima insistiraju na ovoj pojavi kod „drugog” po

3 D. Hudelist, Tu|man: Biografija, Zagreb 2004, str. 682.4 Isto. Dràvni sporazumi o razmeni stanovništva najpre su ura|eni 1913. godine izme|u Bugar-

ske i Turske, „da bi se Lozanskom konvencijom 1923. godine pretvorili u me|unarodno-pravnupraksu. Jednom napravljen presedan uvek daje mogu}nost pojedinim dràvama da urade istokad za to dobiju priliku”. M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, NoviSad 1996, str. 105.

183


pravilu povezuju}i ga sa genocidom. Ne samo pojedinci, nego i cele institucijeu Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, vo|ene dugogodi{njim stereotipom,nastoje da dokaù kako su „drugi prema njihovom narodu genocidni, kako imajunamere uni{tenja celog naroda, njegove kulturne ba{tine, tradicije i pro{losti”.

Sa tih pozicija uglavnom se i daju kvalifikacije gra|anskog rata u vreme1991–1995. godina. Za taj rat, ve} zavisno od koje strane, se kaè da je to:„genocidni rat, rat za etni~ko ~i{}enje, istrebljiva~ki rat, genocidna agresija, ratza ~i{}enje srpskih teritorija od nesrpskog stanovni{tva itd”.5

U Hrvatskoj se rat kvalifikuje kao velikosrpski „agresivni rat, totalni,dehumanizovani i istrebljiva~ki, koji se vodi mimo svih pravila i konvencijadana{njih ratova ~ak i onog najve}eg Drugog svetskog rata”. Cilj mu je zauzi-manje druge zemlje, njene teritorije, uni{tenje sveg nesrpskog, ne pravoslavnog,tu|eg. Uni{tenje sveg {to govori o postojanju naroda na tom prostoru. „To jegenocidni, etnocidni, konfesiocidni, kulturnocidni, pa i ekocidni sve razaraju}irat, koji gotovo da i nema primjera u povjesti ratova”.6

Deo diplomata i novinara prema tvrdnji Roberta J. Donija, shvata da „sveju`ne Slovene pokre}e praiskonska me|usobna mr`nja. Svi su onu skloni nasiljua neprijateljstvo prema susjedu je duboko ukorijenjeno u njihovu psihu i svjeto-nadzor”. Otuda po ovom tuma~enju „mita o iskrenoj plemenskoj mr`nji” ratovi uXX veku su „neizbje`no ponavljanje etni~ki motivisanog nasilja koje izvire izprimitivne i mr`njom ispunjene du{e ju`nih slovena”. Ova besmislica ka{eDonija, dobro dolazi kod recimo obja{njavanja bosanske istorije, iako je odavnoustanovljeno da je „neprikladno govoriti o plemenima posle XIV vijeka”.7

Shodno ovakvim shvatanjima u pojedinim novonastalim dràvama je irazli~it pristup prema samoj definiciji „etni~kog ~i{}enja”. U Bosni, najnovijaistraìvanja istori~ara Federacije BiH etni~ko ~i{}enje smatraju „izmi{ljotinom”srpskih agresora koji zapravo ovim pojmom sakrivaju genocid. U mnogobrojn-im publikacijama koje izlaze na ovu temu pojam etni~kog ~i{}enja zapravo oniizjedna~avaju sa pojmom genocida. Komisija eksperata je definisala ovaj pojamkao sredstvo za stvaranje etni~ki homogene oblasti putem sile ili zastra{ivanjemtako da se izvr{i preseljenje lica jedne etni~ke grupe od strane druge etni~kegrupe. U pravnoj regulativi ovaj termin ne predstavlja me|unarodni zlo~in –me|unarodni zlo~in je regulisan pojmom genocida. Ili jo{ preciznije on je regu-lisan Konvencijom o spre~avanju i ka`njavaju zlo~ina genocida iz 1946. godine,gde se kaè, da se „kao genocid smatra bilo koje od navedenih dela u~injenih unamjeri potpunog ili djelomi~nog uni{tenja jedne nacionalne, etni~ke, rasne ili

5 S. Livada, n.d., str. 263.6 Društvena istraìvanja, 4-5, Zagreb 1993. godine, str. 247-248.7 Robert J. Donija, „Vješta~ki nalaz”, âsopis za suvremenu povijest 1, Zagreb 2004, str. 76.

TOKOVI ISTORIJE

184

1-2/2005.

vjerske grupe kao takve: a) ubistvo ~lanova grupe; b) te{ka povreda fizi~kog ilimentalnog integriteta ~lanova grupe; c) namjerno podvrgavanje grupe ìvotnimuslovima koja vode njenom potpunom ili djelomi~nom uni{tenju; d) mjereuperene na spre~avanju ra|anja u okviru grupe; e) prinudno preme{tanje djeceiz jedne grupe u drugu”.8

Iako su dve navedene definicije etni~kog ~i{}enja i genocida u osnoviposve jasne od samog izbijanja rata u Bosni i Hercegovini vr{en je odre|eni pri-tisak na Administraciju u SAD da se rat kvalifikuje kao genocid. Etni~ko~i{}enje, kao izmi{ljotinu srbijanskih vlasti, pisalo se u tim navodima, prihvatilesu i vlade i institucije zapada, „prihvatile kao da su ga i same izrodile”. Za taj„uljep{ani naziv” Administracija u Americi je pisala, da srpski napadi „grani~esa genocidom”, da su pojedine akcije Srba „poku{aj genocida” i da takvopona{anje ~ini „akte genocida”. Razlog za ovakve kvalifikacije, bo{nja~ki autorivide u ~injenici, da bi jasna kvalifikacija rata kao genocidnog traìla i njegovozaustavljanje, odnosno direktnu intervenciju zapadnih zemalja. Idu}i dalje uovim kvalifikacijama zapadne zemlje progla{avaju se „sau~esnicima” u nedeli-ma Srba.9

Autori Instituta za istraìvanje zlo~ina protiv ~ovje~nosti i me|unaro-dnog prava iz Sarajeva, kaù da „osnovni cilj sukoba predstavljao je upotrebuvojnih sredstava za teroriziranje civilne populacije, sa namjerom da se prisile nabijeg u procesu koji }e biti poznat kao „etni~ko ~i{}enje”.10 Citiraju Izve{taj ge-neralnog sekretara Vije}u Ujedinjenih nacija gde se kaè: „Svi me|unarodniposmatra~i se slaù da ono {to se doga|a predstavlja zdruèno nastojanje Srba uBIH, uz saglasnost ili bar neku podr{ku od strane JNA, da se stvore „etni~ki ~istapodru~ja” za situaciju pregovaranja o „kantonizaciji” Republike...”11 U pomenu-toj knjizi nalazi se i podatak da su Bo{njaci od 6. maja 1992. godine, nakonubistva Gorana Zeki}a, „vo|e srpske zajednice u Srebrenici” potjerali Srbe izgrada. „Dok su se {irili iz Srebrenice, Bo{njaci su koristili tehnike etni~kog~i{}enja sli~ne onima koje su Srbi koristili u drugim podru~jima, pale}i ku}e iteroriziraju}i civilno stanovni{tvo. Uz sve to, ubijeno je preko 1 300 Srba, a jo{ve}i broj je raseljen iz svojih ku}a”.12

Po mi{ljenju Sajrusa Vensa, uspostavljanje sigurnih zona ohrabrilo jeetni~ko ~i{}enje.

8 R. Armautovi}, Djeca u vihoru rata, Sarajevo 2000, str. 361.9 Vidi opširnije o tome R. Arnautovic, n.d., str. 80, 81 i dalje. 10 Grupa autora, Genocid u BiH, Zbornik radova, Sarajevo 1997, str. 739-744.11 Isto, str. 32. 12 Isto, str. 39.

185


U funkciji etni~kog ~i{}enja na prostorima Isto~ne Bosne bio je i maso-van zlo~in nad Bo{njacima, koje su Srbi izvr{ili jula 1995. godine, kada je, kakogovore najnoviji podaci ubijeno oko 7 000 Bo{njaka.13

“Genocidne radnje” drugih naroda (Hrvata i Muslimana) ovi autori nepominju.

U aktima Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine po~injene na tlu biv{eSFRJ pojedine optu`nice pripisuju Srbima genocid, na primer generalu Krsti}u,ali su nagodbama na sudu pojedinim „okrivljenim” takve kvalifikacijeopro{tene. O~ito je da je ovaj pojam vrlo diskutabilan kad treba dokazati „plan-sko, osmi{ljeno uni{tenje jednog naroda na verskoj osnovi”.

U prilog ovoj tezi ide i Izve{taj Centralne obave{tajne agencije, CIA, odjula 1995. godine pisanog na osnovu medijskih izve{taja, izve{taja me|unarod-nih humanitarnih agencija, iskaza izbeglica i drugih izvora informacija u kojimase tvrdi da su Srbi „odgovorni za ve}inu etni~kog ~i{}enja u Bosni”. Hrvati iBo{njaci su tako|e ~inili zverstva i prisiljavali „druge etni~ke grupe na bijeg” alisu „akcije bosanskih Srba bez premca po razmjerama i intenzitetu”. Za Hrvate iBo{njake se jo{ kaè, da ne postoji obrazac po kome su sistematski i planskisprovodili etni~ko ~i{}enje. Koriste}i termin „etni~ko ~i{}enje” u izve{taju nemare~i o „genocidu”. Prire|iva~i knjige „Genocid u BiH 1991–1995”, fusnotom suobjasnili da se kod pojma „etni~ko ~i{}enje” u stvari „radi o genocidu” (pri-mjedba redakcije).14

Etni~kom ~i{}enju uz sve terminolo{ke rasprave prethodila je i demo-nizacija drugih strana. Na taj na~in {to su Hrvati za Srbe govorili da su „~etni-ci”, ovi opet za Hrvate da su „usta{e”, i jedni i drugi za Muslimane da su „islam-ski fundamentalisti” i tako u krug. To uglavnom, kaè jedan od savremenika kojipi{e u jugoslovenskim prostorima, Kremptom, nije bilo ta~no. Ve}inu nedelapo~inili su „siroma{ni, nedovoljno obrazovani mladi}i, dovedeni na teritorijukoja im je bila strana. Bili su u malim grupama pod kontrolom navodno hariz-mati~nog vo|e bez stega, tradicionalne vojne discipline, li{eni profesionalne~asti i ste~ene etni~ke tolerancije”. Za svoja nedela javno su pohvaljivani, odmnogih su sredstva informisanja pravila nacionalne heroje.15

Daju}i sliku o „drugima” jedan ud`benik u Hrvatskoj o Srbima kaè:„Pobunjeni Srbi vr{e masovno te{ka zlodjela. Ru{e mostove, tvornice, {kole,sakralne gra|evine, kulturne spomenike, èljezni~ke pruge, hidrocentrale,dalekovode, televizijske i radijske oda{ilja~e. Ne srpsko pu~anstvo tjeraju u

13 Istoriografska problematika ovog zlo~ina traì sveobuhvatna dodatna istraìvanja i prevazilaziokvire naše teme.

14 Grupa autora, Genocid u BiH, Zbornik radova, Sarajevo 1997, str. 739-744.15 R. Krempton, Balkan posle Drugog svetskog rata, Beograd 2003, str. 355.

TOKOVI ISTORIJE

186

1-2/2005.

izbegli{tvo i progonstvo. Siluju djevojke, ène i starice, nesrbe odvode u konc-logore, mu~e i masakriraju. Agresor èli stvoriti ~ista etni~ka srpska podru~ja,naseliti ih srpskim pu~anstvom i proglasiti ih srpskim. Posrbljuju se nazivi selai gradova.16

Hrvatska strana je kooperativnija od srpske i muslimanske. „Musliman-sko fundamentalisti~ko vo|stvo teì za unitarnom muslimanskom BiH i u tu sesvrhu sluì razli~itim pa i ne~asnim sredstvima: razli~iti incidenti, miniranjecrkava, samostana i ku}a, premla}ivanje, ranjavanje i ubijanje Hrvata, spre~a-vanje povratka izbeglica itd”.17

U Apelu hrvatskih kardinala F. Kuhari}a – Zagreb, i V Pulji}a – Sara-jevo, svetskim poglavarima insistira se na zaustavljanju etni~kog ~i{}enja, bezobzira na versku pripadnost, ali se konretno navodi da na svim podru~jima „podsrpskom vla{}u provodi se nezaustavljivo etni~ko ~i{}enje. Katolike i Musli-mane tjera se iz njihovih ku}a, prisilno ih se preseljava preko dràvne granice...”Pri tome su podvrgnuti nasilju, fizi~kim mu~enjima, a mnogi su i ubijeni. Srpskemuke se ne pominju...18

Pojam etni~kog ~i{}enja sem klasi~nog zna~enja progona pojedinog na-roda sa odre|ene teritorije u ratu 1991–1995. dopunjavan je i novim „oblicima”:„dobrovoljno preseljenje”, „razmena teritorija i naroda”, „humanitarno prese-ljenje”, „zamena imovine” i drugo. Zvani~na je Hrvatska obja{njavala egzodus250.000 Kraji{nika „dobrovoljnim odlaskom” iz zavi~aja u Srbiju, srpsko jeSarajevo „o~i{}eno” Dejtonskim sporazumom, enklava u Srebrenici je iselja-vana prema Tuzli iz „humanitarnih razloga”, vi{e Hrvata iz Vojvodine zameniloje imovinu sa Srbima, itd. Saèto govore}i iznalaène su sve nove i novemogu}nosti i metode da se do|e do stereotipa „~ije je stado onoga i livada”.

Iako u me|unarodnom pravu a ~esto i dràvnom zakonodavstvu etni~ko~i{}enje ima kodifikovane norme, ono na jugoslovenskim prostorima nijeuvaàvalo ni pravila ni norme pravno regulisane. Istraìva~u nije te{ko da uo~ida na svim primerima (kod Srba, Hrvata i Muslimana) postoji gotovo istiobrazac u pripremi i izvo|enju etni~kog ~i{}enja. U sredi{tu je rat i krivac –kolektivitet, predmet ~i{}enja – nevina `rtva.

Po~etak je uvek teoretski naboj uperen protiv drugoga. U vokabular se uzi-maju termini: vekovnog neprijatelja, dugogodi{nje plja~ke jednih od strane drugih,zlo~ina iz pro{lih ratova, nemogu}nosti zajedni~kog ìvota, „nasrtaja na na{jezik”, napada na svetinje, bi}e, kulturu, samostalnost, tlo, veru. Pominju se genet-ski kodovi, mr`nje, istorijska prava, doprinos civilizacijskim tekovinama i sli~no.

16 Hrvatska i svjetska povjest u XX stole}u, Ud`benik za IV razgred gimnazije, Zagreb 1988, str. 243.17 Isto, str. 236.18 Slobodna Dalmacija, 8. 9. 1994.

187


Metodi u primeni ~ini se da su jo{ raznovrsniji: ratom zauzeti prostor iproterati „neprijateljski narod”, zatvoriti ga u logore, zatvore, mu~iti, zlosta-vljati, pogubiti, li{iti materijalne egzistencije, ograni~iti u slobodi kretanja, {ko-lovanja, verskih sloboda, osnovnih demografskih prava, izolacijom, prekr{ta-vanjem, izbacivanjem iz stana, uskra}ivanjem lekarske pomo}i, zloupotrebomène, dece i sli~no.

Etni~ko ~i{}enje na jugoslovenskim prostorima bili su u stvari pokretinaroda sa mesta gde su vo|ene ratne operacije, ali i prostora gde sudara vojnih iparavojnih formacija nije bilo. Ovo se odnosi na delove Hrvatske, Vojvodinu iSloveniju. Uz pojam etni~kog ~i{}enja usko je vezan i pojam izbegli{tva.Osnovni, glavni i najve}i njegov produkt su izbeglice, bez obzira da li se radi ounutra{njim izbeglicama unutar jedne dràve ili spoljnim (izbeglicama u ze-mljama u okruènju ili u celom svetu).19 Samo u BiH i Hrvatskoj bilo ih je3.000.000. Bosna i Hercegovina imala je oko 2,2 miliona (polovina stanov-ni{tva) a hrvatska 450.000 proteranih Srba. Izbeglice iz Bosne i Hercegovineraseljene su u 25 zemalja. U Finskoj ih je bilo 89, Norve{koj 12.000, [vedskoj122.199, Danskoj 22.449, Francuskoj 15.000, Holandiji 23.000, Nema~koj330.000, [vajcarskoj 20.000, itd.20 U Hrvatskoj broj izbeglica kretao se premadonjoj tabeli:

U Srbiji je od 1. maja do 30. jula 1991. godine, registrovano 34.836izbeglica, a do 15. oktobra taj broj se popeo na 78.555. Izbeglice su bile iz 73op{tine Slavonije i Hrvatske: Osijeka 3.338, Vukovara 3.325, Siska 1.562,Vinkovaca 1.360, Podravske Slatine 1.164, Petrinje 1.179 i Zadra 1.127, re-gistrovanih samo u Beogradu.

Nakon godinu dana ratovanja u Bosni i Hercegovini, odnosno krajem1992. godine, u Srbiji je taj broj iznosio 418.661. Najve}i broj izbeglica dosti-

Razdoblje Prognanici Izbeglice (BiH i SRJ) Ukupno1.12.1991. 550.000 - 550.0001.12.1992. 260.705 402.768 663.4931. 6.1993. 254.791 272.869 527.6601. 8.1994. 196.870 212.056 408.9261. 5.1995. 210.592 188.672 399.26431.5.1996. 167.609 184.545 352.1541. 3.1997. 117.721 106.750 224.4714. 4.1998. 94.796 31.385 126.181

19 Livada, n.d., str. 195. U vreme kad su vo|eni ratovi na jugoslovenskim prostorima u svetu jebilo skoro 19.000.000 izbeglica i oko 20.000.000 raseljenih u vlastitim zemljama.

20 Erazmus, Zagreb 1996, br. od 18. oktobra 1996, str. 18.

TOKOVI ISTORIJE

188

1-2/2005.

gnut je u aprilu 1993. godine, kada je registrovano 665.000 izbeglih i prognanihlica od ~ega u Srbiji 585.000 i u Crnoj Gori oko 70.000. Krajem te godine (deoizbeglica se vratio u BiH) struktura izbeglih u Srbiji po mestu ranijeg boravka jebila: 47% iz BiH, 43% iz Hrvatske, 9% iz Slovenije i 1% iz Makedonije. Me|u167.143 izbeglice registrovanih u Beogradu krajem 1994. godine, najvi{e iz jebilo iz Sarajeva 27.941, Osijeka 7.481, Vukovara 6.389, Zagreba 6.219, Mostara4.682, Tuzle 3.545, itd. Procentualno je 1995. godine 56% izbeglica je bilo izBosne i Hercegovine, 35% iz Hrvatske i 9% iz Slovenije. Nacionalni sastav: Srbi77%, Jugosloveni 10%, Muslimani 9%, Hrvati 3% i ostali 1%.

Vojnom agresijom Republike Hrvatske na Srpsku Krajinu u Srbiju jestiglo 189.000 izbelica od ~ega preko 65.000 u Beograd.21

Evo kako pojedini autori obja{njavaju po~etak napu{tanja srpskogstanovni{tva isto~ne Slavonije nakon prvih `rtava u Plitvicama i Borovom Selu:„Pobunjenici nagovaraju doma}e Srbe da napuste svoja ognji{ta, jer im toboèprijeti „usta{ki pokolj”. I doista dio srpskog pu~anstva, kao „izbjeglice” odlazeu Srbiju”. Pri ovoj konstataciji etni~ko ~i{}enje se ne pominje.22

Kao {to su razli~ite interpretacije uzroka i posledica rata u pojedinimdràvama, tako postoje i razli~iti podaci o broju poginulih, ranjenih, invalida,siro~adi i drugo. Vrlo ~esto se u medijima i propagandnim materijalima dajupau{alni brojevi, bilo da su preuveli~ani ili sasvim minimizirani. Primera radi,procena ekspertske komisije Ujedinjenih nacija od 24. maja 1994. godine, go-vori da je u Bosni silovano najmanje 20.000 bo{njakinja, ali se nakon zavr{etkarata pokazalo da taj broj nije ve}i od 400–500 zloupotrebljenih èna. U intervju-ju Tadu{a Mazovjetskog 28. jula 1995. godine iznet je podatak „da su srpsketrupe odgovorne za oko 80% svih povreda ljudskih prava i ratnih zlo~ina u Bosnii Hercegovini”.23

Broj poginulih Srba prema podacima zvani~nika u Republici Hrvatskojiznosio je nekoliko stotina. „Veritas” je me|utim, do novembra 2000. godineutvrdio 6.190 poginulih i nestalih lica, sa podru~ja Republike Hrvatske, uglav-nom srpske nacionalnosti. Me|u `rtvama je bilo 5.320 mu{karaca (87%), 858èna (13%). Bilo je i 28 pogunule dece starosti do 14 godina. Me|u poginulimai nestalima nalazi se 3.774 vojnika, 141 policajac, 2.076 civila (33,6%) i 188nepoznatog statusa. Najvi{e je poginulih i nestalih 1995. godine 2.301, zatim1991. godine, 2.219 itd. Od 1992–1995. godine pod za{titom Ujedinjenih nacijapoginulo je ili nestalo 3.904 lica odnosno 63%. U poslednje tri godine evidenti-rano je preko 500 poginulih i nestalih tako da se spisak `rtava srpske nacional-

21 Grad otvorenog srca, Beograd i izbeglice 1991-1996, Beograd 1998, str. 50-58.22 J. Vuji~i}, n.d., str. 224.23 Grupa autora, n.d. str. 7. Eksperti CIA-e taj procenat su pove}ali na 90%.

189


nosti pribliàva cifri od 7.000.24 U Bosni i Hercegovini prema podacima SeadaHadòvi}a bilo je 230.000 smrtno stradalih, od ~ega 75–80% bili su civili.Bo{njaka je nastradalo 160.000 ili blizu 71%, Srba 22.000 ili oko 9,5%, Hrvata31.000 i ostalih 14.000. Stalna prebivali{ta napustilo je 55% stanovnika BiH, po-ru{eno je oko 3.000 naselja, uni{teno je ili znatno o{te}eno oko 4.000 stambenihjedinica (1/3 stambenog fonda BiH). Od oko 2.000.000 miliona prognanih, naBo{njake otpada 1.240.000 a od ukupno 1.239 sru{enih i devastiranih bogomo-lja na islamske otpada 1.024, katoli~ke 182, pravoslavnih 28 i jevrejskih 5.25

Jugoslovenski izvori navodili su procene sarajevskog Zavoda za zdrav-stvenu za{titu od 1. januara 1996. godine da je u ratu poginulo 156.000 ljudi.Uzimani su podaci i od profesora medicine Bo`njovi}a i Arifa Smajki}a da jebilo 158.000 `rtava, zatim procene Vladimira @erjavi}a da broj `rtava nijeprelazio 220.000, mostarskog ekonomiste Pra{e koji je pominjao cifru od329.000, itd.

@erjavi} je konstatovao da je 158.000 muslimana stradalo od „srpskogagresora”, dok je 2.000 poginulo od „hrvatskih po~inioca”; 28.000 Hrvata ubilisu srpski agresori a 2.000 muslimanski, dok je kod Srba 12.500 stradalo od mu-slimanske vojske i isto toliko od hrvatske.

Najnoviji podaci koji se prenose iz Ha{kog tribunala, a koje je prikupilademografkinja Eva Tabo navode da je u ratu poginulo 45.980 Muslimana,12.642 Srba, 5.629 Hrvata i 3.279 ostalih.26

U knjizi R. Kremptona, Balkan posle Drugog svetskog rata, navodi sepodatak da je za tri i po godine divlja{tva u ratovima izgubljeno preko 200.000ìvota, da je 250.000 izbeglica pobeglo u druge delove Evrope i sveta, a da jeunutar same Jugoslavije bilo 850.000 raseljenih lica.27

Krempton jo{ kaè da se za nekoliko dana Hrvati u akciji „Oluja”postigli sve {to su èleli, „a 152.000 nesre}nih Srba oterano je sa ognji{ta”. Bioje to najve}i pojedina~ni talas izbeglica posle Drugog svetskog rata.28

24 „Nestala lica na podru~ju Hrvatske”, Veritas, Beograd, Banja Luka 2001, str. 7.25 S. Hadòvi}, „Sastavni dio ciljeva rata protiv BiH-genocid i etni~ko ~išcenje”, Ratovi u

Jugoslaviji 1991-1999, Zbornik radova, Beograd 2002, str. 265 i 273.26 NIN, 16.12.2004, str. 20,21.27 R. Krempton, n.d., Beograd 2003, str. 367. Ekonomsku cenu sukoba nije bilo mogu}e izra-

~unati.28 Isto, str. 364. Autor kaè da su Srbi od maja do avgusta 1991. godine u Hrvatskoj proširili svoje

teritorije i po~eli da proteruju iz svoje oblasti sve one koji nisu bili srpskog porekla. U celomtom prostoru nije bilo ni~eg novog, osim imena kojim je taj proces svet sada krstio: etni~ko~išcenje. Cilj etni~kog ~išcenja bio je o~igledno stvoriti homogene celine pre mirovne nagodbe.„Glasine o etni~kom ~išcenju, obi~no sasvim pouzdano namerno su širili Srbi iz Bosne da biprestrašili i naterali u begstvo one koje su hteli da se liše”, str. 346 i 354.

TOKOVI ISTORIJE

190

1-2/2005.

Neki autori smatraju da je „temeljno etni~ko ~i{}enje Krajine, pod ne-posrednom ameri~kom kontrolom vi{estruka povreda na~ela Ujedninjenih naci-ja, koje su 1945. godine stvorene da se takva ~i{}enja vi{e ne obnavljaju u istori-ji, legalizovalo je etni~ko ~i{}enje kao sredstvo za{tite svoje granice”.29

Ne treba posebno nagla{avati da su ljudske `rtve kao posledica ratnihsukoba ili ratnih zlo~ina osnovni generator etni~kog ~i{}enja. Me|utim, iakoglavni, nije to bio jedini generator. Sasvim je jasno da su postojali razra|eni(osmi{ljeni) metodi kod pojave etni~kog ~i{}enja kod sve tri zara}ene strane.Svaka od tih strana je istraìvala „kod drugih” logore i zatvore u kojima su re-gistrovana razna zverstva i zlo~ini, a koja ~ak i povr{nom analizom pokazujugotovo identi~an na~in zlostavljanja i poniàvanja ljudi. Srbi su, kaè E. Godi-njak za zatvaranje Bo{njaka koristili sportske objekte, {kolske zdravstvene irekreativne institucije, fabri~ke hale, vojne kasarne, kino sale, stanice milicije,hotele, kazneno popravne domove, hangare, betonske bunkere, tunele, skladi{ta,magacine, podrume, jame, garaè, pravoslavne crkve i drugo.30 Zapravo sve ono{to se moè pro~itati u obimnoj litereturi objavljenoj u Srbiji o logorima izatvorima za Srbe u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj.31

Bez namere da se traì simetrija, ukazujemo samo na neke naro~itouo~ljive ~injenice, posebno one koje se odnose na stereotipe koji su na jugo-slovenske prostore doneti ~ak i sa drugih kontinenata. êsto se na svim strana-ma kod teme logora i zatvora pominju i stadioni, {to je o~ito stereotip iz îlea iz1967. godine, ili zlostavljanje i maltretiranje logora{a bezbol palicama. Premaizjavama stradalih ve}ina ih je maltretirana ovim sportskim rekvizitom kojiina~e nije toliko rasprostranjen u jugoslovenskim krajevima. O bezbol palicamamoè se pro~itati kad je u pitanju zatvor u Lori ili logori u Manja~i, Tar~inu,Dretelju...

Pomenuti autor, E. Godinjak, konstatuje da je na okupiranoj teritorijiBosne i Hercegovine bilo 294 koncentraciona logora, sabirna centra i zatvora,koje su Srbi osnovali za bo{nja~ku populaciju, i da je na teritoriju Srbije i CrneGore bilo jo{ 15 takvih mu~ili{ta, dok se pod kontrolom HVO nalazilo 30 sli~nihinstitucija.32

U Srbiji se do nedavno operisalo brojkama od oko 400 logora i zatvorau kojima su tamnovali Srbi. Udruènje logora{a iz BiH je Ha{kom tribunalu

29 M. Ekme~i}, Susret civilizacija i srpski odnos prema Evropi, Novi Sad 1996, str. 105. 30 E. Godinjak, „Zlo~ini u koncentracionim logorima”, Genocid u BiH, str. 452-453.31 S. Boji}, Stradanje Srba u Sarajevu, Beograd 1996. Od istog prire|iva~a obra|eni su logori u

Tar~inu i Konjicu. F. E. Bojl, Bosanski narod optuùje za genocid, Sarajevo 2000. M. Mitrovi},Muslimanski logor Visoko, Beograd 1995.

32 E. Godinja, n.d.

191


ponudilo 527 lokacija, gde su boravili srpski zatvorenici. Koliko je ve} javnostipoznato u Hrvatskoj je svako ve}e mesto imalo „instituciju za zatvaranje Srba”.U Vojvodini su nedavno reporteri TV stanice B92 otkrili postojanje dva logoraza Hrvate u vreme borbi oko Vukovara (Staji}evo i jo{ jedno mesto).

Kako govore pojedini autori kroz zatvore i logore je pro{lo oko 260.000Bo{njaka.33 Koliko je pro{lo Srba i Hrvata jo{ uvek nije definitivno utvr|eno.

Za na{u temu zna~ajna je ~injenica da su zatvorenici i logora{i do slo-bode dolazili razmenom, {to je u ve}ini slu~ajeva zna~ilo napu{tanje prebi-vali{ta.

Na celom prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine bile su formiranemnogobrojne komisije za razmenu stanovni{tva. Bile su formirane od lokalnognivoa pa sve do dràvnih institucija. Gotovo da nije postojalo mesta, regiona ilioblasti gde su vo|ene borbe a da tu nisu radile pojedine komisije. One su narazne na~ine uz pregovaranje, cenkanje, prevare i drugo, razmenjivale „ratnezatvorenike”, ranjenike i poginule i bile jedan od ekzekutora etni~kog ~i{}enja.

Kad su u pitanju Srbi koji su dolazili u Srbiju kao izbeglice, mnogima jebio omogu}en odlazak u mnoge zemlje Evrope, Amerike i Australije. Poznato jeda su im u tome pomagale me|unarodne organizacije i zemlje doma}ini. Odla-zak u tre}e zemlje lak{e su ostvarivale porodice me{ovitih brakova i deca iz ovihbrakova. Ovom prilikom treba ista}i jo{ jednu ~injenicu, da su prilikom razmenelogora{a i zarobljenika ne retko posredovali „me|unarodni faktori”.

Razli~ito gledanje na pojedine aspekte ratovanja u novoformiranimdràvama ogleda se i kod tretiranja paravojnih formacija. Osnovnu ~injenicu dasu ve}inu zlodela u~inile upravo ove formacije i to kod svih zara}enih strana èlise zaobi}i nagla{avanjem formacija „drugih”. Neki nau~nici u Bosni i Herce-govini tvrde da je u vreme ratnih sukoba iz Srbije na njen prostor do{lo pedeset{est paravojnih grupa, ~iji je broj zavisio od intenziteta borbi i kretao se izme|u20–40.000. Bili su tu „arkanovci”, „{e{eljevci”, „beli orlovi”, „rojalisti”, „srpskagarda”, „vukovarci”, „dobrovoljci” pro~etni~ke orijentacije iz Srbije i CrneGore, itd. Ti nau~nici ne pominju paravojske na svojoj teritoriji, ali ih zato poneda}ama pominju izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Jedno vreme,posebno po~etkom rata, paravojne formacije u Sarajevu koje su predvodiliMu{an Topalovi} Coce, Luka Prazina i drugi, naneli su mnogobrojna zla srp-skom stanovni{tvu.

Opisuju}i stanje u Hrvatskoj prilikom formiranja ZNG-e, M. [pegeljkaè da su u Hrvatsku dolazili, „pripadnici evropskog kriminalnog podzemlja”koji su do{li, „nju{e}i priliku za dobar plijen pod firmom bu~nog rodoljublja”.

33 Isto, str. 453.

TOKOVI ISTORIJE

192

1-2/2005.

Jo{ kaè da su skupine nakon toga ostajale u Hrvatskoj. „Psi rata uvjek na|usvoje mjesto, pogotovo u haosu koji je bio na pomolu i ~iji su se programerioslanjali upravo na takve beskrupulozne avanturiste”. U Hrvatskoj je bilo takvihgrupa „na desetke”.34 Od leta 1991. godine u okviru stranke prava (HSP) nasta-je hrvatski odbrambeni savez ili hrvatske odbrambene snage (HOS) koje sunosile crnu odoru, znakovlje usta{ko, a koji su kraticu svog imena mogli ~itati ikao hrvatske oruàne snage, kako se pod kraj Drugog svetskog rata zvala vojskaNDH.35

Paravojne snage u Hrvatskoj nosile su nazive „Crni orao”, „Lisice”,„Satnija Uskok” u Osjeku, „Glava{eva vojska” vojska Tomislava Mer~epa,„Stojanovi ljudi” na podru~ju Virovitice, vojska Mate [abi} [abana, itd.36

Iako su paravojne formacije nesumnjivo najvi{e doprinele etni~kom~i{}enju (zlo~ini, plja~ka, minirnje, paljenje, zastra{ivanje, itd.), ne moè se opo-vr}i i ~injenica da „centri mo}i” nisu nastojali, ili bar da su formalno nastojalispre~avanje njihovog delovanja. [pegelj tvrdi da je za sve vreme rata u Hrvat-skom stoèru nastojano da se paravojska kontroli{e dok je Srpska demokratskastranka 26. oktobra 1991. godine izdala Naredbu, u kojoj je pod ta~kom 12.nare|eno da „paravojne formacije ako postoje odmah treba rasformirati i pre-vesti u T.O.”37 Najdalje je u realizaciji spre~avanja aktivnosti paravojske oti{laArmija BiH, koja je sa ovim skupinama u gradu Sarajevu postupila radikalno(su|enje i ubistva vo|a).

Kad se razmatra problem etni~kog ~i{}enja na jugoslovenskim prostori-ma neizostavno je bar konstatovati doprinos medija u masovnom izgnanstvustanovni{tva. Poznata je ~injenica da su u svim biv{im jugoslovenskim repu-blikama gotovo svi mediji opredelili se za zvani~nu politiku svojih vlada i da suaktivno uzeli u~e{}e u realizaciji te politike. „Medijski rat” izme|u suprotsta-vljenih strana je tema za posebnu analizu. Manje je poznata ~injenica do kojih jedo{ao ameri~ki novinar T. Brok, analiziraju}i 1.500 novinskih ~lanaka iza{lihtokom 1992. godine i koji je konstatovao da je na zapadu bilo 40:1 ~lanakobjavljen na {tetu Srba.38

Tendencija opadanja broja srpskog stanovni{tva u Hrvatskoj o~itovala sekroz celu drugu polovinu XX veka. Po popisu stanovni{tva iz 1948. godine, od

34 M. Špegelj, Sje}anje vojnika, Zagreb 2001, str. 217.35 Isto, str. 341.36 Isto, str. 262.37 Dr B. Ma~i}, Zlo~in protiv mira, Sarajevo 2001, str. 382. U Naredbi je naglašeno da zadatak

treba „obavezno sprovesti”.38 K. Nikiforov, Izme|u Kremlja i Republike Srpske, Beograd 2000, str. 9. Nikiforov još konstatu-

je da je „ve}ina dopisnika zapadnih medija naàlost zauzela aktivnu ulogu u medijskom ratukoji se vodio protiv Srba”.

193


3,7 miliona ìtelja Hrvatske, Srba je bilo 543.739 ili oko 15% ukupne popu-lacije. Godine 1981. taj broj je iznosio 531.502 ili oko 11,5%. Tri su osnovnarazloga za smanjenje broja Srba u Hrvatskoj: natalitet im je bio „dosta nizak”,deo njih se od 1961. godine po~eo izja{njavati kao jugosloven, a deo se iseljavaousled raznih pritisaka, Mas-poka na primer.

Po~etkom osamdesetih godina Srbi su ~inili ve}inu, izme|u 80–90%samo u op{tinama Donji Lapac, Dvor, dok ih je u Kninu i Gra~acu bilo oko 70%.Glina, Kostajnica i Benkovac imali su vi{e od 50% srpskog stanovni{tva.Tre}inu stanovni{tva su ~inili u op{tinama: Ogulin, Pakrac, Daruvar, PodravskaSlatina a ne{to manje od tre}ine u Drni{u, Gospi}u, Karlovcu, Novskoj, BelomManastiru, Orahovcu i Grubi{inom Polju. Do 20% bilo ih je u Osjeku, NovojGradi{ci i Sisku, a do 15% u Rijeci, Donjem Miholjcu, Na{icama i SlavonskojPoègi. U gradu Zagrebu bilo ih je zvani~no 37.978, ne{to vi{e od 10% ukupnogstanovni{tva.39

Neizvestan politi~ki poloàj i ekonomska nerazvijsnost prostora gde suìveli (od petnaest op{tina zvani~no nerazvijenih u republici u jedanaest jeìvelo prete`no srpsko stanovni{tvo) doprinelo je da se iz Hrvatske izme|u1971. i 1981. godine iseli 157.530 Srba. Od pojave Mas-poka, ali i posle njega,srpsko pismo }irilica uglavnom je izbacivano iz upotrebe, ukinute su svezvani~ne srpske institucije, gu{en je „srpski kulturni, nacionalni identitet”.40

Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj iz 1991. godine (nakon ukinutekategorije jugosloven)41 u Hrvatskoj je bilo 581.663 stanovnika srpske nacional-nosti ili 12,2%.

U Zagrebu ih je ìvelo 5,4%, Belom Manastiru 25,5%, Benkovcu 57,4%,Bjelovaru 8,9%, Daruvaru 33,2%, Donjem Lapcu 97,4%, Donjem Miholjcu11,9%, Drni{u 21,3%, Dubrovniku 6,7%, Dvoru 85,6%, Glini 60,5%, Gospi}u31,5%, Gra~acu 82,3,%, Grubi{inom Polju 32,1%, Karlovcu 20,5%, Kninu88,0%, Kostajnici 62%, Kutini 7,9%, Na{icama 11,0%, Novoj Gradi{ki 20,8%,Novskoj 21,8%, Obrovcu 65,9%, Ogulinu 35,3%, Orahovici 21,4%, Pakracu40,4%, Petrinji 44,9%, Podravskoj Slatini 35,8%, Rijeci 10,6%, SlavonskojPoègi 14,0%, Slunju 29,8%, [ibeniku 10,5%, Titovoj Korenici 75,8%,

39 V. Gre~i}, M. Lopušina, Svi Srbi sveta, Beograd 1994, str. 173.40 Isto.41 U Hrvatskoj su analiziraju}i opredeljenja pojedinih entiteta za jugoslovenstvo došli do slede}eg

zaklju~ka: 1. Jugosloveni se formiraju u etni~ki mešovitim sredinama, mešovitim brakovima iporodicama, 2. Udeo pojedinih naroda, narodnosti, etni~kih grupa u formiranju jugoslovena urazmjeri je sa njihovom zastupljenosti u ukupnoj populaciji, 3. Hrvatska etni~ka populacija uHrvatskoj najviše je formirala mešovitih brakova, pa prema tome i jugoslovena, 4. Bitnu uloguu formiranju jugoslovena pored Hrvata (70-75%), Srba (15-20%) imaju i ostale etni~ke skupine(5-10%), 5. Etni~ko poreklo jugoslovena ne odre|uje njihovu politi~ku opciju - Lj. Anti}, Srbi- obespravljeni ili privilegovani, Zagreb 1996, str. 55.

TOKOVI ISTORIJE

194

1-2/2005.

Vinkovcima 13,0%, Virovitici 15,5%, Vojni}u 90,0%, Vrbovskom 33,1%,Vrginom Mostu 70,0%, Vukovaru 37,4% i Zadru 10,5%.42

Nakon etni~kog ~i{}enja, a prema popisu koji je u Hrvatskoj izvr{en2001. godine, ukupno je u ovoj dràvi registrovan 201.631 pripadnik srpskognaroda {to u procentima iznosi 4,54%.

Zagreb 18.811 (2,41%)Karlovac 5.076 (8,55%)Vara`din 437 (0,89%)Bjelovar 1.980 (4,73%)Rijeka 8.946 (6,21%)Gospi} 625 (4,82%)Poèga 1.513 (5,37%)Sl. Brod 1.557 (2,41%)Benkovac 730 (7,46%)Zadar 2.382 (3,28%)Beli Manastir 2.920 (26,58%)Osijek 8.767 (7,65%)[ibenik 1.627 (3,16%)Knin 3.164 (20,83%)Vinkovci 2.513 (7,00%)Vukovar 10.412 (32,88%)Split 3.047 (1,67%)Pula 3.147 (5,83%)Dubrovnik 1.426 (3,26%)43

Jedan od izuzetno zna~ajnih momenata u etni~kom ~i{}enju Srba izHrvatske i nesrpskog stanovni{tva iz pojedinih delova Hrvatske bilo je formira-nje srpske autonomne oblasti Krajina krajem 1990. godine. Nakon prvog oru-ànog sukoba 31. marta 1991. godine na Plitvicama, u Krajini su izneti razloziza njeno formiranje. Kao razlog, navedeno je izbacivanje Srba iz Ustava Repu-blike Hrvatske kao konstitutivnog naroda. Simboli i tehnologija vladanja reìmau Hrvatskoj podse}ala je u mnogome na Nezavisnu dràvu Hrvatsku. Srbimanisu garantovane nacionalne i gra|anske slobode, izbacivani su sa radnih mestai iz stanova, nisu videli dalju mogu}nost zajedni~kog ìvota u iole ravnopravnimodnosima i toleranciji. Progonjeni su iz ve}ih gradova Zagreba, Splita, [ibeni-ka, Osijeka, itd.44

42 Popis stanovnika Republike Hrvatske 1991. godine.43 Popis stanovništva Republike Hrvatske 2001. godine, podaci sa CD-a.44 Zbornik radova i izveštaja, Knin 1993, str. 9. U srpskim opštinama milicija je odbila poslušnost

MUP-u Hrvatske 19. avgusta 1990. godine.

195


Pojedini istraìva~i utvrdili su da je tokom 1991. godine iz Hrvatske pro-terano 270.000 Srba.45

U vreme masovnog napu{tanja Srba iz Hrvatske mnogi od ~elnika HDZjavno su iznosili ekstremna mi{ljenja na ra~un srpske nacionalne pripadnosti,vere, kulture i drugog. Na jednom od skupova [ime \odan doslovno je rekao:„Srbi su jedini pravoslavni narod, koji jednog lokalnog sveca stavljaju ispredIsusa Krista. I to je zapravo Svetosavska sekta. To je {izma u {izmi... Postoji sin-drom svetosavskog {ovinizma, megalomanije, koja je te{ka bolest, koja se ondapreta~e u velikosrpski imerijalizam... Jedan mali narod, mali u svakom pogleduèli da od Beograda napravi ~etvrti Rim..”46 \odan na ovom skupu uverava dane zna {ta zna~i re~ „Srbin”. To je, kaè on, zanimanje, profesija, a zna~i sluga,rob.

Zadràvaju}i se na podacima koje je uradila Vlada Republike Hrvatske ipodnela Komisiji eksperata ustanovljenoj na osnovu Rezolucije Saveta bezbed-nosti br. 780 dajemo zastupljenost srpskog stanovni{tva u Republici Srpskoj kra-jini nakon njenog progla{enja 21. decembra 1990. godine.

SAO KRAJINA

45 T. Bogavac, Nestajanje Srba, Niš 1994, str. 223.46 Politika, 20. decembar 1992. godine. Rekao je još da su „Muslimani i katolici s obje strane

rijeke Bosne naj~istiji hrvatski element”.

Mesto Ukupno Srbabroj %

Hrvatabroj %

Donji Lapac 8.054 7.854 97,52 44 0,55%

Vojni} 8.236 7.366 89,44 116 1,41%

Knin 42.954 37.888 88,20 3.886 9,05%

Dvor 14.555 12.591 86,51 1.395 9,39

Gra~ac 10.434 8.371 80,23 1.697 16,262

T. Korenica 11.393 8.585 75,35 1.996 17,52

Vrginmost 16.599 11.729 70,66 4.043 24,36

Obrovac 11.557 7.572 65,52 3.761 32,54

Kostajnica 14.851 9.343 62,92 4.295 28,92

Glina 23.040 13.975 60,60 8.041 34,90

Benkovac 33.378 18.986 50,88 13.-553 40,60

TOKOVI ISTORIJE

196

1-2/2005.

BARANJA

ISTO^NA SLAVONIJA

Sredinom 1993. godine, nakon {to su se ustalile granice Srpske Krajineprema podacim Glavnog {taba Srpske vojske Krajine me|u njenim stanov-ni{tvom `iveo je mali broj Hrvata i ostalih nesrba. U isto~noj Slavoniji, zapad-

47 Izveštaj Vlade Republike Hrvatske, 20. oktobar 1992. godine, str. 149, 179, 163.

Ukupno Hrvata Srba Ma|ara Batina 1.449 446 61 688B. Manastir 10.146 3.262 3.770 865Bilje 2.571 1.901 572 422Branjin vrh 1.578 1.026 190 46Darda 6.751 2.532 2.289 626Grabovac 1.079 873 34 31Jagodnjak 1.951 296 1.439 67Karanac 1.466 432 551 289K.Vinograd. 2.127 651 674 382Kne`evo 1.408 418 411 90Lug 1.036 125 27 834Popovac 1.582 1.034 347 17Zmajevac 1.235 240 29 888

Stanovni{tvo Hrvati Srbi 1981.g. 1991.g. 1981.g. 1991.g. 1981.g. 1991.g.

Bapska 1.699 1.624 1.504 1.478 30 33Bobota 1.926 1.881 68 56 1.654 1.769Borovo 13.491 6.442 3.700 604 5.708 5.146Br{adin 2.093 1.887 190 142 1.352 1.465Ilok 6.700 6.775 3.676 4.248 493 484Lovas 1.702 1.681 1.388 1.441 136 133Negoslavci 1.698 1.682 17 25 1.482 1.594Sotin 1.327 1.324 731 789 336 372[arengrad 1.106 1.005 940 904 88 48Tovarnik 2.960 3.001 1.996 2.136 661 670Trpinja 2.243 2.171 51 73 1.770 1.953Vukovar 33.690 44.639 12.760 21.065 8.177 14.42547

197


nom Sremu i Baranji (2.500 km2) od 135.800 stanovnika 95% su bili Srbi, 4%Hrvati i 1% ostali. Na Baniji (3.456 km2) me|u 83.406 stanovnika ìvelo je 97%Srba, 2% Hrvata i 1% ostalih. Kordun (2.306 km2) je imao 51.000 stanovnika od~ega 98% Srba i 2% Hrvata, dok je Lika (4.808 km2) od 48.389 stanovnika imala93% Srba, 5% Hrvata i 2% ostalih. U severnoj Dalmaciji (3.450 km2) od 87.000stanovnika 90% su bili Srbi, a ostali 10%. Najmanji pocenat Srba bio je u zapad-noj Slavoniji (5.008 km2) gde je od ukupnog stanovni{tva 29.000, 73% biloSrba, 25% Hrvata i 2% ostalih.48

Na prostoru cele Republike Srpske Krajine ìvelo je u to vreme 433.595stanovnika od ~ega 91% Srba, 7% Hrvata i 2% ostalih.49

Izneti podaci o procentima stanovni{tva za vreme trajanja RepublikeSrpske Krajine nedvosmisleno pokazuju da je na njenoj teritoriji do{lo doetni~kog ~i{}enja i da se stanovni{tvo sa ovih prostora iseljavalo za sve vremeratovanja 1991–1995. godina.

U avgustu 1995. godine do{lo je do najve}eg egzodusa jednog naroda okojem u mnogobrojnim napisima postoji niz kontroverzi koje }e jo{ dugo vre-mena biti predmet sporenja istori~ara, sociologa i dr. Jedna od teza, naro~itopotencirana u Hrvatskoj, govori da je to bio „dobrovoljni” izbor stanovni{tva,koji je organizovan i uslovljen dràvnim organima RSK, da je dogovoren narelaciji Tu|man–Milo{evi} i kona~no da je RSK kao privremena tvorevinaustrojena „odre|eno vreme” do momenta preseljavanja stanovni{tva, pre svegau Republiku Srpsku a onda u SRJ. Bez obzira na sve ove spekulacije i mnogedruge, neke su ~injenice nedvosmislene.

Pre svega ~injenica da su RSK, ~inili UN sektori sjever i jug i da su oni4. avgusta 1995. godine, napadnuti od strane 200.000 hrvatskih vojnika i polica-jaca kojima je pomagala HVO i V korpus Armije BiH kao i da su odre|eni srp-ski ciljevi ga|ani od strane NATO saveznika, pre svega ameri~kih aviona.Srpska vojska u Krajini brojila je u to vreme izme|u 37–40.000 vojnika.

înjenica je tako|e, da je za vreme priprema ovog napada Hrvatska voj-ska u nekoliko navrata, „Maslenica”, „Miljeva~ki plato” i „Meda~ki dèp”, jasnopokazala kakve su joj namere i metodi prilikom osloba|anja pojedinih krajevaRepublike Hrvatske. Tu mislimo na ubistva, razaranja, plja~ku, stradanje civilai drugo. Jo{ je jedna tako|e nepobitna ~injenica da je RSK u vreme napada biladezorganizovana, bez politi~ke i vojne elite, i da je pre toga ve} pet godina sanjenih podru~ja stanovni{tvo odlazilo na razne strane sveta. Po pravilu odlazilisu imu}niji ili oni koji su na razne na~ine obezbedili kakav-takav boravak uizbegli{tvu.

48 Stanje i osnovni pravci oìvljavanja RSK, Knin-Beograd 1994, str. 2.49 Isto.

TOKOVI ISTORIJE

198

1-2/2005.

Ako je i bilo dogovora o „humanitarno-dobrovoljnom” iseljenju onda topotvr|uje na{u tezu o strategiji etni~kog ~i{}enja kao unapred dogovorenoj iovom slu~aju apsolutno sprovedenoj.

I podaci hrvatskog Helsin{kog odbora to potvr|uju. Oni kaù da je u sek-torima jug i sjever ìvelo oko 300.000 stanovnika od ~ega oko 85.000 Hrvata i200.000 Srba, dok je ostalih bilo oko 15.000. Na po~etku ratnih sukoba Hrvatisu uglavnom proterani i ostalo ih je oko 2.500.50

Razli~iti izvori donose i razli~ite podatke o broju prognanih Srba.Hrvatski Helsin{ki odbor kaè da ih je bilo izme|u 200–180.000, hrvatska vladautvrdila je avgusta 1995. godine da je taj broj 154.079, itd. Potpredsednik istevlade izjavio je da je po zavr{enom proterivanju Srba u oba sektora ostalo oko6.000 od kojih je 3.255 potpuno nemo}nih starih osoba.51 âk i da se zanemarineka ili nekoliko hiljada manje ili vi{e proteranih Srba iz Krajine ili onih koji suna{li uto~i{te na ovom podru~ju ostaje najpribli`niji podatak da je u akciji„Oluja” kako se zvala operacija ~i{}enja Republike Srpske proterano oko200.000 stanovnika.

Tezu o dobrovoljnom napu{tanju Krajine pobija na~in pona{anja polici-je i vojske Hrvatske nakon ~i{}enja krajinskih prostora. Sistematsko razaranjegradova i sela, paljenje, ru{enje, plja~ka pokretnih dobara i stoke, i uop{te stva-ranja ambijenta u kome je ìvot povratnicima nemogu}. Helsin{ki odbor Hrvat-ske tvrdi da je u operacijama ubijeno najmanje 600 Srba civila, dok se vojne`rtve ne pominju, a da je od uspostavljanja hrvatske vlasti za kratko vreme re-gistrovano 2.163 incidenta: nasilje, zlostavljanje, terorizam, plja~ka, ubojstva.52

Te{ko je oteti se utisku da fizi~ka zlostavljanja gra|ana srpske nacional-nosti, pretnje na ulici, ali i u kancelarijama dràvnih i lokalnih ~inovnika, odcrkvenih, sudskih i policiskih delatnika nije namerno stvaranje nacionalne, ver-ske i rasne netolerancije. Ni faktor vremena mnogo nije doprineo povratku Srbana vekovna ognji{ta. Prema popisu stanovni{tva u Hrvatskoj 2001. godine uBenkovcu je ostalo 730 Srba, ili 7,46%. Tu je pre rata ìvelo 749 Hrvata i 2.789Srba. Sli~no je i u drugim gradovima kako smo to u podacima pokazali.

Popis izbeglica u Srbiji vo|en 2002. godine, kad su mnogi promeniliizbegli~ki status, oti{li u tre}e zemlje, ili se nisu odazvali registraciji, pokazujeda se u Srbiji jo{ uvek nalazi slede}i broj prognanih: Benkovac 9.598, DonjiLapac 3.734, Gra~ac 4.964, Knin 20.327, Obrovac 4.430, itd.53 O „rezultatima”

50 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina, Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, 1999, Beograd 2000,str. 50.

51 Isto.52 Isto, str. 202. Od 1996-1999. godine samo je od podmetnutih bombi u ku}ama, dvorištima,

krevetima stradalo 34 civila. 53 Izbegli~ki korpus, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Republike Srbije, Beograd 2004,

str. 6.

199


„Oluje” Helsin{ki odbor pi{e: „Zapaljeno je vi{e desetina tisu}a a najmanje22.000 ku}a (podatak UN iako se uni{tavalo posle njegove objave) je zapaljenoi minirano. Ku}e koje nisu minirane, potpuno su devastirane. Oplja~kana je svasrpska pokretna imovina, uni{ten celokupni sto~ni fond, uni{ten znatan deokomunalne infrastrukture, potpuno uni{tena i devastirana sva spomen obele`ja,uni{teni ili znatno o{te}eni i pokradeni svi privredni objekti, domovi kulture,uni{teni bibliote~ki fondovi...54

Crkve su ve}inom ostale ~itave ali im je unutra{njost devastirana, inven-tar uni{ten, vredni predmeti i crkvene knjige nestale.

Poseban problem, i ne samo u ovom slu~aju, ~ine nestala lica. U ratu1991–1995. bilo ih je na hiljade. Nepostojanje volje kod vlada novonastalihdràva da rasvetle ove slu~ajeve produàva agoniju obespravljenih, proteranih i„ni~ijih ljudi”.

Na me|unarodnoj konferenciji u leto 2002. godine, zapadni istori~ari suizneli podatak da je Krajinu napustilo 120.000 „djelomi~no po zapovjedi vlasti-tog vo|stva u Beogradu” i da je tom prilikom do{lo do ratnih zlo~ina nad civil-nim stanovni{tvom, srpske ku}e su opusto{ene i orobljene. Oni jo{ zaklju~uju daje „hrvatskim osvajanjem zapadne Slavonije i Krajine promenila se radikalnopoliti~ka i etni~ka slika na tom podru~ju”.

Dugo je trebalo da se o etni~kom ~i{}enju u Hrvatskoj razbije stereotippo kojima su Hrvati prikazivani kao „demokrate”, Mulimani kao „`rtve” a Srbikao „agresori”. „Bljesak”, „Oluja”, „Meda~ki dèp” kao i etni~ko ~i{}enjegradova koje }emo pokazati na narednim stranicama pokazuju da je ono uHrvatskoj bilo strategija a ne pojedina~ni slu~aj.

The Independent 4. septembra 1995. godine, donosi ~lanak RobertaFicka u kome pi{e: „U Kistanjama nalazi na etni~ko ~i{}enje kraji{kih Srba upunom jeku, sa nagomilanim tijelima i poharanim zgradama... Hrvatska imamnogo vremena da dovr{i etni~ko ~i{}enje regiona Krajine, sad kad je svetskapa`nja zaokupljena bosanskim paklom...”55 Opise ubijanja, paljenja, strahota,namerno izostavljamo. Me|utim, jednu konstataciju reportera smatramo zna-~ajnom: „Nitko posle toga ne èli da objavljuje njihova ratna zlodjela, – pa ~aki da ameri~ki ambasador po povratku u Zagreb izjavi, da ovdje nema etni~kog~i{}enja”. I drugu (konstataciju), da su „zlo~ine po~inili hrvatska vojska, hrvat-ska policija i hrvatski civili... Hrvatska moè slobodno traìti pomo} odEvropske unije za obnovu {kola i ku}a koje njene elitne trupe pale u èstinietni~kog ~i{}enja”.56

54 Srbi u Hrvatskoj i njihova sudbina, Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, str. 167. 55 Srpska krajina, avgust 1995. - Izgon, Cetinje 1998, str. 76.56 Isto, str. 77.

TOKOVI ISTORIJE

200

1-2/2005.

Egzodus Srba iz Krajine prema analizi Lj. Anti}a je logi~an nastavakprocesa na prostoru Republike Krajine. Sadràn je u „na~inu nastanka, meto-dama odràvanja i krajnjoj isklju~ivosti (sve ili ni{ta)” u postavljanju ciljeva.57

Izgubiv{i u borbi za priznavanje konstitutivnog naroda, oni su se „uklo-nili” da ne padnu u ropstvo. Masovno iseljavanje je najavljeno, kao srpskiodgovor na eventualnu hrvatsku vojnu akciju. Srbi su jo{ i govorili o „masov-nom” samoubojstvu {to se „moè smatrati metaforom za egzodus”.58 Na odlukuo iseljenju, smatra citirani autor, svakako je „uticalo i povjesno sje}anje nakolektivna kretanja kao bitni dio povjesnih zbivanja na ovom prostoru.Uostalom sami krajinski Srbi i jesu posljedica jedne takove povjesne migraci-je”.59 Egzodus je sredstvo politi~kog pritiska na Beograd od strane krajinskihlidera. Provociran je Beograd na vojnu intervenciju. Mnogi Srbi su izbegli i zbogmogu}eg odgovaranja i pred hrvatskim sudovima za krivi~na dela, kao i daizbegnu „suo~enje sa susjedom Hrvatom, povratnikom kome su nanijeli zlo”.60

Bio je to jedini izlaz za ljude koji su u Krajinu izbegli sa drugih podru~jaHrvatske.

Anti} daje obrazloènje o okolnostima u vreme „Oluje” i kaè da je„usled brzine akcije i oteàne komunikacije” pojava imala i elemente stihije takoda su iselili i oni kojima to nije bila èlja.

“U svakom slu~aju zaklju~uje citirani autor imenovanje ove pojave istje-rivanjem Srba treba uzimati isklju~ivo u kontekstu politi~kog govora”. Krimi-nalni akti posle zavr{enog egzodusa „mogu posluìti pri argumentovanju da sestrah u Srba bio argumentovan, no to sigurno nije bio jedini pa ni prevladaju}i~imbenik prilikom dono{enja odluke o iseljenju”.61

Me|u autorima koji poku{avaju objasniti egzodus Srba iz RSK nalazi sei teza po kojoj je on bio stvar dogovora Franje Tu|mana i Slobodana Milo{evi}aoko podele Bosne i Hercegovine. Stvaranje RSK bila je „u stvari prelazna faza”prije kona~nog iseljenja.62

Kad je u pitanju me|unarodni faktor, pre svega Evropska zajednica,mogu}e je prona}i vi{e konstatacija o tome da je u Hrvatskoj proces etni~kog~i{}enja bio evidentan. Posmatra~ka misija EZ, tim II, na osnovu „posmatranjaRSK” od 7. do 22. avgusta u specijalnom izve{taju posebno je izdvojila zaklju-~ak: „Etni~ko ~i{}enje je rije~ ~esto kori{}ena u sukobu. Pojavljuje se u mnogo

57 Lj. Anti}, n.d., Zagreb 1996, str. 67.58 Isto, str. 68.59 Isto.60 Isto.61 Isto, str. 70.62 Detaljnije o tome: D. Kova~evi}, Kavez - Krajina u dogovorenom ratu, Beograd 2003. godine.

razli~itih varijanti a odgovorni su mnogi. Ono {to je primje}eno kod posmatra~aod Evropske zajednice u poslednje dvije nedelje naokon operacije „Oluja”najbolje se mo`e opisati kao ~i{}enje i efikasno spre~avanje povratka Srba kojisu uglavnom `ivjeli kao poljoprivrednici na tom podru~ju”.63

Summary

Ethnic Cleansing as a Strategy of States in the Territory of Former Yugoslavia

Ethnic cleansing in the territory of former Yugoslavia is an undeniablefact in the strategy of successor states formed in the war of 1991–1995. It is alsoa fact that all these states ascribe and admit ethnic cleansing only in connectionwith „others”, refusing to admit it as their own strategy. The paper tries to provethis clear statement adducing fragmentary proofs for all subjects and all parts ofthe former common state territory.

The paper shows that ethnic cleansing played a more important role inthe war strategy than all other elements or features. Greatest war crimes commit-ted by individuals (Srebrenica, „Storm”, etc.) were just one of the methods in acomplex strategy of ethnic cleansing. These methods resulted in expulsion ofhundreds of thousands of civilians from their homes and in creation of million-masses of refugees which will encumber political relations between the Balkanstates for years to come.

201


63 Srpska Krajina, avgust, str. 74.

ISTORIOGRAFIJAHistoriography

Dr Dubravka STOJANOVI]Filozofski fakultet, Beograd

LISJEN FEVR, „STOPITI SVOJ @IVOT SA ISTORIJOM”

Jedan od problema srpske istoriografije leì u tome {to ona ne obra}a do-voljno pa`nje na teoriju, {to ona nije dovoljno zasnovana na inovativnim metodo-lo{kim re{enjima. To je jedan od osnovnih razloga {to je ona povu~ena u sebe, {toslabo komunicira sa svetskom istoriografijom, {to strane istoriografije nedovoljnokoriste njene rezultate. Zbog toga je redakcija Tokova istorije odlu~ila da uvedestalnu rubriku u kojoj }e preuzimati tekstove koji pripadaju metodologiji istorijskenauke, èle}i, na taj na~in, da popuni prazninu koja postoji u na{em razmi{ljanjuo pro{losti.

Kao prvi tekst u novoj rubrici objavljujemo tekst Lisjena Fevra „Stopitisvoj ìvot sa istorijom”. Radi se o tekstu predavanja koje je Fevr odrào studen-tima ~uvene Ecole Normale Superieur 1941. godine i u kome je izneo neke odosnovnih postulata „nove istorije”. Zanimljivo je da Lisjen Fevr (1878–1956)nije napisao nijednu teorijsko-metodolo{ki knjigu o istoriji. Iako je „otac” mo-derne istorijske nauke, tvorac dru{tvene istorije, on je smatrao da nije potrebnobaviti se posebno teorijom, ve} je polazio od toga da nove ideje treba prakti~noprimenjivati na istraìvanja, sprovoditi ih u izboru istorijskih izvora, dokazatinovim ~itanju ostataka pro{losti, druk~ijim struktuisanjem teksta, prihvatanjemmetodologija susednih drut{venih nauka. Zbog toga su nam ostala samo njego-va predavanja, prikazi ili retki programski tekstovi u kojima je obrazlagao svojeshvatanje istorije. Ti tekstovi objavljeni su u dve knjige Combats pour l histoire(Pariz 1953) i, posmrtno, Pour une histoire a part entiere (1962). Srpska knji-èvna zadruga objavila je 2004, u izvanrednom prevodu Marije Dùni}-Dri-njakovi} izbor tekstova iz te dve knjige koji je napravila Dubravka Stojanovi}.Ovom prilikom se zahvaljujemo Srpskoj knjièvnoj zadruzi na ustupanju ovogteksta.

203

* * *

„Volim istoriju. Da je ne volim, ne bih bio istori~ar. Raspolutiti svojìvot; jedan deo posvetiti poslu koji se otaljava bez ljubavi: drugi deo namenitizadovoljenju svojih dubokih potreba: to je uàsno kad je poziv koji je ~ovekizabrao intelektualni. Volim istoriju – i sre}an sam {to vam danas pri~am oonome {to volim.1

Sre}an sam zbog toga, to je sasvim prirodno. Ne volim mnogo da me{amrazli~ite stvari i da predavanje zamenim ispovedanjem. No ipak mogu da vamkaèm slede}e. Kad sam 1899. godine u{ao u ovu ku}u, poput vam, posle godi-nu dana provedenih u vojsci (bila je to prva od sedam godina, koliko su mu{karcimoje generacije u proseku dali vojni~kom ìvotu) – upisao sam se na Odsek zaknjièvnost. Bila je to izdaja: od najranijeg detinjstva u meni je bila dubokousa|ena vokacija istori~ara. Ali ona nije mogla da izdrì dve godine viskokeretorike u gimnaziji Louis-le-Grand, dve godine pomnog pretresanja Priru~nikaspoljne politike (Manuel de politique étrangère) Emila Buròa (Emile Bour-geois) (koga }u ponovo sresti kao vanrednog profesora u Ecole). Anatol Frans(Anatole France) na jednom mestu pri~a da je kao dete sanjao da napi{e istorijuFrancuske „sa svim detaljima”. înilo se da nam na{i nastavnici u gimnazijamanude detinjasti ideal malog Anatola. Reklo bi se da baviti se istorijom po njimazna~i saznati, ako ne sve detalje, ono barem {to je mogu}e vi{e detalja o misijigospodina [arnasea (Charnacè) na dvorovima Severa. A ko bi znao ne{to vi{e tihdetalja od onog do sebe, bio je, razume se, volji: valjao je za istoriju!

Pribojavam se da se stvari od mog vremena nisu mnogo izmenile. Saonim smislom za humor, karakteristi~nim za nekoga ko je studirao na EcoleNormale, i koji je sa~uvao sve do kraja ìvota – jedan nedavno preminuli kole-ga Collège de France, veliki matemati}ar Lebeg (Lebesgue), poverio nam jejednoga dana kako je doa{o do saznanja da postoje dve vrste matematike: jedna,stra`na, matematika Generalnih Inspektora, koju on, priznaje to, ne razumedobro, i druga, pristupa~na, koju svakodnevno unapre|uje i u kojoj ga nijednate{ko}a ne pla{i. Da ne postoje isto tako i dve istorije; ne upoznaju li se pri tomsvi samo sa prvom? Smelo pitanje. U svakom slu~aju, ne èlim da vam govorimo toj istoriji. Nego o onoj drugoj. Jednostavno, o istoriji. Onoj koju poku{avamda unapredim. Onoj koju volim.

I

Jednostavno, o istoriji? re}i }ete mi. Ne ba{ tako, po{to najavljujete}askanja o „ekonomskoj i socijalnoj istoriji”. Ali, upravo je prvo {to èlim da

TOKOVI ISTORIJE

204

1-2/2005.

1 Ove re~i bile su upu}ene u~enicima Ecole Normale Superieure na po~etku školske 1941.godine. Zamoljen da im odrìm tri predavanja koja se odnose na ekonomsku i socijalnu istori-ju, smatrao sam da mogu da im uputim savete koje }ete pro~itati.

vam kaèm da, pravo govore}i, i nema ekonomske i socijalne istorije. Ne samozato {to spoj izme|u prideva Ekonomska i Socijalna nije neka povlastica –ekskluzivno pravo, {to bi rekao direktor nekog bioskopa – u tom smislu {to ni{tanije umesnije re}i Ekonomska i Socijalna, nego Politi~ka i Socijalna, ili Knji-èvna i Socijalna, ili Verska i Socijalna, ili ~ak Filozofska i Socijalna. Nisu namneki racionalni razlozi stvorili naviku da ova dva prideva sasvim spontano, i nerazmi{ljaju}i vi{e o tome, povezujemo jedan s drugim. U pitanju su istorijskirazlozi, koje je veoma lako odrediti – a ovaj sklop koji nas zaokuplja, u krajnjojliniji, ne predstavlja ni{ta drugo do nekakav ostatak, ili nekakvo nasle|e: nasle|edugih diskusija, koje su od pre jednog veka povedene oko takozvanog problemaIstorijskog matrijalizma. – Nemojte, dakle, misliti da ja, kad se sluìm ovomuobi~ajenom formulom, kad govorim o ekonomskoj i socijalnoj istoriji, i naj-manje sumnjam u njenu stvarnu vrednost. Kada smo Mark Blok (Marc Bloch) ija dali da se ove dve tradicionalne re~i od{tampaju na koricama na{ih Anala, mismo dobro znali da posebno odrednica „socijalna” predstavlja jedna od onihprideva pomo}u kojih se u toku vremena izraàvalo toliko razli~itih stvari, daon, naposletku, gotovo vi{e ni{ta ne zna~i. Ali, ba{ smo zbog toga i prihvatiliovaj pridev. I to tako uspe{no da on danas, sticajem okolnosti, sâm figurira nakoricama ovih istih Anala, na kojima umesto Ekonomski i Socijalni, usled jednenove nevolje, jednostavno stoji Socijalni. Nevolje koju smo s osmehom pri-hvatili. Jer, bili smo saglasni u mi{ljenju da jedna ovako neodre|ena re~, kao {toje „socijalni”, ba{ kao da je stvorena, kao da je na svet doneta nekakvim nomi-nativnim dekretom samog istorijskog Provi|enja kako bi posluìla kao oznaka~asopisu koji ne}e da se ozi|uje bedemima, ve} ho}e da {iroko, slobodno,{tavi{e, nenametljivo, na sve susedne vrtove razastire odre|eni duh, svoh duh:ho}u da kaèm – duh slobodne kritike i inicijative u svakom smislu.

**

Dakle, vra}am se na to: ne postoje ekonomska i socijalna istorija. Postojijednostavno istorija u svom Jedinstvu. Istorija koja je po definiciji, u celini dru-{tvena. Istorija koju smatram nau~no vo|enim prou~avanjem razli~itih aktivno-sti i razli~itih tvorevina ljudi pro{lih vremena, sagledanih u njihovoj eposi, uokviru izuzetno raznolikih, no ipak me|usobno uporedivih dru{tava (to je po-stulat sociologije), kojima su oni prekrili povr{inu zemaljske kugle i ispunilidoba {to su se smenjivala. Poduà definicija: ali sumnji~av sam prema odve}kratkim definicijama, ili zadivljuje}e kratkim. A ova, ~ini mi se, samim svojimodredbama otklanja mnoge la`ne probleme.

Tako kao prvo, odre|ujem istoriju kao nau~no vo|eno prou~avanje, a nekao nauku – iz istog razloga iz kojeg, prave}i plan za Francusku enciklopediju(Encyclopédie française) nisam hteo da joj kao osnovu postavim op{tu klasi-fikaciju Naukâ, kao {to je to ve} bio ustaljeni ritual; naro~ito iz tog razloga {to

205

D. STOJANOVI] Lisjen Fevr, “Stopiti svoj ìvot sa istorijom”

govoriti o Naukama pre svega zna~i stvarati mentalnu predstavu o nekom zbirurezultata, nekoj, ako ho}ete, riznici sa vi{e ili manje novca, pri ~emu su nekinov~i}i veoma vredni, a drugi ne; to zna~i ne staviti naglasak na ono {to pret-stavlja pokreta~ku oprugu nau~nika, a to je Nemir, ne neprestano i besomu~no,ve} promi{ljeno i metodi~no preispitivanje tradicionalnih istina – potreba da sepostignuti rezultati preispitaju, dorade, ponovo promisle kad je potrebno, ~im seukaè kao potrebno, kako bi se prilagodili koncepcijama, i, preko njih, novimìvotnim uslovima koje vreme i ljudi, koje ljudi u datom vremenskom okviruneprestano sebi grade.

A kao drugo, kaèm – ljudi. Ljudi, jedini predmet istorije – istorije kojase uvr{}uje u grupu najraznorodnijih humanisti~kih disciplina, uz antropologiju,psihologiju, lingvistiku itd; istorije koju ne zanima nekakv apstraktni, ve~iti~ovek, u osnovi nepromenljiv i vazda istovetan sa samim sobom – ve} je zani-maju ljudi, koji se uvek sagledavaju u okviru dru{tava ~iji su pripadnici – ljudi-pripadnici tih dru{tava u jednom sasvim odre|enom razdoblju njihovog razvoja– ljudi {to imaju mnogostruke funkcije, koji se bave razli~itim delatnostima, kojisu raznolikih preokupacija i sposobnosti, i koji se me{aju, sudaraju, osuje}ujujedni druge i, na kraju, zaklju~uju me|u sobom kompromisni mir, jedan modusvivendi koji se naziva @ivot.

Ovako definisanog ~oveka moèmo, ako nam je tako zgodnije, da uhva-timo za koji god ho}ete deo tela, bolje za nogu ili za ruku nego za glavu; ~impovu~emo, izvla~imo ga celog. Taj ~ovek ne dopu{ta da ga se~emo na komade,jer ga u tom slu~aju ubijamo, a iskomadani le{evi istori~aru nisu potrebni;istori~ar prou~ava pro{li ìvot, i Piren ga je – Piren, veliki istori~ar na{e epohe– na jednom mestu ovako definisao: „~ovek koji voli ìvot i koji ume da ga po-smatra”. Taj ~ovek, re~ju, predstavlja op{te mesto svih delatnosti koje obavlja –a mi se onda moèmo vi{e pozabaviti jednom od njih, na primer, onom koju onobavlja, ili njegovim ekonomskim delatnostima. Pod jednim uslovom, a to je danikada ne zaboravimo da ga one u sebe vazda upli}u celog – i to u okvirudru{tava koje je izgradio. Ali upravo je u tome pravo zna~enje prideva socijalni,koji se ritualno lepi uz pridev ekonomski; on nas podse}a da predmet na{egprou~avanja nije jedan deli} realnog, jedan od izdvojenih aspekata ljudskeaktivnosti – ve} sam ~ovek, shva}en unutar grupa kojima pripada.

**

Izvinjavam se {to su ove napomene pone{to apstraktne. I, iskazuju}i ih,ne gubim iz vida ni {ta je moja prava namera, ni koji je duboki razlog {to se uovom trenutku nalazim ovde. Ju~e sam radi vas ponovo i{~itavao neke zani-mljive i lepe tekstove. Ozer (Hauser) je 1914. objavio Mi{leove bele{ke, u koji-ma, kao i uvek, sevaju mnoge iskre pronicljivih i o{troumnih opaski. Me|u ovim

TOKOVI ISTORIJE

206

1-2/2005.

bele{kama je i predavanje koje je on ba{ ovde, 10. jula 1834, odrào studentimatre}e godine, koji }e uskoro napustiti Ecole i krenuti u provinciju. Ove mladeljude, koje je ~ekao teàk profesorski poziv u nekoj kraljevskoj gimnaziji, unekom gradu bez sre|enih arhiva, bez biblioteka sa katalozima, bez mogu}nostida lako putuju, da se razonode, Mi{le je hrabrio. On je pokazivao kako istori~arkoji to ho}e svuda moè korisno da radi. Problem danas vi{e nije isti. Ali ono {toje Mi{le poku{avao da postigne svojim autoritetom, àrom svojih re~i i zra~nomsnagom svoga genija – to je, me|utim – uz svu razli~nost predmeta pore|enja –upravo ono {to bih ja |eleo da poku{am sa vama. Ako bih u nekome ko je po~eoda se koleba mogao da povratim ili da u~vrstim sklonost prema istori~arskompozivu; ako bih mogao da otupim o{tricu predrasuda koje su se prema istorijiiznedrile iz nesre}nog dodira sa onim {to nam je suvi{e ~esto nu|eno pod timimenom – sa onim {to su nam davali i {to }e od vas jo{ traìti na ispitima do dok-torata, jedinog koji izmi~e, ili koji bar moè da izmakne ovoj opasnosti; ako bihmogao da vam podarim ose}anje da svoj ìvot moète da provedete bave}i seistorijom, vratio bih jedan mali deo duga koji imam prema na{oj ku}i.

No sad, kako da vam podarim to ose}anje – ose}anje da svoj ìvot mo-ète da provedete bave}i se istorijom – ako ne tako {to }u pred vama, sa vama,razmotriti neke od ìvih problema koje istorija, danas, postavlja onima koji uistraìvanjima streme ka najvi{em vrhu – onima koji su na pramcu broda, i ~ijesu o~i neprestano ispitiva~ki uprte u horizont?

Naime, postaviti neki problem, to je upravo po~etak i kraj svake istorije.Ako nema problema, nema ni istorije. Onda su to samo pripovedanja, kompi-lacije. A setite se: ako nisam govorio o „nauci” o istoriji, govorio sam o „nau~novo|enom” istraìvanju. Nisu se ove dve re~i tu na{le da bi zasenile. Izraz„nau~no vo|eno” podrazumeva dve operacije, ba{ one koje se nalaze u osnovisvakog modernog nau~nog rada: postaviti probleme i formulisati hipoteze. Dveoperacije na koje su ljudima u moje doba ukazivali kao na najopasnije. Jer,postaviti probleme, ili formulisati hipoteze, to je naprosto zna~ilo izdati. Ubacitiu utvr|eni grad objektivnosti trojanskog konja subjektivnosti...

U to vreme istori~ari su ìveli u detinjastom i pobo`nom po{tovanju„~injenice”. Oni su imali naivno i dirljivo uverenje da je nau~nik ~ovek koji,priljubiv{i oko uz svoj mikroskop, odmah uo~ava pregr{t ~injenica. înjenicakoje mu je dalo, koje je za njega proizvelo jedno predusretljivo Provi|enje,~injenica koje je on sad samo imao da zabeleì. Dovoljno bi bilo da je ma kojiod ovih metodologa, makar za trenutak, priljubio oko na okular nekog mikro-skopa i pogledao neki histolo{ki preparat, pa bi odmah uo~io da histologu nijedato da posmatra, ve} da tuma~i ono {to treba prvo nazvati apstrakcijom. Zasamo pet minuta on bi, videv{i kako nau~nik ulazi u posed onoga {to je prethod-no dugo i mukotrpno pripremao – na osnovu neke unapred koncipirane ideje –

207


sagledao koliki je li~ni udeo ~oveka, istraìva~a, ~ije je delanje samo time iomogu}eno {to je on u sebi postavio odre|eni problem i formulisao odre|enuhipotezu.

**

Isti je slu~aj sa istori~arem. Istori~arem kome nikakvo Provi|enje neisporu~uje sirove ~injenice. înjenice kojima bi nekim ~udom bilo podarenonekakvo stvarno bitisanje, savr{eno odre|eno, jednostavno, nesvodljivo ni na {tadrugo. Istorijske ~injenice, ~ak i najbezna~ajnije, u ìvot priziva istori~ar. Znamoda ~injenice, te ~injenice kojima smo tako ~esto primorani da se pobo`no kla-njamo, predsatvljaju naprosto apstrakcije – i da ~ovek, da bi ih odredio, treba daposegne za najrazli~itijim, a katkad i najprotivre~nijim svedo~anstvima – me|ukojima on neizbe`no pravi odabir. Tako da ova zbirka ~injenica, koje nam tako~esto bivaju predstavljene kao sirova gra|a {to automatski tvori istoriju zapisanuu samom trenutku odvijanja doga|aja i sama, znamo, ima odre|enu istoriju, a toje istorija evolucije znanja i svesti istori~ara. A onda mi, da bismo prihvatili ono{to nam ~injenice kazuju, imamo prava da zahtevamo da nas najpre uklju~e ukriti~ki rad kojim je pripremljeno ulan~avanje tih ~injenica u duhu onoga koji sena njih poziva...

Isto tako, ako istori~ar sebi ne postavlja probleme, ili, pak, ako, nakon{to ih je postavio, ne formuli{e hipoteze za njihovo re{evanje – {to se ti~e struke,tehnike, nau~nog napora, s pravom mogu da kaèm da on malko zaostaje i zaposlednjim na{im seljakom: jer seljaci znaju da stoku ne valja tek tako pustiti naprvu livadu, pa da ona tamo nasumice pase: oni je ogra|uju u torove, privezujuza ko~i}e, negde je pu{taju da pase, a negde ne. I znaju dobro za{to.

[ta }ete! kad u nekoj od onih knjiùrina na ~ije pisanje izgleda ve} godi-nama odlaze sve snage na{ih najboljih profesora istorije – kad u nekom od onihpo{tovanja dostojnih, savesno pripremanih, bri`ljivo sastavljanih ud`benika {tovrve od ~injenica, brojki i datuma, s mno{tvom pobrojanih slika, romana ilima{ina – kad, u jednoj od tih knjiga na kojima je vi{e laskavih overa Instituta,Sorbone, regionalnih univerziteta nego {to je {arenih reklamnih natpisa nanekom od na{ih dobrih turisti~kih hotela, na sre}u, otkrijemo neku ideju, i kadje ta ideja slede}a: „Period koji }emo prou~avati (a to je jedan od najburnijih una{oj istoriji) nastavlja period koji prethodi i najavljuje period koji sledi; on jezna~ajan po onome {to ukida, ali i po onome {to uspostavlja”, itd. – ho}emo lionda i dalje da se pitamo za{to istoriju izlaù poruzi, okre}u glavu od nje, ìgo{uje i ismevaju mnogi sjajni duhovi, razo~arani {to vide da su toliki napori, tolikiuloèni novac, poliko potro{ene fine {tampane hartije urodili samo {irenjemjedne ovakve filozofije – ovekove~ivanjem ove beìvotne istorije u kojoj senesuvislo slaù re~i i u kojoj niko, nikada, ne ose}a (pozajmljujem, i stalo mi je

TOKOVI ISTORIJE

208

1-2/2005.

da ovde pozajmim re~i Pola Valerija) „onu napetost pred neizvesnim od koje jesazdano veliko uzbu|enje slavoljubaca u trenutku kad sagledavaju da }e imslede}i trenutak doneti ili krunu ili ve{ala; uzbu|enje umetnika koji }e strgnutipokrov sa svog mermernog zdanja ili narediti da mu se skinu lukovi i poptore?”Pa ~udite li se onda onim èstokim nasrtajima na istoriju, onoj phladnelostimladih prema njoj, njenom uzmicanju {to je usledilo, kao i onoj pravoj kriziistorije, ~ijeg su laganog, postepenog i neumitnog razvoja bili svedoci ljudi izmoje generacije? Imajte na umu da je, u trenutku kada sam zapo~injao studije naEcole Normale, bitka bila dobijena. Dobijena i previ{e za istoriju. Previ{e zato{to ona ~ak vi{e nije izgledala kao posebna i ograni~ena disciplina. Previ{e zato{to je dobijala izgled jedne univerzalne metode, koja se bez razlike primenjujena analizu svih oblika ljudkse aktivnosti. Previ{e zato {to i danas ima onih {to,kaskaju}i za vremenom, istoriju defini{u ne pomo}u njenog sadràja, ve}pomo}u ove metode – koja ~ak ne predstavlja ni istorijsku metodu, ve} jedno-stavno kriti~ki metodu.

Istorija je osvajala, jednu po jednu, sve humanisti~ke discipline. Knji-èvna kritika se sa Gistavom Lansonom (Gustave Lanson) pretvarala u knji-èvnu istoriju – a esteti~ka kritika u istoriju umetnosti sa Andre Mi{elom (AndréMichel), naslednikom plahovitog Kuraòa (Courajod), tog JUpitera gromovnikaiz {kole Luvra. A stara raspra se pretvarala u istoriju religija. Zadovoljna svojimnapretkom, ponosna na svoje pobede, uobraèna zbog svojih materijalnih uspe-ha, istorija se uspavljivala u svojim izvesnostima. Ona se zaustavljala u svomhodu. Ona je pri~ala i pri~ala, ponavljala, preuzimala; ona vi{e nije nanovostvarala. A svaka minula godina njenom je glasu dodavala potmuli prizvukjednog glasa s one strane groba.

Ali, nastajale su nove discipline. Psihologija je u isti mah obanavljala isvoje metode i svoj predmet, ~emu su podsticaj dali Ribo (Ribot), @ane (Janet),Dima (Dumas); na poziv Dirkema (Durkheim), Simjan (Simiand) i Mosa(Mauss), sociologija se formirala i kao nauka i kao {kola; ljudska geografija,koju je u Ecole Normale uveo Vidal (Vidal), koju je na Sorboni razvijaoDemanòn (Demangeon), u Collège de France @an Brin (Jean Brunhes), zado-voljava jednu potrebu za realno{}u koja u istorijskim prou~avanjima, sve vi{eokrenutim ka najproizvoljnijoj diplomatskoj istoriji – najve}ma odvojenoj odsvake realnosti – i ka politi~koj istoriji – savr{eno ravnodu{noj prema svemuonome {to nije ona sama u najuèm smislu te re~i – nije mogla da na|e ni{ta {tobi moglo da je zadovolji. Mladi ljudi su pokazivali sve ve}u naklonost premaovim mladim disciplinama. Usledio je rat, izbila je kriza; jedni su odustali odsvega, drugi su postali gorko zajedljivi. No istorija je zauzela preveliko mesto una{em duhovnom ìvotu da bismo mogli da ne marimo za njene neda}e. I dabismo mogli samo da slegnemo ramenima kad govorimo o napadima koji poformi mogu da budu nepravedni, ili nespretni – i ~esto jesu takvi – ali koji, svi

209


bez razlike, izra`avaju ono ~emu treba na}i leka, i to brzo; razo~aranost, potpuninestanak iluzija – gorko ose}anje da baviti se istorijom, ~itati istoriju, sad smozna~i gubiti vreme...”

TOKOVI ISTORIJE

210

1-2/2005.

GRA\ASources

Dr Mile BJELAJACInstitut za noviju istoriju Srbije, Beograd

NEDI]EV MEMORANDUM GENERALU AJZENHAUERU MAJA 1945

O li~nosti generala Milana Nedi}a savremenici i istori~ari napisali su ve}ibroj radova. Savremenici me|u kojima i njegov sestri} Stanislav Krakov, naj~e{}esu objavljivali van Jugoslavije.1 U zemlji, prevladavali su istori~ari koji su muposvetili jednu monografiju ali mnogo vi{e stranica u delima o Drugom svetskomratu na tlu Srbije.2 Moè se konstatovati da su unutar srpske emigracije ve} pedesetih polarizacije oko uloge generala Nedi}a po~ele gubiti na o{trini sa ten-dencijom da se njegov rad prikaè kao drugi pol borbe za o~uvanje srpske nacijei borbe protiv komunizma. U Jugoslaviji (Srbiji) je on i dalje bio povod za kontro-

211

1 Boško Kosti}, Za istoriju naših dana, Lil 1949; Petar Martinovi} Bajica, Milan Nedi}, îkago,Ilinoj 1956 (reprint, ''Nikola Paši}'', Beograd 2003); Bor. M. Karapandì~, Gradanski rat uSrbiji, Klivlend Ohajo 1958; B. N. Kosti}, Istina o Milanu Nedi}u, Milvoki, SAD 1965; Sta-nislav Krakov, General Milan Nedi}, I-II, Minhen 1968; Prof. Lazo M. Kosti}, Armijski |ene-ral Milan Nedi}, njegova uloga i delovanje prete`no prema stranim izvorima, Privatno izdan-je, Melburn, Australija 1976; Ilija M. Pavlovi}, „General Milan Ð. Nedi} - Biografija i drugiistorijski podaci o srpskom stradanju u drugom svetskom ratu 1941-1945”, I-II, Srpski pre-porod, Southport, Quinsland, Australia 1990 (Otad`binsko izdanje: Milan Ð. Nedi} i njegovodoba, I-II, Nova iskra, Beograd 1994) Milutin Propadovi}, „D.V. Ljoti}, Zbor i Komunistickapartija Jugoslavije 1935 - 1945”, Iskra 1990

2 Milan Borkovi}, Milan Nedi}, Zagreb 1976; M. Borkovi}, Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislin-ška uprava 1941-1944, Knj.1-2, ''Sloboda'', Beograd 1979; Mladen Stefanovi}, Zbor DimitrijaLjoti}a 1934 - 1945, Narodna knjiga, Beograd ; Vjenceslav Gliši}, Uì~ka republika, Beograd1968; B. Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 - 1945, VINC, Beograd 1992; MilanRistovi}, Nema~ki novi poredak i Jugoisto~na Evropa 1940/1941 - 1944/1945, VINC, Beograd1991; @arko Jovanovi}, Seljaštvo Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 1995; DraganAleksi}, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 2002; Mirjana Zori}, Srbijau završnici rata 1943 - 1944, doktorska disertacija odbranjena 2004 na Filozofskom fakultetuu Beogradu; vidi tako|e naše: ''Milan Nedi}'', u: 100 znamenitih Srba, Princip, Beograd 1993;Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918 - 1941, Studija o vojnoj eliti i biografski lek-sikon, INIS-Dobra, Beograd 2004.

verze u nauci, a jo{ vi{e u javnosti. Jedan deo te javnosti nije ni do danas prihva-tio ~injenicu da je na sceni pored oslobodila~kog vo|en i gra|anski rat, da su po-stojali legitimisti i revolucionari. Tako|e se te{ko prihvata ~injenaca da je me|una-rodno ratno pravo predvi|alo doma}u civilnu upravu pod okupacijom, te propisi-valo obaveze okupatora i okupiranog. Ovo poslednje je upravo bilo deo okolnostiu kojima je delovao general Nedi}.

Dokumenta koja objavljujemo, Memorandum generala Milana Nedi}ageneralu Ajzenhaueru (Eisenhower) u maju 1945. godine i nekoliko prate}ih, dosada nisu kori{}ena u istoriografiji. Ona se nalaze u Nacionalnom arhivu uWashington-u, u fondu State Department-a.3

Poslanstvo SAD u Beogradu primilo je 28. augusta 1945. godine kao„poverljivo” informaciju od ameri~kog ambasadora u Berlinu Roberta Marfija(Robert Murphy) sa preliminarnog saslu{anja generala Milana Nedi}a od 10.jula iste godine. Mesec dana pre ove informacije, isto poslanstvo je iz Berlinadobilo kopiju „Memoranduma” u obimu od {est strana, kucanih bez proreda,koji je general Nedi} uputio 25. maja 1945. glavno-komanduju}em savezni~kihsnaga Ajzenhaueru preko generala Harija Kolinsa (Harry T. Collins) komandan-ta 42. ameri~ke divizije u Kicbilu (Kitzbuhel).4 Kako saznajemo iz ameri~keprepiske, ameri~ki {tab po pitanju memoranduma nije preduzeo ni{ta. Nedi} jepotom uhap{en 6. jula, a pred obave{tajne organe ameri~ke Tre}e armije dove-den je 9. jula.5

Prema zapisniku majora Edmunda L. Kinga, Nedi} je svoj boravak uAustriji, posebno u Kicbilu, predstavio kao internaciju u koju su ga staviliNemci sve do dolaska Amerikanaca. Dao je informacije o svim svojim saradnici-ma koji su ostali u Kicbilu ili su se nalazili u Italiji kao general \ura Doki} iministar dr Nedeljkovi}. Ameri~ki obave{tajac je u komentaru zabele`io da bi uzdodatne izvore, Nedi}, budu}i dobro upoznat sa balkanskim stvarima, mogaorasvetliti svoju saradnju sa Nema~kom. Rezimiraju}i Nedi}eve tvrdnje naveo jeda general svoju saradnju sa Nema~kom video kao nu`du da se za{titi Srbija odrazaranja u gra|anskom ratu koji su zazivali komunisti, a s druge strane da nebude previ{e eksploatisana od Nema~ke. „Izjavio je da nema ~ega da se boji odAmerikanaca jer misli da }e se njegova pozicija razumeti”, zavr{ava King.

TOKOVI ISTORIJE

212

1-2/2005.

3 National Archives Washington, odelenje Maryland College Park, Fond State Department,Record Group 84, Yugoslavia, box 52, file 800. Koristimo priliku da se zahvalim kolegi Prof.Dr Dragu Roksandi}u koji nam je ljubazno skrenuo pa`nju na ovaj dokumenat.

4 Marfi je obe informacije poslao Dr`avnom sekretaru SAD Achesonu i James W. Riddleberger-uCE (verovatno odelenje Central Europe). Ambasador SAD tako|e obaveštava da je kopijuNedi}evog memoranduma prosledio britanskom ambasadoru u Berlinu. Dakle ovaj memoran-dum bi trebao da se nalazi sa~uvan i u PRO, FO, britansko poslanstvo Berlin, 1945.

5 Smatramo da su ovi datumi ta~ni. Borkovi} i neki drugi autori navode 5. juni kao datum hapše-nja. (Borkovi}, n.d., knj.II, s.370)

U memorandumu koji je Nedi} uputio Ajzenhaueru na prvom mestu seizraàva zadovoljstvo i pozdravlja pobeda saveznika, a posebno ~injenica da suih oslobodile ameri~ke snage, predstavnici demokratija koje su svoje pred-stavnike slale glavnom {tabu Draè Mihailovi}a kao vid velike moralne podr{ke.Podse}a da je i on u~esnik neravnopravnog rata koji je bio nametnut Jugoslavijite da su u Kicbilu komandanti dve tre}ine onda{nje armije koja se oduprlaNemcima (on na ~elu 3. i brat mu na ~elu 2. grupe armija JV). Upro je prstom uhrvatsku izdaju koja je jo{ vi{e oslabila otpor i na tragediju srpskog naroda kojaje nastupila po slomu armije na svim stranama, a posebno na teritoriju NDH.Naveo je nedela Ma|ara i Bugara, {to je sve zajedno pretilo istrebljenjem srp-skog naroda. Podsetio je na ~injenicu da su ga Nemci dràli u internaciji sve dokkrajem augusta nije prihvatio poloàj. Pa i tada na svaki njegov zahtev ili najavuodstupanja, pretili su da }e ostatak Srbije podeliti izme|u Bugara, Hrvata iMa|ara. Uprkos tim te{kim okolnostima, obave{tava Ajzenhauera da je spa{eno400.000 izbeglica sa drugih podru~ja Jugoslavije me|u kojima 86.000 dece,siro~adi starih do 14 godina.

Nedi} je obja{njavao svoju antikomunisti~ku akciju za{titom srpskognaroda od represalija, ali i borbom za njegovu budu}nost u slobodi posle rata.Kada je njegov odnos prema pokretu Draè Mihailovi}a u pitanju, on u ovommemorandumu sebe predstavlja kao tajnog pristalicu te akcije koji je na svena~ine pomagao da ta organizacija opstane i da se {to bolje opremi, koliko je bilou njegovoj mo}i.

Dve strane svog memoranduma posvetio je stanju u Srbiji posle dolaskasovjetskih snaga i partizana 1944. godine. Istako je ~injenicu da ni jednog trenut-ka ni njegove, ni snage generala Mihailovi}a nisu pomi{ljale da se suprotstavesavezni~kim sovjetskim jedinicama, mada su i dalje bili angaòvani u borbi sapartizanima. Da bi izbegli sukob svojevoljno su se povukli iz Srbije na Zapad.Tako je, po Nedi}u, politi~ka manjina, uz pomo} sovjetskih trupa zagospodarilaSrbijom i uskoro se nametnula celoj Jugoslaviji.

Nedi} moli generala Ajzenhauera da se niko od preko dvesta hiljada Srbaiz zarobljeni{tva, srpskih radnika te 20.000 izbeglih boraca prisilno ne vra}a uJugoslaviju dok tamo ne bude demokratije. Zalaè se da Amerika uti~e i kon-troli{e izraàvanje slobodne narodne volje na izborima jer u protivnom pobedi}epoliti~ka manjina manipulacijom. Izraàva li~nu spremnost, kao i spremnostministara svoje vlade koji su u Kicbilu da se podvrgnu ispitivanju o njihovomradu tokom okupacije, ali ta~no i pred me|unarodnim sudom, a ne pred Titovim.

U prilogu memoranduma Ajzenhaueru, general Nedi} je priloìo rezimesvog memoranduma koji je 19. januara 1945. poslao dr Nojbaheru (Dr HermanNeubacher) predstavniku nema~kog ministarstva vanjskih poslova. On u vi{enavrata pominje ovaj dokument i njegovu sudbinu u samom memorandumu.

213

M. BJELAJAC Nedi}ev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945

Upore|ivanjem ovog skra}enog teksta sa originalnim, istori~ari mogu uo~iti {ta jeNedi} smatrao neoportunim da se iznosi pred pobednike, a {ta podupire njegoveocene iznete u memorandumu ameri~kom generalu. U najkra}em, ispu{ten je pre-distorijat memoranduma Nojbaheru, tj. pozivanje na njihove susrete u Be~u,ponude o stvaranju zajedni~ke vlade koje su navodno stigle od generala Mihai-lovi}a preko Sarajeva, odlazak Nojbahera u Sarajevo da se situacija rasvetli io~ekivanje pregovara~a Mihailovi}a u Be~u.6 Imaju}i u vidu pismo Milana Nedi}aministru Nojbaheru od 2. februara 1945. godine, u kome general i njegove kolegeu izbegli{tvu komentari{u negativan odgovor nema~ke vlade po memorandumu od19. januara i daju razja{njenja oko mogu}ih nejasnih ta~aka, moèmo se pitatiza{to se Nedi} nije odlu~io da i njega priloì uz spis kojim se obratio Ajzenhaueru.Naime, u ovom pismu od 2. februara je pozicija Nedi}a i nekada{nje vlade dalekopreciznije iznesena i, ako je hteo, i{la bi mu vi{e u prilog:

„Povodom Va{ih primedaba pod 1) i 2) u Va{em pismu od 28. pro{logmeseca molim da izvolite primiti ova obave{tenja od Srpske vlade:

Srpska vlada je diskutovala po pitanju stava Memoranduma od 19. janu-ara ove godine na svojim sednicama 1. i 2. februara tek. godine i do{la do ovogzaklju~ka:

1) Izgleda nam da je ovde po sredi izvestan nesporazum. Shvatanje kojeje izloèno u Memorandumu od 19. januara ove godine samo konstatuje ovusituaciju i ovaj odnos koji je od 1941–1944. postojao izme|u Nema~ke i Srbije,kao dela zara}ene sa Nema~kom Jugoslavije, tj. odnos pobedioca premapobe|enom, okupatora prema okupiranom, a taj odnos i sada jo{ postoji. Priovome napominjemo da Nema~ka nikada, ni u kom obliku nije traìla od srpskeVlade u Srbiji, da se taj odnos, pa dakle i njen odnos prema njenim saveznicima,ma u kom pogledu izmeni. Takvi poku{aji izgleda nam da se tek sada ~ine sanema~ke strane, da se srpska Vlada izjasni za borbu u saradnji sa Nema~kom, a„protiv zajedni~kog neprijatelja.”

Mi me|utim nemamo ni ovla{}enja ni mogu}nosti da ~injeni~no stanjesada menjamo (...)”

U nastavku ovog pisma se izraàva stav prema onima iz srpske emigraci-je koji su imali druga~ije poglede:

„Ako pak izvesne srpske borbene grupe i politi~ki ljudi, koji iza njihstoje – kako Vi isti~ete u svom pismu od 28. pro{log meseca – doista stoje i osta-ju na stanovi{tu neposrednog produàvanja borbe, to je njihovo privatno

TOKOVI ISTORIJE

214

1-2/2005.

6 Verzija dokumenta Predsednika srpske vlade, Str. Pov. Br.1/1945, od 19. januara 1945. uKicbilu, Nj. E. Gosp. Ministru dr Nojbaheru u Be~u, objavljena je u Glasu Kanadskih Srba, br.1990 i 1991 za 1971. godinu (priredio Radoje L. Kneèvi}). Prema napomeni prire|iva~a radioih je Nedi} li~no kao i sva podcrtavanja na njima. Vidi tako|e: Ilija M. Pavlovi}, n.d. s.167-173.

mi{ljenje, koje srpska nacionalna Vlada, kojoj ja stojim na ~elu, ne moè pri-hvatiti.”7

Pi{u}i o ovoj poslednjoj epizodi iz ìvota „srpske vlade” i samog gene-rala Nedi}a istori~ari, posebno u Jugoslaviji, su se do sada koristili najvi{ezarobljenom nema~kom gra|om, izjavama pojedinih li~nosti kao {to su DragiJovanovi}, Tanasije Dini}, Aleksandra Cincar Markovi}a, pa i samog Nedi}atokom njegovog saslu{anja. Tako|e su koristili selektivno ili ukr{taju}i razli~itasvedo~enja savremenika, od kojih su neki nastavili da ìve posle 1945. godine uemigraciji.8 Za uè znalce bi}e svakako do zna~aja da uporede ono {to se do sadaznalo i ~injenice iz ovih dokumenata u kojima Nedi} poku{ava da se predstavi usvetlu doslednog borca protiv komunizma za koga bi saveznici trebalo da imajurazumevanja.

Prema dosada{njim znanjima, predsednik „vlade nacionalnog spasa”Milan Nedi} i njegovi ministri, izuzev Veselinovi}a i \or|evi}a koji su ostali uBeogradu, otputovali su po~etkom oktobra 1944. iz Beograda i preko Srema,Subotice i Budimpe{te stigli u Be~ 11. oktobra. Privid funkcionisanja ove grupekao „vlade” nastavljen je sve do kapitualcije Tre}eg Rajha maja 1945. godine.

Po dolasku u Be~ „vlada” je nastavila da odràva sednice i razra|ujesvoje planove i taktiku za bliù budu}nost. Neki ministri su bili mi{ljenja davlada vi{e ne postoji i da bi eventualno mogao da se formira samo jedan komitetkoji bi se starao o izbeglicama i poku{ao da uspostavi vezu sa Kairom i Londo-nom. Nedi} i ve}ina su bili protiv zastupaju}i mi{ljenje da }e se situacijapromeniti. To im je bila osnova da traè od vlade Rajha da ih kao vladu i pri-znaju. Sam Nojbaher se zalago da to ne bude vi{e vlada nego „Srpski klub” ili„Srpski odbor za saradnju sa Nema~kom”, a Nedi} da bude predsednik tog od-bora. Ve} od 17. oktobra u Be~u je po~ela delovati „Srpska kancelarija” u pro-storijama hotela „Imperijal”. Vlada je u tom trenutku kao prvu zada}u videla do-bijanje novca za brigu o brojnim izbeglicama, internircima i biv{im zaroblje-nicima. Mnogi su nagrnuli u holove hotela ve} prvog dana. U Be~u je vladalabeda, skupo}a, a grad je bio izloèn bombardovanjima. U grad su se slivale idruge izbegli~ke formacije pa su doma}ini ve} za nekoliko dana odlu~ili da pre-bace biv{u srpsku vladu u hotel „Grand” u Kicbilu. Kako se verovatno ne bezironije prise}ao Aleksandar Cincar Markovi}, koji je preko Joni}a saznavao {tase me|u ~lanovima vlade de{ava, oni su se zaista „igrali vlade” i traìli prizna-nje od Nemaca, pomo} u organizaciji novih trupa, vojno-politi~ki savez saRajhom. Na sve to Nemci su im nudili da se organizuju kao „Komitet spasa”.9

215


7 Vidi nap. 4; I. M. Pavlovi}, n.d. 173-174.8 M. Borkovi}, Kontrarevolucija, knj.2, s. 362-372, vidi poglavlje: „Aktivnost srpskih kvislinga

u izbeglištvu do završetka Drugog svetskog rata”.9 Borkovi}, Kontrarevolucija, s. 364-365

Na dan nema~ke kapitulacije, 8. maja u Kicbil je u{la prethodnica ame-ri~ke 36. divizije, a potom je upravu tog dela Austrije sprovodila 42. ameri~kadivizija.

Posle kapitulacije otvorilo se za sve ove emigrante egzistencijalno pita-nje – „[ta }e s nama biti?” Kako }e ih tretirati zapadni saveznici, kako }e seprema njima odnositi Kralj i politi~ari u Londonu i kakva potraìvanja }eispostaviti nove vlasti u Jugoslaviji? U tom kontekstu se pojavljuje i ovaj apelna generala Ajzenhauera koji je ostao bez odjeka, a sudbina Nedi}a i ve}ine nje-govih saradnika bila je tragi~na. Na zahtev nove jugoslovenske vlade ve}ina jeuhap{ena jula 1945. godine. Tokom narednih {est meseci Nedi} i drugovi pre-bacivani su i isle|ivani od ameri~kih organa u logorima Frajzinlu, Mosburg iNovi Ulm. Potom su bili izru~eni jugoslovenskim istra`nim organima 5. januara1946. godine. U me|uvremenu prema svedo~anstvima u emigrantskoj literaturiNedi} je odràvao veze sa onima koji nisu bili uhap{eni, a oni su mu poredpisama slali pakete sa hranom. Nedi} je proveo ne{to vi{e od mesec dana ubeogradskom pritvoru gde je vo|ena istraga, kada je prema slu`benomsaop{tenju za javnost izvr{io samoubistvo 6. februara 1946. godine.

DOKUMENTI O [TETAMA NASTALIM BOMBARDOVANJEM BEOGRADA 1941–1944.

U jugoslovenskoj i srpskoj istoriografiji krajem 1980-ih i po~etkom1990-ih ponovo je bila otvorena jedna skoro zaboravljena tema – povodi i rezul-tati savezni~kog bombardovanja gradova u Srbiji 1944. godine. Jedan deo srp-skih istori~ara i javnosti u klimi op{teg preispitivanja jugoslovenske pro{lostibio je sklon da u tom segmentu rata vidi isklju~ivo tendenciju zatiranja srpskognaroda, umanjenje njegovog broja i poraz gra|anskih snaga ~iji je oslonac bio upokretu generala Dragoljuba Mihailovi}a, a privremena egzistencijalna za{tita ucivilnoj upravi generala Milana Nedi}a.10

Na takvu suènu interpretaciju upozoravali su drugi istori~ari nude}ikomparativne informacije o bombardovanju ostalih delova Jugoslavije. Svojdoprinos u rasvetljavanju ove kontroverze daju i oni koji su istraìvali dubljerazloge strate{kog i takti~kog bombardovanja otkrivaju}i sve aspekte vojnestvarnosti pa i aktivnost onda{nje jugoslovenske vlade u Londonu.11

TOKOVI ISTORIJE

216

1-2/2005.

10 Mom~ilo Pavlovi}, Veroljub Trajkovi}, „Savezni~ko bombardovanje Leskovca 6. septembra1944”, Leskova~ki zbornik, Leskovac 1995; Ðoko Tripkovi}, Beograd pod bombama, Beograd1999. Ovaj autor navodi da je samo u bombardovanju Beograda 16. i 17. aprila 1944 poginulo1.260 gra|ana, teško povredeno 1.600, a lakše nekoliko hiljada. ''Razoreno je oko 600 ku}a,dok je ve}i broj stanova pretrpeo ve}a ili manja ošte}enja.'' (s.65)

11 Vidi ~lanak u ovom broju Tokova istorije: M. Terzi}, ''Jugoslovenska kraljevska vlada, DraàMihailovi} i savezni~ko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942-1944. godine''; Ðor|e Stanko-

Dokumenti ameri~ke provenijencije koje objavljujemo, po na{em sududoprinose racionalizovanju pri~e o stradanju srpskog stanovni{tva u Drugomsvetskom ratu. Na drugoj strani, isti dokumenti upozoravaju nas da su danas uopticaju razli~iti kvantitativni iskazi o istom. Korisno je u svakom slu~aju sa-znati koja metoda se koristila u prikupljanju njihovom i ko svedo~i. Tako|e,zbog ratne propagande, postojale su tendencije uve}avanja ili smanjivanjabroj~anih iskaza u skladu sa potrebama i namerama.12

Tri dokumenta u prilogu su pripremljena u Ambasadi Sjedinjenih dràvau Beogradu i poslati su u Washington, State Department, 27. avgusta 1945.godine. Informaciju je izradio Eric L. Pridonoff, ekonomski savetnik, a potpisaotada{nji otpravnik poslova Harold Shantz. Iz analize je vidljivo da je jugosloven-ska vlada odredila grupu od 40 inènjera da u roku od ~etiri dana pregledarazaranja Beograda, isklju~uju}i mostove i razaranja na èleznici, koja su nasta-la nema~kim i savezni~kim bombardovanjima. Tako|e, u ovom izve{taju nisuuklju~ena laka o{te}enja nastala tokom uli~nih borbi ruskih i nema~kih snaga,ali ni li~na imovina gra|ana (name{taj, ode}a i dr). Suma {tete nad li~nim dobri-ma iskazana je posebno.

Metodolo{ku osnovu za odre|ivanje {tete predstavljala je formula:

a) jedinica mere je stan od ~etiri sobe i prose~ne veli~ine od 100 metarakvadratnih.

b) procenjena gra|evinska cena bila je 1.000 dinara za kvadrat kao u1939. godini.

c) cena {tete za manja o{te}enja iznosila je 20% od cene u 1939, zate{ka o{te}enja 50% od iste cene, a 80% od predratne cene za potpunouni{tenje.

d) odvajanje {tete koja je po~injena 1941. godine od one iz 1944.

U izve{taju ameri~ke ambasade u Beogradu navodi se da je ukupna {tetapri~injena na objektima i imovinom gra|ana u Beogradu procenjena na220.150.000 dinara (3.992.000 $), od toga {teta na stvarima i li~nom imovinomgra|ana procenjena je na 113.000.000 dinara (2.0250.000$ prema kursu iz1939). Udeo ameri~kog bombardovanja u stambenoj {teti iznosio je 1.222.000,a na stvarima 1.270.000 $. Nema~ka {teta prema ovom izve{taju iznosila je

217


vi}, „Savezni~ko bombardovanje Nezavisne dràve Hrvatske 1943 - 1945 (Istorijski stereotipovii stvarnost)”, Tokovi istorije, br. 1-4/2001, s.77-86; „Savezni~ko bombardovanje Podgorice 1944”,Pobjeda, Podgorica 2004; Mirjana M. Zori}, „Srbija u planovima vo|stva partizanskog pokreta1941 - 1944”, doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu 2004,

12 National Archives, Washington, Reg. 84, Box 53, dok. 815. Dokumente smo pribavili tokomskorašnjeg istraìvanja u National Archives u Washington-u. Koristimo priliku da se zahvalimoprof. dr Dragu Roksandi}u koji nam je skrenuo pa`nju na njih prilikom našeg zajedni~kogboravka u toj instituciji.

1.100.000 $. Kod nema~kog dela, najvi{e {tete nad imovinom gra|ana pripisanoje direktnoj plja~ci.

Prema navedenoj metodologiji Komisija je evidentirala 1.880 lak{eo{te}enih stanova, 679 te{ko o{te}enih stanova i 440 potpuno uni{tena stana.

U komentaru koji je sa~inila ameri~ka ambasada navodi se da je autorizve{taja prema savetu gospodina Emila Keki}a proveo probna istraìvanja usedam gradskih rejona i da su ona dala veoma sli~ne rezultate izve{taju koje jepodneo tim od 40 inènjera.

Podaci do kojih je do{la pomenuta komisija i saradnik ambasade koji jeproveravao {tetu na odre|enom uzorku, razlikuju se od podataka koje je samo zanema~ko bombardovanje 6. i 7. aprila 1941. dala Tehni~ka direkcija op{tinegrada. Prema njenim nalazima potpuno je bilo poru{eno 714, teè o{te}eno1.888, a lak{e 6.615 zgrada, dok je lak{e o{te}en 22.831 stan. Ista direkcija jetada utvrdila da je vodovodna mreà bila o{te}ena na 360 mesta, o{te}eno 76tramvaja od 104, 16 od 87 autobusa. Razoreno 60.000 od ukupno 80.000 metaratramvajskih pruga. Zvani~ni izve{taji su govorili o 2.271 `rtvi, a nema~keprocene o 4.000.13 Dodatno tokom prvih savezni~kih bombardovanja pisci po-minju jo{ 600 poru{enih objekata.

O ratnoj {teti koju je Nema~ka po~inila u srpskoj istoriografiji je ve}pisano, ali nisu navo|eni posebni podaci za stradanja gra|evina i opreme usvakom gradu posebno.14 Posebno nije vr{ena uporedba sa {tetama koje su nastalekao posledica delovanja savezni~ke avijacije ili borbi tokom rata. Dokumenti uprilogu su verovatno jedan od re|ih priloga u kojima se uporedno analizira kolikoje u {teti koju je pretrpeo prostor, dobra i ljudi imao udela rat uop{te, odnosnorazli~iti akteri na istom voji{tu.

U radu dr Milana Terzi}a jedan deo se odnosi na izve{taje o tragi~nimposledicama savezni~kog bombardovanja na civilno stanovni{tvo Beograda,Zemuna i drugih srpskih gradova, {to je izazvalo jugoslovensku vladu u

TOKOVI ISTORIJE

218

1-2/2005.

13 Bombardovanje Beograda u Drugom svetskom ratu, (Istorijski arhiv Beograda) Beograd 1975,s. 22-23

14 Nikola @ivkovi}, Ratna šteta koju je Nema~ka u~inila Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu, ISI,Beograd 1975. Autor navodi da je direktni gubitak u nacionalnom bogatstvu bio 9,145 milijar-di ameri~kih dolara, a ukupno utvr|ena ratna šteta 46,9 milijardi $. Od toga 35,5 mld nema~ka,9,85 italijanska i 1,192 bugaraska (prema obra~unskom kursu od 44 din za 1$ u 1938). Premaizveštaju Komisije za utvr|ivanje ratne štete 3.300.000 stanovnika ostalo je bez krova nadglavom I inventara, a 289.000 seoskih doma}instava je spaljeno ili uništeno uklju~uju}i inven-tar i stoku; Dragan Aleksi}, Privreda Srbije u Drugom svetskom ratu, INIS, Beograd 2002;Milan Koljanin, Nema~ki logor na Beogradskom sajmištu 1941 - 1944, Beograd 1992. Autorpiše i o posledicama bombardovanja na prostor logora i nešto udaljenijeg zarobljeni~kog logo-ra (DULAG 172) na uš}u Save u Dunav kojom prilikom je poginulo nekoliko stotina njih(Italijana, Rusa, pripadnika NOV).

Londonu da uloì hitne proteste i zatraì da se takav tim akcije obustavi. Naprotest potpukovnika @ivana Kneèvi}a, vojnog izaslanika u Washington-u,povodom bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. stigao je odgovor, koji jepreneo ameri~ki vojni izaslanik potpukovnik L. Larrabe vladi, sa obja{njenjem:

„Prema ovim zvani~nim ameri~kim podacima, {teta pri~injenanevojni~kim objektima nije bila velika, a ni u kom pogledu srazmerna sa osovin-skom propagandom bilo preko radia ili drugim putem”

U prilogu ove poruke vlada je dobila, navodi Terzi}, deo izve{taja ame-ri~kog brigadnog generala upu}en Glavnom {tabu savezni~kih Sredozemnihvazdu{nih snaga o izvr{enju zadatka 16. i 17. aprila nad Beogradom: „Izvr{eninapadi 16. i 17. aprila na Beograd (Sava, Zemunski aerodrom i fabrike avionaRogoàrski i Ikarus gde su ove avionske fabrike sastavni deo kompleksa fabri-ka zbog ~ega su veoma vaàn vojni cilj; da va`nost koloseka Beograd – Zemunna Savi i Zemunskog aerodroma ne treba posebno podvla~iti; da je glavni udarbio usredsre|en na ove glavne ciljeve; da fotografska interpretacija rezultatabombardovanja ukazuje da se sve uspe{no izvr{eno i da je rasipanje bombi izvanciljeva bilo veoma malo; da su {tete, sem ciljeva, kako se vidi iz fotografskih sni-maka prilikom izvi|anja, znatne i da nisu bile èljene”.15

Prilikom proslave {ezdesetogodi{njice savezni~kog iskrcavanja u Nor-mandiji 6. juna 1944. godine, u sredi{te pa`nje pored starih veterana bilo jestavljeno stradanje francuskog grada Caena u kome je od savezni~kog bombar-dovanja poginulo oko 20.000 gra|ana. Stradali su i drugi gradovi i sela u prvimdanima otvaranja drugog fronta.

219


15 Vidi ~lanak Milana Terzi}a u ovom broju Tokova.

DOKUMENTA

No. 14 American Embassy, Belgrade, Yugoslavia,August 27, 1945.

CONFIDENTIAL

BOMB DAMAGE IN BELGRADE(Prepared by Eric L. Pridonoff)

The Yugoslav Government recently employed a group of 40 engineers toconduct a four-dey survay of the damage done to greater Belgrade by the severalbombings of the city by enemy and Allied aircraft since April, 1941. The formulaeof appraisal of the damage were: (a) taking a four-room apartment as the numericalunit, each having an average of 100 square meters of space; (b) estimating construc-tion cost a 1.000 dinars per meter in 1939; calculating the degree of damage at 20percent of total 1939 value for slight damage, 50 percent of such value for heavydamage, and 80 percent of such value for complete demolition** and separatingdamage into that caused by the German bombings of 1941, and the American bomb-ings of 1944.

The aggregate material loss from both the German and American bombings,according to the survey, amounted to 220,150,000 dinars ($3,992,000 at the rate of55.14 dinars to one dollar prevailing in 1939). The breakdown of the estimated dam-age to the buildings is shown in the attached table (Enclosure No. 1), which does notinclude the slight damage caused by the German-Russian street fighting in the latterpart of 1944 and personal property. The loss of personal property (furniture, cloth-ing and other personal effects) amounted to 113,000,000,000 dinars (about$2,050,000 at the 1939 rate) 30,000,000 (about $1,270,000) of such loss having beenattributed to the American bombing, and 43,000,000,000 dinars (about $780,000) tothe German. The major share of personal property loss is said to have been causedby military pilfering.

Approved:Harold Shantz, Eric L. Pridonoff,

Charge d' Affaires a.i. Economic Analyst.(Voluntary)

Enclosure: As stated.

* Not including demage done to bridges and railway installations.

** It was estimated that 20 percent of the materials in the completely destroyedbuildings could be salvaged.

TOKOVI ISTORIJE

220

1-2/2005.

TABELA

Enclosure No. 1 to Report No. 14 dated August 27, 1945, American Embassy,Belgrade, Yugoslavia.

SURVEY OF BOMBING DAMAGE IN BELGRADE, 1941–1944

221


Slight damage20% value loss

Heavy damage50% value loss

Complete destruction80% value loss

Americanbombing

Germanbboming

Americanbombing

German bombing

American bombing

Germanbombing

Number of flats damaged

1,080 820 590 89 205 235

Total square meterdamage

108,000 82,000 59,00 8,900 20,500 23,500

Loss in dinars*

21,600,000 16,400,000 29,500,000 4,450,000 16,400,000 18,800,00

Total housing damage by American bombing..........67,500,000 dinars - $1,222,000Total housing damage by German bombing.............39,650,000 dinars - 720,000Total bombing damage............................................107,150,000 dinars - $1,942,000

Report No. 14 Belgrade, Yugoslavia.

Sources: Surveyors employed by the Yugoslav Governement and personal analy-ses.

Note: Prior to the Government Survey forming the basis of the report, theauthor, had conducted sample appraisals, at the suggestion of Mr. EmilKekich, of the bombing damage in Belgrade. These sport checks on 12properties in seven districts or ragions of Belgrade tallied quite closelywith those of the 40 engineers charged with making the overall damageestimates.

Hectograph to Department.

ELP. bb

TOKOVI ISTORIJE

222

1-2/2005.

Berlin, august 18, 1945.

CONFIDENTIAL

No. 794

SUBJECT: PRELIMINARY INTERROGATION

REPORT ON MILAN NEDIC

The Honorable

The Secretary of State,

Washington, D.C.

Sir:

I have to honor to enclose for the Departmen's confidential information a

report prepared by the Third United States Army Intelligence Center regarding the

preliminary interrogation of Milan Nedic, former Chief of Staff of the Yugoslav

Army and Minister of War, who later became the Prime Minister of the German con-

trolled regime in Serbia.

Respectfully yours,

Robert Murphy

Enclosure:

Preliminary Interrogation Report

of July 10, 1945 on Milan Nedic.

In ozalid to Department

Copy for Mr. James W. Riddle Berger, CE.

Copy for American Embassy, Belgrade.

File No. 820,02A

RM:co

223


to despatch no. 794, August 15, 1945, from Ambassador Murphy, Berlin.COPY HEADQUARTERS

THIRD UNITED STATES ARMYINTELLIGENCE CENTERInterrogation Section

APO 403

PRELIMINARY INTERROGATION REPORTPRISONER: NEDIC, Milan AIC 1588 (Political)

Date: 10 July 1945

PERSONAL DATA:

Nedic was born in Belgrade, Yugoslavia, fought against Germany duringWorld War I and emerged as a general of the Yugoslav Army. From 1918 to 1933 hewas a corps commander, then rose to the rank of General of the Armies and deledthat position until 1935. After that he became Chief of the General Staff, a positionhe relinquished in 1939 in order to accept an appointment as Minister of War. Hewas pensioned in October 1940 but accepted the command of Army Group Southwith which he remained until the collapse of the Yugoslav Army in April 1941. Hewas placed under house arrest in Belgrade by the Germans, stayed there for threemonths at which time he agreed to become Prime Minister of Serbia. With Germanconsent he formed a government which he claim was resolved to fight Tito, the com-munists, and the Bolshevists, at the same time protecting the Serb people fromGerman designs. He was left to govern only a slice of Serbia, the rest being dividedamong Germany and her satellites. He states he entered a silent coalition with Gen.Draja Mihailovitch whom he surreptitiously supplied with arms in order to met theRussian, as well as German threats effectively. The Russian advance into Serbiabecoming imminent, he fled to Austria in October 1944. From Wien the Germanssent him to Kitzbuhl, Austria where he remained interned until the arrival of theAmericans. During his internment there were persistent proposals on the part of theGermans to form a new Serb government. In a memorandum, dated 9 January 1945,he stated the terms under which collaboration would be acceptable to him. His offer,however, was rejected and the whole matter was dropped by the Germans. The fol-lowing members of Nedic's government are still at Kitzbuhl, Jochsbergstrasse 40:Bogoljub Kujudjitch, Minister of Justice; Josif Kostitch, Minister of Kuzmanovitch,Minister of Public Travel. Nedic believes two other members of his cabinet can befound in Venice, Italy. They are: Djura Dokitch, Minister of Communication, and Dr`. M. Nedeljkovitch, Minister of Finance.

TOKOVI ISTORIJE

224

1-2/2005.

ADMINISTRATIVE DATE:

Nedic was arrested by the 42nd CIC Detachment on 6 July 1945 at Kitzbuhl,Austria and arrived at the Third US Army Intelligence Center on 9 July 1945.SHAEF Index Card.

KNOWLEDGE BRIEF:

Augmented by accompanying files, Nedic could ahead light on his collabo-ration with Germany. He is well-acquainted with Balkan affairs.

COMMENTS AND RECOMMENDATIONS:

Nedic explains his collaboration with Germany by insisting that it was nec-essary in order to protect Serbia from becoming ravaged by communist-agitatedcivil war on one hand from being unduly exploited by Germany on the other. Hestates he has nothing to fear from the Americans because he thinks his position willbe understood.

/s/ Edmund L. King/t/ EDMUN L. KING

Major, InfantryCommanding

225


COPY FOR AMERICAN EMBASSY, BELGRADE

SECRET

July 14, 1945

SECRET

No. 633

SUBJECT: LETTER ADDRESSED TO GENERAL EISENHOWERBY MILAN D. NEDITCH

The HonorableThe Secretary of State,

Washington, D.C.

Sir:

I have the honor to transmit for the information and records of the Depart-ment, copy of a lengthy communication dated May 25 addressed to the SupremeAllied Commander by General Milan D. Neditch in justification of Serb policy sincethe German attack on Yugoslavia in the spring of 1941.

No action has been taken on this communication at this Headquarters. I haveprovided my British colleague with a copy of General Neditch's memorandum.

Respectfully yours,Robert Murphy

Enclosure:Communication described above.

In triplicate to the DepartmentCopy for CE - Mr. Riddle BergerCopy sent to:

American Embassy, BelgradeFile No. 800GFR/dn

TOKOVI ISTORIJE

226

1-2/2005.

M E M O R A N D U M

To H. Excellency General Harry T. Colloins Commander to the 42dDivision of the American Army in Kitzbuhel with the request to be transmittedto H. Excelleny Fieldmarshal Eisenhower, Commander of the American Forcesin Europe.

Excellency,

The Serbs nationalists – political emigrants, who are now far from theircountry in Kitzbuhel, wish first of all to express their great joy for the victory ofthe Allis, which, as they are deeply persuaded will also bring the deliverance tothe whole Serbian people. They express their admiration for the people and forthe army of the United States of America, which have such a great part in thisvictory. This admiration is so much the greater because the really democraticconscience and the high conception of the right and justice of the Americannation gave to this people an enormous force to combat all round the oceans andthe continents with an ardour and enthusiasm much greater than any other nationhas given for the difference of the own liberty and her territory.

We are particularly happy that the destiny was so faborable to us as toget liberated by the American troops because the U.S. of America had the mostcomprehension for our so difficult and delicate situation during the four years ofennemy occupation and who gave us an inappreciable moral help with sendingmilitary missions to the Head Quarter of General Draja Mihailovitch.

It ic well known that Yugoslavis entered into this war on the side of theAllies under extremely difficult political and military conditions. Surroundedfrom all parts, on a front of two thousand miles by the ennemy armies, german,italian, bulgarian, and hungarian, Yugoslavia did not hesitate to enter in this con-flict, which from military point of view was a real suicide. She has done thatwith the knowledge that nobody could help her because the whole Europe wasalready oppressed by Germany and allies. Yugoslavia succombed hobnorably inthis unequal fight conscious not only that by this fact she stayed faithful with herAllies but that she rendered them also in this moment important services by hersacrifice.

The Serbs now in Kitzbuhel mention that there are among them two co-mmanders of armies who commanded in april 1941, in this difficult and fataldays, two third of the yougoslav forces. If this fight did not give better resultsthe reason for that is the treachery of the Croats, who facilitated to the Germansto penetrate so quickly into Zagreb. From there the Croats announced the fall ofYugoslavia the formation of an independent Croat State and by this they causedthe dislocation on the not not only of the croat unities, but also of the mixedserbo-croat unities.

227


From this moment begins the terrible tragedy of the Serbian people. Theprinciple actors of this tragedy are the Germans and their allies, especially theCroats and the communists.

The first act of Germany was the dismemberment of Yougoslavia and thedivision of the serbian people in five deals and every part was given to each ofthe german allies, exasperate and mortal ennemies of the serbian nation. Theindependent Croat State engulfed nearly two millions of Serbs on the north ter-ritory and on the west of Sava and Drina. They resolved the serbian problem bythe following principle: one third of the Serbs killed, one third depopulated andto one third was imposed the catholic religion and by this way denationalized.Hungary engulfed about three hundred thousand Serbians on the north of Savaand the Danube and they began to exterminate them by different methods.Bulgaria engulfed about one million of Serbs in the regions of the south Moravaand of the Vardar (Macedonia) and Italy with Albania nearly 750,000 Serbs inMontenegro, Kosovo, Hercegovina and Dalmatia. Germany kept for herself thecentral part of the Serbian people, Serbia (Shumadia) with about four millionsinhabitants.

The first three months of the ennemy occupation passed away with theorganised occupation of the conquered land. Germany at this time was in friend-ly relations with U.S.S.R. The communists of the country were in good relationsand faithful collaborators with the authorities of occupation, especially the ger-man ones. Victims of this coordination were exvlusively the nationalists ele-ments and especially the Serbs, who were improsoned and confined in the con-centration camps. However when the war broke out between Germany and theSoviets, the 22nd of june 1941, the communists of the country have immediatlychanged their attitude. Their infernal plan, directed in first place against the ser-bian nationalists and the serbian people, was to provoks incidents in an extreme-ly hard and savage from, for instance massacrating small detachments of germansoldiers, cutting them their noses, ears, or drawing out their eyes. Their aim wasto provoke from german side the most hard reprisals according to their princi-ple: "hundred Serbs for one German". In this way a great number of men runaway into the woods and the mountains. There they fell in the hands of commu-nist organisations, who educated and prepared them to be employed for the prop-agation of the communism in Yugoslavia.

The comsequences of this infernal policy were terrible for the Serbiannation. First of all, all the Serbs in the whole Yugoslavia were indicated as com-munists by the occupators. Although this different occupators knew very wellthat the serbian people was all but communists, this action of the home commu-nists, among whom were many foreign elemants, suited very well to the occu-pators to begin a general extermination of the Serbs, regulating in this way theirancient accounts with the Serbs which dated from the first ful of cruelties. With

TOKOVI ISTORIJE

228

1-2/2005.

their punishing expeditions ehole towns and groups of villages disappeared infew hours. For instance in Kragujevac in one day the German have shot 2,500Serbs, among whom all the puils of the 7th and 8 th class of gymnasium whowere taken out of the forms to the place of execution. A similar fate had also thepopulation of Krushevac, Kraljevo and other localities, while the town of GornjiMilanovac and whole groups of villages in the north-west part of Serbia, theMatchiva, were entirely destroyed by fire. The german principle hundred for onebegan to devastate the country. At the same time the communist gangs contin-ued to kill the Serbs known as nationalists and anticommunists.

Under this conditions the situation of the serbian people becamecatastrophic. The national Committee of Commissaires, whom the Germansdesigned immediatly after the occupation, completely powerless to help the ser-bian people, presented his demission and in and in agreement with all the nation-al political serba parties proposed the formation of a national government with agreater authority and whos only aim should be the protection and the deliveran-ca of the serbian people, on one side from the Germans and on the other sidefrom the communists. The mission of such a government was extemely difficultand asked personal sacrifices. Spontaneously the eyes of all were directedtowards the General Milan Neditch, commander of the army in the south againstthe Germans during the war, who was made prisoner and confined in Belgrade.His position, out of all political parties, his national attitude and his induscutableauthority in the army and in the large classes of the serbian people, were the onlyhope for the realisation of this extremely difficult and delicate mission.

General Milan Neditch because of his military position and his non polit-ical attitude refused to accept his mission and proposed to find an other personmore adapt to inspire more confidence to the occupators. Such a person couldnot be found and the situation in the country became very dey more difficult. Therepresentatives of all the political national parties, as well as representatives ofthe cultural and economical corporation and the representatives of other nonpolitical organisations addressed a public appeal to general Milan Neditch toaccept in this extremely difficult moment the formation of a government, withthe aim to protect the serbian people and to safe him from the action of the com-munists as well as reprisals of the occupators. To mark the situation in which wasthe serbian people at this time, it must be mentioned that a special appeal wasaddressed to general Neditch by the president of the serbian Accademy ofSciences and the rector of the University in Belgrade Dr. Alexander Belitch whorecently was Tito's candidate for a member of the Regency of the Kingdom ofYugoslavia.

The situation for the Serbian people became still more critical because ofthe new German plan, which foresaw to parcel out Serbia herself (Shumadia) inthree parts and to give them to the Croats, Hungarian and Bulgarian.

229


Under this conditions a group of well known political men declaredthemselves ready to bring this sacrifice and with the consentient of the Germanauthorities to from a government of public under the presidency of GeneralMilan Neditch. The only and principle aim of this presidency of General MilanNeditch. The only and principle aim of this government was to neutralize thecommunism and at the same time to protect the Serbian people from them andfrom the German, Bulgarian and their occupators. Such a government wasformed and the whole Serbian people answered to his appeal.

The communists, thrown out from Serbia, withdrew from the frontiers ofShumadia, concentrating their forces especially in the independent Croat State,where they were not really pursued and combated, neither from the Croats norfrom Germans, because they wanted to use them for their political aims.

However this state of things caused much worsen situation in the otherSerbian regions, especially under the Croat, Hungarian, Bulgarian and Albanianoccupation. There happened awful massacres and incredible ferocities which,added to the action of execution by the occupator in Serbia, caused to theSerbian people the loss of more than one million lives.

In spite of all these difficulties, the situation in Serbia was less criticalthen in the other Serbian regions, thanks to the efforts of the SerbianGovernment of Public Safety. That is why a great number of Serbs from theother regions – more than 400,000 men, among them 86,000 children from twoto fourteen years without parents – escaped in Serbia (Shumadia) more difficult,for the country was in extremely heavy conditions. But Serbia received andhelped all her fellow countryman, because they were all brave, well known andgood nationalists.

Simultaneously with this action of the Serbian government, which pro-tected the Serbian people from the communists and the occupators, was formedand gradually developed the movement of Draja Mihailovitch, independent fromthe occupator, but secrete supported by the Serbian government. DrajaMihailovitch and his organisation remained in the woods and on the mountains,while the Serbian government directed and protected the Serbian people, help-ing at the same time secretly the movement of Draja Mihailovitch directly andindirectly because from one side the authorities of the government did not pre-vent really the development of the organisation and from the other vent reallythe development of the organisation and from the other side the governmentgave them arms, ammunition, clothing, food etc.

By these two simultaneous action of the government and of DrazaMihailovitch, the danger of the communists was in great measure removed fromSerbia, but much greater was the danger which menaced Serbia from her neigh-bors, especially from Croatia. From there whole communist armies well organ-

TOKOVI ISTORIJE

230

1-2/2005.

ized and recruited voluntary and by force among the local elements, sometimesattacked the frontiers of Serbia with the aim to penetrate and to restore the dis-persed communist organisation. Side by side with the armed detachments of theSerbian government the unities of Draza Mihailovitch defended the menacedfrontier and repulsed the communists who attacked the kernel of the Serbianpeople.

The danger of this attacks was so much the greater because in theCroatian State was formed a small communist state with an army under the com-mand of marshal Josip Broz – Tito. But these communist actions were not seri-ously neither from the Croats nor from the Germans. For thanks to this theCroats could continue to exterminate the Serbs, and the Germans thought, itseems, by tolerating the development of the communism in the Balkans that theycould impressionate their enemies, the Allies, and cause a collision betweenthem.

That was the general situation till the appearance of the Soviets in theBalkans at the beginning of autumn 1944.

When the Soviet troops were already on the frontier of Serbia, theSerbian government and the armed detachments of Draja Mihailovitch with theirtroops, always faithful to the principle of solidarity with the Allies, did not eventhink to fight against the Soviet troops and renounced even to continue the fightagainst Tito, addressing the 6th of October 1944 an appeal to the Serbian peo-ple, and retiring their troops in the north-west direction and took refuge at leastout of the Serbian territory and Yugoslavia. Like hat finished the civil war inSerbia and an unimportant minority of communists under the command of Titoand with help of the Soviet troops became ruler of Serbia, entered into Belgradeand imposed his power in the whole Yugoslavia.

At the beginning of October 1944, the majority of the members of theSerbian government took refuge in Vienna, from where they were send and prac-tically interned in Kitzbuhel in Tyrol. During the first three months, the highcompeted German factors determined political attitude. The same governmentshould also give a declaration that Serbia will be on the side of the GermanReich in the fight against the common enemy.

It was clear that such a fight would be directed against the Allies of theSerbian people and of Yugoslavia, which, for the cause of the Allies has sacri-ficed herself in April 1941 and endured during for years a hard occupation by theenemies, loosing more than a million Serbs. The Serbian government wasopposed resolutely to this, and in his Memorandum Nr. 1 of the 19th January1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration,declaring that the mission of the government was over after leaving the country.

231


On account of this attitude of the Serbian government the Allies of theSerbian people and of Yugoslavia, which, for the cause of the Allies has sacri-ficed herself in April 1941 and endured during four years a hard occupation bythe enemies, loosing more than a Million Serbs. The Serbian government wasopposed resolutely to this, and in his Memorandum No. 1 of the 19th of January1945 made an end to all the German pressures for a political collaboration,declaring that the mission of the government was over after leaving the country.

On account of this attitude of the Serbian government the German rulersrefused to this government to be transferred to Gorizia where were the Serbarmed detachments. The Germans were afraid that this attitude of the Serbiangovernment could be an obstacle to the German plan to employ the Serbiantroops for their own interests.

But the commanders of the Serb detachments agreed entirely with theattitude of the Serbian government and at the end of April and at the beginningof may this year they withdraw to the west in order to surrender to the Alliedtroops in the region of Trieste, Gorizia and Udine.

- - - - - - - - - -

The situation of the Serbian people to-day is the following: Yugoslaviais under a terror regime of a communist minority. If a really free plebiscite couldbe guaranteed, we are persuaded that the Serbian people in an enormous major-ity will vote against the also in the future about the destiny of our people

In Germany are to-day:

a) about 136,000 serbian war prisoners, officers and soldiers, who wereliberated by the Allies during the last weeks.

b) A great number of Serbs confined by the Germans.

c) More than 75,000 serbian workers, whom the Germans in great major-ity have collected by force in Serbia and brought in Germany.

d) In Germany and especially in Italiy are armed detachments of serbiannationalists consisting of about 20,000 men, who have fought against the com-munists of the country, but never against the Allies, not even against the russiantroops when they p{enetrated into Serbia.

e) In Germany and Italy is a considerable number of serbian refugees,from Serbia na from the other serbian regions, who as nationalists had to aban-don their homes and seek abroad a refuge against he communist terror.

With the serbian group in Kitzbuhel are too the serbian Patriarch Dr.Gavrilo and the Erzbishopo of Zica Dr. Nikolai. From the beginning of the war1941,both were imprisoned by the Germans and stayed three years and a half in

TOKOVI ISTORIJE

232

1-2/2005.

a prison in Serbia, and the six last months they were interned in the concentra-tion camp of Dahau and after that confined in Vienna, Klagenfurt and Kitzbuhel.

They, as well as the serbian nationalists, ask the great American Allz,that all serbian war prisoners, all confined Serbians and who do not dars to goback to their countrz as long as the communist regime lasts, should not be sendback.

They ask also that all the armed serbian national detachments and all theserbian refugees should be brought together and placed out of Germany, but ona territory under the control and occupation of the American forces, where theycould wait the development of the events and the definite arrangements of thepolitical situation in their own country, as well as in Europe. We praticularlypray that nobody of them should be send back to Yugoslavia and delivered toTito.

Finally, here in kitzbuhel are some members of the former serbian gov-ernment who, for the defence and the protection of the serbian people vis-a-visof the occupator and his allies, as well as vis-a-vis of the communists, haveruled, so to say, in Serbia during the ennemy occupation, but who never did any-thing against the Allied interests, as it can be seen in their Memorandum Nr. 1of the 19th of january 1945. They all declare that they do not fear at all theresponsability which results from their work and they express the desire that thisresponsability should be exactly examinated, but only by the international tribu-nal, and not by a tribunal of Tito.

Here enclosed a summary of the copy of the Memorandum Nr. 1 of the19th of january 1945.

Yours very respectfully,

(signed MILAN D. NEDITCH)General of the yugoslav forces,

former chief of the GeneralStaff and former Minister of

War of the Kingdom of Yugoslavia,former Prime Minister ofthe serbian government.

The 25 th of may 1945Kitzbuhel

233


A summary of the Memorandum Nr. 1 of the 19th of january 1945, sendby the General Neditch to H.E. Dr. Neubacher, represantative of the Ministry ofForeign Affairs.

My declaration about the situation in which are now rhe serbian govern-ment and the serbial people, and my declaration about the possibility of a furthercoordination of the sarbian government with the Great German Reich. I havepresented clearly, frankly and sincerely by words, and now I repeat it in writing:

THE POSSIBILITY OF A COLLABORATION

a) We want and wish a loyal collaboration with the Great German Reich.This collaboration shal be enabled by the german help, in a way that at a certainand suitable moment, the whole serbian people could participate.

b) The German Reich must help us to create the serbian army. Thesetroops should be employed anly for the fight against the communists and for theliberation of the serbian territory and that at the right moment for both, theGerman and the serbian government.

c) The German Reich must help us to take care of the serbian refugees.They were forced to leavle their native land and to take refuge in Germany,because they supported the policy of the serbian government in his collaborationwith Germany.

We also ask to relieve the life of the serbian workers and war prisonersin Germany.

d) We ask to regulate our financial question in order not to be consideredas german merceneries, but that our existence in Germany should be afforded bythe middles of our land, that means by loans on the serbian demands.

e) We, the Serbs were and are fighters against the communism, and assuch we are ready to collaborate with the German Reich.

f) We wish to from a serbian government with nacessary attributs, con-sisting of the three groups which are now in Germany: Draja Mihailovitch,Ljotitch and the Neditch adherents. It is impossible to from another governmentunder the circumstances oif to-day.

THE COLLABORATION COULD NOT BE POSSIBLE:

1) If the German asked a foreign policy which does not correspond to theinterests of the serbian people. Because we have not the consent of the serbianpeople and we are persuaded that the people would never give it.

TOKOVI ISTORIJE

234

1-2/2005.

2) We cannot and dare not incite now the serbian people. Its positionunder the communist terrorregime of to-day is very hard. Upon our people weighits most illfamed ennemies and executioners: the Soviets, the Croats and theBulgarian, who all would utilize every occasion to extirpate the serbian people.

3) We cannot give now any political declarations which would be in con-trast with our above-mentioned policy.

4) It would be the best to let us have time and possibility to arrange allour affairs, to come in connexion with the Serbs from all the serbian regions, toaccomplich a secret organisation, which could be set in action by our order, at asuitable time.

When all these references and conditions will be clarifyed, a new serbiangovernment could be formed. This new government could be formed on thefoundation and on the programme of the following declaration:

"The serbian people, faithful to its strong high developed national spirit,to its traditions and to its glorious passed, remains also in the present situation,the decisive and irreconcilable adversary of the communism.

In this sens the serbian people agrees with all the other peoples, whichhave the same point of view, without changing its terms towards the othernations, – terms, which have origin in the position of Yugoslavia in the presentgreat international collision.

If the Great German Reich would suppose that such our policy is unfound-ed, I should ask to dismiss the preveous government and thereby facilitate to findanother solution.

235


PRIKAZI I KRITIKEReviews and Critiques

Mile S. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918–1941. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon,

INIS-DOBRA d. o. o, Beograd 2004, str. 362

Najnovija knjiga dr Mileta Bjelajca je, prema njegovim re~ima, nastala kaoodgovor na prazninu u leksikografskoj produkciji o vojno-civilnim odnosima tokom tra-janja jugoslovenske dràve. Posredstvom sinteti~ke studije o karakteru vojne elite i lek-sikona sa 502 biografska priloga pisac je napravio poku{aj da se legende o „pre}utanojgeneraciji” zamene nau~no utemeljenim i pouzdanim saznanjima, a pored svoje encik-lopedijske funkcije, knjiga predstavlja i prvoklasnu gra|u za istoriju „gra|anskogdru{tva u nastajanju”. Sastoji se iz uvodne studije (str. 13-113), svojevrsne sumeBjelaj~evih udarnih radova i biografskog leksikona generala i admirala (str. 117-315),rezultata zama{nog istraìva~kog poduhvata koji prevazilazi mogu}nosti i kapacitetejedne institucije, a kamoli pojedinca. Pored nepreglednog istraìva~kog rada, trebalo jedosta entuzijazma da se stvar privede kraju, naro~ito kada se ima u vidu da dostupnipodaci za mnoge li~nosti nisu mogli zadovoljiti visoki standard koji je autor sebipostavio. Ne prepu{taju}i ni{ta slu~aju i ne obaziru}i se na raspoloìvi, ~esto oskudnifond informacija, on je tragao za novim izvorima pretresaju}i gra|u doma}ih i straniharhiva. Kompletiranje baze neophodnih podataka je podrazumevalo razli~ite aktivnosti– od listanja vojne periodike i {tampe, kontakata sa kolegama koji bi mogli biti odpomo}i, do bizarnog skeniranja fotografija sa nadgrobnih spomenika koje je ~esto u {alinazivao „terenskim istraìvanjem”. Plod takve upornosti je, izme|u ostalog, 540kvalitetnih (i jedinstvenih) fotografija kojima je opremljena ova knjiga.

Stvaranje zajedni~kog generaliteta i „generalsko pitanje” autor situira u prve~etiri godine jugoslovenske dràve kada je ve}i broj srpskih oficira unapre|en, a u zajed-ni~ku vojsku primljena tri generala i tri admirala iz biv{e austrougarske vojske. Iako suubrzo penzionisani, udeo biv{ih austrougarskih oficira je 1922. godine dosegao ~etvrti-nu svih jugoslovenskih. Velika unapre|enja 1923. i 1925. po novom zakonu o ustrojstvuvojske i mornarice izazvala su zna~ajnu reakciju u vojnim krugovima, ali i u javnostizbog kriterijuma izrade spiskova kandidata. Predvi|eni broj generala se kretao od 150do 180 uo~i Drugog svetskog rata („veliki generalitet za malu jugoslovensku vojsku”),a kralj Aleksandar je lavirao izme|u zakona i satisfakcije u ratu dokazanih vojskovo|a.Pod pritiscima javnosti spiskovi su korigovani, pa je u vreme mandata D. Trifunovi}a,koga je parlament optuìo da je unapre|ivao ljude preska~u}i hijerarhijske stepene,do{lo do afirmacije „crnorukaca”. Bjelajac se posebno bavi op{tim mestima i mitom uistoriografiji po kome su u vojsci jugoslovenske kraljevine od 165 generala bila samodvojica Hrvata i Slovenaca, a {to je obilato kori{}eno kao ilustracija „velikosrpske hege-monije”. On tvrdi da ih je bilo 63 i da razlog mistifikacije leì u sudbini biv{ih austro-ugarskih oficira koji su, uzgred, imali iste uslove i status kao njihove kolege iz Srbije.

237

Autor portreti{e nekoliko uticajnih generala iz vremena kralja Aleksandra iprikazuje njihove epizode sa malverzacijama (P. Pe{i}) i beskompromisnim stavovimaprema korupciji (D. Trifunovi}), kao i li~nosti koje su personifikovale lojalnost svimvladama (S. Hadì}), diktaturu (P. @ivkovi}) i saobra}ajnu modernizaciju (S. Milosav-ljevi}). Slu~aj generala Milosavljevi}a je predstavljen kao kuriozitet jer je ovaj biopreveden u rezervu kako bi obavljao civilnu funkciju ministra saobra}aja i sproveo reor-ganizaciju èlezni~ke infrastrukture „u cilju narodne odbrane”. Bjelajac ukazuje na kon-tekst pogor{anih jugoslovensko-italijanskih odnosa i na francuske izve{taje koji hvaleMilosavljevi}ev rad. Autoru nije promaklo ni delovanje mo}nih generala „iz senke” kojisu vaìli za poverljive ljude kralja Aleksandra (mar{al dvora A. Dimitrijevi}, M. Nena-dovi}, V. Veljkovi}).

Pored mreè vidljivih i oficijelnih odnosa, Bjelajac pi{e i o delovanju „nefor-malnih grupa” i nezdravom stanju koje su {irili zaverenici iz 1903. sa prepoznatljivimtragovima do aprilske katastrofe 1941. Zanimljiv je prikaz geneze crnorukaca i njihovesudbine 1918. kada su uglavnom pomilovani i penzionisani. O Beloj ruci Bjelajac pi{ekao o „neformalnoj kamarili” sa P. @ivkovi}em na ~elu koja je imala presudan uticaj nakralja u kadrovskim pitanjima. U sklopu pri~e o neformalnim grupama autor skiciraustanove vojnog pravosu|a, opisuje poslovi~nu otpornost generala @ivkovi}a na tu`be ijavne klevete, ali i Trifunovi}ev donkihotovski poku{aj da udari „na sam vrh jedneklike”. U specifi~nom odnosu izme|u Aleksandra i @ivkovi}a autor prepoznaje kraljevmanir da se sluì „nagorelim” ljudima, uvode}i i mogu}nost po kojoj je kralj mo`da bio`rtva ucene!? Otuda i kraljeva namera da smeni @ivkovi}a po povratku iz Francuskedobija pravi kontekst i logiku. O velikom penzionisanju 1929. koje je iznenadilo doma}ui svetsku javnost Bjelajac pi{e prate}i seriju penzionisanja istaknutih ratnih komandana-ta. Samo jednim ukazom penzionisano je preko 30 generala, a brutalnost postupka jemnoge oficire odvela u „tabor nezadovoljnika”. Svode}i bilans ovog fenomena napodatak da je do kraja 1929. penzionisana ~etvrtina generaliteta, Bjelajac raspravlja i omotivima koji u potpunosti marginalizuju politi~ku intenciju. Naime, masovno penzio-nisanje je dovedeno u vezu sa merama {tednje, zbog ~ega su takve penzije bile ne-srazmerno manje od onih po zakonu iz 1931. sve do njihovog izjedna~avanja uo~iDrugog svetskog rata.

Pojava kneza Pavla na istorijskoj sceni predstavljena je kao velika nepoznanicaza vojsku, s obzirom na to da je on, bez stvarnog autoriteta, bio prinu|en da vrati gene-rala @ivkovi}a, drè}i ga na distanci posredstvom sebi odanih generala. Me|utim, dvor-ske intrige i glasine o kneèvoj nameri da preotme presto maloletnom Petru kompromi-tovale su jo{ neke generale. Bjelajac razotkriva i nevidljivu mreù rodbinskih veza uka-zuju}i na potencijalno va`ne detalje. Stojadinovi}eva sumnji~avost u @ivkovi}a koga jedrào za spiritus movens neuspelog atentata u parlamentu, dovela je na ~elo vojske mo-dernizatorski nastrojenog Lj. Mari}a koji je ve} 1938. podneo ostavku kao `rtva korum-piranosti svojih zetova. Nasledio ga je „ugla|eni frankofil” Milutin Nedi} (mla|i bratMilana Nedi}a) koji je zapostavio nabavku novog naoruànja, {to mu je zamerano i ufrancuskim izvorima koje je Bjelajac iscrpno koristio. Vlada Cvetkovi}-Ma~ek je zaprvog ~oveka vojske postavila Milana Nedi}a, pristalicu sporazumnog re{avanja srpsko-hrvatskog pitanja, iako je on u nekoliko navrata nudio svoju ostavku usled opstrukcijevojnog budèta, za {ta je optuìvao ministra finansija, ina~e Hrvata. Prema mi{ljenjuBjelajca, Nedi} je jo{ po~etkom 1940. uvideo da je Francuska nemo}na da pomogneJugoslaviji, ali da, osim {to je bio protivnik kolebljive spoljne politike koja nagriza

TOKOVI ISTORIJE

238

1-2/2005.

moral vojske, nije imao „dublje” simpatije prema Nema~koj ni pre, ni posle okupacije.Na mestu prvog ~oveka vojske ga je nasledio reaktivirani general Pe{i} koji se okrenuosaradnji sa SSSR-om.

Smisao za bitno Bjelajac je pokazao i slikaju}i odnos generala prema hrvatskompitanju i atmosferu u Zagrebu, sredi{tu Radi}evog politi~kog pokreta koji je negirao po-stoje}i poredak i „okupatorsku” vojsku. Uvaàvaju}i stanje stvari kralj i Vrhovna ko-manda su slali u Zagreb „reprezentativne” generale kako bi ostavili {to bolji utisak.Autor tvrdi da, izuzev sporadi~nih incidenata (npr. kada je P. Dra{ki} izveo vojsku naulice da bi spre~io sukob srpskih i hrvatskih sokola), od 1929–35. u Savskoj i Primorskojbanovini nije bilo nezakonite upotrebe vojske. Rasvetljena je i „politi~ka misija” D.Trifunovi}a koga je Davidovi} optuìo za propast pregovora sa Radi}em. Prevremenopenzionisanje generala Tucakovi}a navelo je autora da se zapita, nije li to bila posledicastavova o hrvatskom pitanju, opre~nih Trifunovi}evim? Zanimljiv je i slu~aj generalaMitrovi}a za koga se u Osijeku pri~alo da je „{urovao sa srbofobima” i javno simpatisaoRadi}a, zbog ~ega je njegova smena s pravom doìvljena kao politi~ka sankcija. Sli-kaju}i atmosferu posle skup{tinskog atentata i u~estale provokacije i napade na vojsku,Bjelajac pokazuje kako su od kralja „ekskomunicirani” i neposlu{ni generali brzo posta-jali omiljeni u Hrvatskoj. Politi~ka dihotomija je nalazila svoj odraz i u redovima vojnogvrha, pa je tako @ivkovi} bio oli~enje tvrde, nepopustljive struje, dok je Nedi} zastupaosporazum sa Hrvatima, {to mu je bila jedna od vrlina i kvalifikacija koja ga je dovela na~elo vojske. Me|utim, parada paravojnih jedinica u Zagrebu 1937. prikazana je kaoo~igledna suspenzija jugoslovenskog autoriteta.

Kao uvod u pri~u o martovskom prevratu Bjelajac isti~e nezadovoljstvo koje sume|u generale unele haoti~ne prilike na unutra{njem i spoljnopoliti~kom planu. Stvorenoje novo zavereni~ko krilo oko vazduhoplovnog generala B. Mirkovi}a u kome je D.Simovi} pristao da bude vo|a iz senke, a B. Ili} pozvan da se prihvati mesta vojnog mi-nistra tek po okon~anom pu~u (iako su Hrvati traìli D. Trifunovi}a zbog Ili}evih anti-hrvatskih stavova). Autor kaè da je veliki broj generala simpatisao ru{enje kneza Pavla iCvetkovi}eve vlade, dok je na osnovu ruskih izvora Simovi}a ozna~io kao inicijatora skla-panja pakta sa SSSR-om. Opisuju}i njihov „silazak sa istorijske scene” Bjelajac podse}ada je istoriografska interpretacija Aprilskog rata u prili~noj meri zamutila sliku delatnostigenerala. Iz memoara nekih od njih se da naslutiti da su oni disciplinovano krenuli u ratsvesni negativnog ishoda. Tokom kratkotrajnog Aprilskog rata poginulo je osam generala,dok je u nema~ko zarobljeni{tvo odvedeno vi{e od 200. Autor registruje logore i rekon-strui{e raspored zarobljenih generala, umrle i privremeno otpu{tene, ali i politi~ke podeleu zarobljeni{tvu koje su nastajale oko opravdanosti pu~a, odvajanja „manjinaca”, itd.Rasvetljene su okolnosti pod kojima je novembra 1941. oko 95% zarobljenih generala pot-pisalo „nirnber{ku izjavu”, svojevrsnu peticiju generala Kalafatovi}a o podr{ci Nedi}evomreìmu, a protiv komunisti~ke akcije. I pored visokog procenta potpisnika, u samom logoruje do{lo do politi~ke polarizacije i osnivanja raznih udruènja.

Sredinom aprila 1941. u emigraciju su odletela ~etiri generala (Simovi}, Ili},Mirkovi}, @ivkovi}), ali je ubrzo Simovi} uklonjen zajedno sa svojim istomi{ljenicimakoji su penzionisani ili integrisani u britansku vojsku. Vlasti novouspostavljene NDH supo inerciji prihvatile sve hrvatske generale koji su se tamo zatekli, ali i oficire drugih na-rodnosti koji su bili „zavi~ajni” na njenoj teritoriji. Me|utim, stanje improvizacije nije dugotrajalo. Sa druge strane, jugoslovenska vlada u emigraciji je pratila aktivnosti generala uNDH i progla{avala ih dezerterima, usled ~ega je raàlovano oko 20 generala i admirala.

239

PRIKAZI I KRITIKE

Posebno je upe~atljiv primer generala A. Mari}a koga su vlasti NDH najpre osudile, apotom, pod pritiskom Nemaca rehabilitovale. Bjelajac tvrdi da je emigrantska vlada pod-jednako tretirala generale koji su pri{li NDH, kao i one koji su se priklonili Nedi}u.

U poslednjem delu uvodne studije autor prikazuje dru{tveni status i karaktervojne elite i njenu ulogu u modernizaciji dru{tva. Podaci o socijalnom poreklu govoreda je 75% generala poticalo iz „urbanog nukleusa”, prevashodno iz ministarskih, ~inov-ni~kih, diplomatskih i trgova~kih porodica. Pritom je iz Srbije dolazilo 85% tog „nefor-malnog plemstva”, dok su njihove supruge u 45% slu~ajeva bile iz najbogatijih gra|an-skih slojeva. Iako su imali plate u rangu ministara, u Beogradu su ìveli mahom ustanovima, a re|e u porodi~nim ku}ama. Jo{ jedan od stereotipa o luksuzu i rasko{i Bje-lajac stavlja na probu podacima o prili~no restriktivnoj politici vojnog ministarstva kojeje, na primer, ograni~avalo upotrebu slu`benih automobila. Op{ti je utisak da Bjelajac nebeì od diskutabilnih i osetljivih ~vorova istoriografije (zaverenici, „vojna diktatura”,hrvatsko pitanje, 27. mart, Aprilski rat), ve} im sa velikom dozom samopouzdanja ide ususret i polemi~ki ih raspli}e. Takav manir ovu knjigu-enciklopediju ~ini jo{ ve}om.

Zavidan nivo je dosegnut i kada se radi o samom leksikonu. U svakoj biografi-ji (a ima ih 502) autor prati li~nost od {kolskih dana do kraja ìvota, sa naznakama onapredovanju u slu`bi, porodi~nim prilikama, odlikovanjima i sl. Takvu mogu}nost sumu pruìli kori{}enje personalnih kartona, kartoteka generala koji su ostali u emigraciji,generalskih dosijea, istraìvanja u beogradskim i zagreba~kim arhivima i Arhivu kopne-ne vojske u Parizu, prelistavanje vojne periodike i predratnih leksikografskih izdanja, teintervjui sa savremenicima i ~lanovima generalskih porodica. Bogata oprema knjige jeadekvatna celom Bjelaj~evom poduhvatu i uklju~uje 540 fotografija i 16 priloga me|ukojima dominiraju spiskovi generala i admirala, rasporedi i vojne formacije u razli~itimpoliti~kim situacijama i sl. Pomenute karakteristike knjige navode na zaklju~ak da je upitanju prvorazredna nau~na studija o vojnoj eliti i iscrpna enciklopedija koja zadovo-ljava najvi{e leksikografske standarde.

Mr Vladan JOVANOVI]

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Srbiji 1918–1941, I-II, INIS Beograd 2005.

Izuzetno zna~ajna istoriografska tema o osnovnom {kolstvu u Srbiji, bila je go-dinama zapostavljena, ako se izuzmu istraìvanja na lokalnom nivou. Dr Mom~ilo Isi}je prihvatio izazov istoriografske obrade ove problematike za razdoblje vezano za traja-nje Kraljevine SHS/Jugoslavije. Monografija je zasnovana na arhivskoj gra|i fondaMinistarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije i zbog obilja dokumentacije kojom je ra-spolagao, dr Mom~ilo Isi} je odlu~io da knjigu dopuni zbornikom gra|e, koja ~ini drugideo monografije. Autor je napravio selekciju dokumenata od uredbi, propisa i zakonskihre{enja, do periodi~nih izve{ataja {kolskih nadzornika i spiskova osnovnih {kola u Srbijis kraja {kolske 1939/40. godine.

Autor upozorava na jedan od va`nih problema sa kojim se suo~avaju svi istra-ìva~i istorije Srbije u XX veku, a to je ~injenica da Srbija izme|u dva rata nije posto-jala kao zasebna teritorijalno ome|ana dràva, {to otvara pitanje koju teritoriju obuhvati-ti istraìvanjem. Dr M. Isi} se odlu~io da izostavi prostor BJR Makedonije, tj. nekada{nji

TOKOVI ISTORIJE

240

1-2/2005.

deo tzv. Ju`ne Srbije i da posmatra Severnu Srbiju (podru~je pretkumanovske Srbijeuve}ano teritorijom dobijenom od Bugarske 1919.) i Staru Srbiju (oblast Kosova iRa{ke). U okviru ove dve celine autor se oslanjao na raniju administrativnu podelu naokruge i srezove, da bi posle 1929. koristio srezove kao administrativno-teritorijalnejedinice.

U uvodnom poglavlju prvog dela knjige (Osnovne {kole u vihoru Prvog svet-skog rata, Izgradnja jedinstvene osnovne {kole u Kraljevini SHS), dr Mom~ilo Isi} nasupoznaje sa stepenom materijalnog razaranja osnovnih {kola u Srbiji tokom Prvog svet-skog rata, gubicima u nastavnom kadru, poku{ajima okupatora da izgrade svoj {kolskisistem i razlikama u osnovno{kolskom sistemu u pokrajinama koje su u{le u sastavKraljevine SHS. Po~etak razvoja {kolstva u ovom periodu bio je optere}en potrebomsaniranja te{kih posledica koje je rat ostavio ali i potrebom stvaranja jedinstvenog {kol-skog sistema zajedni~ke dràve. Formiranje tog sistema bilo je, prema nalazima autora,oteàno izraènim pokrajinskim razlikama u koncepciji osnovnog {kolstva, nastalimzbog nere{enih politi~kih odnosa u novoformiranoj dràvi i te{kih ekonomskih prilika.

Prvi deo monografije dr Mom~ila Isi}a sastoji se iz tri poglavlja koja nosenaslove: Materijalna osnova, Utemeljenost osnovne {kole i U~itelji i njihov rad. Autornam nam po~etku pruà iscrpan prikaz te{kog materijalnog stanja sistema osnovnog{kolstva, nedovoljnog i neredovnog finansiranja ~ak i posle prelaska izdraàvanja nabanovinske uprave. Sti~e se vrlo jasna slika i skromnosti {kolske mreè u Srbiji i njenimmalim kapacitetima. Na primer, {kolske 1922/23. godine, od svih {kolskih zgrada uSevernoj Srbiji ~ak 38,17% imalo je samo po jednu, a 41,34% samo po dve u~ionice.[kolske 1939/40. godine, {kolska zgrada u Severnoj Srbiji raspolagala je sa 2,13 u~io-nica. U Staroj Srbiji {kolske zgrade su bile jo{ manje. [kolske zgrade ~esto nisu uop{teodgovarale svojoj nameni jer nisu ni gra|ene kao {kole. Oskudevale su u svim najos-novnijim potrebama, od name{taja, do nastavnih sredstava, u~ila i knjiga.

Veliki procenat dece ostajao je neupisan u osnovne {kole, na primer 1922/23. usevernoj Srbiji nije bilo upisano ~ak 66,78% dece, a u Staroj Srbiji ~ak 87,4%. U nekimkrajevima ~ak i preko 90% dece ostajalo je neupisano u {kole. U najve}em procentutokom celog razdoblja, kako konstatuje autor, to su bila ènska deca. Uvo|enjem Zakonao narodnim {kolama iz 1929. pove}an je upis dece u {kole, posebno ènske, ali to jo{uvek nije bilo dovoljno. M. Isi} dodaje da upis dece u {kolu jo{ uvek nije zna~io i da }ese ona stvarno {kolovati, pa su mnoga deca, naro~ito ènska, ispisivana tokom {kolova-nja. Ispisivani su zbog prestarelosti, po{to ih roditelji godinama nisu slali u {kolu, zbogbolesti, siroma{tva, nedostatka radne snage na selu, velike udaljenosti {kole od ku}e idrugih razloga.

U~enici osnovnih {kola, prete`no seoska deca, oskudevali su u odgovaraju}ojobu}i, ode}i, ishrani, bili su podlo`ni bolestima usled ìvota i {kolovanja u neodgovara-ju}im higijenskim uslovima i sl. Izostajali su iz {kole u vreme poljoprivrednih radova izimi usled vremenskih uslova. Neredovnost poha|anja nastave bila je konstantna poja-va u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata. Prolaznost je bila u skladu sa poha|anjem na-stave i uslovima u kojima su u~enici radili, od 60 do 70% u zavisnosti od podru~ja.Osnovci u Srbiji su razred zavr{avali naj~e{}e sa dobrim uspehom. Ne{to bolja slika bilaje u Beogradu, usled boljih op{tih uslova rada. Autor zaklju~uje da usled svih ovih razlo-ga, ~etvorogodi{nja osnovna {kola u Srbiji nije u potpunosti zaìvela, posebno me|uselja{tvom.

241

PRIKAZI I KRITIKE

Poseban problem u osnovnom {kolstvu izme|u dva rata bio je stalan nedostataku~iteljskog kadra. [kolske 1921/22. u Severnoj Srbiji je na 836 stanovnika dolazio jedanu~itelj, a u Staroj Srbiji na 1480 stanovnika. U~iteljski kadar je bio nedovoljno stru~an iiskusan u radu, {to je uticalo na kvalitet i na~in izvo|enja nastave. Pored toga, u~iteljisu, kao jedini obrazovani ljudi u selima, bili optere}eni i nizom drugih van{kolskihaktivnosti.

Mom~ilo Isi} konstatuje da je osnovna {kola u Srbiji i pored svih nedostatakaipak ostala najzna~ajniji izvor obrazovanja i pismenosti u periodu od 1918. do 1941.godine. Od svih pismenih u severnoj Srbiji, izuzev Beograda i Ni{a, 1940. godine, uosnovnim {kolama je bilo opismenjeno 91,33% a u Staroj Srbiji 93,73%.

Monografija dr Mom~ila Isi}a predstavlja zna~ajan doprinos ne samo izu~ava-nju problema obrazovanja i {kolovanja u Srbiji izme|u dva rata, ve} }e ona biti nezao-bilazna za svakog istraìva~a koji su bude bavio pitanjima dru{tvene istorije Srbije u XXveku. Knjiga je opremljena brojnim statisti~kim podacima o stanju {kolstva u Srbiji,indeksom geografskih i li~nih imena i spiskom izvora i literature.

Dr Radmila RADI]

Slobodan Selini}, Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana,INIS, Beograd 2005, str. 529

Knjiga Slobodana Selini}a Beograd 1960–1970: snabdevanje i ishrana pred-stavlja izazovan tematski poduhvat u savremenoj istoriografiji. Na jednom {irokoutemeljenom pristupu autor razmatra problematiku snabdevanja i ishrane u jugosloven-skoj prestonici u sedmoj deceniji pro{log veka.

Autor na po~etku daje uvodno razmatranje o jugoslovenskom dru{tvu sa jednog{ireg vremenskog i prostornog odredi{ta.

Prvi deo knjige, Razvoj Beograda posle Drugog svetskog rata, obja{njava orga-nizaciju vlasti i administrativni razvoj u gradu. Zatim je detaljno analiziran razvoj gradasa demografskog i prostornog aspekta. Naime, {ezdesetih godina grad je doìveopromenu u strukturi stanovni{tva u kojoj je rastao broj stanovnika, a smanjivao se pro-cenat poljoprivrednog stanovni{tva i prose~an broj ~lanova doma}instva. Beograd je utom periodu godi{nje primao 23.000 novih stanovnika, {to je ~itav jedan grad iz unu-tra{njosti zemlje. Ovakav nagli priliv stanovni{tva uticao je na to da se grad na|e unajnepovoljnijem tipu urbanizacije. Tako|e, pruène su u jednom magistralnom vidu sveosnovne karakteristike i odlike privrednog razvoja grada. Osnovni problemi beogradskeprivrede tokom {ezdesetih godina proisticali su iz demografskih kretanja (snaàn meha-ni~ki prira{taj), strukturalnih problema u privredi i, kao posledica toga, nedovoljna aku-mulativnost i drugo. U zavr{nom poglavlju prvog dela knjige autor je u op{tim crtamadao jasnu sliku ìvota u gradu u posmatranoj deceniji i pre tog perioda. Istakao je da jedemografski, prostorni i privredni razvoj Beograda bio pra}en i promenama u kulturnoj,zdravstvenoj, prosvetnoj, infrastrukturnoj, komunalnoj, sportskoj sferi ìvota. Standardìvota se popravljao i kvalitetnije se ìvelo.

U drugom delu knjige, Poljoprivreda Beograda, autor detaljno izlaè poloàjpoljoprivrede u privredi grada i proizvodnju na poljoprivrednim povr{inama. Svoje izla-ganje po~inje opisom ~etiri poljoprivredna reona koje je Beograd imao u svojoj okolini

TOKOVI ISTORIJE

242

1-2/2005.

(ravni~arski deo severno od Save i Dunava, Gro~anski basen, ravni~arski reon Posavine,Kolubare i Tamnave i ~etvrtu oblast ~inili su atari op{tina ûkarice, Vo`dovac, Barajevoi Sopot). Beogradska poljoprivreda u{la je u sedmu deceniju sa jo{ uvek nepovoljnommaterijalnom i tehni~kom bazom, te neodgovaraju}om strukturom stru~njaka i zapo-slenih.

U privrednom razvoju grada osnovni ciljevi poljoprivrede bili su na liniji plani-ranog razvoja jugoslovenske poljoprivrede i svodili su se na pove}anje proizvodnje i{irenje povr{ina u posedu ili u obradi dru{tvenih poljoprivrednih organizacija.Poljoprivredna proizvodnja trebalo je da obezbedi najva`nije proizvode za beogradskotrì{te (mleko, meso, povr}e i vo}e) i sirovina za beogradsku prehrambenu industriju.Ponavljanje istih ciljeva, osim {to govori o namerama vlasti, govori i o tome da mnogenamere nisu u praksi ostvarivane. Nepovoljna karakteristika beogradske poljoprivredebio je visok procenat u~e{}a sredstava za li~ne dohotke u ~istom prihodu.

Neregulisano dejstvo trì{nih mehanizama dovelo je poljoprivredu u nepovoljanpoloàj. Beogradsku poljoprivredu u sedmoj deceniji XX veka optere}ivali su nedo-statak proizvodnih kapaciteta, nedostatak kvalifikovane radne snage i stru~njaka, ali ifizi~kih radnika. Uz probleme sa sme{tajnim prostorom i{li su i problemi sa negom iekonomi~nijom ishranom u sto~arstvu, odnosno problemi sa za{titnim cenama, meha-nizacijom proizvodnje i ubiranja plodova, izgradnje prihvatnog i skladi{nog prostora uvo}arstvu i povrtarstvu. Mere SVA-a (ukudanje premija, zamrzavanje cena, restriktivnemere o kreditima za obrtna sredstva) stavljale su pred poljoprivredu te{ke uslove zaposlovanje. Poljoprivredu je te{ko poga|ao oteàn plasman proizvoda naro~ito nadoma}em trì{tu i niska stopa akumulacije.

Dru{tvene poljoprivredne organizacije (zadruge, dobra i kombinati) bile sunajva`niji instrument za ostvarenje postavljenih ciljeva u poljoprivredi. Stanje u njimatokom pedesetih godina bilo je iz vi{e razloga nepovoljno i nezadovoljavaju}e.

Neophodnost da se prevazi|e nepovoljno stanje u zadrugama po~etkom sedmedecenije nalagala je organizaciono sre|ivanje, {to je zna~ilo stvaranje krupnijih organi-zacija, trebalo je posti}i rentabilnost ulaganja, koncentraciju i iskori{}enje stru~nihkadrova, povoljniji na~in organizovanja ekonomskih jedinica. Baza beogradske poljo-privrede postao je Poljoprivredni kombinat „Beograd”. Bio je to najopipljiviji izrazproklamovane politike objedinjavanja proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.Proizvodio je ogromnu ve}inu poljoprivredne proizvodnje socijalisti~kog sektora.Kombinat je bio odraz primene nauke u socijalisti~koj Jugoslaviji.

Novu oteàvaju}u okolnost predstavljalo je pove}anje tro{kova poslovanja i toza oko 2% vi{e od pove}anja ukupnog prihoda. Gubici su postali jedna od naj~e{}ihkarakteristika poljoprivrednih organizacija. To je uticalo da izdvajanja za poslovne fon-dove budu mala, a samim tim poljoprivredu je odlikovala zaduènost. Jedna od trajnihkarakteristika beogradske poljoprivrede bio je realno veoma nizak rast. Spas iz stanja ukojem se na{la poljoprivreda grada traèn je u integracijama, ali je to tako|e nosilomnogo neèljenih posledica.

Broj zaposlenih se u dru{tvenom sektoru poljoprivrede grada neprekidnopove}avao, ali veliki problem je predstavljala neadekvatna i nekvalifikovana radnasnaga. Karakteristika beogradske poljoprivrede bila je nestalnost i nestru~nost radnesnage. Nau~noistraìva~kim radom bavilo se manje od 1% svih zaposlenih u privrediBeograda i svega 0,2% zaposlenih u poljoprivredi. Poljoprivreda je bila jedina grana

243

PRIKAZI I KRITIKE

privrede kojoj su smanjena sredstva za {kolovanje stru~njaka. Od ukupno zaposlenih upoljoprivredi grada ~ak dve tre}ine su obavljale individualni ru~ni rad, {to pokazuje daje proces proizvodnje u poljoprivredi i u drugoj polovini {ezdesetih godina bio neekono-mi~an i ekstenzivan.

Veliki problem predstavljao je nedovoljan broj ma{ina, a izdvajali su se inekompletnost poljoprivredne opreme, nedostatak servisa i remontnih radionica, sekun-darnih puteva i transportnih sredstava. Upotreba mehanizacije u proizvodnji nijeobavezno zna~ila i bolje rezultate u poslovanju. Mehanizacija i pored svih ulaganja nijeprevagnula i poljoprivreda grada i dalje je tro{ila mnogo vi{e ljudskog rada u proizvod-nji nego druge zemlje, {to je za posledicu imalo vi{e vremena potrebnog za proizvodnjuistog proizvoda.

Primena agrotehni~kih mera je bio na~in kojim je nauka najlak{e prodirala upoljoprivredu i direktno uticala na nivo i kvalitet proizvodnje. Adekvatna primena ovihmera zna~ila je smanjenje zavisnosti poljoprivredne proizvodnje od vremenskih uslova.Proizvodnja u dru{tvenom sektoru se ustalila upravo kada su pove}ane povr{ine na koji-ma je vr{eno navodnjavanje, sli~an zna~aj za proizvodnju imala je upotreba ve{ta~kih|ubriva. Nedovoljna primena savremenih agrotehni~kih mera u poljoprivredi dolazila jedo izraàja u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike uticale na useve, {to seodraàvalo na smanjenje proizvodnje, posebno na imanjima seljaka, na kojima suagrotehni~ke mere nedovoljno i retko primenjivane.

Poljoprivreda je dobijala sredstva za kupovinu zemlje, izgradnju fabrika sto~nehrane, hladnja~a, tovili{ta, klanica, silosnih magacina i stanica za osemenjivanje,podizanje vo}njaka i vinograda, nabavku mehanizacije, melioracione radove, pove}anjesto~nog fonda, podizanje su{ara, staja za goveda. Razvoj sto~arstva je povremeno dobi-jao prioritet. Kada je re~ o investiranju, od poljoprivrednih organizacija se nije o~ekiva-lo da izdvoje ve}a sredstva zbog niske akumulativnosti i visokih obaveza otplate zajmo-va. Restriktivna investiciona politika, s druge strane, dovodila je do usporavanja ulaga-nja u poljoprivredu. Investicije su se ~esto svodile na nastavljanje najva`nijih zapo~etihradova. U investicijama najve}e je bilo u~e{}e bankarskih kredita, poljoprivredne orga-nizacije i federacija su svojim sredstvima pokrivale po jednu petinu investicija. Od svihinvesticija u poljoprivredu po~etkom {ezdesetih godina u Jugoslaviji, tri ~etvrtine reali-zovane su pomo}u zajmova i budètskih dotacija, a ostatak iz fondova preduze}a. Tozna~i da je poljoprivreda imala manje mogu}nosti samofinansiranja, {to opet na svojna~in govori o njenom poloàju u privredi zemlje.

Skoro polovina poljoprivrednih povr{ina bila je zasejana ìtaricama. Poljo-privredne organizacije su proizvodnju povr}a smatrale rizi~nom. Opiranje krupnih soci-jalisti~kih organizacija proizvodnji povr}a na ve}im povr{inama ostala je konstantapovrtarske proizvodnje. Proizvodnja industrijskog bilja bila je jedan od retkih sektorapoljoprivrede u kome su dru{tvena gazdinstva zna~ajno prednja~ila u odnosu na privat-ni posed. Najve}e povr{ine pod krmnim biljem nalazile su se na teritoriji op{tineKrnja~a. êsti problemi sa proizvodnjom krmnog bilja negativno su se odraàvali nasto~arsku proizvodnju. Sto~arstvo je osetno zaostajalo kako za ratarstvom tako i zastvarnim potrebama grada za sto~arskim proizvodima s obzirom na promene u strukturiishrane. Dru{tveni sektor bio je inferioran, a to je posebno bilo evidentno u ìvinarstvu.Ukoliko je dolazilo do uve}anja fonda poljoprivrednih organizacija to je ostvarivanouglavnom iz sopstvene reprodukcije poljoprivrednih organizacija. Postojali su i proble-mi sa kvalitetom sto~nog fonda. Dru{tveni sektor poljoprivrede, pa i intenzivan na~in

TOKOVI ISTORIJE

244

1-2/2005.

proizvodnje najsporije je prodirao u vo}arsku i vinogradarsku proizvodnju. Ova granapoljoprivrede bila je u razvoju. Najve}e povr{ine pod vo}em nalazile su se na teritorijiop{tina Grocka, Sopot, Barajevo i ûkarica. Velike oscilacije u proizvodnji bile suposledica rodnosti godine, ali i {irenja povr{ina pod vo}em. Vinogradi su se nalazili naplantaàma „Bole~” i „Umka”.

Tre}i deo knjige, pod naslovom Selo i grad, govori o pitanjima kooperacije,delovanju Saveza komunista na selu, o merama kojima je zabranjeno kretanje zapre`nihvozila u gradu, zdravstvenom osiguranju poljoprivrednika i poreskoj politici.

Kooperacija je u praksi zasnivana na „brzu ruku”, zadruge su u posao ulazilematerijalno i kadrovski nespremne, bez odgovaraju}ih kalkulacija i planova, a obim za-snivanih odnosa sa seljacima je prevazilazio stvarnu ekonomsku mo} zadruga. Naj-ra{ireniji oblik saradnje zadruga i seljaka bio je servis, koji se svodio na ma{inski radzadruga na imanjima seljaka. Pretvaranje seljaka u robnog proizvo|a~a osta}e jedan odosnovnih ciljeva kooperacije.

Utemeljenje Partije na selu konstantno je bilo slabo, a da posebno {ezdesetihgodina ona gubi vezu sa seoskom sredinom i populacijom, posebno omladinom, da seo-ska sredina postaje prostor u koji se Partija, optere}ena starim na~inima rada i shvatanja,ne uklapa, sa kojom oteàno komunicira, ~ije potrebe sve teè razume. Promene na selubile su neuporedivo dinami~nije i krupnije od stepena spremnosti Partije da se menja iprilago|ava svoj rad i svoju organizaciju novim potrebama i uslovima na samom terenu.Zastupljenost seljaka u Partiji smanjena je od 1948. do 1964. godine sa 49,9% na 9,6%.

Razloga za ukidanje zapre`nog saobra}aja na gradskim ulicama bilo je vi{e. Tosu razlozi bezbednosti i brzine saobra}aja, motivi higijenske prirode, ali i èlja da graddobije imid` evropske prestonice. Tako|e, htelo se posti}i osloba|anje gra|ana od utica-ja „selja~ke pijace” i individualnog sektora poljoprivrede. Ipak, uklanjanje zaprege sagradskih ulica nije bio naivan posao, jer je njihovo u~e{}e u prevozu robe za potrebegrada bilo prili~no visoko (21,5%), pa se postavilo pitanje zamene za njih. Dovoljnogbroja drugih prevoznih sredstava nije bilo.

Ustanovljavanje zdravstvenog osiguranja poljoprivrednih proizvo|a~a smatranoje za jedno od zna~ajnih dostignu}a socijalisti~ke socijalno-zdravstvene politike upravcu unapre|enja zdravstvene za{tite stanovni{tva. Sistem zadravstvene za{tite selja-ka bio je takav da je u velikoj meri zavisio od materijalnih mogu}nosti odre|ene op{tinei civilizacijskog nivoa podru~ja. Od 1. oktobra 1967. godine primenjivan je izmenjenisistem zdravstvenog osiguranja. Vi{e nije bilo osnovnog i pro{irenog osiguranja, ve} suKomunalne zajednice osiguranja odre|ivale obim osiguranja i visinu doprinosa. Zakonje propisao minimalni nivo za{tite, a zajednice su mogle odrediti i ve}i nivo za{titezemljoradnika. Problemi sa finasiranjem su nastavljeni. Primenu prava poljoprivrednikana zdravstvenu za{titu pratile su mnoge prepreke: nedovoljno upoznavanje poljoprivred-nika sa pravima koja imaju, neravnomeran raspored zdravstvenih stanica, nedovoljnapomo} od strane zdravstvenih radnika sa kojima osiguranici dolaze u kontakt, oteànkontakt sa osiguranicima, rasturenost i oteàna pristupa~nost pojedinim naseljima inaseljenim mestima, udaljenost pojedinih zdravstvenih stanica. Rashod fonda osiguranjaomogu}uje uvid u prirodu bolesti od koje su se le~ili seljaci, a to su: tuberkuloza, rak,leukemija, le~enje trudnica, dece. Me|utim, treba pomenuti i alkoholizam koji se svevi{e {irio kao oboljenje ne samo me|u seoskim stanovni{tvom ve} i stanovni{tvom pre-stonice.

245

PRIKAZI I KRITIKE

Poreske obaveze poljoprivrednika beogradskog podru~ja kretale su se u okviri-ma postavljenim saveznim i republi~kim zakonima i obavezama koje je propisivalagradska Skup{tina na osnovu ovla{}enja koja su joj pripadala po osnovu saveznih irepubli~kih propisa. Visinu op{tinskih doprinosa iz li~nog dohodka od poljoprivrednedelatnosti odre|ivala je Skup{tina grada. Poreska davanja seljaka beogradskog podru~jabila su usmerana ka svim nivoima vlasti (saveznom, republi~kom, gradskom i op{tin-skom). Seljaci Beograda imali su i obaveze prema fondovima samoupravnih organizaci-ja od kojih je nesumnjivo najva`nija obaveza prema sreskom fondu zdravstvenog osi-guranja.

êtvrti deo knjige nosi naslov Trgovina i snabdeva~ka preduze}a i opisujetrgovinu i snabdevanje grada do {ezdesetih i tokom {ezdesetih godina dvadesetog veka.

Snabdevanje grada do 1952. godine vr{eno je u uslovima obaveznog otkupapoljoprivrednih proizvoda, pa sve do tada nije ni moglo biti re~i o postojanju trgovinekoja obavlja svoju stvarnu ekonomsku funkciju. Mere za sre|ivanje sistema snabdeva-nja grada preduzete su 1958. godine, kada je napravljen dugoro~an sistem snabdevanjagrada koji }e obeleìti skoro celu narednu deceniju. Ukrupnjavanje snabdeva~kih i trgo-va~kih organizacija koje tada nastaje ostvareno je u vremenu kada se tendencija decen-tralizacije sa po~etka pedesetih zamenjuje tendencijom integracije i specijalizacije.Stvaranjem specijalizovanih preduze}a o~ekivalo se da }e se podi}i kvalitet prometa isnabdevanja i da }e se posti}i „pro{irena reprodukcija”.

Bitna karakteristika trgovine bilo je o~igledno zaostajanje, i materijalno itehni~ko za zahtevima trì{ta grada koji je postajao sve ve}i. Da bi se otklonili negativniefekti problema sa kojima se trgovina grada suo~avala u politici njenog razvoja poslerata teì{te je stavljeno na razvijanje krupnih i specijalizovanih preduze}a, potenciranjesavremenih oblika prodaje proizvoda (robne ku}e, samousluge, samoizbor i supermar-keti), uù specijalizaciju prodavnica. Proces {irenja savremenih prodajnih objekata bioje pra}en savremenim na~inom pakovanja robe i usluìvanja gra|ana. Kada je re~ o{irenju samoposluga jedna od ideja bila je da se njima potisnu pijace, ali to nikada u pot-punosti nije bilo ostvareno. Ukidanje pijaca stvaralo je velike probleme u snabdevanju.Poloàj trgovinskih preduze}a za promet na malo prehrambenih proizvoda bio je, premanekim pokazateljima, nepovoljniji od preduze}a za promet neprehrambenih proizvoda.Materijalni tro{kovi poslovanja, doprinos za fond rizika i ostali tro{kovi bili su znatnove}i za promet prehrambenih proizvoda.

Maloprodajnu mreù karakterisali su: nedovoljan broj i kapacitet prodajnihmesta, slaba tehni~ka opremljenost i lo{i higijenski uslovi. Op{ti utisak je bio da se radi-lo o malim prodavnicama u zastarelim, teskobnim i nehigijenskim prostorijama sa zasta-relom i dotrajalom opremom i prevazi|enim klasi~nim na~inom prodaje robe.

U petom delu knjige govori se o snabdevanju Beograda prehrambenim proiz-vodima. Glavni snabdeva~i Beograda hlebom {ezdesetih godina bila su ~etiri pekarskapreduze}a nastala kao izdanci posleratne „Gradske pekare”, a to su: „Klas”, „Soko”,„Beograd” i „Sloboda”. Uz njih je u gradu tada postojalo i oko 130 privatnih pekara.Raspored prodajne mreè po op{tinama bio je neravnomeran. Snabdevanje grada hle-bom odvijalo se uz ~este probleme sa kvalitetom i koli~inama koji u potpunosti nisure{eni ni integracijom pekarskih preduze}a. Hleb je ostao jedan od proizvoda ~ijekoli~ine nisu mogle biti u dovoljnoj meri obezbe|ene samo iz proizvodnje dru{tvenihindustrijskih preduze}a, ve} je u~e{}e privatnih pekara (zanatska proizvodnja) ostaloosetno i u drugoj polovini decenije kretalo se na nivou jedne {estine potreba grada.

TOKOVI ISTORIJE

246

1-2/2005.

Nesta{ice mesa nisu bile neuobi~ajena pojava, do nesta{ica je dolazilo zbogneuskla|enosti otkupnih i maloprodajnih cena, problema u sto~arskoj proizvodnji,nesta{ice sto~ne hrane, {pekulacija u trgovini mesom, nepo{tovanja ugovora, zastareli islabo opremljeni proizvodni kapaciteti i nedovoljna i slabo opremljena prodajna mreà.Navedeni problemi odraàvali su se na poslovanje mesarskih preduze}a. Postojali su idrugi razlozi koji su uticali na lo{e poslovanje trgovinskih preduze}a za promet mesom,a to su: „nedovoljna disciplina u radu”, „nepravilan odnos prema osnovnim sredstvima”i drugi.

Individualni proizvo|a~i isklju~eni su iz snabdevanja grada mlekom po dono-{enju odluke o zabrani prodaje nepasterizovanog mleka. Snabdevanje grada mlekompostao je zadatak „Gradskog mlekarstva” i kombinata „Beograd”. Mleko je bio najjef-tiniji artikal na jugoslovenskom trì{tu. Sistem premija gradska vlast je uvodila kako bibar donekle pobolj{ala poloàj privrednih organizacija koje su proizvodile mleko, a dabi istovremeno izbeglo pove}anje njegove maloprodajne cene. Najuo~ljivije osobinesnabdevanja grada mlekom bilo je pove}anje u~e{}a ove namirnice u ishrani gra|ana, {toje pokazatelj pozitivnih promena u standardu, i istiskivanje privatnog sektora iz snabde-vanja grada. Socijalisti~ko dru{tvo je uspelo da obezbedi da industrijska proizvodnjamleka uglavnom zadovolji potrebe grada. Situacija je druga~ija u pogledu mle~nihproizvoda gde su tre}inu proizvodnje obezbe|ivali seljaci iz okoline grada.

Sistem snabdevanja Beograda vo}em i povr}em bio je sloèniji nego za drugeprehrambene proizvode. Za gra|ane je snabdevanje ovom robom predstavljalo neizve-snost, kako u pogledu cena, tako i u pogledu kvaliteta i koli~ina, a za gradsku vladuproblem ~ije je re{enje zavisilo od velikog broja ~inilaca (snabdeva~kih preduze}a,poljoprivrednih organizacija i seljaka iz okoline grada, proizvo|a~a iz drugih delovazemlje, ali i vremenskih prilika). Ve}e u~e{}e seljaka iz okoline grada u snabdevanjuvo}em i povr}em bilo je posledica malih povr{ina pod ovim kulturama na socijalisti-~kom sektoru poljoprivrde. Osim toga, proizvodnja na privatnom sektoru bila je eksten-zivnija. Politika ugovaranja doìvela je potpuni krah, pa su snabdeva~ka preduze}aBeograda morala da ve}i deo robe nabavljaju iz slobodnog otkupa. Ovo je pove}avalotro{kove dopremanja robe, odnosno uticalo na to da cene vo}a i povr}a budu „nenormal-no visoke”.

[esti deo knjige opisuje mesta za snabdevanje gra|ana kao {to su pijace, resto-rani dru{tvene ishrane i ugostiteljski objekti gradskih izleti{ta i kupali{ta.

[ezdesetih godina na uèm podru~ju grada uprava nad pijacama poverena je„Gradskoj pija~noj upravi”. Njen zadatak bio je staranje o izgradnji i rekonstrukciji,odràvanju pijaca, izgradnji objekata i prodajnih mesta na kori{}enje i napla}ivanjenaknade, odràvanje ~isto}e na pijacama, vo|enje evidencije o dopremanju, prometu icenama robe. Ova odluka pre}utno je zna~ila da se bez selja~kih pijaca ne moè. Iakonevoljno, prihva}ena je neminovnost postojanja pijaca. Beograd je i pored napretkadru{tvene trgovine i poljoprivrde ostao ovisnik od pija~nih tezgi i seljaka na njima. Odbeogradskih pijaca pojedina~no, Kaleni} pijaca je bila od velikog zna~aja za snabdeva-nje Beogra|ana. Zauzimala je 13,7% povr{ina od ukupnih pija~nih povr{ina. Ali, imalaje prili~no nezadovoljavaju}e higijenske prilike. Op{te higijenske prilike na pijacamabile su veoma nepovoljne. Po mnogo ~emu, pijace su u gradu predstavljale oaze negrad-skog, nebeogradskog, neurbanog, seoskog, patrijarhalnog i tradicionalnog. Na beograd-skim pijacama skupljao se najraznovrsniji svet koji se druga~ije obla~io, govorio, razmi-{ljao, ìveo.

247

PRIKAZI I KRITIKE

Dru{tvena ishrana predstavljala je organizovanu delatnost zajednice. Cilj je biopove}anje slobodnog vremena aktivnog stanovni{tva, a da bi se to postiglo bilo jepotrebno i da klasi~ni na~in pripremanja hrane postane briga dru{tva. Po~etkom {ezde-setih godina dnevni promet restorana dru{tvene ishrane iznosio je 79% ukupnogkapaciteta. Najve}i korisnici restorana bili su samci, a najve}a pa`nja ishrani radnikaposve}ena je u industrijski razvijenim op{tinama. Posebno je bilo visoko u~e{}e nekva-lifikovanih i polukvalifikovanih radnika u ishrani u ovim restoranima. Cene ishrane uradni~ko-slu`beni~kim restoranima zavisile su od tro{kova poslovanja, cena namirnicana trì{tu i od ekonomske snage preduze}a koje je restoran osnovalo, s obzirom na to dasu preduze}a davala dotacije restoranima. U preduze}ima koja su odvajala velika sred-stva za svoje restorane kvalitet obroka je bio veoma dobar, a cene niske („popularne”).Zbog slabe opremljenosti restorana dru{tvene ishrane razli~itim vrstama ma{ina u njimaje hrana uglavnom pripremana ru~nim putem, {to je moglo samo da pove}a cenu ishrane.Mnogi restorani bili su sme{teni u dotrajalim zgradama ili barakama koje nisu pogodneza pripremanje i izdavanje hrane i u kojima nisu postojali ni minimalni sanitarno-tehni-~ki uslovi. Funkcionalna povezanost radnih odeljenja restorana tako|e nije bila napotrebnom nivou. Veliko u~e{}e nekvalifikovane radne snage u restoranima nastavilo sei u ovom periodu. Ishrana u restoraniam bila je „deficitarna i neuravnoteèna”, strukturiobroka poklanjan je nedovoljan zna~aj, a prednost se davala isklju~ivo koli~ini i kalo-ri~nosti. Sli~na situacija bila je i u ekspresnim restoranima, |a~kim kuhinjama i student-skim menzama.

U sedmom delu knjige upore|uje se Beograd sa drugim gradovima u zemlji i topo pitanju cena i sistema formiranja cena. Tako|e, analiziran je poloàj Beograda najugoslovenskom trì{tu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Cene prehrambenih proizvoda u Beogradu zavisile su od velikog broja faktorai odre|ivane su na nekoliko nivoa. Tako je otkupnoj ceni jednog proizvoda dodavanojedanaest nameta. I pored velikog upliva dràve u privredu nije bilo mogu}e izbe}i uti-caj zakona trì{ta na formiranje cena. Ogroman priliv stanovni{tva, poku{aj da se za{titistandard gra|ana, sistem limitiranih i kontrolisanih cena osnovnih prehrambenih artika-la, socijalna uloga velikih gradova u vreme industrijalizacije, uticali su da Beograd kakou cenama komunalnih usluga tako i u cenama ìvotnih namirnica ~esto bude jeftiniji oddrugih ve}ih jugoslovenskih gradova, po cenu poslovanja mnogih preduze}a ponerentabilnim i neekonomskim cenama. Jedan od na~ina odràvanja cena na nièmnivou od realnih bile su i isplate iz budèta grada privrednim organizacijama. One sudobijale regres i premije kako bi maloprodajne cene ostale na istom nivou.

Potrebe stanovnika Beograda za hranom nisu bile zadovoljavane samo proiz-vodnjom gradskog poljoprivrednog podru~ja. Tako se ukazala potreba da se Beogradsnabdeva u delovima zemlje specijalizovanim za proizvodnju odre|enih kultura. Ovo jesa druge strane doprinosilo integraciji Beograda, kao velikog proizvodnog i potro{a~kogcentra u jugoslovensko trì{te prehrambenih proizvoda.

Osmi deo knjige govori o kvalitetu i higijeni ishrane stanovnika Beograda,koli~inama hrane koje su proseku uno{ene, ishrani pojedinih kategorija stanovnika iop{tem zna~aju koji je ona imala.

Tokom sedme decenije kvalitet osnovnih prehrambenih namirnica u Beograduostao je nezadovoljavaju}i. Prioritet u proizvodnji ostalo je zadovoljenje elementarnihpotreba ishrane grada, a manje proizvodnja kvalitetnijih namirnica. Statisti~ki podacibakteriolo{kih analiza ìvotnih namirnica koje su sluìle u ishrani stanovnika Beograda

TOKOVI ISTORIJE

248

1-2/2005.

govore o nepostojanju dovoljne i konstantne brige za njihovu ispravnost. Iako su posto-jali propisi koji su odre|ivali kvalitet i postupanje sa ìvotnim namirnicama, usled nji-hovog nepo{tovanja ~esti su izve{taji o propadanju, slabom kvalitetu i uni{tavanju(bacanju) hrane.

Izvori si ukazivali na pozitivne promene u ishrani stanovnika Beograda poslerata. Ovo razdoblje predstavljalo je odlu~uju}i iskorak iz vremena straha od gladi ineizvesnosti. Ve} je 1959. godina smatrana za prvu posleratnu godinu u kojoj grad nijeimao te{ko}a u snabdevanju svojih stanovnika hranom, pa je ta godina smatrana zanajbolju posleratnu godinu u tom periodu.

Autor je u knjizi jo{ priloìo zaklju~ak, spisak pregledanih izvora, kori{}eneliterature, registar privrednih organizacija i prilog.

U strukturu knjige uneti su brojni neobjavljeni izvori prikupljeni u Arhivu Srbijei Crne Gore, Arhivu Srbije - @eleznik i Istorijskom arhivu Beograda ukupno dvadesetfondova. Priloèn je spisak objavljenih izvora koji su kori{}eni u radu, kao i spisak{tampe i periodike.

U prilogu se nalazi i osam fotografija koje na ìvopisan na~in zasvodnjuju temuove knjige.

Ovom knjigom autor je u~inio prvi veliki korak u svojoj nau~noj karijeri ipro{irio jednu interesantnu tematsku oblast u srpskoj istoriografiji.

Du{an BAJAGI]

Moderna srpska dràva 1804-2004, hronologija, Istorijski arhiv grada Beograda, Beograd, 2004, str. 536.

U izdanju Istorijskog arhiva Beograda u Beogradu je 2004. godine objavljenahronologija moderne srpske dràve koja sadrì najva`nije doga|aje iz oblasti politi~kog,kulturnog, ekonomskog i dru{tvenog ìvota srpske dràve u poslednja dva veka, ali iponeki doga|aj iz svetske istorije, ~ime je srpska istorija stavljena u {iri kontekst. Knjigasadrì vi{e od pet stotina strana i po svojoj tehni~koj opremljenosti predstavlja jednu odnajluksuznije {tampanih knjiga u istoriji Srba i Srbije. Nastala je radom trideset petorostru~njaka iz oblasti razli~itih nauka (iz Istorijskog arhiva Beograda, sa Filozofskog,Filolo{kog i Pravnog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, saInstituta za noviju istoriju Srbije, Instituta za savremenu istoriju i Istorijskog instituta izBeograda, iz Narodne biblioteke Srbije itd.) Otvaraju je uvodne re~i redakcije i prof. drAndreja Mitrovi}a, a zavr{ava registar (515-534. strana). Iz uvodnog teksta redakcijevidi se njena èlja da opravda izlaènje jedne ovakve knjige i njenu neophodnost u srp-skoj istoriografiji („u razvijenim istoriografijama one su deo op{te kulture, priru~nikstru~njacima, studentima i |acima, nezaobilazne za {irenje znanja o pro{losti”), kao i daukaè ~itaocima na sve prepreke koje su stajale na putu izrade ovog dela. Zna~ajhronologija vidi se i iz teksta Andreja Mitrovi}a koji je definisao hronologiju kao vrstuteksta koja je „kulturna pojava hiljadugodi{njeg trajanja”, koja sadrì „svest o vremenukao toku i o razli~itim vremenima”. Andrej Mitrovi} upoznaje ~itaoce i sa funkcijomhronologija u razli~itim istorijskim vremenima, epohama, civilizacijama, ali i sa vrsta-ma hronologija.

249

PRIKAZI I KRITIKE

Pred ~itaocem hronologije niù se doga|aji iz istorije srpske dràve u poslednjadva veka. Hronologiju otvara se~a knezova februara 1804, a zavr{ava podatak iz 31.decembra 2003. da je u Narodnom muzeju u Beogradu zatvorena stalna postavka u cen-tralnoj zgradi zbog katastrofalnih uslova. Ispred svakog doga|aja nalazi se znak kojiodmah sugeri{e da li navedeni doga|aj pripada oblasti politike, kulture, ekonomije iliistoriji dru{tva. Zahvaljuju}i toj pomo}i lako se moè uo~iti da su u prvim godinamamoderne srpske dràve dominirali politi~ki doga|aji. Kako je vreme odmicalo, a dràvadobijala svoje priznanje i razvijala unutra{nju organizaciju, tako su sve u~estalijidoga|aji iz drugih oblasti ìvota. Otuda ova hronologija predstavlja dobar indikator kojijasno pokazuje kada su u istoriji Srba i Srbije bile mirne godine, godine izgradnje kul-turnih institucija, poku{aja organizovanja dràve, primanja kulturnih uticaja spolja, akada su nastupale godine ratova, unutra{njih politi~kih lomova i kriza, diplomatskih pre-govora i inicijativa. Slobodno se moè re}i da je u godinama na ~ijim stranicama uhronologiji dominira znak za politi~ke doga|aje Srbija bila u centru ili blizu centrasvetske politike, da je vodila ratove, borila se da stekne ili o~uva nezavisnost i me|una-rodno priznanje, ìvela u neizvesnosti od sutra{njeg dana, doìvljavala agresije, demo-grafske slomove, trpela katastrofe, razaranja i pogrome. Tako, od 57 izabranih doga|ajaiz srpske istorije 1804. godine, samo njih 4 ne pripadaju politi~koj istoriji. Suprotnotome, od 47 doga|aja iz 1840. i 1841. godine, politi~koj istoriji pripada samo 10.Upadljivo je i to da su doga|aji koji su obeleìli devedesete godine dvadesetog vekaznatno detaljnije preneti nego {to je slu~aj sa ostalim decenijama istorije moderne srpskedràve. To se svakako moè objasniti zna~ajem ove decenije, njenom vremenskomblisko{}u, ali i nedovoljnom istraèno{}u nekih ranijih perioda srpske istorije. Tako jebroj doga|aja iz devedesetih po nekoliko puta ve}i ~ak i od vremenski bliskih osamde-setih godina, {to je lako razumeti s obzirom na dinami~nost i dramati~nost poslednjedecenije pro{log veka u istoriji Srbije.

Hronologija moderne srpske dràve daje celovitu sliku doga|aja koji su obele-ìli poslednja dva veka srpske istorije. Neki od njih su nau~noj, a i {iroj javnosti ve}dobro poznati, ali su sada sabrani na jednom mestu, {to im daje kontinuitet, preglednost,vremenski okvir i kontekst. Drugi su manje poznati ili su mo`da do sada ostali i nepo-znati, pa je njihovo izno{enje pred javnost utoliko zna~ajnije. Podse}anje na nekedoga|aje dobro je i zbog potrebe da se ne izgube iz kolektivnog pam}enja, a neke drugezbog njihovog velikog zna~aja i doprinosa srpskoj istoriji, a tre}e zbog pouka koje iz njihtreba izvu}i, a sve iz uverenja da narod bez pro{losti, te svesti i znanja o svojoj pro{losti,ne moè o~ekivati ni da ima budu}nost. Tako nas „Moderna srpska dràva” potse}a naneke doga|aje koji su od izuzetne va`nosti za srpsku istoriju, kao {to je osnivanje Velike{kole (prete~e Univerziteta) 1808, ili osloba|anje seljaka spahijskih obaveza 1830.Nalazimo i doga|aje koji su uglavnom bili malo poznati, a koji svedo~e o nastojanjimana{ih predaka da ìvot u Srbiji izgrade po uzoru na civilizovan svet, kao {to su naredbakneza Milo{a da se posle bitke na Ljubi}u zbrinu i turski ranjenici (uz opasku da je neu-tralnost sanitetskog kadra i le~enje neprijateljskih ranjenika regulisala tek @enevska kon-vencija iz 1864), ili prve zabeleène konjske trke u Srbiji (odràne u â~ku 1822).Saznajemo i da je [abac prvu apoteku i bolnicu dobio 1826. godine, dok je Beograd prvuapoteku dobio ~etiri godine kasnije, da je prvi srpski orkestar osnovan u Kragujevcu1831, da dostavljanje obaveznog primerka knjiga Narodnoj biblioteci datira od naredbekneza Milo{a iz 1832, da je prvi bal u Srbiji odràn u Kragujevcu 1834. (~etiri godinepre Beograda), a da je godinu dana kasnije u istom gradu po~eo sa radom teatar pod

TOKOVI ISTORIJE

250

1-2/2005.

vo|stvom Joakima Vuji}a. Podatak da je pu{enje na javnim mestima u Beogradu zabra-njeno 1841. govori o procesu modernizacije dru{tva i glavnog grada, ali i o neozbiljno-sti jednog dru{tva koje vi{e od vek i po kasnije jo{ uvek nije u stanju da sprovede u deloto elementarno civilizacijsko dostignu}e. Beograd je dobio Kapetan Mi{ino zdanje 1863,Srbija prvu banku 1869, Vojni Muzej osnovan je 1878, prva opera izvedena 1894; knji-àra Gece Kona osnovana je 1901, a prvi broj lista Politika iza{ao je 1904. Kao retkokada na istom mestu na{le su se godine koje obeleàvaju va`ne datume u istoriji vladara,dinastija, ratova, politi~ara, politi~kih stranaka, sa godinama u kojima su Nu{i}, VukKaradì}, Zmaj, Bogdan Popovi}, Stevan Sremac, Ivo Andri}, Milo{ Crnjanski objavlji-vali svoje radove, kompozitori komponovali svoje kompozicije, slikari slikali danassvima poznata dela. îtanje hronologije navodi na zaklju~ak da je prvih decenija XIXveka zna~aj gradova u unutra{njosti Srbije bio mnogo ve}i nego danas i da su mnogiva`ni procesi iz dru{tvenog, kulturnog i ekonomskog ìvota Srbije za~eti van Beograda,te da je po~etak ove dvovekovne novije srpske istorije zapo~et bu|enjem ìvota u grad-skim sredinama, dok je kraj obeleèn odumiranjem ili potpunom stagnacijom provincij-skih gradova. Na razmi{ljanje teraju i podaci po kojima je Beograd 1847. imao 13724stanovnika, 1874. godine 27600, 1931. godine 238775 ili podaci po kojima je udeopoljoprivrednog u ukupnom stanovni{tvu Jugoslavije iznosio 76,4 odsto 1931, a 17,9odsto 1991. godine.

Osim doga|aja i njihovog opisa, o dva veka srpske dràve upe~atljivo govore iilustracije i fotografije donete na stranicama knjige. O vremenima koje su simbolizovalegovore fotografije znamenitih li~nosti Srbije (vladara, politi~ara, knjièvnika, nau~nikaitd.), Topolivnice u Kragujevcu, Sretenjskog ustava, Hati{erifa, bombardovanjaBeograda, ubistva i sahrane Kralja Aleksandra I Kara|or|evi}a, sokolskih parada, logo-ra{a sa Sajmi{ta, nema~kih ratnih plakata, udarnika na Banjici, prvomajskih parada,analfabetskih te~ajeva, smotri kulturno-umetni~kih dru{tava, Josipa Broza prilikom su-sreta sa svetskim dràvnicima, zgrada SIV-a, palate „Beogra|anke”, sportskih doga|aja,scena iz pozori{nih predstava i filmova, voza „Bratstvo-jedinstvo”, odlaska slovena~kedelegacije sa 14. kongresa SKJ, demonstracija 9. marta, napada na tenkistu JNA u Splitu,nov~anica iz vremena hiperinflacije, bombardovanja, 5. oktobra, sahrane predsednikavlade Zorana \in|i}a, itd. Ispred o~iju ~itaoca prolaze slike koje simbolizuju i predsta-vljaju razli~ite dru{tvene sisteme, dinastije i vlade, sokole, pionire i udarnike, gospodu idrugove, kneèvske, kraljevske i socijalisti~ke ustave, monarhisti~ke i republikanskedràvne simbole, arhitekturu prve polovine XIX i druge polovine XX veka. Stotine i sto-tine ilustracija verno prate i oìvljavaju doga|aje koji su za nama, ali je mo`da trebaloposvetiti malo vi{e pa`nje razme{taju fotografija, pa bi tako bilo bolje da fotografija kojaprikazuje bombardovanjem poru{enu zgradu DSNO (strana 323) ide uz 1999, a ne uz1963. godinu, kao {to bi bilo bolje da je fotografija sa proslave desetogodi{njice osva-janja titule {ampiona Evrope ko{arka{a „Partizana” (strana 431) i{la uz 2002, a ne uz1992. kada je ta titula osvojena, ako se ve} nije mogla na}i adekvatna fotografija iz 1992.

Nema sumnje da je dosada{njoj srpskoj istoriografiji nedostajala jedna hrono-logija najva`nijih doga|aja iz srpske istorije. Objavljivanjem knjige Moderna srpskadràva 1804-2004, hronologija ta praznina je popunjena bar za poslednja dva veka.Uostalom, istoriografija koja nema celovito napisanu istoriju svog naroda i dràve te{komoè imati kompletnu hronologiju. Zato je Moderna srpska dràva krupan korak napred.Obimnost posla, ~injenica da mnoga polja srpske novovekovne istorije nisu nau~noistraèna i da u pisanje hronologije nisu bili uklju~eni svi najva`niji nau~nici koji

251

PRIKAZI I KRITIKE

prou~avaju nacionalnu istoriju od obnove srpske dràvnosti, ali i kratak rok u kom jeposao morao biti zavr{en, kako bi poklapanjem sa proslavom dva veka obnove srpskedràvnosti oja~ao svoju dru{tvenu funkciju, verovatno su razlozi zbog kojih je ponekibitan doga|aj i ispu{ten, ali to nikako ne umanjuje vrednost ovog poduhvata. Uostalomsami autori su, s pravom, istakli nu`nost selektivnosti pri pisanju ovakvih dela. Bilo kakobilo, ostaje ~injenica da }e onima koji budu dràli u rukama ovu knjigu biti znatnoolak{an posao pra}enja novovekovne srpske istorije, kao i kontinuiranog i celovitograzmi{ljanja o njoj.

Mr Slobodan SELINI]

Drago Roksandi} (ur.), Uvod u komparativnu historiju, Biblioteka Dialogica europea, Golden marketing – Tehni~ka knjiga,

Zagreb 2004, str. 303

Knjiga Uvod u komparativnu historiju, koju je priredio dr Drago Roksandi},profesor na Sveu~ili{tu u Zagrebu, zajedno sa njegovom uvodnom studijom Kompa-rativna historija: izazovi i mogu}nosti, predstavlja zna~ajan rezultat savremene hrvatskeistoriografije. Ali, budu}i da su sve nacionalne istoriografije u biv{oj Jugoslaviji kara-kterisale zaka{njenja za rezultatima istoriografije u svetu, knjiga Draga Roksandi}azasluùje pa`nju svake od tih istoriografija. Uostalom, u nadi da }e nau~ne veze izme|uistori~ara dràva koje su nasledile biv{u SFRJ i nalazi se razlog da pa`nji profesionalnejavnosti u Srbiji ne izmakne Roksandi}eva knjiga.

Nema sumnje da je Uvod u komparativnu historiju rezultat izuzetnog individu-alnog pregnu}a koje i podrazumeva svaka inovacija. Istovremeno, pojava Roksandi}eveknjige na tragu je onih razli~itosti koje su strujale na prostoru biv{e jugoslovenskedràve. Istori~ara odre|uje vi{e okolnosti: na~in formiranja, predmet istraìvanja, istorij-sko vreme u kome stvara.

Element upore|ivanja sadràn je i u profesionalnom formiranju i u profesional-nom formiranju i u profesionalnom radu Draga Roksandi}a. On se {kolovao na uni-verzitetima u Beogradu, Zagrebu i Parizu. Njegov nau~no pedago{ki rad vezan je za vi{euniverziteta: u Beogradu i Zagrebu, na Srednjoevropskom univerzitetu u Budimpe{ti. Toje, uz predavanja na presti`nim ameri~ikim i evropskim univerzitetima i u~e{}e u dugo-ro~nim me|unarodnim istraìva~kim projektima, bilo presudno za Roksandi}evu posve-}enost komparativnoj istoriji.

Osim na~ina profesionalnog formiranja i rada, na pomenutu Roksandi}evuposve}enost komparativistici uticala je i sredi{nja tema njegovih istraìvanja: sistemivojnih krajina i prostorno i vremenski zahtevaju komparativno prou~avanje.

Najzad, vi{estruki u~inci globalizacijskih procesa nisu ni istoriografiju ostavilipo strani. Iako je komparativna istoriografija starija od globalizacije, barem u savre-menom zna~enju, ona je evidentno intenzivirala komparativistiku.

Drago Roksandi} je, razume se, izostavio svoju egohistoriju. Prvo, ishod, ono{to mnogi komparativisti smatraju bitnim u komparativistici, to jest knjiga. Uvod u kom-parativnu historiju, ne bi bio mogu} bez opisanog na~ina Roksandi}evog formiranja irada, koji su contradictio in adjecto parohijalnosti.

Drugo, u ovoj egohistoriji sadràno je iskustvo koje treba da bude poznatonaro~ito istori~arima u formativnim godinama. Va`no je ve} na po~etku imati u vidu ono

TOKOVI ISTORIJE

252

1-2/2005.

na {ta upozoravaju komparativisti: „Nezamislivo je misliti ne uspore|uju}i... Gotovosvako empirijsko istraìvanje podrazumjeva neku vrstu poredbe... Poredba pruà temeljza izvo|enje tvrdnji o empirijskim pravilnostima te za vrednovanje i interpretaciju slu-~ajeva po supstativnim i teorijskim kriterijima. U tom {irem smislu poredba zauzimasredi{nje mjesto u emipirijskoj dru{tvenoj znanosti kakvu se danas praktikuje” (CharlesRagin).

Uz ve} pomenutu uvodnu studiju, knjigu Uvod u komparativnu historiju zao-kruùju dragoceni prilozi: O autorima izabranih radova; Bibliografija (~ak na tridesetstranica knjige {to predstavlja desetinu njenog ukupnog obima); Imensko kazalo;Pojmovno kazalo (svojevrsno svedo~anstvo o obave{tenosti prire|iva~a i rezultat nje-govog iznimog truda) i Bilje{ka o prire|iva~u.

U celini, Uvod u komparativnu historiju nadome{}uje nedostatak ud`benika izkomparavistike. Ali je i mnogo vi{e od toga. U njoj je egzatnost istorijske nauke dove-dena do nivoa matemati~ke egzaktnosti. Zbog toga komparativna istoriografija i jesteveoma zahtevna; ona podrazumeva istorijsku erudiciju i po definiciji je manjinska.Uprkos tome, danas je, isti~e Roksandi} – „te{ko na}i utjecajna istraìva~ka sredi{ta ilisveu~ili{ne ustanove u svijetu koje na bilo koji na~in ne praktikuju komparativnu histori-ju i/ili komparativne metode”. Jednostavno, imperativi „svakovrsnih usporedbi” postalisu „fenomen svakida{njeg ìvota u cijelome svijetu” (Drago Roksandi}).

U izboru tekstova u Uvodu u komparativnu historiju ose}a se sna`na rukaprire|iva~a. Koherentnost izbora proizi{la je iz temeljnog poznavanja relevantne litera-ture impresivnog obima i iznimno bogatog sadràja. Prire|iva~ se usresredio na razvojkomparativne istoriografije, na njene unutra{nje mene i na njene {anse. U luku tekstovakoji je zategao izme|u francuskog istori~ara Marka Bloka iz 1928. godine i savremenognema~kog istori~ara Jirgena Koke, Drago Roksandi} je nazna~io glavne kontroverzeuporedne istorije.

U smislu da ljudi otkad istraùju dru{tveni ìvot, neprestano suprotstavljajuistorijske oblasti iz dva ili vi{e vremena i mesta (Theda Socpol, Margaret Somers),uporedna istorija nije nova. Ali, njen se po~etak vezuje za pojavu „nove istorije” uFrancuskoj tridesetih godina pro{log veka, za pojavu interdisciplinarnog istraìvanjadru{tva, privrede i civilizacije.

Utemeljiva~i „nove istorije”, odnosno ~uvenog ~asopisa „Anali” bili su MarkBlok i Lisjen Fevr. Usput, tekstovi ovog drugog pojavili su se prvi put, u jednomodli~nom prevodu na srpski jezik, kao izdanje Srpske knjièvne zadruge, tek 2004.godine. Tekstove je, pod naslovom Uvod u istoriju, priredila i pogovor napisala drDubravka Stojanovi}. Va`no je {to se ovaj izbor pojavio kad i Roksandi}ev izbor. Tekzajedno uzeti, ova dva izbora obja{njavaju sudbinu komparativistike u Francuskoj.

Tekst Marka Bloka Za komparativnu historiju europskih dru{tava, kojim jeRoksandi} i zapo~eo svoj izbor, nazvan je „komparativnoistorijskim manifestom”.Prema Bloku, „potrebna su dva uvjeta da se, historijski govore}i, moè komparirati:odre|ena sli~nost me|u promatranim ~injenicama... i odre|ena razli~itost me|u sredina-ma u kojima su se one pojavile”. Blok je imao u vidu Evropu. Smatrao je da bi „i sveone sli~nosti i sve one razlike koje konstituiraju evropsku povjesnu ba{tinu” jedinomogla otvoriti „dru{tveno povijesna komparatistika”.

Ipak, u Francuskoj nije do{lo do ve}eg uspona komparativne istorije. Pore|enjeje bilo vi{e implicitno nego eksplicitno, sa izuzetkom istorijske demografije i privredne

253

PRIKAZI I KRITIKE

istorije. Razlog za rezervu prema komparativnoj istoriji leào je u razvitku sociologije,odnosno u strahu od „sociologizma”.

Francuski istori~ari smatrali su da komparativna istorija nema odre|en, jasanmetod. Da analizi slu~aja daje prednost nad op{tim i dovodi do gomilanja regionalneistorije; da je ve}ina istorijskih paradigmi oblikovana u poslednjih pedeset godina, i tone upore|uju}i se sa onima kod drugih naroda ve} sa stavovima unutra{nje politike; daje u Francuskoj svest o „posebnom putu” razli~ita u pore|enju sa onom u Nema~koj.

Oba svetska rata uticala su na probijanje evropskog okvira komparativne istori-je, a razvoj dru{tvenih nauka na njenu bogatu interpretaciju.

Najja~e upori{te komparativisti~kih studija postale su Sjedinjene Ameri~keDràve – u sociologiji, politologiji, ali i u istorijskoj nauci. Tamo su se ve} od sedamde-setih godina pro{log veka po~ele javljati i knjige u kojima se mogao napraviti bilansonoga {to je ura|eno i ukazati na mogu}nosti daljeg razvoja komparativistike.

Posle Drugog svetskog rata transkulturno upore|ivanje postalo je potreba. Ali,ono je tretirano vi{e kao stav nego kao metod. Upozoravalo se da bi bilo „drsko etabli-ranoj historijskoj znanosti tonom prijete}e strogo}e predbacivati provincijalizam ili nar-cizam i preporu~iti joj transkulturno pro{irenje vidika kako bi se pokazala da je u stanjunositi se s izazovima kasnoga 20. stolje}a” (Jurgen Osterhammel). Ali, otvoreno je pita-nje kako da stav postane metod. Sa ovog stanovi{ta su va`ne slede}e napomene: 1. nemoè se izgubiti iz vida da je ~itav niz istorijskih fenomena po svojoj su{tini transkul-turalni; 2. ako se istoriografija ne bavi takvim fenomenima, ona rizikuje razli~ite stepeneizolacije; 3. mogu}nost transkulturnog upore|ivanja temelji se na univerzalnom jedin-stvu istorijske nauke; 4. uporednu istoriografiju prati razgrani~enje i klasifikacija upo-rednih jedinica: u internacionalnom upore|ivanju to su nacije, odnosno nacionalnedràve, u transkulturnom i internacionalnom „kulture”; kultura kao jedna od temeljnihdimenzija ljudskog ìvota ne moè se isklju~iti iz transkulturnog postupka.

Kao jedna od prepreka razvoja komparativne istoriografije navo|en je galocen-trizam. U Nema~koj – germanocentrizam koji je za neke nema~ke istori~are isto {to iprovincijalizam. Imaju}i u vidu da se od Blokovog „komparativnoistorijskog manifesta”promenio okvir u kome se upore|ivalo, ovome treba dodati i evropocentrizam. Ovoposlednje je u sredi{tu ne samo Roksandi}evog Uvoda u komparativnu historiju ve} injegovih komparativnih prou~avanja procesa modernizacije.

Komparativistika je opovrgla stanovi{e „da }e kulturni program modernostikakav se razvio u modernoj Evropi i temeljne konstatacije koje su tamo nastale –naposljetku prevladati u svim modernim dru{tvima i dru{tvima u modernizaciji, i da }edaljnjim {irenjem modernosti ovladati cijelim svijetom (Samuel N. Eisenstadt).

Za razliku od optimisti~ke vizije, komparativna istorija ukazuje na unutra{njesukobe koji su ukorenjeni u protivure~nostima i napetostima koje prate razvoj kapitali-zma i politi~ke demokratije. Pojam mnogostruke modernosti izraàva tu sloènost. Bezkomparativne istoriografije, bez komparativistike uop{te, gotovo da nije mogu}e odgo-voriti na pitanje: „{ta zapravo ~ini zajedni~ko jezgro modernosti”.

Svoj izbor tekstova u Uvodu u komparativnu istoriju Drago Roksandi} zavr{avatekstom savremenog nema~kog istori~ara Jirgena Koke Asimetri~na historijska pored-ba: slu~aj njema~kog Sonderwega. Ovaj tekst je veoma podsticajan. Zbog toga je Uvodu komparativnu historiju, uz ve} navedene kvalitete, jo{ i knjiga efektnog kraja.

TOKOVI ISTORIJE

254

1-2/2005.

Koka, naime, analizira odnos posebnog puta (Sonderwega) Nema~ke i izborakoji je ona napravila 1933. godine, odnosno nacionalsocijalizma. U pitanju jeasimetri~no upore|ivanje koje moè dovesti do problemati~nih zaklju~aka.

Pitanje posebnog puta ima smsila u raspravi za{to je Nema~ka pervetirala utotalitarizam i fa{izam dok se to nije dogodilo zapadnim zemljama koje su bile u otpri-like sli~nim uslovima. Van ovog konteksta, rasprava o posebnom putu moè da vodi upogre{no razmi{ljanje. U pogledu ve}ine pitanja svaka zemlja, pa ~ak i regija, ima svojposebni put.

Kad je re~ o posebnom putu u Nema~koj, funkcija istorijske nauke sastoji se,prema Koki, u ispitivanju kolektivnog identiteta. Upore|ivanje Nema~ke sa Zapadomzapravo „otvara pogled na alternativni povijesni razvoj i doga|anja”. U svetlu boljih,manje diktatorskih, nefa{isti~kih alternativa, tok nema~ke istorije u 20. veku ne izgledaneizbeàn. Zato, kaè Koka, posebni put „tone u pro{lost” a nacisti~ka Nema~ka jeintenzivnije prisutna u istorijskoj svesti nego pre dvadeset godina – „I ne izgleda da }ese to uskoro promijeniti... To je teret, i on je nepromjenjiv: dio povjesti koji ne nestaje uvremenu ve}, naprotiv, biva sve podsticajniji.

Kokina rasprava je podsticajna i za Roksandi}a. Sve zavisi, kaè on, od izborapredmeta upore|ivanja: „Kada bi u njema~koj historiografiji bilo vi{e usporedbi sazemljama srednjoisto~ne ili jugoisto~ne Europe, brojna bi se pitanja mogla druga~ijepostaviti”. O posebnom putu Rusije i da se ne govori.

Kakve su, najzad, {anse uporedne istoriografije? S pravom je isticano da je onavrlo zahtevna: „Uspore|ivanje je posao za pojmovno eksplicitno, teorijski orijentirane,analiti~ke histori~are, koji imaju odre|enu distancu prema povijesnoj tradiciji, i stoga je,zasad, posao manjine” (Jirgen Koka).

U komparativnoj istoriografiji Drago Roksandi} vidi glavnu {ansu za hrvatskuistoriografiju. Komparativistika je, uostalom, ve} sastavni deo formiranja novih ge-neracija istori~ara na Sveu~ili{tu u Zagrebu.

Za po~etak, va`no je biti obave{ten i smanjivati zaka{njenje ne samo za tren-dovima u svetskoj istoriografiji nego i u svom okruènju.

Dr Latinka PEROVI]

Dubravka Stojanovi}, Srbija i demokratija 1903–1914: istorijska studijao „zlatnom dobu” srpske demokratije, Udruènje za dru{tvenu istoriju,

Biblioteka Ideje, 6, Beograd 2003, str. 450

Za knjigu Srbija i demokratija 1903–1914, Dubravka Stojanovi} dobila jenagradu Grada Beograda kao najzna~ajnije dostignu}e u oblasti dru{tvenih nauka. Re~je o knjizi koja saop{tava nove ~injenice i daje nove interpretacije doga|aja koji su nesamo obeleìli po~etak 20. veka nego su ga u celini i odredili.

Srbija i domokratija 1903–1914, je i jedna lepo pisana knjiga. U srednjoj imla|oj generaciji srpskih istori~ara, po mome mi{ljenju, niko, osim pokojnog Ivana\uri}a, nije toliko poklanjao pa`nju izrazu. Odnosno, imao u vidu ~itaoca kome je knji-ga i namenjena. Ivan \uri} se pozivao na francuskog istori~ara @orà Diboa koji jeverovao da je istorija tako|e „i naro~ito ba{ to ve{tina dobrog govora” i da istori~ar treba

255

PRIKAZI I KRITIKE

„da ima taj dar, blago lepog pisanja, jednostavno, prezicno”. Francuska istoriografija jeblagotvorno delovala i na Dubravku Stojanovi}. Pre no {to je zapo~ela rad na pomenu-toj knjizi, ona je priredila i napisala pogovor za knjigu jednog drugog velikog istori~ara:Borba za istoriju Lisjena Fevra.

Sredi{na tema knjige Dubravke Stojanovi} je po~etak parlamentarne demokrati-je u Srbiji, to jest ono razdoblje koje je nazvano „zlatnim dobom” u istoriji srpske demo-kratije: od 1903. do 1914. godine. Kakvo je mesto ove knjige u srpskoj istoriografiji?

U ~itavom pro{lom veku gotovo da nije bilo istraìvanja srpskog parlamentari-zma. Slobodan Jovanovi} je pisao fragmentarno (li~nosti, institucije, organizacije) a necelovito. Posle dramati~nog po~etka 20. veka nakon krvave smene dinastije Obrenovi}adinastijom Kara|or|evi}a, nastala je epoha ratova: balkanski ratovi (1912, 1913) i Prvisvetski rat (1914–1918). Srbija se potom na{la u novom dràvnom okviru: KraljevinaJugoslavija pa Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija u kojima su, iz raznihrazloga, teme iz nacionalnih istorija bile potisnute.

Prva ozbiljnija studija o srpskom parlamentarizmu bila je doktorska disertacijaOlge Popovi}-Obradovi}: Parlamentarizam u Srbiji 1903–1914. godine. U sredi{tu ovestudije su institucije: kralj, parlament, vlada. Zatim je do{la doktorska disertacijaDubravke Stojanovi} Evropski demokratski uzori srpske politi~ke i intelektualne elite1903–1914, koji je prera|ena i objavljena pod naslovom Srbija i demokratija1903–1914: istorijska studija o „zlatnom dobu” srpske demokratije. U sredi{tu ovestudije su pak klju~ne ideje srpske politi~ke i intelektualne elite u deceniji 1903–1914.godine. Ove dve studije su komplementarne i zajedno otvaraju pitanja koja tek trebaistraìvati.

Svaka razvijena istoriografija podrazumeva vi{e pristupa istom razdoblju, do-ga|aju i li~nosti. Bez toga, dovoljna bi bila samo jedna studija o Francuskoj revolucijiili o Prvom srpskom ustanku.

U ~emu je doprinos knjige Dubravke Stojanovi}? U prvom redu u analiziglavnih ideja srpske politi~ke elite: slobode, jednakosti i bratstva. Na toj velikoj trijadiFrancuske revolucije 1789. i srpska elita je formirala svoj ideal demokratije. Najiscrpnijeje analizirana ideja jednakosti. Ona je zapravo sredi{na: odre|uje i recepciju slobode irecepciju bratstva.

U jednom selja~kom i siroma{nom narodu, ideja jednakosti odredila je i modeldemokratije. înjenicu da je srpsku dràvu stvorio „gunjac i opanak” odre|uje i njenkarakter i karakter politi~kih stranaka. Prva i najbrojnija je Narodna radikalna stranka jerona izraàva dominantan interes, interes selja~kog naroda.

Posle dono{enja liberalnog Ustava 1888. godine, Narodna radikalna strankaostvarila je apsolutnu ve}inu. Opzicija je bila zanemarljiva i nikad nije dobila izbore.

Drugi vaàn doprinos knjige Dubravke Stojanovi} je u odre|ivanju teorijskogokvira u kome treba posmatrati primer srpskog parlamentarizma. Ona polazi sa Vo-lterovog stanovni{ta da se moderna demokratija „moè praviti samo u uslovima kapita-listi~ke industrijalizacije”. Ali, uzima u obzir i stanovi{ta Saratorija da „veza izme|udemokratije i razvijenosti postoji, ali veza nije kauzalitet”, kao i stanovi{ta Lipseta dademokratija nije samo rezultat nego i uslov razvoja. Na osnovu toga, Stojanovi}evazaklju~uje da – „Srbija nije bila zemlja koju je imala socioekonomske pretpostavke zademokratiju, ali bi istorijska analiza mogla dokazati da je tokom svog razvoja stekla isindrom jedinstvenih istorijskih fakata”. Srpska intelektualna elita je, naime, prema

TOKOVI ISTORIJE

256

1-2/2005.

Stojanovi}evoj, dala vaàn doprinos razvoju moderne demokratije u nerazvijenim dru-{tvima. Zastupaju}i na~ela liberalne demokratije u uslovima kad je Narodna radikalnastranka bila politi~ki hegemon, odnosno narodne demokratije, za koju su evropske formeimale isklju~ivo instrumentalnu vrednost, srpska intelektualna elita je odnos premaEvropi u~inila sredi{tem politi~kih podela u Srbiji.

Najzad, analiziraju}i razli~ite recepcije srpskog parlamentarizma kod njegovihsavremenika, Stojanovi}eva je osvetlila i njegove glavne kontroverze.

Ubistvo kraljevskog para 29. maja 1903. godine ozna~ilo je biolo{ki kraj dina-stije Obrenovi}a. Ujedno, trebalo je da ozna~i i kraj dinasti~kih borbi koje su Srbijupotresale kroz ~itav 19. vek. Pristalice ovakvog ishoda tih borbi (radikali, samostalci isami savremenici oficiri koji su bili zakleti na vernost kralju) videli su 29. maj 1903.godine kao revoluciju koja ima pandan i u svetskoj (Engleska i Francuska) i u sprskojistoriji (i 19. vek je po~eo revolucijom 1804). Jedna, dakle, istorijska prekretnica koja jevi|ena kao „sveto stanje”, kao jo{ jedan „po~etak novog doba”.

Kriti~ari stanja u Srbiji posle 29. maja 1903. godine (naprednjaci i pojediniintelektualci) smatrali su da je svirepi dvorski prevrat udaljio Srbiju od Evrope, samimtim i od liberalne demokratije. U prilog tome navodili su: na~in promene Ustava, ulazakvojske u politiku, slabog kralja koji je bio zarobljenik zaverenika. Narodnu radikalnustranku koja se identifikovala sa narodom {to u dru{tvu nije ostavljalo mesto za alterna-tivu i vodilo nasilju ve}ine nad manjinom u Narodnoj skup{tini. Ve}ina je imala svaprava, pa ~ak i pravo da ru{i zakone (Stojan Proti}).

Prema pomenutim kriti~arima, unutra{nju politiku Srbije posle 29. maja 1903.karakterisalo je formalno postojanje liberalnih zakona i njihovo stvarno kr{enje u prak-si. A njen me|unarodni poloàj – izolovanost: Engleska nije pristajala na obnovu diplo-matskih odnosa koje je bila prekinula posle 29. maja 1903. godine sve dok se ne re{i za-vereni~ko pitanje; kralj nije mogao da ode ni na jedan dvor; Austro-Ugarska je zabrani-la uvoz robe iz Srbije. Tajni agent Rusije u izve{taju vladi rezimira tada{nji me|unarod-ni poloàj Srbije: „Spoljni presti` kraljevstva, koji i bez toga nije stajao visoko, stvarnose stropo{tao. îtava Evropa gleda na Srbiju kao na okuènu”.

Drubravka Stojanovi} je analizirala ekonomska, socijalna, kulturna i politi~kaograni~enja srpskog parlamentarizma. Naro~itu pa`nju obratila je na dva ~inioca. Prvo,slabo dru{tvo pred velikim izazovom. Toga su ve} u toku „zlatnog doba” bili svesni nje-govi savremenici: „Jedna patrijarhalna sredina u kojoj su ropski instinkti bili jaki imalaje za jedno kratno vreme da preìvi ono {to se na zapadu vekovima formiralo. Ona tonije mogla (...) sve je to najzad dovelo dotle da mi danas, uprkos svim krupnim frazama,ne predstavljamo evropsku dràvu u pravom smislu te re~i, no samo spoljno” (Du{anNikolajevi}, 1910). Drugo, uspon vojnog ~inioca koji je kulminirao u stvaranju (1911)tajne nacionalisti~ke organizacije „Ujedinjenje ili smrt” ili „Crna ruka”. Njen cilj je biopriklju~enje svih Srba Kraljevini Srbiji. Taj program je bio inkompatibilan sa razvojemKraljevine Srbije kao pravne dràve a samim tim i parlamentarizma. Istorijski akteri bilisu otvoreniji od njihovih potonjih tuma~a. Za Nikolu Pa{i}a, doìvotnog vo|u Narodneradikalne stranke i klju~nu politi~ku li~nost „zlatnog doba”, sloboda „celog srpskog na-roda”, bila je „ve}i i ja~i ideal no {to je bila gra|anska sloboda Srba u Kraljevini”. U tomklju~u su, kako je pokazala Dubravka Stojanovi}, i ideja jednakosti i ideja bratstva.

Dr Latinka PEROVI]

257

PRIKAZI I KRITIKE

Milan Piro}anac, Bele{ke, Priredila Suzana Raji}, Zavod za ud`benike inastavna sredstva, Biblioteka Dva stole}a, knj. 3, Beograd 2004, str. 538

Objavljivanje Beleàka dràvnika i politi~kog pisca predstavlja doga|aj u srp-skoj istoriografiji. Posebno za istori~are koji se bave jednom od prelomnica u istorijiSrbije koja je nastala sa sticanjem dràvne nezavisnosti 1878. godine.

Re~ je o prvorazrednom istorijskom izvoru memoarskog karaktera koji njegovprire|iva~, Suzana Raji}, po vrednosti, ta~nosti i istinoljubivosti – upore|uje samo samemoarima pravnika i istori~ara Nikole Krsti}a (1809–1902). Piro}an~eve Bele{kemalo su citirane: nije ih koristio ~ak ni Slobodan Jovanovi} u svojoj sagi o srpskom 19.veku. Obja{njenje je nalaèno u te{koj ~itljivosti rukospisa: Milan \. Mili}evi} kaè dani sam Piro~anac nije uspevao da pro~ita svoj rukopis. Ipak, to je vi{e bilo izgovor negostvarni razlog {to Bele{ke Milana Piro}anca nisu vi{e kori{}ene u interpretaciji prelomnedecenije 1878–1888. godine, od sticanja dràvne nezavisnosti do dono{enja liberalnogustava. Uostalom, Suzana Raji} je pokazala da se Piro}an~ev rukopis da pro~itati.

Rade}i na svojoj studiji o Milanu Piro}ancu (Milan Piro}anac – zapadnjak uSrbiji 19. veka u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka. Uloga elita,Beograd 2003, s. 1-72), ja sam znala da Raji}eva ~ita Bele{ke s namerom da ih prirediza {tampu. Pou~ena iskustvom da mnoge namere, iz raznih razloga, ostaju neostvarene,nisam se usudila da to u svojoj studiji i pomenem. Utoliko mi je ve}e zadovoljstvo da seosvrnem na ve} ostvarenu nameru. Suzana Raji} je u~inila {iroko dostupnim jedan isto-rijski izvor koji }e, po njenom opravdanom uverenju, „posluìti za upotpunjavanje ikorigovanje istorijskih predstava ne samo o Piro}ancu i njegovim savremenicima ve} io drugim nedovoljno istraènim istorijskim pojmovima i procesima”.

Ve} u Predgovoru, Suzana Raji} koriguje predstave i ukazuje na pravac kojiistraìvanja ne mogu vi{e zaobi}i. Diplomski rad Aleksandre Vuleti} bio je posve}enlistu „Videlo” ~iji je jedan od pokreta~a bio Milan Piro}anac. Po njemu, „Videlo” je „biloprvi list u Srbiji koji je evropski redigovan”. Na primedbu da je {teta {to njen rad nijeobjavljen, Vuleti}eva mi je odgovorila da ga je pisala s naivno{}u. E, ba{ te naivnosti,koja nije posledica samo po~etni{tva ve} i ocena koje se ne temelje na relevantnim isto-rijskim izvorima, li{en je Predgovor Suzane Raji}.

Zna~aj objavljivanja Beleàka Milana Piro}anca proizilazi iz svetla koje onebacaju na vreme za koje je vezan njegov politi~ki i dràvni~ki rad.

Milan Piro}anac je bio jedan od onih obrazovanih Srba koji su vreme knezaMihaila videli kao novi po~etak za Srbiju. [kolovan u Parizu i Hajdelbergu, on je, me|unekompetentnim i zavidnim ~inovnicima Ministarstva spoljnih poslova, bio profesional-no nezamenljiv. Ali, pravo vreme za njega i njegovu generaciju do{lo je posle sticanjadràvne nezavisnosti. Oni su formulisali jedan odgovor na pitanje kojim putem treba dakrene mlada nezavisna dràva.

Jedan od osniva~a Napredne stranke (1882), Milan Piro}anac, je bio predsedniknjene prve vlade (1880–1853): „oko tri godine, ne~uveno dugo vreme za kabinet kraljaMilana”, kako je zapisao u Bele{kama. Za vreme ove vlade izvr{ene su najdubljereforme: politi~ke, ekonomske i prosvetne, vojne. One su imale da budu krunisanedono{enjem novog Ustava koji bi se temeljio na pravima ~oveka i parlamentarnom si-stemu vladavine. U su{tini, ove reforme sledile su engleski model modernizacije.Nazvan „revolucijom odozgo”, ovaj rad na strukturnim i politi~kim promenama putem

TOKOVI ISTORIJE

258

1-2/2005.

modernih zakona zaustavila su dva ~inioca: kralj Milan i Narodna radikalna stranka.Su{tina tih sukoba, posle Beleàka Milana Piro}anca, zahteva novu interpretaciju.

Iz Beleàka izranja li~nost, kako je Sima ]irkovi} rekao za Stojana Novakovi}a,intelektualca u modernom smislu re~i: Milan Piro}anac je ne samo ~ovek retkog obra-zovanja u odna{njoj Srbiji nego je i nezavisan ~ovek u materijalnom i intelektualnompogledu.

Bele{ke su li{ene privatnosti. Kao privatna li~nost, Milan Piro}anac je pisao zasvoju decu a ne za istoriju. Taj rukopis namenjen deci, koji je Suzana Raji} na{la uzaostav{tini Dragoslava Stranjakovi}a, govori o politi~kom i socijalnom ambijentu ukome se formirala jedna li~nost koje je odvajala privatno i javno. Zato je {teta {toRaji}eva ovaj rukopis nije objavila zajedno sa Bele{kama ve} posebno.

Pomenuti rukopis vaàn je i zbog istina o Milanu Piro}ancu ~ija je li~nost bilaoblepljena te{kim etiketama: nezgodna narav, austrofil, korupciona{. Istorijski izvorisvaku od ovih etiketa dovode u pitanje. Ali, one su se odràle ne samo po inerciji ve} sciljem da se li~nost diskredituje. Otkuda ta potreba?

Slobodan Jovanovi}, ~ija je studija o Milanu Piro}ancu (1932) zadugo ostala ijedini rad o njemu, smatrao je da je Milan Piro}anac zna~ajniji kao politi~ki pisac negokao dràvnik. Vi{e mislilac nego prakti~ni radnik. Ali, u sadràj Piro}an~eve misliJovanovi} nije ulazio.

Iz Predgovora Suzane Raji} moè se naslutiti izvesna rezerva prema ocenamaSlobodana Jovanovi}a. Ali, ona ne ide dalje. Spominje spise Milana Piro}anca o spoljnojpolitici kneza Mihaila i njegovu polemiku sa Jovanom Risti}em o toj politici. Me|utim,ne i brojne ~lanke, a naro~ito njegovu raspravu o ustavu, koji se ti~u unutra{njeg razvo-ja Srbije posle sticanja dràvne nezavisnosti. Pravo pitanje i jeste: u kakvom odnosustoje pogledi Milana Piro}anca na unutra{nju politiku Srbije sa njegovim pogledima nanjenu spoljnu politiku? U kakvom su odnosu njegovo pisano delo i njegov prakti~an rad?

U unutra{njoj politici, to jest u prakti~nom radu, kao vo|a Napredne stranke ipredsednik vlade, Milan Piro}anac je sledio politiku promena koje bi dovele do toga daSrbija postane moderna evropska dràva. Ta je politika proisticala iz njegovog razu-mevanja me|unarodnog poloàja Srbije. To jest: o Isto~nom pitanju odlu~iva}e velikesile; Srbija treba da ostane na distanci i prema Austriji i prema Rusiji koje su se, posleTurske, javile kao novi pretendenti; ratovi ne treba da budu njen izbor; njena orijentaci-ja treba da bude savez Balkanskih naroda.

Re~ je, dakle, o koherentnosti u pogledima koji doseù nivo jedne koncepcije ijednog programa. înjenica da je ta koncepcija bila manjinska odredila je interpretacijuMilana Piro}anca a u velikoj meri i Napredne strane. Milan Piro}anac je bio svestantoga. Pisao je o tome bez gor~ine, bez strasti i pretenzija da bilo koga podu~ava. Ali, nebez zebnje za budu}nost srpskog naroda.

Redak ~ovek u politi~koj istoriografiji Srbije po strogom razlikovanju javnog iprivatnog interesa, najamni~kog sluènja i nezavisnog delovanja, partizanstva i dràv-ni{tva, normativnog i stvarnog – bilans svoga rada nije namenio ni narodu ni stranci, nipristalicama ni protivnicima ve} svojoj deci. Vi{e mu je bilo stalo do njihovog razu-mevanja nego do suda istorije:

„Va{ otac, deco, nije uspo u svojoj politici. Njegova je te`nja bila da stavispoljnu politiku zemlje na nezavisnu nogu i da stupi u tesne intimne odnose sa balkan-skim dràvama, da dovede u red administraciju, da osigura pravosu|e i uredi finansije,

259

PRIKAZI I KRITIKE

oja~avaju}i dràvna sredstva za rad, da organizuje vojsku. Ni struja u stranci, koju je isto{to i druge ove stranke i koja teì za komandom, ni te`nje na prestolu, nisu htele ovenamere potpomagati. Kralj Milan privezao je svoju politiku za Austriju, administracijamu je bila krasna, nezavisni sudovi nisu mu trebali, a nije voleo ni strogu kontrolu ufinansijama, iz poznatih razloga. On je gledao na vojsku kao na svoju li~nu gardu i ni{tavi{e, a struja, ona je htela mesta vlasti i para za partizane, sve je drugo bila sporedna zanju stvar, s ~ime se je moglo u lepom razgovoru i dìlitati, ali {to je slabo za srce prija-njalo.

Va{ otac deco niti je mogao sa dvorom, niti je mogao sa strujom, a nije imaosnage na raspoloènju da ih pobedi. Tu leì uzrok njegovom neuspehu”.

Tu leì i obja{njenje za mesto koje su u srpskoj istoriografiji dobili misao i radMilana Piro}anca. I, dakako, razlog {to su tako dugo njegove Bele{ke ostale u rukopisu.Prire|uju}i ih za {tampu i predaju}i ih javnosti, Suzana Raji} je s darom koji poseduje iprofesionalnom zrelo{}u koju je stekla izvr{ila jedan zadatak – kolosalan i po obimu ipo zna~aju.

Dr Latinka PEROVI]

Mari-@anin âli}, Socijalna istorija Srbije 1815–1941, Clio, Beograd 2004.

Knjiga Socijalna istorija Srbije 1815–1941 Mari-@anin âli} od velike jeva`nosti i zna~aja za na{u sredinu, tako da se njeno pojavljivanje, ni deset godina nakonnema~kog izdanja, ne moè smatrati zakasnelim. Metodolo{ki, konceptualno isadràjem ova knjiga se preporu~uje za budu}a vremena kao nezaobilazna literatura upristupanju kompleksu otvorenih problema socijalne i ekonomske istorije Srbije 19. i 20.veka. Doma}oj nau~noj publici ona na neposredan na~in prikazuje istraìva~ka i saznaj-na iskustva istoriografijâ (u prvom redu nema~ke) koje su metodolo{ki razvijenije odna{e. Autorka je pisala knjigu zanimljivo, ubedljivo i efikasno, logi~ki dosledno, usred-sre|enjem na istraìvanu temu i oblast.

Problem „zakasnelog” ili „naknadnog razvoja” Srbije Mari-@anin âli} razma-tra kao obrazac procesa manje ili vi{e neuspele modernizacije balkanskih zemalja,„tre}eg sveta Evrope”. Problem se, smatra Mari-@anin âli}, ne moè jednostavnootpisati modelom „tipi~ne periferije”, s obzirom na to da su druge evropske regije,tako|e izolovane i zatvorene, nalazile na~ina da se prilagode zahtevima trì{ta i uklju~eu evropski model razvijene ekonomije. Fenomen je mnogo suptilniji i zadire u mno{tvoistorijskih procesa i struktura: od nepovoljnog istorijskog nasle|a i negativnog uticajapojedinih zakonskih akata i odluka izvr{nih vlasti na terenu, do oko{tale mentalne svestiotporne na promene i modernizaciju. U domenu neuspele dràvne intervencije u knjizise ukazuje na to da su najva`niji, organski zakoni devetnaestovekovne Srbije zapravokonzervirali nasle|ene „kvazifeudalne strukture” umesto da su se razra~unavali sa njima.

Porodi~no zakonodavstvo {titilo je patrijarhalnu zadrugu, dok su agrarni zakoniuvek iznova jem~ili nepovredivost „oku}ja”, tj. minimalnog zemlji{nog poseda, koji senije mogao hipotekarno zaloìti. Ovim zakonima bili su u srpskom dru{tvu instituciona-lizovani relikti prvobitne zajednice, a selja~kom svetu koji nije imao kreditnu sposobnostbio je onemogu}en bilo kakav poku{aj preduzimljivosti: „Zakon o oku}ju vezao je se-

TOKOVI ISTORIJE

260

1-2/2005.

ljake za komad poseda, od kojeg nisu mogli 'ni da ìve, ni da umru'. (str. 40)”Ukrupnjavanje poseda i intenziviranje obrade zemlji{ta bilo je pri takvim uslovimanemogu}e. Jedina afirmativna svojstva ovih, u osnovi demago{kih propisa, pokretala suse u slu~aju rata. Autorka prime}uje da su ~ak i ozbiljni nau~nici, poput Jelenka Petro-vi}a u me|uratnom periodu, istrajavali na ~injenici da je srpska vojska u balkanskimratovima i u Prvom svetskom ratu bila tako dobra upravo zato {to se sastojala od selja-ka-sitnoposednika, koji su imali neposredan doìvljaj da odbranom dràve brane i svojugrudu i svoj domazluk. Ovo ukazuje na jedno dru{tvo u koje je neprestano bio utisnutimperativ rata i u kojem se o mirnodopskim i normalnim stvarima ekonomije i soci-jalnog i komunalnog unapre|ivanja najmanje razmi{ljalo. Devetnaestovekovni zakoni otrgovini i esnafima kao da su namerno kalkulisali negativne posledice. Njima su ozako-njene privilegije i monopol drevnih, polufeudalnih esnafskih organizacija {to je spre~a-valo konkurenciju i ostavilo trajne posledice, osetne i tokom tridesetih godina 20. veka.

Autorka u pojedina~nim poglavljima podrobno analizira vremenske etape ideonice posmatranog perioda u kojima se srpsko dru{tvo „razvijalo”. Fenomeni urbani-zacije, industrijalizacije i preobraàja unutra{njeg trì{ta i kupovne mo}i razmatrani suanaliti~ki, u kontekstu velikih me|unarodnih i doma}ih doga|aja i procesa, ali i na mikroplanu: u svetu malih ljudi i njihovog intimnog doìvljaja istorije. Ovakav postupakiziskivao je veliki istraìva~ki napor koji se samo delimi~no moè nazreti u spiskukori{}ene literature i arhivskih izvora na kraju knjige.

Skoro svaki put kada je autorka poku{avala da srbijanski ekonomski kontekstdovede u analogiju sa drugim regijama u Evropi to se pokazalo nemogu}im. Imanentnesile tradicionalnog dru{tva u korenu su spre~avale funkcionisanje osnovnih trì{nih me-hanizama. Tako su, na primer, i u Nema~koj zabeleèni slu~ajevi zakonske za{tite ifavorizovanja sitnoposeda, ali samo onda kada je industrija bila izrazito mehanizovana isuo~ena sa vi{kom radne snage koju je trebalo negde zaposliti. U Srbiji, me|utim, takvizakoni su nastajali u vreme kada su se pojavljivali tek stidljivi nagove{taji industrije.Tako|e, u mnogim regijama Evrope se u uslovima agrarne prenaseljenosti javljao o~eki-vani refleks u vidu smanjenog nataliteta (odlaganje stupanja u brak i sl.). U Srbiji, napro-tiv, geometrijska progresija stanovni{tva u okviru tradicionalne porodice sve vreme jeuve}avala razmere agrarne prenaseljenosti. Te{ko je, tako|e, prepoznati i razvrstatidobre i lo{e strane koje je u uslovima neadekvatno razvijene doma}e ekonomije imalootvaranje èleni~kih veza sa svetom, itd. Mno{tvom va`nih pitanja koje je otvorila iubedljivim, sinteti~kim razmi{ljanjem o putevima i stranputicama razvoja srpskogdru{tva u dugom vremenskom periodu savremene istorije, ova knjiga Mari-@anin âli}zasluùje najve}u pa`nju doma}e publike.

Aleksandar R. MILETI]

Nikola @uti}, Industrija i vazduhoplovstvo u Kraljevini Jugoslaviji1918–1945, Beograd 2004, str. 214

Avioindustrija je od samog svog nastanka po~etkom dvadesetog veka bilazna~ajan ~inilac u unapre|ivanju celokupne industrije jer, ne samo da je koristila naj-naprednija tehnolo{ka dostignu}a, ve} je za njen razvoj bilo neophodno da se razvijeintenzivna nau~no-istraìva~ka delatnost. Vazduhoplovstvo, kako vojno tako i civilno, je

261

PRIKAZI I KRITIKE

odraz privredne snage jedne dràve, pokazatelj pozitivnih i negativnih kretanja u privre-di jer je njegovo odràvanje i unapre|ivanje skupo, zahteva velike investicije i visoko-kvalifikovanu radnu snagu. Stoga istraìvanje avioindustrije i vazduhoplovstva pred-stavlja sagledavenje celokupne privredne klime jedne zemlje sa svojim usponima i kriza-ma, ekonomskom politikom, uspe{no ili neuspe{no vo|enom spoljnom politikom.

Nikola @uti}, nau~ni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, ne susre}e seprvi put sa ovom problematikom. Autor je istorijskog dela, ilustrovane monografije„Ikarus-Ikarbus 1923–1998” i brojnih priloga u nau~noj periodici.

Izvornu osnovu rada ~ine fondovi Arhive Srbije i Crne Gore, Istorijskog arhivaBeograda, Arhiva fabrike „Ikarbus”. Naàlost, obimna gra|a o ovoj problematici koja senalazi u Arhivu Vojnoistorijskog instituta nije bila dostupna autoru zbog prekida radaArhiva usled NATO bombardovanja. @uti} je tako|e pregledao nau~nu periodiku,{tampu i literaturu, koja je o ovom pitanju relativno skromna.

Kompozicija knjige sistematizovana je u pet glava sa kratkim uvodom i duìmrezimeom. Autor se opredelio za hronolo{ko-problemski metod izlaganja usvajaju}iperiodizaciju koja je op{teprihva}ena u istoriografiji za period Kraljevine Jugoslavije.

U samom uvodu @uti} nagove{tava svoj originalan pristup izu~avanju privredneistorije. On svoje gledi{te, kako nagla{ava, suprotstavlja marksisti~kom na~inu posma-tranja „dru{tvenog globala” koji je u jednom duèm vremenskom periodu u na{oj istori-ografiji bio dominantan. Prema njegovom idealisti~kom tuma~enju „upravo ideolo{ko-politi~ka osnova dru{tva (dràve) name}e oblik privrednog ustrojstva u doti~noj dràvi”.Odnosno da konkrentan dràvni politi~ko-ideolo{ki sistem odre|uje privredne karakte-ristike jedne zemlje. „Pripadnost dràve odre|enoj ideolo{koj internacionalnoj matriciuslovljava privredni karakter te dràve” (str. 2)

Ovakvo tuma~enje autora da se dràve ekonomski povezuju na osnovu srodno-sti reìma moè samo delimi~no da se odnosi na Kraljevinu Jugoslaviju koja, iako jespadala u red parlamentarnih dràva, za sve vreme svog postojanja imala je najobimni-ju privrednu saradnju sa totalitarnim dràvama – Italijom i Nema~kom, mnogo inten-zivniju nego sa svojim politi~kim saveznicima i vojnim partnerima – Francuskom,Velikom Britanijom i êhoslova~kom.

U prvoj glavi Nikola @uti} je stvaranje i razvoj vazduhoplovstva i vazduho-plovne industrije u novoformiranoj Kraljevini smestio u evropske okvire. OdredbeMirovne konferencije u Versaju nametnule su poraènim dràvama ograni~enja u naoru-ànju, dok su se istovremeno u zemljama Antante nalazile velike zalihe „dovr{enog inedovr{enog ratnog materijala” {to je izazvalo stagnaciju u svetskoj vazduhoplovnojindustriji. Saèto izlaè formiranje vazduhoplovstva u Kraljevini SHS, koje je nastalo odPrve srpske eskadrile na solunskom frontu (dvadeset aviona) iz sastava Me{ovite fran-cusko-srpske eskadrile koja je zajedno sa saveznicima u~estvovala u borbama. Pridodatisu joj avioni koje je Francuska ostavila pri povla~enju s Balkana i infrastruktura austro-ugarske avijacije – hangari, aerodromi, radionice za popravku. O sporednoj ulozi ovogvida oruànih snaga govori ~injenica da je Komanda vazduhoplovstva bila organ tre}egstepena, pot~injena Inènjerijskom odeljenju Ministarstva vojnog i tek je 1920. godineosnovano posebno Odeljenje za vazduhoplovstvo.

U drugoj glavi, „Avioindustrija u godinama {estojanuarske diktature 1929–1934” autor je izloìo ubrzan razvoj jugoslovenskog vazduhoplovstva usled rastu}egratnog raspoloènja revizionisti~kih dràva, posebno fa{isti~ke Italije. Realizacijom

TOKOVI ISTORIJE

262

1-2/2005.

novog programa modernizacije naoruànja predvi|ena je izgradnja novih, uz ve} posto-je}e, fabrika vazduhoplovne industrije. Potreba ja~anja odbrambene vojne mo}i bila je usuprotnosti sa ekonomskom snagom zemlje, posebno u godinama ekonomske krize. Uvreme Velike ekonomske krize 1929–1934, vojnoprivredni kompleks je kao i ~itavaprivreda bio doveden u teàk poloàj jer dràva kao glavni naru~ilac aviona nije imalapara. U poslednjoj godini krize sagra|eno je ili kupljeno svega sedam aviona.

U tre}oj glavi, „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme vlade Milana Stoja-dinovi}a 1935–1939” @uti} se prete`no bavi uticajem me|unarodnog faktora na vaz-duhoplovnu industriju Jugoslavije. Presudni ~inioci koji su uticali na razvoj ove graneindustrije kako u svetu tako i kod nas bila je neuspela Konferencija o razoruànju u@enevi 1932–1934 i ratna pretnja nacisti~ke Nema~ke.

Iskustvo iz Prvog svetskog rata ukazalo je na zna~aj vazduhoplovstva u ratnimoperacijama tako da su stratezi po~eli da razvijaju vazduhoplovnu doktrinu. Istovremenosa razvijanjem vazduhoplovnih doktrina usavr{ava se i vazduhoplovna tehnika, kon-strui{u se savr{eniji avioni sa efikasnijim naoruànjem i ure|ajima za vezu i navigaciju.Jugoslavija, kao bitna karika u lancu odbrane versajskog sistema podràna je od svojihpartnera, velikih sila, da modernizuje svoju avijaciju.

Svoj vrhunac jugoslovenska avioindustrija je dostigla za vreme vlade MilanaStojadinovi}a, kada se osloba|a od, do tada, dominantnog uticaja francuske vazduho-plovne industrije i usvaja veoma sloènu proizvodnju savremenih lovaca metalne kon-strukcije u doma}im pogonima.

U poslovanju fabrika avioindustrije, u prvom redu prve jugoslovenske fabrikeaviona „Ikarus” autor se sluì uglavnom finansijskim pokazateljima, mada bi prikaziva-nje broja proizvedenih aviona dalo pouzdaniju sliku proizvodnje.

Poslednja dva poglavlja, „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u ratnom okruènju1939–1941” i „Avioindustrija i vazduhoplovstvo u vreme okupacije Kraljevine Jugo-slavije 1941–1945” su ne{to kra}a i prikazuju stanje avioindustrije od izbijanja Drugogsvetskog rata do njene obnove i vlasni~ke transformacije.

Zbog neposredne ratne opasnosti ja~anje vazduhoplovstva u periodu 1939–1941, vr{eno je dvojako – kupovanjem aviona u inostranstvu i poja~anom proizvodnjomu doma}im fabrikama. Poseban deo @uti} je posvetio jugoslovenskoj avioindustriji u rat-noj blokadi kada je ona dostigla zavidan nivo u odnosu na svetsku vazduhoplovnu indu-striju proizvodnjom lovca „IK-3” koji je po takti~ko tehni~kim osobinama mogao da semeri sa najboljim lovcima tog vremena. Istovremeno sa poslednjom fazom predratnevazuhoplovne industrije Kraljevina Jugoslavija je dostigla najvi{i industrijski i tehno-lo{ki napredak.

Istraìvanje Nikole @uti}a nedvosmisleno pobija, u na{oj istoriografiji uvreènomi{ljenje, o Kraljevini Jugoslaviji kao zaostaloj, agrarnoj zemlji i na primeru vazduho-plovne industrije pokazuje da je planska industrijska politika za kratko vreme dalaizvanredne rezultate.

Dr Dragan ALEKSI]

263

PRIKAZI I KRITIKE

Ranka Ga{i}, Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu 1918–1941, Institut za savremenu istoriju Beograd, 2005, str. 289

Slika dru{tva u istorijskom trenutku ili trajanju, uz analizu relavantnih oblika ividova njegovog funkcionisanja (politi~kog, ekonomskog, socijalnog ìvota kao isvakodnevice ljudi), ne moè se smatrati potpunom i objektivnom bez postavljanja {iregokvira posmatranja, regionalnog, evropskog, kona~no i svetskog. U tom smislu, istra-ìvanje me|usobnih uticaja razli~itih kultura, pro{iruju}i znanja o njima samima, upu-}uje i na novo sagledavanje razvoja institucionalnih oblika i sistema u dru{tvu, ali, istotako, promena i novih pojava u mi{ljenu, idejama, stvarala~kom izrazu, prepoznatih ujednoj sredini. Nezaobilazan segment u cilju punog razumevanja celovitosti dru{tvenogfunkcionisanja i posebno polje istraìvanja je analiza uticaja drugih kultura na jedanprostor (teritorijalni, politi~ki, kulturni). Uz svu sloènost koju taj poduhvat podrazume-va i jasnu nau~nu opravdanost, on istovremeno predstavlja izazov koji otvara niz mogu}-nosti u pristupu, postavljanju problema, sadràjima i obimu istraìvanja.

Doma}a istoriografija tek poslednjih godina pristupa intezivnijoj obradi tema izkulturne i dru{tvene istorije, dok je istraìvanje stranih kulturnih uticaja na srpsko dru-{tvo gotovo zanemareno. Imaju}i to u vidu raduje pojava knjige dr Ranke Ga{i},Beograd u hodu ka Evropi. Kulturni uticaji Britanije i Nema~ke na beogradsku elitu1918–1941. u izdanju Instituta za savremenu istoriju. U svom nau~nom radu, poredbavljenja pitanjima srpsko-hrvatskih odnosa, jugoslovenske ideje po~etkom XX veka,me|uratnom istorijom Beograda, problemima dru{tvenih elita, Ranka Ga{i} pristupila jei istraìvanju uticaja Britanije i Nema~ke na jugoslovenskim prostorima., imaju}i u vidudominaciju anglosaksonskog kulturnog (i svakog drugog) prisustva, posebno u drugojpolovini XX veka, jednako prisutnom i danas, kao i kontinuiranost nema~kog uticaja nana{im prostorima. Knjiga je podeljena na ~etiri poglavlja, uz predgovor i zaklju~ak, dvaaneksa sa statisti~kim podacima, indeksom li~nih imena i popisom izvora i literature.

Rad je utemeljen na obimnoj arhivskoj gra|i istraènoj u doma}im i stranimarhivima (u Bonu, Berlinu i Kilu), kao i objavljenom arhivskom materijalu uz kori{}enjerelavantne nau~ne literature. U metodolo{kom smislu, autorka se opredelila za problem-ski i komparativni pristup, paralelno obra|uju}i oblike, karakter i intezitet oba uticajakoliko je problematika to dozvoljavala, uz uo~avanje i naglasak na prisutne razlike uispoljavanju oba uticaja u beogradskoj javnosti. Vremenski okvir rada, period izme|udva svetska rata, od vi{estrukog je zna~aja. Pra}enje uticaja kroz vi{e od dve decenijepokazuje se kao neophodno radi jasnijeg sagledavanja obima i trajnosti uticaja koje sudve kulture mogle ostaviti. Autorka je na taj na~in bila u mogu}nosti da uo~i postojanjekontinuiteta uticaja nastalih i pre 1918. godine, kao i da prati uticaje u nastajanju, uzanalizu njihovog daljeg razvoja.

Osnovu neophodnu za ostvarivanje trajnijeg prisustva, a zatim i sistematskoguticaja, predstavljali su organizovani oblici rada kroz institucionalno prisustvo, ~iji na-stanak i funkcionisanje R. Ga{i} obra|uje u prvom poglavlju knjige, Organizacije iudruènja. Autorka obra|uje razli~ite oblike organizovanog delovanja, uzimaju}i u obzirnjihove razli~itosti kao i politi~ki kontekst u kome su funkcionisali. Istaknut je rad trinajva`nija oblika organizovanog rada, centara za usmeravanje kulturne saradnje (krozrad Nema~ke akademije u Minhenu i Britanskog saveta u Londonu), me{ovitih dru{tava

TOKOVI ISTORIJE

264

1-2/2005.

u Nema~koj, Velikoj Britaniji i Beogradu, i instituta (organizovanih pred II svetski ratkao centara za koordinaciju kulturne propagande), i, na kraju, kao specifi~nost engle-skog angaòvanja, rad karitativnih organizacija. R. Ga{i} je sistematskim pra}enjemrada organizacija, na~ina funkcionisanja, ~lanstva, ukazala na va`ne odlike njihovogprisustva u beogradskoj sredini. Pored aktivnosti na kulturnom planu (organizovanjekurseva jezika, predavanja, knjièvnih i muzi~kih ve~eri, balova), autorka jasno podvla~ii drugu dimenziju njihovog angaòvanja u pravcu ja~anja privrednog i politi~kog utica-ja, posebno intezivnog tridesetih godina XX veka, kao i u godinama neposredno pre izbi-janja II svetskog rata. Specifi~nost britanskog prisustva isti~e se kroz rad ve} pomenu-tih karitativnih ustanova kao i verskih i drugih me{ovitih organizacija, ~ije aktivnosti subile okrenute ka dobrotvornom radu, obrazovanju èna i dece, pruànju pomo}i neza-poslenima i drugim marginalizovanim delovima dru{tva.

îni se posebno zahtevnim zadatkom za istraìva~a, prepoznavanje gotovoneuhvatljivog uticaja jedne sredine u oblasti umetni~kog stvarala{tva. Preplitanje stva-rala~ke energije pojedinca i nametnutih ili prihva}enih umetni~kih obrazaca te{ko jezatvoriti i smestiti u granice jedne sredine i izolovati ih kao prepoznate uticaje druge kul-ture. Ipak, zahvaljuju}i jasnoj analizi, uz sve ograde neophodne u pristupu ovom pro-blemu, R. Ga{i} uspeva kroz poglavlje Umetnost, svakodnevni ìvot i komunikacije, dadefini{e pravce i osnovne smernice uticaja koji su dolazili iz engleske i nema~ke sredine,ili su se oni javljali kao nosioci evropskih kulturnih vrednosti.

Uzimaju}i u obzir neodre|enost funkcionisanja stvarala~kog duha, autorka ipakukazuje na mogu}e okvire i puteve ve}eg ili manjeg prisustva stranih kulturnih uticaja.Preovla|uju}i nema~ki uticaj posebno se isticao kroz {irenje ekspresionizma, u slikar-stvu, muzici, knjièvnosti, izazivaju}i, kako autorka nagla{ava, niz kontroverzi u na{ojkulturnoj javnosti, sukob tradicionalnog i modernog, etni~kog i evropskog. Nema~ki uti-caj na polju dramskih umetnosti bio je prisutan kroz anga`man reditelja i umetnika,predstavnika nema~ke {kole (Bojan Stupica, Maga Magazinovi}). Strani dramski koma-di preovladavali su na sceni Narodnog pozori{ta, uz manju prisutnost nema~kih i znatnove}u zastupljenost anglosaksonskih autora. Sticanje obrazovanja u jednoj sredini, sva-kako se isticalo po svom zna~aju u {irenju stranih uticaja, posebno kada se ima na umuda su gotovo svi na{i va`niji umetnici diplome stekli u inostranstvu. Va`ni oblici utica-ja, posebno iz nema~ke sredine koje autorka obra|uje, stizali su putem gostovanja umet-nika, njihovog angaòvanja u Beogradu (nema~ke arhitekte, profesori na likovnoj aka-demiji, orkestri, muzi~ari). Uticaje su vr{ili i op{ti evropski trendovi kroz popularnostengleske drame, ameri~kog filma ili dèz muzike.

Autorka se osvrnula i na {irenje uticaja putem medija, radija, gde se, kako R.Ga{i} isti~e, posebno vidi preplitanje interesa britanskog i nema~kog uticaja, a u sklopupoliti~ke orijentacije jugoslovenskih vlasti, {tampe sa, pored informativne funkcije, ja-snom propagandnom svrhom, stranog filma kao sredstva zabave, pedagogije ali i propa-gande. Svakodnevni ìvot izloèn kompleksnim uticajima sa strane usvajao je noveoblike pona{anja (kroz zabavu, sport, na~in odevanja). Politi~ki faktor nije zaobi|en niu sferi umetni~kog stvarala{tva kroz prikaz uticaja Prvog svetskog rata na vi{egodi{njeodsustvo nema~kih umetnika, prisustvo Jevreja emigranata, ulogu Ministarstva prosveteu odre|ivanju gostovanja jugoslovenskih umetnika u inostranstvu.

Da proces obrazovanja predstavlja jedan od najva`nijih oblika preno{enja utica-ja svake vrste, R. Ga{i} potvr|uje kroz analizu rada stranih obrazovnih ustanova uBeogradu u poglavlju Uticaji putem pedagogije: {kolovanje i stru~ne specijalizacije u

265

PRIKAZI I KRITIKE

zemljama nema~kog i engleskog govornog podru~ja. Tradicija, ali i o~igledni ekonom-ski interesi, politi~ki razlozi kao i potreba lokalnog stanovni{tva uslovili su ve}enema~ko prisustvo dok engleskih osnovnih ili srednjih {kola nije u ovom periodu bilo,upravo, kako autorka nagla{ava, izostajanjem ranije navedenih razloga. Kada su se oni,pred Drugi svetski rat pojavili, period za intezivniju aktivnost u pravcu izgradnje obra-zovnih institucija bio je suvi{e kratak. R. Ga{i} uo~ava i obra|uje bitan element za {ire-nje uticaja samog po sebi, ali i kao osnovu daljeg angaòvanja kroz prikaz organizovanihoblika u~enja engleskog i nema~kog jezika. Politi~ki, ekonomski razlozi, tradicija, samosu neki od faktora koji su uslovljavali prisutnost stranog jezika u jednoj sredini. U Beo-gradu, za razliku od nema~kog, tradicionalno prisutnog u doma}em obrazovanju, engle-ski jezik je ~inio prve korake. Kursevi, stipendije, {kole, bili su neki od na~ina upozna-vanja sa ovim jezicima, a samim tim i kulturama. Od posebnog zna~aja, kako R. Ga{i}nagla{ava, bilo je {kolovanje beogradskih studenata na univerzitetima u Nema~koj i V.Britaniji ~ime je dotaknut i dvostruki uticaj, nau~ni i stru~ni, ali i uticaji strane kulturnesredine, koji su se prenosili na beogradsku. Istovremeno, sti~e se uvid u potrebejugoslovenske dràve za odre|enim stru~nim kadrom, ne zanemaruju}i li~ni ~in pojedi-naca. Politi~ka dimenzija istaknuta je kroz pove}ano prisustvo nema~kog jezika nepo-sredno pre II svetskog rata. Zna~ajna dopuna ovog poglavlja su aneksi na kraju knjigekoji daju statisti~ku sliku problematike ovde obra|ene.

U poglavlju Transfer znanja i tehnologije, obra|uje se vaàn segment uticajapojedinaca na kulturni i nau~ni ìvot Beograda. Kako R. Ga{i} zaklju~uje, geografskablizina kao i nivo privredne saradnje uticali su na ve}e prisustvo nema~kog faktora(posebno u sferi medicinskih nauka). Pored pojedina~nog doprinosa, uzimaju}i u obzirsvu ograni~enost takvog uticaja, ujedno ga ne minimiziraju}i, autorka nagla{ava njegovzna~aj u podsticanju i iniciranju stvaranja drugih institucionalnih oblika delovanja (osni-vanje {kola, pokretanje ~asopisa). Uz prikaz i drugih oblika pojedina~nog angaòvanja(istraìva~ki rad u Jugoslaviji, gostovanja predava~a, {kolovanja pojedinaca, u~e{}a name|unarodnim skupovima), ~ini se zanimljivim opaànje reakcija koje daju potpunijusliku razmi{ljanja jedne sredine suo~ene sa vrednostima drugih kultura. Iako je Engle-ska, kako autorka navodi, za pojedine beogradske intelektualce bila ne{to ~emu se teì,politi~ki i ideolo{ki uzor, ovo prisustvo bilo je povod i za negativne reakcije na „mno-gobrojne misionare koji dolaze me|u tzv. zaostale narode savetuju}i ovima da ostanusamo svoji, samo specifi~ni, samo nacionalni i to na na~in koji }e ih ostaviti po strani oddru{tvenog procesa razvoja”. Nosioci uticaja nema~ke i engleske kulture bili su i studen-ti, nau~ni radnici, umetnici iz beogradske sredine {kolovani u Nema~koj i, znatno manje,u Velikoj Britaniji. Politi~ka realnost jasno je uo~ena kroz poja~ano prisustvo nema~kihstru~njaka pred Drugi svetski rat, ~ije aktivnosti postaju sastavni deo obave{tajnog i pro-pagandnog rada Nema~ke. Kona~no, od posebnog zna~aja za uspe{nost transfera znanja,R. Ga{i} istakla je prisustvo obrazovnog materijala, knjiga, opreme, pristiglih u me|urat-nom periodu, putem razmene, angaòvanjem raznih fondova, nau~nih institucija, a uslu~aju Nema~ke, putem reparacija.

Knjiga Ranke Ga{i} predstavlja dragoceni doprinos u formiranju jasnije i pot-punije slike dru{tvenih i kulturnih promena koje su se de{avale u beogradskoj sredini uperiodu izme|u dva rata, dok sama struktura rada kao i na~in saop{tavanja i obradapostavljenog problema svakako obezbe|uju ovoj knjizi prohodnost ka {iroj ~itala~kojpublici. Ujedno, ona predstavlja podsticaj daljim istraìva~kim naporima u cilju razu-

TOKOVI ISTORIJE

266

1-2/2005.

mevanja i odre|ivanja mesta beogradske ali i srpske sredine u kulturnom i dru{tvenomìvotu Evrope.

Vesna \IKANOVI]

Bogdanka Novakovi}, Spoljna politika kralja AleksandraKara|or|evi}a (1918–1934), Muzej grada Beograda,

Beograd 2004, str. 213

Strogo uzev{i, knjiga Bogdanke Novakovi} o spoljnoj politici kralja AleksandraKara|or|evi}a od zavr{etka Prvog svetskog rata do njegove smrti u Marseju 1934.godine jeste katalog uspe{ne izlo`be koja je bila postavljena u Muzeju grada Beograda.Me|utim, svakome ko taj katalog ima u rukama vrlo brzo postaje jasno da on znatnoprema{uje (i obimom i kvalitetom) zahteve koji se obi~no postavljaju pred autore sli~nihpublikacija. U pitanju je knjiga koja moè biti od koristi zaljubljenicima u istorijsketeme, u~enicima, studentima, ali i profesionalnim istraìva~ima koji se bave me|uratnimperiodom jugoslovenske istorije. Knjiga je svoj ìvot, dakle, zapo~ela kao katalogizlo`be fotografija na kojima su zabeleèni najzna~ajniji trenuci diplomatske aktivnostikralja Aleksandra. Iako blizu 180 reprodukcija originalnih fotografija ~ini sr` publikaci-je koju je priredila Bogdanka Novakovi} one ne predstavljaju i jedini njen interesantansadràj. Uvodni tekst koji prati fotografije, iako o~igledno nije pisan sa pretenzijama daponudi ne{to novo doma}oj istoriografiji, predstavlja uspe{an poku{aj da se ~itaocu kojiima malo stru~nog znanja na dopadljiv, koncizan ali i stru~no korektan na~in oslikaepoha u kojoj je, izme|u ostalog i kao diplomata, delovao kralj Aleksandar Kara-|or|evi}.

Pored kratkog uvoda, tekst sadrì nekoliko malih, konciznih skica iz evropske ijugoslovenske diplomatske istorije koje prose~nom ~itaocu mogu jasno prikazati prilikekoje su u me|unarodnim odnosima vladale u periodu izmedju dva svetska rata a poseb-no u periodu od 1918. do 1934. godine. Naglasak je naravno stavljen na one procese idoga|aje koji su se najvi{e ticali Kraljevine Jugoslavije i njenog mesta u me|unarodimodnosima toga doba. Prva od nekoliko skica (Evropa posle Prvog svetskog rata) bavi seop{tim posledicama Prvog svetskog rata poput promene granica, nestajanja starih i na-stajanja novih dràva na tlu Evrope, pojavom Francuske kao apsolutnog hegemona nakontinentu, mestom i ulogom Velike Britanije i Italije ali i poloàjem i zna~ajemporaènih zemalja, pre svih Nema~ke. Druga skica (Kraljevina Jugoslavija i Mirovnakonferencija) je posve}ena borbi Jugoslavije i kralja Aleksandra Kara|or|evi}a da naMirovnoj konferenciji u Parizu, u atmosferi nerazumevanja od strane saveznika, izdej-stvuju priznanje nove dràve, priznanje njenih granica i pravednu nadoknadu ratne {teteza zemlju koja je bila gotovo razorena. Uloga kralja Aleksandra u svim ovim nastoja-njima bila je veoma aktivna a njegovo prisustvo u Parizu u vi{e navrata pomoglo jere{avanju spornih pitanja ali ne i onog najteèg, tzv. „jadranskog pitanja” koje je pretiloda novoformiranu dràvu uvede u teàk sukob sa Italijom. To pitanje dobilo je svojkona~ni epilog tek 1924. godine definitivnim ustupanjem Rijeke Italiji ali su odnosi saItalijom ostali doìvotna preokupacija kralja Aleksandra kao kreatora jugoslovenskespoljne politike usmerene pre svega na savezni{tvo sa Francuskom. Tre}a skica (Bal-kanski susedi i srednja Evropa) prikazuje politiku i odnos kralja Aleksandra prema

267

PRIKAZI I KRITIKE

jugoslovenskim susedima na Balkanu i u srednjoj Evropi. Njegova politika prema tomprostoru bila je uslovljena delovanjem Italije kao remetila~kog faktora na prostorimaBalkana koja je preko Albanije koju je dràla u poluzavisnom poloàju poku{avala dadestabilizuje ~itav region. Sa druge strane, Italija je poku{avala da deluje i prekoPodunavlja èle}i da privu~e k sebi Ma|arsku i Austriju i time spre~i nema~ki prodor najugoistok Evrope. Traè}i izlaz iz situacije u kojoj Italija na Balkanu nije ostavljalamesto za jedinstvenu jugoslovensku dràvu, kralj Aleksandar se okrenuo saradnji sazemljama koje su poput Jugoslavije imale interes da spre~e svaki revizionizam, pogoto-vo onaj ma|arski. Rezultat toga bilo je formiranje saveza Male antante o ~emu govori~etvrta skica. Kralj Aleksandar je Malu antantu doìvljavao pre svega kao garanta kojije sposoban da spre~i restauraciju Habzbu{ke monarhije u bilo kom prikrivenom iliotvorenom obliku. ^lanstvo u Maloj antanti za Kraljevinu SHS zna~ilo je sigurnost se-vernih granica. Iako je me|u ~lanicama saveza koji je pro{ao kroz vi{e organizacionihfaza bilo i antagonizama, on je preìveo sve do 1938. godine i nestanka êhoslova~kesa istorijske scene me|uratne Evrope. Poslednja, peta skica, (Beograd i balkanski suse-di) govori o poslednjoj fazi politike kralja Aleksandra prema balkanskim susedima. Datje kratak istorijat odnosa Jugoslavije sa Bugarskom i Gr~kom i zatim izloèna istorijastvaranja Balkanskog pakta koji je trebalo da dovede do zbliàvanja Jugoslavije, Gr~ke,Rumunije i Turske na politi~kom, ekonomskom i kulturnom planu.

Interesantan deo knjige Bogdanke Novakovi} ~ini i, u pojedinim segmentima,veoma detaljna hronologija dipomatske aktivnosti kralja Aleksandra od 1919. do 1934.godine. Tu su pobrojani svi njegovi najzna~ajniji diplomatski susreti sa mnogobrojnimvladarima, premijerima, ministrima i delegacijama ve}ine evropskih zemalja, njegovadiplomatska putovanja u susedne i zapadnoevropske zemlje, njegova istupanja u Narod-noj skup{tini i na sednicama Vlade koja su se ticala spoljnopoliti~kih pitanja kao i raz-govori sa poznatim pulicistima i novinarima tog doba. Pored hronologije diplomatskeaktivnosti kralja Aleksandra u knjizi nalazimo i saètu hronologiju spoljopoliti~kihdoga|aja u Evropi po~ev od 1918. pa sve do 19. oktobra 1934. godine odnosno do datu-ma kraljeve smrti. Ove dve hronologije prate i biografski medaljoni posve}eni nekolici-ni li~nosti koje su u periodu od 1918. do 1934. godine bile na poloàju ministra ino-stranih poslova Kraljevine Jugoslavije. Tako|e je dat i popis poslanika Kraljevine u pre-stonicama Evrope poput Ankare, Atine, Berlina, Berna, Be~a, Budimpe{te, Bukure{ta,Var{ave, Vatikana, Londona, Madrida, Pariza, Praga, Rima, Sofije i Tirane. Osim toga,u knjizi postoji i popis svih stalnih delegata Kraljevine pri Dru{tvu naroda kao i spisakjugoslovenskih opunomo}enih delegata, stru~njaka i savetnika na Mirovnoj konferenci-ji u Parizu.

Najvi{e prostora u tekstu zauzeo je, sasvim prirodno, katalog fotografija svo-jevremeno prikazanih na izlo`bi u Muzeju grada Beograda. Ukupno 260 katalo{kihodrednica sadrì obave{tenja o tome {ta odre|ena fotografija prikazuje, da li je u pitanjuoriginalna fotografija ili fotokopija, kratak komentar doga|aja ili li~nosti koje se nalazena fotografiji kao i inventarski broj pomo}u koga je mogu}e odre|enu fotografijuprona}i u nekoj od zbirki Muzeja grada Beograda. Odmah iza kataloga fotografija i pred-meta likovne i primenjene umetnosti nalazi se popis kori{}enih izvora, objavljene gra|e,literature, memoara i publicistike. Na àlost, u knjizi se nalazi samo stotinu reprodukci-ja fotografija od ukupno dve stotine {ezdeset prikazanih na izlo`bi. Iako postojimogu}nost da se pomo}u inventarskog broja odre|ena fotografija prona|e u Muzeju

TOKOVI ISTORIJE

268

1-2/2005.

grada Beograda ipak nam preostaje samo da àlimo {to sve fotografije prikazane naizlo`bi nisu na{le mesto i u katalogu.

Interesantna knjiga Bogdanke Novakovi} moè biti veoma korisna mnogimistori~arima koji se bave istorijom Jugoslavije u periodu izme|u dva svetska rata jerveoma plasti~no, na mnogobrojnim fotografijama, oìvljava ~itavu epohu. Na mnogimod ovih fotografija oìvljavaju likovi careva, kraljeva, predsednika, premijera i ministarakoji su odre|ivali sudbinu me|uratne Evrope. Na nekima od njih mogu}e je osetitiatmosferu Mirovne konferencije u Parizu, atmosferu na zasedanjima Dru{tva naroda ilisa nekog drugog regionalnog diplomatskog sastanka koji je mogao imati dalekose`neposledice na ìvote miliona ljudi. Najzad, obimom nevelika knjiga Bogrdanke Nova-lovi}, tu je i da bi bogatstvom svog sadràja podsetila istori~are i druge istraìva~ekoliko fotografija kao istorijski izvor moè biti va`na ali i koliko, na àlost, moè bitizanemarena od strane na{e istorijske nauke. Upravo zbog toga, ostaje nada da bi ovazanimljiva knjiga mogla da pone{to u tom smislu pokrene u pravom smeru.

Mr Vladimir CVETKOVI]

Svileuva, Godi{wak 2003, 2004, Dru{tvo za izu~avawe istorije Svileuve, Svileuva

Pokretanjem godi{njaka Svileuva, Dru{tvo za izu~avanje istorije Svileuve daloje uspe{an doprinos razvoju istorije komune (community history) u istoriografiji Srbijedanas. Cilj godi{njaka je da se „od zaborava otrgne, {to je mogu}e ve}i deo pro{losti”ovog najve}eg sela u op{tini Koceljeva.

Redakcija je nastojala da u dosad dva godi{njaka, za 2003. i 2004. godinu,ponudi ~itaocu raznovrsan i zanimljiv sadràj iz oblasti lokalne istorije.

Pored istraìva~kih radova, ~iji je predmet stanovni{tvo, agrarna struktura,zadrugarstvo, saobra}aj, poreska struktura, sadràj godi{njaka ~ine i objavljena arhivskagra|a i biografije (bio-bibliografije) znamenitih li~nosti ~ija je delatnost uticala nadru{tveni ìvot Svilevue u 19. i 20. veku.

Bogata sa~uvana arhivska gra|a vezana za istorijske doga|aje i razvij Svileuveomogu}ila je autorima priloga da na ìv i iscrpan na~in do~araju ~itaocu dru{tvenu istori-ju jednog sela i pokaù kako su se zna~ajni istorijski doga|aji (npr. Prvi srpski ustanak)prelamali kroz strukture relativno zatvorenih agrarnih zajednica u Srbiji. Lokalna istori-ja Svileuve na dramati~an na~in prikazuje istorijski proces raspadanja tradiconalnihagrarnih zajednica u Srbiji u 19. i 20. veku, i to putem analize demografskih kretanja(smanjenje selja~kog stanovni{tva) i osvetljavanjem brojnih protivre~nosti i problema urazvoju zadrugarstva. Kroz istoriju Svileuve prelama se i problem agrarne prenase-ljenosti, kao {ire pojave karakteristi~ne ne samo za Srbiju, ve} i za ~itavu Isto~nu Evropuu 19. i u prvoj polovini 20. veka. Istorija lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji u 19. i 20.veku u osnovi je istorija borbe sitnog zemlji{nog poseda za opstanak i reprodukciju i nje-gov sudar sa globalnim procesima modernizacije.

Rad Mom~ila Isi}a, „Stanovni{tvo Svileuve u 20. veku” (2003), na dokumento-van na~in prikazuje proces raspada lokalnih agrarnih zajednica u Srbiji (Jugoslaviji)nakon Drugog svetskog rata i kao posledicu nagle dràvane industrijalizacije i moder-nizacije.

269

PRIKAZI I KRITIKE

Prvu polovinu 20. veka Svileuvu, kao i ostale agrarne zajednice u Srbiji, karak-terisao je proces deobe porodi~nih zadruga kao posledica raspada i nemogu}nosti repro-dukcije tradicionalne porodi~ne zadruge kao ekonomske jedinice privre|ivanja naBalkanu. Pove}anje broja doma}instava ovim putem vodilo je daljem usitnjavanjuzemlji{nog poseda i slabljenju ekonomske snage sela. Usled masovnog odlaska selja{tvau inostranstvo i prelazaka u gradove, stanovni{tvo Svileuve po~elo je da se smanjuje ve}posle 1953. godine.

Izbijanje ratnih sukoba na podru~ju Socijalisti~ke Federativne RepublikeJugoslavije i velike ekonomske krize u poslednjoj deceniji 20. veka prouzrokovali sumasovno iseljavanje iz Svileuve. U ovom razdoblju pove}ana je i stopa smrtnosti.Nestala su brojna stara~ka doma}instva. Od 1991. do 2002. godine, Svileuva je izgubi-la ~ak 20,54% svoga stanovni{tva, vrativ{i se skoro na nivo sa po~etka 20. veka.

„U 21. vek Svileuva je u{la sa dosta zatvorenih ku}a, kojih je svakim danom svevi{e. Korov postaje sve ~e{}i stanovnik nekad uzornih dvori{ta, a u preostalim domovi-ma sve re|i je de~iji pla~. Veliki broj njih nikad ga vi{e ne}e ni imati. Postepeno nesta-ju celi zaseoci, pa i male. U {koli, mo`da najstarijoj u Srbiji sve manje je |aka. Uskoroih ne}e biti dovoljno ni za jedan autobus, koji }e ih vrlo je mogu}e, odvoziti do {kole uKoceljevi.” (str. 8).

U Godi{njaku za 2004. godinu posebnu pa`nju privla~i rad MiroljubaJovanovi}a „Raspored poreza na zemlji{te u Svileuvi krajem 19. veka”. Autor osvetlja-va proces osiroma{enja seoskog stanovni{tva Svileuve 90-tih godina 19. veka, kadadolazi do smanjenja poreza, nakon izmene u klasifikovanju zemlji{ta, znatnim smanje-njem zemlji{ta druge klase, a pove}anjem povr{ina niìh klasa. Smanjenje poreza nasta-je i usled deobe imanja, ali i prodaje, uglavnom za dug. Rad prati i tabela razreza porezapo poreskim obveznicima koja pokazuje da se od 1890. do 1895. godine, smanjenjeporeza vlasnicima zemlje kretalo izme|u 20 i 50%, dok su poreske obaveze sela kaoceline smanjene za 71,33%.

Pojava godi{njaka Svileuva nesumnjivo je znatno obogatila istoriografiju Srbijerazvijenim istraìva~kim i analiti~kim konceptom lokalne istorije.

Dr Marija OBRADOVI]

Georgije (\or|e) Nikolajevi}, O Dubrovniku i o Dubrov~anima:izabrane stranice, Priredila Irena Arsi}, Centar za crkvene

studije, Ni{ – Ars libri, Beograd 2004. str. 177

Iako rodom iz Srema, Georgije-\or|e Nikolajevi} (1807–1896), karlova~ki|ak, sve{tenik, u~itelj i kulturni poslenik, svoj ìvotni i radni vek proveo je me|u Srbimau drugim sredinama, daleko od zavi~aja: u Dubrovniku, Zadru i Sarajevu. Srpski narodon je zaduìo na vi{e na~ina, pre svega kao utemeljiva~ srpske {kole u Dubrovniku, kojaje pre njegove pojave delovala sasvim neformalno, zatim kao izdava~ Srpsko-dalmatin-skog magazina i kao autor Srpskih spomenika, zbirke starih }irili~nih rukopisa izDubrova~kog arhiva, koje je Nikolajevi} tajno, kri{om od vlasti, prepisao i objavio 1840.godine u Beogradu.

Istraùju}i, ve} u mladosti, dubrova~ku arhivsku gra|u, \or|e Nikolajevi} jeodli~no upoznao, na prvorazrednim izvorima, pro{lost grada sv. Vlaha. Predano prou~a-

TOKOVI ISTORIJE

270

1-2/2005.

vaju}i dokumenta, diplome i povelje, on je napisao ~itav niz radova iz oblasti istorije iknjièvne istorije Dubrovnika. Ve}inu tih radova objavio je u Srpsko-dalmatinskommagazinu, posle Letopisa Matice srpske drugom srpskom ~asopisu i prvoj periodi~nojpublikaciji na jeziku ve}inskog stanovni{tva jadranskog Primorja. Nikolajevi}evi radovikorisni su i danas i morali bi biti obavezno {tivo stru~njacima razli~ite nau~ne orijentaci-je, pre svega istori~arima i istori~arima knjièvnosti.

O \or|u Nikolajevi}u pisali su Jovan Vu~kovi} i Dimitrije Ruvarac, ali jo{ kra-jem 19. veka. On se pominje i u drugim, kasnije nastalim delima o istoriji Dubrovnika iSrbima u Dubrovniku, u istorijama srpske pravoslavne crkve, enciklopedijama i lek-sikonima, a u novije vreme o Nikolajevi}u je pisao Predrag Puzovi}. Tom nizu duìh ikra}ih napisa o znamenitom Srbinu sada treba pridodati i knjigu njegovih izabranih tek-stova, koju je priredila doktor knjièvnih nauka Irena Arsi}.

Knjigu bismo mogli podeliti na dve celine, nejednakog obima. Prva, ve}a, sa-stoji se od nekoliko zanimljivih mitropolitovih radova vezanih za Dubrovnik, a druga,manja, obuhvata deo njegove prepiske. Ta epistolarna gra|a nastala je upravo u vremekada je on ìveo u gradu pod Sr|em, tako da, zajedno sa ~lancima iz Srpsko-dalmatin-skog magazina, dobro osvetljava lik i delo \or|a Nikolajevi}a iz njegovog dubrova~kogperioda. Kako je zajedni~ki imenitelj svih izabranih spisa – Dubrovnik, prire|iva~u sespontano nametnuo i odgovaraju}i naslov knjige.

Pripremaju}i odabrane tekstove \. Nikolajevi}a, dr Irena Arsi} nije se pridrà-vala hronolo{kog redosleda po kome su oni prvi put objavljeni ve} je, s razlogom,napravila potpuno druga~iji raspored. Umesto po godini kada su ugledali svetlost dana,tekstovi se u ovoj knjizi logi~ki nadovezuju jedan na drugi (idu}i od onih koji daju op{teinformacije o gradu pa do onih koji govore o njegovim zaslu`nim pojedincima) tako dapredstavljaju jednu zaokruènu smisaonu celinu. îtaju}i ih, sti~e se utisak da je prednama posebna monografija potekla iz pera \. Nikolajevi}a, a ne njegovi pojedina~niradovi koji su nastajali u razli~itim vremenskim periodima, nezavisno jedan od drugog.

U prvom i najduèm tekstu, „Okruìje dubrova~ko (circolo di Ragusa)”,Nikolajevi} je odredio teritoriju i granice nekada{nje Dubrova~ke republike, izloìo njenistorijat, unutra{nje ure|enje, kulturno-prosvetne i verske prilike, utvrdio etni~ku pripad-nost Dubrov~ana, njihov mentalitet, na~in pona{anja i odevanja, predstavio privrednekarakteristike dubrova~kog prostora, opisao znamenitosti grada i okolnih predela, sela,gradova, ostrva i poluostrva. „Srpsko op{testvo u Dubrovniku” bavi se istorijom srpskepravoslavne crkve u slovenskoj Atini, a „Spisatelji dubrova~ki koji su srpskim jezikom,a talijanskim slovima pisali” istorijom dubrova~ke knjièvnosti. Esejima o piscima mi-tropolit Nikolajevi} je obuhvatio i danas poznate i uvaène, ali i one manje poznateautore, koji su stvarali od najranijih vremena pa do 18. veka, kada je autenti~na dubro-va~ka knjièvnost po~ela da posustaje i da zamire. U zavisnosti od toga kakvim jepodacima raspolagao, on je iznosio njihove podrobne ili {ture biografije i bibliografije.Osim o slavnim spisateljima iz pro{losti, [i{ku Men~eti}u, Marinu Drì}u, IvanuGunduli}u i drugim ne tako ~uvenim piscima (od \or|ija Drì}a, Mavrije âv~i}a,Nikole Dimitrijevi}a, preko Stefana Gu~eti}a, Andrije ûbranovi}a, sve do \ive Sorgei Luke Mihe Bona), \. Nikolajevi} je pisao i o svojim savremenicima, znamenitimli~nostima koje je iznedrila pravoslavna srpska zajednica u Dubrovniku. Na te elitnepredstavnike dubrova~kih Srba, koji su uìvali veliki ugled kako kod samih Dubrov~ana,tako i {irom srpskog sveta, mitropolit je ukazao biografijama dvojice me|u najvi|eniji-ma, jednog intelektualca i drugog „biznismena”: Njego{evog sekretara, autora istorije

271

PRIKAZI I KRITIKE

Crne Gore, Dimitrija Milakovi}a, i bogatog trgovca i dobrotvora, Boè Bo{kovi}a,(„Milakovi}a kavaljera Dimitrija ìvot i dela” i „@ivotopis i dobro~instva Boà Bo-{kovi}a”). Ta prva grupa tekstova nastalih iz pera mitropolita Nikolajevi}a zavr{ava senjegovim stihovima povodom smrti dubrova~kog biskupa („Stihotvorenija na dan ukopapreuzvi{enog gospodina Antuna \uri~ea, biskupa dubrova~kog”).

Svi pomenuti radovi nastajali su krajem tridesetih, po~etkom i krajem ~etrde-setih godina 19. veka, a Milakovi}eva i Bo{kovi}eva biografija objavljene su 1860.godine. @ivotopis B. Bo{kovi}a odstupa od ostalih tekstova po tome {to nije {tampan uSrpsko-dalmatinskog magazinu, ve} kao zasebna publikacija, 1880. u Zadru.

Prepisku mitropolita Nikolajevi}a, objavljenu u ovoj knjizi njegovih izabranihspisa, ~ini pet pisama iz revolucionarne 1848/49. godine i dva pisma Vuku Karadì}u iz1847. U tim pismima mitropolit je traìo, obra}aju}i se vlastima, da se srpskim {kolamau Dalmaciji odobri odràvanje nastave na srpskom jeziku i uz pomo} srpskih knjiga{tampanih }irili~nim pismom, da se u sudove uvede srpski umesto italijanskog jezika, dase za pravoslavnu crkvu vi{e ne upotrebljava naziv „gr~koisto~na” i sli~no. I pismaupu}ena banu Josifu Jela~i}u i patrijarhu Josifu Raja~i}u predstavljaju \. Nikolajevi}akao velikog rodoljuba, koji je svoj autoritet koristio da me|u Dubrov~anima prikupinov~ane priloge za porodice boraca poginulih u burnim revolucionarnim zbivanjima.Pisma dubrova~kog paroha Vuku vrlo su srda~na i on u njima nastupa kao Vukov iskreniprijatelj i veliki po{tovalac njegovog rada.

Ono {to bi danas moglo zanimati ~itaoca \or|a Nikolajevi}a i odgovor koji bimo`da potraìo na njegovim stranicama svakako se odnosi na problem nacionalnogidentiteta Dubrov~ana. [ta bi on mogao saznati o dubrova~kom srpstvu od jednog obra-zovanog i dobro obave{tenog Srbina iz 19. veka, kakav je bio mitropolit Nikolajevi}?

Na{ utisak je da je \. Nikolajevi} srpsku komponentu dubrova~kog identitetasmatrao toliko sna`nom da je ona bitno uticala na formiranje kulturno-istorijskog profi-la grada. On je znao, naime, da su vladari i vlastela susednih srpskih dràva poklanjali iprodavali Dubrov~anima delove svojih zemalja i da je Dubrova~ka republika na taj na~insticala i {irila svoju teritoriju. Znao je i da su se u grad pod Sr|em kontinuirano dose-ljavali pravoslavni Srbi iz okolnih podru~ja, koji su se vremenom pokatoli~avali,napu{taju}i veru svojih predaka. Za njega nije bilo dileme ni kada je u pitanju jezikkojim se govori u Dubrovniku: iako iskvaren tu|icama, ~ak toliko da bi ga Srbi s drugihprostora dosta te{ko razumeli, jezik koji se ~uo u slovenskoj Atini bio je, sasvim sigurno,upravo – srpski. Konstatuju}i sve te ~injenice, Nikolajevi} ipak nije izvla~io nikakvedalekose`ne zaklju~ke. On je dubrova~ke Srbe vezivao prvenstveno za njihovu pravo-slavnu zajednicu koja je u verski isklju~ivoj, rimokatoli~koj, sredini s mukom opstajala.

Iako je jezik kojim su pisani tekstovi mitropolita \or|a Nikolajevi}a, objavljeniu ovom izdanju, donekle prilago|en savremenom govoru i pravopisu, kako bi biorazumljiviji, ve}i broj napu{tenih i zaboravljenih re~i i izraza ostavljen je, sre}om, usvom izvornom obliku, a protuma~en u prilogu na kraju knjige. Na taj na~in, sa~uvan jeduh davno pro{log vremena u kome je stvarao autor Srpskih spomenika. Verujemo danu`nost „tolkovanja” poneke nepoznate re~i ili neobi~nog izraza u „so~ineniju” mitro-polita Nikolajevi}a ne}e biti zaista nikakva oteàvaju}a okolnost za dana{njeg ~itaocave} da }e mu, naprotiv, ulazak u svet starog grada jedinstvene lepote i u svet nepovrat-no i{~ezlih dubrova~kih Srba u~initi jo{ uzbudljivijim, nesvakida{njim, doìvljajem.

Mr Sofija BO@I]

TOKOVI ISTORIJE

272

1-2/2005.

Oltar i kruna (autori Bojan Aleksov, Dragoljub Jovanovi}: tekst D.Jovanovi}a priredila Nade`da Jovanovi}), Helsin{ke sveske, br. 18,Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2004, str. 140

Sama ~injenica da je ovu knjigu te{ko precizno bibliografski navesti, moènagovestiti izvesne nelogi~nosti i dovesti u pitanje smisao njene celine, uprkos jasnojsimbolici koju sugeri{e naslov. Stoga je ovaj prikaz zapravo osvrt na dva potpuno neza-visna teksta: tekst Bojana Aleksova „Vi|enje verskih preobra}enja u formiranju srpskenacionalne svesti” (str. 5-39) i rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a „Slom stare Jugoslavijei aprilska katastrofa” koji je uz bogati nau~ni aparat priredila dr Nade`da Jovanovi} (str.41-140).

Bojan Aleksov se u esejisti~koj formi i na veoma moderan na~in bavi pitanjemverskih konverzija i njihovim uticajem na formiranje nacionalne svesti kod Srba, trude}ise da istorijski kontekstualizuje proces kroz islamizaciju i pokatoli~avanje. On pratiformiranje nacionalne svesti u 19. veku kada je nacionalizam bio „normativni ~inilac”pri stvaranju kolektivnog identiteta, ve{to ukr{taju}i moderne definicije nacionalizma injegovih produkata: od krajnje benigne „svesti o svojoj posebnosti”, „masovne i politi-~ke samospoznaje”, do sistema vrednosti „po kojima se ~lanovi te zajednice prepoznajui odre|uju, odnosno distanciraju prema Drugom i Drugima” (str. 6). Verski faktor uformiranju nacionalne svesti prezentuje posredstvom dela M. Ekme~i}a, po kome je naju`noslovenskom prostoru religija postala „vododelnica nacije”. Stoga su suprotsta-vljene religije spre~avale stvaranje jedinstvene jugoslovenske nacije, kao {to je inferi-ornost kultura tih naroda stvorila „neizle~ive istorijske pukotine”.

Aleksov nastoji da kroz analizu ideja i op{tih mesta u knjièvnosti, nauci i isto-riografiji rasvetli fenomen verskih konverzija u gra|enju kulturno-istorijskih barijera iantagonizama. Istovremeno, on traga za korenima verske podvojenosti i nalazi ih u borbipravoslavne crkve za o~uvanje hri{}anske samosvesti pod Turcima, ja~anju crkvenihkultova u kojima se potencira nasle|e srpske srednjovekovne dràve, netrpeljivostiizme|u latinske i gr~ke vere o kojoj pi{u i strani putopisci u premoderno doba, ekonom-skoj i dràvnoj dekadenciji Otomanske imperije zahvaljuju}i kojoj je netrpeljivost dobi-la i socio-ekonomsku dimenziju. Autor ne potcenjuje ni ulogu stranih sila, konfesional-nih za{titnica ju`noslovenskih naroda, ~ije je delovanje i{lo u pravcu intenziviranjaverske podvojenosti. Krajem 19. veka je prime}eno da se u Bosni umesto jezika, kaoujedinjavaju}e veze, pojavila veroispovest kao razjedinjavaju}i faktor. Autor prenosiEkme~i}ev opis ju`noslovenskog „religioznog nacionalizma” koga odlikuju iraciona-lizam i „mitologizacija istorijske svesti”, „provincijalizam kulture”, „milenijumski iekstremisti~ki pristup politici kao i izraèna verska netolerancija kao podloga vojnog ipoliti~kog okupljanja u ~asovima velikih istorijskih kriza” (str. 12). U takvoj atmosferi,zaklju~uje Aleksov, inoverni sused je neminovno postajao pripadnik druge civilizacije.âk se i ustaljeni Kerzonov termin ethnic unmixing me|u ju`nim Slovenima mogao preprimeniti na razdvajanje po etnoreligijskoj, nego na etnolingvisti~koj osnovi.

Teza o destruktivnom pona{anju „prevernika” kao vidu ispoljavanja ose}ajakrivice se gotovo u formi stereotipa ustalila u knjièvnosti i istoriografiji, pri ~emu jeversko preobra}enje u velikoj meri zna~ilo i promenu kulturnog identiteta. U osvrtu nanarodno predanje kao izrazito stilizovani izvor, autor prenosi zaklju~ke doma}e medievi-stike, prema kojima se „narodna legenda istorizovala nanosima trenutne stvarnosti”,

273

PRIKAZI I KRITIKE

zbog ~ega je predanje bilo manje izvor o dobu „o kome se peva, ve} za koje se peva”.Idu}i tragom E. Hobsbauma Aleksov podse}a da su{tina ideologije nacije ili dràve nijeono {to je zaista sa~uvano u narodnom se}anju, „ve} ono {to je izabrano, napisano,prikazano, popularisano i institucionalizovano od strane onih kojima je funkcija da to~ine” (str. 15). Deo o ulozi knjièvnika, nau~nika i istori~ara na formiranje srpske nacio-nalne svesti autor nastavlja pregledom radova srpskih pisaca iz Ugarske i dolazi do kon-troverznih reinterpretacija „Gorskog vijenca” u kome se istrebljivanje „nevernih poturi-ca” utiskuje u narodnu svest kao ritualna i epska katarza nacije, tj. „masakr dobija ver-sku apoteozu” (str. 17). Aleksov se distancira od savremenika koji, raspravljaju}i o srp-skim zlo~inima u Bosni (1992–95), Njego{eve poetsko-mitolo{ke konstrukcije doì-vljavaju kao delo „arhi-ideologa genocida” i time vr{e zloupotrebu istorije izvla~e}itragi~ne implikacije iz kulturno-istorijskog konteksta.

Pregled tekstova koji neposredno ili ~ak indirektno tretiraju odnos prema mu-slimanskoj veri, Aleksov nastavlja sumarnom analizom dela L. Kosti}a, J. J. Zmaja i I.Andri}a. Posebnu pa`nju posve}uje Andri}evoj doktorskoj disertaciji odbranjenoj uGracu koja kolokvijalno govori o duhovnom ìvotu u Bosni pod turskom vladavinom(premda je Ivo Andri} pi{u}i o tamo{njoj mr`nji i netrpeljivosti muslimane portretisaokroz knjièvni izraz sluè}i se metaforama). Aleksov registruje i pisce koji su sa izra-zitim simpatijama pisali o islamizovanom svetu (S. Sremac, V. Pelagi}), stavove ju`no-slovenskih politi~ara i prosvetitelja na prelomu stole}a (S. Novakovi}, J. J. [trosmajer),te Cviji}a na kome se posebno zadràva. Uz tezu da se svi oblici netolerancije i mr`njespontano razvijaju izme|u introvertnih grupa i klasa, pri ~emu „zao{trenu versku razno-likost” smatra najteìm nasle|em iz turskog, mleta~kog i austrijskog doba, Cviji}evimzaklju~kom se moè smatrati i stav da je promena vere zapravo posledica slabe crkveneorganizacije, te da u tome treba traìti korene dru{tvene anarhije i endemskog nasilja naKosovu. Autor na veoma dopadljiv na~in niè radove Cviji}evih u~enika koji pi{u o„kompromisnoj ideologiji raje” i „akomodaciji islamizacijom” u Bosni, ali i Dvorni-kovi}evo pravdanje i slavljenje islamizacije kao vida „narodnog inata” (str. 26).

Prate}i odnos srpske istoriografije prema verskim konverzijama Aleksov seponovo okre}e pitanju islamizacije u Bosni i s pravom zamera na propagadno-politi-~kom karakteru ve}ine tekstova. U svom osvrtu on kre}e od neuspelog poku{aja austro-ugarskih istori~ara da pred politi~kim imperativima proture teoriju o masovnoj konver-ziji bogumila, do dve struje u srpskoj istoriografiji koje su se razli~ito odre|ivale prema„bogumilskoj teoriji”. Aleksov analizira radove o islamizaciji na Kosovu u kojima sepreobra}ivanje isti~e kao su{tina otomanske politike, pa se samim tim i islamizacijasmatra uzrokom i sinonimom albanizacije Kosova i Metohije. Autor markira introvert-nost srpske istoriografije koja olako zanemaruje strana tuma~enja. Iako ~esto opre~ni,strani autori svestranije sagledavaju procese islamizacije na Balkanu, uo~avaju}i njihovrazli~iti intenzitet u Albaniji, Bosni, delovima Gr~ke, Dobrudì i pokazuju}i u svomkona~nom sudu da islamizacija u Bosni, protivno doma}im standardnim tuma~enjima,nije bila najmasovnija (str. 29). Pored toga, Aleksov podse}a da strani autori vide klju~islamizacije u uticaju dervi{kih redova i „verskog sinkretizma”, te da danak u krvi(mitologizovan kod Andri}a) kod stranih autora nije verska, ve} pragmati~na vojna merasra~unata na ja~anje otomanske vojne mo}i! Autor uo~ava zanemarivanje privrednih,kulturnih i statusnih argumenata, iako je jo{ S. Vukosavljevi} pokazao da je ekspanzijaAlbanaca bila posledica sto~arske privrede i plemenske zajednice, a ne smi{ljene strate-gije, pa je shodno tome u islamizaciji video samo refleksiju „plemenskog mentaliteta

TOKOVI ISTORIJE

274

1-2/2005.

dinaraca, borbenosti i isklju~ivosti u njihovoj fragmentaciji i sukobljenosti” (str. 30).Pored svog uverenja da je srpska istoriografija potpuno stati~na pred nekim temama(kakva je, na primer, islamizacija u Srbiji), Aleksov prenosi Ekme~i}eve zaklju~ke da suislamizaciji podlegli krajevi bez dràvnih struktura i jakog plemstva, kao i sto~arski kra-jevi („vla{ki stratum”), te stavove R. Samardì}a o fizi~koj i psiholo{koj prinudi kojaprati svako preveravanje (str. 33). Autor prepoznaje nekriti~ko povezivanje doga|aja izpro{losti i njihovo poistove}ivanje sa stvarno{}u kroz „vremensku kompresiju”, pri~emu se posebno zadràva na delima V. Kresti}a i J. Olbine iz kojih se slika poka-toli~enog ili potur~enjaka ~esto prikazuje kao predstava „najlju}eg neprijatelja srpstva”(str. 35-36).

Aleksov prime}uje da se istoriografska literatura o unija}enju i islamizaciji ja-vila pred Drugi svetski rat, ali i uo~i raspada SFRJ, kada je svaka od strana obra|ivalaprocese preveravanja svojih nacionalnih pripadnika, svesno obilaze}i teme koje se ti~ukonverzije katolika, pokr{tavanja islamizovanog stanovni{tva, itd (str. 37). Koreneantagonizama koji izbijaju na povr{inu u ratovima devedesetih autor vidi u „religio-znom” nacionalizmu ju`noslovenskih naroda, oìvljenim mitovima o „inovernim pre-vrtljivcima i kukavi~kim konvertitima” koje je podgrevala nacionalisti~ka kampanja uistoriografiji, knjièvnosti i publicistici osamdesetih godina. Izrazito agresivnoj „dehu-manizaciji” i moralnoj diskreditaciji bili su izloèni bosanski muslimani kod kojih sepotenciralo njihovo strano poreklo, orijentalna senzualnost i prevrtljivost, uz neizbe`nekvalifikacije o „otpadnicima, verolomnicima i inferiornim Srbima”. U spretnoj gradaci-ji Aleksov dolazi do tekstova o pokatoli~enju Srba u NDH, ~ija je histeri~na produkcijakulminirala u ratovima devedesetih godina dovode}i „dru{tvenu i konfesionalnu homo-genizaciju do klimaksa”. Posledice prizivanja verskih ose}anja i simbola su vi{e negoo~igledne, {to temu ovog zanimljivog rada ~ini jo{ kredibilnijom.

*

Drugi deo knjige predstavlja neobjavljeni rukopis dr Dragoljuba Jovanovi}a iz1964. godine „Slom stare Jugoslavije i aprilska katastrofa” u redakciji dr Nade`deJovanovi} (str. 47-83). Prire|iva~ u uvodnom delu daje kra}u biografiju autora i popisva`nijih dela, ali i neophodna obja{njenja u bogatom nau~nom aparatu na kraju knjige(str. 84-140). Tekst D. Jovanovi}a u kratkim potezima opisuje politi~ku istoriju jugo-slovenske kraljevine i prema re~ima prire|iva~a „nije duboka analiza”, ve} konciznosagledavanje doga|aja i faktora koji su olak{ali raspad dràve i nema~ku invaziju. Izaista, Jovanovi} pi{e jezgrovitim jezikom punim metafora, iz koga izbijaju iskustvo istrast razlivaju}i se na vi{e mesta u li~na i ideolo{ka razra~unavanja. Iako se autor nijetrudio da prikrije svoj negativan stav prema kraljevskoj porodici i monarhistima, ova„brza” retrospektiva je zanimljiva iz vi{e razloga.

Ispituju}i „dalje” i „bliè” uzroke koji su doveli do politi~ke i vojne propastiJugoslavije, autor tvrdi da su „zdrave snage naroda” na vreme prepoznale „izdajni~ku”spoljnu i neracionalnu ekonomsku i socijalnu politiku. On ponavlja opaànja „objek-tivnih istori~ara” da je Jugoslavija za~eta u grehu, pa u skladu sa tim nabraja njeneglavne propuste: od neispunjenih obe}anja proklamovanih Ni{kom deklaracijom, ne-iskrene saradnje vlade na Krfu i Jugoslovenskog odbora, do hipokrizije ljudi koji su pot-pisali Krfsku deklaraciju (str. 48). U jednoj od brojnih kritika kraljeve politike autorzaklju~uje da je kralj Aleksandar lavirao izme|u Pa{i}evog velikosrpstva i Trumbi}evogjugoslovenstva kr~e}i teren za svoju li~nu vladavinu. Neki su to odmah primetili i postali

275

PRIKAZI I KRITIKE

zakleti republikanci, drugi su opaàli samodrà~ke te`nje Aleksandra gaje}i nadu da }ese „popraviti” kad bude poneo odgovornost vlasti, tre}i su tek posle deset godina uvideli„da je u plod u{ao crv jo{ u Solunu”.

„Bliè uzroke” Jovanovi} situira u vreme skup{tinskog atentata i ubistva kraljau Marseju, me|usobno ih dovode}i u korelaciju: „...Posle 20. juna 1928. skoroneizbe`no je morao do}i 9. oktobar 1934...” (str. 56). Time se Jovanovi} prikloniogledi{tu da je kralj bio `rtva lo{e unutra{nje politike, {to je poku{ao da ilustruje ekstrem-no o{trim portretom Velje Vuki}evi}a za koga nema lepih re~i („neka vrsta dvorskebudale”). Za Aleksandra kaè da je svesno poniàvao parlament drè}i ga „u {talama imanjeìma”, na najvi{e poloàje dovodio stare i nesposobne, a me|u generalima prven-stvo davao slabim vojskovo|ama. âk je ve{to izabrao i dane kada }e proglasiti diktatu-ru – uo~i Badnjeg dana dok su Srbi praznovali, berze bile zatvorene, a novine nisuizlazile tri dana. Aleksandar je pravio Jugoslaviju bez Jugoslovena, tvrdi vo|a Zemljo-radni~ke stranke, kao {to je na po~etku svoje vladavine èleo da ima ustavnu monarhijubez izglasanog ustava i parlament bez slobodno izabranih narodnih predstavnika. Izhaosa se poku{ao izvu}i Oktroisanim ustavom, pa je u narednom periodu „la`nog parla-mentarizma” drào narod u iluziji da bira pomo}u „zemaljskih lista”. Prevara je trebaloda bude jo{ uverljivija uklanjanjem generala @ivkovi}a i dovo|enjem konzervativnogdemokrate Marinkovi}a, stvaranjem „ve{ta~ke opozicije”, forsiranjem reìmskih sin-dikata, i sl. Kralj je manevrisao i hrvatskim pitanjem, dok se svojom „spoljnopoliti~komdigresijom” okrenuo Rumuniji, Bugarskoj i Kemalovoj Turskoj. Jovanovi} na nekolikomesta glasno ponavlja svoju dilemu o tome da li je kralj u Marseju pao kao `rtva vlastiteunutra{nje politike, ili se njegova nova diplomatija nije svi|ala nekim zapadnim silama(str. 60).

Reìm kneza Pavla opisuje kao vlast sa „boljom unutra{njom i gorom spoljnompolitikom” i prime}uje da se Milan Stojadinovi} kao ministar finansija u Jevti}evoj vladipona{ao kao „strano telo”, tj. da je bio „oko i uho u jednoj vladi koju knez nije imaonameru da dugo drì na vlasti” (str. 61). Iz toga izvla~i zaklju~ak da je JRZ fakti~kiza~eta i pre Petomajskih izbora, te da je Stojadinovi} neprekidno ru{io vladu iznutraspremaju}i se da je sam preuzme. Iako je opozicija dobila gotovo isti broj glasova kaovladina lista, raspored mandata je drasti~no izmenio sliku parlamenta zahvaljuju}i tzv.Dontovom sistemu. Jovanovi} je i kod kneza Pavla prepoznao Aleksandrov manir danemilice „tro{i” ugled politi~kih vo|a i potom ih sa jo{ manje milosti smenjuje, {to je ponjemu bio jo{ jedan od dokaza neozbiljnosti jugoslovenskog parlamentarizma. Jovano-vi} portreti{e i kneza Pavla za koga kaè da je odavao utisak liberalnog vladara „koji jeusisao britanske metode u politici”, ali da su njegovi prakti~ni postupci bili sasvimdruga~iji. Izglasavanje Konkordata u skup{tini postignuto je kupovinom poslanika iglasova, a po{to je crkva anatemisala poslanike, vlada je ustuknula i odustala od podno-{enja teksta Senatu na ratifikaciju. Od tih trenutaka, smatra Jovanovi}, reìm se na{ao udefanzivnom stavu i po~eo da ispoljava „fa{isti~ke tendencije”. Stojadinovi}evo mirenjesa An{lusom, razaranje Male Antante i poseta kneza Pavla Berlinu, indukovali sudefetisti~ki duh koji je neminovno zahvatio i jugoslovensku vojsku (str. 65). Po{to je naavgustovskim izborima 1938. lo{e pro{ao, Stojadinovi} je postao teret za Namesni{tvo,pa je na njegovo mesto, uo~i samog ulaska Nemaca u Prag, doveden D. Cvetkovi}.

„Pristupanje Trojnom paktu” je tre}i deo ovog pregleda u kome Jovanovi} deli-mi~no abolira predratnu vladu i namesnike, nagla{avaju}i njihove napore da izbegnuinvaziju. Ipak, ne opra{ta im odgovornost za ranije gre{ke po~injene od ujedinjenja do1940. godine. Jovanovi} pravi osvrt na nespretnu nacionalnu politiku kojom su vojvo-

TOKOVI ISTORIJE

276

1-2/2005.

|anski Nemci povla{}ivani, Ma|ari i Albanci marginalizovani, Makedonci tretirani kao„Ju`nosrbijanci”, u Crnoj Gori za banove postavljani ljudi iz drugih krajeva ~ime je izla-gana ruglu njihova dràvotvornost, dok je Vojvodina ostala bez zasluène autonomije.„Ko }e hteti da se bori za takvu Jugoslaviju?”, pita se Jovanovi} dodaju}i da je u vojscibilo previ{e ljoti}evaca i petokolona{a, te da je naoruànje bilo „raspareno i pome{ano”.Nije samo vlada bila demoralisana, ve} i narod u moravskoj dolini koji je zbunjeno po-smatrao „kako prolaze vozovi sa cisternama sovjetske nafte za Nema~ku” (str. 68-69).

Primetno je da Jovanovi} sa posebnom razdragano{}u pi{e o narodnom otporupristupanju Trojnom paktu, pa u formi anegdote iznosi detalje kako su ène skidale svojekecelje nude}i ih posti|enim oficirima (str. 71). U pregledu stranih reakcija na pu~ D.Simovi}a citira divljenje diplomata „ve{tini Srba da prave prevrate” i re~i êr~ila da su„Jugosloveni na{li svoju du{u”. Jovanovi} pominje i incidente u centru Beograda kadasu zapaljeni nema~ki saobra}ajni biro i fizi~ki napadnut poslanik fon Heren. Bez obzirada li su ova dva doga|aja bila inscenirana, tvrdi autor, Jugoslavija je ostala bez vojne idiplomatske odbrane. Pri~u o „prevarenoj nadi” dovodi u vezu sa vestima o sklapanjuugovora sa SSSR koje su uljuljkivale ljude u nadi da }e sukob biti izbegnut, zbog ~egasu mnogi optimisti 6. aprila mahali nema~kim avionima, misle}i da je u pitanju sovjet-ska pomo}. Bombardovanje jugoslovenskih gradova Jovanovi} opisuje „banditskim”rugaju}i se neubedljivim razlozima Nemaca i isti~u}i pla{ljivost jugoslovenske vladekoja je, {tavi{e, proglasila samo delimi~nu mobilizaciju. Zapanjuju}u preciznost nema-~kih bombardera Jovanovi} dovodi u vezu sa „petom kolonom”, a naro~ito sa vojvo-|anskim folksdoj~erima me|u kojima je bilo dosta nacista i obu~enih obave{tajaca, pre-mda i ruske emigrante opisuje kao „ljutu guju u nedrima” koju je odgajila stara Jugo-slavija (str. 77). Sliku op{teg rasula autor upotpunjuje opisom haoti~nih prilika u Make-doniji i na Kosovu i reke izbeglica koja se iz Bosne i Slovenije slivala ka Beogradu,pretvorenom u „dìnovsku buktinju”. Izbegla vlada se zadràla na Palama gde je i done-ta odluka o bezuslovnoj kapitulaciji, a jedan njen avion se sru{io na putu za Kairo. Unjemu je bio crnogorski ~lan vlade M. Dakovi} o kome Jovanovi} na nekoliko mestapi{e sa otvorenim simpatijama: „Zla sudbina je htela da se na njega, uvek siroma{nog iskromnog, sru~e poluge zlata, koje su iz Narodne banke ponete u inostranstvo. NjegovaCrna Gora je u svoje pe}ine primila tovare jugoslovenskih nov~anica, koje su, ba{ velikekoli~ine, ubrzo postale bezvredna hartija” (str. 79). Propast Jugoslavije „u haosu i sra-moti” i podela okupirane zemlje opisane su jakim i emotivnim re~nikom, kao i pohvala„jednodu{ne vernosti” makedonskih komunista Jugoslaviji. Iako o samom ustanku pi{eveoma {turo, on kaè da su dràvne ideje Srbije, Hrvatske i Crne Gore brzo izvetrele, teda je istorija Jugoslavije „drama puna peripetija”. Kao savremenik, Jovanovi} sa punoentuzijazma pozdravlja „neangaòvanost” socijalisti~ke Jugoslavije koja „ne negirapro{lost, nego je dopunjuje i ispravlja” (str. 83).

*

Iako ove dve celine knjige o~ito te{ko mogu me|usobno korespondirati, one seu nekom dubljem kontekstu ipak mogu dovesti u vezu. Jovanovi}evo sumiranje gre{akajugoslovenske politike moè biti ilustracija prethodnog teksta, ili ~ak istorijski izvor ojednom od politi~kih okvira u kojima se Aleksov kre}e. Bez obzira na formalnu, te-matsku i metodolo{ku nezavisnost ovih radova, njihovo objavljivanje je (makar i podzajedni~kim naslovom) vi{e nego vredan poduhvat.

Mr Vladan JOVANOVI]

277

PRIKAZI I KRITIKE

NAU^NI @IVOTScientific events

NAU^NA TRIBINA INSTITUTA / Lectures at the Institute Tribina INIS-a od 1. 1. – 30. 6. 2005. godine Lectures at the INIS January 1st – June 30th 2005

"ISTORIJA I SE]ANJE"

Pored bogate izdava~ke delatnosti, organizacija panel diskusija, nau~nih tribinai predavanja, predstavlja jednu od najzapaènijih aktivnosti Instituta za noviju istorijuSrbije tokom 2005. godine. Naime, pored ve} ustaljenih predavanja saradnika INIS-a uprostorijama Instituta, pokrenuta je i nau~na tribina pod nazivom "Istorija i se}anje",koja se svakog poslednjeg ~etvrtka u mesecu odràva u Kulturnom centu Beograda, saciljem da identifikuju}i "mesta se}anja" koja su obeleìla kreiranje kolektivnih identite-ta, ukaè na procese dugog trajanja u toku dva veka postojanja moderne srpske dràve.

Promociju Tribine predstavljala je organizacija panel diskusije na temu "Srpskaistorijska nauka danas" 3. decembra 2004. u Kulturnom centru Beograda, na kojoj suu~estvovali: Akademik Sima ]irkovi}, Akademik Andrej Mitrovi}, dr Latinka Perovi},Prof. dr Milan Ristovi}, Prof. dr Smilja Du{ani}, Doc. dr Dubravka Stojanovi}, dr MileBjelajac.

Pokretanjem diskusije o metodolo{kim i teorijskim problemima sa kojima sesuo~ava srpska istoriografija, najavljena je tribina "Istorija i se}anje", ~iji je osnovni ciljda fenomene srpske istorije postavi u {iri medjunarodni okvir, ali i da metodolo{kiosavremeni istorijsku nauku u na{oj sredini

Polazna osnova pri formulisanju teme, bio je projekat istori~ara Pierra Nora –"Mesta se}anja", u kome su vode}i francuski istori~ari, sociolozi i politikolozi analizirali(de)konstrukcije istorije i kreiranje kolektivnih se}anja prve moderne evropske nacije.Naime, u vreme priprema za proslavu dvestotine godina od Francuske buròaske revolu-cije, dràva je preko ministarstva za kulturu finansirala projekt pod direkcijom PierraNora "Les lieux des memoires", u okviru koga je u kontinuitetu od 1984. do 1992. {tam-pano osam kapitalnih tomova, u kojima su sadràni ~lanci najistaknutijih analiti~arafrancuske istorije i dru{tva. Kao projekt od izuzetnog nau~nog, ali i dràvnog zna~aja"Les lieux des memoires" je uspostavio osnove "novih ~itanja" istorijskih fenomena iomogu}io da se kroz analize simbola kao {to su na primer: "Marseljeza", dràvna zasta-

279

va, ili ~ak gastronomija, biciklisti~ka trka Tour de France, i sl. otvore novi na~ini zarazumevanje pro{losti i kreiranja virtuelnih kontinuiteta.

Organizovana su tri ciklusa predavanja: Sukobi i podele, Tradicije, Simboli itribina "Istorija i se}anje" sa intencijom da se otvore recentne istoriografske teme iproblemi, kao {to su:

– "Slika drugog" u srpskoj javnosti – percepcija politi~kog oponenta, pripadni-ka druge nacije, odnosno druge klase

– Stvaranje tradicija

– Istorijski stereotipi

– Dràvni simboli i izgradnja "lai~ke religije patriotizma"

– Istorijske li~nosti kao simboli kolektivne identifikacije...

Multidisciplinarni metodolo{ki pristup fenomenima srpske istorije objedinjujevode}e istori~are, sociologe, istori~are umetnosti, istori~are knjièvnosti u Srbiji.

Program rada tribine u 2005. godini:

Sukobi i podele:

27. januar

Dr Latinka Perovi} Politi~ki protivnik kao neprijateljDr Dubravka Stojanovi} Podele kao deo politi~ke kulture

24. februar

Dr Nenad Makuljevi} Slika drugog u vizuelnoj kulturi u SrbijiDr Vesna Matovi} Slika drugog u srpskoj knjièvnosti

17. mart

Dr Kosta Nikoli} Rat i se}anjeDr Todor Kulji}

31. mart

Dr Ljubodrag Dimi} Linije podele i sukoba u srpskomDr Sreten Vujovi} dru{tvu u vremenu socijalisti~ke Jugoslavije

Tradicije:

5. maj

Dr Miroslav Jovanovi} O "krilatom Vuku" i "sedmoglavim a`dajamagra`danske misli" – stereotipi o Vuku Karadì}u i nje-govim oponentima

Dr Miroslav Timotijevi} Heroizacija lika Vuka Stefanovi}a Karadì}a

TOKOVI ISTORIJE

280

1-2/2005.

30. jun

Dr Ana Stoli} Porodica u Srbiji sredinom i krajem XIX veka (vladar-ska, gra|anska, seoska)

Mr Aleksandra Vuleti}

Simboli:

Jesenji ciklus pod nazivom "Simboli" dogovoren je u osnovnim okvirima, jer su razgo-vori sa predava~ima u toku.

281

NAU^NI @IVOT

INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA,KONFERENCIJAMA, SIMPOZIJUMIMA

Information on conferences, workshops and symposia

Dr Olga Manojlovi} Pintar Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „Under Eastern Eyes: Travel Writing from Eastern Europe and the Balkans”, Sofija, mart 2005.

School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-EastEuropean Studies i AHRB istraìva~ki projekt „East Looks West”, u saradnji sa BritishCouncil, British Academy i sofijskim univerzitetom, organizovali su krajem marta 2005.u Sofiji trodnevni skup pod nazivom „Under Eastern Eyes: Travel Writing from EasternEurope and the Balkans”.

Cilj organizatora bio je da u fokus nau~nog istraìvanja postavi analize putova-nja i putopisne literature, koju su beleìli putnici sa istoka Evrope u dodiru sa zapadomkontinenta. Uloga koju su putopisi „zapadnjaka” imali u definisanju Isto~ne Evrope iBalkana, ali i u kreiranju identiteta Zapada u opozitu sa Istokom kao „drugim”, posled-njih godina je posebno aktuelizovana u nau~nim istraìvanjima. Martovski skup u Sofijipromovisao je, me|utim, temu koja je ostala na marginama istraìvanja, ali koja svojom{ironim otvara nove uglove posmatranja i rasvetljavanja procesa formiranja dru{tvenesvesti i integracije zajednica na jugoistoku Evrope.

Program skupa, na kome je u~estvovalo tridesetak nau~nika iz Evrope i SADbio je usmeren u dva pravca: analize putovanja na Zapad i analize putovanja unutarregiona, ~ime je po re~ima organizatora Prof. Wendy Bracewell, posebno istaknuta ulogaputovanja i putopisne literature kao jednog od najva`nijih preduslova za stvaranje slikeo sebi – kako na individualnom, tako i nacionalnom i regionalnom nivou. Iz na{e zem-lje na skupu su u~estvovale prof. Ljubinka Trgov~evi} sa Fakulteta politi~kih nauka, mrRadina Vu~eti} i dr Olga Manojlovi} Pintar iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Vi{e informacija o projektu „East Looks West” mogu}e je prona}i na internetadresi www.ssees.ac.uk/eastwest.htm; dok o prethodna dva skupa odràna u organizaci-ji School of Slavonic and East European Studies – Centre for South-East EuropeanStudies, potpunije podatke sadrì internet stranica www.ssees.ac.uk/seecentre.htm.

283

Sanja Petrovi} Todosijevi}Institut za savremenu istoriju, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „Social (Trans)formations in East-CentralEurope, 1918–1968 International workshop Warsaw”, 18 – 20. mart, 2005.

Me|unarodna radionica, Social (Trans)formations in East-Central Europe,1918–1968. odràna je u Var{avi od 18. do 20. marta ove godine. Deo je regionalnogseminara, Frst Regional Seminar in Recent History osnovanog od strane the HigherEducation Support Program of the Open Society Institute, Budapest. Skup u Var{aviorganizovali su: Pasts Inc., Central European University's Center for Historical Studies,the Institute of History of the University of Warsaw, the Collegium Civitas.

Osamnaest u~esnika (Peter Apor, Gabor Gyani, Sandor Horvath, ConstantinIordachi, Tamas Kende, Tibor Valuch- Budimpe{ta; Ulf Brunnbauer- Berlin; Zdenkoêpi~, Breda Lutar, Maru{a Pu{nik, Gregor Starc, Boò Repe- Ljubljana; DorinDobrincu- Ja{i; Mariusz Jastrzab, Dariusz Stola- Var{ava; Damir Jeli}- Lester; DanielaKoleva- Sofija; Sanja Petrovi} Todosijevi}- Beograd ) izloìlo je prezentacije u okviruslede}ih panela: Transformations of the Rural World, Market and Work, Everyday Life,Changing Patterns of Consumption, Models for Interpreting Macro-Social Change:Migrations and Modernization.

Svojim radovima, u~e{}em u veoma dinami~nim i vi{e nego korisnim diskusi-jama, u~esnici skupa u Var{avi poku{ali su da odgovore na pitanja koja su u evropskojitoriografiji ve} otvorena ali nesumljivo zahtevaju nove odgovore i tuma~enja. Kojeoblasti dru{tvenog ìvota zahvataju socijalne transformacije? Ko su nosici socijalnihpromena? U kakvim sredinama socijalne promene dolaze vi{e do izraàja? [ta je glav-na pokreta~ka snaga dru{tvenih promena? Da li je ispravnije govoriti o promeni menta-liteta ili razli~itim kulturnim modelima? [ta su i gde se najbolje mogu uo~iti sli~nosti irazlike zapadnog i isto~nog tipa modernizacije? Da li moèmo govoriti o specifi~nom,isto~noevropskom, modelu razvoja? Da li postoje moderna dru{tva u Centralnoj iIsto~noj Evropi?

Skup u Var{avi pokazao je da je saradnja me|u nau~nicima koji dolaze izrazli~itih evropskih i univerzitetskih centara neophodna za razmenu dragocenih informa-cija koje predstavljaju rezultate brojnih istraìvanja koja se sprovode u razli~itimnau~no-istraìva~kim centrima. Pored istori~ara, koji su bili najzastupljeniji, prisustvonekolicine sociologa pokazalo je da je, u dru{tvenim naukama, saradnja me|u nau~nici-ma, koji imaju druga~iji pristup metodologiji nau~nog istraìvanja, potrebnija negoikada.

TOKOVI ISTORIJE

284

1-2/2005.

Mr Slobodan Selini}Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Informacija o u~e{}u na [estom balkanisti~kom simpozijumu, Brno, 25 – 27. april 2005.

[esti balkanisti~ki simpozijum odràn je u Brnu (ê{ka republika) od 25. do 27.maja 2005. godine. Skup su organizovali Institut za slavistiku Masarikovog Univerzitetau Brnu, Ju`nomoravski region i Institut za istoriju Akademnije nauka ê{ke. U~estvova-lo je oko sto nau~nika iz ê{ke, Slova~ke, Srbije i Crne Gore, Slovenije, Bugarske,Hrvatske i Makedonije. Rad skupa bio je podeljen u istorijsko-politikolo{ko-etnolo{ku ijezi~ko-kulturolo{ku sekciju. Na simpozijuma su sa Filozofskog fakulteta u Beogradu,katedra za Istoriju Jugoslavije, u~estvovali prof dr Ljubodrag Dimi} sa temom „Poglediz Beograda na ^SR 1968. godine” i docent dr Mira Radojevi} sa temom „Saradnjasrpske i ~ehoslova~ke emigracije u I svetskom ratu”. Institut za noviju istoriju Srbijepredstavljali su dr Mom~ilo Mitrovi} („Saradnja Begradskog i ê{kog Univerziteta1918–1941”, mr Miroslav Peri{i} („Formiranje jugoslovenske inteligencije na ~ehoslo-va~kim univerzitetima 1945–1948”) i mr Slobodan Selini} („Saradnja jugoslovenske i~ehoslova~ke industrije 1945–1950”). Treba izdvojiti i u~e{}e prof. dr LjubodragaDimi}a u diskusiji i aktuelnim problemima Balkana, posebno pitanju Kosova i Metohije,tokom prvog i drugog dana simpozijuma. Veoma veliku pa`nju, posebno kolega izê{ke, pobudio je i nastup docent dr Mire Radojevi}, posebno deo njenog izlaganja kojise odnosio na delatnost Masarika u godinama Prvog svetskog rata. Osim prilike da najednom ovako zna~ajnom me|unarodnom simpozijumu predstave rezultate svojihistraìvanja o jugoslovensko-~ehoslova~kim odnosima, za nau~nike iz Beograda odvelikog je zna~aja bilo i uspostavljanje i produbljivanje saradnje sa kolegama iz ê{ke,posebno sa prof. dr Janom Pelikanom i mr Ondrejom Vojtehovskim ~ije su teme i ina~ebile tesno povezane sa jugoslovenskom istorijom. Tako je prof. dr Pelikan predstavio rado Makedoniji 1968. godine, a mr Ondrej Vojtehovski rad o jugoslovenskoj inform-birovskoj emigraciji u êhoslova~koj.

Dr Radmila Radi}Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „The Impact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO”, Amsterdam, 27 – 29. april 2005

U Amsterdamu je od 27. do 29.4.2005. odràna zavr{na konferencija projektapod naslovom Okupacija u Evropi: uticaj vladavine nacionalsocijalizma i fa{izma (TheImpact of National Socialist and Fascist Rule-INSFO). Program je zapo~eo 2000. godineuz podr{ku Evropske nau~ne fondacije i nekoliko nau~nih institucija iz Zapadne Evrope.

285

INFORMACIJE O NAU^NIM SKUPOVIMA,

Rad na projektu nadgleda Upravni odbor sastavlje od 15 istori~ara iz nekoliko evropskihzemalja (Nema~ke, Holandije, [vedske, Velike Britanije, Norve{ke, Poljske, Gr~ke,Italije, Belgije, Finske, [vajcarske, ê{ke, Francuske, Austrije i Danske). Novembra2000. odràna je prva konferencija u Trentu (Italija), na kojoj je odlu~eno da se formira{est istraìva~kih timova. Na ~elu svakog tima nalazi se jedan do dvoje vo|a tima kojirukovode radom grupe, odre|uju saradnike za pojedine teme, organizuju sastanke timo-va i bave se izdavanjem publikacija. Tim 1 radi na temi Rat za zakonitost u politi~komi kulturnom ìvotu, tim 2: Kontinuitet crkava, tim 3: Ekonomije pod okupacijom, tim 4:Struktura svakodnevnog ìvota, tim 5: Masovne migracije i tim 6: Progon Jevreja i reak-cije hri{}ana. Septembra 2003. odràna je konferencija u Var{avi na kojoj su svi timovipodneli izve{taje o svom radu. Planirano je da kona~ni rezultat projekta bude {est mono-grafija i vi{e zbornika tekstova od kojih su neki ve} objavljeni. Na projektu je angaò-vano vi{e od 120 istori~ara iz gotovo svih evropskih zemalja, uklju~uju}i i Rusiju i ze-mlje Isto~ne Evrope. Ovaj projekat predstavlja prvi poku{aj da se u saradnji istori~araporeklom iz razli~itih nacionalnih sredina i istoriografija, napi{e jedinstvena istorijaEvrope u jednom odre|enom razdoblju i do sada je dao zadovoljavaju}e rezultate.

Bojan Simi}Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Izve{taj o boravku grupe studenata iz Holandije u Institutu za noviju istoriju Srbije

U periodu od 1. do 8. maja, na sopstvenu inicijativu i u dogovoru sa mla|imsaradnicima Instituta, u na{oj zemlji boravila je grupa studenata sa Univerziteta uGroningenu. Radi se o studentima zavr{nih godina istorije i slovenskih jezika. Za vremesvog boravka grupa je posetila veliki broj kulturnih spomenika, ustanova, muzeja i pri-sustvovala specijalno organizovanim predavanjima na Filozofskom i Filolo{kom fakul-tetu. Na samom Institutu boravili su u dva navrata. Prva poseta bila je posve}ena upo-znavanju sa uslovima za rad, prostorijama i na~inom funkcionisanja Instituta. Gostimase obratio direktor Mitrovi} poèlev{i im dobrodo{licu, pritom odgovaraju}i na posta-vljena pitanja. Drugi boravak na Institutu iskori{}en je za odràvanje radionice koja jeimala za temu stereotipe. U prvom delu radionice razgovarano je o postoje}im stereoti-pima o evropskim narodima, njihovom poreklu i uzrocima. Drugi deo radionice bio jeposve}en stereotipima o Holandiji i Srbiji. Radilo se u grupama i u~esnici imali prilikuda izraze i obrazloè sopstveno mi{ljenje kao i da diskutuju o ostalim ponu|enimrazmi{ljanjima. Na~elno je dogovorena dalja saradnja koja bi trebalo da bude konkre-tizovana na seminaru koji je planiran za decembar u Holandiji. Na tom seminaru u~e{}ebi trebalo da uzmu i predstavnici iz Poljske.

TOKOVI ISTORIJE

286

1-2/2005.

Mr Dragomir Bondì}Institut za savremenu istoriju, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologije, pokreti, iskustva”, Beograd – Sombor, 4 – 6. maj 2005.

U godini u kojoj se {irom Evrope i sveta na raznim nivoima i na razne na~ineobeleàva {ezdesetogodi{njica od zavr{etka Drugog svetskog rata i pobede nad fa{iz-mom, Institut za savremenu istoriju iz Beograda se pridruìo obeleàvanju ovogzna~ajnog jubileja organizuju}i od 4. do 6. maja me|unarodni nau~ni skup u Somborupod nazivom Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologije, pokreti, iskustva. Podr{ku uorganizaciji pruìli su Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije,Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ruski centar za me|unarodnu nau~nu i kulturnusaradnju u Beogradu i Skup{tina op{tine Sombor.

Na skupu je bilo 25 u~esnika i podneto je isto toliko referata. Ve}i deo u~esni-ka ~inili su saradnici Instituta za savremenu istoriju (13). Pored toga, u~estvovalo je i petsaradnika drugih nau~nih ustanova iz zemlje (Institut za noviju istoriju Srbije, Vojno-istorijski institut, Muzej genocida, Istorijski arhiv Sombor), a me|unarodni karakterskupu je dalo {est u~esnika iz inostranstva (Rusija, Bugarska, Istorijski institut Ma|arskeakademije nauka u Budimpe{ti, Univerzitet u Torontu i Evropski institut u Firenci).Treba ista}i da se pored istaknutih nau~nika na skupu na{lo i nekoliko mla|ih saradnikainstituta, doktoranata i postdiplomaca iz Beograda.

Tema skupa je {iroko postavljena, sa tendencijom da se ne istakne sam rat i nje-gov tok, ve} pre svega njegov svr{etak i posledice koje je ostavio na istorijski razvitakSrbije u jugoslovenskim i svetskim okvirima u narednih {ezdeset godina. Takav pristupje omogu}io {irok spektar tema i metodolo{kihh postupaka u iznetim referatima. Takoje, pored nekoliko preglednih referata i novih priloga i dopuna ranijih istraìvanja izoblasti politi~ke i vojne istorije, bilo i nekoliko izlaganja u kojima su tretirane ideje,predstave i slike u stvarnosti, propagandi, istoriografiji, {tampi, ud`benicima i umetno-sti u posleratnoj Srbiji. U prvoj grupi referata izneto je op{te stanje u Srbiji na kraju rata(Mom~ilo Pavlovi}), situacija u Somboru u jesen 1944 (Rade [umonja), komunisti~kinacionalni koncept (Nikola @uti}), posledice rata na evropsko i srpsko gra|anstvo(Nata{a Mili}evi}), pona{anje jugoslovenske emigracije u Velikoj Britaniji posle rata(Neboj{a Popovi}), prelazak armije u mirnodopski ìvot (Bojan Dimitrijevi}) i kretanjeod ideolo{ke ka profesionalnoj vojsci (Mihajlo Basara), istraìvanje stradalih pripadni-ka Vojske Kraljevine Jugoslavije (Dragan Cvetkovi}), jugoslovenski koncept nesvrsta-nosti (Dragan Bogeti}), mesto Jugoslavije u vojnim planovima SSSR-a i zemalja „naro-dne demokratije” (Laslo Riter-Budimpe{ta) i tok razbijanja SFRJ (Nikola Popovi}).Drugoj grupi po tematici i pristupu pripadaju izlaganja o stvaranju slike ratne pro{lostiu Srbiji 1945–1991 (Kosta Nikoli}), o istom procesu u francuskoj i italijanskoj istori-ografiji (Stanislav Sretenovi} – Firenca), o slici Nemaca u srpskim ud`benicima poslerata (Vladimir Ivanovi}), o kultu Draè Mihajlovi}a (Milan Terzi}), o slici neprijatelja isaveznika u Srbiji tokom rata (Milan Koljanin), o obeleàvanju Dana pobede u Srbiji

287


(Dragomir Bondì}), o transformaciji lika sovjetskog vojnika u jugoslovenskoj {tampiposle rata i posle 1948. (Ivana Dobrivojevi}), o vaspitavanju dece nema~ke nacionalno-sti (Sanja Petrovi} Teodosijevi}), o filmskoj cenzuri (Goran Miloradovi}) i o brizi inebrizi prema spomenicima i grobljima NOR-a u posleratnom periodu (Maks Bergholc-Toronto). U~esnici iz Rusije i Bugarske su obratili pa`nju pre svega na svoje zemlje i nji-hovo ulogu u okon~anju rata (V. F. Zima, V. V. Alekseev, V. N. Zemskoj, A. Garabedjan).

Posle svake od ~etiri sesije postavljana su pitanja izlaga~ima i vo|ene su intere-santne i korisne diskusije, na momente intenzivne, ali stalno u akademskim i stru~nimokvirima. Glavne teme referata, tokovi diskusija, postavljena pitanja, ponu|eni odgovorii rezultati rada izneti su u zavr{noj re~i i zaklju~ku. Treba na kraju pomenuti da su go-stoljubivi doma}ini upotpunili program predavanjem o istoriji Sombora i njegovim zna-menitostima, posetom galeriji Milana Konjovi}a i posetom pozori{tu, a delegacijau~esnika skupa je posetila i poloìla venac na spomenik palim borcima u Batinskoj bici,u Republici Hrvatskoj.

Moè se re}i da je me|unarodni skup u Somboru, pored toga {to je dao doprinosobeleàvanju jednog od najzna~ajnijih datuma u novijoj nacionalnoj i svetskoj istoriji,postavio brojna pitanja i ponudio neke odgovore o ideologijama, pokretima i iskustvimaiz {ezdesetogodi{nje posleratne srpske i jugoslovenske istorije, zasnovane na arhivskimistraìvanjima, metodologiji istorijske nauke i dosada{njim istoriografskim dostignu}ima.

Du{an Bajagi}Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „The International History of the Bandung Conference and the Origins of the Non-Aligned

Movement”, Sveti Stefan, 13 – 16 maj 2005.

Organizatori:

The Cold War Studies Centre-London School of Economics and PoliticalScience (London), International Center for Advanced Studies-New York University(Njjork), Katedra za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta uBeogradu (Beograd) i Arhiv Srbije i Crne Gore (Beograd). Odràvanje konferencijepomogli su Cold War International History Project Woodrow Wilson InternationalCenter for Scholars, Washington DC, USA i The Ford Fondation, New York, USA.

U maju mesecu od 13. do 16. ove godine na Svetom Stefanu odràna je me|u-narodna konferencija sa temom „The International History of the Bandung Conferenceand the Origins of the Non-Aligned Movement”. Na ovoj konferenciji u~estvovao je ijedan broj saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije iz Beograda.

Mo`da ne}e biti pogre{no ako se kaè da je ovo nastavak saradnje koja je po~elana skupu „Velike sile i male dràve u hladnom ratu 1945–1955” (Slu~aj Jugoslavije)odrànom 3–4. novembra 2003. godine u Arhivu Srbije i Crne Gore izme|u dve institu-

TOKOVI ISTORIJE

288

1-2/2005.

cije – Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Beogradui Departmana za internacionalnu istoriju LSE, u okviru koga funkcioni{e „Program zaistoriju hladnog rata”.

Konferencija je odràna u dva dana i imala je {est sesija sa zaklju~nim razma-tranjem. Ukupno su bila dvadeset sedam u~esnika. Izloèna su {esnaest referata.

Na ovom skupu bilo je re~i o konferenciji 29 zemalja Azije i Afrike odrànoj od18. do 24. aprila 1955. godine u Bandungu, u Indoneziji. Bandun{ka konferencija usvo-jila je zavr{no saop{tenje i tom prilikom done{ene su rezolucije koje su se odnosile narazoruànje, borbu protiv kolonijalizma, ekonomsku i kulturnu saradnju zemalja Azije iAfrike, samoopredeljenje naroda. Podr{ka je data Arapima Palestine, a po pitanju Tuni-sa, Maroka i Alìra od Francuske je traèno da pristupi mirnom re{avanju ovih proble-ma. Bandun{ka konferencija je usvojila Rezoluciju o miru i saradnji u svetu zasnovanuna deset principa. Pojedine zemlje kao {to su Kina, Indija i druge imale su va`nu uloguna Konferenciji. Na Konferenciji se govorilo i o Paktu za Jugoisto~nu Aziju (SEATO), itada su prime}ena rali~ita stajali{ta pojedinih zemalj u~esnica. Osudi „sovjetskog kolo-nijalizma” u Isto~noj Evropi suprostavili su se Indija i Kina. Od pojedina~nih pitanjakonferenciju je obeleìo indoneànsko – kineski sporazum o re{enju problema dvojnogdràvljanstva.

Konferenciju je otvorio kao prvi predsedavaju}i profesor Ljubodrag Dimi}. Prvireferat drào je profesor Arne Ve{tad u kojem je Bandun{ku koferenciju video kao iza-zov hladnom ratu, jer je isticala antinuklearni princip, emancipaciju nacija, {irenjeprocesa dekolonijalizma i drugo („The Post – Colonial Challenge to the Cold War”). Ureferatu koji je zatim usledio razmatrano je pitanje nesvrstanosti u hladnom ratu kaoopcije koja je ponudila ideju razdvajanja u odnosu na te`nju velikih sila da Tre}i svetostane bipolaran, odnosno nadu da se Tre}i svet moè promeniti na bolji na~in (MickCox, „Non – Alignment in the Cold War”). Vladislav Zubok u svom referatu („TheSoviet Union and the Origins of the Non – Aligned Movement”) kaè da je SovjetskiSavez bio spreman da prihvati nesvrstanost kao pokret koji {iri antikolonijalnu politiku.Na Bandun{koj konferenciji o~ekivao je da }e Kina dobiti mogu}nost da prevazi|eme|unarodnu izolaciju i da }e joj se ukazati prostor za ispoljavanje sopstvene revolu-cionarne delatnosti. Na Bandun{koj konferenciji Indokina se pojavila u me|unarodnomokviru, dok Vijetnam nije moga da iskoristi duh konferencije (Stein Tonnesson,„Indochina and Bandung”).

Bandun{ka konferencija bila je prvi me|unarodni skup na koji je pozvan Japan.U~e{}e Japana na konferenciji bilo je va`no sa aspekta potvr|ivanja suvereniteta zemlje,ali i kao mogu}nost da se pro{ire postoje}i i ostvare novi ekonomski interesi. Japan jebio zemlja koja je izgubila rat, ali ne i poziciju vode}e ekonomije. Na kraju konferenci-je japanski delegat je dobi priznanje od SAD (Kweku Ampiah, „Japan's Participation inthe Bandung Conference: The Reactions of the United States”). Dragan Bogeti} je ureferatu („The Bandung Conference and the Yugoslav Concept of Non-Alignment”)istakao veliko uvaàvanje sa kojim je jugoslovensko rukovodstvo pratilo tok konferen-cije i to da je bilo privrèno ideji okupljanja vanblokovskih zemalja. Za Jugoslaviju }ekasnije od posebnog zna~aja biti prevladavanje univerzalnog koncepta, jer je na taj na~inostvarila zacrtane dràvne projekcije. Vedi Hadiz u svom referatu („The Politics of the

289


Third Worldism: Soekarno and Soeharto and the Changing Notion of Third WorldDevelopment in Indonesia”) osvrnuo se na promenu predstave o Tre}em svetu uIndoneziji. Hadiz kaè da je u vreme Suharta usledila takva promena u odnosu na vremeSukarna. Sukarno je doprineo antikolonijalnom pokretu i nacionalnoj solidarnosti, aliuspeh u ekonomiji postigao je Suharto. Sukarno se zalagao za socijalnu pravdu idemokratiju, dok je Suharto bio pristalica reakciong populizma. Robert Mekmahon ana-lizirao je osnovne postavke Nehruove politike nesvrstavanja. Po njemu Nehru se zala-gao za princip neutralnosti, nesvrstanost je bila motivacija za indijsku naciju. On je kaojedan od principa svoje politike zagovarao stav opredeljenosti za zapad i prijateljstva zaistok. Nehru se u jednoj diplomatskoj protivstrategiji okre}e Kini i SSSR-u. Ipak, Nehruje osudio sovjetsku politiku u Ma|arskoj. U momentu kada je usledio porast tenzijaizme|u Indije i Kine, osnova politike nesvrstavanja spre~avala je Indiju da potraì po-dr{ku u formiranju vojnog saveza protiv Kine. înjenica je da je Nehru bio prili~nonaivan u vezi namera koje je imala Kina. Kompleksnost me|unarodnih odnosa prinudi-la ga je da se pridràva politike nesvrstavanja („The Promise and Perils of NehruvianNon-Alignment: From Independence to the Sino-Indian War”). Ljubodrag Dimi} pratioje evoluciju jedne ideje od prvih saznanja o zemljama oslobo|enih od kolonijalizma dodefinisanja politike nesvrstanosti. Vrh partije u Beogradu je verovao u nedeljivu sudbinusveta i da se politika Jugoslavije mogla da uklopi u interese oslobo|enih kolonijalnihzemalja. Jugoslavija svoju pa`nju poklanja zemljama Bliskog istoka i Azije. Nastojala jeda vidi druge kroz razumevanje istorijskog, demografskog, sagledavanje ekonomskog,politi~kog na nekoliko nivoa itd („Yugoslav and Afro – Asian Area: From Informationto Policy in Defining Non-Alignment”). Svetozar Rajak posmatrao je Titova putovanjau Afriku i Aziju kao momenat u oblikovanju Pokreta nesvrstanih. Tito je koristio principuniverzalnosti kako bi motivisao prerastanje regionalne grupacije u pokret. Transfor-macija od neopredeljenosti do pokreta odvijala se u periodu od 1954–1958. godine.Titovi napori da konceptualizuje ovu transformaciju bili su proèti te{kim i napornimradom, jer su se Bandun{ka konferencija i pokret nesvrstanosti ispoljili kao alternative(„Tito's Two Trips to Asia and Africa, 1954 and 1958: The Shaping of the Non-AlignedMovement”). Miroslav Peri{i} i Mom~ilo Mitrovi} ukazali su na kulturu kao instrumentjugoslovenske politike u pokretu nesvrstanih. Proces upoznavanja posredstvom kulturetrajao je od Bandunga do Beograda. Razmena kulturnih sadràja bila je u razvoju uo~iBeogradske konferencije. Jugoslovenska kulturna akcija u ovim zemljama ispoljila sekroz predstavljanje knjièvnosti, koncerte filharmonije, a naj~e{}e kroz fimske projekci-je i radio emisije jer su dopirale najdalje. Jugoslavija je tako|e razvijala strategiju na-u~no – tehni~ke pomo}i drugim zemljama i razmenu studenta kao jedan od vidova kul-turne akcije („Yugoslavia and the Non Aligned: Culture as an Instrument of Politics”).Mira Radojevi} ukazala je na stav jugoslovenske politi~ke emigracije prema jugosloven-skoj politici nesvrstanih. Pra}ena su putovanja Josipa Broza Tita u njima je traèno ne{tolo{e i trebalo ga je na~initi sme{nim, a njegovu saradnju sa zapadom trebalo je prikaza-ti takti~kom u cilju sakrivanja njegove bolj{evi~ke su{tine.

Politi~ku emigraciju je brinuo uspeh jugoslovenske politike, jer je to doìvlja-vano kao prepreka restauraciji gra|anskog dru{tva (Yugoslav Political Emigrés onYugoslav Policy of Non-Alignment). Dragomir Bondì} i Slobodan Selini} dali suvi|enje Bandun{ke konferencije prene{eno posredstvom {tampe jugoslovenskom jav-

TOKOVI ISTORIJE

290

1-2/2005.

nom mnjenju. Jugoslovenska politika videla je Bandun{ku konferenciju kao korak kasmirivanju u svetu, pozitivan element i doprinos miru. Od konferencije se o~ekivalo dana njoj progovori Azija, pozdravljano je antiblokovsko raspoloènje („The BandungConference and the Yugoslav Public Opinio”). \or|e Borozan u svom referatu je izneovi|enje o Prvoj konferenciji {efova dràva nesvrstanih zemalja u Beogradu 1961.Beogradska konferencija proklamovala je po{tovanje prava na samoopredeljenje imiroljubivu koegzistenciju, i definisala je principe po kojima }e se svet nesvrstanih pro-movisati („The First Conference of the Heads of State of the Non – Aligned Countries,Belgrade 1961”). Dìm He{berg govorio je o stavu Sjedinjenih Dràva prema Beo-gradskoj konferenciji 1961. Konferencija je pruìla SAD uvid u unutra{nju jugoslo-vensku stvarnost („John F. Kennedy, George F. Kennon, and a 'Bag of Eels': The UnitedStates and 1961 Belgrade Conference”). Mat Koneli razmatrao je pitanje demografskepolitike i kontrole {irenja nacija u poslekolonijalnom svetu kao pitanje imperijalizmadrugim sredstvima. Konstituisanje novog tipa imperijalizma polazi od kontrole svetskepopulacije. Njegov cilj jeste postizanje kontrolisane populacije. Kontrola populacija seposmatra kroz mreù me|unarodnih institucija, ideja itd („Imperialism by Other Means?The Struggle over Population Control in the Post-Colonial World”)

Zavr{no razmatranje o skupu dala je Merilin Jang u svom saop{tenju („Bandungand Beyond: Suggestions for a Research Agenda”). Neke od ideja ponudili su i ostaliu~esnici skupa. Najzanimljivije mogu se svesti na predloge da se u daljim nau~nim na-stojanjima pa`nja obrati na: izgled postkolonijalnog sveta, socijalne pokrete kao konceptmodela za razvoj, definisanje zna~aja koji je imao Egipat, ulogu Kine u Tre}em svetu.Predloène su jo{ neke zanimljive teme: degolizam, kolektivni portreti vo|a, generacijai drugo, vi|enje hladnog rata iz razli~itih uglova, stereotipi, istorija mentaliteta, religija,institucije, ideje, strah i sli~no. Istaknuta je i va`nost koji bi imalo prou~avanje pokretanesvrstanih do susreta u Lusaki. Skrenuta je pa`nja na potrebu saradnje istori~ara sabiv{eg jugoslovenskog prostora.

Aleksandar R. Mileti}Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd

Me|unarodni nau~ni skup: „Urban Life and Culture in Southeastern Europe”, Beograd, 26 – 29. maj 2005.

Na konferenciji organizovanoj na temu urbanizacije i urbanog ìvota u Jugo-isto~noj Evropi okupio se veliki broj u~esnika (oko 150) koji su tokom tri dana prezen-tovali rezultate svojih istraìvanja. Ovako veliki broj predava~a iz svih oblasti dru{-tvenih nauka i arhitekture, bio je po tematskom kriterijumu razvrstan u 8 sesija unutarkojih se nalazilo po 6 panela. U svakom panelu bilo je predvi|eno u~e{}e ~etvoro pre-dava~a ~ijim radom je rukovodio jedan od renomiranih u~esnika u svojstvu predsedava-ju}eg. Samo mali broj prethodno nazna~enih u~esnika nije se pojavio u predvi|enom ter-minu njihovih predavanja. Paneli su tematski obuhvatali najrazli~itije aspekte urbanog

291


na Balkanu: istorijske, sociolo{ke, demografske, antropolo{ke, arhitektonske, kulturo-lo{ke... Radni deo konferencije odràvao se u prostorijama Filozofskog fakulteta uBeogradu, a predavanja su dràna na engleskom jeziku. Teme predavanja bila su pitanjaintimne i privatne istorije, sporta, turizma, me|uetni~kih interakcija, odnosa na relacijiurbano – ruralno i svakodnevnih rituala i obrazaca urbanog identiteta. Za u~esnike skupabili su organizovani kokteli – protokolarni prijemi u Narodnom muzeju i Skup{tini gradaBeograda.

Organizatori Konferencije bili su: Me|unarodno udruènje za antropologijuJugoisto~ne Evrope iz Graca (International Association for Southeast European Anthro-pology – INASEA), Filozofski fakultet iz Beograda i Udruènje za Jugoisto~nu Evropu(Südosteuropa – Gesellschaft) iz Minhena. Veliki trud oko organizacije Konferencijeuloìli su predsednik INASEA Ulf Brunbauer, profesor Slobodnog Univerziteta (FreieUniversität) u Berlinu i Vesna Vu~ini}-Ne{kovi} sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.Program rada Konferencije i apstrakti predavanja svih u~esnika objavljeni su u posebnojpublikaciji. Iz ugla u~esnika mogu izraziti veliko zadovoljstvo odli~nom organizacijomovako velikog skupa u Beogradu.

TOKOVI ISTORIJE

292

1-2/2005.

Uputstvo za predaju rukopisa:

âsopis Tokovi istorije objavljuje tekstove na srpskom jeziku uz rezime naengleskom jeziku. Autori iz inostranstva mogu poslati tekst na svom maternjem jeziku iu tom slu~aju tekstovi }e biti pra}eni rezimeom na srpskom jeziku. Svi tekstovi morajubiti pra}eni apstraktom koji ne prelazi 100 re~i i rezimeom koji ne prelazi 250 re~i.Tekstovi ne bi trebalo da budu ve}i od 25 strana (uklju~uju}i fusnote, tabele, rezime ispisak literature), 7 za prikaze. Svi prilozi (~lanci, prikazi, gra|a) moraju biti kucani nakompjuteru u nekom od programa MS Word ili u nekom od programa kompatibilnih sMS Word i moraju biti snimljeni u formatu MS Word dokumenata. Obavezno je kori-{}enje fonta Times New Roman, veli~ina slova 12, prored 1,5. U fusnotama, rezimeimai apstraktu veli~ina slova 10, uz jednostruki prored. Prva strana treba da sadrì porednaslova rada i apstrakta i ime autora, i instituciju u kojoj radi. Tekstove priloìti u {tam-panoj verziji i uz disketu. Priloge slati na adresu:

Institut za noviju istoriju SrbijeTrg Nikole Pa{i}a 1111 000 Beogradili na INISªptt.yu

Uputstva za pisanje napomena i bibliografija:

Ime i prezime autora: kurent (obi~na slova)Naslov ~lanka ili priloga: kurent pod navodnicimaNaslov knjige: kurzivNaziv ~asopisa: kurzivIsto: kurzivn.d.: kurziv

Citiranje knjige:

Ljubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije 1918-1941, I-III,Beograd 1997, str. I/235.

Citiranje ~lanaka u ~asopisima:

Ljubodrag Dimi}, "Josip Broz, Nikita Sergejevi~ Hru{~ov i ma|arsko pitanje1955-1956", Tokovi istorije, 1-4/1998, Beograd 1998, str.23-60.

Isto, str.44.

293

Citiranje priloga u knjigama ili zbornicima:

Dr \or|e Stankovi}, "@ena u ustavima Kraljevine Jugoslavije (1918-1945)",Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2, Polo`aj `ene kao merilo moder-nizacije, Nau~ni skup, (ur. Latinka Perovi}), Beograd 1998, str.36-41.

Citiranje novina:

J. Jovanovi}, "Porodica i njen vaspitni zna~aj", Hri{}anska misao, VI, 1-2,Beograd 1940, str. 9.

Citiranje arhivskih fondova:

Arhiv Srbije, (dalje AS), Zemaljska komisija za utvr|ivanje zlo~ina okupatora injihovih pomaga~a, g. 25 .

Arhiv Srbije i Crne Gore, Savezno izvr{no ve}e, 130-783-1259 (dalje ASCG, SIV).

Citiranje iz encikolpedija:

"Srbi", Enciklopedija Jugoslavije, 7, Zagreb 1968, str. 529.

Citiranje sa World Wide Web:

Carrie Mc Laughlin, "The Handmaid's Tale in the context of the USSR", Section18, 2003, www.u.arizona.edu

TOKOVI ISTORIJE

294

1-2/2005.