upoznaj se sa power point-om

8/14/2019 Upoznaj Se Sa Power Point-Om

1/35

Upoznajte se saMicrosoft PowerPiont-om


2/35

89

SADRAJ

SADRAJ................................................................................................89 UPOZNAJTE SE SA POWER POINT-OM..............................................90

1.1.IZGLED PROGRAMA ...................................................................................................911.2.RAD SA DATOTEKAMA ...............................................................................................921.3POMO U PROGRAMU ................................................................................................94

OSNOVNI ELEMENTI PREZENTACIJE................................................952.1.VRSTE I OBLICI SLAJDOVA .........................................................................................952.2.ABLONI DIZAJNA I KOLORNE EME............................................................................962.3.MASTER-SLAJD ........................................................................................................972.4.SOPSTVENI DIZAJN ...................................................................................................99

PRIPREMA SADRAJA......................................................................1023.1.PREPORUKE ZA PRIPREMU SADRAJA PREZENTACIJE................1023.2.UNOS TEKSTA ........................................................................................................1033.3.UNOS GRAFIKIH ELEMENATA .................................................................................1043.4.NAMENSKA GRAFIKA I MULTIMEDIJA .........................................................................1053.5.KONTROLNI PREGLED REZULTATA............................................................................107

NAPREDNI ELEMENTI PREZENTACIJE ...........................................1084.1.SUMARNI SLAJD......................................................................................................1084.2.TRANZICIJE ............................................................................................................1094.3.ANIMACIJA SADRAJA .............................................................................................1094.4.AUTOMATSKI GENERISANI SADRAJI.........................................................................1104.5.KOMBINOVANI PRISTUP ...........................................................................................111

PRIPREMA I IZVOENJE PREZENTACIJE ......................................1125.1.IZMENA TOKA PREZENTACIJE ...................................................................................1125.2.NAINI EMITOVANJA................................................................................................1135.3.PRIPREMA PREDAVANJA..........................................................................................1155.4.TOK PREDAVANJA...................................................................................................116

TAMPANJE DOKUMENATA .............................................................1176.1. O TAMPANJU DOKUMENTA ....................................................................................117

PODEAVANJE PROGRAMA .............................................................1207.1.PODEAVANJA .......................................................................................................120


3/35

90

GLAVA 1

Upoznajte se sa Power Point-om

U ovom poglavlju nauiete:

1. Izgled programa2. Rad sa datotekama3. Pomo u programu

Microsoft PowerPoint je program namenjen izradi interaktivnih slajdprezentacija, a najee sedobija kao deo paketa Microsoft Office XP. Glavni rezultat rada PowerPoint-a je jedna datoteka ijimpokretanjem biva prikazan niz slajdova koji se smenjuju na punom ekranu raunara ili na pogodnojpovrini zida ili platna, uz pomo namenskog projektora.

Sadraj prezentacije, ije izvoenje se naziva slide show, obino ine tekst, slike, tabele, grafikoni,multimedijalni efekti itd. Pripremu prezentacije ini gradnja sadraja tokom koje se svi elementiubacuju u predviene prostore na slajdovima. Mogui su i mnogi dodatni zahvati nad sadrajem:likovno ureenje izgleda, efekti smenjivanja slajdova, razne animacije i naglaavanja sadraja,korienje zvuka itd.

PowerPoint prezentacije se primenjuju u raznim uslovima. Tu su, pre svega, reklamni materijali koji sepublikuju na izlobama, sajamskim tandovima ili u izlozima. U takvim prilikama, sadraj seautomatski vrti u krug, tako da posmatra provodi neko vreme samostalno gledajui prezentaciju.

Drugi vid primene je podrka ivom izlaganju govornika na predavanjima, komercijalnim nastupima,sastancima itd. Tada je uobiajeno da govornik sam smenjuje slajdove dok govori, kako bi uz pomoslike bolje ilustrovao svoje ideje. Ovaj metod je postao veoma popularan na mnogim javnimskupovima to je neka vrsta standarda za moderna predavanja. Sutina PowerPoint prezentacije jeefikasno prenoenje ideja ka gledaocima.


4/35

91


1.1. Izgled programa

Radna povrina PowerPoint-a (Slika 1.1.1.) je uredjena u klasinom maniru programa orijentisanih nadokumente, a program ne postavlja specijalne uslove za svoj rad u odnosu na druge Officeprograme. Preporuuje se upotreba rezolucije 1.024x768 ili via, jer rezolucija ekrana 800x600 nijeba udobna za rad.

Slika1.1.1

Izgledradne

povrineMS

Power

Pointa-a2000

U gornjem delu prozora programa nalazi se Command Bar sa menijem i dva toolbar-a. Neki toolbar-ovi se pojavljuju i u dnu prozora ili u plivajuem obliku kada se pokrene neka alatka. Njihov poloaj,sadraj i vidljivost moemo menjati po nahoenju. Ako neki toolbar nije vidljiv, a potreban je,otvoriemo ga tako to desnim tasterom mia kliknemo na Command Bar i ukljuimo mu vidljivost.

U statusnoj liniji na dnu prozora uobiajeno se pojavljuju podaci o strukturi prezentacije. PowerPointkoristi prozore Task Panes na desnoj strani glavnog prozora. Ako se ne vidi Task Panes o komegovorimo otvara se tako to postavimo prozor na mesto komandom View / Task Pane , a zatim umeniju koji se dobija klikom na crnu strelicu u naslovu prozora odabere se potrebna paleta.

Radna povrina sadri tooltip-ove (kratke poruke koje se pojavljuju kada se mi zadri na odreenommestu), konteksne menije koji se dobijaju desnim klikom mia, razne preice na tastaturi kao ispecijalne elemente inteligentnog ponaanja programa. Kreui se kroz program uoava se da seveina operacija moe pokrenuti na dva ili tri naina. Svi oni su funkcionalni i zavise od linog principarada.

Centralno mesto na radnoj povrini PowerPoint-a zauzima prostor u kome se ureuje sadrajprezentacije. Izgled tog prostora se menja po principu tzv. pogleda (views), koji se mogu menjati da bise lake izvodili odreeni zahvati. Neki tasteri za izmenu dva glavna pogleda nalaze se u donjemlevom uglu prozora. Kompletna lista se nalazi u meniju View. Trei taster u tom nizu slui zapokretanje prezentacije (taster radi isto to i preica F5).


5/35

92


Kada se otvori program uobiajeni pogled je Normal View (na slici) u kome se uoavaju trikarakterisina podruja. Njihov odnos veliina moe se menjati povlaenjem granice miem.

Centralni deo zauzima pojedinani slajd na kome se trenutno radi. Kada prezentacija ima vie

slajdova, na desnoj strani prozora se nalazi standardni kliza, ispod koga su i dva tastera za prelaz naprethodni, odnosno sledei slajd. Ispod prozora slajda nalazi se prozor u kome se inicijalno vidi tekstClick to add notes - to je prostor za pisanje proizvoljnih tekstualnih beleki uz slajd. Levi vertikalniprozor Layout pored slajda slui za ematski prikaz, navigaciju i upravljanje sadrajem, a sastoji se oddva lista. Opcija Slides, koja je najee aktivna, prikazuje umanjene sliice slajdova u neprekidnomnizu, uz oznake rednih brojeva. Klikom na sliicu aktivira se slajd koji joj odgovara. Opcija Outlinenaglaava tekst i slui jo nekim poslovima o kojima e se kasnije govoriti. Klikom mia na siluetuslajda aktivira se odgovarajui slajd, a dupli klik sakriva ili otvara tekst ispod naslova. Tekst jepodvuen ukoliko je sakriven.

Ukoliko elimo da maksimalno koristimo radnu povrinu, iskljuiemo male prozore klikom mia nastandardni znak X u levom vertikalnom prozoru. Klasini Normal View e se povratiti klikom na tasterNormal View (Restore Panes) u levom uglu donjeg klizaa prozora. O ostalim pogledima govorie se

tokom opisa funkcija koje ti pogledi nude.

1.2. Rad sa datotekama

PowerPoint koristi tri osnovna tipa datoteke koje su logiki asocirane u sistemu. Tip PPT je standardnioblik prezentacije (presentation), a podrazumevana operacija pri aktiviranju datoteke u WindowsExplorer-u je otvaranje u reimu ureenja, gde ostaje otvorena do komande za zatvaranje ilizavretka rada programa.

Tip PPS je rezervisan za direktno emitovanje: aktiviranjem iz Windows Explorer-a odmah se startujeslide show, a po zavretku datoteka se zatvara.

Trei prirodni oblik datoteke ima ekstenziju POT - to je format ablona prezentacije, to je predloaksa odreenim ureenjima slajdova. Kada se otvori datoteka ovog tipa, predloak postaje inicijalni zanovu prezentaciju, koja e biti snimljena sa ekstenzijom tipa PPT ili PPS.

Sva tri rezervisana tipa razlikuju se iskljuivo po ponaanju kada se datoteka pozove (npr. dvokliknena nju), dok je format u tehnikom smislu isti. To znai da se slobodno moe promeniti tip datoteke unekom spoljnom programu. Ako se na primer datoteka Prezentacija.ppt iskopira kao Prezentacija.ppsili joj se promeni tip, olakae se poetak emitovanja.

Kada se ve nalazimo u programu, postojeu datoteku prezentacije emo otvoriti u dijalogu File /Open (CTRL+O), uz eventalnu navigaciju do lokacije datoteke(Slika1.2.1.), ako se ona ne nalazi ufolderu My Documents. Ime neke od nedavno menjanih datoteka moe se nai pri dnu menija File ili

na vrhu Task Pane-a New Presentation. Osim pri pokretanju programa, taj Task Pane se otvarakomandom File / New i tu se moe birati meu predlocima za novu prezentaciju.

Grupa New nudi otvaranje nove, prazne prezentacije ili paletu ablona u kojoj se moe odabrati neki.O treoj opciji ove grupe govorie se kasnije.

Opcija New from existing presentation je nain da se postojea prezentacija iskoristi kao polazite zanovu: uitani sadraj je kopija odabrane datoteke, ali je tek treba snimiti prvi put, pod novim imenom.Na poetku grupe New from template nalazi se kraa lista poslednjih ranije upotrebljenih ablona, aopcija General templates poziva klasini dijalog u kome se tokom odabiranja vide izgledi ponuenihablona.


6/35

93


Slika 1.2.1.

Izgleddijaloga zaotvaranjepostojeih

prezentacija

Prezentaciju na kojoj se tek poinje da radi treba snimiti odmah. To je mogue uraditi pozivomdijaloga Save As iz File menija ili preicom CTRL+S (Slika1.2.2.).

Treba da proverimo da li okolina koristi razliite verzije PowerPoint-a. Tekua verzija je kompatibilnaunazad do verzije PowerPoint 97, dok verzije 4 i 95 koriste stariji format koji se moe odabrati u listi

Save as type dijaloga Save As. Treba obratiti panju na to da se pre snimanja u staroj verziji snimi iverzija u aktuelnom formatu, zato to e prezentacija konverzijom u stari format pogubiti elemente kojiranije nisu bili podrani. U listi formata za snimanje mogu se uoiti i neki drugi formati (HTML i formatinekih slika).

Slika 1.2.2.

Izgleddijaloga zasnimanje

dokumenta


7/35

94


Standardno snimanje prezentacije tokom rada izvodi se klikom mia na disketu u toolbar-u ilipritiskom na CTRL+S, to bi trebalo da pree u naviku kako bi se smanjio rizik od gubljenja podatakau sluaju nestanka struje ili kraha sistema.

Da bi se smanjili razni rizici treba omoguiti programu da uva integritet onoga to je uraeno: otvorise dijalog Tools / Options i na listu Save iskljui se opcija Allow fast saves, a ukljui opcija SaveAutoRecover info every koja se postavlja na vrednost ne veu od pet minuta. Ako je disk dovoljnobrz moe se postaviti interval od jednog minuta. Ako dodje do pada sistema tokom rada, im seponovo startuje PowerPoint, na levoj strani prozora pojavie se Task Pane sa listom sruenihdatoteka. Odatle se mogu povratiti u stanje koje je AutoRecovery poslednji put zabeleio. Trebauitati takvu prezentaciju, i odmah je regularno snimiti pod drugim imenom. Nakon toga trebauporediti taj sadraj sa poslednjom snimljenom verzijom datoteke pre pada sistema.

Pre prvog snimanja prezentacije moe se popuniti list Summary u dijalogu File / Properties. Ovajsvojevrsni tehniki karton Office dokumenta je dobro sredstvo standardizacije: kasnije se mogu brzopregledati ti atributi zatvorenih datoteka ili upotrebiti neki od podataka kao kljuna re u pretraivanjubiblioteke dokumenata. Preporuljivo je uneti bar naslov (Title), kategoriju (Category) i to vie

asocijativnih kljunih re

i (Keywords), proveriti ime korisnika i firme, a nije na odmet popuniti temu(Subject) i eventualno navesti komentar.

1.3 Pomo u programu

Mehanizam pomoi u PowerPointu je vieslojan, a poinje od ponaanja radne povrine. Prvi nivo sutooltip poruke, koje pomau u otkrivanju znaenja elemenata radne povrine. U gornjem desnom uglumnogih dijaloga postoji taster Whats this (mali upitnik). Kada se klikne na njega dobija sekarakteristini pointer mia, a zatim klikom na mesto koje je nejasno dobija se ceduljica sa opisomakcije. U sluaju potrebe za ozbiljnijom pomoi, unosom na engleskom pitanja u polje Type a

question for help u gornjem desnom uglu prozora dobija se izbor moguih odgovora. Pritiskom nataster F1 dobija se standardni prozor Help gde postoji hijerarhijski sistematizovan sadraj, AnswerWizard (arobnjak za odgovore), kao i detaljan indeks pojmova. Ako neka referenca poinjenapomenom WEB, to znai da se stranica koja se poziva nalazi na sajtu Microsoft-a i da e bitiuitana ako postoji veza sa internetom.

Ovi mehanizmi pomoi mogu biti korisni raznim savetima tokom rada. Njihova primena u PowerPointuje redak primer nezamenljive pomoi, poto je jedini nain da se u toku rada prijavljuju razne omake inekonzistentnosti, to je esta pojava u radu sa ovim programom. Prisustvo Office Assistant-a semoe po potrebi iskljuiti podeavanjem u dijalogu koji se dobija komandom Options u konteksnommeniju asistenta.


8/35

95

GLAVA 2Osnovni elementi prezentacije


1. Vrste i oblici slajdova2. abloni dizajna i kolorne eme3. Master slajd4. Sopstveni dizajn

2.1. Vrste i oblici slajdovaKada se otvori program vidi se slajd bele pozadine na kome se nalaze dva polja uokvirenaisprekidanim linijama, sa tekstovima Click to add title i Click to add subtitle. To je prvi slajd.

Drugi slajd se ubacuje sa Insert / New slide ili pritiskom na CTRL+M, i on e se nai neposredno izaaktivnog (u ovom sluaju prvog) slajda. Na ovom drugom slajdu opet postoje dva polja za unos teksta,ali su ona drugih dimenzija i zato slajd izgleda drugaije.

Ako bi se ubacili trei, etvrti i ostali slajdovi, oni bi u poetku izgledali kao drugi slajd. Razlika oblikaprvog slajda u odnosu na sve ostale je to je njegovo ime naslovni slajd i ima posebne karakteristike.Svi drugi oblici su slajdovi sadraja, ili u prihvaenoj terminologiji samo slajdovi.

Naslovni slajd ne mora da bude jedini ili strogo prvi u nizu. esta je praksa da se u prezentacijinaslovni slajd upotrebi bar dva puta. Osim prvog, pravog naslova, naslovni slajd se moe upotrebitikao predloak za naslov neke potceline (poglavlja), a uobiajeno je da tako izgleda poslednji slajd ukome se predava moe zahvaliti na panji i zavriti svoj nastup. Aktivni slajd moe dobiti obliknaslovnog ako se odabere ema Title Slide, koja se nalazi na samom vrhu u paleti Slide Layout, naTask Pane-u.

Pri ubacivanju treeg slajda otvorie se paleta Slide Layout u Task Pane-u na kojoj se nalaze nekeeme (Slika 2.1.1.). To su modeli izgleda (layouts) gde se moe birati meu 27 predloaka podeljenihu etiri grupe. U prvoj grupi Text Layouts klikom na sliicu Title and 2 Column Text vidi se da jeslajd odmah promenio oblik. Sada osim naslova postoje dve kolone za unos teksta. Mogu se isprobati

i ostali predloci. Vidi se da se oblik menja a na slajdu se povremeno pojavljuju ikone, na koje seklikom dobija dijalog za unos posebnih sadraja.


9/35

96


Slika 2.1.1.

Izgledpalete

Slide Layout

PowerPoint olakava osnovnu postavku slajda u zavisnosti od potrebe. Uokvirena polja se zovu okviriza unos (placeholders). Vano pravilo urednog izgleda slajda je da sadraj ne bi trebao da preliva izokvira i zato treba dobro birati optimalni model izgleda trudei se da se slajd ne pretrpa.

2.2. abloni dizajna i kolorne eme

Na toolbar-u Formatting klikom na taster Design ili u meniju Task Pane izborom stavke Slide Design -Design Templates prikazae se paleta grafikih predloaka pozadine. Klikom na neku od njih uoavase da svi slajdovi odmah prime izabrani dizajn. U pozadini se pojavljuje slika koja prekriva celu

povrinu slajda ili njen deo. Fontovi u okvirima za unos menjaju boju i oblik. Za bolji pregled, u menijukoji se javlja ispod strelice na desnoj strani svakog uzorka dizajna, treba izabrati opciju Show LargePreviews i sliice e biti uveane.

Prilikom menjanja predloaka treba obratiti panju na prozor Layout na levoj strani. Kod nekihpredloaka postoji razlika u izgledu naslovnog i ostalih slajdova, kako bi naslov bio bolje istaknut. Tapostavka je automatizovana - kada se jednom definie da neki slajdovi budu naslovni, oni e primitinaglaeni dizajn. Ovo je jedan od razloga da se slajdovima posebnog znaenja dodeli ema TitleSlide.

Broj zateenih ablona dizajna moe da varira. U Setup proceduri Microsoft Office-a, u grani DesignTemplates dela o Microsoft PowerPoint-u, postoje podgrane Typical i Additional, a samo prva seaplicira u tipinoj instalaciji. Moe se ponovo pokrenuti Setup i dodati ostali abloni. Neki abloni izranijih verzija PowerPointa vie nisu deo ove kolekcije, ali oni se mogu preuzeti iz tih instalacija.

Da bi se pronali abloni i preneli nekim elektronskim medijumom, moe se upotrebiti Windows-ovafunkcija Search, traei datoteke imena *.POT. Na isti nain moe se nai lokacija PowerPointablona na svom disku. Dovoljno je ablone koji se prenose iskopirati u ciljni folder (na standardnoinstaliranom operativnom sistemu to je \ Program Files \ Microsoft Office \ Templates \ PresentationDesign). Takoe, na WEB-u se mogu pronai mnogi lepi, besplatni abloni. Mogu se nai pomounekog pretraivaa, navoenjem kljune rei PowerPoint template.

Ako se postavi neki ablon svetlijeg dizajna na slajdove, a zatim u vrhu Task Pane-a Slide Designodabere Color Schemes ili odabere grupa u meniju Task Pane-a otvorie se paleta sa nekolikopredloaka koji se razlikuju samo po boji. Ovde se menja tzv. kolorna ema slajda. Bez obzira naemu dizajna, uvek se moe promeniti izgled slajdova postavljajui obojeno staklo na njih. Moe se

uoiti da se uz razli

ite eme dizajna pojavljuju razli

ite ponude kolornih ema, a da nisu svekombinacije uvek uspene.


10/35

97


Ako se aplicira kolorna ema na slajdove bez posebnog dizajna, to je najbri na in da se obezbedi jednostavan i nenametljiv izgled prezentacije. Moe se izvesti jedan prost efekat: otvori se dijalogFormat / Background, pa se u padajuoj paleti odabere neka boja, ili odabere nova, pozivajui punupaletu sa More Color.

Ako se otvori dodatni dijalog Fill Effects, ponudie se mnotvo kombinacija prelivanja boja, tekstura iobrazaca popune. Kada se odabere neka kombinacija, pre konane potvrde treba kliknuti na Previewda bi se proverio efekat. Ako je zadovoljavajui moe se postaviti na sve slajdove (Apply to All), kakobi se izbegla suvie arena prezentacija. Kombinovanjem postavljene pozadine i kolornih emadobijaju sasvim nove varijante.

Nain postavljanja pozadine slajda vai i za pozadinu pojedinanog okvira za unos. Ako se oznaineki od njih na bilo kojem slajdu, pa se u toolbar-u Drawing (inicijalno na dnu prozora) otvori menipored tastera Fill Color, mogu se napraviti sline kombinacije. Takoe je mogue i pojedinanoureenje izgleda oblika i boje fontova u okviru za unos, u emu pomae toolbar Formatting.

Ne predlae se odvojeno ureivanje segmenata prezentacije jer se na taj nain stvara podsvesnaodbojnost gledalaca prema sadraju, a to je efekat koji ni jedan predava ne bi eleo da postigne.

2.3. Master-slajd

Svaki slajd, bez obzira na primenjeni oblik, ablon dizajna ili kolornu emu, u trenutku ubacivanja uprezentaciju preuzima formu iz prototipa koji se naziva master-slajd. Osim to daje inicijalni izgledslajdovima, master-slajd zadrava permanentnu vezu sa njima, i to tako da se bilo koja izmena nanjemu automatski reflektuje na sve slajdove.

Poinje se od nove, prazne prezentacije. Klikom na New na toolbar-u Standard, prezentaciji se dodajejo jedan obian slajd, a za njim jo jedan primenjujui na njemu oblik naslov i dve kolone. Na svimslajdovima dodaje se neki tekst u sva polja, kako bi se posle toga uo ile izmene. Poziva se komandaView / Master / Slide Master (Slika 2.3.1.). Tog trenutka e nestati polazni tekst slajda, i pojavie seneto sloeniji ablon. U oknu Layout se vidi samo jedna sliica slajda. Moe se prepoznati strukturaobinog slajda, gde se vidi pet polja (areas) i opisi koji navode kakav tekst se tu oekuje.

Slika 2.3.1.

IzgledSlide Master

okvira


11/35

98


Moe da se napravi mala proba:

Potrebno je kliknuti na prostor naslova (gornji okvir). Dok je ceo tekst oznaen, sluei se toolbar-omFormatting postaviti font Verdana, promeniti veliinu na 40, ukljuiti bold i u paleti boje fonta odabratiplavu boju. Kliknuti negde na povrinu nieg velikog okvira.

Onda prineti pointer mia sredini gornje ivice, i uhvatiti krui koji se tamo nalazi i povui miem malonanie, da se povea prostor izmedju dva okvira. Sada klikom na taster Line (crte kose crte) utoolbar-u Drawing pointer mia nad slajdom e primiti oblik muice. Kliknuti negde ispod levog uglanaslovnog okvira, pa bez putanja tastera mia povui do desne ivice, pazei da se iscrta vodoravnalinija. Posle toga u toolbar-u Slide Master View kliknuti na komandu Close Master View, ime jezavrena prva izmena mastera slajda.

Pregledavanjem slajdova vidi se da su svi naslovi u novom fontu i boji, a vidi se i linija koja jenacrtana. Izmena je jednaka na oba obina slajda, bez obzira na to to poslednji ima dva okvira zaunos. Linija se vidi i na naslovnom slajdu, mada je njegov tretman razliit od ostalih slajdova, anacrtana linija i ne izgleda ba lepo na tom mestu.

Reenje problema je primena posebnog mastera po imenu naslovni master. Potrebno je vratiti se uSlide Master View i na toolbar-u kliknuti na taster Insert New Title Master. U oknu Layout, ispod prvogpojavila se jo jedna sliica slajda, a izmeu njih se vidi linija koja oznaava vezu. Klikovima na sliiceuoava se da je master obinog slajda nadreen naslovnom masteru. To se moe proveriti: ako se namasteru obinog slajda promeni boja fonta naslova iz plave u zelenu, pa aktivira naslovni master, i nanjemu se vidi nainjena izmena.

Meutim, ako se napravi bilo kakva izmena na naslovnom masteru, ona e ostati zabeleena samolokalno. Klikom na liniju, pa pritiskom na DEL na tastaturi vratiti boju naslova u plavu. Potompostavljanjem na taster obinog slajda vidi se da su i linija i zeleni naslov ostali ouvani.

Pre zatvaranja reima Master View, na toolbar-u poeljno je ukljuiti opciju Preserve Master. Ovim se

zakljuava struktura mastera, jer ponekad moe da se izgubi deo mastera ako se npr. obriu svinaslovni slajdovi. Zatim kliknuti na susedni taster Rename Master i promeniti ime u npr. promenjenimaster. Na kraju se treba vratiti u reim ureenja slajdova i proveriti promene. Sada je naslovni slajdrazliit od ostalih. Uoava se da u statusnoj liniji programa sada stoji tekst promenjeni master. Moese uraditi i konana provera: unese se novi slajd na kraj prezentacije i videemo da njegov oblik tanoodgovara izmenjenom masteru.

Svrha tri okvira koja se vide na dnu mastera je u sledeem: otvori se dijalog View / Header andFooter, na kome se nalazi list Slide (Slika 2.3.2.). Ovo je dijalog za ureenje zajednikog podnojasvih slajdova, gde su na raspolaganju tri vrste podataka. Moemo pojedinano odluiti da ukljuimobilo koji od njih: to reavaju tri checkbox-a na levoj strani dijaloga, a stanje pripreme se odraava namaloj silueti slajda u donjem desnom uglu.


12/35

99


Slika 2.3.2.

Izgleddijaloga

Header andFooter

Datum i vreme se mogu uneti tako da odgovaraju vremenu otvaranja prezentacije (Updateautomatically), gde se moe odabrati neki od formata u odabranoj jezikoj konvenciji ili fiksno, gde ese prosto uneti eljeni datum u polje Fixed. Slide number je redni broj slajda i dobro doe kaoorijentacija predavau. Polje Foter je namenjeno tekstu koji se eli postaviti u podnoje.

Treba obratiti panju na opciju Dont show on title slide,ijim uklju

enjem se postie da naslovni slajdostane ist od podataka u podnoju. Kada se odabere sadraj, klik na Apply to All e propagirati

podnoje na celu prezentaciju (sa ili bez naslovnih slajdova), a klik na Apply ga postavlja samo naaktivni slajd. Postavljeno podnoje uvek se moe izmeniti ili ukloniti u istom dijalogu.

2.4. Sopstveni dizajn

Bez obzira na to da li je master menjan nad praznim izgledom slajdova kao u prethodnom primeru ilije to uinjeno sa nekim od ablona dizajna, te izmene e ostati sauvane iskljuivo lokalno, u datoteciprezentacije. Da bi se bilo koja izmena sauvala kao ablon, otvori se dijalog File / Save as, pa nakondavanja imena u listi Save as type odabere se varijanta Design Template (*.pot). Odabere se kolikoslajdova e ablon imati: moe se postaviti neki inicijalni sadraj ili obrisati sve osim naslovnog slajda,

pa ak i njega. U tom sluaju e se pri izboru tog ablona na mestu prvog slajda pojaviti tekst Click toadd first slide. ablon nee biti snimljen kao deo kolekcije ablona programa, nego u lokalnomdirektorijumu za Office ablone. Moe mu se pristupiti kada se u Task Pane-u New Presentation ugrupi New From Template klikne na link General Templates. Otvorie se dijalog sa tri lista, a ablone se nai na listu General.

Vratimo se jo jednom u reim izmene mastera i krenimo od dna: sada je jasnija uloga tri okvira nadnu mastera. Parametri izgleda se menjaju uobiajenim alatima, pa se ak moe i obrisati neki okvirpodnoja. U tom sluaju element se nee pojavljivati na slajdu iako je moda ukljuen. Svim okvirimase moe menjati poloaj, vukui njegove ivice na eljeno mesto. Iako okviri smeju da se preklapaju,ipak se izbegava da se to radi, jer kasnije moe doi do problema u preklapanju sadraja. Obrisaniokvir se vraa dijalogom Master Layout, koji se poziva iz toolbar-a.


13/35

100


Glavna ideja u postavci teksta na slajd je da treba pisati samo kratke teze koje podravaju govor, pase ne oekuje unos mnogo teksta u okvir. Ne treba usitnjavati slova - najbolje je da se unese nekiuzorak teksta, startuje prezentacija (F5) i udalji se tri metra od monitora. Ako se odatle uredno itasadraj, veliina je verovatno dobra. Iako abloni dizajna nude razliite kombinacije fontova, ne valjapreterivati sa slovnim oblicima, ve se drati jednog ili najvie dva fonta.

Treba znati da je pri itanju sa ekrana ili sa platna lake itati neserifne fontove (one bez stopica):takav je recimo klasini Arial, a mnogi se slau da je Verdana ubedljivo najitljivija u ovim primenama.Iako su veoma lepi, serifni fontovi, kao to su Times New Roman, Garamond, Georgija i sl. ipakpripadaju carstvu papira, pa ih treba izbegavati u prezentacijama. Za izmenu svih fontova uprezentaciji slui dijalog Format / Replace Fonts.

Fontovi iz YUSCII zaostavtine su stvar prolosti. Tako spremljena prezentacija na drugom raunarusa koga treba da se emituje tokom predavanja verovatno nee raditi jer taj raunar nema instaliranete fontove koji ne odgavaraju Unicode standardu.

Teze se uobiajeno piu kao nabrajanje naznaeno brojem, specijalnim znakom ili sliicom (bullets).Pored razliitog uvlaenja pasusa oznake se razlikuju da bolje naznae razlike izmeu pet razliitih

nivoa. Da bi se upravljalo metrikom nivoa navoda, treba ukljuiti vidljivost lenjira iznad i levo od slajdakomandom View / Ruler. Tu se vide dve abice. Pomeranjem abica definiu se tane pozicijeznaka za navod i poetak teksta.

Ako se uhvati donji kvadrati, pomerae se obe abice uvajui njihovo meusobno rastojanje.Podrazumevani znak moe se promeniti ako se otvori kontekstni meni nad redom i odabere komandaBullets and Numbering. Na raspolaganju je nekoliko predloaka, kojima se moe promeniti boja irelativna veliina u odnosu na tekst u istom redu. Taster Picture otvara paletu za izbor sliice koja esluiti za poetak navoda. Ako se izabere taster Customize, otvorie se dijalog za izbor znaka iztabele fonta Wingdings. Redne brojeve treba koristiti obazrivo, jer asociraju na klasino nabrajanje ivode monotiji u auditorijumu.

Postoji nekoliko pristupa u grafikoj obradi master-slajda. Najpre, vai sve to je ve reeno za

ablone slajdova i kolorne eme, jer se ti predloci povezuju sa masterom. Ako je unet neki prostijiablon dizajna (na primer Axis), ulaskom u master mogu se ureivati delovi grafike koji inepredloak. Najei problem vezan je za pripremu namenske grafike, poput nekog logotipa ilisopstvene slike u podlozi slajda. Slika koja treba da se prua preko celog slajda ne mora biti velika:dovoljno je 800x600, pa i manja, a proporcija je 4:3 koja vai na monitorima. Treba optimizovativeliinu slike i koristiti formate JPG i GIF. Prevelika slova e nepotrebno poveati ukupnu duinudatoteke prezentacije.

Ako slika nije predviena da pokrije ceo slajd, moe se napraviti kombinacija background boje sanjom. Kada se postavlja logotip u neki ugao slajda potrebno je paziti na odnos slike i teksta i odluitida li e master imati samo obini slajd ili i poseban naslovni. U drugom sluaju unapred napraviti dvevarijacije grafike: na primer ako je to velika slika, onda neka puni oblik bude predvien za naslovnimaster, a za obini slajd predvideti verziju izbledelih boja, paletu sivih ili neki drugi manje upadljiv

oblik.

Odabrana slika se unosi u master iz dijaloga koji se poziva sa Insert / Picture / From File ili klikom nataster Insert Picture u toolbaru Drawing. Moe se izabrati vie slika odjednom birajui pojedinanoklikom dok se dri pritisnut CTRL. Ubaena slika e se nai na sredini slajda i gotovo sigurno daveliinom i poloajem nee odgovarati potrebi. Najpre treba podesiti veliinu: da bi se ouvalaproporcija treba je uhvatiti za jedno od temena i povui u nekom smeru da bi se smanjila ili poveala, izatim je uhvatiti miem i prevui na eljeno mesto i konano joj podesiti veliinu na optimalnu.


14/35

101


Po potrebi rotira se hvatajui miem zeleni krug voice. Pri radu bie otvoren toolbar Picture gdepostoje razne alatke: moe se promeniti osvetljenje i kontrast, prebaciti slika u sivu paletu, odsei jojkrajeve itd. Dijalog Format Picture daje dodatne i precizne kontrole postavke. Obratiti panju nadijalog Compress Pictures, gde se optimizuju dimenzije jedne ili svih slika uz izvesne gubitkekvaliteta. Slika za slajd je sasvim pristojna ako se sauva u rezoluciji Web / Screen (96 taaka poinu).

Kada se ubacuje slika koja e sluiti kao podloga itavog slajda najpre se precizno postavlja povlaeisvaku ivicu tano na ivicu slajda. Kada se zavri taj posao desnim klikom se otvori konteksni meni i upodmeniju Order odabere se opcija Send to Back kako bi se slika premestila u najnii sloj slajda.Potrebno je odmah ispitati da li je boja teksta zadovoljavajua u odnosu na novu podlogu. Treba seizabrati jak kontrast koji se lako ita.

Ako sve kombinacije boja fontova pokazuju slabosti, dodati fontu atribut Shadow, klikom na taster utoolbar-u Formatting. Ako je isplanirano tano mesto za logotip, predvideti njegov budui odnos satekstom. Recimo, ako se postavi u jedan u gornjih uglova odmah smanjiti veliinu okvira naslova kakone bi dolo do kasnijeg preklapanja teksta i logotipova. Nakon toga ispitati da li je veliina fontanaslova i dalje optimalna.

Ako se logotip postavlja u podnoje slajda, treba obrisati ili premestiti okvir koji se preklapa sa njim.

Preostaje jo da se testira izgled prezentacije, pazei da li tekst i slika negde mogu da se preklope.Korigovati greke i kada izgled mastera bude zadovoljavajui snimiti rezultat kao PowerPoint ablon u.POT datoteku.


15/35

102

GLAVA 3

Priprema sadraja


1. Preporuke za pripremu sadraja prezentacije2. Unos teksta3. Unos grafikih elemenata4. Namenska grafika5. Kontrolni pregled rezultata

3.1. Preporuke za pripremu sadraja prezentacije

Neke od preporuka kojih se treba pridravati pri pripremanju sadraja prezentacije su:broj slajdova ne sme biti veliki, ako je predavanje due slajdova sme imati najvie dvadeset neraunajui naslovne slajdove, slajdova sme da bude vie nego minuta samo ako duina izlaganja neprelazi vie od deset minuta.

Takoe, o istoj stvari se moe govoriti razliito vreme, ali uz isti efekat i ouvanje sutine. Za vebu,

moe se jedan film prepriati za tri minuta, a potom za petnaest ili trideset minuta. U zavisnosti odraspoloivog vremena treba odabrati najvanije detalje i prepriati ih dinamino. Naravno bez dobroglinog iskustva nee se stii pravi utisak o ovim principima. Scenario prezentacije je posao kojim setreba baviti pre poetka pravljenja prezentacije.


16/35

103


3.2. Unos teksta

Naslov prezentacije treba da je kratak i efektan, a u podnaslovu moe da stoji neki slogan ili imeautora. Prezentacija se moe tako napraviti da i drugi slajd bude naslovni, a u njemu se mogu navesti

neke generalije o predavau ili dodatno najaviti tema predavanja.

Ako se naslovni slajd koristi u posebne svrhe, npr. kao delitelj celina, dozvoljene su i manjepojedinane izmene u strukturi, kao to je poveanje veliine okvira za unos ili izmene veliine fonta.

Problemi mogu nastati na standardnim slajdovima, ako se pretera u koliini teksta, piui ono to bitrebalo samo da se govori. Kao i kod naslova, optimalno je da tekst prvog nivoa ne bude dui odjednog reda, a detaljnije navode treba pisati u niem nivou. Da bi se promenio nivo nekog reda teksta,pre kucanja treba pritisnuti taster Tab. To se moe uiniti i kasnije, tasterom Tab dok je pointer zaunos na poetku reda ili tasterom Demote u toolbar-u Outlining, koji se inicijalno pojavljuje uz levuivicu prozora programa. Vraanje reda na vii nivo izvodi se naknadnim pritiskom preice SHIFT+TABili tasterom Promote na toolbar-u.

Bilo bi dobro da okvir teksta ne sadri vie od est do osam redova. Ako je potrebno vie, bolje je dase takav sadraj podeli na vie slajdova. Drugi nain je u korienju slajda sa dve kolone. Ako sepreu gabariti teksta u okviru, program e pomoi tako to e se font teksta automatski smanjiti takoda svi redovi uredno stanu u okvir. Pored donje ivice okvira pojavie se Smart Tag, inteligentnielement programa. On se moe ignorisati, ali klik na njega otvara kratki meni koji nudi nekolikomoguih opcija.

Podrazumevana akcija je upravo obavljeno automatsko podeavanje veliine teksta (Autofit Text toPlaceholder). U sluaju da se ne eli pisati mnogo teksta, treba upotrebiti drugu opciju Stop FittingText to This Placeholders. Potpuno ukidanje automatskog podeavanja iskljuie se kada seprisutnom komandom Control AutoCorrect Options otvori dijalog AutoCorect, gde na listu AutoFormatAs You Type treba iskljuiti dve opcije sa tekstom AutoFit

Postoje i druga reenja vezana za previe sadraja. Smart Tag nudi tri mogue operacije. Prva opcija je podela sadraja na dva slajda (Split Between Two Slides), gde e se sadraj podeliti na pola, anaslov slajda e se ponoviti. Druga opcija Smart Tag-a je Continue on a New Slide, koja e pripremitisledei slajd sa istim naslovom, gde se moe nastaviti unos stavki. U ovom sluaju, ostaje problemumanjenog teksta na prvom slajdu, pa ne bi bilo loe najpre preneti poslednju stavku na sledei i tekonda nastaviti unos.

Trea ponuda automatskog reenja je prihvatljiva ako su teze kratke: opcija Change to TwoColumnLayout menja oblik slajda u onaj sa dva okvira za unos; i opet ostae umanjeni tekst u levom okviru,pa treba uredno podeliti stavke na dve jednake grupe.

Ako su na kraju oba okvira puna, bolje bi bilo da se odabere deljenje sadraja na dva slajda.Preporuljivo je imati to manje teksta na jednom slajdu, jer e tako sluaoci manje itati, a viesluati ta se govori.

Ako se eli prvo usredsrediti na pisanje teksta, u oknu Layout levo od slajda u reimu Normal Viewtreba prei na list Outline (levi jeziak). Ovde se vidi umanjeni tekst, iji font moe, ali ne mora daodgovara fontu slajda. Na levoj ivici se nalazi toolbar Outlining, na kome se moe ukljuiti ili iskljuitiveran prikaz fontova pomou najnieg tastera Show Formating.

Za poetak se predlae da bude iskljueno. Ako je font suvie sitan, u padajuoj listi Zoom u toolbar-u Standard odabrati ili ukucati neki vei broj od podrazumevanih 33%. Moe se povui granina linijaizmeu okna Layout i okna slajda na desnu stranu da bi pregled bio to bolji.


17/35

104


Novi slajd u reimu Outline pravi se komandom New Slide iz toolbar-a Formatting ili u konteksnommeniju. Drugi nain je da se nakon zavretka unosa prethodnog slajda, na novoj, praznoj stavci togslajda, pritisne SHIFT+TAB ili da se klikne na taster Promote u toolbar-u Outlining i zatim odmahunese naslov slajda. Kad se opet pritisne Enter, napravie se jo jedan slajd, ali odmah trebapritusnuti Tab ili kliknuti na Demote i nai ete se na prvoj stavci teksta slajda.

Ako je potrebno menjati nivoe unetih stavki, to se moe uiniti odmah ili kasnije komandama Promotei Demote. Tokom rada, na raspolaganju su razne komande u toolbar-u Outlining i u konteksnommeniju. One se mogu isprobati nad razvijenim sadrajem - njihova funkcija e se lako shvatiti.

3.3. Unos grafikih elemenata

Najlaki nain da se aplicira slika je da se najpre pripremi optimalni oblik slajda. Unese se novi slajd,pa u Task Pane-u Slide Layout treba obratiti panju na grupu Text and Content Layout. Ako se eli dana slajdu stoji samo slika potrebna je grupa Content Layout. Za primer, odabrati oblik Title, Text and

Content. Ako izgled nije zadovoljavajui, naknadne promene su mogue ak i nakon unosa slike iteksta. U okviru slike pojavie se grupa od est tastera nalik onima u toolbar-u i tekst Click icon to addcontent.

Uloga opcija Insert Clip Art i Insert Picture je sledea:Clip Art je kolekcija vektorskih sliica koje se dobijaju uz Office, a karakterie je mogunostorganizovanja u indeksirane grupe koje se mogu pretraivati po kljunim reima. Spoljni Officeprogram Microsoft Clip Organizer slui za sve poslove organizovanja sadraja, koji se moguproirivati iz raznih kolekcija sa CD-ROM-ova i sa WEB-a. Duplim klikom na odabranu sliicu, ona ese nai na sredini svog okvira, gde joj moete manjati veliinu, poloaj i druge parametre ukonteksnom meniju ili komandama na toolbar-u Picture.

Unos slike sa diska obavlja se dijalogom Inserte Picture, gde se podrazumeva da najpre treba nai

lokaciju slike. Klik na taster Insert smestie odabranu sliku u okvir tako da najvea dimenzija nepremai njegove granice. Najbolje je da se slika optimalno pripremi u spoljnom programu, a potom sesnimi tako da datoteka bude to manja. Time e se maksimalno rasteretiti gabarit prezentacije iperformanse programa.

Slika na slajd se moe ubaciti i direktno, bez prethodnog izbora optimalnog oblika i rasporeda okvira.U tom sluaju program e pokuati da promeni oblik slajda, zavisno od toga da li na slajdu ve postojineki tekst ili ne: ako teksta nema, bie odabran oblik Title and content. Ako tekst postoji, bie to Title,Text and Content. Pored ubaene slike pojavie se Smart Tag sa moguim akcijama ako preporukaprograma ne odgovara, treba odabrati Undo Automatic Layout, a tu opciju privremeno obustavitikomandom Stop Automatic Layout of Inserted Picture. Ova automatika moe se iskljuiti komandomControl Automatic Options, nakon ega se u dijalogu iskljui opcija Automatic layout for insertedobjects. Treba obratiti panju: ako se bude ubacivalo vie slika istovremeno, nee doi ni do kakve

automatske reakcije programa.

Slika moe biti postavljena delimino ili potpuno van povrine slajda. Ako je postavljena delimino, priemitovanju e se videti samo unutranji deo. Ako je slika van slajda, nee se videti kada se pusti slideshow. Svrha ovakvog pristupa moe biti razliita: moda se eli napraviti neki specijalni efekat, amoda je dobro proveriti koja od ubaenih slika najbolje odgovara zadatom slajdu.

U svakom sluaju, potrebno je olakati posao ureenja poloaja i veliine slika. To posebno vai akose intezivno unosi grafika u prezentaciju tada je bolje da strogo potuje odreena lokacija slike. Akosu polazne slike razliite veliine, treba ih ujednaiti koliko god to ima smisla.

Tokom pripreme dobro je na slajdovima ukljuiti pomonu mreicu i voice, to se radi pozivomkomande Grid and Guides. Najpre e se otvoriti istoimeni dijalog, na kome treba odabrati da se

objekti kae na take mree (Snap objects to grid) i opciono jedni na druge (Snap object to otherobjects).


18/35

105


U padajuoj listi Spacing odabrati gustinu mree, a Display grid on screen e ukljuiti njihovuvidljivost. Mrea funkcionie i ako nije vidljiva. Voice (guides) slue kao pomagalo u uravnavanjuobjekata na slajdovima ukljuiti ih i potvrditi izbor. Ako su parametri zadovoljavajui, treba ihsauvati za ubudue klikom na taster Set as Default.

Na kraju, nad slajdom e se pojaviti takice koje su grubi orijentir mree i dve voice koje se ukrtajuna sredini slajda. Ako je ukljuen lenjir (View / Ruler), vidi se da su to nulte take od kojih se meriodstojanje ka ivicama. Treba uneti sliku i pomerati je po malo po slajdu uoava se da se onapomera u koracima koji odgovaraju definisanom odstojanju. Dobro je pomeriti dva naspramna temenaslike tako da upadnu u korak mree. Time e se olakati dalje pomeranje i uklapanje sa drugimobjektima.

Ako se eli iz bilo kog razloga pomerati slika nezavisno od mree, treba drati pritisnut taster Alt, dokse vue cela slika ili njena ivica miem. Pravilo mree se odnosi na sve objekte, ukljuujui i okvire zaunos. Optimalna promena metrike okvira znai intervenciju u masteru slajda, a ne na pojedinanomslajdu, kako bi se spreila neurednost u prezentaciji.

Voica se moe pomerati po potrebi. Prinese se kursor liniji u sivom polju u okolini slajda pointer

mia se nee promeniti, kao to se oekuje. Kada se pritisne levi taster mia, pojavie se polje sabrojem koje iskazuje trenutno odstojanje voice od sredine. Voica se moe i duplirati: dok se vuedrati pritisnut taster Ctrl, na novo mesto staviti drugu, a ne polaznu voicu. Ovako ih se moepostaviti koliko god treba, a svaka suvina se moe ukloniti ako se prosto poklopi sa nekom drugom.

Pretpostavimo da se na slajd postavi slika i njen poloaj je dobar, a onda se eli da i na sledeimslajdovima slike zauzmu tano to mesto. Najpre prevui dve voice na gornju, odnosno levu ivicuslike. Zatim postaviti voice na suprotne ivice. Ako je tako lake, iskljuiti vidljivost mree i ostavitivoice, pa e se na novom slajdu videti kontura u koju treba uklopiti novu sliku.

Ako se eli da se pojavi neki tekst nezavisno od okvira, takav da nee biti diran izmenom oblikaslajda, onda treba upotrebiti nezavisno polje teksta. Pozove se komanda Insert / Text Box, nakonega e se pointer mia pretvoriti u muicu za crtanje. Onda treba nacrtati okvir i uneti tekst u njega,

a zatim formatirati tekst i okvir po elji. Zgodan efekat koji se ovako moe postii je ispis teksta poduglom. Ako je potrebno da se takav sadraj nae na svakom slajdu, onda ga treba uneti u masterslajd.

3.4. Namenska grafika i multimedija

PowerPoint omoguava primenu nekoliko rezervisanih tipova grafikih sadraja pomou alatkizajednikih za itav Office. Sa nekim od tih elemenata radili smo u meniju Insert / Picture ili u toolbar-u Drawing. Grupa AutoShapes je bogata kolekcija vektorskih oblika koja se nakon unosa moedodatno kontrolisati.

Na primer, ako se unese klasina strelica (prvi izbor u grupi Block Arrows), na njoj se moe videtiuta taka na unutranjem uglu, ijim povlaenjem se podeava oblik strelice. Svaki AutoShape e sedodatno kontrolisati u konteksnom meniju, gde mu se moe promeniti boja, dodati tekst, postavititekst u pozadinu, animirati se itd. WordArt je modul za kreiranje stilizovanih ispisa na osnovudvadesetak predloaka koji se takoe mogu ureivati.

Postoje tri vrste grafikih oblika od posebnog znaenja, koji se mogu pozvati direktno iz grupe od esttastera u predloku oblika slajda. Prvi u nizu je Insert Table. Izborom tog tastera se moe postavitieljeni broj kolona i redova budue tabele. Kada se zadaju parametri, dobija se tabela koja se pruapreko celog okvira i koja se moe skalirati poput bilo koje slike, ali se i precizno preurediti komandamau toolbar-u Tables and Borders. Tabela je predviena za unos struktuiranog teksta, to moe biticelishodno za razne namene. Savet je da se ne preteruje u gabaritu tabele posmatrai uglavnomnemaju naviku da posvete panju detaljima.


19/35

106


Grafikon je prikladan nain za vizuelno predstavljanje brojeva (Slika 3.4.1.). Ako se eli iskoristitigotov grafikon iz Excel-a, treba otvoriti oba programa i samo ga prevui na slajd. Tada se imaju naraspolaganju sve funkcije Excel-a nad grafikonom, ako se duplim klikom aktivira OLE veza izmeuprograma. Meutim, ne mora se angaovati Excel za taj posao.

Ako se odabere unos obinog grafikona, pojavie se uzorak histograma u okviru grafike i tzv.Datasheet, list u kome se mogu formirati polazni podaci za gradnju grafikona. Ta veza je interaktivna,pa se uvek mogu menjati podaci kad se u konteksnom meniju odabere komanda Datasheet. Ukonteksnom meniju se nalazi i poziv dijaloga Chart Type, gde se mogu menjati oblici i varijantegrafikona. Trei posebni izbor grafike je Insert Diagram or Organization Chart.

Ovaj Office modul omoguava gradnju posebnih dijagrama toka ideje ili neke organizacije. Pri gradnjiorganizacione eme, dobie se toolbar u kome se mogu birati razne komande za kontrolu sadraja ioblika.

Multimedija u prezentaciji je posebno atraktivna, bilo da se koristi zvuk u pozadini ili video zapisi uslajdovima. Dodavanje multimedije bi drastino uvealo PPT datoteku. Zato postoji opcija da zvuniklip ostane u posebnoj datoteci (video uvek ostaje van PPT fajla), ali mora se misliti na to da se pri

noenju prezentacije ponese i on. Treba znati da je multimedija retko primerena predavanjima, ve seuglavnom koristi u prezentacijama koje se samostalno koriste ili automatski emituju.

Slika 3.4.1.Ubacivanjegrafikona udokument

Kada se odabere opcija Insert Media Clip, otvorie se inicijalni dijalog iz galerije klipova. Ako treba dase ubaci neki drugi sadraj, kliknuti na Import, pa pronai potrebnu datoteku. Na kraju odgovoriti napitanje da li da se sekvenca emituje automatski po otvaranju slajda ili runo, na klik miem. Ako jepostavljen neki video zapis vidi se njegova prva sliica koja se moe ureivati kao i bilo koji objekat.Konteksna komanda Edit Movie Object nudi dijalog sa opcijama ponaanja (npr. neprekidnoemitovanje).


20/35

107


3.5. Kontrolni pregled rezultata

Iako postoji jo mnogo alatki za ureenje sadraja i ponaanje slajdova, mnoge uspene prezentacijesu napravljene tehnikama koje ne prevazilaze do sada izloeni materijal. Prezentacija se moedodatno ulepati, ali pre toga treba ispitati prezentaciju koja je formirana.

Slajdovi prezentacije se mogu videti u oknu Layout, u pogledu Slides. Ako se povue granina linijaizmeu dva okna udesno, pogled e se uveati. Ipak, tako se moe videti samo nekoliko slajdova.Zato treba prei u namenski pogled Slide Sorter View, klikom na taster u donjem desnom ugluprozora ili komandom menija View / Slide Sorter (Slika 3.5.1.). Celu radnu povrinu e zauzeti sliiceslajdova koje se mogu zumirati od 25% do 100%, to je uglavnom dovoljno i za itanje detalja naslajdovima. Prva namena ovog pogleda je da se stekne pregled ukupnog sadraja. Ovde se ne moemenjati tekst na pojedinanom slajdu. To se moe uiniti ako se duplim klikom na eljeni slajd pree uNormal View. Slide Sorter je optimalan za izvoenje raznih radnji koje se tiu kompletnog sadrajaprezentacije.

Slika3.5.1.

IzgledokviraSlideSorter

Kada se prvi put pregleda konani sadraj prezentacije, moda e se doi na ideju da se obrie nekislajd (pritisak na Del na tastaturi ili Delete Slide u konteksnom meniju) ili da se premesti samouhvatiti slajd miem prevui ga na novu poziciju. Moe se ispitati mogui uticaj raznih ablona ilikolornih ema na razne oblike slajdova. Klikne se na Slide Design u konteksnom meniju nekog slajda,pa se menjaju kombinacije na Task Pane-u, istovremeno gledajui u pogledu Slide Sorter kakoprezentacija izgleda u novom ruhu. Bezbednosti radi, pre izmene treba snimiti gotovu prezentaciju, aneku promenu posle snimiti kao alternativnu verziju.


21/35

108

GLAVA 4

Napredni elementi prezentacije


1. Sumarni slajd2. Tranzicije3. Animacija sadraja4. Automatski generisani sadraji5. Kombinovani pristup

4.1. Sumarni slajd

Dua predavanja zahtevaju da se pri poetku ili na kraju napravi pregled glavnih teza, kao najava ilirezime izlaganja. U nekim sluajevima mogu se napraviti slajdovi kao najave svojevrsnih poglavlja uprezentaciji. Ovi poslovi e se automatizovati ako se primeni alatka Summary Slide.

Treba prei u Slide Sorter View i obratiti panju na kljune slajdove iji su naslovi prikladni kaogeneralne teze predavanja, a onda ih selektovati uzastopnim klikovima miem dok se dri pritisnuttaster CTRL. Kada se zavri sa izborom, na toolbar-u Slide Sorter treba kliknuti na taster SlideSummary. U tom trenutku, tano ispred prvog izabranog slajda pojavie se novi slajd iji je naslovSummary Slide, a teze u tekstu su prenete iz naslova. Ako je potrebno, premestiti slajd na eljenupoziciju. Obino je on iza naslovnog slajda na poetku ili e to biti pretposlednji slajd, pre odjavnog.Sad je jo samo preostalo da se aktivira reim izmene slajda i da mu se promeni naslov.

Da bi smo napravili najavu grupa slajdova, treba oznaiti prvi u grupi pa, drei taster Shift, kliknuti naposlednji od njih i napraviti sumarni slajd. Postupak se ponavlja za svaku grupu posebno, pa se nakraju urede ubaeni slajdovi.


22/35

109


4.2. Tranzicije

Ukoliko se koriste sa merom, tranzicije ine atraktivni element prezentacije. Re je o efektimapromene slajda, koji zamenjuju prostu promenu kadra dok tee predavanje. Probe i postavke

tranzicija izvode se u Task Pane-a koji se poziva komandom menija Slide Show / Slide Transition iliklikom na taster Transition u toolbar-u Slide Sorter.

Poeljno je da se bude u Slide Sorter-u, jer je opti pregled tokom posla laki. U drugoj listi Apply toselected slides nalaze se imena raznih efekata. Kako se na koji efekat klikne, vidi se njegovoponaanje na slici aktivnog slajda. Ako se oznai vie njih, efekti e se ilustrovati redom. Kad setranzicija postavi na slajd, u Slide Sorter-u se ispod njega pojavljuje sliica zvezdice. Klik na njuilustruje ponaanje tranzicije.

U grupi Modify transition nalaze se dve padajue liste. Speed varira tri brzine izvoenja tranzicije, aSound nudi obimnu listu zvunih efekata koji prate tranziciju. Ne treba definisati zvune efekte uprezentaciji namenjenoj predavanju to su efekti prikladni za samostalni rad prezentacije, dok bisluaoci predavanja samo bili ometani da sluaju ono to se pria.

Ako se tranzicija dopadne nakon probe na jednom slajdu, moe se kliknuti na taster Apply to AllSlides. Ako se potuje preporuka o diskretnom dizajnu, to se nee praktino nikada raditi: postavi setranzicija samo na prvi slajd posle naslovnog i na poslednji, odjavni slajd. Eventualno se moeupotrebiti tranzicija kao naglasak nekog vanog sadraja, ali to ne treba initi esto.

4.3. Animacija sadraja

Postoji vie naina da se aktivira sadraj unutar jednog slajda. Upravo je ovo grupa efekata na kojojmnogi autori prave kardinalne greke, pokazujui lo smisao za dizajn. Ako se pravi automatskaprezentacija koja e se sama emitovati, dozvoljeno je gotovo sve, ali najvanije pravilo celishodneprimene animacija u toku ivih predavanja jeste interakcija govora i prikaza: ova tehnika ima smislasamo ako tano naglaava predavaeve rei.

Animacije se postavljaju na dva naina. Najbre je da se odabere neka animacija celog slajda uponudi Task Pane liste koja se dobija komandom menija Slide Show / Animation Schemes. Nije dobroanimirati itav slajd. Preporuuje se puni izbor i detaljna kontrola animacije samo pojedinih delovaslajda, to se moe pripremiti u Task Pane-u Custom Animation. Oznai se element koji se elianimirati (okvir teksta ili slika), pa se otvori lista Add Effect. Pojavie se meni sa etiri grupe animacija:Entrance (ulaz), Emphasis (naglaavanje), Exit (izlaz) i Motion Paths (putanje kretanja). Svaka opcijase dalje grana u izbor nekoliko najeih, dok stavke More Effects otvaraju bogate palete predloakaanimacije, podeljenih u razliite grupe efektnosti.

Kada se odabere tip, pojavie se nekoliko kontrola ponaanja animacije. Najpre treba odabrati kada

se ona startuje: u listi Start postoje opcije On Click (kree samo na klik miem ili na pritisak na Enter iliSpace na tastaturi, kao kad se inae menja slajd), With Previous (zajedno sa prethodnim prikazanim

sadrajem) ili After Previous (posle prikazanog sadraja, recimo nakon prethodne animacije).

Iza toga raspolae se sa jednom ili dve kontrole za detaljno ponaanje animacije (brzina i eventualnoneka pojedinost izabranog efekta). U listi koja se formira ispod kontrola, vidi se lista svih ve ihprimenjenih animacija. Kada postoji vie animacija na istom slajdu, moe im se menjati sadrajpovlaenjem miem ili kontrolom ReOrder. Kontrolom Play simuliraju se efekti koji su pripremljeni.

Najefektnija je animacija teza u jednom okviru teksta, koje nailaze jedna po jedna onako kako se budegovorilo o njoj. Tako e izlaganje dobiti na dinamici, uz poveanu panju slualaca. Da bi se izveoovaj efekat oznai se ceo okvir teksta, pa se upotrebi npr. efekat Entrance / Fly In / From Left / VeryFast.


23/35

110


Na dnu liste efekata nalazi se strelica. Kada se otvori vidi se da je izlistano onoliko animacija kolikoima stavki u okviru. Treba odmah proveriti kako funkcionie ovaj efekat klikom na kontrolu SlideShow: videe se slajd sa naslovom, ali bez teksta. Svakim pritiskom na taster backspace u slajd eui po jedan red teksta, dok e ostali ekati da se o stavci kae ta je predvieno, pa e se ondapozvati sledea. Dobar ukus nalae da naslov slajda mora biti nedodirljiv za animaciju.

4.4. Automatski generisani sadraji

Postoje dva zanimljiva alata kojima se za samo nekoliko minuta moe napraviti efektan predlogsadraja. Prvi je foto-album, prezentacija sainjena od slika preuzetih sa diska ili direktno od digitalnekamere, odnosno skenera. Treba zatvoriti zateenu prezentaciju, pa pozvati dijalog Insert / Picture /New Photo Album. Otvorie se dijalog tutora kome samo treba da se saopti izvor slika (Insert picturefrom), odakle slede klasini dijalozi. Ubaenim slikama se moe izmeniti redosled, a pri pogledu uoknu Preview moe se odmah uticati na neke parametre slike koristei tastere ispod sliice. Potom ulistu Picture layout odabrati da li e svaka slika zauzeti ceo slajd ili e ih biti vie na svakom. Na krajuopciono se moe odabrati oblik okvira slike. Klikom na taster Create dobie se pounjen foto-albumkoji se dalje moe ureivati po elji.

AutoContent Wizard (slika 4.4.1.) je arobnjak koji pomae u formiranju generikog scenarija tipskihprezentacija. Kada se sa File / New otvori Task Pane New Presentation, kliknuti na New / FromAutoContent Wizard i otvorie se dijalog arobnjaka. On vodi kroz tri funkcionalna koraka. U prvom,bira se prototip prezentacije iz jedne od ponuenih grupa. Drugi korak predvia izbor vrste ciljnogmedijuma. Ovde je sada vana samo prva opcija, On-screen presentation. U treem koraku moe sepo potrebi definisati naslov i opcije podnoja slajdova. U sledeem koraku samo treba potvrditigradnju sadraja.

Slika 4.4.1.

Izgleddijaloga

AutoContentWizard

Rezultat rada ovog arobnjaka je nova prezentacija koja sadri vie slajdova (ponekad i do dvadeset),sa unapred definisanim dizajnom i generikim tekstovima. Tekst je formiran kao predloeni scenariokoji je celishodno razvijen prema zadatoj temi. Dalje se moe nastaviti sa klasinom obradom,menjajui tekst konkretnim materijalom, dodajui ili oduzimajui slajdove po potrebi. Obratiti panju na

to da u generikim prezentacijama postoje na raspolaganju neki zanimljivi abloni dizajna koji seinae ne mogu nai u paleti.


24/35

111


4.5. Kombinovani pristup

Uobiajeno je da se slajdovi tokom predavanja emituju sekvencijalno (jedan za drugim), pomouklasinog klika miem ili komandom sa tastature. Postoji mogunost da se redosled uini i

nelinearnim, pomou posebnih kontrola koje treba dodati na slajd i kojima e se upravljati miem. Reje o tzv. akcionim tasterima (action buttons), koji su zapravo rezervisani oblici kolekcije AutoShapes igrafiki se kontroliu na isti nain.

Da bi se upotrebili treba krenuti od palete iz komande menija Slide Show / Action Buttons. Ovde je naraspolaganju dvanaest predloaka tastera koji uglavnom imaju ve definisana svojstva. Na eljenomslajdu odabrati neki taster, npr. Forward or Next (strelica udesno).Najpre e se pojaviti muica za crtanje, a kada se nacrta taster, odmah e se otvoriti dijalog ActionSettings na kome treba definisati kakvu akciju taster proizvodi. Na ovom tasteru je podrazumevanprelaz na sledei slajd (Next Slide), a u listi Hyperlink to moe se videti jo desetak mogu nosti kojese mogu vezati uz tastere. Postavljanjem palete tastera moe se definisati tok prezentacije, to seposebno koristi u tzv. kiosk reimu, o emu e se govoriti kasnije. Kao i uvek, ako treba postavitijednake akcijske tastere na sve slajdove, oni se definiu na master slajdu.

Poev od PowerPoint-a 2000, mogue je da se u okviru prezentacije upotrebi vie od jednog ablona,ali u duhu potovanja diskretnog dizajna, mora se imati valjano opravdanje za takav postupak. Jedanod moguih sluajeva celishodnog kombinovanja je vizuelno razlikovanje delova iste prezentacije. Naprimer, moe se pripremiti nekoliko ablona koji se tek neznatno razlikuju po nekom detalju (boja ilipoloaj nekog dela slike u pozadini, raspored okvira za unos, veliina fonta itd.). U ovakvimsluajevima, savetuje se da se ne prave prelazi iz jednog u drugi dizajn, nego da se svakako zadribarem jedan upadljivi element (npr. kolorna ema, oblik i boja fonta naslova ili motiv slike u pozadini).Tako e se i pored razlika, ouvati homogenost logike celine koju prezentacija ini.

Postupak izmene ablona dela prezentacije je isti kao kad se menja ablon cele prezentacije, osimto se radi sa uom selekcijom. Najlake e biti ako se pree u Slide Sorter View, pa na njemuoznae miem svi slajdovi koji e se menjati. Potom se u Task Pane-u Slide Design samo odaberedrugi ablon. Kada su jednom aplicirani jedan ili vie dodatnih ablona dizajna, moe se uoiti i to dakontrola mastera nadalje znai posebno podeavanje svakog primljenog ablona ponaosob. Kada seotvori reim Slide Master View, u prozoru Layout vide se svi definisani predloci.

Tokom rada mogu se upotrebljavati slajdovi iz drugih prezentacija. Pozove se komanda Insert / Slidesfrom Files, pa se na dijalogu Slide Finder najpre pronae polazna datoteka. Potom se tasterima iznadokna Select slides odabere da li e se videti niz slajdova ili lista. Treba odluiti da li e preneti slajdovizadrati svoj ili primiti ciljni dizajn (ukljuen Keep source formatting ga zadrava), pa kliknuti na Insert.Prenos se moe obaviti iz vie koraka, prethodno u Slide Sorter-u ili oknu Layout glavne prezentacijedefiniui tano mesto ubacivanja

Bilo koji sadraj (tekst,slika, itd.) na slajdu moe biti neki hiperlink koji odgovara nekoj akciji naInternetu ili unutar prezentacije. Ako se oznai eljeni tekst ili slika i pritisne Ctrl+K ili pozove komandaInsert / Hyperlink, pojavie se standardni Office dijalog za kontrolu linkova, koje delimo u nekolikogrupa (paleta Link to). Link koji vodi na odreeni slajd na u istoj prezentaciji formira se u grupi Place inThis Document: samo treba odabrati eljeni slajd. Taster ScreenTip e otvoriti dijalog u koji jepotrebno uneti tekst koji se pojavljuje kada se prinese pointer mia hiperlinku. Ranije definisanihiperlink uklanja se sa oznaenog objekta kada se u dijalogu Insert Hyperlink klikne na Remove Link.


25/35

112

GLAVA 5

Priprema i izvoenje prezentacije


1. Izmena toka prezentacije2. Nain emitovanja3. Priprema predavanja4. Tok predavanja

5.1. Izmena toka prezentacije

Kada se jednom kompletira sadraj i postave svi odabrani efekti na prezentaciju, ona je gotova, alimoe se desiti da je potrebna skraena ili modifikovana verzija istog sadraja, kako bi se prezentacijaprilagodila drugoj prilici. Na primer, moda je potrebno da se ponovi predavanje u skraenom obliku ilida se nekom drugom auditorijumu prikae sadraj koji prethodnom nije pokazan. Uobiajeno bi biloda se iskopira prezentacija pod drugim imenom, pa da se na kopiji naprave sve potrebne izmene.Meutim, postoji nekoliko naina da se napravi vie verzija prezentacije u istoj datoteci, a da serazliita predavanja izvedu sa ili bez izvesnih modifikacija koje se moraju izvesti neposredno preemitovanja.

Pretpostavimo da se nekom auditorijumu ne eli prikazati jedan ili vie slajdova. Sasvim jednostavannain zaobilaska jeste da se odabrani slajdovi sakriju. Treba prei u Slide Sorter i oznaiti sve takveslajdove, a zatim u kontekstnom meniju ili u toolbar-u primeniti komandu Hide Slide. Tokomemitovanja ti slajdovi se nee videti. U Slide Sorter-u e se videti koso precrtan redni broj slajda, to

je indikator da je on sakriven. Ako jedna grupa u odreenom delu predavanja treba da vidi jednuverziju slajda,a druga drugu, ne moraju se zbog toga praviti izmene na slajdu. Napravi se kopija slajda(Duplicate, Ctrl+D), na jednom od njih se naprave potrebne izmene, pa se sakrije trenutno nepotrebnaverzija. Pre sledeeg predavanja samo se sakrije prva, pa se otkrije druga verzija i prezentacija jespremna.


26/35

113


Ako se eli drastino skratiti prezentacija zbog kraeg predavanja, nema smisla da se od 40 slajdovasakrije njih 25 - tada bi zaista bilo bolje da se napravi kopija prezentacije i obrie viak. Umesto toga,moe se napraviti jedan ili vie scenarija za posebno emitovanje, koje e biti zabeleeno u istojdatoteci.

Otvori se dijalog Slide Show / Custom Shows, pa se u istoimenom dijalogu klikne na New. Otvara sedijalog Define Custom Show, gde treba utvrditi izbor i redosled slajdova posebnog emitovanja. Najprese da prikladno ime toj verziji, a potom u levom oknu se oznae eljeni slajdovi i prenesu se u desnookno klikom na Add. To se moe uiniti sa vie slajdova odjednom, oznaavajui od prvog doposlednjeg eljenog drei Shift, odnosno (ako slajdovi koji su potrebni nisu uzastopni) Ctrl. Suvinislajdovi se odbacuju tasterom Remove. Definisani scenario moe se menjati ako se klikne na Edit udijalogu Custom Shows.

Moe se zatim napraviti kopija scenarija (Copy), pa se malo modifikovati slina verzija. Tako bi sepripremile dve verzije predavanja koje su pomenute u opisu tehnike sakrivanja slajda. Kada ima vieovih postavki, odabrana e se emitovati kada se u dijalogu Custom Shows klikne na Show.

5.2. Naini emitovanja

Miccrosoft PowerPoint podrava tri naina emitovanja prezentacije. Prvi i najee korieni nain jeuobiajeno emitovanje tokom predavanja, o kojem je do sada govoreno. Predava (ili eventualnonjegov asistent) runo menja slajdove kako tee izlaganje. Drugi princip se takoe sree relativnoesto: na tandu sajma, u izlogu prodavnice ili ak na TV programu, prezentacija tee automatski ubeskonanoj petlji, a slajdovi se automatski menjaju u zadatim vremenskim razmacima.Prezentaciju pri tom niko ne kontrolie, osim onog ko ju je startovao i ko e je prekinuti kada to budebilo potrebno.

Trea varijanta koristi se retko. Neko tree lice e samo pristupiti raunaru, pa e startovanuprezentaciju sam pregledati, menjajui slajdove po nahoenju i to iskljuivo na nain koji je zadaoautor (ne prolaze klasine komande). Posmatra pri tom nema pravo da na bilo koji nain intervenieu sadraju. Taj nain pregleda naziva se kiosk. Ova tri reima prezentovanja se pripremaju sa nekimosobenim razlikama. Pogledajmo kako se spremaju dva specijalna reima pregleda prezentacije.

Automatsko izvravanje prezentacije poiva na intervalu vremena koje se zadaje svakom slajdu.Optimalni nain zadavanja poetnog vremena prikazivanja je simulacija u realnom vremenu koja ese izvesti alatkom Rehearse Timings (meni Slide Show ili toolbar Slide Sorter). Pozivom komande,pokrenue se emitovanje prezentacije, a u uglu e se nai toolbar Rehearsing u kome e sekontrolisati vreme. Polako treba pregledati jedan po jedan slajd, itajui sadraj i pregledajui slikepaljivo.

Ako postoji neki animirani sadraj (koji sad treba da se startuje automatski, a ne runo), saekati dase animacija zavri. Kada proe dovoljno vremena kliknuti na taster Next, pa ponoviti postupak i takoredom, da kraja prezentacije. U dva polja videe se vreme potroeno na jednom slajdu, odnosno nacelom dosadanjem toku prezentacije. Klikom na taster Pause zaustavlja se pregledanje, a ponovnimklikom na njega isto se natavlja. Klikom na Repeat ponavlja se pregled slajda. Na kraju se postavljapitanje da li da zabeleeno vreme bude postavljeno kao atribut slajdova. Prihvatiti to i pregledatirezultat, pokreui slide show.

Vreme se moe pridruiti slajdu i bez pregleda, a moe se i ispraviti pojedinano vreme zapisanotokom presliavanja. To se ini u Task Pane-u Slide Transition, u grupi kontrola Advance Slide. Prvaje kontrola za izmenu slajda na klik miem, to je inicijalno ukljueno, a moe se iskljuiti ako se eli.Treba znati da se ovde ne moe spreiti napredovanje pritiskom na Space ili Enter.

Druga je kontrola u kojoj se definie vreme do izmene slajda, mereno u minutima, sekundama, i

desetinkama. Izmena se moe napraviti na jednom slajdu ili vie njih odjednom, ako se oznae.


27/35

114


To se moe naznaiti i za sve slajdove odjednom, ali ipak pripaziti: klik na taster Apply to all Slidesistovremeno aplicira i naznaenu tranziciju slajda, pa se mogu pogubiti razliite tranzicije, ako su uprethodnoj fazi rada definisane. Najbolje bi bilo da se zadavanje vremena i efekti tranzicije radesimultano. Ako postoji neka zajednika osobina za sve slajdove, najpre se ona definie, a potom sepostavlja atribut koji vai za pojedinane slajdove.

Priprema prezentacije za reim kioska moe biti sasvim slina klasinom automatskom emitovanju, jer sutina tog reima je restrikcija ponaanja posmatraa koji je priao raunaru na kome seprezentacija emituje. Znaajna razlika u odnosu na klasini automatski reim je spreavanje kontrolana tastaturi (osim tastera ESC, koji prekida emitovanje). U kombinaciji sa iskljuenim napredovanjemna klik miem i sa zadatim intervalima izmene slajdova, dobija se zakljuana prezentacija koja e seodvijati po tano zadatom planu. Atraktivna je mogunost da posmatra aktivno uestvuje u pregleduprezentacije, pratei tok iskljuivo klikovima na akcijske hiperlinkove. U tom sluaju treba spremitisadraj koji se moe potpuno pregledati na taj nain, bez klasinih kontrola.

Fiziko definisanje naina emitovanja prezentacije se moe uraditi u dijalogu Slide Show / Set upShow (Slika 5.2.1.). Ovo je kljuna kontrolna tabla koja definie konani ishod celokupnog rada.Najvanija je definicija reima emitovanja, to se radi u grupi Show type. Klasino predavanje treba

definisati kao prvu, podrazumevanu opciju Presented by a speaker (full screen).

Druga opcija Browsed by an individual (window) se retko koristi, a prikladna je za razmenu materijalameu kolegama u toku grupne pripreme prezentacije, jer ovaj reim pregleda nudi toolbar za brzeizmene slajdova po potrebi, bez reda.

Opcija Browsed at a kiosk e se koristiti za reim kioska. Iako se obino automatsko emitovanje moeostaviti u podrazumevanom reimu, bolje je upotrebiti kiosk kao zatieni oblik. Uostalom u kioskuse podrazumeva beskonana petlja (Loop continuously until Esc), to je prikladno za automatskireim rada. Takoe, u automatskom reimu rada treba proveriti da li je ukljuena opcija Using timings,if present u grupi Advance slides. Ovde se moe napraviti prikladna razlika ako isto predavanje eli dase emituje u automatskom reimu i ako se slajdovi koriste na ivom predavanju, poto tada nemapotrebe da se ukidaju definisane intervalne izmene, da to ne bi smetalo dok se govori.

Slika5.2.1.

IzgleddijalogaSet upShow

Konano, treba obratiti panju na grupu Show slides u dijalogu. Ovde se definie podrazumevaniizbor slajdova kada se pritisne F5. To moe biti ceo opseg slajdova (All), grupa od jednog do drugogrednog broja ili custom show definisan za namensko emitovanje. Ako raunar na kome se emitujeprezentacija ima kontrolu dva monitora, ovde se moe definisati da se na jednom mestu emituje

prezentacija, a na drugom se vide beleke predavaa. To je redak, ali veoma udoban nainpredavanja.


28/35

115


5.3. Priprema predavanja

Poslovi pripreme automatskog emitovanja i reima interaktivnog kioska zavravaju se postavljanjemelemenata i definisanjem ponaanja programa. Postoji, ipak, faktor u prikazivanju prezentacija tokom

predavanja koji je teko parametrizovati: sam predava.

Ljudski faktor je najlabilniji deo tehnikog sistema i zato je za pripremu predavanja potrebno iskustvo,probe i presliavanje. Kada je jednom spremljen tehniki deo prezentacije, uraen je laki deo: sad setreba pripremiti za nastup.

Mora se proveriti da li e se rei sve to je potrebno, uz nune naglaske, ali strogo potujui zadatovreme. Ako je reeno koliko vremena se ima na raspolaganju, onda to znaju i sluaoci. Dva minutanakon to se premai zadato vreme, veliki broj slualaca e prestati da slua i napravie se munaatmosfera. Zato treba upotrebiti alatku Rehearse Timings dok se pred raunarom naglas govori kaopred publikom, a onda pogledati koliko je vremena potroeno.

Najbolji rezultat je ako je to vreme oko 90% termina sa kojim se raspolae. Savet je da se snime

intervali vremena, pa se zabelei utroak vremena do nekoliko karakteristinih slajdova (npr. svakihdesetak minuta za predavanje od 40 minuta) i diskretno iskoriste te take za kontrolu dinamike

predavanja, prilagoavajui brzinu nastavka. Na kraju obrisati zadate intervale sa slajdova.

Pre polaska na mesto predavanja, ostaje da se spakuje prezentacija na eksterni medijum. Ako je toklasina disketa ili Zip disketa, obavezno poneti kopije na dva odvojena medijuma, da se ne bi zbogbanalnog kvara diskete ostalo bez cele prezentacije. Najbolje je upotrebiti CD, ako se ima CD-pisa.Pre pakovanja dobro je promeniti ekstenziju datoteke prezentacije iz PPT u PPS setimo se da zaPPS otvaranje znai direktno emitovanje prezentacije. U stvari, dobro je poneti verzije oba tipa, papostupiti kako je zgodnije, jer ako se sluajno pritisne taster Esc na PPS verziji, time se vraa uWindows, pa se mora otvoriti i premotavati prezentacija do potrebnog slajda.

U sluaju PPT verzije, najvea nezgoda je povratak u reim editovanja prezentacije. Tada ne treba

pritisnuti taster F5, jer bi se time krenulo od prvog slajda. Umesto toga odabrati eljeni slajd u prozoruLayout ili u Slide Sorter-u, pa kliknuti na mali taster Slide Show (from current slide) koji stoji pri dnuosnovnog prozora programa.

Ako se nosi prezentacija na drugi raunar, obavezno je konsultovati se sa organizatorom predavanjakakva je tehnika podrka instalirana na raunar. Potreban je bar PowerPoint Viewer, ali je jo uvekaktuelan pomalo zastareli ita koji ne moe da prikae sve efekte tranzicije i animacije. Punapodrka svim novim finesama imae se iskljuivo ako se prezentacija emituje iz verzije 2000 MicrosoftPowerPoint-a. Ako se ide na mesto predavanja za koje nije sigurno kakvu podrku ima, bilo bi dobroda se upotrebi alatka Pack and Go. Re je o podsistemu PowerPoint-a koji e organizovati svesadraje potrebne i dovoljne da se prezentacija moe emitovati na raunaru sa golim operativnimsistemom poev od Microsoft Windows-a 98 pa nadalje.

Pack and Go Wizard se pokree iz File menija. Otvorie se dijalog sa etiri funkcionalna koraka.Najpre odabrati aktivnu ili drugu zatvorenu prezentaciju. Potom se definie ciljno mesto za pakovanje(diskete ili neki folder na disku).

Ne zaboraviti da treba da se ukljue povezane datoteke (zvuni i video klipovi) i eventualno da seugrade fontovi u prezentaciju. Konano izabrati da li ukljuiti i PowerPoint Viewer, to se preporuujeza svaki sluaj. Ako ovaj ita nije instaliran na vaem raunaru, bie predloen download sa serveraMicrosoft-a. Ipak bolje je potraiti datoteku PPVIEW32.EXE na instalacionom CD-ROM-u ranijihverzija Office-a.

Rezultat pakovanja je program PNGSETUP.EXE koji treba startovati na odreditu i datoteka u folderu(jedna ili vie na disketama) koja sadri sav potreban materijal. Kada se startuje program, postavlja sepitanje za odredini folder, gde e se smestiti sav sadraj, a potom e biti predloeno da se odmah

pokrene takozvani slide show.


29/35

116


5.4. Tok predavanja

Ponekad postoje tehniki limiti da se tokom predavanja lino upravlja prezentacijom, jer je modaraunar postavljen na mesto kome se ne moe biti dok se govori. Ovo je nezgodno, pogotovo ako se

ne poznaje osoba kojae asistirati. Unapred treba dogovoriti neki znak za promenu slajda, a ukolikopostoji neka posebna kontrola sadraja, to se mora napomenuti asistentu, jer on ne moe predvideti

scenario emitovanja koji je zamiljen. Pre predavanja treba proveriti sve uslove emitovanjaprezentacije, pregledom dijaloga Set Up Show.

Ako moe lino da se kontrolie tok prezentacije sve e ii lake, ukoliko se poznaju kontrole koje seimaju na raspolaganju. Neke od njih treba uvebati, kako bi se rutinirano koristile tokom predavanja.Pregled tih kontrola dobija se u prozoru Slide Show Help, koji je raspoloiv u toku emitovanjaprezentacije. Osnovne kontrole obezbeuju izmenu slajdova. Prelazak na sledei je mogu levimklikom mia ili sa tastature, pritiskom na jedan od sledeih tastera: Space, Enter, N, right, down,PageDown. Prelazak na prethodni slajd ide iskljuivo sa tastature, jednim od tastera: Backspace, P,left, up, PageUp.

Ako je konteksni meni iskljuen, desni klik tako

e slui za prelazak na prethodni slajd. Iako se ne vidi,moe se otii na bilo koji slajd, ako se zna redni broj: otkuca se broj na alfanumerikom delu tastature,

pa se pritisne Enter. Ako se pritisnu i dre oba tastera mia dve sekunde pojavie se prvi slajd.

Veoma efikasan nain skretanja panje sa slajda na govor jeste da se privremeno ukloni sa ekrana.Nakon pritiska na W ili zarez ekran e pobeleti, a pritiskom na B ili taku e pocrneti. Pritisak na istitaster vraa sliku i onda se moe nastaviti sa emitovanjem.

Drugi efektan sistem interakcije je crtanje olovkom po slajdu: pritisne se Ctrl+P dobija se olovkakojom se moe krabati po slajdu. Podrazumevana boja olovke prethodno se definie u dijalogu SetUp Show.

Ako treba, linije se briu tasterom E, pa se moe dalje crtati ili se sa Esc vratiti na obian pointer mia.

Ako se eli sakriti pointer treba pritisnuti Ctrl+H (tasteri mia ostaju aktivni).

Konteksni meni se dobija desnim klikom mia tokom prezentacije i sadri veinu pomenutih kontrola.Obratiti panju na podmeni Go, u kome se moe prei na proizvoljan slajd na osnovu liste naslova iliuz pomo dijaloga Slide Navigator. Ako doe do iskakanja iz sekvence, posle pregleda prekorednogslajda opcija Previously Viewed vraa nas na prethodni. U meniju Pointer Options se nalaze kontrolepointera mia i boje olovke.


30/35

117

GLAVA 6

tampanje dokumenata


1. O tampanju dokumenta:pregled dokumenta pred ampanjei tampanje dokumenata

6.1. O tampanju dokumenta

Prva bitna karakteristika pre tampe je kontrola dimenzija i orijentacije stranice. U praktinom smislurei, stranicom u PowerPoint-u smatramo slajd, ali kada doe do pitanja tampe, provera je potrebna.Otvori se dijalog File / Page Setup (Slika 6.1.1.) . Tu se vide kontrole koje se tiu i slajda i papira.Tradicionalna prezentacija je organizovana u formatu On-screen Show, pa se nalazi u orijentacijiLandscape, kao i veina monitora i projektora. Ovde se moe podesiti orijentacija papirne tampe,iako preovladava klasini oblik Portrait.

Slika 6.1.1.

IzgleddijalogaPage setup


31/35

118


Dijalog Print sadri obimni skup kontrola za izbor naina tampe. Osim standardnog izbora tampaai broja kopija, ovde se najpre istie grupa Print range. Tu treba definisati koji se opseg upuuje natampa: da li je to cela prezentacija (All), samo tekui slajd (Current slide) ili aktuelna selekcija kojaje napravljena u Slide Sorteru.

Ako postoji definisan posebni izbor (custom show), i to je mogui izbor. Ako treba da se direktnodefiniu redni brojevi slajdova u tampi, to se moe uraditi u polju Slides, gde e se navesti brojevi ilirasponi odvojeni taka-zarezom, na primer 1-5;10;12-15 (od prvog do petog, deseti i od dvanaestogdo petnaestog slajda).

Slika 6.1.2.

Izgleddijaloga

Print

Najvanija grupa u dijalogu Print je izbor varijante tampanja u padajuoj listi Print What. Prva opcijaSlides predstavlja tampu slajda preko cele povrine papira. To je retka varijanta, a celishodna jesamo u vrlo posebnim prilikama. Handouts je zanimljivi oblik tampanja sliica slajdova, koje se mogupodeliiti polaznicima kao svojevrsna beleka sa predavanja.

Kada je aktivna ova opcija, postoji izbor tampe od jednog do devet slajdova po strani. Obratiti panjuna opciju tampanja tri slajda, jere se tada formirati poseban oblik stranice gde se desno od svakogslajda nalazi po nekoliko praznih linija, pa slualac moe da pie beleke tokom predavanja.

Opcija tampe Notes Pages vraa nas na svrhu prozora Notes koji se nalazi ispod slajda u reimuNormal View. Ako je ovaj prozor iskorien za line beleke, onda tampani materijal u ovom oblikumoe biti vrlo koristan kao podsetnik u toku predavanja. A ako je taj tekst sroen kao zvanini

materijal prikladan za objavljivanje, onda e tampani materijal u ovom obliku biti dragoceni dokumentkoji e sluaoci poneti sa sobom.


32/35

119


Opcija Notes Pages tampa jedan slajd po strani, tako da se sav tekst iz prozora Notes nae ispodslajda. Opcija Outline View e odtampati strukturu prezentacije u tekstualnom obliku, onako kakoizgleda prozor Outline na radnoj povrini. Sadraj tampe e odgovarati stanju otvorenih i zatvorenihdelova ovog pogleda (Expand ili Collapse).

Slino ureenju slajdova, za podeavanje izgleda tampane stranice u reimima Handouts i NotesPages postoje masteri. Kontrolama se pristupa komandama menija View / Master. U masteruHandout-a ne moe se uticati na poloaj slajdova, nego samo na etiri podruja u zaglavlju i podnojustranice. Sadraj zaglavlja pre tampe treba definisati na listu Notes and Handouts dijaloga Headerand Footer. Notes Master ve daje veu slobodu, gde osim kontrole zaglavlja i podnoja se slobodnomoe uticati na dimenzije slajda i okvira teksta napomene. Nainjene izmene e ostati zapameneiskljuivo u datoteci aktivne prezentacije. Ako treba sauvati nova podeavanja za ubudue, napravitiablon koji e se stalno koristiti.

Pre poetka same tampe, obratiti panju na opciju Color / grayscale: prve dve opcije su sigurno jasne. Trea opcija Pure Black and White sasvim ignorie sive tonove, uz jednu dobit: ako je dizajnpozadine u tamnim tonovima, tampae se samo svetla silueta, pa e utroak materijala u tampi bitinajmanji. Naravno, sve opcije pripreme tampe mogu se proveriti u prozoru Preview, koji se otvara

istoimenim tasterom na dnu dijaloga. Ovaj pregled pre tampe je dugo oekivana novina koja jedobijena tek u najnovijoj verziji programa.


33/35

120

GLAVA 7

Podeavanje programa


1. O podeavanju glavnih funkcija u PowerPoint-ui izmeni podrazumevanih opcija

7.1. Podeavanja

Svi Office programi sadre potreban odeljak za fino podeavanje glavnih funkcija i izmenupodrazumevanih opcija. U PowerPoint-u se ta podeavanja nalaze u dijalogu Tools / Options, gde sugrupisana na listove (Slika 7.1.1.).Najvanije opcije grupe Save, koje se tiu ouvanja integriteta sadraja, ve su objanjene u prii oradu sa datotekama u Powerpointu. U listi Save PowerPoint files as, se bira podrazumevani format prisnimanju nove prezentacije. Ako postoji esta potreba za razmenom datoteka sa korisnicimaPowerPointa 95, moe se odabrati podrazumevano snimanje u tom formatu ili u integrisanom formatukoji obezbeuje zdruenu kompatibilnost formata. U tom sluaju, mora se znati da e datoteka bitiuveana, jer se na njoj tada praktino uvaju dve verzije prezentacije. Opcija Embed TrueType fonts

takoe uveava finalnu PPT datoteku, tako to ugrauje primenjene slovne oblike u prezentaciju,kako bi se oni videli i na raunarima koji nemaju instalirane sve fontove. Ako se koristi skuptradicionalnih fontova, mala je verovatnoa da e biti problema, pa treba voditi rauna osvrsishodnosti primene ove mogunosti.


34/35

121


Slika 7.1.1.

Izgled okviraOptions

Slika 7.1.1. Izgled okvira Options

Opcije grupe View slue za podrazumevano ukljuenje vidljivosti fiksnih ili automatskih elemenataradne povrine. Prve dve opcije na vrhu iniciraju pojavu Task Pane-ova pri otvaranju programa iubacivanja novih slajdova. Opciono, treba odabrati vidljivost statusne linije u dnu prozora i vertikalnoglenjira, a podeavanje Windows in taskbar reava da li e se u sluaju vie otvorenih prezentacijavideti posebni tasteri svake datoteke u taskbar-u. Slede tri opcije ponaanja prezentacije u tokuemitovanja.

Prva opcija reava da li e desni klik tokom emitovanja otvoriti kontekstni meni za kontrolu, druga poimenu Show popup menu button odluuje da li e se u donjem levom uglu pojaviti silueta tastera zapoziv menija levim klikom (nekima ovo smeta). Opcija End with Black slide treba da bude ukljuena,poto je to bezbolan nain zavretka emitovanja, za razliku od naglog izlaska na interfejs programa iliu Windows. Poslednja lista je zgodna ako svaka prezentacija treba da se pojavi u strogo definisanompogledu.

Osim optih postavki u grupi General, u opciji Link sounds with file size greater than X KB se odluujeta je granina veliina za integrisanje zvunog klipa u sadraj PPT datoteke, za razliku od ouvanjaspoljne i povezane datoteke zvuka. Ako ima dosta zvuka u prezentaciji, postavljanje broja ve eg odpodrazumevanih 100 kilobajta znai bitno veu datoteku, ali i manje problema u prenosu, jer se nemora misliti na eksterne sadraje.

Veoma su korisne opcije automatske provere stila u grupi Spelling and Style. Ukljuimo opciju Checkstyle, pa preimo na dodatni dijalog Style Options. Opcije na prvom listu se mogu iskljuiti, jer neodgovaraju naem jeziku. Preimo na drugi list Visual Clarity i tu postavimo ogranienja koja espreiti nekonzistentnosti u izgledu sadraja. Najpre treba ograniiti broj fontova na dva ili tri, a potomu sledea dva podeavanja odrediti najmanju veliinu fonta pri automatskom uklapanju teksta u okvireteksta.


35/35


Ako tekst pri unosu ispadne iz okvira, znaemo da smo preterali. Grupa Legibility e ukljuiti opcijestandarda vrednosti koje je dobro primeniti: ogranii se najvei broj teza u okviru i najvei broj linija unaslovu ili jednoj tezi. Ukljuenje opcije Check Style znai angaovanje Office Assistant-a. naalost to je jedini nain angaovanja ovog izvrsnog alata. Ove postavke nemaju efekat zabrane, nego samosugeriu ispravku.

U grupi Edit se moe menjati ponaanje programa u toku ureenja slajdova. Najpre vidimo dve opcijeinteligentnog ponaanja pri isecanju i ubacivanju sadraja, gde moemo biti podrani Smart Tag-ovima. Tri opcije koje se tiu teksta inicijalno su ukljuene, a bave se detaljima ponaanja selekcije isinhronizacijom jezika teksta sa postavkom tastature u sistemu. Broj Undo operacija moe sepodeavati. Neke operacije zauzimaju mnogo memorije da bi se rezultat njihovog rada mogaoponititi. Ako su resursi memorije kritini, treba smanjiti ovaj broj na minimalnu meru (na primer 3-5koraka).