Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka, Novi Sad

ARHITEKTONSKA STUDIJA OBJEKTA SOCIJALNOG STANOVANJA SA PROGRAMOM ZA DRUŠTVENO UKLJUČIVANJE BESKUĆNIKA

ARCHITECTURAL STUDY OF SOCIAL HOUSING WITH PROGRAM FOR SOCIAL REINTEGRATION OF HOMELESS PEOPLE

Maja Urban, Dragana Konstantinović, Dragana Pilipović, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

Oblast – ARHITEKTURA

Kratak sadržaj – Studija se bavi pitanjem beskućništva, pri čemu se ono ne posmatra samo kao materijalni nedostatak određene grupe ljudi, nego i kao kompleksan društveni problem višestruke socijalne deprivacije. U radu su konstatovane karakteristike beskućnika, stručnog osoblja i lokalne zajednice, na osnovu kojih je konstituisan program na lokaciji, koja je određena prethodnom analizom. Kao rezultat se dobija konceptualno rešenje strukture, koja ima za cilj da da prostorni odgovor na pitanje problema beskućništva. Na ovaj način se uspostavlja nova tipologija objekata socijalne zaštite sa ciljem postizanja društvene uključenosti, zarad koherentne i razvijene društvene zajednice.Ključne reči: beskućnici, društvena isključenost, socijalno stanovanje, arhitektonsko projektovanje, prostorni odgovor.Abstract – The study treats the issue of homelessness observing it as a complex social issue that is social deprivation, not only as a material deficiency of specific group of people. With the intention to constitute the program of facility, main features of homeless people, professional staff and local community are ascertained in this paper. The location is selected as a product of various analysis. As a result, concept of structure is established as spatial answer to homelessness issue. Finally, new typology of buildings with social purpose is found in order to provide koherent and developed social community.Key words: homeless people, social exclusion, social housing, architectural projecting, spatial answer .

1. UVOD

Beskućništvo je veliki društveni problem u celom svetu. Usled nedovoljnog poznavanja ove pojave ona se često izjednačava sa materijalnim nedostatkom. Činjenica je da beskućnici nisu materijalno obezbeđeni, pa nemaju osnovne normalno egzistiranje. Međutim, ono što ih zadržava u ovom stanju jeste sociološka deprivacija, odnosno isključenost iz zajednice na više nivoa. Bez kontakta sa zejednicom oni ne mogu da privređuju, ne mogu da ostvare svoja osnovna prava, ne mogu da se obrazuju, ne mogu da se leče, a onda zapadaju u sumorno mentalno raspoloženje, depresiju, očaj, bezizlaznost, inferiornost i na kraju mirenje sa okolnostima.NAPOMENA:

Ovaj rad proistekao je iz diplomskog-master rada čiji mentor je bila dr Dragana Konstantinović, docent, a komentor Dragana PilipovićProblem se mora posmatrati višeslojno, pa se u ovoj studiji on tako i analizira. Analizom svih njegovih aspekata se dobija realnija slika, a samim tim se ukazuju i potencijalna rešenja. Tako je dobijen program zasnovan na sintezi određenih strategija, koje su prepoznate kao kvalitetne. Ideja strukture je da svojim programom obezbedi beskućnicima osnovne egzistencijalne uslove i ponovo ih osposobi za normalne životne tokove, odnosno iskoreni problem socijalne isključenosti.Kao rezultat svih istraživanja dobija se konceptualno rešenje zasnovano na modulu i slobodnom prizemlju. Modul pruža puno različitih kombinacija, a različitost stambenih jedinica je nešto čemu se teži.

2. PROGRAMSKO OBRAZLOŽENJE PRISTUPA FENOMENU STANOVANJA ZA PORODICE BESKUĆNIKA

Razvoj tržišnih ekonomija, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji, izaziva socijalno raslojavanje i pojavu siromaštva. Nezaposlenost, niski prihodi, zdravstveni problemi, starost ili materijalna neobezbeđenost, neobrazovanje ili neposedovanje nikakvih veština na početku radnog veka mladih, drastično smanjuju mogućnost obezbeđivanja adekvatnog stambenog prostora. Tako je određenom procentu porodica iz materijalno ugroženih grupa onemogućeno zakupljivanje stanova u tržišnim uslovima. Ekonomska recesija ovakve probleme samo pooštrava i umnožava.

2.1. Beskućništvo kao društveni problem - socijalna isključenost

Beskućništvo je kompleksan društveni problem višestruke socijalne deprivacije i isključenosti. "Prema mišljenju brojnih autora, ono je je više način pasivne adaptacije na nepovoljan splet životnih okolnosti nego rezultat pogrešnih, ličnih izbora, a problem se prenosi na čitavu porodicu (česta je pojava da čitave porodice žive u beskućništvu)." [1] "Polazeći od toga da siromaštvo nije život koji odražava ličnu neadekvatnost, već život koji odražava neadekvatnost zajednice, Madžid Ranema ideju siromaštva vraća zajednici iz koje ga je svetska ekonomija na silu isterala." [4] Zato ovaj problem moramo posmatrati kao socijalni, kulturni i politički problem zajednice, a tek onda kao socijalni i kulturni sklop ili životnu okolnost ugroženih pojedinaca.

Površno observiranje fenomena društvene isključenosti nas može dovesti do toga da društvenu isključenosti poistovećujemo sa materijalnom deprivacijom, odnosno sa ekonomskim nedostacima. Materijalna deprivacija je samo jedan od problema. Isključenost je višedimenzionalni problem, gde je ekonomski samo jedan od aspekata, pored pravnog, političkog, socijalnog, kulturološkog i psihološkog aspekta.Svi ovi aspekti društvenog uključivanja su podjednako važni, jer uglavnom prate jedni druge. Zbog toga je deprivacija najčešće multidimenzionalna (višestruka), a prema Šućuru, uskraćenost na jednom području često je praćena nedostacima na drugim područjima (kumuliranje nepovoljnih životnih okolnosti). [6] Prema istraživanjima iako postoje različiti tretmani ovih lica na nacionalnom i lokalnom nivou, njima je svima zajedničko da, bez obzira gde žive, ulice ili javnog prostora u kom obitavaju, svi imaju isti doživljaj beskućništva. [2] Njihova svakodnevica je osiromašena i svedena na balansiranje između zadovoljavanja egzistencijalnih potreba (higijene, krova nad glavom, hrane, odeće, obuće itd.) i povratka u društvo, odnosno zajednicu.

2.2. POLITIKE U REŠAVANJU PROBLEMA BESKUĆNIŠTVA

Kako je beskućništvo danas ustanovljeno kao veliki društveni problem na globalnom nivou, formiran je značajan broj najrazličitijih neprofitnih organizacija i udruženja u pokušaju da se ovaj problem sanira delimično ili u potpunosti, a sve to u okviru politika za rešavanje ovog problema. Shodno tome da ove organizacije imaju različite pristupe problemu, programe, planove i obim delovanja, ciljeve, metode, one razvijaju različite strategije. Manje organizacije, srazmerno njihovim ovlašćenjima, razvijaju manje strategije, koje za cilj treba da skrenu pažnju na problem i, što je možda najvažnije, izazovu empatiju i humanost u društvu. Veće organizacije, posebno one na državnom nivou, imaju mnogo detaljnije i šire planove delovanja i najčešće razvijaju ozbiljne politike i strategije za suzbijanje pojava siromaštva, gladi i beskućništva na globalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou.U većini razvijenih zemalja je izuzetno razvijena svest o problemu beskućništva. Zato one, pored različitih državnih mera na nacionalnom i lokalnom nivou i pored delovanja većih i ozbiljnijih organizacija, razvijaju i manje organizacije. Nekada one mogu imati mnogo širi krug delovanja, bez pretencioznog cilj da se beskućništvo potpuno iskoreni, već sa manjim (ali veoma bitnim) ciljem da se skrene pažnja javnosti. U tu grupu spada i manifestacija - turnir "Svetski kup beskućnika" (Homeless World Cup) u kojoj učestvuje sedamdeset svetskih humanitarnih organizacija, angažuju se poznate svetske ličnosti, a prikupljen novac se donira. [7]2.2.1. VANKUVERSKA STRATEGIJA Najuspešnija strategija je Vankuverska strategija, donešena 2003. godine. Ona ima za cilj da upotpunosti reši problem beskućništva u periodu sprovođenja od 2012. do 2021. godine, povećanjem pristupačnog stanovanja za sve korisnike. Koncept ove strategije je obezbeđenje kvalitetnih uslova za život - adekvatnog stambenog prostora, mogućnost ostvarivanja novčanog prihoda i pružanje pomoći u vidu socijalne terapije. Uključivanje

zajednice, lokalnih firmi i institucija u implementaciji strategije, oformilo je kohezivnu zajednicu u Vankuveru.Njen uspeh je u upravo tome što je broj beskućnika je od 2008. godine redukovan za 82%. Sprovedeno istraživanje 2015. god. je dokazalo veliki uspeh ove strategije i mogućnost ostvarenja njenih krajnjih ciljeva planiranih za 2012.godinu. Ipak, ne treba prevideti činjenicu da je sprovođenje strategije iziskivalo veliki finansijski izdatak. Međutim, kako je Vanakuver imao ogroman problem sa beskućnicima i licima devijantnog ponašanja, godišnje je trošio na beskućnike pedeset jedan milion dolara, a procenjivalo se da će za prevazilaženje krize u gradu biti potrebno oko dvesta pedeset miliona dolara. Ovaj podatak opravdava veliki finansijski izdatak za sprovođenje strategije, jer je dokazano da bi se taj novac refundirao do 2050. godine.

2.2.2. POLITIKE REŠAVANJA BESKUĆNIŠTVA U SRBIJI

Prema našem sistemu socijalne zaštite beskućništvo je i dalje zanemareno, nedovoljno izdiferencirano, odnosno nedovoljno prepoznato i politički tretirano. Njemu i dalje nije priznat pun značaj, dakle kao kompleksnom, višedimenzionalnom fenomenu, koji zahteva sinergiju prava, politika, aktera i delovanja, resursa, socijalnih mreža i strategija.Činjenica da se u Srbiji beskućništvo tretira kao patološka pojava, lični problem, objašnjava nemogućnost da se problem sagleda u pravom svetlu, a bez prethodnog ustanovljavanja problema nije moguće naći način za njegovo rešenje. Ne uviđa se da je beskućništvo u Srbiji, kao i Evropskoj uniji, rezultat socijalnih, strukturnih transformacija, (ne)efektivnosti države blagostanja, najzad i veoma dinamičan fenomen, koji može pogoditi svakoga u različitim biografskim vremenima, te da se ono mora rešavati kao društveni, a ne samo ili isključivo kao individualni problem [3]. Sistem socijalnog stanovanja postoji, ali je on nedovoljno razvijen, a Zakon o socijalnom stanovanju iz 1992. godine je zastareo. Zbog toga se može konstatovati nedostatak adekvatne politike u rešavanju problema beskućništva u našoj zemlji.

3. OBJAŠNJENJE PRISTUPA PROGRAMU

Beskućništvo kao veoma kompleksan, višeslojni problem uslovljava pojavu veoma varijabilnih programskih struktura. Tako možemo konstatovati podgrupe u stambenoj tipologiji: socijalno stanovanje , koje predstavalja plansku prevenciju protiv siromaštva i pojave beskućništva i grupu modularnih stambenih struktura (stambeni kontejneri, kamp kuće, bungalovi i sl.), koji su najčešće plod improvizacije, ali među njima ima mnogo kreativnih, brzih i pristupačnih rešenja; i tipologiju objekata ustanova za pružanje socijalne zaštite beskućnicima (prostori sa socijalne radnike, medicinske radnike, psihologe, stručnjake, prostori za obavljanje terapija, privremena skloništa, narodne kuhinje, dnevni boravci za beskućnike ).Stanovanje je svakako na prvom mestu u rešavanju problema, jer je za većinu beskućnika odsustvo ili gubitak krova nad glavom glavni razlog ili uzrok života na ulici, ali se istovremeno ili odmah potom navode i besparica, nezaposlenost, loše zdravlje i odsustvo osoba iz okruženja

(porodice, rođaka, prijatelja). Zato prevazilaženje položaja beskućništva zahteva aktiviranje spleta mera u domenu socijalnog uključivanja i socijalne kohezije: od (socijalnog) stanovanja, preko zaposlenja, adekvatnog lečenja, zatim obrazovanja, smanjenja socijalne distance i stigme, građenje poverenja, aktiviranje socijalnih mreža, posebno mreža podrške ženama, deci, briga o mladima sa ulice itd.Najpovoljnije programsko rešenje bi se moglo bazirati na politici Vankuverske strategije, koja problem rešava obezbeđivanjem odgovarajućeg pristupačnog stanovanja, programa za rad, programa za pružanje profesionalne podrške, pružanjem medicinske pomoći i stvaranjem koherentne zajednice fizičkom implementacijom ugroženih grupa među lokalno stanovništvo. Međutim, njeno sprovođenje se svodi isključivo na plansko delovanje različitih institucija i usmeravanje socijalne pomoći i zaštite. U svetu postoji izuzetno mali broj objekata čiji program prati program strategije ovog tipa. Odnosno, gotovo i da ne postoje.Konstituisanju ovako kompleksnog programa prethodi analiza svih korisnika (beskućnici, lica obučena za pružanje pomoći i zaštite i lokalna zajednica) i analiza programskih karakteristika objekata za socijalno stanovanje i socijalnu zaštitu, kao i njihova sinteza sa programom uključivanja u lokalnu zajednicu, radi postizanja jedne koherentne strukture kao prostornog odgovora na pitanje problema beskućništva.

3.1. ANALIZA KORISNIKA

Program koji nudi rešenje uključuje različite grupe korisnika. Iako najdominantniju grupu čine beskućnici, ukoliko bi programsku šemu činilo samo stanovanje, ona ne bi davala potpuno odgovor, nego privremeno i delimično rešenje. Beskućnicima je neophodno pružiti stručnu socijalnu, medicinsku i psihološku pomoć i podršku. Tipovi socijalne pomoći koji zanemaruju ostale aspekte problema, su dokaz da ova lica (ukoliko ne prođu kroz odgovarajuću psihološku terapiju) često, nakon rešenja stambenog pitanja, nastavljaju neusklađenim i nepovoljnim načinom života. Zato im je neophodna profesionalna pomoć u prolaženju kroz proces prilagođavanja normalnom toku života. Oni koji uspešno prođu kroz tretman su osposobljeni da održavaju i unapređuju dati stambeni prostor, da učestvuju u životu lokalne zajednice, budu prihvaćeni i da ostvaruju određeni novčani prihod, te da nakon određenog vremenskog perioda postanu sposobni da samostalno steknu ili zakupe sopstveni stambeni prostor.Poslednja grupa su ljudi iz lokalne zajednice. Njima bi trebalo razviti svest o problemu beskćuništva kao problemu zajednice, i o tome kako bi njihovo učešće ubrzalo rešavanje problema i unapređenje čitave zajednice. Interakcija bi bila zasnovana na obostranoj koristi, a uključivanjem i ove grupe korisnika proces rešavanja problema bi bio kompletan.

3.1. ANALIZA PROGRAMA

Stanovanje je najznačajnija programska instanca, a u simbiozi sa programima socijalne zaštite i uključivanja u zajednicu, dobija se programska šema kao odgovor na

postavljeni problem (Slika 1.). "Za većinu beskućnika odsustvo ili gubitak krova nad glavom glavni razlog/uzrok života na ulici, ali se istovremeno ili odmah potom navodi i besparica, loše zdravlje i odsustvo osoba iz okruženja (porodice, rođaka, prijatelja). Zato prevazilaženje položaja beskućništva zahteva aktiviranje spleta mera u domenu socijalnog uključivanja i socijalne kohezije: od (socijalnog) stanovanja, preko zaposlenja, adekvatnog lečenja, zatim obrazovanja, smanjenja socijalne distance i stigme, građenje poverenja, aktiviranje socijalnih mreža, posebno mreža podrške ženama, deci, briga o mladima sa ulice itd. Preventivi, odnosno borbi protiv širenja ove pojave sa stalno 'otvorenim vratima' pridaje se posebna pažnja, a posebno

zbog sve rastućeg udela žena i dece u ovoj populaciji." [1]Slika 1. Programska šema

Program stanovanja zadovoljava egzistencijalnu potrebu i namenjen je isključivo beskućnicima. Program socijalne nege je tako konstituisan da obezbeđuje najefikasniji rad stručnih lica sa beskućnicima, odnosno da obezbedi savršeno funkcionisanje sistema. On je, dakle, najpre namenjen stručnom osoblju i beskućnicima, ali bi u njega mogla da se uključe i lica iz lokalne zajednice. Poslednja programska grupa je veoma otvorena. Ona je najviše namenjena beskućnicima i lokalnom stanovništvu, posebno onima iz okolnih stambenih blokova, koji bi ovuda redovno prolazili ili se zadržavali. Ovaj deo programa je veoma bitan, jer ima zadatak da razbije predrasude o beskućnicima, obezbedi beskućnicima uspostavljanje novih socijalnih kontakata, uspostavi i osnaži kod njih osećaj pripadnosti zajednici, da obezbedi ekonomsku saradnju između zajednice i beskućnika i na taj način doprinese finansijskoj održivosti, što su sve bitni aspekti procesa društvenog uključivanja.

4. PRINCIP ODABIRA LOKACIJE NA PRIMERU GRADA NOVOG SADA

Pri odabiru lokacije na teritoriji grada razmatrano je sedam parcela. Lokacije se nalaze na Novom Naselju (MZ Bistirica), Telepu (MZ Bratstvo Telep), Limanu IV (MZ Ostrvo) Rotkvariji (MZ Žitni trg). Birana su ona naselja u kojima je dominantna stambena namena. Najpovoljnije su parcele na Novom naselju. Parcele su jeftine, u blizini su dva prometna bulevara, Bul. Vojvode Stepe i Bulevar Evrope. Područje tangiraju i linije gradskog prevoza broj 2, 7, 9 i 13 (stajalište linije broj 7 je neposredno ispred parcele 10706/1). Od velikog je značaja blizina Gerontološkog centra na Bistrici, s obzirom na usku saradnju različitih službi za socijalnu zaštitu. Međutim, najveća prednost parcela na Novom Naselju su razna preduzeća na severnoj strani Bul. Vojvode Stepe, za koje bi beskućnici mogli da rade, što bi

bilo osmišljeno i propraćenom planom i programom Socijalnog centra.

5. PROSTORNI KONCEPT

Analizom korisnika - beskućnika je ustanovljen određen broj kombinacija domaćinstava. To su, u suštini, različiti tipovi porodica, kojima su potrebne različite stambene jedinice. Na osnovu toga se formira određen broj različitih stambenih jedinica. Prva stambena jedinica odgovara domaćinstvu od jedne osobe. Jedinice se konstruišu tako da budu funkcionalne, odnosno obezbede potrebne površine za stanovanje. Stanovi se sastoje iz modula, na osnovu kog se konstruiše i konstruktivni sistem.

Slika 2 Konceptualna maketaStambene jedinice se grupišu na spratovima, tako da između njih ostaju slobodni prostori u kojima se formiraju zajedničke prostorije - dnevni boravci, terase. Konstruktivni sistem bi se morao izmodelovati prema dimenzijama modula, na osnovu čega bi se predložila

Slika 3 Osnova stambene jedinice - SJ1veličina raspona. To znači, da je ovakva struktura veoma fleksibilna i da se moeže prilagođavati različitim okolnostima na različitim lokacijama. Prizemlje bi bilo slobodno, ono bi bilo konfigurisano pokretnim panelima, koji bi se mogli pomerati po šinama. Njegova otvorenost bi uvukla grad u strukturu, osnosno privukla lokalnu zajednicu, kao jednog od nosioca odgovornosti.Slika 4 Kombinacija stambenih jedinica na osnovi sprata

6. ZAKLJUČAK

Struktura koja je zansovana na fleksibilnosti bi mogla veoma lako da se prilagođava promenana po pitanju beskućništva. Stambene jedinice bi mogle lako i brzo da se dodaju, ukoliko se broj beskućnika poveća. S obzirom da je cilj smanjenje beskućnika, izabran je modularni

sistem koji bi se mogao i uspešno demontirati i instalirati na nekom drugom mestu, sa drugom namenom. Bitno je posvetiti se i održivom dizajnu prilikom projektovanja ovakvog programa, jer struktura, koja služi ljudima bez ikakvih sredstava, ne bi imala smisla ukoliko bi prouzrokovala veće izdatke.Svako društvo mora intezivno da uključuje sve svoje članove da bi bilo uspešno. Razvijenija društva veoma vode računa o razvijanju svesti o beskućništvu i siromaštvu. Ona donose različite konvencije, strategije, zakone i slično, kao deo svojih razvijenih politika u borbi za rešenje. Do sada je uglavnom bila praksa da se deluje samo usmeravanjem različitih vidova socijalne pomoći. Još uvek ne postoje prostorni odgovori kao rešenje, pa se postavlja pitanje, da li arhitektura može da reši problem u službi društva.

.7. LITERATURA

[1] Bobić, M., Beskućnici, Republički zavod za statistiku, Beograd 2011., str. 7 - 11

[2] Jovičić, J., Razumevanje položaja beskućnika u zemljama Evropske unije, Filizofki fakultetr, Beograd 2010., str. 36

[3] Jugović, A i Luković, M., Fenomenologija beskućništva u savremenom društvu, Socijalna misao, 4. izdanje, Beograd 2012., str. 11 - 28

[4] Nenadić, M., Modernizovano i dobrovoljno siromaštvo - usmerenost na supsistenciju, a ne ka ekskluziji, Politeia, 3. izdanje, Banja Luka 2012., str. 21

[5] Ranema, M., Siromaštvo, Svetovi, Novi Sad 2001., str. 234 - 256[6] Šućur, Z., Siromaštvo, višedimenzionalna deprivacija i socijalna isključenost u Hrvatskoj, Revija za sociologiju, Vol. XXXVII, Zagreb 2006., str. 3 - 4[7] http://nationalhomeless.org/about-homelessness; 26. 2. 2015.

Kratka biografija:

Maja Urban je rođena u Sremskoj Mitrovici 1991. god. Osnovne akademske studije završila je 2014. god. na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Master rad, na master studijama usmerenja Arhitektonsko i urbanističko projektovanje brani 2015. god.

dr Dragana Konstantinović (1980) je docent na Departmanu za arhitekturu i urbanizam na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Diplomirala je 2003. na Fakultetu tehničkih nauka, magistrirala 2009. godine na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, doktorirala januara 2014. godine na Fakultetu tehničkih nauka.

Dragana Pilipović je diplomirani arhitekta-master, zaposlena kao istraživač na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na kom pohađa i doktorske studije. Diplomirala je 2006. godine sa temom "Arhitektonska studija vinarije u Sremskim Karlovcima".