Udruzenje za podrsku i kreativni razvoj djece i mladih Association for support and creative development of children and youth Tuzla

Univerzitet u Tuzli Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet University ofTuzla Faculty of Education and RehaЬilitation

UNAPREDENJE KV ALITETE ZIVOTA DJECE 1 MLADIH

IMPROVING ТНЕ QUALITY OF LIFE OF CHILDREN AND YOUTH

Tematski zbornik/Conference proceedings

1 dio/Part one

IX Medunarodna naucno-strucna konfrenecija "Unapredenje kvalitete zivota djece i mladih" 22. - 24. Об. 2018. godine, Harkanj, Madarska

IX International scientific conference "Improving the quality of life of children and youth"

22"d-24•h June 2018, Harkany, Hungary

ISSN 1986-9886

Tuzla, 2018.

UNAPREDENJE КУ ALITETE ZIVOTA DJECE 1 MLADШ Improving the qua/ity of life of children and youth

Izdavac/PuЫisher: Udruienje za podrsku i kreativni razvoj djece i mladih

Urednici/Editors: Milena Nikolic

Medina Vantic-Tanjic

Organizacioni odbor/Organization Committee: Medina Vantic-Tanjic, predsjednik

Fadil Imsirovic Milena Nikolic

Marinela Scepanovic Selim Goranac AdmiraBeha Nino Vrabac

Naucni odbor/Scientific Committee:

cw. Јо. Z ~ l"1 rkortju, \IG1.f1.Yedпt/ profeюr Univerzitet и Tuzli Edukacijsko-rehaЬilitacijski fakultet, Bosna i Hercegovina ~l!/profeжJ.y 'Ratkc-Duev, PhV University "Ss. CyriJ and Methodius" FacuJty of Philosophy-Skopje, RepuЫic of Macedonia

Нйhа, PhV, АЖК{Щ;f!/РrоfежЈ.у L~vC!.-Y'f!a' University ofWest Hungary Benedek Elek Faculty of Pedagogy, Sopron, Hungary

cw. Јо. S/m;[,c,cv Go-luЬc-vu, redovYU/ profeюr Univerzitet и Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehaЬilitaciju, Srbija cilr . .1o. 'ВC!.-r"&cwcvкopetem,, ~ Univerza na Primorskem Pedagoska fakuJteta, Koper, Slovenija

(иЉ ProfeжJ.y l"1 C!.-rlfcv Ј ctk,,wljf!"1[(;, PhV UNISA School ofComputing, Col!ege ofEngineering, Science and Technology Johannesburg, South Aftica

~e-vttprofeжJ.r 'В~lvfeme.du, PhV State University ofTetova Faculty of Pedagogy, RepuЫic ofMacedonia fuЉprofeжJ.y FcU:"tlv ~AHiN, PhV Се!а! Bayar University Manisa, Tiirkiye

tir . .\

dv . .к;;, Svetla.nci,,кaijaccv, Vcwtrerlvwpr~ Univerzitet и Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Srbija dv . .к;;, Ana]ctkcW-WCЧfYl.eY', ~ Sveuciliste и Zagrebu Edukacijsko-rehaЬilitacijski faku!tet, RepuЫika Hrvatska dv . .к;;, Ј Щуt(;џ Kudelv lvt woie>vu, Vcwtredrii/ pr~ Osnovna sko!a Dragutina Tadijanovica, Zagreb, RepuЫika Hrvatska

~rvprofew>r V~V{,,m(;(yovr;v..Radoj();U, PhV University "Ss. Cyri! and Methodius" Institute of Special Education and RehaЬilitation Faculty of Phi!osophy, Skopje, Repub!ic ofMacedonia

fи1Iprofew>r, NatЩcvc();eyJkcv-Jovcмwvcv, PhV University "Ss. Cyri! and Methodius" Institute of Special Education and RehaЬilitation Facu!ty of Phi!osophy, Skopje, RepuЫic ofMacedonia

dv . .!

Predgovor ." .................................. " ................................................ " .......................... 15

PL'ENA'RNA IZLAGANJA

Nada Мladina

Dijete kao nekompetentan pacijent"""" "" """""" """"". """" """"""""". """""""" 21

Laszlo V arga "Windows of Opportunity" - Brain-based Leaming at Early Ages """""""""""""".31

Jasna Kudek Mirosevic Kvaliteta pracenja inkluzije kroz ulogu strucnih suradnika edukacijskih rehaЬilitatora ....... " ............................................................................ " .. " ................ " ... 39

Nevenka Mravlincic Pomocnici u nastavi u sustavu odgoja i oЬrazovanja u RepuЫici Нrvatskoj """""""41

Мirjana Sovilj

Zvuk, muzika i rec u funkciji razvoja svesti ""."""""". "."".""" """"""" """""." "". 53

ТТ1'4А I UNAP'R'Eo'EN.Jt KVAUТ'TTE zrvor А VJECE P'REVSК

Snezana Vidanovic, Vesna Andelkovic Udeo igre u decjem emocionalno-kognitivnom i kreativnom razvoju ." .. " ..... """""" 93

Reka Юssne Zsamboki The Јоу ofLeaming- Celestin Freinet's Innovative Pedagogy in the Practice of

Hungarian ЕСЕС """". ". """"". " .. " ... """. "."" ". ". """"" ". ". """""" """ """" """."" 99

Sadeta Zecic, llda Bekric

Stavovi roditelja о predskolskom odgojno-obrazovnom radu """"""""""""""""".107

Ј elena Maksimovic, Mariola Dordevic Akciono istrazivanje: strategija prevencije vrsnjackog nasilja u cilju unapredenja

kvaliteta zivota dece u skolskom kontekstu """""""""""""""""""""""""""""""121

Daniela Dimitrova-Radojichikj, Natasha Chichevska-Jovanova

Preschool children: attitudes toward children with disabilites """""""""""""""""135

Salem Bakic, Hermina Sinanovic, Selma Bakic

Prisustvo vrsnjackog nasilja medu ucenicima u osnovnoj skoli """"""""""""""""143

Jelena Opsenica Kostic, Маја Lekic, Tanja Panic

Anksioznost i depresivnost u ranoj adolescenciji """"""""""""""" """"""""" """ 149

Daria Dizdarevic, Anida Sadikovic, Meliha Suljagic, Arma Tanovic-Brankovic Podsticanje kreativnosti kod ucenika u varmastavnim i vanskolskim aktivnostima kao

prilika za unapredenje kvalitete zivota """""""""""""""""""""""""""""""""""159

Ljilja Barjaktarovic

Tjelesni razvoj i fizicka sposobnost djece skolskog uzrasta od 7 godina """"""""171

Vera Z. Stojanovska, Aneta Т. Barakoska, Borce К. Kostov The professional needs of the school pedagogues for improving the quality of their

work with the students in the primary education "."."" .. " .. "" .. """" .. " """"""."."".177

Vlasta Erdeljac, Hrvoje Kovac, Nina Colovic Kako unaprijediti ranu pismenost: usmjereno citanje maloj djeci """""""""""""".185

Alma Malkic Alickovic Socijalne vjestine ucenika osnovnoskolske dobl: razlike u odnosu

na skolski uspjeh .""".""""""""""""."""""""".".".".""""."."""""""."".""""." .. 195

" .. "." ... 93

of

. """"".99

.""".107

ја

""" 121

,; "".135

""143

".149

vic kao

"159

.171

177

85

)5

Tanja Panic, Je1ena Opsenica Kostic, Marta Dedaj

Podrska razvoju dece predskolskog uzrasta """""""""""""""""""""""""""""""207

Marijana Stojcevic, Lana Skender, Branka Bencec Poticanje razvoja djecjih glazbenih kompetencija i ocuvanje bastine putem pjevackog zlюra .................... " .... " ...................................................................................... " ...... 217

i!>hrija Barjaktarovic

Ciralacka pismenost ucenika romske nacionalnosti """""""""""""""""""""""""221

l"atasha Angeloska Galevska

Quality control in education ". """". """"""". "". ". "" """. """""""". """" "" """"".229

Daniela Car Mohac U~ecaj sportskog programa na motoricke sposobnosti djece predskolske doЬi

polaznika male sportske skole """". "" ". ". """"" """"' ". """""""". """""""""""".237

Barbara Kopacin

Ucenje muzike i uspjeh u obrazovanju """""""""""""""""""""""""""""""""""243

Suzana Nikodinovska Bancotovska Educationalsoftware and e-learning in the early grades of elementary school """""255

Ivan Trajkov

Rizik od nasilja i radne eksploatacije djece na ulici/djece ulice """"""""""""""""259

Маја Gabelica Supljika, Ksenija Romstein, Lucijan Supljika Gabelica Kakvu podrsku и skoli i sportskim klubovima trebaju djeca ciji su roditelji u zatvoru? ........................................ " ................... " ....... " ............................. 267

Tatjana Koteva-Mojsovska, Florina Shehu Planning, recording and evaluating as а synchronized system for effective preschool education ...................................................................... " ............................................ 277

Vesna Zunic-Pavlovic, Miroslav Pavlovic, Goran Jovanic

Efektivnost skolskih antiЬuJing programa """".".""""""".""""."""""""""""""".285

Dragica Bogetic, Milica Matovic ProЫem seksualnog nasilja nad decom i maloletnicima

u RepuЫici SrЬiji . """"" "" ". "". ". ""." """ "". ". ""."" """ "." ". "". "" """""". """"".295

!

Slavica М. Golubovic, Nevena Jecmenica Neke karakteristike semantickog razvoja kod dece

mladeg skolskog uzrasta ............... " ............................... " .......................................... 307

Janja Milinkovic, Karolina Tadic Lesko

U1oga socijalnog radnika и skolskom okruzenju """"""""""".""""""""""""""""321

Stanisa Ostojic

Budenje ekoloske svijesti и vrticu - Zeleno dijete """""""""""""".""""""""""""329

Biljana Joksimovic

Slobodno vrijeme osnovaca - izazov savremenoj skoli """"""".""""""""" 335

Zarema Obradovic, Amina Obradovic, Anisa Bajramovic

Stavovi roditelja о vakcinaciji djece .. """""""""""""""""""""""""""""""."""".349

Tatjana Adamovic, Slavica Maksimovic, Ljiljana Jelicic

Uticaj vestiЬularne funkcije na socioemocionalno ponasanje dece predskolskog uzrasta ...... " ........... " ................................... " ......... " ...... " .............. "." .......... " ............ 357

ТЕМАII

UNAP'R.rfJENj'E KVALIТEТE ~IVOTA ~LA'Ditf

Semrija Smailovic

Povezanost zadovoljstva zivotom sa posvecenosti veri kod ispitanica teoloske skole

medrese i gimnazije и Novom Pazaru """"""""""""""""""""""""""""""""""".367

Haris Jasarevic, Vernesa Jasarevic

Nacini ucenja ucenika ................................ " .. " ............ " .............................. " ............ 379

DuradBarac

Odnos mladih prema narkomaniji ............ " ..................... " ............................... " ....... 387

Edin Muftic, Adela Jahic, Merita Sokoli

Aktivnosti slobodnog vremena mladih ""."""."""""""""""""."""""""""""".".".399

Adnan DZindo

Odlazak mladih iz Bosne i Hercegovine: moralna dilema iii ekonomska nufuost? "409

.ж.lilj•шa Pavicevic, Snezana Stojiljkovic ·PsoЂ•ine licnosti roditelja kao prediktori subjektivnog b!agBtaщaadolescenata .......................... " ............................................................... 419

N~tbl

Azra AdZajlic-Dedovic, Larisa Valic Seksualno zlostavljanje djece - obrazovanje i prevencija " .... " ... """"." .. """ .. ""." ... 529

Biljana Milanovic-Dobrota, Mirjana JapundZa-Мilisavljevic, Aleksandra Duric-Zdravkovic Samoefikasnost nastavnika u skolskim aktivnostima "" .. """"""""""" .. """""""""537

Dusan Velickovic, Dragan Radovanovic, Dijana Kostic Procjena uticaja igranja saha na djeciju logiku, inteligenciju i

koncentraciju .... " ........ " ..... " ..................... " ....... " ......... " .................... " ........... "." ..... 547

Sanela Pekic

SocUalni uzroci recidiva heroinskih ovisnika """."""".""".""".""".""""""".""""555

Mila Doskovic, Miljana Spasic Snele Pristup hraniteljstvn iz ugla teorije afektivne vezanosti """.""".".""."."."""""."." 563

Amalija Ja!Zabetic, Lelia KiS - GJavas, Natalija Lisak Stigmatizacija i samostigmatizacija osoba s psihickim poreme6ajima """."""""""577

Lana Kologranic Belic, Каја Bagaric, Katarina Jankovic, Adrijana Sviben HemihiperplazUa - izazovi u interdisciplinarnom radu ".".""."""""""""""""""" "585

Marina Matic

Vrijednosne orijentacUe i supkulturni stilovi adolescenata """"."""""."."""""."".587

Salim Goranac, Ana Nikolic

Multisenzorni uslovi za ucenje .""""""""."""""""""."".".""""."""""""""""".".597

Tena Cacic lntegralni pristup unaprjedenju kvalitete zivota kroz osvjestavanje unutarnjih dimenzija

covjeka ................. "" ... " ........... " ................. " ... " .................... " ...................... " .......... 603

Zeljko Beissmann, Martina Kolak Utjecaj motivacije i osoЬina licnosti na bavljenje tjelesnom aktivnosti "".""."""""615

Milos Pralica, Ivana Zecevic, Nela Marinkovic Povezanost dimenzija sagorijevanja i osoЬina licnosti kod nastavnika u osnovnim

skolama .......... "" .................... " ....... " ........... " ..................... "" .................... "" ... " ...... 623

Tatjana Danicic ;29 Ртосеnа stepena zadovoljstva i licnih kompetencija zaposlenih u sistemu socijalne

za5tite nakon uvodenja metoda vodenja slucaja ""." ......... " .... """." ... "" ......... " ... " .. 635 :-

Ljublca PriЬanic, Marina МilkoviC, Iva Hrastinski, Ana Leko Кrhen 37 ERA.SMUS+ project: АВС - Podrska boljoj komunikaciji: Razvoj sveucilisnih

programa logopedije .............. " .................................................................................. 641

Nijaz Karic, Asim PandZic, Nedim Osmanovic :1 Stavovi strucnih radnika о primjeni metode ku6ne posjete u procesu socijalne

dija,,anoze porodice ................. " .................................................................................. 643

5 · SiniSa Bilic, Safet Suhasic, Nenad Lucic, Milenko Savanovic

Trendovi socijalne sigurnosti ".".""""""""."""."""""""""."""""".""""""""""". 653

NASILJA I RADNE EKSPLOATACIJE DECE NA ULICI/ULICNE DECE

'YIOLENCE AND EXPLOITATION OF CHILDREN IN STREET/STREET CШLDREN

Ivan TRAJКOV Кiril i Metodij, Filozofski Fakultet, lnstitut za socijalna rabota i socijalna politika "Majka Tereza", Skopje, RepuЫika Makedonija

Strucni rad

e-ma sa decom na ulici postaje sve prisutnija. Ministarstvo rada i socijalne · standarde i mehanizme za pru.Zanje sveobuhvatnog odgovora na ovu pojavu, а

.. da је broj dece na ulicu od godine na godinu sve ve6i, а da је oko 95% romske -_" i da је prinuda glavni uzrok za radnu eksploataciju i prosjaCenje. Prema 'EU, primenjujuCi naCela ekonomiCnosti, ef:tkasnosti i efektivnosti, preporuka је

ј.а dnevnih centara, u lokalnoj zaednici gde је mesto boravka i preblvaliSte ove riji grada Skoplja ve6 radi dnevni centar za decu na ulicu i da u velikoj meri zakonske nad!eznosti i daje odlicne rezultate u pogledu sekundame i tercijame nka socijalno-patoloskih proЫema u ovoj populaciji. Glavni cilj је da se doЬije elne situacije dece sa ulice na teritoriji grada Skoplja. Metod koji се se koristiti

, а tehnike su posmatranje (opservacija) i analiza sadrzaja. Rezultati Ьi omogucili proЫema sa poveCanom prisustvu i zloupotreba dece sa ulice smanji i da Ьi se

·:\'atan model kako Ьi se smanjio broj dece na ulice. Zbog siromaStva i ·, uslova i sredine u kojoj zive odredena kategorija gradana u Makedoniji, i dalje

ise vremena na ulicama i na razliCite naCine ostvaruju za Zivot пе samo za sebe veC rodicu, а Cesto i prosjaCenjem Ve6ina deca imaju roditelje i Cesto su prisilni i od strane njihovih roditelja da prose na ulicama ili da obavlja i druge poslove, kao Џе prozora na kolima ili prodaju sitnije stvari.

*i: Deca na ulici, ProsjaCenje, Nasilje, Zloupotreba

of the proЬ!em with children on the street is becorning more and more present. The f Labor and Social Policy develops standards and mechanisms for providing а Sive response to this phenomenon, and it is estimated that the number of children in

increasing year Ьу year, with about 95о/о of Roma ethnicity and that coercion is the е of labor exploitation and begging. According to EU standards, applying the of economy, efficiency and effectiveness means increased number of day centers in

· ommunity as the р!асе of residence of these children. On the territory of the City of _ daily children's center in the street already works, implementing to а large extent

· slative and gives excellent results in teпns of secondary and tertiary prevention of псе of social and pathological proЫems in this population. The main goal of our to get а realistic descriptionof the cuпent situation of street children оп the teпitory

_ of Skopje. We used descriptive method and techniques for collecting data are 'n and content analysis. The results сап contribute in reducing the consequences ofthe о{ increased presence and abuse of street cblldren and in finding an adequate model to

259

reduce the number of children on the streets. Because of the poverty and unemployment, the conditions and the environment in which а certain category of citizens in Macedonia live, children are most of the time on the streets and in different ways earn for themselves sometimes for the whole family, most of the time begging on the streets. Even children have parents are abused Ьу their parents and often forced to go out on the streets or do jobs, such as wiping windows on the car or selling minor things.

Кеу words: Children on the street, Begging, Violence, Abuse

Nasilje је zloCin, а nasilje nad decom је najteZi zlo-UVOD

Deca su najranlivija populacija koja је i najpodloznija razliCitim vrstama zloupotrebl · nasilja od kojih је najtezi vid trgovina decom. lmajuci u vidu cinjenicu da је detinjs najvaZnija faza za razvoj deteta i da propustene sanse za optimalan razvoj u detinjs· ne mogu se nadoknaditi u Ьilo kojem drugom periodu Zivota, postaje jasno da adekvatne zastite od rizika Ьilo koje vrste, deca nemaju sansu da se razviju u zdr ·. odrasle ljude sposobne da brine о seЬi. Prema najnovijim istra:livanjima UNICEF-a;. od 1 О dece starosti od 2 do 14 godina u Makedoniji se disciplinuju kod ku6e nasilni metodama, odnosno fizickim kaznama i psiholoskom agresijom. Ovaj proЫem ·· osoЬito prisutan u disfunkcionalnim i siromasnim porodicama. Najranljivija dece, koja su i najugrozenija od nasilja Ьilo koje vrste, kako i od trgovine s decom;c· deca na ulici, deca koja prose, koja obavljaju raznovrsne usluge na ulicu, i kојб najvecem broju poticu iz disfunkcionalnih porodica ili su bez roditelja. Oko 18.000 iJ dece ne pohadaju skolu, а deo njih nemaju stalnu adresu, nisu prijavljena i ner:n:' dokumente. Najve6i broj ove dece, u sustini oko 95% su romske nacionalnosti, 1ё sami ili su pod pritiskom prinudeni da prose ili da obavljaju razlicite usluge na u '. Eksploatacija ove dece vrse drugi ljudi, ali i njihovi roditelji koji ih primoravaju nfl ili, jos gore, koji ih prodaju. Sprecavanje i suzЬijanje nasilja prema deci, kao i za8 ' dece koja su pod rizikom od nasilja ili su izlozena nasilju, kao sto su deca na u · prepoznato је kao prioritet u nacionalnim politikama i predmet је znacajnih nap koje ulafu Vlada RepuЫike Makedonije · Drzavne institucije, kao i aktivisti? organizacije civilnog drustva.

Faktori rizika kojima su izlozena deca na ulici Teпnini kao Sto su "uliCna deca", "deca na ulici", "deca ulice""deca koja Zive i/ili ra: na ulici", "deca-besku6nici" i "deca vezana za ulicu" su termini koji se koriste za ·ь populaciju dece. Komitet za prava deteta Ujedinjenih nacija је juna 2017. godine izn .. u javnost jedan va:lan dokument - Opsti komentar br. 21 (2017) о deci u ulic situaciji. Opsti komentar о deci u ulicnoj situaciji, izmedu ostalog uvodi i nov te "deca u ulicnoj situaciji" kojirn objedinjuje svu onu decu koja jesu ukljucena u Zi i/ili rad na ulici i koja su u riziku od istog. U ovom radu koristimo teпnin "deca ulici-ulicna deca''. То su deca koja periodicno zive i/ili rade na ulici, deca koja prov znacajno vreme na ulici na semaforima, pijacama, parkovima, trgovirna, marketini autobuskim i zeleznickim stanicama, prostore na koje oni prosjace Ш rade. Deca' aktivnosti obavljaju svojevoljno, usled nedostatka drugih odrzivih mogu6nosti, ili prinudom ili prisilom odraslih Ш roditelj а.

260

Postoji veliki је broj rizika kojima su izlozena ova deca dok prose ili rade na ulici. Jedan od njih је izlozenost razliCitim vrstama nasilja. Nasilje nad decom na ulici ima razlicite oЫike i na njega deluju veoma razliCiti faktori. Ova deca svakodnevno su izlozena nasilju od strane vozaca automoЬila na semaforima od kojih prose pare, Ш kojima nude raznorazne predmete na prodaju ili nude usluge, kao pranje prozora na automoЬilu. Nasilje је najcesce verbalno, а ponekad i fizicko. Sledeci jos ozЬiljniji rizik, је opasnost da postanu Zrtve trgovine decom. Osnovni oЫici trgovine decom su prosjacenje, ekonomska eksploatacija, kao i prodaja maloletnih devojaka za brak. Mreza trgovaca kontrolise ovu decu i uzimaju njihovu "zaradu" od prosjacenja ili rada na ulici. Trgovina decom zahteva posebnu paznju i uvodenje specificnih mera zastite zbog rizika na koji su deca kao osobe u razvoju izlozena, i zbog psiholoskih, fizickih i drustvenih posledica koje trgovina decom ostav~a na razvoj. Ostvarivanje prava dece koja su izlozena riziku od trgovine i dece Zrtava trgovine, podrazumeva osmisljavanje i primenu programa i mera zastite iz perspektive prava deteta. Deca imaju potrebe i prava na potpunu zastitu. Vlada i drugi nosioci drustvenih aktivnosti imaju obavezu da u skladu sa Konvencijom о pravima deteta i ostalim medunarodnim normama i instrumentirna garantuju njihovu zastitu i zastitu njihovih prava i osiguraju da se njihove potrebe zadovolje. Dete koje је ukljuceno u zivot i/ili rad na ulici treba uzivati ista prava kao i ostala deca, naroCito pravo na zivota bez nasilj а, dostojanstvo, dobroblt, zdravlje, razvoj, nediskriminacuu i zastitu od zanemarivanja, zloupotrebe i zlostavljanja, nasilja generalno.

OPSERVACIJA DECE NA ULICI

Metodologija IstraZivanje је sprovedeno na podrucju grada Skoplja iz razloga sto vise od 85% ulicne dece prosjace i rade na ovom podrucju. Na ovom podrucju srecu se i deca koja prose u Skoplju, а dolaze iz unutrasnjosti. Tokom turisticke sezone povecava se Ьrој dece na ulici u turistickim mestima. Ј edna karakteristika moZda specificna za R.Makedoniju је to da u istocnim krajevima zemlje nema dece na ulici i odraslih koji prose. Ovaj podatak razЬija predrasude о tome da prosjacenje pretstavlja deo tradicije Roma. Opservacija se vrsi na terenu na ulicama i drugim mestima gde deca prose ili rade. Izvode је specjalno obuceni timovi u periodu od 4 meseca. Тimovi su na terenu tri dana u nedelji. Njihov prestoj na terenu је od jedan do tri sata u zavisnosti od broja dece koja su u tom periodu na ulici. Posmatranje kao osnovnu tehniku koristili smo za prikupljanje podataka о prevalenciji pojave. Timovi su zaduzeni da prilikom posmatranja i evidentiranja dece, i da evidentiraju slucajeve dece koji su potencijalne Zrtve ili su Zrtve trgovine ljudima. Ovi slucajevi prijavljuju se u policiji za identifikaciju i upu6ivanje Zrtava u odgovarajuci centar.

Postupak Istrazivanje је uradeno u slede6im koracima:

Izrada plana za posmatranje, Mapiranje situacije na frekventnim mestima, Izbor i obuku timova za opservaciju, Rad na terenu,

261

Skupljanje podataka i izrada izvestaja о doЬivenim podacima.

Ро izradi plana i mapiranja situacije, podatci ukazuju daje u gradu Skoplju 15 lokacija na kojima se nalaze deca koja prose ili rade na ulici. Najveci broj su na semaforima na bulevarima i raskrsnicama. Na osnovu tih podataka izabrali smo i obucili ЗО volontera о primeni metode posmatranja. Od njih smo formirali 15 timova ро 2 clana u timu.

Metod opservacije Cilj ove metode је da se dode do saznanja о rizicima kojima su izlozena deca na ulici (deca koja prose, koja vrse usluge na ulicu, prodaju stoku) i mogucu povezanost pojave dece na ulici sa pojavom prosjacenja, ekonomske eksploatacije, nasilja i trgovina decom.

Cilj Sistematsko posmatranje dece na ulici pretstavlja mogucnost proucavanja ponasanja dece u odredenoj sredini, odnosno mogucnost proucuvanja ponasanja dece u sredini, odnosno, sagledavanje sta se desava na ulici u realnosti. Podaci doЬiveni posmatranjem omogucili su proveru odredenih iskustvenih podataka i dopunu doЬivenih podataka sa primenom drugih metoda.

REZULTAТI

Situacija sa decom na ulici u Makedoniji U prilogu се Ьiti prestavljeni podaci koji se odnose na eksploataciju dece na ulici i decji rad, u smislu zloupoupotrebe i zlostavljanja dece za prosjacenje, kradu, rad na cruo i trgovina decom. OЬ!ici eksploatacije dece na u!ici: prosjacenje, ekonomska eksploatacija, trgovina decom. Ove aktivnosti deca obavljaju na javnim mestima; ulice, semafore, pijace, verskih objekata (crkve, dzamije) velikih supermarketa, autobuskih stanica, kafe barova, groЬ!ja. DoЬijeni podaci su pokazali:

Prosjacenje је najprisutnija aktivnost, zastupljena sa 60,05% od ukupnog broja aktivnosti koja vrse deca ua u!ici; Ekonomska eksploatacija dece na ulici zastupljena sa 26,31 %, Deca rade sledece poslove na ulici: pranje prozora na automoЬilima, ciscenje cipela prolaznicima, prenose teske stvari na pijacima itd. 10% dece ukljucena su u trgovini: prodaju voce i povrce na ulicama, rekvizite i kozmetiku za automoЬile na raskrsnicama, stare stvari i slicno. Trgovina dece na ulici zastupljena је sa 3,64%.

Ovi podaci ukazuju na povezanosti prosjacenja i ekonomske eksploatacije i pojave organizovanosti dece na ulici kao grupa koja је izlozena maksimalnom riziku od potencijalne ili realne trgovine decom i nasilje nad decom na ulici.

Ogranicenja postupka posmatranje Prilikom opredeljenja za koristenje posmatranja u slicnim istra2ivanjima moramo svesni о odredenim ogranicenjima ove tehnike. То su: nemogucnost da se pojava dece:

262

~"" ulici posmatra kontinuirano tokom njenog trajanja; ucesce ljudskog faktora u toku ''i!Osmatranja pojave i unosenje subjektivnosti; tesko6e u proceni iшlikatora za ,~ntifikovanje dece potencijaJne Zrtve iJi Zrtve trgovine decom; selektivnost i

·strasnost и pripremi izvestaja od strane posmatraca.

ос i zastita dece na ulici i dece zrtve trgovine u R.Makedoniji rn.tifikacijom Konvencije о pravima deteta R.Makedonija se obavezaJa da obezbedi punu primenu Konvencije UN i sprovode sva prava propisana u Konvenciji, medu

su: prava na materijaJno obezbedenje za norma]an rast i razvoj, zdravs.tvenu i ·· nu zaStitu i obrazovanje bez diskriminacija.

dece и R.Makedoniji је regulisana Ustavom; Zakonom о zaiititi dece; Zakonom ijalnoj zastiti; Zakonom za maloletnicku pravdu i posebno Кrivicnim Zakonom. '1ru Zakona za decju zaiititu od 2009 godina и odredbama zastite prava dece,

tivno se pominju i deca Zrtve trgovina. Za zastitu dece na ulici formiran је · centar za sekundarnu i tercijarnu zasti.tu ove dece, gde oni doЬijaju obrok i

. pri ucenju. Za decu Zr.tve trgovine formirani su 2 ustanove: Centar za Zr.tve · е drzavljana R. Makedonije i Prihvatni centar za strane Zrtve trgovine. ·rana su SavetovaJiSta za Zrtve porodienog nasilja; Centri za dnevnu i privremenu

iru razliCitih kategorija dece sa posebnim potrebama, kao i dece Zrtve trgovine. U си 2009 god. росеЈа је primena Zakona о maloletnickoj pravdi, Cime su regulisana

'prava dece sa poremecenim ponasanjem, koja su visoko rizicna grupa za pojavu · 1rgovine decom. U Кrivicnom zakonu uveden је novi c]an 418 kojim se reguliSe

trgovina decom. Posebni cJanovi regulisu k:azne za poCinioce krivicnog deJa trgovine decom. U zastiti dece Zr.tve nasilja kao i zastitata dece Zr.tvi trgovine uces.tvuvuju VJadini, Medunarodni i doma6e nevladine organizacije. Medu njima posebna је uloga s1ede6ih:

Ministars.tvo unu1rasnih poslova Ministars.tvo rada i socijaJne politike Nevladine organizaci UspostavJjenje NacionaJni mehanizam za upu6ivanje Zrtava trgovine Usvim ovim telima,pored ј vladinih prestavnika, aktivno ucestvuju Medunarodne organizacije i domadi NVO-i.

ZAКLJUCCI

1. Deca na ulici nije novi i nepoznati fenomen. Postoji vrlo dugo skoro и svim zemljama sveta, posebno је izraien и siromasnim zemljama i zemljama u razvoju. Ovaj proЫem u RepuЫici Makedoniji је vrlo aktuelan, ne samo zbog slozenosti ove pojave, ve6 i zbog tesko6a njegovog suzbijanja.

2. Oko 60% ove dece prose, 26% radi na ulici, oko 4% su Zrtve trgovine deca. Та deca provode dan na ulici, 18.000 ne pohadaju skolu.

3. Ovoj deci su uskra6ena sva prava propisana Konvencijom о pravima dece. Izlozena su surovosti ulice, nasilju i opasnosti da postanu Zrtve trgovine decom.

4. Njihov prestoj na ulici cesto kontroliSu njihovi roditelji ili druga Jica koji su iznajmili dete za prosenje.

263

5. Deca Zrtve trgovine kontrolisu trgovci koji ukoliko nisu zadovoljni zaxadom tukn dete.

6. Trgovina decom zahteva posebnu pafuju i uvodenje specificnih mera zastite zbog rizika kojirna su izlozeni kao osobe u razvoju i zbog psiholoSkih, fizickih i drustvenih posledica koje trgovina ostavlja na razvoj i zivot dece.

7. Ostvarivanje prava dece koja su izlozena rizikn od ekonomske eksploatacije i deca Zrtve trgovine, podrazumeva osmisljavanje i primenu prograrna i mera zastite iz perspektive prava deteta.

8. Deca imaju pravo na potpunu zastitu. Vlada i drugi nosioci drustvenih aktivnosti irnaju obavezu, da u skladu sa Konvencij om о pravima deteta i ostalim medunarodnim nonnarna i instrumentirna, garantuju njihovu zastitu i zastitu njihovih prava i osiguraju da se nj ihove potrebe zadovolje.

9. Zakoni kojima se regu1isu ova pitanja nedovoljno se primenjuju u praksi. 10. Centri za dnevni boravak dece na u\ici, kao i Centri za Zrtve trgovina decom,

namenj eni su da zastite decu na u\ici a\i ni su ni dovoljno ni adekvatno resenje ovog proЬ\ema.

PREPORUКE

1. Sprecavanje i suzЬijanje nasilja prema deci, kao i zastita dece koja su pod rizikom od nasilja ili su izlozena nasi\ju, kao sto su deca na u1ici, treba Ьiti prepoznato kao prioritet u nacionalnim politikama.

2. Vlada, !nstitucije, kao i aktivisti i organizacije civilnog drustva treba da organizovano deluju na suzЬijanju pojave prosjacenja i trgovine decom.

3. Imaju6i u vidu da ova deca poticu iz najsiromasnijih porodica i deo njih prosi da Ьi pomogo porodici, jedna od uspesnih mera smanjenja ovog proЬ\ema jeste zaposljavanje nihovih rodite\ja, sto је vrlo tesko za Drzave sa velikim procentom nezaposlenih u koje spada i R. Makedonija.

4. Neophodno је preduzeti hitne mere ukijucivanja ove dece u obrazovni sistem, sto 6е doprineti srnanjenju broja dece na u\ici. Sankcije i kazne prema rodite\jima koji ne sa\ju decu u skoli nisu dale rezultate.

5. Roditelji koji salju svoju decu na ulici i tera ih da prose treba Ьiti sankcionisan ve6im kaznama.

6. Кazne za trgovce koji zloupotreЬ\javaju decu, trebaju Ьiti povecane, а deci zrtvama omogu6iti adekvatnu rehaЬilitaciju i reintegraciju u drustvo.

7. Broj Dnevnih centaxa za pomoc deci na ulici treba Ьiti veci, а njihovi prograxni moraju Ьiti korigovani i prilagodeni potrebaxna ove dece.

• Прва и задолжителиа активност веднаш по згржувањето на детето во прифатнлнште е поставување на стрател.

LIТERATURA

1. Babovid, М. (2015). Teorijski i istra:livacki pristupi u proucavanju strukturnog, kultumog i direktnog nasilja. Socio\ogija. 57(2), str. 331-352.

2. Buducnost bez decjeg rada (2002). Globalni izveitaj [А Future Without Child Labour: Global Report]. Geneva: Intemationa\ Labour Office.

264

3. UNCEF. Детерминанте и фактори насиља над децом у Србији. 4. Ћокић, А (2017). Деца као модерни робови. Београд: Блиц. 5. G\obalni trendovi u decjem radu (2000-2004). [G\obal Trends in Child Labour 2000-

2004]. 6. Комитет за права детета Уједињених нација (2017). Опmти коментар бр. 21 о деци у

уличној ситуацији. 7. Medunarodni program za eliminaciju decjeg rada (2006). [Intemational Programme on the

Elimination of Child Labour - !РЕС] i Statisticke informacije i program pra6enja decjeg rada (S!МРОС). Geneva: Intemational Labour Office.

8. Zegarac, N" Baucal, А. & Gvozden, U. (2015). Ничија деца. Трговина децом у Србији и Црној Гори. Београд.

9. Serg Pinheira, Р. (2005). lzvestaj nezavisnog eksperta za studiju Ujedinjenih nacija о nasilju nad decom. Beograd.

10. Prava deteta (2006). Izvestaj nezavisnog eksperta za studiju Ujedinjenih nacija о nasilju nad decom.

11. Nasilje prema deci u SrЬiji: determinante, faktori i intervencije - Nacionalni RЗР lzvestaj. 12. Трајкова, В. (2014). Идентификација и психосоцијална помош на малолетни жртви на

трговија со луге. "За срекно детствон. Скопје. 13. Трајкова, В. (2010). Прирачник за врсничка едукација и трговија со деца. Скопје:

Републички црвен крст Македонија.

14. UN World Report on Violence against Children. Dostupao na adresi https://www.crin.org/ en/ docs/UNV АС_ World _Report _ on _ Violence _ against_ Children.pdfЗ.

15. UNICEF (2014). Konvencija о pravima deteta. https://www.unicef.org/ceecis/CRC_Ser Ьian_2014.pdf

16. UNICEF in SerЬia (2016). SeConS, Zurich University of Teacher Education, UNICEF Office of Research - Innocenti. Beograd.

17. WНО (2002). World report on violence and health: Surmnary. Geneva.

265